1

2

3

MEDI[TA VAGON^I]EM U PROSTORIJU ZA VRCANJE .................................................... 4NOVA METODA PROIZVODNJE MATICA . 7NOVI KONCEPT NUKLEUSA I OPLODNJAKA ............................................... 13ORGANSKO P^ELARENJE SA OSVRTOMNA JABLANI^KI OKRUG ............................. 17VOSAK ............................................................... 27KUPINA .............................................................. 34POVRATAK U BUDU]NOST ........................ 36ISTINITE PRI^E .............................................. 38P^ELARIZMI ................................................... 39

SADR@AJ

4

Jedan od najviđenijih pčelinjaka u Srbiji je sigurno pčelinjak Branković Jovana iz sela Boćevica, dvadeset kilo-metara južnije od Leskovca. Svi koji prođu auto putem kroz Grdeličku klisuru mogu da vide kuću okruženu košnicama i da se dive.

Jovan se bavi pčelarstvom više od tri decenije. Pčelari sa 150 društava u LR i DB košnicama. Pčele su mu pomogle da sagradi lepu kuću, da iškoluje ćerku i sina čak u inostranstvu i da dobro živi.

Pčele su deo ove porodice i zato su sve oko kuće, a dvadesetak ih je i na terasi.

Zbog specifične konfiguracije dvorišta koje se nalazi na padini

MEDIŠTA VAGONČIĆEM U PROSTORIJU ZA VRCANJE

5

brda, najveći broj košnica se nal-azi iznad nivoa krova kuće.

Zato je godinama najveći problem bio prenos medišta do prostorija za vrcanje. Strmim ste-penicama nije bilo moguće nositi medišta, pa su ramovi sa medom prenošeni u malim sandučićima. Pre par godina Jovan se dosetio i sagradio je malu prugu koja pro-lazi kroz celi pčelinjak.

Napravio je vagončić koji se kreće po pruzi pomoću sajle ve-zane za dizalicu. Kao postolje za

dizalicu iskorišćena je polovina metalnog bureta od 200 litara koje je ukopano u zemlju i napun-jeno betonom. U beton su uliveni šrafovi pomoću kojih јe učvršćјna dizalica. Dizalica je nosivosti 150 kg na 10 metara ili 250 kg na 5 metara. Šine su napravljene od L profila 3 x 3 cm. razmak izmedju šina je 40 cm. Pragovi pruge su od šparinga 2,5 x 6 cm, postav-ljeni na rastojanju od 2 metara i učvršćeni su za zemlju ekserima napravljenim od dvanaestice žice, dužine 30 cm. Lageri prečnika 5 cm povezani osovinom su iskorišćeni za točkove vagončića.

Dan kada se med vrca je pose-ban praznik za Jovana i njegovu suprugu Veliku, jer tada dolaze ćerka koja živi u Nišu i sin iz Beograda da im pomognu. Vr-canje meda predstavlja dan kada je Jovanova porodica ponovo na okupu.

Tehnologija vađenja meda je veoma jednostavna. Dan pre vr-canja se stavljaju bežalice ispod medišta. Sutradan se medišta skidaju i stavljaju na vagončić, pomoću koga se spuštaju do pros-torije za vrcanje.

6

Za vrcanje meda Jovan koristi dvanaestoramnu kasetnu cen-trifugu od prohroma.

Med iz centrifuge preko sita za cedjenje ide u kofu. Tu Jovanova oštroumnost ponovo dolazi do izražaja. On je u podu na mestu gde leži kofa napravio otvor. Na dnu kofe je izbušio rupu i povezao je sa crevom. Crevo ide u pros-

toriju za čuvanje meda, koja se nalazi sprat niže. Tako izvr-cani med iz centrifuge se cedi i direktno ide u sudove za čuvanje meda.

Zahvaljujući Jovanovim izuzetno pametnim idejama neg-ativnosti su pretvorene u pozi-tivnosti, med se vadi brzo, lako i efikasno, a muka je pretvorena u zadovoljstvo.

7

UVOD

Gajewe matice pru`a velike mogu}nosti i garantuje budu}i uspeh dru{tava nekog p~elara. P~elari iz celog sveta su oduvek raspozna vali kako neka dru{tva u odre|enim uslovima stvaraju sna`ne mati ce sa krupnim te-lima (merene {irinom ramena ili drugim odgo va raju }im dimenzi-jama). Ove sna`ne, dobro uhra-wene matice poseduju superiorne imunolo{ke sisteme i prirodnu otpornost na bolest kre ~nog legla. Onda kada su matice oplo|ene i spremne, sva wihova jaja se izle-gu nakon tri dana, {to dovodi do istovetnog stadijuma larvi i sol-idnog legla. Veoma je va`no sh-vatiti zbog ~ega p~ele, kada gaje svoje sopstvene matice, i p~elari, kada koriste tehnike za proizvod-wu matica, ne uspevaju da stvore

sna`ne matice. Neminovno je da }e se to desiti zbog jednog od tri glavna problema: upotreba starih larvi, ko ri{}ewe suvih larvi ili nedovoqna ishrana u periodu ga-jewa ma ti ce.

SELEKCIJA STARIH LARVI

Ukoliko izaberemo stare larve, dobijene matice }e najverovat-nije bi ti sitne i slabe, pa }e te{ko upravqati ko{nicom. Matice do-bijene iz starih larvi ima}e slab imunolo{ki sistem i bi}e podlo`ne bo lesti kre~nog legla; neka od wihovih jaja se ne}e izle}i, pa }e, stoga, biti odba~ena, i na taj na~in }e biti uni{tena mogu}nost is-tovetnog stadijuma larvi i sna`nog legla. Dru{tva koje izgube mogu}nost stvarawa istovetnog stadiju-ma larvi i solidnog legla suo~i}e

NOVA METODA PROIZVODNJE

MATICAHosein Jeganhrad, KANADA

8

se sa mno{tvom drugih problema. Slabo dru{tvo, sa lo{om ma ticom, neizostavno }e zameniti maticu, i na taj na~in daqe na no si ti {tetu vitalnosti dru{tva. Ali, da se vra-timo uzroku - za{to se bi ra stara larva za stvarawe budu}e matice? Stare larve se biraju iz dva razlo-ga: jedan od wih se bazira samo na osnovu stepena ishrane u ko{-nici, a drugi je vezan za postupke p~elara.

[to se ti~e prvog razloga, uko-liko nepravilna ishrana dru{tva do vede do gubitka matice ili uko-liko je matica veoma slaba, p~ele }e odmah krenuti sa {kartirawem jaja. U ve}ini slu~ajeva, prilikom po sma trawa ovog stadijuma, p~ele bace 80% do 90% jaja. Samo kada se zavr{i sa izbacivawem jaja, p~ele }e ponovo usredsred-iti svu svoju pa`wu na birawe larvi iz kojih }e postati matice. Ovo odlagawe po dra zumeva da }e dru{tvo odabrati stare larve i neprestano pona vqati problem u vezi sa siroma{nom ishranom.

[to se ti~e drugog razloga, ukoliko p~elar koristi tehniku pre sa |ivawa, to }e uticati na pro-ces selekcije larvi i stvarati sklo-no st ka starijim larvama. Uzrok ovoj sklonosti je veoma jednosta-

van - sta re larve su lak{e uo~qive i lak{e se prihvataju alatima za pre sa |i vawe.

