Izvestaj o Povredama Prava Roma 07

DEKADA ROMAINFORMATOR CENTRA ZA PRAVA MANJINA

POVREDE PRAVA ROMA

U SRBIJI

Septembar 2007

Open Society Institute

DEKADA ROMAinformator centra za prava manjina br.7POVREDA PRAVA ROMA U SRBIJI

Priredila Andrea ČolakRedaktor Petar AntićIstraživači Nada Đuričković, Toni Bislimi, Marija Manić,

Tanja Arizanović, Kode Ramić, Piroška Kovač, Tanja Marinković

Prevela Višnja MinčevLektura Rowland Palairet

CENTAR ZA PRAVA MANJINA

Centar za prava manjina (CPM) je neprofitna, nevladina organizacija ~ijeje delovanje usmereno na op{te pobolj{anje poloàja Roma u Srbiji. Osnovniciljevi CPM-a jesu borba protiv rasizma i diskriminacije, kao i promovisanjeprava na jednak tretmana i ljudskih prava uop{te. Od osnivanja 2001. godine,CPM je angaòvan na polju javnog zastupanja za{tite prava Roma, kao i napolju kreiranja nacionalne strategije o poloàju romske nacionalne manjine.U osnovne aktivnosti Centra spadaju sistemsko pra}enje po{tovanja pravaRoma, pruànje pravne pomo}i romskim `rtvama diskriminacije i rasno mo-tivisanog nasilja, predlaganje mera za unapre|ivanje poloàja manjina, kaoi publikovanje izve{taja o nalazima centra.

U okviru svog delovanja, Centar za prava manjina:

■ U~estvovao je u izradi Akcionih planova za Dekadu Roma usvojenih odstrane Vlade Republike Srbije 27. januara 2005 god. Ovi Akcioniplanovi predstavljaju najza~ajniji dokumet nacionalne strategije o inte-graciji Roma;

■ Vr{i monitorig implementacije Akcionih planova. U tu svrhu formiranesu radne grupe za obrazovanje, zapo{ljavanje, zdravstvo i stanovanje;

■ Pruà pravnu pomo} i zastupanje pred sudovima romskih `rtava nasiljaili diskriminacije;

■ Istraùje slu~ajeve protivpravnog postupanja policije, nasilja od straneskinhedsa i drugih privatnih lica, segregacije u {kolama, diskriminacijena poslu kao i druga protivpravna postupanja;

■ Preporu~uje mere za unapre|enje poloàja Roma na osnovu analizeprikupljenih podataka i postoje}ih propisa;

■ Po~ev od 2004, okuplja romske studente iz cele Evrope preko veb por-tala www.romastudent.net. Na ovoj internet starnici pruàju se informa-cije o stipendijama, seminarima, poslovima i druge korisne informacije;

■ Objavljuje publikacije u {tampanoj i elektronskoj formi, organizujeokrugle stolove, izdaje saop{tenja za javnost, a sve u cilju podizanjasvesti o poloàju Roma u Srbiji.

Centar za prava manjina sara|uje sa brojnim nevladinim i me|unarodnimorganizacijama angaòvanim na pobolj{anju poloàja romske zajednice ipo{tovanja ljudskih prava. Osim toga, CPM je jedan od osniva~a koalicijenevladinih organizacija Liga za dekadu Roma koja zajedno sa Vladom Re-publike Srbije radi na implementaciji Akcionih planova za Dekadu inkluzijeRoma (2005-2015).

Glavni donatori CPM-a su: Institut za otvoreno dru{tvo, Norve{ka narodnapomo}, Fond za otvoreno dru{tvo, [vedski helsin{ki komitet za ljudskaprava i Romski edukativni fond.

Sadržaj

Uvod ................................................................................................71. PROTIVPRAVNO POSTUPANJE POLICIJE .......................................................9

1.1. Slu~aj Mladena Mikluca .............................................................................91.2. Maltretiranje u kafi}u „G“ ........................................................................101.3. Iznu|ivanje iskaza maloletnog A.B. i Daima Selihua .............................111.4. Tortura nad ~etvoricom romskih mladi}a ...............................................131.5. Slu~aj prodavca diskova ..........................................................................141.6. Vre|anje od strane policije ......................................................................15Pregled relevantnih propisa ...........................................................................16

2. NASILJE PRIVATNIH LICA NAD ROMIMA......................................................202.1. Demoliranje kafi}a „FLE[” .......................................................................202.2. Nasilje u romskom naselju u blizini sportskog centra „25. maj“.............212.3. Nasilje na èlezni~koj stanici u Ripnju ...................................................22 2.4. Napad skinhedsa u javnom prevozu u Srem~ici.....................................232.5. Slu~aj Jordana Vasi}a ..............................................................................242.6. Nasilje u bloku 19 na Novom Beogradu .................................................25 2.7. Napad na romsko naselje u Ni{u.............................................................262.8. Napad na Roma u Koceljevi ...................................................................28Pregled relevantnih propisa ...........................................................................29

3. POVREDE PRAVA U OBRAZOVANJU ............................................................323.1. Izdvojena odeljenja u osnovnoj {koli u Tornjo{u ....................................333.2. Segregacija u osnovnoj {koli u Apatinu ...................................................343.3. Slu~aj o.{. „Branko Radi~evi}” u Bujanovcu ............................................343.4. Slu~aj o.{. „Adi Endre” u Malom I|o{u.....................................................363.5. Slu~aj Kasandre Pavlovi} ..........................................................................363.6. Slu~aj Denisa Imerija.................................................................................373.7. Maltretiranje u srednjoj tehni~koj {koli u Novom Sadu ...........................383.8. Nasilje nad Romom u Saobra}ajnoj {koli u Zemunu ...............................393.9. Napad profesora na u~enika u osnovnoj {koli u Leskovcu.....................40Pregled relevantnih propisa ...........................................................................41

4. POVREDE PRAVA PRI ZAPO[LJAVANJU .......................................................464.1. Diskriminacija pri zapo{ljavanju...............................................................464.2. Slu~aj diskriminacije u Valjevu .................................................................474.3. Diskriminacija pri zapo{ljavanju radnika u auto perionici u Srem~ici ....48Pregled relevantnih propisa ............................................................................48

5. POVREDE PRAVA U ZDRAVSTVU..................................................................515.1. Maltretiranje u porodili{tu ........................................................................515.2. Slu~aj Hitne pomo}i u Novom Sadu ........................................................525.3. Poniàvanje u domu zdravlja u Klisi ........................................................535.4. Uvrede na klinici u Novom Sadu .............................................................545.5. Uvrede i odbijanje da se pruì lekarska pomo}.......................................54Pregled relevantnih propisa ............................................................................55

6. DISKRIMINACIJA NA JAVNIM MESTIMA .......................................................576.1. Slu~aj u vozilima „Ni{-ekspresa” ..............................................................576.2. Incident u „Beovozu”................................................................................586.3. Diskriminacija na Starom DIF-u ...............................................................596.4. [ikaniranje deteta u prodavnici „Cer” u Beloj Reci ..................................606.5. Diskriminacija u klubu „Zizi” u Kikindi....................................................61Pregled relevantnih propisa ............................................................................61

7. POVREDA PRAVA U PRISTUPU JAVNIM SLU@BAMA ...................................637.1. Slu~aj usvajanja deteta u Leskovcu..........................................................637.2. Poniàvanje u centru za socijalni rad ......................................................647.3. Vre|anje od strane socijalne radnice ......................................................647.4. Odbijanje da se izdaju dokumenti...........................................................657.5. Uvrede u centru za socijalni rad ûkarica...............................................66Pregled relevantnih propisa ...........................................................................66

8. GOVOR MR@NJE U MEDIJIMA ......................................................................688.1. Web sajt „Stormfront” ..............................................................................688.2. Vic dana u dnevnom listu „Kurir”............................................................698.3. Tekstovi rasisti~ke sadrìne u nedeljnom listu „Na{a krma~a”...............70Pregled relevantnih propisa ...........................................................................71

9. NALAZI ..............................................................................................73

10. PREPORUKE ..............................................................................................77

U Srbiji danas prema nezvani~nim podacima ìvi izme|u 400 i 500 hiljadaRoma. Oni spadaju u najugroèniju socijalnu i ekonomsku grupu i nasvakom koraku se susre}u sa diskriminacijom, netolerancijom i nasiljem. Naozbiljnost ovog problema ukazuje i podatak da Centar za prava manjina(CPM) mese~no istraì preko 20 slu~ajeva diskriminacije, nasilja od starneprivatnih lica i kr{enja prava od strane policije.

Nemali broj Roma je `rtva institucionalne diskriminacije u Srbiji iuskra}ena su im osnovna gra|anska prava. Zakonska regulativa u pogleduglasanja, zapo{ljavanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne za{tite nalaèobaveznu prijavu prebivali{ta. Kako jedan broj Roma ìvi u neformalnim inelegalnim naseljima, on nije u mogu}nosti da ispuni ovu obavezu. Ovim sestvara jedna vrsta getoizacije koja, od problema koji se neposredno ti~e samoRoma, moè da preraste u problem ~itavog dru{tva.

Opisani slu~ajevi ukazuju i na lo{ tretman Roma od strane predstavnikadràvnih organa i javnih ustanova u Srbiji. Uprkos zakonskoj regulativikojom se zabranjuje bilo kakav diskriminatorni tretman po etni~koj pripad-nosti, veri, polu, itd., utemeljene dru{tvene predrasude i dalje su preprekaostvarivanju proklamovanih principa.

Pomak predstavlja uklju~ivanje dràve u internacionalni projekat „Dekadainkluzije Roma 2005-2015“ u okviru kojeg je Vlada Republike Srbije 2005.godine usvojila ~etiri Akciona plana u oblasti obrazovanja, zapo{ljavanja,zdravlja i stanovanja, a efikasno sprovo|enje ovih planova zavisi}e od brojai kvaliteta preduzetih konkretnih mera. Naàlost, do sada malo toga jeura|eno.

Od 2006. godine i politi~ka klima u Srbiji se promenila. Donet je noviUstav Srbije novembra meseca, odràni su parlamentarni izbori po~etkom

UVOD

7Povrede prava Roma u Srbiji

2007. godine kada su prvi put i dve romske partije postale parlamentarne,~ime je otvoren put ve}em u~e{}u Roma u politi~kom ìvotu i svestranijojjavnoj debati o problemima Roma.

Ovaj izve{taj sadrì deset poglavlja. U prvih osam opisane su povredeljudskih i gra|anskih prava Roma, a na kraju se donose nalazi i preporukeCentra za prava manjina. Opisani slu~ajevi istraèni su tokom 2006. i 2007.godine, svi su potkrepljeni dokazima prikupljenim od strane istraìva~aCPM-a i birani su na osnovu svoje eksplicitnosti.

Informator Centra za prava manjina br.78

Istraìvanja CPM-a ukazuju da pripadnici organa unutra{njih poslovaimaju brojne predrasude o Romima, pre svega o tome da su „ro|eni krimi-nalci“. Na osnovu dokumentovanih slu~ajeva uo~eno je da se od po~etkasprovo|enja istraìvanja 2001. godine do danas situacija blago popravila uodnosu na najteè oblike zlostavljanja i policijske torture. Podaci pokazujuda su Romi fizi~ki zlostavljani pesni~enjem, batinanjem raznim palicama imetalnim {ipkama, vezivanjem za radijatore, uskra}ivanjem hrane i vode.Naj~e{}i slu~ajevi protivpravnog postupanja policije se de{avaju prilikomvr{enja rutinskih poslova, kao {to je legitimisanje ili odràvanje reda .

1.1. SLUÂJ MLADENA MIKLUCA

U ku}u Mladena Mikluca (24) su, dana 02. juna 2006. godine, do{la~etvorica policajaca da mu uru~e poziv za informativni razgovor u OUP NoviKneèvac. Mladen Mikluc u izjavi za CPM navodi:

Poziv nisam hteo da primim jer mi je advokat, kojeg sam angažovao zbogranijih poziva na informativni razgovor u OUP Novi Kneževac i na koje sam sejavio i pod silom bio primoravan da priznam krađe, rekao da ne primam pozivod strane policije nego samo overeni poziv od suda uz prisustvo dvojice svedoka.Trojica policajaca su se vratila, a jedan policajac, Kecman Mirko, je ostao. Onme je pitao: „Zašto se ne javljaš na poziv, što praviš probleme?“ Ja sam odgov-orio da ne želim više da dobijam batine i priznam nešto što nisam uradio. Tadaje policajac Kecman Mirko pljunuo i rekao: „Jebaću ti majku cigansku, zaštomi praviš probleme?“ Zatim su policajci ponovo došli i rekli da neće da me tuku,nego da će samo da me ispituju. Ušao sam u kola i otišao sa policajcima Gora-nom Kukočkom i Kecman Mirkom u stanicu policije. Ušli smo u jednu od kance-larija, gde su sedeli policajac Tončika Jeres i još jedna policajka. Tada jepolicajac Tončika Jeres rekao da sednem i zamolio Gorana Kukočka, Kecman

1. PROTIVPRAVNO POSTUPANJE POLICIJE


Mirka i policajku da napuste prostoriju. Kada su izašli policajac Tončika Jeresme je pitao: „ Što se ne javljaš u policiju i gde se nalazi kazan koji si ukrao?“Ja sam rekao da ne znam o kakvom kazanu priča i da u to vreme uopšte nisambio tu. Tada me je pesnicom udario dva puta u glavu, uzeo za kosu i udario o zidi kada sam pao sa stolice šutirao. Zatim je rekao: „Ubiću te, polomiću te, kažigde je kazan!“ Ja sam mu opet ponovio da ne znam o čemu priča. Zatim je otišaodo stola, uzeo pendrek, šutirao me po cevanicama, a pendrekom udarao po glavii telu. Posle toga pozvao je policajca Gorana Kukočku, dao poziv i rekao mu daprepravi datum za 05.06.2006. a meni rekao da dođem u 8h i 30 minuta. Ja sammu rekao da prvi autobus za Novi Kneževac imam u 9h i da ne mogu da stignemtada. Tada je on rekao: „Ne zanima me, ima da dođeš ili ću lično da dođem potebe!“.1

Advokat CPM-a je podneo krivi~nu prijavu Op{tinskom javnom tuìla{tvuu junu 2006. godine. Trenutno tuìla{tvo jo{ uvek radi na prikupljanju infor-macija vezanih za predmetni slu~aj.

