PET INILACA ZNAAJNIH ZA IZGRADNJU LINOSTIUpoznavanje samoga sebe,Biranje sebe,Izgraivanje sebe,Upravljanje sobom iOstvarivanje identiteta, integriteta i digniteta svoje linosti

Upoznavanje samoga sebe podrazumeva ovekov rad na otkrivanju svojih sposobnosti, talenata, interesovanja, strasti, tenji i elja; upoznavanje sebe kao biolokog bia, otkrivanje odgovarajuih biolokih potreba, mogunosti i naina njihovog zadovoljavanja, saznanje duhovnih i socijalnih potreba, uslova i mogunosti njihovog zadovoljavanja. ekspir je bio skeptian o ovekovoj moi da upozna sebe, pa je samo naglaavao da se ono, donekle, moe ostvariti ako ovek prati i analizira svoje postupke i dela, jer ovek je onakav kakva su njegova dela. Mor je tvrdio da autentino ljudsko postupanje zavisi od toga koliko je ovek upoznao sebe i sa koliko uspeha radi na izgraivanju sebe. Montenj u svojim Esejima navodi da je ovek sam sebi tajna i velika zagonetka. Petrarka je upozoravao da ljudi troe puno vremena trudei se da upoznaju biljni i ivotinjski svet, a malo se trude, ak zapostavljaju, poznavanje ljudske prirode. Prema njegovom miljenju ...znanje, koje je oveku najpotrebnije, jeste znanje o njemu samome .... Dui je tvrdio da ovek ne poznaje sebe koliko poznaje druge ljude. Zbog toga to ovek ne poznaje sebe, ivi u obmanama o sebi, u predrasudama o drugim ljudima i neznanju ta o njemu misle drugi ljudi.

Biranje sebe objasnio je Kjerkegor ovako: On sada, dakle, poseduje samoga sebe, postavljenog samim sobom, to e rei izabranim od samoga sebe, slobodnog.U slobodi se ovek moe izabrati samo ako je stalno ostvaruje i ako je stalno stvaralaki angaovan.

ovekovo okretanje sebi ne znai okretanje lea svojoj sredini, jer bi, u tom sluaju, ostvarivanje njegovog Ja bilo apstrakcija. Njegovo vlastito Ja mora se ostvariti prema itavom njegovom konkretnom biu, ali faktori, koji su ukljueni instinktivno deluju u ivotu i podjednako spadaju u njegovo konkretno bie.

Izabrati samoga sebe znai biti ono to pojedinac eli i moe biti, a ne ono to drugi ele da on bude; znai verovati u sebe i raditi na svom izgraivanju; odbaciti masku i ponaati se prema svom unutranjem moralnom imperativu; znai misliti svojom glavom i ne dozvoliti da bilo ko preuzme to bitno svojstvo ljudskog bia; znai ne dozvoliti da bilo ko i u bilo koje svrhe (partijske, ideoloke, verske) manipulie ovekom, raspolae njegovim ivotom i upotrebljava ga kao sredstvo; znai biti siguran da je sve vrednosti stvorio ovek, da one slue njemu i da je najvea vrednost sam ovek

Izgraivanje sebe je jedna od osnovnih dunosti oveka prema sebi kao drutvenom biu. Drutvo je duno da oveku obezbedi mogunosti razvoja, a on da, uz pomo kole i nastavnika, stie znanje i ovladava odgovarajuim vetinama; razvija sposobnosti, talenat, kritiko miljenje i kreativne sposobnosti; stie socijalna svojstva, moralne kvalitete, demokratska uverenja, toleranciju i humanistika opredeljenja; profesionalno se osposobljava da bi mogao ostvariti materijalna i duhovna dobra za sebe i druge; izgrauje sposobnosti znaajne za donoenje i realizovanje odluka, kontrolu i upravljanje drutvenim procesima; usvaja vrednosti kao to su sloboda, istina, pravda i ovenost i opredeljuju se za njihovo oivotvorenje.

Gete bi rekao da je najvea srea ljudi ako se razviju kao celovite linosti.

Jung je ovu misao potvrdio i podrao, ukazujui da se ovim ... iskazuje miljenje da krajnji cilj i najjaa elja svega lei u razvitku one celovitosti ovekovog bia, koju oznaavamo kao linost. Odgajanje linosti danas je postalo vaspitni ideal nasuprot standardizovanom kolektivnom ili normalnom oveku, forsiranom optom masovnosti, u ispravnoj spoznaji istorijske injenice da su velika oslobaavajua dela svetske istorije proistekla od vodeih linosti a nikada od uvek sekundarne trome mase, kojoj je ak i za najmanji pokret vazda potreban demagog.

