19. septembar 2019. godine

IZNOSI POVEĆANJA PLATA Detaljna računica povećanja zarada u javnom sektoru

Vlada Srbije usvojila je odluku o povećanju zarada oko 599.000 zaposlenih u javnom sektoru od 1. novembra, a koja će u proseku iznositi osam do 15 odsto. Otkrivamo koliko će povećanje zaposleni moći da vide na računima već u prvoj nedelji decembra.

Procentualno najveći rast plata imaće medicinske sestre i tehničari - 15 odsto, zatim doktori koji će dobiti 10 odsto. Vrednosno značajno povećanje dobiće i generali, do 14.000 dinara, policajci saobraćajci 5.600 dinara, i učiteljice 4.860 dinara...

Zdravstvo

Tako će recimo, medicinske sestre sa srednjom školom koje rade u domovima zdravlja, a čija je trenutna mesečna zarada, bez ikakvih dodataka 39.726 dinara, dobiti povišicu od 5.958 dinara. One koje imaju peti stepen stručne spreme, poput njih koje rade na odeljenjima za transfuziju ili sestre instrumentaristi, dobiće povišicu od 6.522 dinara.

Doktoru medicine-izabranom lekaru će zarada biti povećana za 6.988, dok će doktoru medicine - specijalisti zarada biti povećana za 8.098 dinara.

Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta ipak tvrdi da bi ovo povećanje moglo da bude i veće. "Najniža plata, odnosno minimalna zarada koja će biti osnovica za povećanje je oko 30.000 dinara, što je ništa kada se dobro zna da su u zdravstvu najniže plaćeni najteži poslovi. Lekaru opšte prakse treba da bude plata jedan na prema četiri od minimalne osnovice i to bi bilo onda 120.000 dinara. Ovako je oko 70.000 dinara. Plate hirurga ili anesteziloga bi trebale da budu jedan na prema osam, a to bi onda bilo 240.000 dinara", objasnio je Panić.

Devet odsto za pripadnike bezbednosnih službi i snaga, zaposlene u prosveti...

Kako je rečeno, devet odsto dobiće zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, u ustanovama socijalne zaštite, kao i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi imaće povećanje od osam odsto.

Čin Trenutna zarada Povećanje Zarada posle uvećanja Povećanje u dinarima Vojska

Generali 155.283 (trenutna zarada) 9 odsto povećanja 169.258 13.975 (ukupna nova zarada)

Oficiri 81.875 (trenutna zarada) 9 odsto 89.243 nova zarada sa povećanjem 7.368

profesionalni vojnici 43.391 (trenutna zarada) 9 odsto 47.296 3.905

Policija

Policajac-saobraćajac (IV stepen) 62.224 (trenutna zarada) 9 odsto povećanja 67.824 (nova zarada sa povećanjem) 5.600 (iznos povećanja)

Policajac u Odeljenju policije (IV stepen) 62.017 (trenutna zarada) 9 odsto 67.598 5.581

Policajac-žandarm (IV stepen) 101.305 (trenutna zarada) 9 odsto 110.305 9.117

Ako pogledamo trenutne prosečne plate recimo zaposlenih u Ministarstvu odbrane i vojsci Srbije, može se zaključiti da će prosečne plate generala biti uvećane za 13.975 dinara, prosečne plate oficira za 7.368 dinara, dok će podoficiri primiti u proseku 5.229 dinara više.

Zaposleni u prosveti takođe će dobiti povećanje od devet odsto, pa tako će recimo učiteljicama plata biti povećana u proseku za 4.860 dinara. Nastavniku razredne nastave će plata biti povećana za 5.075 dinara.

Iz Unije Sindikata prosvetara kažu da se ne slažu sa sektorskim povećanjima zarada i da je jedino realno povećanje kroz platne razrede. "Sada je 35 odsto ispod zarada sa sedmim stepenom koji su u ostalim sektorima koje plaća država, a to su vojska i zdravstvo. Bilo koje sektrosko povećanje nas samo još više udaljava od realnosti. Ono što je sigurno, razlika će se smanjiti između najniže zarade i nastavnika. Ovo povećanje prema administrativnim radnicima izutetno nepošteno, a prema nastavnicima nepravedno", rekla je za "Blic" predsednica Unije Sindikata prosvetara Jasna Janković.

Zabrana zapošljavanja ukinuta, ostaje kontrola

Premijerka Srbije je rekla da će i formalno biti ukinuta zabrana zapošljavanja, pošto je i do sada bilo dozvoljeno zapošljavanje pod određenim uslovima, ali da će biti zadržana kontrola nad zapošljavanjem, kako ne bi došlo do nekontrolisanog zapošljavanja.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru u Srbiji je uvedena krajem 2013. godine. Do sada je, u dogovoru sa MMF, u više navrata produžavana - bilo je izuzetaka kada je nov kadar priman u radni odnos tamo gde je postojala potreba, ali je za takve poteze bilo potrebno dobro obrazloženje i odobrenje vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje.