SELEKCIJA SUVIH LARVI

Problem selekcije suvih larvi za proizvodwu matica u osnovi je po vezan sa nivoom ishrane u ko{nici. Prvog i drugog dana stad-ijuma larvi one moraju da plivaju u mle~u radilica. Ovaj stepen ishrane garantuje zdravu budu}u populaciju radilica i donosi zdravqe odabranim larvama na ni-vou koji je neophodan za potpunu realizaciju sabijawa maticnog mleca u }eliju matice. Ukoliko su larve suve (ne pravilno se hrane) prva dva dana, mle~ matice ne}e mo}i da nadoknadi ovaj nepovo-qan po~etak. Ova koli~ina mle~a radilica }e biti proi zvedena samo ukoliko p~elama budu dostup-ni proteini (polen) i uko liko su prisutni neophodni podsticaji leg-la i feromona.

P~elari na osnovu iskustva i mnogih posmatrawa odre|uju nivo ishrane u svojim dru{tvima najzastupqenijih rasa p~ela. Na-jboqi na~in da se proceni stepen ishrane u nekom dru{tvu jeste

9

da se posmatra broj radilica koje daju mle~ larvama starim jedan ili dva dana. Uzgajiva~i matica ka`u da se veli~ina }elija wihovih mat-ica mewa sa promenom godi{wih doba, a to je najverovatnije pov-ezano sa izvorima proteina (po-lena) koji se nalaze u okru`ewu i dostupni su u odre|enom peri-odu.

SIROMA[NA ISHRANA U VREME

GAJEWA MATICE

O~igledna je ~iwenica da je centralna tema ovog rada ishrana ili, preciznije, potencijal proteina kod p~ela i wihova sposobnost da proi zvedu mle~. Uspe{no gajewe matice mora po~eti selekcijom mladih larvi (vr{e je same p~ele ili p~elar) koje plivaju u mle~u ra di lica. Kada je selekcija jed-nom izvr{ena i u trenutku kada }elije ma tice po~iwu da primaju mati~nu mle~, adekvatna ishrana kod si ste ma gajewa matice je od velike va`nosti. Tehnika koja garantuje vi so ki potencijal pro-teina kod p~ela i stvarawe velikih koli~ina ma ti ~nog mle~a za }elije matica bi}e opisana u nastavku, pod na slo vima Materijali i Me-toda. Ova tehnika se ne oslawa

na izvore pro tei na iz okoline koja okru`uje mesto za gajewe matica, ve} ukqu~uje do datak bogat pro-teinima koji tako|e sadr`i i fero-mone koji stimuli{u proizvodwu mati~nog mle~a.

MATERIJALI

Oprema za proizvodwu mati-ca: p~elari koriste {iroke spektre razli~itih sistema za proizvodwu matica u koje spadaju starteri, odgajiva~ka dru{tva, inkubatori i druge prilago|ene forme. U du -gom periodu na{i istra`iva~ki ti-movi koristili su razne vrste si ste-ma sa podjednakim uspehom.

Alati za proizvodwu matica: kao i kod opreme za proi zvo dwu ma ti ca, p~elari koriste razne vrste sredstava u sistemima gaje wa mati ca i, tokom godina, uspe{no su upotrebqavali mnoge ra zli ~ite alate u toj tehnologiji.

Kaspijski rastvor: me{avina mati~nog mle~a, feromona i svih osta lih potpuno prirodnih sasto-jaka: polen, {e}er, med i voda.

10

METODA

Da bi proizvele mati~ni mle~, p~ele moraju da jedu polen i med. Po stoje dva stimulansa koji teraju p~ele da uzimaju neophodne ko-li ~ine polena i meda; ovi stimu-lansi su u stvari prisustvo larvi i fe ro mona.

Ova metoda proizvodwe matica podrazumeva pripremu i preduzimawe postupaka kojima p~ele primaju potrebne stimu-lanse, kako iz fi zi~kog prisustva matice i larvi, tako i iz dodatka u obliku te ~nosti u kojoj se nal-azi Kaspijski rastvor (mati~ni mle~ i feromon, po len, med, {e}er i voda). Svako dru{tvo se za-tim mewa, a za tim se po ve}ava uno{ewe p~eliweg polena, pa se ponovo usmerava po te ncijal proteina p~ela na proizvodwu mati~nog mle~a, zbog naglog odu zimawa matice. Postupak, po stadijumima, izgleda ovako:

1. Stadijum pripreme: zrela matica sa 10 izabranih ramova p~ela me |u kojima je nekoliko ra-mova mladih p~ela hrani se Kaspi-jskim ra stvorom. Ovo dru{tvo za proizvodwu matica formirano je 7 dana pre pre sa|ivawa prvih larvi matica (u }elijama ili kasetama,

ili ostalim sistemima). Dru{tvo se hrani dodatkom Kaspijskog rast-vora dva pu ta nedeqno.

2. Preliminarni stadijum, u kome se iz dru{tva vadi komplet-no le glo a sve p~ele i matica se ostavqaju.

3. Finalni stadijum - podra-zumeva oduzimawe matice i pre-sa |i va we mati~nih larvi. Na os-novu velikog broja eksperimenata i uspeha po stignutih ovom teh-nikom, utvr|eno je da ~etiri rama p~ela mogu proi zvesti 26 matica i dva rama legla.

REZULTATI

Iz godine u godinu uo~eni su slede}i rezultati u Iranu i Kanadi:

Pona{awe p~ela je dramati~no i mo`e se predvideti. Za vreme sta-dijuma pripreme postoji slo`eni uticaj stimulansa koji se dobija iz le gla i od feromona matice, kao i dodatni stimulans iz feromona ko-ji se dobija od dopune Kaspijskog rastvora. P~ele uzimaju ogromne koli~ine polena i dopunu kojoj je dodat polen. Larve u ovom trenutku pri maju velike koli~ine mati~nog mle~a i ovo je idealna situacija za vr{ewe selekcije larvi

11

za presa|ivawe.U toku preliminarnog stadi-

juma iznenadno uklawawe legla vra}a dru{ tvo u stawe koje p~ele prepoznaju kao stawe ranog pro-le}a ili sta we prve generacije. P~ele znaju da prvu generaciju moraju pravilno hraniti, pa pon-ovo uzimaju ogromne koli~ine polena i izlaze u su sret potrebama larvi. Ponovo, sakupqawe polena je intenzivno.

U finalnom stadijumu ukl-awawe matice i dodavawe mati~nih la rvi ima predvidqive efekte. P~ele ne samo da ubacuju u }elije ma ti ce ogromne koli~ine mati~nog mle~a nego i biraju larve od do da tih i stvaraju velike, dobro uhrawene mati~ne larve u mati~wacima. Ram sa leglom koji se sada nalazi u ko{nici prekriven je mle~om ra dilica i stvara veliku, sna`nu generaciju radilica.

^etiri rama p~ela sa kojima se postupalo na ovaj na~in, po go-di{ wim aktivnostima gajewa mat-ica, a koje datiraju ~ak iz 1988. godine, ko nstantno su stvarala 26 velike, sna`ne matice i dva rama legla.

DOBIJENE MATICE

Matice nastale na ovaj na~in su velike (velike dimenzije tela, ukqu~uju}i i {irinu ramena, veli~inu abdomena i strukturu wi-ho vih unutra{wih organa). Imaju sna`an imunolo{ki sistem i, bez obzi ra na rasu, otporne su na bolest kre~nog legla. Ova teh-nika gajewa je odabrana zbog plodnosti i produktivnosti matica. One stvaraju ogroman broj jaja koja se sva izlegu nakon tri dana, a kao rezultat, wi hova dru{tva konstantno proizvode larve is-tovetnog stadijuma i so lidno le-glo. Ovo ne podrazumeva da se zdravqe slede}ih generacija ne mo`e pogor{ati, zbog lo{e ishrane ili bolesti, ali u uporednim uslo-vima matice koje su odgajane na ovaj na~in posti`u naboqe re zu-lta te. Dobijena dru{tva sakupqaju ogromne koli~ine polena i meda i do prinose uve}awu populacije, u zavisnosti od sklonosti p~elara.