Prestupnici, kriminalci, zloinci i nesrenici regrutuju se iz redova onih koji nisu ostvarili sebe, razvili se kao produktivna bia i celovite linosti. Destruktivnost se, prema Fromu, moe dovesti u vezu sa nemogunou razvitka sposobnosti ljudskih bia. Ako je spreen ili zanemaren normalan fiziki, intelektualni i socijalni razvoj oveka, onda se osujeena energija u ovim oblastima transformie u ivotno-destruktivnu energiju. Destruktivnost je rezultat neiivljenog ivota.

Potpuniji razvoj linosti podrazumeva sticanje znanja, razvoj sposobnosti, kreativno ispoljavanje, stvaralako socijalno integrisanje, odgovorno drutveno delovanje i humanistiko opredeljenje. Razvoj linosti podrazumeva ostvarivanje identiteta, integriteta i digniteta; izgradnju filozofije ivota, autonomne moralnosti i demokratskih socijalnih uverenja. Jedan od glavnih indikatora stepena izgraenosti linosti jeste njeno opredeljenje za istinu, slobodu, pravdu i ovenost. Izvesno je da e proces razvoja linosti doprinositi oslobaanju ljudi od mitova, stereotipa i predrasuda.

Upravljanje sobom u naem vremenu je znaajna osobina linosti, indikator stepena njene opte razvijenosti i jedno od merila karaktera. U vremenu kad se trai slobodan i samostalan razvoj linosti, kad se demokratizuju drutveni odnosi i oekuje od ljudi da se ponaaju kao subjekti drutvenih odnosa, kad sile represije i voenja slabe, kad se smanjuje autokratsko voenje i upravljanje, moralna snaga oveka da upravlja sobom predstavlja bitan inilac ovekovog ivota i uspeha u svim oblastima njegove delatnosti.

Za Hoffding-a je vladanje sobom bitan uslov ostvarenja integriteta i slobode linosti. Paulsen ga smatra uslovom svih moralnih vrlina, uslovom svih ljudskih vrednosti i osnovnim oblikom ljudskog postojanja. Le Bon je pisao da je ovek poeo da naputa varvarstvo onda kad je stekao sposobnost disciplinovanja svojih nagonskih potreba, da se u sposobnosti vladanja sobom nalazi znaajna lina i drutvena snaga i da se mo i snaga jednog naroda moe dosta precizno odrediti prema tome koliko u njemu ima ljudi koji su u stanju da razumno upravljaju svojim ivotom. Jacks tvrdi da ovek ne moe izgraditi svoja stabilna ubeenja i oseanje odgovornosti bez samokontrole. Baki je vladanje sobom svrstao u listu najznaajnijih crta karaktera. Djuj kao znaajnu snagu linosti koja pozitivno deluje na izgraivanje i afirmaciju karaktera,

Poznavanje sebe i izgradnja vlastite linosti usmereno je u pravcu izgraivanja sposobnosti upravljanja sobom. Ona se izgrauje u procesu moralne delatnosti u kojoj linost analizira, prosuuje, saznaje i ini napor da unese smisao, realnost i odmerenost u svoje ponaanje, drutvenu delatnost i ljudske odnose

Ostvarivanje identiteta, integriteta i digniteta linosti predstavlja posebnu vrstu testa koliko je linost poznavanjem sebe, izborom sebe, svojom izgradnjom i upravljanjem sobom, ostvarila sebe kao prepoznatljivu personu sa jasnije izraenim intelektualnim, moralnim i socijalnim svojstvima

Maricia je definisao ... identitet kao unutranju, samostalnu i dinaminu organizaciju motiva, sposobnosti, verovanja i individualnih istorija. ovek ima vlastiti identitet ako moe dati konkretan odgovor na pitanje: Ko sam ja?. Onaj ko ima uverenje o jedinstvenosti svoje linosti i ko sebe doivljava razliito od drugih, moe govoriti da je izgradio identitet, jer, u tom sluaju, je izgradio sebe sa jedinstvenom ulogom u svetu, osobenim ljudskim svojstvima i pogledom na svet.

ovek koji ima stabilan identitet, pokazuje, u svim situacijama, svoje crte linosti, sledi dosledno svoje uverenje i ne dozvoljava da mu se bilo ta nametne to bi znailo njegovo otuenje od samoga sebe. Oni ljudi koji nemaju svoj identitet, ili im je identitet slabo formiran, uglavnom se pokazuju javnosti kao da ga imaju, a, u sutini su ono to im se spolja namee.

