PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2009, Vol. 2 (3) str. 339-367

UDC 159.923.01:343.93 Pregledni rad

BAZINA STRUKTURA LINOSTI I KRIMINALITETJanko Meedovi1Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica

Tokom poslednje dve dekade linost je zasigurno jedan od najznaajnijih eksplanatornih konstrukata koji postoje u kriminologiji. U prouavanju crta linosti koje generiu kriminogena i antisocijalna ponaanja, posebna panja posveuje se bazinoj strukturi linosti. Postojei modeli bazine strukture su uglavnom robusni, empirijski dobro utemeljeni i teorijski zasnovani na raznovrsnim konceptima. Postoje mnogobrojni podaci o povezanosti bazine strukture i razliitih oblika kriminaliteta, ovi nalazi su relativno konzistentni i replikabilni. U ovom radu e biti prikazane osnovne postavke nekoliko modela bazine strukture linosti i prezentovana istraivanja koje govore o njihovoj povezanosti sa kriminalitetom. Na prvom mestu, prikazana je Ajzenkova teorija linosti, kao predvodnik ovog pravca istraivanja u kriminologiji tokom ezdesetih i sedamdesetih godina. Zatim je predstavljen Telegenov model, kao i rad Marvina Zakermana sa dispozicijom koju je nazvao Traenje Senzacija. Meutim, posebna panja posveena je Petofaktorskom modelu kao trenutno dominantnom konceptu kada je u pitanju bazini prostor linosti. Kao to je opisano u radu, i u polju kriminaliteta ovaj model se pokazuje kao uspean eksplanatorni konstrukt. Na kraju je opisan HEXACO model sa akcentom na faktoru Potenja/Skromnosti, kao obeavajuem istraivakom konceptu za budua istraivanja o odnosu bazinih dimenzija linosti i kriminaliteta. Kljune rei: bazine dimenzije linosti, kriminal, antisocijalno ponaanje

1

jankomed@yahoo.com

Janko Meedovi

UvodPsiholoko prouavanje kriminaliteta datira od poetka dvadesetog veka. Nastavlja se na antropometrijska prouavanja Lombroza i Goringa koji je ve 1913. postavio hipotezu da kriminogene osobe funkcioniu sa snienim intelektualnim kapacitetima (Goring 1913, po Hollin, 1989), to i danas vai kao prihvaen nalaz. Prva teorija linosti upotrebljena kao teorijski okvir za eksplanaciju kriminogenog ponaanja bila je psihoanaliza. Tako je Ajhorn ponudio strukturu linosti delinkvenata koja se bazira na principu zadovoljstva, odnosno hedonistikoj motivaciji i agresivnosti koje nastaju usled neuspenih socijalizacijskih procesa (Aichorn, 1925/1955 po Hollin, 1989). Meutim, prva teorija linosti koja je u svom konceptualnom okviru sadrala i eksplicitnu teoriju kriminaliteta bila je teorija Hansa Ajzenka (Eysenck, 1977, po van Dam et al. 2005). Ova uticajna teorija je bila dominantna istraivaka paradigma u psiholokom istraivanju kriminaliteta, na osnovu nje je sakupljeno mnotvo empirijskih nalaza (od kojih su neki potvrivali a neki osporavali osnovne Ajzenkove pretpostavke), a moe se rei i da je danas uticajna (Cale, 2006). Psiholoke teorije linosti su prvobitno kriminogene osobe predstavljale kao devijantne individue nudei kao uzroke ovakvog ponaanja mentalnu insuficijenciju ili bolest, kao i antisocijalne karakteristike linosti poput psihopatije. Smatrajui ovakvo vienje kriminaliteta pojednostavljenim i netanim (i reagujui protiv biolokog redukcionizma u kriminologiji), jedan deo kriminologa se poetkom druge polovine dvadesetog veka distancirao od prouavanja kriminaliteta preko ispitivanja individualnih razlika. Oni su se okrenuli socijalnim faktorima, smatrajui ih za validniji i bogatiji teorijski okvir u prouavanju kriminala (Hollin, 1989). Meutim, kako je metodoloki i statistiki arsenal psihologa u istraivanju individualnih razlika rastao, sve vie se poveavao i broj empirijskih nalaza koji su nedvosmisleno potvrivali znaaj linosnih dispozicija kao generatora kriminogenog ponaanja (Gottfredson and Hirschi, 1990 po Romero et al., 2001). Poto se linost vratila u iu prouavanja kriminogenog i antisocijalnog ponaanja, rastao je broj empirijskih nalaza koji povezuju strukturu linosti i kriminalitet. Ovaj rad ima za cilj da prezentuje neke od dominantnih koncepcija strukture linosti i njihove relacije sa kriminogenim ponaanjem.