"SRPSKI KRALJ U POHODU NA KRAŠ" Cela Hrvatska u panici jer Šaranović "kvari planove hrvatskoj braći"

Nije samo grad u kome je stasao "Kraš" u panici. Cela Hrvatska, mediji i investiciona javnost, već nekoliko dana bruje o tome da li je srpski privrednik novi vlasnik hrvatskog industrijskog simbola. A juče u 14. 00 h potres se na minut i zaustavio. Zagrebačka berza je objavila da je istina da je

srpska firma postala suvlasnik hrvatskog Kraša.

Ipak, i dalje ostaje pitanje kakve su zapravo namere našeg privrednika - da li Nebojša Šaranović želi kontrolni paket odnosno 25 odsto udela u Krašu ili će se zaustaviti sa trenutnim aktivnostima na Zagrebačkoj berzi.

"Srpski kralj papira u pohodu na Kraš već je stekao 10 odsto udela", samo je jedan od naslova u hrvatskim medijima koji je juče zatresao tamošnju javnost. Vecernji list jutros je objavio i da je Šaranović u nekoliko dana "za Kraš iskrcao najmanje 100 miliona kuna", što je oko 13,5 miliona evra.

Prethodno se, podsetimo, zatresao Zagreb, grad u kome je ponikla firma na kojoj se punih 110 godina gradio Kraš i na čijoj se berzi nekoliko dana odigrava prava drama za tamošnju investicionu javnost. Potom se zatresla i cela Hrvatska a zahvaljujući desetinama javnih pitanja na temu ko je kupac iz senke koji Krašovu akciju plaća duplo više od nominalne vrednosti u istovremeno jačajući svoju vlasničku poziciju u, činilo se mnogima, nedodirljivoj kompaniji.

"Nakon dana predaha nastavljeno ludilo oko akcije Kraša, sve ostalo je u drugom planu", "Podivljala deonica Kraša, cena udvostručena, kupac skriven iz kastodi računa", "Ko je misteriozni kupac Krašovih akcija koji kvari planove braći Pivac", bili su samo neki od najčitanjih naslova u hrvastkim medijima koji su ubrzo nastavili i sa otkrivanjem misterije.

"Tajnoviti kupac deonica Kraša je srpski kralj papira", Nebojša Šaranović kupuje akcije Kraša kako bi pokvario planove braće Pivac?", bili su novi naslovi u tamošnjim medijima koji su nastavili da uzburkavaju javnost.

S druge strane, pojedini domaći mediji prilično su likovali napisima poput "Hrvati pucaju od muke, Srbin kupuje Kraš" ili "Hrvati besni, jer naš kupuje Kraš".

Ko je Šaranović?

Hrvatski mediji ozbiljno su se pozabavili i pitanjem i ko je novi suvlasnik Kraša.

"Jedan je od najpoznatijih poslovnih ljudi u Srbiji koji se retko može videti u javnosti, o njemu postoji samo par fotografija, a novinare izbegava čak i kod preuzimanja velikih kompanija koje su u fokusu javnosti", piše Poslovni dnevnik.

Jutarnji list je izvestio kako je Šaranović bio i jedan od najbližih saradnika Miroslava Miškovića s kojim je osnovao najveće srpsko društvo Delta Holding koje posluje na tržištima Srbije, BiH, Crne Gore, Albanije, Evropske Unije, Rusije i Švajcarske. Šaranović je u Delti radio kao komercijalni direktor te je bio zadužen za prodaju igračaka, navodi ovaj hrvatski list.

Tempo na Zagrebačkoj berzi

Prema informacijama Zagrebačke berze, na kastodi računu je do četvrtka bilo upisano 3,06 odsto, odnosno 45.804 deonica Kraša, a u petak ili ponedeljak pređen je prag od pet odsto.

Intenzivna kupovina na Zagrebačkoj berzi je nastavljena i juče. Do 13.30 sati srpski preduzetnik, koga u Hrvatskoj nazivaju i kraljem papira, kupio je gotovo 60.000 deonica Kraša. Deonica konditora tom prilikom je ponovno uzletela i to na 850 kuna (13.500 dinara), odnosno za 20 odsto u odnosu na jučerašnju zaključnu cenu, a u pola radnog dana ostvaren je promet od gotovo 50 miliona kuna.

Podaci su potom pokazali da se do tri sata popodne trgovalo sa ukupno 4,3 odsto deonica Kraša na berzi u vrednosti od 6,7 miliona evra. Tako je Šaranović u Krašu stekao udeo od oko 10 odsto.