1.2. MALTRETIRANJE U KAFI]U „G“

Veroljub \or|evi} (27) je 25. februara 2006.godine slavio ro|enje sina ukaficu „G“ u Padinskoj Skeli. Lokal je u vlasni{tvu njegovog prijatelja. Naslavlju je bilo oko 30-tak ljudi, uglavnom rodbina i drugovi. [ta se te ve~eride{avalo, obja{njava u svojoj izjavi za CPM:

Stajao sam ispred kafića i čekao da dođu gosti. Niz ulicu sam video kakodolaze policijska kola i parkirali su ispred lokala. Bila su dva automobila - jedaninterventne službe, a drugi policijske patrole. Prema meni su brzim koracimadolazila dva policajca i dva specijalca. Zbunjen njihovom užurbanošću i uopšterazlogom dolaska, pitao sam kuda idu, umesto odgovora jedan policajac me jeudario drškom pištolja u glavu. Osetio sam da mi krv curi iz mesta udarca. Gur-nuli su me i ušli unutra. Vikali su „Ruke gore svi“. Pitali su gde je gazda. Ja samušao unutra i kazao sam da nema gazde i da ja slavim rođenje sina. Rekli su:„Kakvo rođenje, majku vam jebem cigansku“. Naredili su da svi legnemo na pod.Bez obzira što su neki rođaci bili stari i nisu baš lako mogli da legnu na pod,nisu imali obzira. Dok smo ležali šutirali su nas u glavu, noge, ruke, gde god sustigli. Jedan je naredio da se ugasi muzika i kada je Bane, moj drug, počeo dase diže sa poda da bi ugasio muziku on mu je rekao: „Gde ćeš?“ i išutirao ganajgrublje što je mogao. Onda je jedan policajac otišao do zvučnika i išutiraozvučnike da bi muzika stala. Razbijali su čaše i flaše i govorili razne pogrdne


1 Intervju vo|en 05.06. 2006. u Srpskom krsturu

reči na račun nas Roma. Onda se iz toaleta čulo da ima nekoga. Jedan policajacme je zgrabio za leđa, podigao me i gurao ispred sebe dok je ulazio u toalet.Govorio je: „Neka tebe ubije, govno cigansko.“ Ja sam bio živi zid. Ta agonijaje trajala desetak minuta ali je za mene bila večnost. Naime, moj drug koji se uvreme upada policije zadesio u toaletu, pobegao je kroz prozor. Dok je policajacshvatio da je momak pobegao ja sam sve vreme bio ispred policajca koji me ječvrsto držao stegnutog preko grudi i gurao napred, dok je vikao i pretio. Dok jeon mene cimao i udarao, tetka je htela da ustane da me odbrani, odmah je dobilaudarac nogom i naredbu da legne dole. Kada se moj kum, Stanoje Jovanović,počeo buniti što me vuku i udaraju, jedan ga je od policajaca gađao flašom ugrudi i tom prilikom mu polomio kosti. Pretili su rečima: „Ja ću da ti sredim ro-biju, pička ti materina ciganska“. Moj zet, Maksimović Zoran, je policajac ipokušao je da im pokaže legitimaciju, nisu mu dozvolili da je izvadi iz džepa. Tekkasnije u policijskoj stanici je uspeo da pokaže legitimaciju. Dok smo bili ulokalu, on im je rekao da nije u redu njihovo ponašanje i da su prekršiliovlašćenje, tada su mu psovali majku. Ubrzo su pozvali pomoć i za par minutaje došlo 9 patrola policije i 3 interventne jedinice. Kasnije sam se raspitao i uspeoda saznam imena pojedinih policajaca: Legija, Žarko i policajac redovne policijeVukša.

Gospodin Stanoje Jovanovi}, Aleksandar Mihailovi} i Veroljub \or|evi}su podigli privatnu tu`bu protiv ovih policajaca. Veroljub \or|evi} je kas-nije istraìva~u CPM saop{tio:

Bio sam u sudu povodom ovog događaja, ali kao okrivljeno lice. Povodomtužbe koju smo podneli moj stric Stanoje Jovanović, moj drug Aleksandar Mi-hailović i ja još ništa nije učinjeno. Imamo advokata koji je podneo krivičnu pri-javu za slučaj teške telesne povrede, ali zbog pretnje da ću biti okrivljen za napadna službeno lice izgleda da će morati da dođe do nagodbe.2

1.3. IZNU\IVANJE ISKAZA MALOLETNOG A.B. I DAIMA SELIHUA

A.B. i Daim Salihu poha|aju {kolu za odrasle pri Otvorenom Univerzitetuu Subotici. Dana 31. januara 2006. godine u zgradi {kole pri{li su im inspek-tori MUP-a, legitimisali se, a potom im stavili lisice i bez obja{njenja ih sprov-eli napolje do slu`benog automobila. U izjavi za CPM, A.B. (16) opisuje {tase dalje de{avalo :


2 Intervju vo|en 30.03.2006 i 15.05.2007. u Beogradu

Kada smo izašli na ulicu ispred službenog automobila, mog druga Daima nižiinspektor je udario kolenom u stomak. Jedan dečko iz naše škole, Naim Bunjaku,je bio sve vreme sa nama, on je inače problematičan i već je poznat policiji.Ušlismo u automobil, beli golf, ja sam Daimu udario dva-tri šamara da dođe k sebiod udarca u stomak. Drugi inspektor je rekao „Pravite se, a? Mamicu vam jebemcigansku, jebem vam sestru“. Ušli smo zgradu SUP-a, otišli u jednu kancelariju,skinuli su nam lisice, psovali majku cigansku i odvojili, svakog u posebnu sobu.Jedan od inspektora me je udario i govorio mi da priznam i opet me vređao, i takonaizmenično. Ja sam ga pitao šta da priznam, a on je trazio da priznam da smokrali novčanike. Posle nekoliko minuta inspektori su se menjali, niži je došaokod mene i odmah me je udario u glavu i rekao da priznam, udarao me je i pso-vao. Tako su se nekoliko puta menjali, i svaki put bi me udarali i tražili mojepriznanje. Posle su ušli Daim i viši inspektor i tražili su da se skinemo goli dopojasa da vide da li imamo tetovaže, koje naravno nemamo. Niži inspektor i Daimsu posle otišli u drugu prostoriju, a mene je ovaj drugi bacio na stolicu iotvorenom šakom toliko jako udario u glavu da mi je u jednom momentu bilo svecrno pred očima. Posle smo otišli do Daima u sobu gde su nam uzeli podatke iodvezli do prve policijske stanice i rekli nam da smo slobodni. Otišli smo do školei direktorka nam je dala pismenu izjavu da se inspektori njoj uopšte nisu obratilikada su ušli u školu.

Daim Salihu (18) u izjavi za CPM navodi {ta se de{avalo u SUP-u Subo-tica:

Stigli smo u SUP i ušli u neku kancelariju, skinuli su nam lisice, zatim i razd-vojili u posebne kancelarije. Inspektor mi je govorio da priznam, psovao mi jemajku cigansku. Ja sam sve vreme govorio da ne znam šta da priznam, pritomme je udarao u glavu. Potom je ušao drugi inspektor, koji me je takođe psovao,tražio priznje, udarao i tako su se oni smenjivali nekoliko puta, ponavljajući sveto. Jedan od inspektora je rekao da ako ne priznam da će uzeti drvenu motku ida će njome da me bije. Potom su zvali Naima Bunjakua, koji je rekao da sammu ja ispričao kako smo A.B. i ja krali. Naim je izašao, a inspektor je nastavioda psuje i šamara. Posle nekoliko minuta, jedan od inspektora je rekao: „Dajemti dva minuta da priznaš, ili ću da zovem da te šišaju i odvedu u zatvor“, na štasam ja rekao da slobodno može da zove. Posle su me odveli u susednu kancelarijugde je bio A.B., tu smo se skinuli do pojasa da vide da li imamo tetovaže i uzelisu nam podatke, i od Naima. Naimu su posle dali neki papir i rekli su mu: „Akotreba nešto, nazovi“. Posle su Naima pustili, a nas su fotografisali i potom odvezlido prve policijske stanice i rekli nam da smo slobodni.3


3 Intervju vo|en 28.02.2006. u Subotici

Protiv policajaca je pokrenut disciplinski postupak za teù povredu rad-nih obaveza i du`nosti, nakon ~ega su adekvatno ka`njeni. U dopisu policijenije nazna~eno kakva je kazna odre|ena.

1.4. TORTURA NAD ÊTVORICOM ROMSKIH MLADI]A

Dana 27. jula 2006.godine, [kljezen Bajrami (21) je sedeo sa drugovimaispred svoje ku}e u Velikom Ritu. Negde oko 13:30h do{la su trojica polica-jaca i odvela trojicu mladi}a [kljezen Bajramija, Salihi Ervina i Savu Osmana.U izjavi za CPM, [kljezen Bajrami navodi slede}e:

Došla su policijska kola i iz njih su izašla tri policajc. Pitali su za Salihi Er-vina, ali on nije sedeo sa nama. Policajci su nas pitali kako se zovemo, rekaosam Keni, na to mi je jedan od policajaca (Đukić) rekao da pođem sa njima.Nas trojica smo seli u naš privatni auto i krenuli za njima u stanicu policije. Po-licajci su nam to naredili. Napominjem da nisu imali dokument po kome bi na-redili tako nešto. Došli smo u stanicu policije Klisa- Čenejska. Ti policajci subili iz te stanice. Rasporedili su nas u različite sobe i tukli. Mene su udarali uglavu sa nekom aluminijumskom cevi. Njom su me udarali i po ušima.

Ervin Salihi (21) je tako|e odveden u stanicu policije u Klisi i u svojoj iz-javi opisuje:

U sred dana oko 13h i 30 minuta u naše naselje su došla policijska kola. Izkola su izašla dva inspektora i jedan policajac. Rekli su da traže nekoga. Probu-dili su me i rekli da pođem za njima, da ću im trebati. Nisu imali nalog za pri-vođenje, samo na osnovu usmene naredbe pošao sam u stanicu policijeKlisa-Čenejska. Kada smo ušli u stanicu policije razdvojili su nas. Tukli su nasu različitim sobama. Samo su me tukli, i nisu mi dali ništa da progovorim niti sume nešto pitali. Tukli su me pesnicama i palicama po glavi i rukama. Kada samdobio batine da više nisam mogao da istrpm, priznao sam sve što su od menetražili. Teretili su me da sam nesto ukrao. Potpisao sam prazan papir.

Jedan od mladi}a koji su u stanici policije batinama bili primoravani dapotpi{u izjave je i Nedàd Mekoli (21). Kako stoji u njegovoj izjavi za CPM,kada su ga drugari pozvali i saop{tili mu da su u policijskoj stanici Klisa-ênejska, on se tamo samoinicijativno pojavio:

Uzeli su mi ličnu kartu i počeli da me ispituju, pitali su šta sam krao. Doksam prolazio video sam drugare u drugim sobama. Čuo sam kada su počeli daih tuku. Mene su takođe tukli, najviše su me udarali po glavi. U jednom času samizgubio ravnotežu od siline udaraca i udario sam glavom u orman. Tukli su me


oko 7 sati, sve vreme sam bio u istoj prostoriji u stanici policije. Vređali su me.Od toliko batina postalo mi je muka i povraćalo mi se. Rekli su mi da sve što po-vratim moram da poližem. Psovali su: „Jebaću ti mater cigansku”. Posle tolikobatina ja sam morao da potpišem dva prazna papira, jedan je bio namenjen kaopriznanje da sam nešto ukrao, a drugi da nisam dobio batine. Kada sam izašaoiz stanice policije svi zajedno smo otišli kod lekara. Imam longetu na vratu jersu mi povređeni vratni pršljenovi. Moram da pijem jake lekove protiv bolova.