340

Bazina struktura linosti i kriminalitet

Metodoloka napomena: kriterijumske grupe protiv self report indikatoraVeina istraivanja koja se bave ovom temom koristi nacrte u kojima se skorovi na testovima linosti koje su postigli subjekti u kriterijumskoj grupi2 (najee osuenici na sluenju zatvorske kazne), porede sa skorovima ispitanika koji pripadaju kontrolnoj grupi (odnosno osobe za koje ne postoji znana istorija delinkventnog ponaanja). Kejl navodi najmanje tri metodoloke zamerke ovakvom tipu nacrta (Cale, 2006):

1. Zatvorenici na odsluenju zatvorske kazne su samo deo populacije koju karakterie kriminogeno ponaanje. Postoje dva razloga na osnovu kojih bi se mogla postaviti hipoteza da je struktura linosti ovih osoba znaajno drugaija od delinkvenata koji nikada nisu hapeni, odnosno onih koji nisu bili na odsluenju zatvorske kazne. Prvi je zasnovan na samoj injenici da odreene sposobnosti i crte linosti mogu biti odgovorne da osobe izbegnu hapenje, kao to je inteligencija na primer, ili nepostojanje Impulsivnosti i emocionalne nestabilnosti uopte (tako i nalaz da kriminogene osobe postiu nie skorove na testovima inteligencije vai samo za osueniku populaciju i pitanje je da li se moe generalizovati na celokupnu populaciju kriminalaca). Dakle uhapenici ine samo deo populacije osoba koje produkuju kriminogeno ponaanje i mogue je da je ona specifina u pogledu strukture linosti. Drugo, samo smetanje u ustanovu zatvorskog tipa je vana konfundirajua varijabla kada je u pitanju ispitivanje crta linosti, jer dobijeni skor je modifikovan uticajem institucije na osobu. Na primer postoje podaci da intenzitet dimenzije Ekstraverzija opada sa hapenjem i smetanjem u ustanovu (Allsopp & Feldman, 1974; Forrest, 1977; Haapasalo, 1990 po Cale, 2006). Zbog ovoga je teko utvrditi da li je dobijeni skor na merama linosti povezan sa kriminogenim ponaanjem ili sa institucionalizacijom (Romero et al. 2001). 2. Kontrolna grupa u ovakvim nacrtima se uglavnom sastoji od ispitanika protiv kojih nikada nije voen prekrajni ili krivini postupak. Meutim ovo ne znai da osobe u kontrolnoj grupi ne emituju delinkventno ponaanje. Neki autori smatraju da nije opravdano koncipirati kriminalitet kao dihotomnu varijablu ve kao kontinualnu, gde bi se uhapenici nalazili blie jednom kraju ove dimenzije a ispitanici u kontrolnoj grupi na suprotnom polu (Eysenck & Gundjonsson, 1989).2

Izraz kriterijumska grupa je korien kao prevod engleskog termina known groups design.