DISKUSIJA

Poredimo gore opisane rezul-tate sa bilo kojim brojem matica koje su bile ispitivane, a zatim se vratimo matici koja je gajana pod

12

uslovima u kojima postoje uslovi starih larvi, presa|ivawe suvih larvi i pogre{na ishrana. Lo{e matice (odgajane u neadekvatnim uslovima):

1. sitne su i podlo`ne bolesti kre~nog legla,

2. ne}e `iveti dugo ili }e biti brzo zamewene,

3. stvaraju generacije koje ne `ive dugo

4. konstantno pola`u jaja koja uginu i moraju biti {kartirana, i

5. stvaraju generacije p~ela koje su sitne i, ono {to je najuo~jlivije, stvaraju generacije p~ela koje imaju male, bele i tes-ne digestivne sisteme. Nedostat-

ak ovog digestivnog sistema je najproblemati~niji jer ograni~ava koli~inu polena koju p~ele mogu da unesu u organizam i wihovu sposobnost da pove}aju proiz-vodwu proteina i mle~a.

U zakqu~ku se mo`e re}i da je gajewe p~ela najuspe{nije u okru-`e wu gde postoji pravilna ishrana i stimulans larvi i feromona, koji-ma se manipuli{e da bi se posti-gao maksimalni efekat. Pravilno pri premqenim dodatkom, boga-tim proteinima, i pa`qivim pre-me{ ta wem ramova legla i zrelih matica, mogu se uvek stvarati mlade i sna ̀ ne matice.

13

U Portugaliji se uglavnom ko-riste nukleusi od pet standardizova-nih ramova za modele langstrot i luzitana.[to se ti~e oplodwaka ovih mod-ela, neki proizvo|a~i ih pre ze-ntu ju sa 4 ili 5 poluramova. Od p~elara zavisi koji }e od prethod-

no po menutih modela da odab-ere, a oni su skupqi kada namera-vamo da ra di mo sa nukleusima normalnih ili malih veli~ina.Stoga smo ra zvi li ovaj novi model nu kleusa sa samo jednim telom.Pre zentacija no vog modela

NOVI KONCEPT NUKLEUSA

I OPLODNJAKAAdelino Kosta, Portugal

Slika A

14

nukleusa sa kapacitetom od 6 la ngstrot ra mova. Nukleus je na pra-v­qen­od­drveta­i­we­go­­ve­unutra{we­di­me­­­nzi­je­su­490­×­268­×­255­cm. Ima drve ni krov i posebne unu tra{we pregra de. Slike A i B.

Ovi nukleusi odr ̀ a vaju normalne us lo ve za razvoj dru{ tva u pro le }e.Nukleus se mo`e po de liti po potrebi uko liko `elite da une sete mati~wake. U tu svrhu mo rate da odvo ji te ra move tako {to ih za ro-tirate pod ug lom od 90 ste pe ni i sta vi te metalne se pa ra to re izme|u sva ke gru pe od 4 rama. Slike C, D i E.

Slika B

15

Slika C

Slika D

16

Postoji mre`a od `ice na podwa~i nukleusa, koja obezbe|uje dobru ve ntilaciju i olak{ava transport nukleusa do ostalih p~e liwaka. Ta ko|e, mo gu}e je spojiti tri oplo dwaka i na taj na ~in formi-

rati nu kleus kada oduzmemo dve matice.Na ovaj na~in ima mo tu prednost {to mo ̀ emo da odr`imo broj ma-ti ca koriste}i samo jednu kutiju, {to uveliko olak{ava posao p~e la-ra

Slika E

17

Uključivanje ekoloških princi-pa u oblasti poljoprivredne proiz-vodnje u razvijenom svetu ima dugu tradiciju. Organska poljo-privredna proizvodnja je potekla iz visoko industrijalizovanih zem-alja, Velike Britanije i Nemačke, iz razloga što su prekomerna hemizacija i drugi agensi poput fizičkih (zračenje) i bioloških

(genetska modifikacija) u poljo-privrednoj proizvodnji i proiz-vodnji hrane postali uzročnici raznih degenerativnih promena i bolesti. Na Konferenciji Ujed-injenih nacija o životnoj sredini u Brazilu 1992. godine, jasno je izrečena konstatacija da nekon-trolisana i prekomerna hemizaci-ja u poljoprivredi izaziva trajno

ORGANSKO PČELARENJE SA

OSVRTOM NA JABLANIČKI OKRUG Mr Neboj{a Arsi}

18

negativne posledice po životnu sredinu i ozbiljno ugrožava živi svet. Evropska Unija je posebnim propisima br. 2092/91 odlučila da podstakne uspostavljanje autentičnih modela organske pol-joprivredne proizvodnje i postavi oštrije kriterijume konvenciona-

lne proizvodnje. Prema podacima IFOAM – a (međunarodna Feder-acija Pokreta za organsku poljo-privredu) organskom poljoprivre-dom se danas u svetu bavi blizu 600.000 registrovanih farmera na 26 miliona ha i na dodatnih 15 miliona ha divlje populacije, što ukupno čini preko 40 miliona ha

organskih sertifikovanih površina. Ova vrsta poljoprivredne proiz-vodnje najzastupljenija je u Aus-traliji, sledi Aregentina, a u Evropi Italija je vodeća zemlja sa preko 1.200.000 ha. Najveće tržište organskih proizvoda je tržište Nemačke sa godišnjim rastom od 10 % i dvostruko je veće od drugog po redu tržišta Francuske, dok tržišta u SAD, Francuskoj i Japanu beleže godišnji rast ove proizvodnje od 20 %. Intenzivno širenje organske poljoprivrede u razvijenom svetu rezultat je visokog nivoa ekološke svesti proizvođača, zahteva potrošača i standarda regulisanih zakonima.

Organska, biološka, ili ekološka poljoprivredna proizvodnja (u Jablaničkom okrugu prihvaćen je termin "Organska poljoprivreda") predstavlja vid proizvodnje hrane biljnog ili životinjskog porekla, a koji se zasniva na:

- Očuvanju kvaliteta zemljišta, vode, vazduha, flore i faune koja čini osnovu poljoprivredne proiz-vodnje,

- Iskorenjavanju navike up-otrebe veštački sintetisanih hemi-jskih materija,

selekcije biljnih i životinjskih

19

vrsta, na kojima će biti zasno-van određeni vid organske proiz-vodnje u pravcu prilagodljivosti uslovima života i otpornosti na bolesti.

Konvencionalna (intenzivna ili savremena) poljoprivreda već godinama uništava prirodu, iscrpljuje njene resurse i ozbilj-no preti ugrožavanju ljudskog zdravlja. Uništenje prirode se ogleda u značajnom nakupljan-ju rezidua agrohemijskih sred-stava u zemljištu (zaštita bilja, veštačko đubrivo, fosilna goriva koja se upotrebljavaju pri obra-di zemljišta). Konvencionalna poljoprivreda degradira kvalitet zemljišta, jer dolazi do pada vred-nosti organskog ugljenika, sman-juje se zemljišni biodiverzitet i salinizacija (zaslanjivanje). Uko-liko se zadrži obim konvenciona-lne poljoprivrede, površinski sloj zemljišta će biti potpuno uništen za 50 – 100 godina.

Kod konvencionalnog pčelarenja uočavamo slične po-jave, jer ono što je smanjenje kvaliteta zemljišta, to je smanjen-je kvaliteta pčela kroz njihovo sla-bljenje usled upotrebe hemijskih preparata i zagađenje pčelinjih

proizvoda njihovim reziduama, koje preko krvnog sistema obiđu svaki čovekov organ. Ukoliko se više puta upotrebljavaju hemijski preparati, rezidue će se akumuli-rati u opremi i alatu, a najviše u vosku. Kada dođe do prezasićenja u vosku, rezidue prelaze direktno u med i druge pčelinje proizvode.