U ovom slu~aju „Koalicija zelenih” je prihvatila da pruì pravnu pomo}o{te}enima. Gospodin Nikola Aleksi}, predstavnik „Koalicije zelenih” je zaCPM izjavio:

Dogovoreno je na višem nivou da se situacija zataška i tužba nije podneta. Sadruge strane, policija je ponovo išla u naselje i pretila momcima da moraju dase smire i da se više ne žale. Momci su došli kod nas u kancelariju u Novom Sadui saopštili da se neće žaliti, tako da naše udruženje nije podnelo tužbu.4

1.5. SLUÂJ PRODAVCA DISKOVA

Nikola Markovi} (25) je 23. aprila 2007. godine, u ulici 27. marta prodavaodiskove, kada ga je policija pokupila i odvela u policjsku stanicu. Ovom pri-likom bio je neprestao vre|an na nacionalnoj osnovi i zadobio je lak{epovrede. U svojoj izjavi za CPM je naveo:

U jednom momentu se zaustavilo policijsko vozilo. Iz njega su izašla trojicapolicajaca i jedan od njih, Gašić, me je uhvatio za rame i ugurao u automobil.Ja nisam pružao nikakav otpor, nego sam samo ušao u policijsko vozilo. Moramda kažem da ni jedan od trojice policajaca me nije ni legitimisao niti bilo štaupitao. Pri grubom uguravanju u autmobil, gde su se na zadnjem sedištu nalazilipolicajac i Nenad Jevremovć, koji je takođe priveden zbog piraterije jedan odpolicajaca je zalupio vrata i pri čemu sam dobio udarac u koleno. Ja sam sepožalio na bol u kolenu, na šta mi je policajac Gašić, koji je i upravljao vozilom,rekao: „Boli te noga, pička ti materina”. Našta sam ja rekao: „Gospodine, nemapotrebe da me vređate.” On je odgovorio: „Ma nemoj, pizda ti materinaciganska, ima sto puta da ti jebem majku. Jebala vas Nataša Kandić što vas jezaštitila kao polarne medvede, majku vam cigansku. Vas treba istrebiti, treba vasproterati iz Srbije, ovako se radi sa pičkama u interventnoj”. Ja sam ostaozbunjen zbog svega što se dešava. Bio sam i uplašen. Kada smo stigli u stanicupolicije Palilula, policajac Gašić me je smestio u neku prostoriju gde se nalazila


4 Intervju vo|en 01.08.2006. i 15.05.2007. u Novom Sadu

klupa. Tamo je pred prisutnim rekao na glas: „Ovoga boli noga, ima vodu ukolenima, izvadiću mu ja tu vodu!” Nakon tih reči, šutnuo me je u leđa i čupaoza kosu. Posle nekog vremena, došla su dva policajca u civilu sa kojima nisamimao problema. Uredno su popisali diskove, napravili zapisnik, izdali potvrdu oprivremeno oduzetim predmetima i pustili.

Nenad Jevremovi} je isto odveden u policijsku stanicu i za CPM je daoopis doga|aja:

Ja takođe prodajem diskove, i toga dana sam i ja bio priveden. Policijska kolasu stala u ulicu 27. marta i tu su pokupili i Nikolu. Moram da kažem da do tadanisam video Nikolu. Po ulasku u automobil dobio je udarac u koleno vratima au-tomobila. Nikola se požalio da ga boli koleno, na šta je policajac Gašić burnoreagovao. Istovremeno je vozio, udarao i psovao Nikolu dok meni ništa nijerekao. Ja prosto nisam mogao da verujem, bio sam iznenađen. Psovao mu je imajku cigansku, i udarao ga je. Kada smo izlazili iz policijske stanice, Nikola meje zaustavio, tu smo se i zvanično upoznali, a zatim me je upitao da li bi želeo dabudem svedok ako ga tužim, na šta sam ja pristao.5

1.6. VRE\ANJE OD STRANE POLICIJE

Nadica Marinkovi} (35) je zaposlena u {koli „Branko Pe{i}” na odseku zafunkiconalno obrazovanje. Dana 13.decembra 2006.godine, negde oko 16h,na putu do posla se susrela sa koleginicom Sla|anom Osmanovi} (29). Doksu prolazile pored Ekonomskog fakulteta zaustavili su ih dva policajca itraìli da se legitimi{u:

Dva policajca su stajala u parku, prošle smo pored njih a onda su naszaustavili. Jedan od njih je rekao: „Alo vas dve, lične karte!” Mi smo, začuđene,pokazale lične karte. On ih je uzeo i predao kolegi da isproverava preko radiostanice da li smo hapšene. Pitao nas je da li smo osuđivane. Zadržao nas je 15minuta. Mene je snishodljivo pitao gde radim. Onda je obema rekao: „Da vimožda ne radite ovde u parku pa smo vas mi uhvatili. Gde su vam drugarice?One su pametnije od vas dve pa su pobegle. Vas dve mislite da ste hrabre jerprolazite pored nas. Ako vas još jednom vidim da ovde radite, privešću vas.„Zapisao je naša imena u njegovu beležnicu, kako je rekao, da nas ne izgubi izvida. Rekao je da on tu ima upisane sve Romkinje koje tu rade. Na kraju je rekao:„Evo vam vaše lične karte i brišite.” Ponašao se prema nama kao da smo najgorišljam na svetu. 6


5 Intervju vo|en 26.04.2007. u Beogradu


PREGLED RELEVANTNIH PROPISA

Ustavne odredbe

Novi Ustav Republike Srbije7 sadrì odredbe kojima se garantujenepovredivost fizi~kog i psihi~kog integriteta (~l.25, st. 1). Osim toga,propisano je da niko ne moè biti izloèn mu~enju, ne~ove~nom iliponiàvaju}em postupanju ili ka`njavanju (~l. 25) kao i zabranu svakognasilja prema licu li{enom slobode i zabranu iznu|ivanja iskaza (~l. 28, st. 2i 3). Gotovo identi~ni normativni standardi bili su propisani Poveljom o ljud-skim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama SCG koja se primenji-vala na nivou Dràvne zajednice SCG. Re{enja sadràna u novom UstavuSrbije predstavljaju izvesnu modifikaciju u odnosu na prethodni srbijanskiustav (Sl. Glasnik RS,1/90), ~ime je omogu}ena bolja za{tita ljudskih prava ive}a uskla|enost sa ratifikovanim me|unarodnim konvencijama.

Novi Ustav Republike Srbije u ~lanu 35 propisuje da svako ima pravo nanaknadu materijalne ili nematerijalne {tete ukoliko je prouzrokovananepravilnim ili nezakonitim radom dràvnog organa, imaoca javnogovla{}enja, organa autonomne pokrajine ili radom organa jedinice lokalnesamouprave.

Krivičnopravni propisi

Krivi~no delo zlostavljanja i mu~enja(~l. 137 Krivi~nog zakonika RS)8

Ovom odredbom predvi|eno je da ko zlostavlja drugog ili prema njemupostupa na na~in kojim se vre|a ljudsko dostojanstvo kazni}e se zatvoromdo jedne godine. Ko drugome na nedozvoljeni na~in nanese veliki bol ilite{ke patnje, a s ciljem da od njega ili od tre}eg lica dobije priznanje, iskazili drugo obave{etenje ili da se on ili neko 3. lice zastra{i ili nezakonito kaznikazni}e se zatvorom od {est meseci do pet godina. Teì oblik ovog krivi~nogdela postoji u slu~aju zlostavljanja ili vre|anja ljudskog dostojanstva odstrane slu`benog lica. Slu`beno lice }e se kazniti zatvorom od jedne doosam godina ukoliko primenom sile ili na drugi nedozvoljeni na~in drugomenanese veliki bol, a u cilju iznu|ivanja iskaza, priznanja ili kakvog drugogobave{tenja.


7 Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, 83/06

8 Krivi~ni zakonik, Sl. glasnik RS, 85/05

Krivi~no delo iznu|ivanja iskaza (~l. 136 Krivi~nog zakonika RS)

Iako ima sli~nosti sa krivi~nim delom zlostavljanja i mu~enja, razlika je{to u slu~aju krivi~nog dela iznu|ivanja iskaza po~inilac moè biti samoslu`beno lice. Ono }e se kazniti kaznom zatvora od tri meseca do pet godinaukoliko u vr{enju slu`be upotrebi silu, pretnju ili drugo nedopu{teno sred-stvo ili na~in, a u nameri da iznudi iskaz ili izjavu od okrivljenog ili svedoka.

Krivi~no delo protivpravnog li{enja slobode (~l. 132 Krivi~nog zakonika RS)

Radnja krivi~nog dela sastoji se u protivpravnom zatvaranju, drànjuzatvorenog, protivpravnom oduzimanju ili ogtrani~avanju slobode kretanjai pedvi|ena je kazna zatvora do tri godine. Teì oblik ovog krivi~nog delapredvi|en je ukoliko je protivpravno li{enje slobode ili protivpravnoograni~enje slobode kretanja sprovedeno od strane slu`benog lica.Propisana je stroìja kazna ukoliko je prilikom izvr{enja ovog krivi~nog delado{lo do te{kog naru{avanja zdravlja, drugih te{kih posledica ili smrti. I sampoku{aj ovog krivi~nog dela je ka`njiv.

Krivi~no delo nano{enja lakih (~l. 122) ili te{kih telesnihpovreda (~l. 121 Krivi~nog zakonika RS)

Ova krivi~na dela svrstana su u grupu krivi~nih dela protiv ìvota i tela.Laka telesna povreda moè biti obi~na ili opasna ukoliko je naneta predme-tom podobnim za nano{enje te{ke telesne povrede, kao {to je oru`je, oru|eili drugo sredstvo. Kazna je ili nov~ana ili zatvor do jedne godine.

Radnja izvr{enja krivi~nog dela te{ke telesne povrede sastoji se u teèmnaru{avanju telesnog integriteta, odnosno zdravlja. Propisana kazna je odjedne do osam godina zatvora.

Krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja (~l. 359 Krivi~nog zakonika RS)

Radnja izvr{enja ovog krivi~nog dela sastoji se u iskori{}avanju svogslu`benog poloàja, prekora~enju slu`benih ovla{}enja ili nevr{enjuslu`bene du`nosti pri ~emu je drugom licu naneta {teta ili teè povre|enoneko pravo, ili je slu`beno lice pribavilo sebi ili drugome kakvu korist.Predvi|ena kazna je od {est meseci zatvora do pet godina.


Krivi~no delo nesavesnog rada u slu`bi (~l. 361 Krivi~nog zakonika RS)

Radnja izvr{enja ovog krivi~nog dela sastoji se u kr{enju propisa,propu{tanjem du`nosti nadzora ili drugo nesavesno postupanje od straneslu`benog lica, pa je do{lo do teè povrede prava drugog ili do imovinske{tete odre|ene visine. Propisana kazna je ili nov~ana ili zatvor do tri godine.

Krivi~no delo uvrede (~l. 170 Krivi~nog zakonika RS)

Ovim ~lanom propisano je da }e se onaj koji uvedi drugo lice kaznitinov~anom kaznom. Pod uvredom se podrazumeva izjava kojom se oma-lovaàva ~ast i ugled nekog lica. Gonjenje za ovo krivi~no delo preduzimase po privatnoj tu`bi.

Drugi propisi

Zakon o krivi~nom postupku9 propisuje da je zabranjeno svako nasiljenad licem li{enim slobode i licem kojem je sloboda ograni~ena, kao i svakoiznu|ivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog licakoje u~estvuje u postupku. Zabranjena je upotreba sile, pretnje, obmane,obe}anja, iznuda, iznurivanja ili drugih sli~nih sredstava (~l. 143, st.5) premaokrivljenom da bi se do{lo do njegove izjave, priznanja ili nekog ~injenjakoje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. Sudske odluke ne moguse zasnivati na dokazima prikupljenim na na~in koji je protivan ovom za-konu.

Zakon o policiji10 predvi|a da ovla{}eno slu`beno lice u primeni poli-cijskih ovla{}enja deluje nepristrasno, nediskiminatorno i pruàju}isvakome jednaku zakonsku za{titu (~l. 35, st. 1). Osim toga, propisano je daovla{}eno slu`beno lice postupa humano i po{tuje dostojanstvo, ugled i ~astsvakog lica i druga osnovna prava i slobode ~oveka ( ~l. 35, st. 2). Prema~lanu 31 Zakona o policiji, prilikom primene policijskih ovla{}enja ovla{}enoslu`beno lice postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i po{tujestandarde postavljene Evropskom konvencijom za za{titu ljudskih prava iosnovnih sloboda, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim me|unar-odnim aktima koji se odnose na policiju.


9 Zakon o krivi~nom postupku, Sl. glasnik RS, 46/06.

10 Zakon o policiji, Sl. glasnik RS, 101/05.

Lice prema kome se primenjuje policijsko ovla{}enje ima pravo da budeupoznato sa razlozima za to (~l. 31, st.6), a slu`beno lice je du`no da se le-gitimi{e pokazivanjem slu`bene zna~ke i legitimacije (~l.34,st.1).

[to se ti~e disciplinske odgovornosti, ona je predvi|ena u slu~ajevimalak{e ili te{ke povrede slu`bene du`nosti. Te{ke povrede slu`benedu`nosti,izme|u ostalog jesu: svaka radnja koja predstavlja krivi~no deloizvr{eno na radu ili u vezi sa radom (~l. 157, stav 1, ta~ka19) i izdavanjenare|enja ~ije bi izvr{enje predstavljalo krivi~no delo (~l.157, st. 1, ta~ka 20).

Disciplinske mere za te{ke povrede slu`bene du`nosti (~l.159) propisanesu alternativno i sastoje se od slede}ih: prestanak radnog odnosa; nov~anakazna u iznosu od 30 do 50 odsto od mese~ne plate zaposlenog u vremenuod jednog do tri meseca; zaustavljanje u napredovanju u vi{e zvanje utrajanju od {est meseci do dve godine; raspore|ivanje na drugo radno mestou trajanju od {est meseci do dve godine.

Me|unarodni standardiPrema novom Ustavu Srbije, ~lanom 18. je predvi|eno da se odredbe o

ljudskim i manjinskim pravima sadràne u potvr|enim me|unarodnim ugov-orima ili zajem~ena op{terihva}enim pravilima me|unarodnog pravaneposredno primenjuju. Identi~no re{enje bilo je propisano i Ustavnompoveljom SCG (~l. 10).