341

Janko Meedovi

3. Kao trea zamerka u ovakvom tipu dizajna navodi se da dve grupe koje se porede najee nisu ujednaene po svim vanim karakteristikama koje mogu uticati na ponaanje. Ovo se pogotovo odnosi na demografske varijable. Zbog ovakvih ogranienja neki istraivai smatraju da je umesto faktorijalnog dizajna umesnije koristiti korelacioni, a kao meru delinkventnog ponaanja uzeti skor sa nekog od self-report upitnika namenjenih za merenje delinkvencije (Furnham & Thompson, 1991; Powell, 1977 po Cale, 2006). U ovakvom nacrtu nema podele ispitanika po grupama, tako da nema potrebe ni za ujednaavanjem grupa, nema konfundirajueg efekta institucije, a delinkventno ponaanje se posmatra kao kontnuum. I pored ovakvih prednosti koje bi korelacioni nacrt mogao da ima, smatramo da je istraivanje kriminogenog ponaanja pomou kriterijumskih grupa opravdano iz nekoliko razloga: 1. pripadnost osuenikoj populaciji je bihejvioralni kriterijum; ispoljenom ponaanju treba dati prednost nad merama samoprocene jer su one uvek zasiene manjim ili veim efektom samoprezentacije; 2. to se posebno odnosi na merenje ponaanja koje ima visoku dimenziju socijalne poeljnosti (odnosno nepoeljnosti) kao to je kriminogeno ponaanje. Upravo zbog ovoga ispitanici mogu minimizirati antisocijalno i delinkventno ponaanje pri samoproceni jer je ono drutveno nepoeljno (Eysenck & Gundjonsson, 1989); 3. Tee oblike kriminogenog ponaanja kao to su seksualni delikti, teke krae ili ubistva, mogue je istraivati jedino preko ovakvih tipova nacrta, self-report mere tu nisu podesne. to se tie metodolokih ogranienja koja istraivanja preko kriterijumskih grupa imaju, njih treba prevazilaziti metodolokim sredstvima: ujednaavanje grupa je neophodan uslov pri poreenju skorova, a pri generalizaciji nalaza opreznost je poeljna u svim psiholokim ispitivanjima, ne samo onim koja se bave ovom temom.

Ajzenkova teorija linosti i kriminalitetTeorija linosti Hansa Ajzenka polazi od rezultata faktorske analize i definisanjem neurofiziolokih korelata ekstrahovanih faktora. Faktori su konceptualizovani kao dimenzije linosti, a ne tipovi, dakle svaka osoba poseduje mesto na kontinuumu merene dimenzije. Bazini prostor linosti Ajzenk je odredio pre svega pomou dve dimenzije - Ekstraverzija i Neuroticizam, da bi ovim faktorima u svom kasnijem radu dodao i Psihoticizam (Eysenck and Eysenck, 1976). Konceptualizacija Ekstraverzije se zasniva na Pavlovljevim eksperimentima sa klasinim uslovljavanjem i radu Moskovske fizioloke kole. Njenu sr ini342

Bazina struktura linosti i kriminalitet

postavka da postoje individualne razlike u pragu drai na koje centralni nervni sistem reaguje, odnosno stepenu njegove pobudljivosti (arousal). Ekstraverti su osobe koje imaju vii prag pobuenja, te su prinueni da stalno trae nove stimulacije, i kod njih je sticanje uslovnih reakcija oteano (Cale, 2001). Neuroticizam predstavlja emocionalnu nestabilnost, nesposobnost da osoba prevlada stres i tendenciju ka generisanju depresivnih, anksioznih i drugih proneurotskih stanja. Zasnovana je na karakteristikama autonomnog nervnog sistema kao i funkcionisanju hipotalamusa i limbikog sistema. Psihoticizam je formulisan da opie pro-psihotine crte linosti. Osobe sa visokim Psihoticizmom po Ajzenku su hladne, neempatine, agresivne, egocentrine i esto emituju Impulsivna i antisocijalna ponaanja (Eysenck & Eysenck, 1976). to se tie odnosa izmeu faktora linosti i antisocijalnog i delinkventnog ponaanja, Ajzenk je postavio hipotezu da osobe koje produkuju ovakva ponaanja poseduju visoko izraena sva tri faktora linosti. Visoku Ekstraverziju kod delinkvenata obrazlagao je time da smanjena mogunost uenja uslovljavanjem, koja odlikuje Ekstraverte, oteava formiranje savesti, ija je funkcija upravo da inhibira antisocijalna i amoralna ponaanja. Visok Neuroticizam kod delinkvenata odgovoran je za burne i neodgovarajue reakcije (Eysenck, 1996), ali ulogu ove dimenzije Ajzenk je video prvenstveno u interakciji sa Ekstraverzijom. Meutim, po samoj svojoj definiciji Psihoticizam bi teorijski trebalo da u najveoj meri bude odgovoran za generisanje kriminogenog ponaanja: agresivnost, nesposobnost empatije pa i propsihopatske sklonosti koje se takoe nalaze meu deskriptorima Psihoticizma, su u Ajzenkovoj teoriji najbolji kandidati za konstituente linosti kriminalaca. Istraivanja koja su za cilj imala da empirijski testiraju povezanosti Ajzenkovih faktora sa antisocijalnim i kriminogenim ponaanjem nisu u potpunosti podrala njegove hipoteze. Ovo se pre svega odnosi na dimenziju Ekstraverzije. U nekoliko meta-analitikih studija nije bilo znaajnih povezanosti ovog faktora sa kriterijumskim ponaanjem ili je ona bila slaba (Passingham, 1972; Cochrane, 1974 po Cale, 2006). U studiji Milera i Lajnama Ekstraverzija je korelirala sa antisocijalnim ponaanjem veoma nisko: od .01 do .1 (Miller and Lynam, 2001). Ve je pomenuto da postoje nalazi koji govore da hapenje prestupnika i smetanje u ustanovu smanjuje skorove na ovoj dimenziji: pojava poznata kao Efekat hapenja. Tako je u studiji Milera i Lajnama dobijeno da je povezanost Ekstraverzije i antisocijalnog ponaanja bila vea u istraivanjima gde je ovo ponaanje mereno preko self-report izvetaja, nego u onima gde su koriene kriterijumske grupe. Ajzenk je specifikovao uticaj Ekstraverzije na kriminogeno ponaanje, smatrajui da Ekstraverzija vei uticaj ima kod mlaih prestupnika. Mnogobrojna istraivanja pokazuju da je ova pretpostavka343