NOVE CENE GORIVA I U SRBIJI Napad na saudijska postrojenja udar i na domaće vozače, naftaši spremili RAČUNICE

Tri dana dana nakon napada na saudijska postrojenja, drastičan skok cene nafte na svetskim tržištima stabilizovao se na nivou od oko 10 odsto. To bi, kako tvrde domaći poznavaoci i vlasnici naftnih kompanija vrlo brzo moglo dovesti i do većih cena na pumpama po Srbiji, a računica pokazuje da bi litar goriva mogao da bude skuplji za oko pet dinara.

Napad na najveću fabriku za preradu nafte Aramko uzdrmao je naftno tržište širom sveta. Drastičan pad proizvodnje prvobitno je podigao cene za 20 odsto, a trenutna stabilizacija, ipak, će doneti promene u cenovnicima na domaćim pumpama. Razlog je, kako tvrde poznavaoci, delimična, ali ipak direktna i značajna zavisnost srpskih naftaša od cene goriva na svetskim berzama.

Praktično, rast cene sirove nafte za 10 odsto donosi rast cene litra goriva na srpskim pumpama od oko tri odsto. To bi praktično značilo da će litar dizela poskupeti sa aktuelnih 160 dinara na 164,8 dinara, a litar benzina sa oko 150 dinara na 154,5 dinara.

"Poskupljenje sigurno treba očekivati - da li međutim za nedelju dana ili posle toga odlučiće same kompanije. Praksa pokazuje da cenu prvo obično dignu najveći trgovci, a potom i oni manji", kaže za "Blic Biznis" Nebojša Atanacković, suvlasnik privatne naftne kompanije u Srbiji.

Na pitanje kako i koliko cena sirove naftne u svetu utiče na cenu goriva u Srbiji Atanacković kaže da uticaj svakako postoji, ali da potresi na globalnim tržištima nafte kao što je ovaj najnovjiji, nisu i jedini važni faktori po srpsko tržište.

"Tačno 60 odsto cene litra Srbiji ide državi za porez i akcize. Od preostalih 40 odsto dosta toga ide na preradu, istraživanja, transport, logistiku...Računica pokazuje da rast cene od 10 odsto na svetskim berzama donosi i rast od tri odsto na srpskim pumpama", kaže Atanacković, analizirajući moguće implikacije trenutnih potresa u svetu i govoreći o najvećem skoku cena barela od 1991. godine.

Antić: "Nema dileme da li Srbija zavisi od spoljnih uticaja"

Ministar energetike Aleksandar Antić rekao je juče da cena derivata na benzinskim stanicama u Srbiji neće poskupeti u prvim danima nakon terorističkih napada u Saudijskoj Arabiji.

On je rekao da su poslednji događaji u Saudijskoj Arabiji svakako u prvi mah izazvali �značajan rast cena sirove nafte na svetskom tržištu�, te da će se tek videti kako će se dalje odraziti na cenu i snabdevanje.

"Nema dileme da Srbija, kao uvozno zavisna dr�žava, kada je sirova nafta u pitanju, duboko zavisi od cene sirove nafte na svetskom tr�žiš�tu. Ipak, sada treba sačekati stabilizaciju na

tr�žiš�tu koja se svakako de�šava, i u narednim danima videti kako će se ti događaji reflektovati na cenu u na�šoj zemlji", rekao je Antić.

U tabeli su navedene cene pre poslednjeg poskupljenja

S druge strane, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović nešto je oprezniji u svojim ocenama. Kako tvrdi za "Blic Biznis", sličnih skokova na svetskom tržištu nafte bilo je i ranije, te sada možda treba sačekati i do nekoliko nedelja na reakciju srpskog tržišta.

"Trenutne turbulencije jesu značajne, ali ne u tolikoj meri da se rast cena ne može vratiti iz ugla spornih zaliha. Sada samo treba sačekati reakciju i drugih velikih proizvođača u svetu koji imaju dve opcije - da povećaju proizvodnju ili da aktiviraju zalihe", rekao je Mićović i podsetio na to da je više faktora koji utiču na cenu goriva u maloprodaji u Srbiji.

Podsetimo, cena nafte pre aktuelnog incidenta bila je 62 dolara za barel, sada je skočila na 72-73 dolara po barelu, a 73 dolara za barel bila i u maju ove godine. Početkom oktobra prošle godine iznosila je 83-84 dolara po barelu. S druge strane, analize ukazuju da cena iznad 100 dolara drastično usporava svetsku ekonomiju.

U Hrvatskoj već skuplje

Gorivo u Hrvatskoj poskupelo je juče - prosečan rezervoar od 50 litara tako sada košta četiri kune više (63 dinara), pet za dizel (79 dinara) i dve za autogas (32 dinara).