Rodersova (1969) pie da identitet omoguuje linosti njen adekvatan odnos prema ivotu zato to je ona ... svesna sebe kao entiteta sa jedinstvenom ulogom u svetu. Njeni stavovi su postojani, aktivnosti svesno usmeravane, suenje objektivno, ponaanje pod kontrolom i utemeljeno na moralnim normama koje nisu spolja nametnute.

Integritet se moe smatrati posledicom ostvarivanja identiteta. to je identitet razvijan na stabilnijim osnovama, svestranije ostvarivan i ukoliko se jedinstvenije manifestuje u ljudskoj delatnosti, tim se celovitost, potpunost i nedeljivost linosti vie ispoljava i snanije afirmie. Stabilno izgraen integritet ozbiljna je prepreka faktorima koji tee da dezintegriu linost, njom manipuliu, potine, uine zavisnom od autoriteta i robom parcijalnih sila.

Integritet je faktor samostalnosti u delovanju, doslednosti u miljenju i pouzdanosti u obavljanju preuzetih obaveza. Celovite linosti konstruktivno deluju u drutvenim odnosima, otporne su prema negativnim uticajima, spremnije da sauvaju svoje fiziko i mentalno zdravlje i da se suprotstave okolini koja deluje na dezintegraciju ljudi.

Dignitet ini ljudsko dostojanstvo, uzvienost, ugled, vrednost i ast linosti. On se izgrauje u procesu razvoja, delovanja i socijalnog sazrevanja. To je proces koji trai dosta truda, samosavlaivanja i svesnog delovanja na svom moralnom usavravanju; to je permanentan proces u kome svest i savest imaju znaajnu ulogu. Stoga dostojanstvo za oveka, koji ga ima, predstavlja svetinju koju ne dozvoljava da bilo ko i na bilo koji nain, dovodi u pitanje, a on se samo trudi da potuje tue dostojanstvo.

Dostojanstven ovek je u stanju da se intelektualno i moralno digne iznad svoga vremena, da mu objektivno sudi i realno se suoava sa njegovim slabostima.Treba se setiti sa koliko stabilnim dostojanstvom, i po koju cenu, brane svoje stavove i svoju naunu poziciju Sokrat, ordano Bruno, Jan Hus, Luter, Nie, Ibzen i drugi.

NEKE PROMENE U STRUKTURI LINOSTI U SAVREMENOM DRUTVUUsamljenost ovekaEmocionalna praznina ovekaProblem integracije i prilagoavanja pojedinca u srediniSlabost voljePreputenost oveka samom sebiNedostatak disciplinePrenaglaenost materijalnih inilaca

JAANJE LINOSTIVaspitanje je jaanje linosti

Jedan od osnovnih zadataka vaspitnog delovanja sa pojedincem i grupom je pomo mladim ljudima da integralno razviju svoje ljudske kvalitete, ostvare onaj stepen mentalne stabilnosti koji je bitan za stalan uspon linosti, realno procenjuju sebe i druge ljude i stvaralaki se ukljuuju u meuljudske odnose.

Osnovni cilj vaspitne delatnosti nije da ostvaruje uniformnost, ve da razvija raznovrsnost, nije da ograniava i kroti, ve oslobaa i podstie, nije da mehanizuje i robotizuje, ve da razvija autentinost, slobodu i stvaralatvo. Maksimalno razvijati duhovni potencijal oveka, bogatiti i proirivati granice ljudskosti; kreirati uslove u kojima e se angaovati i potvrivati linost, to je zadatak kole i drutvene zajednice u kojoj ona deluje, a to je i najbolji nain da mladi ljudi shvate smisao vaspitnog delovanja i vlastitog angaovanja.

Razvijanje realne slike o sebi, samopouzdanja i samopotovanjaSvi mi znamo da je u ivotu i delatnosti oveka znaajno koliko on sebe realno procenjuje i koliko ga realno procenjuju drugi ljudi.

Ako je u stanju da realno proceni svoje sposobnosti i ogranienja, ljudske vrline i mane, uspehe i neuspehe, on e pokazati vei stepen integriteta linosti, vei nivo emocionalne stabilnosti i vie snage u procesu samosavlaivanja, a to su znaajni inioci za sticanje samopouzdanja.

Samopouzdanje se temelji na uverenju pojedinca da poznaje sebe, prema tome moe da odreuje obim i teinu poslova koje obavlja, realno procenjuje ostvarene rezultate i vri korekcije teine zadataka kad je uveren da to okolnosti nalau. On ima poverenja u vlastite snage, spremnosti da ih u celini angauje u ivotnim aktivnostima i mudrosti da proceni njihove domete.