Me|uanrodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima (PGP)11 u~lanu 7 propisuje da niko ne moè biti podvrgnut mu~enju, svirepom,ne~ove~nom ili poniàvaju}em ka`njavanju ili postupanju.

Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda(EKPS)12 u ~lanu 3 stipuli{e zabranu mu~enja, odnosno da niko ne moè bitipodvrgnut mu~enju, ili ne~ove~nom ili poniàvaju}em postupanju ili ka`nja-vanju.

Republiku Srbiju, osim gore navedenih me|unarodnih ugovora, upogledu zabrane mu~enja obavezuju i Konvencija UN protiv mu~enja idrugih svirepih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih kazni ili postupaka, kao iEvropska konvencija o spre~avanju mu~enja i ne~ove~nih ili poniàvaju}ihkazni ili postupaka.


11 Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, Sl. list SFRJ, 7/71.

12 Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sl. list SCG, 9/03.

Fizi~ki napadi, rasno motivisane uvrede, pretnje i poniènja Roma odstrane nedràvnih aktera su veoma ~esta. Organizovane grupe, kao naprimer navija~i sportskih klubova ili skinhedsi naj~e{}i su izvr{itelji nasiljame|u ~ije `rtve spadaju i deca. U slu~ajevima nasilja skinhedsa i drugih pri-vatnih lica, dràvni organi ne reaguju adekvatno. Kada su Romi `rtve nasiljadràvni organi ih ~esto tretiraju kao po~inioce, a ne kao o{te}ene. CPM jezabeleìo vi{e slu~ajeva nasilja od strane grupe huligana u romskimnaseljima u Srbiji.

2.1. DEMOLIRANJE KAFI]A „FLE[”

Milena Petrovi} (28) zajedno sa svojim de~kom Predragom Loli}em (32)vodi kafi} „Fle{“ u mestu Ja{a Tomi}. Redovno je bila izloèna uvredama iverbalnom maltretiranju, ali je trpela s obzirom da joj je taj kafi} jedini izvorprihoda. Tog dana, 4. novembra 2006. godine , bila je subota i lokal je biopun gostiju. Jedan od gostiju je cele ve~eri provocirao i vre|ao Milenu, a kadje njen de~ko Predrag poku{ao da smiri situaciju, on i jo{ dvojica mladi}a supo~eli da udaraju Predraga pesnicama po glavi. Opis doga|aja MilenaPetrovi} daje u svojoj izjavi za CPM:

Ja sam uzela telefon i pozvala policiju. Tada su se njih trojica udaljila odšanka i izašli iz kafića. Posle nepune minute, pod vođstvom Peška Ilije krenuli suka šanku, ka Predragu i meni. Sva petorica ulaze u šank. Peško Ilija hvata meneza kosu i moju glavu udara o šank. U momentu dok je to radio upitao me je: „Jelti je sada dosta kurvo ciganska?“ Dok se sva ta tuča odigravala čula sam kakoneko od njih viče: „Ubijte Cigane!“ Kada mi je Ilija pustio kosu, ja sam podiglaglavu i videla Luku Zubca kako je dohvatio čašu sa šanka i uz povik: „UbijmoCigane!“ bacio prema meni. Ali ne mogu tačno da se setim da li me je ta čašapogodila u glavu i nanela povredu koju imam. Zatim me je Predrag povukao zaruku i rekao da bežimo. Ja sam otključala vrata od magacina i izašli smo u

2. NASILJE PRIVATNIH LICA NAD ROMIMA


dvorište. Dok smo stajali u dvorištu čula sam i dalje lomljavu čaša i flaša i povike„Ubijmo Cigane!“ I tek tada sam primetila da mi glava krvari. Ušla sam plačućiu kafić i vikala: „Razbili su mi glavu!“ Tu je bio i jedan medicinski radnik, koji jebio gost lokala te večeri, pogledao mi je ranu na glavi i rekao mi je da moram daidem za Sečanj da to pogledaju. Niko se od gostiju nije ponudio za pomoć, a poli-cajac je samo rekao: „Idite previjte to, pa se vratite da date izjavu.“ Najviše mi jekrivo što niko od gostiju nije ni pokušao da nam pomogne, a bio je pun kafić.13

Centar za prava manjina je podneo krivi~nu prijavu 17. novembra 2006.godine Okru`nom javnom tuìla{tvu u Zrenjaninu za krivi~no delonasilni~ko pona{anje. Prema obave{tenju datom iz tuìla{tva po~etkom2007. godine jo{ uvek se radi na prikupljanju informacija o predmetnomdoga|aju od MUP-a.

2.2. NASILJE U ROMSKOM NASELJU U BLIZINISPORTSKOG CENTRA „25. MAJ“

Nekoliko romskih porodica ìvi u neformalnom naselju pored pruge ublizini Sportskog centra “25.maj”. U no}i, 18. januara 2007. godine, oko 1h i30 minuta, grupa nepoznatih mladi}a je izvr{ila napad na naselje, bacav{ikamenje i fla{e na barake. Ramadan Re|epi (31), koji je ovom prilikom zado-bio te{ke telesne povrede, u izjavi za CPM oba{njava kako se doga|aj odvi-jao:

Čuo sam da udara kamenje i flaše o moju baraku. Vikali su: „Ciganizapalićemo vas! Jebem vam majku cigansku! Iselićemo vas odavde!” Ja samizašao da vidim šta se dešava, jer su u decembru zapalili baraku mojimkomšijama. Video sam dvadeset momaka, jednostavno obučenih, bez ikakvogobeležja pripadnosti nekoj organizaciji, kako pripremaju flaše sa benzinom htelisu da se vrate da bi ih bacili na barake. Kada su videli da sam sam, opkolili sume i napali. Imali su drvene palice, njima su me udarali. Jedan mi je prišao izaleđa i udaro me po glavi, tada sam pao i više se ničega ne sećam. Posle samustao, nije ih bilo, nekako sam došao do barake i ponovo sam se onesvestio.Sledeći put sam se osvestio u Urgentnom centru kada su mi ušivali glavu. Pitalisu me ko me je udario, rekao sam da ne znam.

Mira Ali} (29), supruga Ramadan Re|epija, navodi slede}e:

Često se noću budimo i osluškujemo zato što su u decembru zapalili našimkomšijama baraku. Te noći 18.januara ove godine, sam čula da neko psuje majku


13 Intervju vo|en 11.11.2006. u Ja{i Tomi}u

cigansku i da skače po krovu barake. Moj muž je izašao da vidi šta se dešava. Dokje on bio napolju, ja sam zvala policiju. Policajci su došli tek posle 15 minuta,tada su se napadači već razbežali. Muž se vratio sav krvav i pao je ispred barake.Policajci su zvali hitnu pomoć koja ga je odvezla u Urgentni centar. Tamo su muukazali pomoć jer je krvario, ušili su mu ranu na glavi.1

Advokat CPM-a je 7. februara 2007. godine podneo Okru`nom javnomtuìla{tvu u Beogradu krivi~nu prijavu protiv N.N. lica za krivi~no delo izazi-vanja rasne i verske mr`nje i netrpeljivosti izvr{eno u sticaju sa krivi~nimdelom nano{enja te{kih telesnih povreda.

2.3. NASILJE NA @ELEZNI^KOJ STANICI U RIPNJU

Dana 8. jula 2006. godine, maloletni A. P. (16) je u svojoj ku}i u Ripnjupravio ro|endansku proslavu. Ne{to posle 3.00h ujutro, nekoliko mladi}a jepo{lo na èlezni~ku stanicu da isprate drugove iz Ralje. Ubrzo zatim @eljkoPetrovi} (18), brat A.P. je dobio poziv od prijatelja da ih je na ̀ elezni~koj stanicinapala grupa huligna. [ta se dalje de{avalo, @eljko Petrovi} obja{njava:

Potrčao sam prem železničkoj stanici. Nisam bio sam, sa mnom je pošlo i dru-štvo koje se tu zateklo. Put do stanice prolazi pored moje kuće i ja sam protrčaotuda. Moj otac Živosav je čuo da se nešto dešava, seo je u kola i stigao je pre nasna stanicu. Kasnije mi je ispričao da kada je stigao na stanicu video poznatedečake, izašao i popričao sa jednim od njih. Taj dečak, Stefan Stefanović, je naočevu primedbu da ne bi trebalo da se bijemo jer smo odrasli zajedno, rekao:„Šta je bilo, pička vam materina ciganska? Nijedan Ciganin neće više da šeta poRalji!” Posle su krenuli da ga tuku. Kada smo moji drugovi i ja stigli do stanice,nisam video nikog. Čuo se vrisak sa železničke stanice. Svi smo pošli prema glasu.Dok smo trčali, odjednom je ispred nas izašlo njih devetorica, bili su naoružanikamenjem i šipkama. Svi smo se razbežali. Jedan kamen me je pogodio u predelulevog uva. Počeo sam da gubim svest, brat me je odveo do komšija. Komšijamasam ispričao šta mi se desilo i oni su pozvali policiju, policija koja je došla nauviđaj je iz Belog Potoka, opština Voždovac. Posle smo izašli i pronašli oca ukanalu, ležao je bez svesti. Prvi automobil koji je naišao zaustavili smo i odvezlisu ga u Urgentni centar.

Dragoslav \or|evi} (43) opisuje doga|aj na slede}i na~in:

Vraćao sam se iz kafane oko 03.30h. Ja sam pevač i radim noću u kafani.Vozio sam moja kola, sa mnom je bio moj drugar Milorad Marinković.Kod os-



novne škole smo videli majicu i neke flaše. Video sam petoro-šestoro dece okoŽileta. Njegov sin Željko, kada me je video zamolio me je da povezem Žileta u Ur-gentni centar. On je bio onesvešćen, ali je počeo bolno da jauče kada smo gasmestili u kola. Vozio sam baš brzo. Tamo su ga prihvatili. Tu je bilo dežurnih in-spektora i uzeli su izjavu od Žileta.15

Krivi~na prijava je predata Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu 8.oktobra 2006. godine za krivi~no delo raspirivanje nacionalne, verske i rasnemr`nje i netrpeljivosti. U decembru 2006. godine nakon pismene urgencije,stiglo je obave{tenje iz tuìla{tva da je krivi~na prijava odba~ena, nakon ~egaje nastavljeno gonjenje po privatnoj tu`bi podno{enjem zahteva zasprovo|enje istrage.

2.4. NAPAD SKINHEDSA U JAVNOM PREVOZU U SREMÎCI

Petar Marinkovi} (18) se vra}ao ku}i iz grada kada ga je u autobus 611,negde oko 21h, napala grupa mladi}a i jedna devojka. Incident se dogodio13. novembra 2007. godine u Srem~ici i Petar Marinkovi} je za CPM izjavio:

Vozio sam se autobusom 611, autobus je stigao par stanica do moje kuće.Između dve stanice ustali su neki mladići i pošli ka meni, dok su prilazili, jedanod njih je rekao: „‘Ajde da mu majku cigansku”. Na prvoj stanici su se dobroorganizovali i uspeli su da me izvuku iz autobusa. Rekli su mi: „Izlazi sa nama”.Pitao sam zašto da izađem kad nisam ništa uradio. Odgovorili su mi da ja znamzašto i ponavljali su da moram da izađem. Niko od putnika nije pokušao da mipomogne. Njih je bilo četvoro, tri mladića i jedna devojka. Samo je jedan putnikrekao „Zašto dirate čoveka?” Oni su mu odgovorili: „To nije čovek, to jecigansko govno!” Čim su me izbacili iz autobusa oborili su me na zemlju iudarali. Udarili su me sa rancem, osim što sam osetio strašan bol, čuo sam zveketunutra je bilo nešto metalno. Dok su me udarali ja sam rukama čuvao glavu ilice. Pokušao sam da pobegnem ali su me oni oborili u jedan šanac i udarali me,rešio sam da ne mrdam da bi me ostavili na miru. Stvarno su prestali da meudaraju, dok sam ja nepomično ležao, rekli su mi: „Gde ti je ciganski ponos?”,potom su me pozdravili nacističkim pozdravom „Hajl Hitler”. Ustao sam i bežaoprema kući. Nisam znao da je u međuvremenu moja komšinica Ajša, koja je bilanapred u autobusu, javila mojim roditeljima i drugovima, koji su se zadesili nastanici, da sam ja u nevolji, tj. da su me napali, misleći da je napad zbogmobilnog telefona.



Dalibor Stankovi} (19) opisuje {ta se te no}i de{avalo:

Nekoliko drugova i ja smo stajali na autobuskoj stanici. Te večeri smo oko21h baš razmišljali da se raziđemo, ali smo ostali da vidimo ko stiže iz gradaautobusom. Video sam Ajšu, ona nam je prišla i rekla da su neki tipovi na drugojstanici prema gradu izgurali Peru i da su ga oborili i da ga tuku. Potrčali smoprem toj stanici želeći da što pre stignemo i spasimo Peru. Kada smo stigli Peraje već bio pretučen, a napadača nije bilo. Dogovorili smo se da pođemo za njima.Kada smo ih pronašli i kada smo bili blizu, oni su iz ranca izvadili noževe.Pobegli smo i sakrili se iza jedne trafike. Onda je Petar pozvao policiju. Brzo sudošli. Rekli smo da smo ih pozvali kada smo shvatili da to nije obična tuča jer suoni naoružani noževima.