Tamošnji poznavaoci, ipak, tvrde da razlog nije napad dronovima na najveća naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, već sezonski karakter.

"Hrvatska je vezana za cenu naftnih prerađevina na Mediteranu, pred zimu je uobičajeno da cene rastu. Mislim da bi došlo do povećanja cena nezavisno o situaciji u Saudijskoj Arabiji. Ako se i

bude odrazilo, onda će do toga proći i nekoliko nedelja", smatra tamošnji naftni stručnjak Mirko Skalicki.

Slična trend dogodio se i u Srbiji za vikend. I dizel i benzin poskupeli su za oko jedan dinar po litru, ali stručnjaci ukazuju da to poskupljenje ne treba direktno vezivati za potrese na svetskim tržištima. Podsećaju da je to politika naftnih kompanija i da u Srbiji cenu goriva često određuje konkurencija koja pribegava reklami, nagradnim igrama, popustima...

"U takvim okolnostima jednostavno se morate cenovno prilagoditi", kažu u jednoj domaćoj naftnoj kompaniji.

Rad “na crno” za brend “Big pizza”

Jedanaest radnika angažovanih “na crno” zatečeno je u beogradskoj firmi “MIM TEAM FOOD” koja posluje pod imenom “Big pizza”, navode iz inspekcije rada za Radnik.rs.

Bivši radnik ove firme podneo je prijavu inspekciji rada zbog rada “na crno” i dobio od inspekcije obaveštenje da je nadzor u firmi izvršen, ali bez detalja o tome šta je inspekcija ustanovila. Ovakvo obaveštenje je u skladu sa zakonom, prema objašnjenju Ministarstva za rad.

Prijava rada “na crno” nakon otkaza „Radio sam u više Big pizza objekata kao pomoćni radnik u kuhinji tri i po meseca na crno“, tvrdi Goran* za Radnik.rs. Odlučio je da se obrati inspekciji tek nakon što je dao otkaz.

„Nisu mi isplatili poslednju platu jer nisam hteo da radim tokom otkaznog roka od 15 dana. Prvi put u životu sam čuo da neko ko radi na crno mora da radi otkazni rok”, navodi on. Portalu Radnik.rs obratilo se više radnika koji tvrde da su za brend „Big pizza“ radili bez prijave na obavezno osiguranje i da im nakon otkaza nije isplaćena zarada. U ovim slučajevima inspekcija rada ne može da ustanovi „rad na crno“ jer radnik više nije angažovan, pa ni da konstatuje da mu nije isplaćena zarada jer o tome nema pisanog dokaza.

Inspekcija rada može da konstatuje i kazni poslodavca za rad „na crno“ samo ako zatekne neprijavljenog radnika tokom nadzora i tada, po zakonu, inspekcija nalaže poslodavcu da prijavi neprijavljenog radnika na neodređeno vreme.

Bez obzira na to što sada teško može da dokaže da je radio „na crno“, Goran je odlučio da prijavi nepravilnosti inspekciji.

„Na dan mog odlaska u lokalu u kom sam radio bilo je desetak radnika na crno, uglavnom vozača, ali i radnika u kuhinji“, kaže Goran. On je nakon prijave ubrzo dobio odgovor inspekcije koji je prosledio portalu Radnik.rs.

„Obaveštavamo Vas da se u svim maloprodajnim objektima ovog poslodavca u Beogradu redovno vrše nadzori, a da je poslednji nadzor vršen upravo prema preporuci koju ste naveli u podnesku“, piše u obaveštenju inspekcije.

U obaveštenju, međutim, nije navedeno da li je inspekcija zatekla neprijavljene radnike i šta je tokom nadzora preduzeto.

Jedanaest neprijavljenih radnika Dokaz da je inspekcija pronašla neprijavljene radnike u objektima „Big pizza“ Radnik.rs je pronašao na sajtu Ministarstva za rad. Naime, Ministarstvo od septembra 2018. na sajtu objavljuje spisak poslodavaca kod kojih su tokom nadzora zatečeni neprijavljeni radnici. Radnik.rs je prošle godine pisao o nelogičnostima prilikom objavljivanja ove liste. Na ovoj listi poslodavaca navedeno je više objekata firme „MIM TEAM FOOD“ gde su tokom nadzora zatečeni radnici koji rade „na crno“ – u objektu u Kumodraškoj ulici, u Kralja Milana, kao i u sedištu firme u Beogradu.