Na ovome se temelji i razvija samostalnost i samodovoljnost, koje pomau pojedincu da ne zavisi (kada to ne treba) od drugih, da se angauje i sam zadovoljava svoje potrebe, reava probleme i bori se za vlastitu afirmaciju. Ovo su inioci na kojima se razvija samopotovanje.

ovek koji nema realnu sliku o sebi najee ima ove tekoe: komunikacije, donoenje odluka, vrednovanja, reintegracije, redukcije tenzije i samokontrole.

Mogunost izbora, slobodnog ispoljavanja i ponaanja

Istraivanja su pokazala da je mogunost izbora u procesu nastave i vaspitanja bitan uslov slobodnog ispoljavanja, a slobodno ispoljavanje faktor svestranog i slobodnog razvoja.

Kad uenik ima mogunosti da bira, on se umno i fiziki svestranije angauje; vie razmilja, sudi i zakljuuje; vie analizira, poredi, vrednuje; pokazuje vie originalosti, fleksibilnosti i inventivnosti; stepen njegove motivisanosti i ukljuenosti u nastavni proces znatno je vei.

Stoga su savremeni pedagozi traili i trae da se sprovede takva organizacija vaspitno-obrazovnog procesa, izvri izbor sadraja, sredstava, oblika i metoda rada, da uenik ima mogunosti izbora izvora saznanja, postupka i tehnika pomou kojih e sticati znanje, pedagokih situacija u kojima e razvijati ljudske kvalitete vaspitaa koji e najbolje ostvariti ono to bi uenik eleo.

Jedan od faktora potpunijeg ukljuivanja uenika u pedagoki proces, svestranijeg motivisanja za ono to se u njemu zbiva i unoenje vie smisla u njegove tokove i ishode jeste mogunost ispoljavanja misli i oseanja, preokupacija i vrednosnog sistema, stavova i uverenja.

Bilo bi normalno da deca u komunikaciji sa roditeljima, nastavnicima i vrnjacima proveravaju svoj vrednosni sistem, svoja shvatanja prirode, ljudskih odnosa i oveka i da nakon toga formiraju svoja uverenja i svoje stavove. I ukoliko ta uverenja i stavovi budu doprinosili postizanju uspeha i afirmaciji linosti i postali sastavni deo njene strukture, onda moemo govoriti o tome da uenik u procesu razvoja ima izbor, da njegov razvoj tee slobodno i da njegovo ponaanje reprezentuje slobodnu linost.

Znaaj ljubavi u pedagokom raduLjubav prema detetu, podrka i zatita deteta u fazama intezivnog razvoja stvara uslove za sticanje sigurnosti, a sigurnost je bitan inilac u ljudskoj komunikaciji, znaajna je za uspeh u radu i uenju, za afirmaciju linosti i za razvoj realne slike o sebi.

Maslov veruje da voljena deca imaju stabilnije psihiko zdravlje i uslove da i ona vole.

Istaknuti pedagozi su ukazali da je ljubav prema deci jedan od bitnih uslova za vaspitno delovanje, razvoj i jaanje njihove linosti.

S ovim u vezi naglaavali su da ljubav ne bi trebalo da podrazumeva boleivost, posesivnost, poputanje detetu bez mere, davanje zamaha anarhiji i neradu, ve realna, odgovorna, dovoljno podsticajna da kod dece razvije smisao za tzv. odgovornu slobodu, samopouzdanje i samopotavanje.

Ljubav vaspitaa prema vaspitanicima i odgovornost za njihov razvoj je faktor socijalizacije i personalizacije linosti koji tokove razvoja ini sigurnijim i uspenijim i isprobani postupak pomou koga se mogu reavati problemi koji se javljaju u ponaanju linosti kao to su: strah, strepnja, nesigurnost, razni oblici devijantnog ponaanja, primeri loeg prilagoavanja uenika akim kolektivima i druga slina pitanja.

Zadovoljavanje potrebe za druenjem i pripadanjem grupiBudui da je drutveno bie, ovek ne moe drugaije opstati u drutvu nego u spletu njegovih odnosa. U drutvu ovek ostvaruje potrebu za sigurnou, isticanjem vlastite linosti, postizanjem vlasti, ljubavi, uspeha, saznanja, materijalnih dobara, identifikacije sa drugim ljudima i ostvarenjem altruistikih potreba.

Kolektivni odnosi su faktor vaspitnog delovanja, inilac koji doprinosi da se koriguje ponaanje koje nije u skladu sa opteprihvaenim normama i da se lee bolesna stanja.

U demokratski organizovanoj zajednici oveku se pruaju mogunosti da na prirodniji nain zadovolji potrebu za: druenjem, sticanjem dobara, uspehom, afirmacijom i altruistike potrebe.