Deùrni komandir MUP-a Srbije je istraìva~u CPM izjavio:

Jasno mi je da su roditelji zabrinuti, ali vi iz nevladinih organizacija i novinarito tako uveličate da ispadne svašta. Ništa se nije strašno dogodilo, deca su semalo pogurala i potukla sa rančevima, nećemo valjda da pišemo tužbu zbog toga.Mi imamo pametnija posla, moramo da jurimo kriminalce a ne da se bavimodečijom svađom. Nemojte molim vas, još tu ima i maloletne dece koja nemajudosije, nije u redu to da radimo.1

CPM je podneo Okru`nom javnom tuìla{tvu januara 2007. godinekrivi~nu prijavu protiv Marka Duljkovi}a i troje N.N. lica za krivi~no deloizazivanje rasne i verske mr`nje i netrpeljivosti.

2.5. SLUÂJ JORDANA VASI]A

U no} 5. februara 2007. godine, negde oko 23h, Jordan Vasi}, Zoran Vasi} iBoìdar Nikoli} su se kolima vra}ali ku}i. Na uglu ulica Mokrolu{ke i Crveni~keotpozadi ih je udario drugi auto. U izjavi datoj za CPM Joradan Vasi} svedo~i:

Izašao sam iz kola i pogledao prvo kolika je šteta otprilike naneta. Zatim miprilazi vozač tog drugog automobila i kaže mi da ne zovemo policiju nego da mito sredimo, nudeći mi novac za popravku. Ja sam odbio uz obrazloženje da će topolicija obaviti jer je to njihov posao. Ono što sam zapazio je da se taj vozačstrašno osećao na alkohol i da je i to jedan od razloga što sam hteo da pozovempoliciju. Dok smo čekali policiju, taj vozač je non stop pričao na mobilni telefon,ali ja nisam toliko obraćao pažnju šta on radi. Kada je došla policija oni suodmah rekli da sam ja kriv. Ja sam rekao da je to nemoguće jer je on meneudario, a ne ja njega. Moj brat odlazi do kuće da pozove našeg prijatelja ad-



vokata Borislava Mitrovića, koji čim je došao odmah je zatražio da se uradi alkotest za oba vozača i uvidjaj. Oni su rekli da za to nisu kompetentni. Zatim stižesivi automobil italijanskih registarskih tablica. Jedan iz sivog vozila odlazi samilicajcem iza kola i nakon dva-tri minuta vraćajući se govori: „Jebem vammajku cigansku, mnogo ste mi vi podigli glave“, na šta sam ja odgovorio samosa: „Hvala“. On je opet počeo da psuje majku cigansku, a ja sam zatražio odpolicije da nas zaštite, na šta su se oni samo smejali. Zatim taj isti nastavlja sapsovanjem: „Jebem vam majku cigansku i šiptarsku, sada ću da vas prebijem“.Zatim mi taj prilazi i zadaje mi seriju udaraca po telu i glavi. Ja padam dole i do-bijam još udaraca. Policija i dalje ne reaguje. Tu je nastalo komešanje, moji sa-putnici su pokušavali da se brane i to sve naočigled policije. Policija nam govori:„Idite da tražite vaša prava kod Nataše Kandić i drugih međunarodnih institu-cija“. Zatim nam uzima podatke i odlazi. Mi zovemo drugu patrolu, koja kadaje došla rekla: „Vi Romi i kada se međusobno bijete vi tvrdite da je i to kršenjeljudskih prava“. Oni su samo zapisali šta je uradila prva patrola i napisala dasmo i ja i drugi vozač pod dejstvom alkohola. Zatim moj brata Zoran pada unesvest, ja ga u pratnji jednog policajca nosim do kuće, zovemo hitnu pomoćkoja je došla i odvode Zorana u Urgentni centar. Zatim zovemo treću patrolukoja je tek obavila ceo uviđaj i alko test, gde je utvrđeno da ja nemam ni jednogpromila alkohola, a gospodin koji je vozio ima 1 promil alkohola.17

CPM je protiv policajaca Vladimira V. i Slobodana J. kao i protiv trojiceN.N. lica podneo V Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu krivi~nu pri-javu zbog slede}ih krivi~nih dela: zloupotreba slu`benog poloàja (~l. 359KZ RS), povreda ravnopravnosti gra|ana (~l. 128 KZ RS), rasna i drugadiskriminacija (~l. 387 KZ RS), povreda ugleda naroda nacionalnih i etni~kihgrupa (~l. 174 KZ RS), lake telesne povrede (~l. 122 KZ RS).

2.6. NASILJE U BLOKU 19 NA NOVOM BEOGRADUMaloletna P.J. je u no} 27. februara 2006. godine iza{la sa svojim mla|im

bratom da kupi ocu cigarete u STR „Deki“ koja se nalazi u bloku 19 naNovom Beogradu. Na putu do ku}e ih je presrela grupa od 10-15 mladi}a.Opis nemilog doga|aja P.J. je dala u svojoj izjavi za CPM:

Moj brat je bio ispred mene. Prošli su pored njega i dok su prolazili poredmene, ja sam sagnula glavu i u jednom momentu jedan od njih me je udario pes-nicom u predelu oka i nosa i pala sam u nesvest. Kada sam pala na zemlju, samosam osetila kako dobijam udarce, verovatno, nogama u stomak. Posle nekog vre-mena samo sam čula glas moga brata kako govori: „Ustani, nemoj da se vrate,



hajde da požurimo kući.“ Brat mi je pomogao da ustanem i dao mi svoju jaknuda obrišem lice koje je bilo svo u krvi. Brat me je maltene nosio do kuće, i kadasmo stigli komšija Senad je zvao policiju, a oni su zvali hitnu pomoć koja me jeodvezla u Klinički centar Srbije.

M.J., mla|i brat `rtve za CPM obja{njava {ta se dogodilo te no}i:

Kako sam ja išao ispred moje sestre, okrenuo sam se da vidim da nije moždamnogo zaostala za mnom i video sam je kako leži na zemlji i dva mladića kakoje šutiraju. Ja sam samo gledao i ćutao, plašeći se da bilo šta uradim ili kažem.Kada su otišli ja sam prišao sestri i video da joj je lice svo u krvi, a ona me jesamo zbunjeno pitala: „Šta je ovo bilo, zašto su me tukli?“ Ja sam joj dao jaknuda obriše krv s lica i pomogao da ustane i da stigne do kuće. Policiju smo mojotac i ja čekali kod trafike, blizu mesta gde se odigrao nemili događaj, policijaje stigla i uzimala podatke od oca i sestre. Ja sam stajao pored i grupa mladićame je prepoznala i krenula ka nama, ali čim su videli policiju okrenuli su se ipočeli da beže, policija ih je pojurila i uhvatila jednog od njih.1

Advokat CPM-a je podneo krivi~nu prijavu protiv N.N. lica IV Op{tinskomjavnom tuìla{tvu 14. marta 2006. godine za krivi~no delo nasilni~kogpona{anja. Slu~aj je preba~en Okru`nom tuìla{tvu, odeljenju za maloletnike,jer je policija otkrila da su svi po~inioci maloletni. U avgustu 2006. godine slu~ajje predstavljen pomo}niku Okru`nog javnog tuìoca, ali je on na odsustvu zbogbolovanja tako da je slu~aj i dalje u fazi prikupljanja obave{tenja.

2.7. NAPAD NA ROMSKO NASELJE U NI[U

U no}i izme|u 24. i 25. februara 2006. godine, oko 2:30h izjutra, grupaskinhedsa (oko deset mladi}a) je izvr{ila napad na romske ku}e u naseljuBeograd-mala u Ni{u. Mladi}i su bacali kamenice, polomiv{i pritom prozorena fasadama i automobilima. Jedan od o{te}enih, Demir Kurte{ovi} (60) u iz-javi za CPM obja{njava:

U subotu oko pola tri noću svi smo mirno spavali kad nas je probudio jakprasak od polomljenog stakla na prozoru. Nakon par minuta ponovo se čuoprasak, polomljen je bio i drugi prozor na spratu. Ja i sin smo izašli napolje,videli grupu od desetak mladića kako beže duž pruge koja ide paralelno sanašom ulicom ka firmi „Blok signal”. Supruga Smilja je pozvala policiju, jai sin smo ušli u naš automobil i krenuli za njima. Takođe su i komšije krenulesvojim automobilom. Sustigli smo ih na kraju naše ulice (Sarajevska ulica),



odnosno samo jednog momka smo sustigli i mi i policijska patrola u istovreme. Momak je bio pijan, obučen u crno, nosio je crne vojničke čizme, bioje ćelav. Ni ja ni sin ga nismo pipnuli, odmah ga je policija strpala u njihovauto i odvezla. Meni i sinu su policajci rekli da dođemo u 7 časova u policijskustanicu „Crveni krst” da damo izjave.

Kako su se stvari dalje odvijale Abdul [akir (45) opisuje:

Sustigli smo samo jednog momka na kraju Sarajevske ulice, i to naša dvaautomobila i policijski automobil. Momak koga smo sustigli je bio očiglednopijan, obučen u crno, ćelav, nosio je crne vojničke čizme. Njega su odvezlipolicajci, a nama rekli da mi dođemo ujutru u policijsku stanicu da damoizjave. Tamo u policijskoj stanici su nam rekli da ih je uhapšeno devetoro,dali smo izjave i došli kući. Istog dana uveče ponovo je došao policajac danam kaže da odemo sutradan (u nedelju) u SUP u 10 časova. Otišli smo, alinismo dali izjave u SUP-u nego kod sudije za prekršaje. Sudija je meni ikomšiji Zaji saopštio da smo mi okrivljeni da smo pretkuli jednog mladića.Kod sudije su bila četvorica mladića sa majkama i advokatom da daju izjave.Ja sam sudiji ispričao šta se dogodilo naglasivši mu da nijednog mladićanisam pipnuo. Zaista ne znam šta će se dogoditi, čini mi se da ću ja umestožrtve biti krivac.

Sli~an opis doga|aja dao je i Zaja Rami} (50), ìtelj naselja Beograd-mala:

Policajci su nam rekli da će uhvatiti i ostale, da dođemo ujutru u 7 časova dadamo izjave. U međuvremenu, služba kriminalističke policije je izvršila uviđaji snimila nastalu štetu Naravno, svi smo otišli, dali smo izjave, tamo su namrekli da su devetoricu uhapsili. Istog dana oko 20 časova uveče došao jepolicajac koji mi je uručio poziv za saslušanje kod sudije za prekršaje unedelju u 10 časova. Kada sam otišao tamo (bili su još pozvani i Abdul, Demiri Danijel) video sam četiri mladića sa majkama i advokatom. Sudija mi jesaopštio da sam pod sumnjom da sam jednog od ta četiri mladića pretukao.Ja sam rekao da to nije istina, i da nisam dobro video mladića koga smo mii policjska patrola u isto vreme sustigli.1

CPM je reagovao podno{enjem Okru`nom javnom tuìla{tvu u Ni{u 11.marta 2006. godine krivi~ne prijave protiv grupe nepoznatih mladi}a zakrivi~no delo izazivanje rasne, nacionalne i verske mr`nje i netrpeljivosti. U


19 Intervju vo|en 27.02.2006. u Ni{u

decembru 2006. godine je stiglo obave{tenje da je pokrenuta istraga protivmaloletnog M.V. i dr. lica.

2.8. NAPAD NA ROMA U KOCELJEVI

Povodom slave Sveti Sava, 27. januara 2006. godine, osnovna {kola u seluDraginje je imala proslavu, a Slobodan Savi} je bio angaòvan da snimiproslavu. Po povratku ku}i, negde oko 20.00h, bilo je jako hladno pa je Slo-bodan odlu~io da sa~eka autobus i ogreje se u mesnoj kafani „ Palma“ uKoceljevi. On u svojoj izjavi za CPM opisuje:

U kafani je bilo preko dvadeset ljudi, uglavnom mlađih, i ja sam seo blizuvrata. Kada su me primetili prestali sa da pričaju međusobno i okrenuli su seprema meni i počeli da psuju majku cigansku. Objasnili su mi da je danas srpskaslava i da Cigani nisu dobrodošli. Odmah sam ustao i pošao napolje. Pitali sume: „Cigo, gde si pošao?“, rekao sam da idem da im ne bih smetao. Oni su sepostavili ispred mene da ne mogu da izađem i počeli su da me udaraju. Udaralisu me sa svih strana, u predelu bubrega, po glavi i svuda po telu. Nisam mogaoda pružim nikakav otpor jer je njih bilo oko dvadeset. Posle par minuta nekakosam uspeo da izađem napolje, za mnom su izašla trojica i još jače su me udaralii pao sam, jedan me je šutirao u glavu i onesvestio sam se. Mislim da je prošlosat ili dva kada sam došao sebi i otišao sam u policiju tu u Koceljevu. Kada sume videli skroz krvavog odmah su reagovali. Objasnio sam im gde se desio inci-dent. Povezli su me do te kafane da pokažem ko me je napao. Ušao sam u kafanusa policijom i pokazao trojicu koji su me najviše tukli i tada su oni ponovo nas-rnuli na mene. Policajci su me odbranili i rekli da pobegnem u njihova kola, onisu ostali da završe zapisnik. Posle kafane odvezli su me u Dom zdravlja u Kocel-jevu, gde su mi ukazali prvu pomoć u vidu previjanja i čišćenja rana i odatle sume hitnim kolima prebacili u bolnicu u Valjevu. U toj bolnici sam bio tri dana iotpušten sam bez obzira što mi je sve gore. Sada imam vrtoglavicu i često padamu nesvest. Zakazao sam da u petak idem u bolnicu u Valjevo, lekar mi je gledajućisnimak rekao da će morati da se operiše tromb u glavi. Od dokumenata dobijenihod lekara imam samo otpusnu listu.2

CPM je reagovao podno{enjem krivi~ne prijave protiv grupe nepoznatihlica za krivi~no delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mr`nje i netr-peljivosti. Krivi~na prijava je podneta 11. marta 2006. godine Okru`nomjavnom tuìla{tvu u [apcu. U decembru 2006. godine je stiglo obave{tenje


20 Intervju vo|en 7.02.2006. u Ubu

da je radi navedenog krivi~nog dela protiv lica Miroslava Mitrovi}a, PetraGigi}a i Budimira Panteli}a podignuta optu`nica dana 05. oktobra 2006. go-dine.