„Prilikom inspekcijskih nadzora na radu na crno zatečeno je 11 lica. Nakon inspekcijskog nadzora zaključeni su ugovori o radu i izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje za devet zatečenih na radu“, navodi se u odgovoru Ministarstva za rad na pitanja Radnik.rs o rezultatima nadzora u objektima „Big pizza“. U odgovoru Ministarstva navodi se i da je protiv ovog poslodavca podneto četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ali Ministarstvo nije odgovorilo na pitanje koje su sve povrede zakona tokom nadzora ustanovljene.

Firma „MIM TEAM FOOD“ osnovana je 2012. godine, a njen sadašnji direktor je Marko Mujić. Prema podacima iz finansijskog izveštaja firme za 2018. godinu objavljenog na sajtu Agencije za privredne registre, firma prosečno ima 119 zaposlenih. Ima više ogranaka u Beogradu i jedan ogranak firme u Novom Sadu.

Inspekcija ne mora da obaveštava o rezultatima nadzora Radnik.rs uputio je pitanja Ministarstvu za rad i u vezi sa obaveštenjem o nadzoru koje je inspekcija poslala Goranu kao podnosiocu prijave, a u kom ne piše da li je inspekcija uopšte pronašla neprijavljene radnike, već samo da je nadzor sproveden.

„Ukoliko podnosilac prijave nema pravni interes, odnosno nije stranka u postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima, obavezama i odgovornostima, već samo prijavljuje nepravilnosti u sprovođenju odredbi zakona, inspektor rada može podnosioca prijave samo da obavesti da je inspekcijski nadzor izvršen, bez navođenja informacija o utvrđenom činjeničnom stanju“, kažu u Ministarstvu.

Iz Ministarstva konstatuju i da nisu propisani obavezni elementi koje obaveštenje, koje inspektor rada šalje podnosiocu prijave nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, mora da sadrži.

„Propisima nije definisan sadržaj (ovog) obaveštenja“, piše u odgovoru Ministarstva.

Portal Radnik.rs je od početka svog rada inspekciji rada podneo više od dvadeset prijava umesto radnika koji tvrde da su njihova radna prava ugrožena kako bi zaštitio njihov identitet i ujedno dobio informaciju o izvršenom nadzoru i postupanju inspektora. U većini slučajeva inspektori rada nakon izvršenog nadzora šalju detaljan izveštaj o rezultatima inspekcijskog nadzora, ali u nekoliko slučaja inspektori su obavestili portal Radnik.rs samo da je nadzor izvršen ili da će biti izvršen.

*Ime radnika je promenjeno.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

SLOVENCI TRAŽE RADNIKE IZ SRBIJE Preduzeća objavila više od 4.500 slobodnih radnih mesta, evo i najtraženijih zanimanja

Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje organizovaće 19. i 26. septembra sajmove zapošljavanja u Beogradu i Nišu, na kojima će poslove ponuditi skoro 30 slovenačkih poslodavaca.

To je rezultat Sporazuma između Vlada Slovenije i Srbije o zapošljavanju državljana Srbije u Sloveniji čije je sprovođenje startovalo početkom ovog meseca, kao i Protokola o sprovođenju tog sporazuma. Ti sajmovi biće mogućnost da se oni koji traže posao, a žive u Srbiji, sretnu sa poslodavcima iz Slovenije i na taj način se direktno povežu.

Preduzeća koja učestvuju ove godine objavila su više od 4.500 slobodnih radnih mesta, što pokazuje koliko je veliko interesovanje i potreba za zapošljavanjem u određenim privrednim delatnostim, navodi se u saopštenju slovenačkog zavoda.

Inače, u Sloveniji je isplaćena najveća prosečna plata u regionu za maj ove godine, pročitajte koliko je iznosila.

Na sajmovima u Beogradu i Nišu biće prisutni i predstavnici dva zavoda za zapošljavanje, a od kojih će svi zainteresovani moći da dobiju više informacija o bilateralnom sporazumu Srbije i Slovenije. Za sve posetioce biće organizovana i kraća predavanja tokom kojih će biti predstavljeni uslovi za rad i životni uslovi u Sloveniji.

Inače, međudržavni sporazum o zapošljavanju državljana Srbije u Sloveniji donosi organizovaniji i uređeniji način posredovanja i zapošljavanja radnika po uzoru na zaposlenje radnika iz BIH, što znači veću pravnu sigurnost radnika, navodi se u saopštenju.

Postupak izbora radnika počeće na inicijativu slovenačkog poslodavca, koji će Zavodu Republike Slovenije za zapošljavanje prijaviti slobodno radno mesto, dok će se obaveštenje o njemu i izbor kandidata obavljati u Srbiji. Izdavanje radne dozvole zatražiće slovenački poslodavac, koji će takođe pokriti troškove postupka izdavanja dozvole.

Radna dozvola će biti izdata na tri godine uz mogućnost produženja, a boravišnu dozvolu će radnici morati da dobiju posebno.