U akim zajednicama mladi imaju mogunost: da biraju i budu birani na odreene funkcije, da budu sluani i da sluaju one koje su birali kao rukovodioce, da doive ulogu upravljaa i ulogu rukovodioca u upravljanju.

Upravljanje i rukovoenje im daje ansu da doive praktian smisao ispunjavanja dunosti prema sebi, drugom oveku i zajednici u kojoj ive i rade. U tom procesu razvija se drutvena svest, stiu svojstva znaajna za socijalizaciju linosti, stie kultura ponaanja koja doprinosi humanizaciji odnosa meu ljudima i uverenje da je mogue izgraivati drutvene odnose u kojima je ovek cilj.

ako upravljanje je jedno od izvanrednih sredstava vaspitanja, a rad na njegovom razvijanju jedan od veoma znaajnih vaspitnih zadataka kole. Prema tome, uee uenika u upravljanju se moe odrediti kao cilj, sredstvo i zadatak vaspitanja, kao pogodna forma svestranog razvoja linosti i jaanja njene sposobnosti.

Potreba za afirmacijom kao inilac koji dopirnosi jaanju linostiProces ostvarivanja potrebe za afirmacijom kompleksan je i delikatan.

Moe se pojaviti i u obliku pozitivno i socijalno prilagoene detetove odnosno ovekove aktivnosti koja je motivirana realnim i plemenitim ciljevima (marljivo uenje, savesno izvravanje svojih dunosti, uestvovanje u radnim akcijama i javnom ivotu i slino). Takvo usmeravanje ovog nagona predstavlja njegovu socijalizaciju i pravilno detetovo prilagoavanje na ivot u zajednici.

Nagon za afirmacijom moe se, meutim, pojaviti i u bolesnim, socijalno neprilagoenim oblicima, pa esto i u oblicima antisocijalnog ponaanja (grubo nametanje svojih shvatanja i svoje volje, bolesna tenja za rukovoenjem, stav nemotiviranog otpora, ekstravagantno odevanje i ponaanje, noenje brade ili neuobiajene frizure kod mladih ljudi, razni izgredi, druga delinkventska dela i slino). Tako usmereni nagon za afirmacijom razvija se obino na planu oseanja manje vrednosti.

Ako postoji nesklad izmeu ambicija, sposobnosti i samopouzdanja, s jedne strane, i elje za afirmacijom, s druge strane, mogu se javiti razni psihiki problemi kao to su anksioznost, oseanje nie vrednosti i razni vidovi asocijalnog ponaanja.

Treba istai da kod oveka postoji elja za isticanjem, ali postoji i zavist prema onome ko bolje uspeva. Obe tendencije se mogu manifestovati u tzv. normalnim i nenormalnim vidovima. Zadatak je vaspitanja da ih kultivie i stavlja u okvire koji su prihvatljivi od ranog detinjstva pa do potpunijeg razvoja linosti mladih. Kanalisanje ljudskih potreba ne bi trebalo da znai ograniavanje slobodnog razvoja, ispoljavanja i samopotvrivanja linosti.

Postignue u radu kao faktor jaanja linostiTenja za ostvarenjem uspeha u delatnosti koju obavlja osobina je ljudskog bia koja bitno utie na oseanje zadovoljstva sobom i na shvatanje smisla onoga to radi. Uspeh je inilac motivacije u radu, zadovoljstva delatnou koja se obavlja i faktor koji doprinosi zdravom razvoju linosti, dok neuspeh demotivie, dekuraira, stvara situacije kojima linost sebe potcenjuje i osnovu za formiranje oseanja nie vrednosti.

U mnogim drutvima sistematski se podstie razvijanje motiva postignua. Na osnovu istraivanja ovog motiva ukazuje se na to da njegovo razvijanje u velikoj meri zavisi od nagraivanja pokuaja deteta da uspe i od nagraivanja uspeha, a kanjava neuspeha. I poloaj deteta u porodici, ambicije roditelja, ambicije deteta i sposobnosti uenja utiu na stepen razvoja i forme ispoljavanja motiva za postignuem.

Istraivanja su pokazala da posle uspeha nivo aspiracije raste, a posle neuspeha nivo aspiracije opada. Ovo znai da nivo aspiracije deluje kao mentalno-higijenski faktor od velikog znaaja.

Iz brojnih istraivanja proizali su i odgovarajui zakljuci znaajni za vaspitni rad u koli: uiniti fleksibilnim i obuhvatnijim sistem vrednovanja rada uenika, svesti na minimum isticanje poloaja pojedinih uenika, dozvoliti maksimum slobode uenicima da odaberu vlastite ciljeve, da ih promene kad to njihova iskustva uspeha i neuspeha nalau; omoguiti uspeh na svim nivoima postignua i reducirati mo nastavnika.