Cilj organskog pčelarenja nije u povećanju količina proiz-vedenog meda i drugih pčelinjih proizvoda, već u obezbeđenju

20

zdravstvene ispravnosti ovih

proizvoda. Naime, teži se proiz-vodnji zdravstveno bezbednog meda i pčelinjih proizvoda, bez prisustva ostataka pesticida i an-tibiotika, teških metala i rezidua ostalih kontaminenata. Po svom izgledu, ukusu i hranljivoj vred-nosti, organski proizveden med ne mora se razlikovati od meda proizvedenog konvencional-nim pčelarenjem, ali u pogledu

zdravstvene ispravnosti postoje bitne razlike.

Savet Evropske Unije je 19.07.1999. godine Uredbom br. 1804 regulisao način i us-love za organsko pčelarenje, a 24.08.2000. godine Uredba je stupila na snagu.

Organski način pčelarenja in-sistira na minimalnoj intervenciji pčelara i u prvom redu ima u vidu pčelinja društva i njihovu vitalnu ulogu u ekosistemima. Kao jedan od prvih preduslova za bavljenje organskim pčelarenjem navodi se izbor rase medonosne pčele. Naime, u obzir se mora uzeti njena sposobnost da se prilagodi lokalnim uslovima životne sredi-ne, vitalnost i otpornost na boles-ti. Prednost se daje korišćenju evropskih rasa Apis mellifera i njihovih lokalnih ekotipova, kao što je to slučaj u Jablaničkom okrugu gajenjem rase Apis mel-lifera carnica.

Organskim pčelarenjem posebna pažnja posvećena je pčelama što podrazumeva zabranu uništavanja pčela u saću, sakaćenje poput odrezivanja krila maticama i uništavanja muškog

21

potomstva, sem u slučaju zaustav-ljanja zaraze prouzrokovane sa Varroa destructor. Takođe, nije dozvoljeno preterano slabljenje zajednica prilikom rojenja, a sva-ka veća razlika u jačini zajednica otežava i umanjuje efikasnost same kontrole, pre svega varoe.

Jedna od najbitnijih aktivnos-ti u organskom pčelarenju je svakako izbor lokacije na kome se nalazi pčelinjak i površine sa pčelinjom pašom koju će pčele posećivati. Ovaj izbor treba da zadovolji uslove organske proiz-vodnje, što je regulisano pro-pisom, da pčelinjaci moraju biti udaljeni najmanje 3 km od poljo-privrednih (razne vrste pesticida, razna mineralna čvrsta i tečna đubriva, poljoprivredna mehani-zacija, motori za navodnjavanje i dr.) i nepoljoprivrednih izvora zagađenja (saobraćjnice, grad-ske sredine, industrijske zone, kotlarnice, divlje deponije i dr.). Ova lokacija podrazumeva da u prečniku od 3 km oko nje, moraju biti obezbeđeni nektar i polen sa useva organske poljoprivrede i/ili spontane vegetacije. Takođe, i konvencionalni pčelinjak mora biti udaljen od ove lokacije naj-manje 3 km. Od ovog pravila se

može odstupiti samo u periodu zimovanja. Veštačka ishrana pčela dozvoljena je u periodu od poslednje paše do 15 dana pred početak nove sezone sakupljanja nektara.

Od materijala za proizvodnju i zaštitu košnica u organskom pčelarenju koriste se prirodni ma-

terijali i boje, sa kombinovanjem voska i propolisa. Dezinfekcija opreme i pribora vrši se vodenom parom i plamenom, bez upotrebe

22

hemijskih sredstava. U toku perioda konverzije

(prelazni period) vosak mora

biti zamenjen organskom (serti-fikovanim) satnom osnovom ili osnovom iz vlastite proizvodnje, od organskog voska (građevnjaci, medni poklopci i zaperci).

Prevencija bolesti u organskom pčelarenju zasniva se na selekciji rezistentnih rasa i sojeva pčela i postupcima koji povećavaju ot-pornost prema bolestima, kao

što su: redovna zamena matica, sistematska kontrola košnica i trutova, redovna dezinfekcija materijala i opreme, uništavanje kontaminiranih materijala i izvo-ra kontaminacije, redovna zame-na pčelinjeg voska i obezbeđenje dovoljne rezerve polena i meda u košnicama.

Obaveza pčelara u organskom pčelarenju ogleda se pre svega u ukidanju tretmana sintetskim hemijskim preparatima na bazi amitraza, kumafosa, brompro-pilata, fluvalinata, flumetrina, cimiazola i dr.. Za zdravstvenu zaštitu pčela dozvoljena je up-otreba organskih kiselina (mrav-lja, mlečna, oksalna i sirćetna), kao i timola, kamfora, mentola, eukaliptusa i eteričnih ulja. Od tehnoloških rešenja u borbi protiv Varroa destructor mogu se koris-titi ramovi građevnjaci, trutovske klopke i sitno samleveni šećer or-ganskog porekla uz obaveznu up-otrebu mrežaste podnjače.

U pogledu prihrane i prehrane pčela, koristi se organski med i polen, a po potrebi samo organski (sertifikovani) šećer. U dobrim pašnim godinama potrebno je ostaviti dosta zaliha kvalitetnog meda i polena za ishranu pčela i time zadovoljiti njihove potrebe u

23

hrani tokom godine. Kvalitet organski proizvedenog

meda zavisi od uslova pčelarenja, uslova i načina njegovog vađenja, vrste ambalaže u koju se pakuje i uslova skladištenja. Pčelinji proizvodi mogu biti prodati kao organski samo u slučaju kada su svi uslovi regulative ispunjeni i sam proces organske proizvodnje traje najmanje godinu dana

Celokupan proces organske proizvodnje meda mora biti do-kumentovan, od početka proiz-vodnje, pa sve do uzimljavanja pčelinjih društava. Naime, pri-likom kontrole (nadzora), polazi se od raspoložive dokument-acije na osnovu koje se donosi zaključak o ispravnosti ili neis-pravnosti organski proizvedenog meda.

U slučaju da se prilikom kon-trole organskog pčelinjaka ut-vrdi da se nisu u dovoljnoj meri sprovodili principi organskog pčelarenja, slede upozorenja i sankcije po sledećem redosledu:

- S1 ~ upozorenje za male propuste koje treba ispraviti,

- S2 ~ potrebno je bolje vođenje dokumentacija i bolja in-formisanost,

- S3 ~ potrebna je nova kontrola,

- S4 ~ nova kontrola, nije dozvoljena prodaja proizvoda pod nazivom organski proizvodi,

- S5 ~ prekid ugovora bez dalje saradnje.

Ovlašćene organizacije od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za iz-davanje sertifikata odnosno re-sertifikata za organsku proizvod-nju na teritoriji Srbije u 2008. godini su: SUOLO E SALUTE SERBIAN, SGC I EVROCERT. Ove organizacije su inostrane ali preko svojih predstavništava uspešno obavljaju poslove u Srbi-ji u skladu sa Zakonu o organskoj proizvodnji, važećim Pravilnici-ma koji prate organsku proizvod-nju i standardima EU 2092/91 odnosno USDA/NOP.