Ustavne odredbe

^lanom 23 novog Ustava Srbije jem~i se neprikosnovenost ljudskog dos-tojanstva. Kao {to je navedeno u prethodnom poglavlju, ustavom je zagaran-tovana nepovredivost fizi~kog i psihi~kog integriteta (~l. 25). Novinupredstvalja odredba kojom se izri~ito zabranjuje svako izazivanje i podsti-canje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mr`nje i netr-peljivosti (~l. 49).


Krivi~no delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mr`nje inetrpeljivosti (~l. 317 Krivi~nog zakonika RS)

Radnja izvr{enja sastoji se u izazivanju ili raspirivanju nacionalne, rasneili verske mr`nje i netrpeljivosti me|u narodima ili etni~kim zajednicamakoje ìve u Srbiji. Kazna je zatvor od {est meseci do pet godina. Teì oblikpodrazumeva da je ovo krivi~no delo u~injeno prinudom, zlostavljanjem,ugroàvanjem sigurnosti, o{te}enjem tu|ih stvari ili izlaganjem poruzi na-cionalnih, etni~kih ili verskih simbola. Propisana kazna je zatvor od jedne doosam godina.

Krivi~no delo nasilni~kog pona{anja (~l. 344 Krivi~nog zakonika RS)

Ovom odredbom se sankcioni{e grubo vre|anje ili zlostavljanje drugoga,vr{enje nasilja prema drugome, izazivanje tu|e ili bezobzirno pona{anje pri~emu se ugroàva spokojstvo gra|ana ili teè remeti javni red i mir. Po~inilac}e se kazniti kaznom zatvora do 3 godine. Teì oblik ovog krivi~nog delapostoji u slu~aju da je ono izvr{eno u grupi ili je nekom licu nane{ena lakatelesna povreda, odnosno da je do{lo do te{kog poniàvanja gra|ana. Zateì oblik predvi|ena je kazna od {est meseci do pet godina.


Krivi~no delo ugroàvanja sigurnosti(~l. 138 Krivi~nog zakonika RS)

Ovom oderdbom propisano je da }e se kazniti kaznom zatvora onaj kopretnjom da }e napasti na ̀ ivot ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica ugrozisigurnsot tog lica. Predvi|ena kazna je zatvor do 1 godine. Stroà kaznapredvi|ena je u slu~aju da se ugrozi sigurnost vi{e lica, ili ako se izazoveuznemirenost gra|ana ili nastupe druge te{ke posledice i tada }e se po~inilackazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Krivi~no delo povrede ugleda naroda, nacionalnih i etni~kihgrupa (~l. 174 Krivi~nog zakonika RS)

Radnja izvr{enja ovog krivi~nog dela sastoji se javnom izlaganju poruzinaroda, nacionalne ili etni~ke grupe koji ìve u Srbiji. Po~inilac }e se kaznitinov~anom kaznom ili kaznom zatvora do tri meseca.

Krivi~no delo uni{tenja i o{te}enja tu|e stvari (~l. 212 Krivi~nog zakonika RS)

Ovo krivi~no delo izvr{eno je kad neko uni{ti, o{teti ili u~ini neupotre-bljivom tu|u stvar. Predvi|ena kazna je ili nov~ana kazna ili kazna zatvorado 6 meseci.

Pored navedenih krivi~nih dela, za ovu grupu slu~ajeva je relevantno ikrivi~no delo lake telesne povrede (~l. 122 KZ RS), krivi~no delo te{ketelesne povrede (~l. 121 KZ RS), krivi~no delo zlostavljanja i mu~enja (~l.137 KZ RS), krivi~no delo uvrede (~l. 170 KZ RS). Sva nabrojana krivi~nadela opisana su u odeljku o protivpravnom postupanju policije.

Drugi propisi

Zakon o obligacionim odnosima21 propisuje nov~anu naknadu nema-terijalne {tete kao poseban vid materijalne satisfakcije za pretrpljene fizi~keili du{evne bolove (~l. 200 ZOO). Du{evni bolovi mogu biti posledica uman-jene ìvotne aktivnosti, naru{enosti, povrede ugleda, ~asti, slobode ili pravali~nosti, smrti bliskog lica ili pretrpljenog straha.


21 Zakon o obligacionim odnosima, Sl. List SFRJ, 29/78; Sl. List SRJ, 31/93.

Međunarodni standardi

Okvirna konvencija za za{titu nacionalnih manjina22 obavezujedràve ugovornice da preduzmu odgovaraju}e mere za{tite lica izloènihpretnjama ili diskriminaciji, neprijateljstvima ili nasilju zbog svog etni~kog,kulturnog, jezi~kog ili verskog identiteta (~l. 6, st. 2).

Komitet UN za ljudska prava ukazuje na znatan broj privatnih postupakakoji ugroàvaju ljudska prava, kao i na du`nost dràve da spre~i takve ak-tivnosti. U svom Op{tem komentaru iz 1992. godine, Komitet je razjasnio dadelokrug za{tite koju preduzima dràva obuhvata i mu~enje, ili drugaokrutna, ne~ove~na ili poniàvaju}a postupanja ili ka`njavanja koja po~ineljudi u privatnom svojstvu (CHR, Op{ti komentar, ~l. 7, st. 2, 44. zasedanje,1992). Op{ti komentar delimi~no glasi: „Dràva ugovornica ima du`nost dasvakome pruì za{titu kroz zakonske i sve druge neophodne mere protivdela zabranjenih ~l. 7, bilo da su ih po~inili ljudi koji su delovali u svomslu`benom svojstvu, izvan slu`benog svojstva ili u privatnom svojstvu.“


22 Okvirna konvencija za za{titu nacionalnih manjina, Sl. list SRJ, 6/98.

Prema istraìvanju CPM-a, deca romske nacionalnosti su `rtve diskrimi-nacije, vre|anja i vr{nja~kog nasilja u mnogim {kolama u Srbiji. êsti suslu~ajevi da i u~itelji nepravedno postupaju prema romskoj deci vre|aju}i ih,izdvajaju}i ih od neromske dece u zasebne klupe, kao i ignori{u}i njihovepotrebe za pomo}i u savla|ivanju gradiva.

Na osnovu sprovedenih studija utvr|eno je da 50 - 80% romske decepoha|a {kole za decu sa posebnim potrebama. Veliki broj ove dece jenepravedno upisan zbog neadekvatnog kategorisanja od strane lekarskekomisije. Jedan od osnovnih razloga jeste nedovoljno poznavanje srpskogjezika, pogotovo me|u romskom decom povratnika iz zemalja zapadneEvrope i interno raseljenih lica sa Kosova.

Neretko se de{ava da Romi upisuju svoju decu u 10. ili 11. godini, pa{kola odbija da ih primi u razred sa decom mla|eg uzrasta. U takvim slu~aje-vima, ili se preporu~uje upis dece u specijalne {kole ili se upu}uju u {koleza odrasle, {to predstavlja kr{enje zakona. Naime, prema Zakonu o osno-vama sistema obrazovanja i vaspitanja, deca se mogu upisati u {kolu sanajvi{e sedam i po godina (~l. 90), dok se u ustanove za obrazovanje odraslihupu}uju lica starija od 15 godina. Pozitivna strana ovakve prakse jeste {to jedeci, koja spadaju u ovu kategoriju, ipak omogu}eno da se {koluju, ali sadruge strane, sme{tena su u sredinu koja njima nije primerena i gde ne moguda ostvare svoj pravilan intelektualni, psiholo{ki i dru{tveni razvoj.

Svakako najteà povreda prava romske dece u obrazovanju jeste posto-janje segregacije u osnovnim {kolama. Slu~ajevi segregiranih odeljenja reg-istrovani su u osnovnim {kolama u Horgo{u, Apatinu, Senti, Bujanovcu iNi{u. Me|utim, postoji sumnja da je segregacija mnogo prisutnija i do sadanedovoljno istraèna.

Centar za prava manjina je pokrenuo projekat „Za{tita dece romske na-cionalnosti od diskriminacije”, podràn od strane Romskog edukativnog

3. POVREDE PRAVA U OBRAZOVANJU


fonda (REF), a koji se ostvaruje u saradnji sa Minstarstvom prosvete i sporta(MPS). Do sada je odràn seminar za republi~ke i op{tinske prosvetne in-spektore i izra|en je indikator diskriminacije u obrazovanju za romsku na-cionalnu manjinu u saradnji sa prosvetnim inspektorima, prosvetnimsavetnicima MPS-a i predstavnicima CPM-a. U okviru projekta, odràna je iobuka za romske monitore koji }e posredovati izme|u romskih porodica iobrazovnih institucija i istraìvati mogu}e oblike diskriminacije. Ministarstvoprosvete i sporta uputilo je dopis na~elnicima {kolskih uprava u Srbiji radiupoznavanja o dosada{njim i predstoje}im aktivnostima u okviru projekta,kao i spisak angaòvanih romskih monitora, prosvetnih savetnika i prosvet-nih inspektora.

Segregacija

Osim {to predstavlja povredu prava zagarantovanih Ustavom, ali i brojnimme|unarodnim konvencijama ~iji je potpisnik i Srbija, segregacija i u prkasidovodi do te{kih posledica. Naime, integrisanje dece sme{tene u izdvojenaodeljenja znatno je oteàno s obzirom da su ovakva odeljenja formiranauglavnom za uzrast od I do IV razreda, kada se deca prebacuju u me{ovitaodeljenja. Pored problema resocijalizacije, romska deca sme{tena u ovakvusredinu teè savladavaju srpski, odnosno ma|arski (u {kolama gde se nas-tava izvodi na ma|arskom jeziku) jezik, ali i obrazovni standardi su znatnoniì u ~isto romskim odeljenjima ~ime se ovoj deci ograni~avaju {anse zadalje {kolovanje.

3.1. IZDVOJENA ODELJENJA U OSNOVNOJ [KOLI U TORNJO[U

Osnovna {kola „Stevan Sremac” u Senti ima pet radnih jedinica u raznimdelovima Sente i okolnim selima. U izdvojenoj radnoj jednici „TemerkenjI{tvan” u Tornjo{u postoje dva ~isto romska odeljenja III i IV razreda kakobi, prema re~ima direktorke, deca lak{e napredovala. Ova dva izdvojenaodeljenja su spojena u jedno sa ukupno 43-oje dece, od toga 23 ide u III, a20-oro u IV razred. U svojoj izjavi za CPM Gabrijela [aro{, direktorka O.[.„Stevan Sremac“ navodi:

Deca romske nacionalnosti, sem što ne poznaju mađarski jezik koji je zvaničnijezik u školama, nemaju ni osnovna znanja o ponašanju u kolektivu, o higijeni,slabo razvijenu motoriku. U dogovoru sa roditeljima deca idu u ova odeljenja ilakše napreduju. Smatramo da bi njihovo napredovanje i učenje biloonemogućeno jer nisu u mogućnosti da prate uobičajen tempo. Nakon uspešno


završenog IV razreda deca se integrišu u redovnu nastavu. Na žalost, period odV do VII razreda je vreme kada i najviše napuštaju školu. Tada već ulaze u pu-bertet jer su kasnili sa polaskom u školu. U tom periodu deca najčešće već morajuda počnu da rade. Tokom septembra i oktobra, dok je lepo vreme oni izostaju, jermoraju da rade.