Vaspitanje bi uinilo veliku uslugu ueniku i drutvu u kome on ivi ako bi uspelo, koliko od njega zavisi, da dovede u sklad ambicije uenika sa njegovim mogunostima, ako bi otklonilo uzroke neuspeha uenika koje je mogue otkloniti, ako bi mu pomoglo da realno prihvata uspeh i neuspeh.

Sigurnost kao faktor stabilnosti linostiMnoge aktivnosti koje ovek ini i snage koje ulae da ostvari postavljene ciljeve uslovljene su potrebom da ostvari sigurnost u ivotu i stabilno mesto u ljudskoj zajednici.

Malo dete ima sigurnost ako u trenutku buke ili objekta koji izaziva strah nae oslonac u roditelju ili nekoj drugoj osobi. U poetku dete nalazi sigurnost u odrasloj osobi, kasnije i u grupi kojoj pripada, postepeno (izgraujui samopouzdanje, veru u vlastite snage i uverenje da je prihvaeno od grupe), izvor sigurnosti postaje i vlastita linost.

Izvor sigurnosti deteta je nae potovanje njegove linosti, panja koju mu poklanjamo u nastojanjima da mu olakamo zadovoljavanje potreba i u pomoi koju mu pruamo u tenji da mu pomognemo da postane svesno svojih sposobnosti.

Obino se misli da sigurnost preteno ili iskljuivo zavisi od odravanja stanja u kome linost ima mogunost da zadovolji osnovne potrebe, u kome ona ostvaruje zadovoljstvo sobom i poslom koji obavlja i u kome zadrava drutveni poloaj.

Potreba za samostalnou

U prvim godinama ivota deca su vezana za roditelje, esto svoju zavisnost ispoljavaju javno i nezadovoljna su ako roditeljska briga za njih nije permanentna. Zavisnost dece od roditelja i odraslih izazvana je eljom za ljubavlju, podrkom i zatitom.

Kako dete raste i stie iskustva, kod njega se postepeno javlja elja za samostalnou. Ta samostalnost se u poetku ogleda u tome to ono eli da obavlja samo neku aktivnost, eli da ima svoj kutak, svoj svet igraaka i vreme kad se njima igra.

U drugoj fazi ono eli da ima svoja zaduenja u kunim poslovima, sreno je ako roditelji u njega imaju poverenje i zadovoljno kad svoje poslove obavi uspeno.

Trei period razvoja i ispoljavanja samostalnosti karakterie se time to dete eli da samo bira ciljeve svoga rada, samostalno planira njihovo realizovanje, vlastitim snagama ostvaruje postavljene ciljeve, u stanju je da donekle objektivno vrednuje ostvarene rezultate i da elementarno procenjuje svoja ogranienja u odnosu na postavljene ciljeve koje treba ostvariti.

Iz ovoga proizlazi da je jedan od kriterijuma socijalne zrelosti sposobnost uenika da donose odluke, spremnost da u realizovanju doneenih odluka ine napor i da preuzmu odgovornost za ispunjavanje preuzetih obaveza.

Proces razvijanja samostalnosti praen je potrebom pripadanja roditeljima ili grupi, a ta tenja za pripadnou esto se koristi i razvija na tetu razvijanja samostalnosti. Proces razvoja u smeru nezavisnosti mora poeti pre nego to dete postane preterano zavisno.

U naim uslovima ivota jo uvek se zadralo miljenje da bi trebalo imati vie obazrivosti u procesu osamostaljivanja enske dece nego muke. Ovakva pedagoka praksa posledica je duplog pedagokog standarda, koji se primenjuje u odnosu na muki i enski pol.

Ostvarivanje samostalnosti je u meuzavisnom odnosu sa samopouzdanjem i snalaenjem u savremenom svetu koji trai samostalne, ivnentivne i fleksibilne linosti.

Vladanje sobomPedagozi su uvek cenili vladanje sobom kao bitan inilac strukture linosti, koji doprinosi njenom jaanju i afirmaciji. Stoga su traili da se razvija od poetka vaspitnog delovanja i da ini sastavni deo vaspitanja u porodici, koli i drutvenoj sredini.

Vaspitnim delovanjem samokontrola se moe ubrzano ili usporeno razvijati, omoguavati ili onemoguavati.

Istraivanja su pokazala da preterana kontrola i osujeivanje samostalnosti uenika negativno deluje na razvoj vladanja sobom, dok kontrola koja podstie samoinicijativu, samostalnost, izdrljivost, samokritinost, samoodgovornost, umerenost i skromnost ima uslove da razvija sposobnost vladanja sobom.