Područje Jablaničkog okruga obiluje brdsko – planinskim pre-delima u kojima je poljoprivredna proizvodnja još u svom tradicio-nalnom obliku. To podrazumeva obilje netretiranih poljoprivred-nih površina veštačkim đubrivima i pesticidima zbog dosadašnjeg ekstenzivnog bavljenja poljo-privredom, usitnjenosti poseda, zaokruženosti ciklusa biljne i stočarske proizvodnje i velikih

24

poljoprivrednih površina koje se godinama ne obrađuju. Ova kon-statacija odgovara činjenici da je na teritoriji Jablaničkog okruga jasno diferencirana intenzivna konvencionalna proizvodnja pov-rtarskih, voćarskih i ratarskih kultura u ravničarskim predelima od ekstenzivne biljne i stočarske proizvodnje u brdsko planinskim krajevima. Postojeća pčelarska proizvodnja u Jablaničkom okru-gu pruža dobre uslove da se u toku jedne godine, koliko traje period konverzije, sa konvencionalne us-postavi organska pčelarska proiz-vodnja. U uslove koji posebno odgovaraju za ogansko pčelarenje u Jablaničkom okrugu spadaju i lokaliteti sa zaštićenim prirod-nim dobrima kao što su StPR Zeleniče i NKD "Prirodni pros-tor kompleksa Jašunskih manas-tira Sv. Jovana i Sv. Bogorodice", kao i okolina Sijarinske banje. Ovi lokliteti sa staništa organske poljoprivrede su analizirani, kon-trolisani i delimično zaštićeni od degradirajućeg čovekovog delo-vanja.

Za efikasan razvoj organskog pčelarenja u Jablaničkom okrugu potrebno je dati kompleksan re-gionalni pristup sa formiranjem

regionalne organske poljoprivrede uključujući i ratarsku, voćarsku i stočarsku organsku proizvodnju.

Dosadašnjom analizom iskaza-nih potreba i raspoloživih resursa opština u Jablaničkom okrugu, Fonda za posticajni razvoj pol-joprivrede opštine Leskovac i pčelarskih udruženja na teritoriji okruga pristupilo se intenzivnom usklađivanju programa uvođenja organskog pčelarenja na teritoriji Jablaničkog okruga sa programom uvođenja organske poljoprivrede u Srbiji i u zemljama EU. Ove aktivnosti postale su stalan pro-ces u kome pored stručnjaka iz lokalnih samouprava, Zavoda za poljoprivredu "Leskovac" i Za-voda za javno zdravlje Leskovac su uključene i druge zaintereso-vane strane kao što su pčelarska udruženja i pčelari, nevladine organizacije, Ministarstavo pol-joprivrede, šumarstva i vodo-privrede, Poljoprivredni fakultet iz Zemuna i dr.. Na ovaj način postignuta je neophodna sinergija ka realizaciji projekta za tehničku pomoć Evropske agencije za re-konstrukciju u razvoju ruralne sredine Jablaničkog okruga kroz uvođenje i jačanje organske pol-joprivrede.

25

Pčelarenje na konvenciona-lan način u brdsko – planinskim predelima u Jablaničkom okrugu nikada nije bilo konkurentno, kako u pogledu prinosa, tako i u pogledu cene meda. Jasno je da bavljenje pčelarstvom u ovim sre-dinama na dosadašnji konvencio-nalni način ne može obezbediti opstanak i sigurnu egzistenciju pčelara.

Dobri preduslovi za or-gansko pčelarenje omogućuju Jablaničkom okrugu da se deklariše kao sredina, u kojoj bi organska proizvodnja meda dobi-la znak organska hrana, i na tržištu EU izašla sa prepoznatljivom rob-nom markom čime bi se ostvario značajan prihod.

Trenutna maloprodajna cena meda u Jablaničkom okrugu je oko 2,5 € po kilogramu, dok je veleprodajna cena meda ispod 2 € po kilogramu. Poređenja radi, or-ganski proizved med u Nemačkoj u 2007. godini prodavao se po ceni od neverovatnih 17,33 € po kilogramu, takođe organski proiz-veden med prodavala je i Zambija i to po ceni od oko 17 US$ po ki-logramu.

Ove više cene meda predstav-ljaju vrednost zdravstveno bez-bedne namirnice vrednovane pre-ma pozitivnom uticaju na zdravlje čoveka, posledicu niskog nivoa ponude praćene velikom tražnjom i većeg angažovanja radne snage u procesu proizvodnje, što za sada značajno utiče na formiranje cena ovog proizvoda.

Razvoj organskog pčelarenja, a pre svega organske proizvod-nje meda u Jablaničkom okru-gu, ostvariće strateški veoma značajne ciljeve za opštine na teritoriji okruga, kao što su:

- Doprinos održivom i uravnoteženom poljoprivrednom i ekonomskom razvoju kako čisto ruralne tako i ruralno – urbane sredine;

- Unapređenje rada i poslo-vanja oko 45.000 poljoprivred-nih gazdinstava na teritoriji Jablaničkog okruga;

- Aktiviranje novih ulagan-ja u zasnivanje novih proizvodnji u oblasti povrtarstva, voćarstva, ratarstva i stočarstva po princip-ima organske proizvodnje;

- Doprinos stvaran-ju mogućnosti upošljavanja i

26

samozapošljavanja na organskom pčelarenju i ostaloj organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i to posebno ugroženih društvenih grupa kao što su: dugoročno nezapošljena lica, žene i omladi-na;

- Doprinos nastojanjima države Srbije za povećanjem obima i poboljšanjem kvaliteta izvoznih progrograma, pre svega poljoprivrednih proizvoda i to or-ganske poljoprivrede za kojima postoji potražnja na svetskom tržištu.

U Jablaničkom okrugu organ-sko pčelarenje do sada se zasni-valo neorganizovano i nekon-trolisano. Do sada, na teritoriji okruga, organskim pčelarenjem počeo se baviti jedan pčelar (2005. godine), da bi nakon prvog zimskog perioda pretrpeo gubitke u pčelinjim društvima i odustao od ovog vida pčelarenja. Pčelari u Jablaničkom okrugu do sada su pokazali interesovanje za organ-sko pčelarenje ali i bojazan od no-vog i nepoznatog. Trenutno ima nekoliko zainteresovanih pčelara koji se intenzivno pripremaju za otpočinjanje postupka konverzije sa konvencionalnog na organski

način pčelarenja. Lokalne samou-prave i pčelarska udruženja u Jablaničkom okrugu nastupiće or-ganizovano prema ovim pčelarima sledećim aktivnostima: organizo-vanje edukacije, pružanje stručne pomoći, podrška u dobijanju pod-sticajnih finansijskih sredstava od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i dr..

27

Mnogi naučnici kao Svamer-dam, Reumir i dr. mišljahu nekad da pčele sabiraju vosak sa cveća. Ima ih i danas, koji tako misle i drže. Ali to je mišljenje sasvim pogrešno. Danas smo mi u stanju jasno pokazati i dokazati da vo-sak nije mehanički ili tehnički produkt nego je organski produkt, te da postoji u telu pčelinjem isto kao što postoji i mleč. Još u predjašnjem veku 1792. anatom Hunter opisao je mesta izmedju prstenova trbuha pčelinjega, koja luče vosak. To isto potvrdjuje i slepi Franja Huber. Pčele kad hoće da luče vosak od svojega tela, najedu se meda i cvetnoga praška više nego što im treba za održavanje svojega tela. Iz meda i rdje postaje mleč, a iz suviška toga mleča postaje vosak. Pčele trebaju dosta meda i dosta potroše meda na gradjenje voska, ali

ujedno trebaju i cvetnoga praška za lučenje voska od svojega tela. Od samoga meda ne mogu dugo stvarati vosak u svojemu telu. Za stvaranje voska potrebna je nji-ma i rdja (cvetni pašak). Moraju se dakle dobro najesti cvetnoga praška i meda da mogu stvarati vosak i da se održe čile i zdrave. Od samoga pak meda ne mogu zadugo stvarati vosak, jer u medu nema nitrogena, a bez njega ne mogu pčele za vreme glavnoga rada živeti. Zato prestanu jesti, iznemognu i padaju mrtve na zemlju. Kad pčele imaju cvetnoga praška u izobilju, onda manje jedu meda, kad stvaraju vosak i tada izvode brže i više voska. Mleč i vosak postaju jednako od meda i rdje, samo je razlika ta što med pčele bljuju iz stomaka u ćelice za hranu uljevima, a kada ne izblju-ju, onda mora, pošto se još bolje