Janko Meedovi

plauzibilna. Na primer u istraivanju Mofita i saradnika razlikuju se dve vrste delinkventnog ponaanja: delinkvencija vezana za adolescenciju i delinkvencija koja traje tokom celog ivotnog toka (Moffitt et al. 1996). Kod ispitanika koji manifestuju prvu vrstu delinkventnog ponaanja javljaju se crte linosti koje predstavljaju ekspresije Ekstraverzije: asertivnost, socijabilnost, sposobnost da se utie na druge i preuzme uloga voe. Takoe, ini se da je Ekstraverzija prisutna kod blaih oblika delinkventnih ponaanja: prevara, lakih kraa itd. Kod teih kriminalnih inova javljaju se karakteristike linosti koje upuuju na probleme u socijalnim odnosima (Cale, 2006). Ekstraverzija je takoe poviena kod recidivista (van Dam et al., 2005), to se objanjava time da neke karakteristike linosti Ekstraverata utiu na to da oni bivaju hapeni u veoj meri od introverata (Impulsivnost, socijabilnost, traenje stimulacija i uzbuenja). Nalazi vezani za Neuroticizam takoe ne podravaju nedvosmisleno Ajzenkove pretpostavke, meutim postoji vei broj istraivanja koji potvruje ovakvu povezanost u odnosu na Ekstraverziju: u meta-analizi Milera i Lajnama korelacije Neuroticizma i antisocijalnog ponaanja se kreu izmeu .23 i .39. (Miller and Lynam, 2001). Ajzenk je predloio hipotezu da Neuroticizam pojaava nauene oblike ponaanja, te e tek kod starijih prestupnika igrati znaajnu ulogu u generisanju kriminogenog ponaanja (time je i objanjavao interakciju Neuroticizma i Ekstraverzije). Ovakvu pretpostavku potvrdila je i analiza koju su izvrili on i Gudjonsen mada ona poseduje metodoloku manu o kojoj je ve bilo rei: kriterijumsko ponaanje je operacionalizovano kroz dizajn kriterijumskih grupa kod starijih prekrioca, a putem self report mera kod mlaih, te razliita operacionalizacija varijabli moe imati konfundirajui efekat na rezultate (Eysenck & Gundjonsson, 1989). Meutim i meta-analiza koju je izvrila Kejl podrava pretpostavku o Neuroticizmu kao vanom faktoru pri generisanju kriminogenog ponaanja kod starijih prestupnika (Cale, 2006). Stepen uticaja ove dimenzije na ponaanje prestupnika, posredovan je i polom: vea povezanost ove dimenzije i kriminogenog ponaanja uoena je kod osoba enskog pola (Romero et al., 2001, Miller and Lynam, 2001). to se tie Psihoticizma, ova dimenzija linosti se pokazala kao dosledan i stabilan prediktor kriminogenog i antisocijalnog ponaanja (Feldman 1977; Furnham & Thompson, 1991; Perez, 1986 po Romero et al 2001). Sa obzirom da je predmet merenja Ajzenkovih skala Psihoticizma Impulsivnost, agresivnost i pro-psihopatske karakteristike linosti, ovakvi nalazi ne iznenauju. Kako bi eliminisali mogunost da je ova povezanost tautoloka, odnosno da je dolo do prediktor-kriterijum kontaminacije, Romero i saradnici su nakon raunanja korelacija izmeu originalne skale Psihoticizma i antisocijalnog ponaanja,344