Očekujemo da će problem nepoznavanja jezika, sticanje osnovnih higijenskihnavika za pravila ponašanja u kolektivu, sticanje odgovornosti prema redovnostipohađanja nastave, odnosno boravak van doma, biti prevaziđen sa uvođenjemobavezne predškolske nastave i uvođenjem romskog asistenta.23

3.2. SEGREGACIJA U OSNOVNOJ [KOLI U APATINU

U osnovnoj {koli „@arko Zrenjanin“ u Apatinu postoje dva romska ode-ljenja u kojima ukupno ima 55-oro dece. Direktorka {kole, Nada Zdravkovi},je za CPM izjavila slede}e:

Ja ne smatram da je ovde vršena bilo kakva segragacija, ali istina je daimamo dva čisto romska odeljenja. To su Romi Beaši koji pričaju arhaičnim ru-munskim jezikom i mislim da su oni zapravo navikli na vrstu edukacije koju do-biju. Mi sada implementiramo lokalni akcioni plan i ne želimo silom odmah dareintegrišemo i da raspodelimo romsku decu po odeljenjima jer bi to izazvaloogroman problem. Momentalno imamo Inkluzivni tim i imamo dva programakoja pomažu romskoj deci. Prvi program je rad sa roditeljima, drugi program jerad sa decom u dnevnom boravku. Radimo participatorno istraživanje saNovosadskim humanitarnim centrom. I još mnogo toga planiramo. Kada dođetesledeći put odvešću vas u škole, jedna je ova u gradu a druga je pored naselja ito je ta što vi kažete da postoji segregisano odeljenje, tu idu romska deca u prvii drugi razred i ko prođe drugi razred uključi se u nastavu ovde u gradu.24

3.3 SLUÂJ O.[. „BRANKO RADIÊVI]” U BUJANOVCU

Osnovna {kola „Branko Radi~evi}“ u Bujanovcu ima 1690 u~enika, odtoga 820 je romske nacionalnosti. U prvom razredu postoji sedam odeljenjaod kojih su dva romska, a ostalih pet su me{ovita odeljenja. Premaobja{njenju direktora {kole, ova dva izdvojena, ~isto romska odeljenja, formi-rana su zbog naknadnog upisa dece:


23 Intervju vo|en 12.06.2006. u Senti

24 Intervju vo|en 19.02.2007. u Apatinu

Ta dva odeljenja su formirana naknadno zbog kasnijeg upisa učenika u školu,zbog rada sa svojim roditeljima u Banatu i slično. A ostala odeljenja su formi-rana već u avgustu na osnovu odluke nastavničkog veća i zvaničnog upisa uučenika koji je trajao do juna meseca. Ja nemam nikakvu izjavu od straneroditelja i nikakvu primedbu i to je nešto što je realno stanje po meni u ovom tr-nutku. Na kraju svake godine, na osnovu broja učenika i broja odeljenja donosise odluka nastavničkog veća za preraspodelu učenika ukoliko postoji potreba.

U~enici romske nacionalnosti su uglavnom redovni od prvog do ~etvrtograzreda, a od petog do osmog su neredovni u {koli. U dva izdvojena romskaodeljenja ima ukupno 38 u~enika, 10 su u potpunosti savladili nastavu, 16delimi~no, sedam nije savladalo nastavu, a petoro ih je neocenjeno zbogneredovnog dolaènja u {kolu.

U izjavi za CPM, jedan od roditelja, \emila Ibi} navodi slede}e:

Ja sam svoju ćerku Atiđu upisala u školu na vreme. Meni je mnogo krivo štomoje dete neće ići u mešovito odeljenje, ali ne znam kako to da ispravim. Mojaćerka još ne zna da priča srpski samo zbog toga što ide u romsko odeljenje.

Salimi Ba~kim, otac Elvira, u~enika ove {kole, u izjavi za CPM navodi:

Ja sam svoje dete upisao u školu na vreme, a oni su ga postavili u to romskoodeljenje. Učiteljicom Danijelom sam veoma zadovoljan jer mnogo pazi decu idobro ih uči, ali bilo bi bolje da moj sin ima pored sebe i srpsku decu od kojih bimožda mogao nešto da nauči.25

(Re)Kategorizacija

Veliki procenat romske dece poha|a specijalne {kole, a osnovni razloziza sme{tanje u ove ustanove jesu nepoznavanje jezika, socio-edukativnazapu{tenost i nepoznavanje pravila pona{anja unutar kolektiva. Katego-rizacija se vr{i pred polazak u {kolu, ali se moè obaviti i u toku sticanja os-novnog obrazovanja, tako da se de{ava da deca koja su ve} krenula uredovnu {kolu budu preba~ena u specijalnu. Prema ~l. 86 Zakona o os-novnoj {koli, roditelj ili {kola, odnosno zdravstvena ustanova mogu u toku{kolovanja uputiti predlog za ponovno utvr|ivanje stepena ometenosti, alidok ve}ina romskih roditelja nije upoznata sa ovom mogu}no{}u, Centar zaprava manjina nije zabeleìo ni jedan slu~aj gde je {kola samoinicijativnopodnela zahtev za rekategorizaciju.

Drugi problem jeste {to iz finansijskih razloga roditelji pristaju da im decaidu u specijalnu {kolu. U postupku pred komisijom za razvrstavanje,


25 Intervju vo|en 28.02.2007. u Bujanovcu

roditeljima se predo~avaju i potencijalne finansijske beneficije, {to u velikojmeri doprinosi da se odlu~e da njihovo dete ipak poha|a specijalnu {kolu.

Centar za prava manjina reaguje tako {to, u slu~ajevima gde ima osnova,podnosi zahtev za rekategorizaciju. Ovim su obuhva}ena deca I i II razreda,i u pojedinim slu~ajevima deca III razreda, dok je za decu starijeg uzrastakasno jer ne postoji program integracije u redovnu nastavu. Od po~etka go-dine podneto je pet zahteva, i dok su ~etiri i dalje u fazi razmatranja, jedanzahtev je odbijen, pa se planira àlba na isti.

3.4. SLUÂJ O.[. „ADI ENDRE” U MALOM I\O[U

U Malom I|o{u ìvi 157 Roma, od ~ega oko 40 dece poha|a osnovnu{kolu. U osnovnoj {koli „Adi Endre“ postoji specijalno odeljenje kojepoha|aju deca romske nacionalnosti, njih je dvadeset, dok svega {estororomske dece poha|a redovnu nastavu. Prema re~ima Gordane Radulovi},koja je radila na projektu dopunske nastave za romsku decu u ovoj {koli i~lan je „Asocijacije za razvoj op{tina“, najve}i problem jeste jezik s obziromda se nastava izvodi na ma|arskom. U njenoj izjavi datoj CPM-u stoji:

U školi se uči na mađarskom jeziku, jer se romski maltene i ne govori. Smatrase da jezik predstavlja najveću barijeru i da su zbog toga deca smeštena u speci-jalna odeljenja. U domu zdravlja u Bačkoj Topoli se vrši diferencijalna dijag-nostika. Jedno dete bi trebalo da pređe u odeljenje redovne nastave, ali moraćejedan razred niže. Postoji mogućnost za organizovanje večernje nastave koja jeneophodna, ali u Subotici. U ovoj školi je navala upisa u prvi razred bila 2002.godine zbog potvrde o školovanju radi ostvarivanja prava na socijalnu pomoć.Razlog zbog kojeg roditelji ne upisuju decu u predškolsko obrazovanje jeekonomske prirode, jer boravak po detetu iznosi od 1.300 do 1.500 dinara kojevećina roditelja romske populacije ne može da plati.26

3.5. SLUÂJ KASANDRE PAVLOVI]

Kasandra Pavlovi} (9) je u~enica I razreda osnovne {kole za decu saposebnim potrebama „Nada Puri}” iz Valjeva i odli~an je |ak. Sticajem ìv-otnih okolnosti i nebrigom roditelja i dru{tva nije na vreme prijavljena zapolazak u prvi razred. Prilikom testiranja avgusta 2006. godine razvrstana jeu kategoriju dece lako mentalno ometene u razvoju i upu}ena je na obrazo-vanje i vasitanje u gore pomenutu {kolu.


26 Intervju vo|en 12.06.2006. u Malom I|o{u

U izjavi oca, @ivorada Pavlovi}a, datoj CPM-u stoji:

Bio sam prijavljen na jednoj adresi, a stvarno sam živeo na drugoj adresi takoda su pozivi za školu stizali na adresu na kojoj nisam boravio i nisam ih ni dobio.Decu nisam vodio na testiranje i preglede kada je trebalo, pa sam ih svojevoljnovodio jer sam smatrao da deca treba da idu u školu. Kada je mlađe dete,Kasandra, bilo na testiranju sumnjao sam da će je doktorka uputiti u specijalnuškolu pa sam joj i rekao da to namerno radi jer su to romska deca. Kada sam jojto rekao, ona nije htela više da razgovara sa mnom i rekla je da će da pozovepoliciju. Kao otac imao sam pravo da znam koji je problem kod deteta. Smatraosam da mi je dete stidljivo i da zbog toga imala slabe rezultate na testu. Ja samzainteresovan da oba moja deteta idu na ponovno testiranje i da se, ukolikopolože, prebace u redovnu školu. Voleo bih da mi deca idu dalje na školovanje,da ne ostanu samo na osnovnoj školi, pa bih zbog toga voleo da pređu u redovnuškolu jer kategorisana deca mogu samo da završe osam razreda, a ja bih voleoda deca završe i neki zanat. Kategorizacija je bila u bolnici, dete se jako uplašilotako da i ono što je znala, nije smela da kaže. 27

CPM je Op{tinskoj upravi u Valjevu uputio zahtev za formiranje komisijekoja bi sprovela postupak rekategorizacije Kasandre Pavlovi}. Zahtev jeupu}en marta meseca 2007.godine.

3.6. SLUÂJ DENISA IMERIJA

Denis Imeri (11) je krenuo u {kolu tek sa devet godina i trenutno jeodli~an u~enik III razreda specijalne osnovne {kole „Novi Beograd”. Dete jerazvedenih roditelja, a brigu o njemu je preuzela njegova baba Aida Imeri.Kada je ìveo u To{inom Bunaru u naselje je do{la socijalna radnica ove{kole, okupila decu koja ne idu u {kolu i pokrenula postupak kategorizacije,kada je i Denis kategorisan i sme{ten u specijalnu {kolu. U izjavi za CPMDenis je naveo:

Dok sam živao kod oca na Tošinom bunaru nisam išao u školu mada sam imao9 godina. Jednog dana je došla jedna teta i pitala ko želi da ide u školu. Prijavilose nas 17-oro dece. Tako sam pošao u ovu školu. Sada idem u treći razred jer samnakon prvog razreda prešao u treći. Odličan sam učenik, redovno idem u školui smatram da mogu da idem u redovnu osnovnu školu.

Aleksandra ]irovi}, Denisova u~iteljica je za CPM izjavila:


27 Intervju vo|en 4.02.2007. u Valjevu

Naša koleginica, socijalna radnica je išla u naselje Tošin bunar i tamo jepronašla decu koja ne idu u školu, među njima i Denisa. Denis Imeri je napočetku školske godine testiran i prošao je kategorizaciju. Zapravo on je lakozaostao, to je najblaži stepen. Istina, on je odličan učenik i redovno dolazi u školui ja sam razmišljala o tome da ga prebacimo u redovnu školu, ali se bojim kakoće tamo da se snađe. Denis lepo uči i činjenica je da je iznad druge dece urazredu ali ja ipak ne bih da on ide u redovnu školu, bojim se kako će se snaći.28

CPM je februara meseca ove godine podneo zahtev Gradskoj upravi -Sekreterijatu za obrazovanje da se oformi komisija koja }e sprovesti postu-pak rekategorizacije Denisa Imerija.

Nasilje i diskriminacija

Vr{nja~ko nasilje je {iroko rasprostranjen problem me|u decom svihuzrasta u {kolama u Srbiji, a romska deca su od najranijeg uzrasta gotovosvakodnevno izloèna vre|anju, maltretiranju pa i fizi~kom nasilju od stranedrugih |aka, ali i nastavnika. U ve}ini istraènih slu~ajeva nije se radilo opojedina~nim incidentima, ve} o kontinuiranom verbalnom i fizi~komnasilju me|u vr{njacima. Nastavnici obi~no odbijaju da reaguju uzobrazloènje da deca to treba sama me|u sobom da re{e. êsta je praksa dau~itelji ne stavljaju romsku decu da sede sa ne-Romima ve} ih sme{taju za-jedno u zadnje klupe, {to prestavlja jedan vid socijalne stigmatizacije iizop{tavanja od druge dece.

3.7. MALTRETIRANJE U SREDNJOJ TEHNI^KOJ [KOLI U NOVOM SADU

Ba{kim Hajoli (16) je u~enik srednje tehni~ke {kole „Pavle Savi}” uNovom Sadu. Od po~etka {kolske godine izloèn je konstantnim uvredamana nacionalnoj i verskoj osnovi od strane G.G., tako|e u~enika ove {kole.Kada se poàlio razrednoj stare{ini Veselinki Ceci} (nastavnica geografije) namaltretiranje koje trpi u {koli, da ga oslovljavaju sa „Alija Balija” i da mupostaje sve teè, ona je samo rekla da ne moè ni{ta da uradi po tom pitanju.Usledio je jo{ jedan incident, a u svojoj izjavi za CPM Ba{kim Hajoli navodi:

Tog dana, 26. oktobra 2006. godine, sam išao pre podne u školu. Stajao samu školskom dvorištu čekajući da zvoni. Svi smo bili u dvorištu kada su me opkolili



drugovi iz razreda. Tu su bili S.D., D.P., I.K. i S.P. Nisam se nadao napadu,odjednom su počeli da me svlače. Rekli su da žele da vide da li sam zaistamusliman. Skoro da su uspeli da me skroz svuku, kada sam uspeo da se odbranimi pobegnem. Pobegao sam kući i sve ispričao, rekao sam da u školi imamproblema, da me drugovi ismejavaju na nacionalnoj osnovi. Nisam više mogaoda podnesem da skrivam, ovaj događaj je prevagnuo da odlučim da napustimškolu.