VOSAK

Preuzeto iz knjige SRPSKI PČELAR iz 1893. godineAutor: Profesor Jovan Živanović

Prof Jovan @ivanovi}

28

u želucu svari, preći u krv, iz koje se tek luči vosak. Vosak je dakle organski produkt. Kao što pauk svoju paučinu prede iz sebe, tako isto i pčela izvodi vosak iz sebe kad ima hrane u izobilju i kad je toplina skočila na 29 stepeni R. Koliko pčeli pak treba meda da odredjenu količinu voska stvori, ne da se tačno odrediti. Berlenš u svojem pčelaru navadja ove pokušaje:

a) Pčele daju voska od sama meda bez rdje:

1. Gundelahov pokušaj: 17 loti meda = 1 lot voska

2. Berlenšev pokušaj: 19 loti meda = 1 lot voska

3. Berlenšev pokušaj: 16 loti meda = 1 lot voska

4. Berlenšev pokušaj: 18 loti meda = 1 lot voska

b) Pčele daju voska od sama šećera bez rdje:

1. Berlenšev pokušaj: 16 loti šećera = 1 lot voska

v) Pčele daju voska od meda i rdje:

1. Berlenšev pokušaj: 10

loti meda = 1 lot voska 2. Denhofov pokušaj: 12

loti meda = 1 lot voska 3. Denhofov pokušaj: 21

loti meda = 1 lot voska

Berlenš kaže da se iz ovih pokušaja ne da izvesti siguran re-zultat, ali sigurno bez svake sum-nje može se izvesti da pčele treba-ju mnogo meda da stvore nesto voska. Uzmimo iz ovih pokušaja da je proporcija između meda i voska samo 10:1, onda moramo iz ovoga za praksu vrlo važan nauk izvesti, a to je da saće ne treba nikad u vosak pretvarati i proda-vati. Uzmemo li današnju cenu meda kako je na pijaci Bečkoj 60 novčića po kili, a vosak 150 novčića po kili i uzmemo li samo onu proporciju 10:1 između meda i voska, onda izlazi da na svakoj kili voska, koju bi prodali, 4 for. 40 nov. Ovo je od vrlo velike važnosti za praktičnoga pčelara. Saće ne treba u vosak pretapati nego ga treba čuvati za glavnu pašu. Ko je ispoređenja pravio, taj je mogo doći do tog uverenja, da narod, koji ne gradi saća kud i kamo mora više meda sabrati od onoga naroda, koji mora da gradi saće. Ne treba naravno preterivati u tome pa ne dati pčelama ni malo

29

da grade saće, jer tim bi u pčelama počeli kršljaviti organi za stvaran-je voska i tim bi možda stvorili vremenom rasu, kojoj bi organi za stvaranje voska okržljavio, ko-joj bi se priroda izmenila, te ne bi više u pčeli gledali ono, što danas gledamo. Kad bi pčela prestala graditi saća, a u prirodi ga ne može toliko naći koliko bi joj trebalo za svoj stan, onda bi prestala odmah i njena svaka ekonomska važnost za nas. Osim toga zna se da je pčela vrednija kud i kamo kad gradi saće, zato joj treba uvek ostavljati u košnici po nešto da gradi saće kad je u tome vreme i u maju i juniju. Zato je od velike važnosti za raciono pčelarenje veštačko saće. Ono nam daje prilike da zadovoljimo prirodu pčelinju pružajući pčeli materi-jal da može sama graditi saća a ujedno da ne mora potrošiti toliko meda, koliko bi morala potrošiti kad bi saće sasvim iznova graditi. A osim svega toga staje se na put radikalno razmnožavanju trutova u košnici, koji su od velike štete za produkciju meda a nesu potreb-ni u košnicama, koje su određene samo za sadiranje meda.

Svaka životinja treba određenu količinu hrane, da održi svoj život

i da može raditi. Ta se hrana zove hrana za održavanje života. Krava, koja daje mleka, mora više jesti nego što joj treba za održavanje života, mora više hrane uzimati u sebe nego što joj treba. A ta suvišna hrana, koju krava uzima u sebe, da bi dala mleka, zove se hrana za produkciju. Tako isto i pčela kad ne hrani uljeve i kad ne gradi saće vrlo malo jede, jede toliko koliko joj treba za održavanje života. Ali kako pčele moraju da grade saće, odmah moraju i više jesti nego što im treba za održavanje života. Iz toga suviška hrane izvode nara-vno mleč a i vosak ako im treba. Mlečom hrane svoje uljeve. A kad hoće da izvode saće, onda se mleč još bolje svari u želucu i iz toga još bolje svarenog mleča izvode one vosak. Pčele izvode saće kad hoće hotinice, kad im je potreba. Jer kad bi pčele izvodile saće ne-hotice, onda bi listići s voskom morali izlaziti iz sekotina ispod trbuha uvek i u svako vreme. Tako ne možemo nikad što opaziti da biva u zimu, da iz sekotina ispod trbuha ispadaju listići s voskom. Tako isto i leti kad prestane grad-nja saća, retko se može opaziti da kojoj pčeli nehotice ispadne listić s voskom iz sekotina ispod trbu-ha. Da je dakle gradnja voska i

30

pčela nehotičan akt, onda bi pčele morale i zime izvoditi vosak što svaki pčelar zna da ne biva. Pčele dakle izvode vosak hotimice, po svojoj volji, kad im je potreba. Tu potrebu osećaju najviše u maju i juniju. Onda je najbujnija, onda i matica najviše nosi jaja, najviše razmnožava društvo, te onda je i saće najpotrebnije gde će matica nositi jaja, gde će pčele istovarivati med i rđu. Pčele luče vosak iz sekotina s jedne i druge strane ispod trbuha i to luče samo iz četiri sekotine kao što se vidi na slici. Gornja sekotina ispod trbuha ne luči vosak što se opet može videti na slici.

Vosak kad se luči iz sekotina, vrlo je tečan, ali kako dođe na vazduh, tako se stvrdne. On izlazi u obliku listića, kao što nam sli-ka pokazuje. Pčele ove listiće

kandžicama na stražnjim nogama izvlače i dodaju do vilica, kojima ih zgnječe u male kuglice, od kojih grade ćelice. Listići su ti dugački 2,25 nm, a široki 1,5 mm. U mat-ice je organ za izvađanje voska sasvim kržljav, a trutovi ga nema-ju, te po tom samo pčele mogu iz-voditi vosak. Listići su s voskom sasvm prozračni, providljivi, ali kad ih počnu pčele gnječiti i od njih ćelice graditi, izgube tu providljivost i dobiju izgled, kao što je saće. Ispočetka je saće belo, ali brzo požuti od rđe, koja je obično žute boje i od isparenja pčelinjega, koje takodje dobiva žutu boju od rđe, koju pčele jedu. Da od isparenja pčelinjega požuti saće, vidi se otuda, što kad se belo saće u zimu metne u košnicu, mada pčele na njim prezime, ipak ostane bele boje. Pčele grade saće odozgo dole, a nikad ozdole gore. Otuda su neki pčelari zaključili, da pčele ne mogu graditi saće ozdole gore. Ali to nije istina. Kad im pčelar prilepi početak sa saćem dole u okviru, one će saće izvoditi ozdole gore. Građenje saća ozdole gore protivi se pčeli zato, što ona med gore istovarava a ispod meda dolaze uljevi. Kad bi pčele ozdole gore gradile saće, onda bi morale dole med isto-