Poto vladanje sobom podrazumeva racionalno poimanje neophodnosti i svrsishodnosti odreenih oblika ponaanja, unutranje opravdanje i prihvatanje normi koje reguliu te odnose, slobodno opredeljivanje za moralno prihvatljive oblike ponaanja, ono doprinosi da se dignitet i integritet linosti snanije manifestuje u svakodnevnim aktivnostima, u ljudskoj komunikaciji i interakciji.

Zadovoljavanje potreba bitan je uslov zdravog razvoja U pedagokoj literaturi posebno se naglaava znaaj zadovoljavanja potreba za zdrav razvoj u ovim podrujima:

a/ puniji, stabilniji i zdraviji fiziki, intelektualni i socijalni razvoj; b/ sticanje, manifestovanje i postojanost jedinstva linosti u duem vremenskom razdoblju;c/ razvoj i ispoljavanje fleksibilnosti, originalnosti i inventivnosti u svakodnevnoj profesionalnoj i drugoj delatnosti;d/ formiranje odgovarajueg socijalnog profila linosti, koja poseduje karakteristike drutvene zajednice kojoj pripada, koja je sposobna da se stvaralaki prilagoava i drugim uslovima i da bude nosilac drutvenog progresa;e/ sticanje oblika ponaanja koji u odreenom drutvu odgovaraju uzrastu, drutvenom statusu i delatnosti koju obavlja linost; f/ postizanje onog stepena emocionalne stabilnosti koji e omoguiti pojedincu da ostvari kontrolu svojih emocija, postojanost u emocionalnim stavovima i kontinuiranost u postupcima; g/ ostvarivanje intergrupne, intrageneracijske, intergeneracijske, profesionalne i obrazovne mobilnosti linosti; h/ realizovanje samoaktualizacije linosti postie se kad linost zadovolji normalno osnovne potrebe i kreira pretpostavke za potpunije ostvarivanje svojih mogunosti.

Sve ovo upuuje na zakljuak da su potrebe znaajan inilac u razvoju, ostvarivanju potencijalnih mogunosti, socijalnoj integraciji, aktualizaciji i afirmaciji linosti.

Faktori koji negativno deluju na procese jaanja linosti Postoje odgovarajui inioci koji pod odreenim okolnostima mogu delovati na slabljenje linosti, a to su: porodica, kola, drutvena sredina, zbivanja u svetu, stanje fizikog i mentalnog zdravlja.

Ukoliko su u porodici nesreene prilike, ukoliko je dete potinjeno roditeljima, ukoliko ga oni suvie optereuju raznim obavezama, ne ispoljavaju dovoljno ljubavi prema njemu, ukoliko su primetni povrni ljudski kontakti izmeu roditelja i dece ili izraena posesivna ljubav, preterana zatita i maenje, postoje uslovi za slabljenje snage linosti, razvoj crta koje nee doprinositi uspehu u ljudskoj komunikaciji i afirmaciji linosti.

kola je vaspitno-obrazovna organizacija u kojoj se stie organizovano vaspitanje i obrazovanje, profesionalna kultura i podstie svestran razvoj linosti. Meutim, kad su sadraji obrazovanja osiromaeni, kad se formalistiki prezentiraju uenicima, kad se usvajaju parcijalno, kad se moralno vaspitanje usmerava preteno na moralne pouke, obrazovanje, bez obzira na nae eventualne dobre namere, postaje faktor koji osujeuje univerzalnost pedagokoj delatnosti, ograniava potpuniji duhovni razvoj oveka, postaje izvor siromatva njegovog emotivnog ivota, povrnosti u pristupu ivotnoj stvarnosti i meuljudskim odnosima.

Drutvena sredina vri snaan uticaj na razvoj i ponaanje mladih. Slabljenju linosti i formiranju neprihvatljivih stavova i uverenja doprinose: razne moralne deformacije, pojava birokratizma i nacionalizma, praksa u kojoj se fetiiziraju pravne norme, prenaglaavaju zahtevi za konformistikim oblicima ponaanja, preterano istiu materijalne vrednosti, ne uvaavaju rezultati rada, gde ne postoji mogunost da svaki mlad ovek ostvari pravo na rad, gde je neorganizovano slobodno vreme mladih...