Prošle godine, slovenački zavod za zapošljavanje izdao je više od 9.900 saglasnosti za zaposlenje i radnih dozvola srpskim državljanima, i to predstavlja četvrtinu svih izdatih dozvola i saglasnosti. Najviše ih se zapošljava u delatnosti saobraćaja i skladištenja, građevinarstva i u prerađivačkim delatnostima.

Po podacima državne statističke kancelarije, krajem prošle godine u Sloveniji je bilo 885.700 radno aktivnih osoba, među kojima i 87.700 stranaca, što znači da je gotovo svaki deseti zaposleni – stranac. Najviše ih iz Bosne i Hercegovine (42.000), a zatim iz Srbije (oko 11.000).

Državljani Srbije su se prošle godine u Sloveniji zapošljavali prvenstveno kao vozači teških kamiona i tegljača, varioci, elektroinstalateri, alatničari, zidari, kuvari i tesari.

Slovenački poslodavci su ove godine najčešće tražili radnike za jednostavne poslove u prerađivackoj delatnosti, čistače, poslužitelje, vozače teških kamiona, zidare, konobare, prodavce, zavarivače...

Na najavljenim sajmovima će, pored rukovodstva Zavoda i saradnika koji rade u oblasti zapošljavanja stranaca u Sloveniji i saradnje s poslodavcima, učestvovati i predstavnici slovenačkog Ministarstva za rad i Direktorata za tržište rada i zapošljavanje.

Ove godine proširena lista deficitarnih zanimanja u Austriji Ove godine je proširena i lista deficitarnih zanimanja u Austriji. Tu su između ostalih svrstani metaloglodači, mašinski tehničari, izolateri, elektrotehničari-inženjeri energetike (visoke struje), strugari/tokari, zavarivači, alatničari, mašinbravari, kuvari, tehničari različitih profila...

Iz bečkog udruženja podsećaju da će, kako su austrijski zvaničnici najavili, građani zapadne Evrope imati ne samo mogućnost za naseljavanje u Austriji, već i olakšice u pogledu ukidanja apsurdnih odredbi koje nepotrebno komplikuju regulisanje statusa specijalne radne snage u Austriji.

Prosečan mito u Srbiji 74 evra: Najpodložniji korupciji lekari i policajci Prosečan iznos mita koji su građani Srbije davali tokom prošle godine iznosio je 74 evra.

Građani kao profesije najpodložnije koruptivnim radnjama Srbi vide lekare i policajce, dok su odmah iza njih službenici državne administracije i carinici, navodi se u istraživanju koje je urađeno u sklupu projekta "Prevencija i borba protiv korupcije", koji finansira EU.

Istraživanje koje je sprovedeno prošle godine pokazalo je da su za 71 odsto građana političke partije i dalje korumpirane, dok 63 odsto njih ima takav stav o zaposlenima u institucijama pravosuđa, prenosi "Politika".

"Građani generalno osuđuju korupciju u zdravstvu i čak 70 odsto se slaže sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana našeg zdravstva. Gotovo dve trećine građana - 63 odsto, smatra da piće, kafa ili bombonjera koji se daju lekarima ili medicinskim sestrama nisu mito", navodi se u istraživanju.

Najkorumpiraniji među radnicima u zdravstvu su, prema mišljenju ispitanika, lekari, dok su na drugom mestu radnici RFZO, dodaje se u istraživanju.

Kada je reč o obrazovanju, svaki treći ispitanik smatra da su profesori na fakultetima i u višim školama korumpirani, dok 29 procenata anketiranih veruje da među zaposlenima u Ministarstvu obrazovanja ima prilično ili veoma mnogo korupcije, što, kako navodi "Politika", predstavlja napredak u odnosu na istraživanje koje je sprovedeno 2015. godine.

Broj građana koji su indirektno imali iskustvo sa korupcijom povećao se sa 20 odsto, koliko ih je to izjavilo u anketi 2015, na 25 procenata u poslednjem istraživanju u sklupu projekta "Prevencija i borba protiv korupcije".

Kada je reč o direktnom iskustvu sa korupcijom, taj procenat se sa osam odsto iz 2015, povećao na 11 procenata u istraživanju od 2018, prenosi "Politika".

Ministar rada najavio da će lično ići u inspekciju protiv rada “na crno“

Ministar za rad Zoran Đorđević razgovarao je sa direktorom Inspektorata za rad Stevanom Đurovićem o akciji pojačanih vanrednih inspekcijskih nadzora, u kojima će i lično učestvovati, kako bi se „rad na crno“ iskorenio na najbolji i najefektivniji način.

Opsežna akcija pojačanih inspekcijskih nadzora pokrenuta je po nalogu ministra, a akcenat je stavljen na oblast radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, u delatnosti građevinarstva, ugostiteljstva i u uslužnim delatnostima, navodi se u saopštenju.