31

varavati a nad njime uljeve, što bi se sve protivilo prirodi pčelinjoj. Kad je bujna paša, pčele sagrade za 24 sahata od 25 cm dugački i 25 cm široki sat sa 4.500 ćelijica. Sati su jednako jedan od drugoga udaljeni i to 1 cm tako da mogu dve pčele jedna na jednom satu, a druga na drugom satu, jedna spram druge istim sokakom pro-laziti. Svaki je sat debeo 2,5 cm. Pčele grade saće u košnici tako, da udara pljoštimice na leto ili udara sečimice na leto ili su ga pčele unakrst izvele. Ovo posled-nje retko biva. Košnica pletara, u kojoj pčele izvedu unakrst saće, zove se krstašica. Često pčele kad grade saće, ostavljaju rupe po nje-mu da bi lakše i brže sjednoga na drugi sat dospeli. Osobito su ove rupe pčelama od koristi zimi, kad se nesmeju odvajati jedna od dru-ge a nestane meda u sokaku gde su, onda im te rupe čine lak prelaz u drugi sokak gde ima meda, što inače kad okolo prelaze u drugi sokak, stane ime glave hladnoća.

Pčele grade šestorougaone ćelijice, koje su arhitektonska remek dela, što se tiče štednje u prostoru i materijalu, u prailnosti uglova i jačini konstrukcije. Ova-ko vele svi pčelari, ali kako pčele

ćelijice grade, u tome se po svojim mišljenjima razilaze. Ja bih rekao, da pčele znaju šta treba da grade i kako treba ćelijice da grade. A otkuda one znaju, to ja neznam, to zna kao što bi rekao Berlenš samo onaj, koji je njih i ceo svet stvorio. Kad zagledamo u košnicu i pogledamo na saće onda ćemo videti da ima raznovrsnih ćelijica. Ima ih šestorougaonih, kojima je dubina 12,5 mm a širina 5,15625 mm. Te su ćelijice radiličke. U njima se legu pčele, a osim toga u njih pčele istovaravaju med i rđu. Ima ćelija šestorougaonih, koji-ma širina iznosi 6,874998 mm, u kojima se legu trutovi i u koje pčele i med istovaravaju, a cvetni prašak vrlo retko i tek nešto. Ima ćelijica okruglih, duguljastih, koje izgledaju kao žir, kojima dužina iznosi 19 – 24 mm i u kojima se legu matice. Te ćelice zovemo matičnjacima. Ima ćelica petor-ougaonih, u koje pčele samo med istovaravaju. Kad pčele počnu graditi saće ozgore, onda počinju sa tim petorougaonim ćelicama. Pčele kad počinju graditi saće, onda izostave od ćelica čitavu stranu zato, da bolje mogu učvrstiti ćelicu za košnicu. Na jednom is-tom saću biva da pčele sagrade i pčelinje i trutovske ćelice, zato

32

kad prelaze u građenju sa pčelinjih na trutovske ćelice, bivaju ćelice između jednih i drugih ćelica ne-pravilne ćelice. I one su obično šestorougaone, ali nepravilnog obličja. Osim ovih ćelica ima još dve vrste ćelica. Kad je bujna paša, a pčele nemaju gde da is-tovaravaju med, onda produžuju ćelice pčelinje i trutovske da bi što više moglo stati meda. Te su ćelice za med i ako ih pčele kad se med potroši, ne skrate, ne mogu se u njima leći pčele i trutovi. Na posletku ima matičnjaka manjih, koji su u sredini saća izvedeni a ne po krajevima saća, kao što biva kad je košnica u normal-nom stanju. Kad slučajno matica ugine u košnici a pčele nisu još matičnjake izvele, niti ih je mat-ica zapljuvala, onda pčele izaberu koju ćelicu pčelinju, u kojoj ima jaje ili crv, te tu ćelicu razgrade do temena i na tim temeljom sagrade matičnjak, iz kojega izadje matica istina malo manja, ali može biti tako isto dobra, plodna kao i ona, koja se izlegla u matičnjaku, koji je sagradjen na kraju saća, kada je košnica u normalnom stanju.

Zaklopce na ćelicima za med izvode pčele od sama voska, a zaklopce na ćelicama, u kojima

su uljevi, izvode pčele od voska i rdje. Stoga su ti zaklopci i porozni, a to je potrebno, da mogu čahorci (nimfe) u čahuricama (ćelicama) disati. Matičnjaci su takođe od voska i rđe, pa su stoga porozni, da mogu čahorci matični disati, kad su matičnjaci zaklopljeni. Što je saće startije to je sve crnije, i može sasvim pocrneti. Saće u košnici može trajati dvadeset go-dina i što god više matica zapljuva u jedne iste ćelice, to sve većma postaju crne, tako da na posletku pocrne sasvim. Crv se učahuri i ostavlja svoju tanku košuljicu u ćelici, te posle više godina postaje tim saće jače. Mislilo se, da ćelice bivaju manje od tih košuljica, koje ostavljaju čahurci u njima i da bivaju i pčele manje, koje se izlegu u tim čelicama. Ali to nije istina, jer pčele te košuljice iščiste sa sviju strana u ćelici i samo ne mogu sa dna ćelica da ih iščiste, zato temelj ćelicama i biva sve deblji i jači, što je saće starije. Ali pčele ne bivaju manje, koje se u tim ćelicama izlegu, jer pčele radi-lice produže te ćelice kad postanu manje, te opet iz njih iziđu pčele normalne veličine. Znamo da u dupljama i tornjevima traje saće do trideset godina, za koji se bog zna koliko matica izmenilo i neko-

33

liko miliona pčela izleglo, pa ipak se nije opazilo, da su manje pčele postale. Ali ipak mada pčele, kad su u šumama i dupljama, ne izlaze manje iz ćelica vrlo starih, opazili su pčelari, da matica radi i nosi jaja u novo saće, te tim bolje društvo da napreduje. Jer praktičnoga pčelara ovo ima svoje vrednosti. U plodištu valja pčelar svake go-dine da pusti pčele da grade saće, ne samo što matica radije u novo saće nosi jaja, nego što su pčele i vrednije kad grade saće, kao što je već napred kazano. A u medištu što god je starije saće tim je jače i bolje i nema pčelar brige, da će se iskrhati u istresaljci. Takođe u starom saću med ne gubi ništa od svoje dobrote, kad se samo istresa istresaljkom. Naravno da bi izgu-bio od svoje dobrote sasvim kad bi se saćem zajedno izmešao, što pak racionalni pčelari ne čine, niti im je potrebno da čine pored is-tresaljke.

34

Stabla robustna, uspravna ili polo`ena, uglasta, ~esto brazdas-ta, pepeljasta, glatka ili dlakava, sa skoro priljubljenim dlakama; trnje krupno, {iroke osnove, sr-pasto povijeno, dlakavo. Li{}e prstasto slo`eno, ~esto vrlo sitno; listi}a 3 do 5, tamnozelenih glat-kih odozgo, belomaljavih odozdo; razli~ito nazubljenih,

ko`astih; terminalni listi} jajast ili skoro ovalan do objajast. Cvast ~esto duga~ka i uska, ponekad pi-ramidalna, pri bazi lisnata. ^a{ica

povijena po cvetanju, ponekad skoro igli~asta, belo maljava; kru-nica zgu`vana, ovalna ili jajasta, ponekad izreckana u vr{nom delu, ru`i~asta ili bela, pra{nici beli ili ru`i~asti, jednaki po du`ini ili pre-vazilaze zelene, ru`i~aste ili bele stubi}e, pra{nice glatke; ~itav po-len fertilan; karpele (oplodni listi}i) dlakave.