Bazina struktura linosti i kriminalitet

izbacili iz P skale sve ajteme koji u sebi sadre deskripciju samog antisocijalnog ponaanja. Korelacije izmeu Psihoticizma i modaliteta antisocijalnog ponaanja (vandalizam, krae, agresivnost, krenje pravila, konzumiranje ili prodavanje narkotika) se nisu znaajno promenile, to potvruje validnost Psihoticizma kao prediktora ovakvog ponaanja (Romero et al. 2001). Psihoticizam je posebno uspean prediktor kada je u pitanju kriminogeno ponaanje mlaih prestupnika. Jedan od moguih uzroka ovakvog nalaza je i to da Impulsivnost opada sa protokom vremena (Farrington, 1994, 1995; Hare, 1996 po Cale, 2006). Psihoticizam se dalje esto identifikuje kao faktor koji je povezan sa teim oblicima kriminogenog ponaanja, onima koji ukljuuju nasilje, kao i seksualnim deliktima (Heaven et al., 2004). I konano, Psihoticizam se pojavljuje kao uspean prediktor recidivizma (van Dam et al., 2005).Tabela 1. Povezanosti Ajzenkovih faktora linosti sa antisocijalnim ponaanjem (podaci preuzeti iz Cale, 2006).

Dizajn kriterijumskih grupa Dimenzija linosti Ekstraverzija/socijabilnost Neuroticizam/emocionalnost Impulsivnost/Dezinhibicija

k 25 26 26

N 5236 5365 5365

R .04 .17 .36

Oznake: k- broj uzoraka upotrebljen u meta analizi, N- ukupan broj ispitanika, Rstandardizovana srednja vrednost korelacije izmeu faktora i kriterijumskog ponaanja

U tabeli su prikazani rezultati meta analize koju je izvrila Kejl. Kriterijumske grupe su nacrti u kojima su kao mere linosti uzimani Ajzenkovi faktori, operacionalizovani instrumentom EPQ. Dobijeni podaci su potpuno konzistentni sa nalazima do kojih su doli Miler i Lajnam (Miller and Lynam, 2001). Povezanost Psihoticizma i kriterijumskog ponaanja je najvea, zatim Neuroticizma, a veza Ekstraverzije i antisocijalnog ponaanja je skoro zanemarljiva. Meutim, kako je ve pomenuto u prethodnom tekstu, pri analizi je vano uzeti u obzir moderatorske varijable pola, starosti i teine izvrenog krivinog dela, odnosno antisocijalnog ponaanja.

Jedno poreenje: Ajzenkov i Telegenov modelTelegenova istraivanja linosti nisu imala nameru niti da postave novi model strukture linosti, niti da formuliu novi omnibus instrument za procenu i eksploraciju linosti. Cilj njegovih prouavanja je bio da razjasni teorijske nedoumice oko faktora koji su se uvek pojavljivali kao dimenzije vieg reda u istraivakim radovima (poput Ekstraverzije i Neuroticizma), da razjasni od345