– Borba protiv sive ekonomije biće nastavljena i u narednom periodu, jer nam je cilj da rad na crno svedemo na minimum – rekao je Đorđević.

On najavljuje da će država voditi računa o poslodavcima koji rade u skladu sa zakonom i poštuju prava radnika, dok će onima koji krše zakon uvesti strože kazne.

– U narednim danima očekuju nas pojačani inspekcijski nadzori svih delatnosti. Oni će biti sprovedeni tokom dana i noći na čitavoj teritoriji države Srbije, a direktor i ja ćemo i lično učestvovati u tome – rekao je Đorđević.

Stanovnik Srbije u proseku „TEŽAK“ 1.800 evra Građani Srbije su u 2018. godini raspolagali bruto finansijskom imovinom od 1.768 evra po glavi stanovnika, u šta su uračunati keš, deonice, depoziti u banci i slično, pokazuje Aliancov „Izveštaj o globalnom bogatstvu“ za prethodnu godinu, koji detaljno analizira više od 50 zemalja sveta.

Kada je u pitanju neto finansijska imovina, svaki građanin Srbije je prošle godine u proseku imao 791 evro, dok su finansijske obaveze prevazilazile tu sumu i iznosile 977 evra.

U čitavom regionu je u 2018. zabeleženo usporavanje rasta neto privatne finasijske imovine dok je jedino u Srbiji zabeležen njen pad, pa su tako ovdašnji građani raspolagali sa 13 evra manje nego prethodne godine.

Sa neto finansijskom imovinom od 10.560 evra po glavi stanovnika u 2018. godini, Hrvatska je ostala na 33. mestu na listi najbogatijih zemalja, pokazuje taj izveštaj.

U proseku je svaki Hrvat lani imao bruto finansijsku imovinu od 14.924 evra, a obaveze u visini od 4.363 evra.

Prošle godine neto finansijska imovina u Hrvatskoj porasla je za samo 3,8 odsto, što je njen najslabiji rast u proteklih sedam godina.

Prema istraživanju Alianca, nešto više od milion hrvatskih građana pripada kategoriji srednje klase. Bruto finansijska imovina hrvatskih domaćinstava skočila je prošle godine za četiri odsto.

Srednja klasa „miruje“

Po bruto imovini najbogatiji su prošle godine bili Švajcarci, s prosekom 266.320 evra finansijske imovine. Slede SAD, s prosečno 227.360 evra bruto finansijske imovine po glavi stanovnika i Danska sa 156.320 evra.

Bruto finansijska imovina domaćinstava u istočnoj Evropi 2018. godine skočila je za osam odsto, što je prvi put od 2011. godine da je taj region rastao brže od Latinske Amerike i Azije (bez Japana).

Takav snažan rast, međutim, rezultat je najviše brzog rasta u zemljama nečlanicama Evropske unije, poput Turske i Rusije.

Prvi put u više od deset godina srednja klasa po globalnom bogatstvu nije beležila rast, budući da je na kraju 2018. godine približno 1,040 milijardi ljudi pripadalo kategoriji srednje klase po globalnom bogatstvu, što je više-manje isti broj ljudi kao i godinu dana ranije, konstatuje se u izveštaju.

Beta/Insajder/Danas

Insajder: Posle četiri godine ignorisanja zakona, Vlada Srbije dostavila Skupštini završne račune Vlada Srbije usvojila je i dostavila Skupštini predloge zakona o završnom računu za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu, odnosno dokumente iz kojih bi trebalo da se vidi na koji su način Vlada i svako ministarstvo prethodnih godina trošili novac svih građana Srbije, piše Insajder. 2Piše: Beta18. septembra 2019. 10.37

Tu zakonsku obavezu Vlada je ignorisala od 2014, kada je poslednji put završni račun uputila Skupštini Srbije.

Skupština Srbije od 2002. odnosno već 16 godina nije usvojila završni račun budžeta, jedan od mehanizama kontrole trošenja novca građana. Međutim, do pre četiri godine su sve vlade taj dokument dostavljale poslanicima na uvid, nakon čega je postajao dostupan javnosti i građanima, podstio je Insajder.

Zašto Vlada nije do sada ispunjavala svoju zakonsku obavezu, pitanje je koje je Insajder u više

navrata postavljao Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, ali je osto uskraćen za odgovor.

Poslednji put to pitanje postavljeno je u martu ove godine ministru finansija Siniši Malom, koji je rekao da će završni računi biti dostavljen parlamentu nakon što Državna revizorska institucija izvrši reviziju tih računa. Istovremeno, ministar nije dao objašnjenje zašto se zakon krši.