Stani{ta na kojima raste suutrine, prokr~eni listopadni

proplanci, pored puteva i njiva. Rasprostranjena

je po zapadnim i srednjim re-

KupinaDragoslav Ili} [e{

35

jonima Sredozemlja, u zapadnoj Evropi od britanskih ostrva, Bel-gije i Holandije ka Kanarskim os-trvima do Azorskih ostrva, u Sr-biji je tako|e rasprostranjena

naro~ito u zapadnoj.Razmno`ava se semenom ivegetativno. Cveta u junu.

Odli-~na je medonosna biljka, kojadaje i ne{to cvetnog praha.

Plodovi kupine su jestivi, veomaukusni. Prera|uju se u sokove i

sirupe. Lekovita je biljka. Ko-risti

se protiv hroni~nog proliva,srdobolje, nazeba i ka{lja, kao

iprotiv li{ajeva i ko`nih otoka.

PČELARIZMI – GULIT

- Pčelareva psovka: oprašim ti nanu.

-Zbog lenjosti truta celo društvo zvoca,al ko da ga vaspita kad je odrastao bez oca.

Let na onaj svet

Na kraju života poput pčele,i pčelara ista sudbina snađe,pčelar, kad život okonča u pološki od jelove građe se nađe.

36

Pod ovim naslovom je održan pčelartski seminar 12. aprila 2008. godine u Kulturnom cen-tru u Leskovcu. Organizatori su bili: udruženje gradjana „Narodni parlament“ Leskovac, Region-alna asocijacija pčelarskih orga-nizacija jugoistočne Srbije – Niš i udruženje pčelara Leskovac.

Seminar je inače bio slabo posećen, a kako i ne bi kad niko nije znao značenje naziva pod kojim je bio održan seminar. To najverovatnije nije znao ni sam organizator. Nameće se pitanje kako će neko da vrši edukaciju

odredjene populacije ljudi (ciljne grupe), kada nezna da sastavi prostu rečenicu od dve reči i jed-nog veznika, kad nezna gde se ide a gde vraća.

Svi su generali posle bitke pametni, pa je valjda stoga orga-nizator izmedju ostalog hteo da kaže pčelarima zašto su im pčele stradale. Međutim, to pčelarima ne može da vrati stradala pčelinja društva. Mnogo korisnije bi bilo da je ovaj organizator prošle go-dine organizovao seminar i edu-kovao ih kako da sačuvaju svoje pčele.

POVRATAK U BUDUĆNOST

Dragoslav Ili} [e{

37

U organizaciji ovog seminara postoje i neke slučajnosti. Ivan Grujić programski menadžer udruženja građana „Narodni par-lament“ i počasni predsednik or-ganizacionog odbora, je sin Mila-na Grujića člana predsedništva udruženja pčelara Leskovac, a ovo udruženje je u službi Niške asocijacije.

Kada se sagleda ko vrši edu-kaciju i zašto je vrši nije čudo zašto su srpski pčelari u zadnjih nekoliko godina imali dva mas-ovna pomora pčela.

Organizator je najavljujući mr. Plamena Ivanova, predsednika nacionalnog branšnog pčelarskog saveza Bugarske sa temom „Poz-itivna iskustva bugarskih pčelara nakon ulaska u Evropsku uniju“, u zagradi stavio „Srbija u EU, šta od toga imaju pčelari Jugoistočne Srbije?“. Ako se ovako nastavi dok Srbija udje u EU pčelari Sr-bije će ostati bez pčela.

UMRO JE ČIKA MOMA (1929-2008)

Uveče 24. marta 2008. godine mi ujak Bogadan javi tužnu vest da je umro čika Moma, divan čovek i pčelar. Bio sam prošle godine na njegovom pčelinjaku u Alek-sandrovu. Lepo nas je dočekao i počastio kao i uvek pre toga. Imao je rakiju od dunja, višanja i šljiva. Uvek vedar i nasmejan, rad da svoje znanje i iskustvo podeli sa drugima. Zahvaljujući čika Momi Aleksandrovo je postalo selo park, zelena oaza za pčele. Velike seoske utrine i livade pret-vorene su u predivne parkove sa medonosnim drvećem i šibljem. Tu se sada nalaze lipe, kesteni, mađarski bagrem. Davao nam je seme i sadnice medonosnog bilja i drveća. Bio je pobornik stacio-narnog pčelarenja sa znanjem kako obezbediti pašu u pčelinjem okruženju.

Pčelarstvo je smrću Momčila Končara izgubilo velikog pčelara i čoveka, a mi koji smo ga znali i poštovali sledićemo njegov put i delo.

Čika Momo neka ti je večna slava.

Branko Antić Gulit Banatsko Karađorđevo

38

PERICA NADMUDRIO DEDA SRETKA

Najzad je došao lep februarski dan. Temperatura je oko 15 oC. Pčele već mesec dana nisu izlazile iz košnice. Sretko zadovoljno šeta pčelinjakom i ozaren gleda kako pčele izleću iz košnica. Njegov šestogodišnji unuk Perica stoji na terasi i začudjeno gleda šta to deda radi, pa ga upita: „Deda Sretko, šta radiš?“ – „Evo pus-tio sam pčele na pišanje“, šali se Sretko sa unukom. Na to će Peri-ca: „A, skidaš li im gaće?“ i tako nadmudri deda Sretka.

PČELE POJELE KONCEN-TRAT ZA KOKOŠKE

Početkom marta pčele su post-ale aktivne. Sretkova žena je kao po običaju sipala koncentrat za kokoške u tepsiju na sred dvorišta. Međutim umesto kokošaka na koncentrat navalile pčele i za tili čas ga odnele, a kokoške su ostale gladne.

ROJ NA TERASI

Beograđanin kome se uhva-tio roj na terasi brže bolje otrča u Molerovu ulicu u prostorijama SPOS-a gde je izvršni odbor držao sastanak i potražio spas od njih. Oni mu odgovoriše da se obra-tio na pogrešnu adresu jer su oni pčelarsko rukovodstvo i neznaju šta treba preduzeti.

VANREDNI PRIHODI OD PČELA

Naš kolega Siniša ima kuću pored zelene pijace. U dvorištu drži desetak košnica. Primetio je da njegove pčele donose crveni polen kad u prirodi ne cveta ništa. Da bi proverio o čemu se radi uh-vatio je pčelu i skinuo je polen sa nogu. Stavio je u usta i gle čuda, bio je to neki ljut polen. Shvatio je da njegove pčele donose alevu papriku sa pijace. Od tada on stav-lja hvatače polena i obezbeđuje papriku za kućne potrebe.

I.D.

ISTINITE PRIČE

39

PČELARIZMI

- Aleksinac je bio opština rudara dok nisu rudari izginuli. Sada je opština pčelara, šta li je treće na redu kad sve pčele uginu.- U časopisu „Pčelar“ je pisalo da je meda Volonko izmislio novu tehnologiju proizvodnje satnih osnova pod nazivom „Hladno valjane satne osnove“, svaka mu čast. - U časopisu „Pčelar“ pametnjakovići pametuju zašto su pčele ug-inule, bolje bi bilo da su pametovali dok su pčele bile žive.- U časopisu „Pčelar“ br – 6 Juni 2008. godine na strani 266 data je slika sa matičnjakom tihe smene koji ima glavić. Bilo bi dobro da stručnjaci iz časopisa „Pčelar“ objasne, od kad matičnjaci tihe smene imaju glavić i zašto?

Dragoslav Ili} [e{

40

41

42

43