Sredstva masovnog komuniciranja (tampa, radio, televizija, knjige, bioskop i slino) nekim svojim sadrajima mogu da: podstiu duhovnu povrnost, uslovljavaju emocionalnu prazninu i stvaraju osnovu za slabosti volje; kreiraju fiktivne likove, nameu ih kao idole mladim ljudima i pobuuju kod njih elju za identifikacijom sa njima; stvaraju iluziju kod mladih da je mogue udobno iveti bez rada

I zbivanja u svetu kao to su: ratovi, glad, nezaposlenost, rasna diskriminacija, terorizam i razni oblici nasilja, pojave grube eksploatacije oveka, podela sveta na antagonistike blokove, ugroavanje ovekove okoline, prisustvo besperspektivnosti i nesigurnosti izazivaju letargiju i pesimizam, to, bez sumnje, negativno deluje na razvoj linosti.

Danas je i fiziko zdravlje mnogih ugroeno (na primer, problem neuhranjenosti, razne deformacije kime, stopala i grudnog koa, loe dranje tela, nedostaci ula vida i sluha i razna hronina oboljenja).

Meuzavisnost faktora koji doprinose jaanju linosti

Faktori jaanja linosti o kojima smo govorili meusobno su uslovljeni i uzajamno povezani, njihovo delovanje je u meuzavisnom odnosu i nemogue je utvrditi gde prestaje dejstvo jednog a nastaje drugog. Zato se iz svega onog to smo do sada rekli mogu izvesti zakljuci.

a/ Problem jaanja linosti spada u podruje vaspitnog delovanja porodice, kole, vaspitaa, nastavnika, kolskog pedagoga i psihologa. Proces realizovanja vaspitanja podrazumeva koordinaciju rada: roditelja, vaspitaa, nastavnika, uenika, kolskih pedagoga i psihologa, kao marljivije programiranje vaspitnih sadraja koji se realizuju putem sredstava masovnog komuniciranja.

b/ Zadovoljavanje potrebe za druenjem, ljubavlju, sigurnou, postignuem, afirmacijom i samostalnou doprinosi: ravnomernijem i celovitijem razvoju linosti, ostvarivanju identiteta i digniteta, sticanju socijalnih svojstava, emocionalne stabilnosti i socijalne mobilnosti.

c/ Nezadovoljene osnovne socijalne i druge potrebe mogu da uslove kod mladih potrebu za: negativnim isticanjem, uzimanjem alkohola, droge, antisocijalnim ponaanjem i beanjem u tzv. pasivnu samou.

d/ Proces zadovoljavanja potrebe za ljubavlju je sloen, delikatan i praen raznim tekoama. Neosporno je da ovek eli da voli i da bude voljen, ali se ljubav teko ostvaruje kao ljudski odnos koji se temelji na saznanju, respektu i odgovornosti; ljudski odnos u koji bi ljudi trebalo da stalno ulau i ijim preimustvima bi mogli da se koriste tim vie to vie ulau, ljudski odnos koji bi trebalo da se uva od negativnih uticaja objektivnih i subjektivnih inilaca.

e/ Potreba za druenjem moe se zadovoljavati na razne naine. U procesu druenja (gde se zajedniki planira, planirano ostvaruje, vri procena ostvarenog, daju nagrade, pohvale i izriu kazne) razvija se drugarstvo, prijateljstvo i ljubav, a oni bitno utiu na to koliko e pojedinci biti zadovoljni kolektivom, spremni da razvijaju kolektivne odnose i bore se za njegove ciljeve.

Uenici koji su prihvaeni u kolektivu, koji su stekli drugove i prijatelje u raznim oblicima druenja i koji imaju uslove za afirmaciju u okviru kolektiva, zadovoljni su, ispoljavaju vei stupanj sigurnosti i samopouzdanja od uenika koji nisu prihvaeni u kolektivu i koji nemaju drugova i prijatelja.

f/ Ostvarivanje samostalnosti dece u procesu vaspitnog delovanja u porodici i koli je delikatan i odgovoran pedagoki rad, jer su istraivanja pokazala da je to dugotrajan proces, koji trai znanje, strpljenje i mudrost; nalae da se samostalnost podstie od prvih godina ivota i da se stalno neguje adekvatnim sredstvima, tehnikama i postupcima. Podsticanjem i ostvarivanjem samostalnosti doprinosi se svestranijem i stabilnijem razvoju linosti.

g/ Nema sumnje u to da je vladanje sobom znaajna sposobnost linosti, moralna snaga koja joj daje preimustva u svakodnevnom ivotu i ljudskoj komunikaciji. ovek upravlja svojim nagonima, postupcima i govorom; samostalno donosi odluke, angauje snage za njihovu realizaciju, svladava prepreke, realno procenjuje svoje snage u procesu realizacije odluke i pokazuje primetan nivo samoodgovornosti; u stanju je da kanalie frustracije, anksioznost, gnev, mrnju i tugu; u kritinim stuacijama pokazuje smirenost, razboritost i mudrost u proceni situacije i iznoenju svojih stavova.