Iako su pre dolaska na vlast predstavnici Srpske napredne stranke često kritikovali to što se ne usvaja zakon o završnom računu govoreći da je to ponižavanje parlamenta, ovu praksu po dolasku na vlast ipak nisu promenili, bar ne do sada, naveo je Insajder.

Na činjenicu da je zakon kršila i Skupština Srbije, kojoj je završni račun dostavljan do 2014, ali o njemu nije raspravljala, ali i Vlada koja ga nije dostavljala parlamentu, podsetio je krajem prošle godine i predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.

„Zakonska obaveza usvajanja zakona o završnom računu nije se poštovala od 2002. godine, ali je taj dokument bar bio dostavljan Skupštini Srbije sve do 2014. godine. Na taj način je taj dokument bio javan, odnosno dostupan javnosti. Od 2015. se prekinulo sa tom praksom i od tada ne znamo kako je svako ministarstvo pojedinačno potrošilo novac“, rekao je Petrović.

Osim toga, kako je dodao, javni uvid u dokument o izvršenju budžeta je još važniji imajući u vidu da se od 2016. godine fond za tekuće budžetske rezerve povećao čak četiri puta. Reč je o sredstvima koja Vlada može da raspoređuje mimo usvojenog budžeta.

„To će i u 2019. biti oko 50 milijardi dinara i taj novac će se iz tekućih budžetskih rezervi raspoređivati bez rebalansa budžeta. Od kada nema rebalansa, a novac se dodeljuje iz budžetskih rezervi, mi ne znamo koliko je ko stvarno potrošio. Time je dodatno umanjenja transparentnost trošenja budžetskih sredstava“, upozorio je predsednik Fiskalnog saveta.

Osim polaganja računa o tome kako je koje ministarstvo trošilo novac svih građana u prethodnoj godini završni račun mogao bi da pruži informacije i o tome na koji način je Vlada raspolagala budžetskom rezervom jer je po zakonu uz završni račun obavezna da dostavi i izveštaj o korišćenju sredstava budžetske rezerve. Upravo budžetske rezerve predstavljaju još jedan vid korišćenja novca svih građana bez adekvatne kontrole, ukazao je Insajder.

Čadež: U Srbiju stižu i nemačke male i srednje firme

Velika delegacija nemačkih malih i srednjih preduzeća posetiće Srbiju početkom naredne godine, kako bi se što detaljnije upoznala sa uslovima i potencijalima za investiranje i iskustvima velikih kompanija koje uspešno posluju na srpskom tržištu, najavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež koji, sa premijerkom Anom Brnabić, boravi u zvaničnoj poseti Nemačkoj.

"Podstaknuto dobrim iskustvima velikih nemačkih kompanija koje su već investirale u Srbiji, zapošljavaju oko 60.000 radnika i angažuju naše firme za dobavljače, raste i interesovanje malih i srednjih preduzeća iz Nemačke", rekao je Čadež posle sastanaka sa predstavnicima Saveznog udruženja nemačkih malih i srednjih preduzeća (BVMW), a uoči razgovora sa članovima nemačkog Udruženja porodičnih preduzeća i digitalne asocijacije (BITКOM).

Predsednik PКS je ukazao da Srbija nemačkim investitorima nudi upravo ono što im je potrebno da ulažu i ostvare profit – stabilnost, podsticajnu poslovnu klimu, kvalitetne kadrove i pouzdane lokalne kompanije.

"To je i bila jedna od tema razgovora u Udruženju malih i srednjih kompanija u Nemačkoj. Nemački privrednici iz ovoga udruženja koje okuplja više od milion članova želeli su od nas saznaju zašto treba investirati baš u Srbiji. Čuli su dobra iskustva i žele da dođu", rekao je Čadež.

On je ukazao na niz stimulativnih mera za ulaganja koje je donela Vlada Srbije, počev od poreskih olakšica, preko pojednostavljenih procedura do posebnih podsticaja za ulaganje u inovacije, istraživanje i razvoj i savremene tehnologije.

Podsetio je da je PКS prethodnih godina organizovala više biznis foruma sa privrednicima nemačkih pokrajina, kao i da će ta praksa biti nastavljena i sledeće godine.

Delegacija Srbije, posle razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, danas će se sastati sa predstavnicima Udruženje porodičnih preduzeća i digitalne asocijacije BITКOM.

BVMW zajedno sa partnerskim organizacijama okuplja 1,1 milion kompanija članica, ima 300 regionalnih i lokalnih kancelarija u Nemačkoj i oko 40 predstavništava u svetu. Zastupa interese nemačkog malog i srednjeg biznisa na domaćem i međunarodnom tržištu, u komunikaciji sa nacionalnim i institucijama EU u Briselu, sindikatima i velikim kompanijama.