Janko Meedovi

nose primarno ekstrahovanih faktora u okviru ovih dimenzija i da se jo jednom prie problemu metrijskih karakteristika razliitih instrumenata za procenu linosti (Tellegen and Waller, 2008). Meutim, njegova faktorska istraivanja dovela su do koncipiranja jedanaest dimenzija linosti iji se sadraj u izvesnom obimu preklapa sa konstruktima drugih autora. To su sledee dimenzije: Zadovoljstvo ivotom ili blagostanje, Socijalna potencija, Postignue, Socijalna bliskost, Reakcija na stres, Otuenje ili alijenacija, Agresivnost, Kontrola, Izbegavanje opasnosti, Tradicionalizam i Apsorpcija. Ove, primarne crte linosti, sainjavaju tri ortogonalna faktora vieg reda koji poseduju sledee nazive: Pozitivna emocionalnost-PEM (ine ga dimenzije blagostanje, socijalna potencija, postignue i socijalna bliskost), Negativna emocionalnost-NEM (reakcija na stres, alijenacija i agresivnost) i Suzdravanje-CON (izbegavanje opasnosti, tradicionalizam i kontrola). Dimenzija apsorpcije se nalazi van okvira faktora vieg reda (Patrick et al., 2002). Grupa autora (Krueger et al.,1994) je izvrila istraivanje sa namerom da proceni povezanosti crta linosti dobijenih u Telegenovim istraivanjima i kriminogenog ponaanja. Ovaj istraivaki pokuaj posebno vrednim ini operacionalizovanje kriterijumskog ponaanja preko etiri izvora: self report mera, informacija dobijenih od nezavisnih izvora (rodbina, prijatelji itd.), podataka iz policijskih izvetaja i podataka o sudskim presudama. Traene su robusne karakteristike linosti koje su dosledno povezane sa kriminalitetom, odnosno crte koje su znaajno povezane sa kriterijumskim ponaanjem kroz razliite izvore podataka o delinkvenciji. Rezultati njihovog istraivanja prezentovani su u tabeli 2. Iz tabele se vidi da su tri dimenzije linosti znaajno povezane sa kriminalitetom kroz tri razliita izvora podataka: self-report mere, informacije dobijene iz nezavisnih izvora i podataka o sudskim presudama. Delinkventno ponaanje je dosledno negativno povezano sa Tradicionalizmom i Kontrolom, a pozitivna korelacija dobijena je sa dimenzijom Agresivnost. Dakle delinkventi su nekonzervativni, niskih moralnih standarda, buntovni i bez potovanja autoriteta, to moemo zakljuiti po negativnoj povezanosti sa skalom tradicionalizma. Agresivno ponaanje je jedina crta linosti koja znaajno korelira sa svim modalitetima delinkvencije u svakoj polnoj kategoriji, to je ini potencijalno najboljim prediktorom. Negativna korelacija sa Kontrolom govori o Impulsivnosti, nedostatku kontrole i dezinhibiranom ponaanju. Jo dva faktora poseduju znaajne korelacije sa delinkvencijom i to kroz sve modalitete merenja za mukarce, i kroz dva modaliteta za ene: Alijenacija (oseanje odbaenosti, nesree, usamljenosti ali i paranoinosti u smislu da nam drugi ele zlo) i Rea-

346

Bazina struktura linosti i kriminalitet

kcija na stres (napetost, vulnerabilnost, promenljivost raspoloenja, depresivnost).Tabela 2. Korelacije izmeu varijabli linosti i mera delinkvencije po polu (preuzeto iz Krueger et al.,1994). Mere delinkvencije Self-report ene Varijable Skale MPQa Tradicionalizam Izbegavanje opasnosti Kontrola Agresivnost Alijenacija Reakcija na stres Postignue Socijalna potencija Blagostanje Socijalna bliskost R Faktori vieg reda Suzdravanje Negativna emocionalnost Pozitivna emocionalnost -.44*** .34*** .01 -.44*** .48*** .05 -.13* .32*** -.05 -.12* .23** .03 -.07 .15** -.08 -.09 .20*** -.04 -.13** .09 -.09 -.17*** .17*** -.04 .21*** -.34** -.23** -.39** .48** .19** .17** -.13** .23*** -.04 -.08 .57*** -.37** -.20** -.37** .52** .29** .26** 0 .21*** .05 -.08 .63*** -.12* -.03 -.13** .25*** .23*** .23*** -.01 .09 -.11* -.12* .35*** -.14** -.01 -.12* .28*** .20*** .07 -.06 .09 .02 .01 .34*** -.08 -.01 -.09 .24*** .08 .06 -.13** -.03 -.01 -.01 .29*** -.08 -.02 -.11* .17*** .18*** .12** -.01 -.02 -.01 -.04 .23** -.11* -.04 -.12* .19*** .08 .01 -.13** .01 -.04 -.02 .24** -.16** -.04 -.19*** .21*** .18*** .03 -.02 .03 -.04 -.03 .30*** (n = 417) Mukarci (n = 440) Nezavisni izvori ene (n = 379) Mukarci (n = 395) Policijski izvetaji ene ( = 418) Mukarci (n = 444) Sudske presude ene ( = 414) Mukarci (n = 432)

.50*** .58*** .33*** .24*** .17** .20*** .16** R Napomena:Zvezdice oznaavaju intervale poverenja: *p