U izjavi Ljiljane Jankovi}, pomo}nice direktora {kole, stoji:

Meni nije jasno zašto ste svi navalili da dolazite zbog tog incidenta, kao da sedesilo nešto strašno. Dečaka nisu čak ni skinuli, samo su mu svukli trenerku.Razmišljali smo da kaznimo G.G., ali se ispostavilo da dečak ima šećernu bolest.Morate razumeti da bi tada taj dečak imao problema sa zdravljem. Druge dečakenismo razmatrali da kaznimo jer do sada nisu imali ni jedan ukor.29

3.8. NASILJE NAD ROMOM U SAOBRA]AJNOJ [KOLI U ZEMUNU

Radenko Stankovi} (16) je u~enik I razreda Saobra}ajne {kole u Zemunui od po~etka {kole je bio izloèn konstantnom maltretiranju od stranenekolicine |aka. Incident se dogodio 20. septembra 2006. godine kada jeRadenko zadobio telesne povrede i prelom ruke. U svojoj izjavi za CPMnavodi:

Od prvog dana S. S., |ak iz mog odeljenja, je pokazivao netrpeljivostprema meni. Ta netrpeljivost je bila na nacionalnoj osnovi ali je on nije di-rektno iskazivao, mada sam ja to osetio. Me|utim, 20. septembra ove godineza vreme malog odmora, dok sam sedeo u svojoj klupi u u~ionici S. S. jepo~eo da me maltretira. Najpre mi je rekao da idem u o{e, ja sam odbio aon mi je udario {amar. Nisam vi{e mogao da se pravim da je sve u redu,suprotstavio sam mu se i potukli smo se. Drugovi iz razreda su nas razdvojilipre po~etka ~asa. Razredna je saznala za to i za vreme ~asa smo bili kodpedagoga i psihologa {kole. Pri~ali smo odvojeno. Na velikom odmoru, jasam stajao i pri~ao sa nekim drugovima. A. K., drug S. S.-a, me je s le|audario. Ja sam se okrenuo i vratio sam mu, po~eli smo da se tu~emo. S. S. jebio u blizini i on se ume{ao. Njih dvojica su me tada dobro pretukli. Slomilisu mi ruku. S. S. me je tukao metalnom {ipkom. Do{ao je {kolski policajac irazdvojili su nas, ta~nije odbranio me je. Kasnije je do{la policija i sve ispiti-vala. Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv S. S.-a i A. K.-a. Iako se sve


29 Intervju vo|en 30.11.2006. u Novom Sadu

to dogodilo ja sam poku{ao da nastavim da idem u {kolu ali su mi pretiliRadovi navija~i da }e me ubiti i morao sam da napustim {kolovanje.

Tatijana Matija{, razredni stare{ina Radenka Stankovi}a je izjavila:

Radenko je jedno jako dobro dete i smatram da je velika šteta što nije nastavioškolovanje. Što se tiče ove dvojice, odmah smo ih izbacili iz škole. Njima jezabranjeno da uđu u školsko dvorište. Policiju sam ja pozvala i insistirala da sepodigne tužba. Njih dvojicu sam još na početku školske godine targetirala kaoagresivne i posmatrala njihovo ponašanje. Žao mi je što su to uradili Radenku iposebno što sada ne ide u školu. Ako se roditelji slože mogli bi da izdejstvujemoda nastavi školovanje.30

3.9. NAPAD PROFESORA NA UÊNIKA U OSNOVNOJ [KOLI U LESKOVCU

Kristijan Saitovi}, u~enik V razreda O.[. „Petar Tasi}“ u Leskovcu, 4. de-cembra 2006. godine zadobio je udarce od svog nastavnika istorije. Istogdana Kristijanu je pozlilo i nakon dva dana morao je na hitnu operaciju sle-pog creva. Da li je ovaj incident pruzrokovao pucanje slepog creva nijeutvr|eno, ali je svakako pogor{ao zdravstveno stanje deteta. U izjavi datojCPM-u Kristijan navodi:

Na času istorije sam se smejao sa drugom Miljanom. Nastavnik istorije mi jeprišao i počeo da me udara pesnicama po glavi, grudima, stomaku, ogrebao mepo nosu i šutirao. Miljan je pitao: „Nastavniče, što ga udarate?” Onda je krenuoda udari Miljana, promašio ga je jer se Miljan izmakao. Nakon par minutaudaljio se rečima: „Ako pričas još ćeš da dobiješ.” Ostao sam da sedim na času,nisam smeo ni da plačem da me ne bi opet udario. Rekao je: „Cigani svi napolje,samo Srbi da ostanu”, jer kaže da mi mnogo pričamo. Onda je zazvonilo i otišaoje na drugi čas, a meni je curela krv iz nosa i počeo sam da plačem.

Aca Idi}, drug iz odeljenja, obja{njava {ta se dogodilo:

On (Kristijan) je bio nemiran, nastavnik mu je rekao da ćuti, ali on nije hteo.Smejao se i nastavnik je počeo da ga udara pesnicama, udarao ga je i šutirao.Rekao mu je: „Ako plačes, još ćeš da dobiješ batina!” Posle se Miljan zasmejaoi nastavnik mu je udario šamar, malo ga je promašio. Nastavnik je rekao: „Akovi Cigani ne slušate, otvorena su vam vrata, možete da idete napolje, ne morateda budete na mom času.” Posle je zvonilo i on je otišao.



Sunita Demirovi}, drugarica iz odeljenja dala je sli~an opis doga|aja:

Pričali smo nešto. Nastavnik mu je rekao da ne priča, Kristijan je nastavio inastavnik je došao i počeo pesnicama da ga udara. Ja sam se uplašila, sva samse tresla. Onda je udario Miljana. Čula sam kad je rekao: „Ako budete mirnibićete na mom času, ako nećete da budete mirni, izađite napolje.” Završio se čas,Kristijan je počeo da plače.31

U januaru 2007. godine CPM je podneo krivi~nu prijavu Op{tinskomjavnom tuìla{tvu u Leskovcu protiv Novice Milosavljevi}a za krivi~no delozlostavljanje i mu~enje i krivi~no delo nano{enje lakih telesnih povreda.


Ustavne odredbe

Novi Ustav Srbije sadrì odredbu kojom se eksplicitno zabranjuje bilo kojioblik diskriminacije. ^lan 21 propisuje da su svi jednaki pred Ustavom i za-konom. Dalje se navodi (st. 3) da je zabranjena svaka diskriminacija, biloposredna bilo neposredna, po bilo kom osnovu, a pre svega po osnovu rase,pola, nacionalne pripadnosti, dru{tvenog porekla, ro|enja, veroispovesti,politi~kog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ipsihi~kog ili fizi~kog invaliditeta. Ova odredba, uz izvesne modifikcije sezasniva na ~l. 3 Povelje o ljudskim i manjinskim pravim SCG. Osim toga, sastanovi{ta Ustava dozvoljena je afirtmativna akcija tj. pozitivna diskriminacijakoja podrazumeva primenu posebnih mera kako bi se lice ili grupa licadoveli u ravnopravan poloàj sa ostalim gra|anima (~l. 21, st. 4).

U drugom delu Ustava koji se odnosi na ljudska i manjinska prava i slo-bode sadràne su odredbe koje se odnose isklju~ivo na prava pripadnikanacionalnih manjina (~l. 75-81). Pripadnicima nacionalnih manjina je garan-tovana ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je bilo kakva diskrimi-nacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini (~l. 76).

Kako je nazna~eno u ~lanu 81, Srbija podstiè duh tolerancije i me|ukul-turnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapre|enje uzajamnog po{to-vanja, razumevanja i saradnje me|u svim ljudima koji ìve na njenoj teritoriji.Isto tako, merama u obrazovanju, kulturi i javnom obave{tavanju RepublikaSrbija podstiè po{tovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etni~kog,kulturnog, jezi~kog ili verskog identiteta njenih gra|ana (~l. 48).


31 Intervju vo|en 15.12.2006. u Leskovcu


Krivi~no delo povrede ravnopravnosti (~l. 128 Krivi~nog zakonika RS)

Radnja izvr{enja se sastoji u uskra}ivanju ili ograni~avanju prava ~ovekai gra|anina koja su predvi|ena Ustavom, zakonom ili potvr|enim me|unar-odnim ugovorima, ili u davanju povlastica ili pogodnosti drugom licu, a poosnovu njegove nacionalne ili etni~ke pripadnosti, rasi, veroispovesti,odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu politi~kog ili drugogube|enja, pola, jezika, obrazovanja, dru{tvenog poloàja, socijalnogporekla, imovnog stanja ili nekog drugog li~nog svojstva. Propisana kaznaje zatvor do 3 godine. Teì oblik postoji u slu~aju da je ovo krivi~no delou~injeno od strane slu`benog lica u vr{enju slu`be i ono }e se kaznitizatvorom od 3 meseca do 5 godina.

Krivi~no delo rasne i druge diskriminacije (~l. 387 Krivi~nog zakonika RS)

Ovom odredbom propisano je da }e se kazniti zatvorom lice koje na os-novu razlike u rasi, boji koè, nacionalnosti, etni~kom poreklu ili nekomdrugom li~nom svojstvu kr{i osnovna ljudska prava i slobode zajem~enaop{teprihva}enim pravilima me|unarodnog prava i ratifikovanim me|unar-odnim ugovorima. Po~inilac }e se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 god-ina.

Pored navedenih krivi~nih dela, za ovu grupu slu~ajeva je relevantno ikrivi~no delo nesavesnog rada u slu`bi (~l. 361 KZ RS), krivi~no delozloupotrebe slu`benog poloàja (~l. 359 KZ RS), krivi~no delo uvrede (~l.170 KZ RS). Sva nabrojana krivi~na dela opisna su u odeljku o pro-tivpravnom postupanju policije.

Drugi propisi

Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja32 - Kako jepropisano ~lanom 4 ovog zakona, gra|ani Republike Srbije jednaki su u ost-varivanju prava na obrazovanje i vaspitanje. Zabranjeno je diskriminatorno


32 Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, Sl. glasnik RS, 62/03, 64/03,

58/04, 62/04

pona{anje po osnovu rasne, nacionalne, jezi~ke, verske ili polne pripadnosti,fizi~ke ili psihi~ke konstitucije, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla,imovnog stanja, odnosno politi~kog opredeljenja, kao i podsticanje takvihaktivnosti. Pod ovim se podrazumeva svako neposredno ili posredno pravl-jenje razlika ili njihovo povla|ivanje, isklju~ivanje ili ograni~avanje, ~iji jecilj spre~avanje ostvarivanja prava, smanjenje prava ili prestanak jednakogtretmana deteta, odnosno u~enika (~l. 46). Osim toga, zabranjeno fizi~konasilje i vre|anje li~nosti dece, u~enika i zaposlenih (~l. 46, st. 3). Teàpovreda radne obaveze postoja}e ukoliko je prekr{ena neka od navedenihodredbi ili je zaposleni izvr{io krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom. Dis-ciplinski postupak koji se vodi po tom pitanju moè rezultirati i prestankomradnog odnosa (ukoliko je povreda u~injena s umi{ljajem ili svesnim ne-hatom, ~l. 131). Ako je radni odnos prestao zbog fizi~kog i drugog zlostavl-janja nastavniku, vaspita~u i stru~nom saradniku se suspenduje licenca na{est meseci (~l. 118), a ukoliko je to posledica izvr{enog krivi~nog dela protivdostojanstva li~nosti i morala licenca }e biti oduzeta (~l. 119). Ako direktorne preduzima odgovaraju}e mere prema nastavniku, vaspita~u ili stru~nomsaradniku koji ne izvr{ava svoje redovne radne obaveze, fizi~ki ka`njava ilivre|a li~nost deteta, odnosno u~enika direktor moè biti razre{en du`nosti.

U ~lanu 90 ovog zakona propisano je da se u {kolu moè upisati detekoje do po~etka {kolske godine ima najvi{e sedam i po godina. Izuzetno,usled bolesti ili drugih opravdanih razloga moè se upisati i dete starijeguzrasta na osnovu prethodne provere znanja i sposobnosti.

Zakon o osnovnoj {koli33 - Ovim zakonom propisano je da za decupred{kolskog uzrasta koja pripadaju etni~koj grupi {kola moè organizovatipripremnu nastavu za sticanje elementarnih znanja iz srpskog jezika (~l. 25).~lanom 5 predvi|ena je mogu}nost da se za pripadnike narodnosti nastavniplan i program ostvaruje i na maternjem jeziku, ili dvojezi~no, ako se zaupis u prvi razred prijavi najmanje 15 u~enika.

Za one koji imaju te{ko}a u savla|ivanju nastavnog plana i programa,{kola u toku godine organizuje dopunsku nastavu, dok se za u~enike samanjim smetnjama u fizi~kom i psihi~kom razvoju organizuje korektivnipedago{ki rad (~l. 31).

Lica starija od 15 godina ìvota, koja redovno ne poha|aju {kolu sti~uosnovno obrazovanje i vaspitanje u skladu sa ovim zakonom, a premanastavnom planu i programu za odrasle (~l.94). Osnovno obrazovanje ivaspitanje odraslih, organizuje se po razredima od I do VIII i traje ~etirigodine (~l. 96, st. 2).


33 Zakon o osnovnoj {koli, Sl. glasnik RS, 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02, 62/03.

[to se ti~e priznavanja svedo~anstava ste~enih u inostranstvu, dràvljaninSrbije koji je u inostranstvu stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje ilizavr{io pojedine razrede osnovne {kole, ima pravo da zahteva priznavanjesvedo~anstva o ste~enom obrazovanju ili pojedinom zavr{enom razreduosnovne {kole (~l. 123). Lice koje je podnelo zahtev za nostrifikaciju,odnosno priznavanje ekvivalencije strane {kolske isprave moè uslovno dase upi{e u naredni razred ukoliko postupak nije okon~an do isteka roka zaupis u~enika u {kolu (~l. 126).

Me|unarodni standardi

Antidiskriminacioni propisi

Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima (PGP) u~lanu 2 propisuje obavezu dràvama ugovornicama da po{tuju i zajem~eprava priznata u ovom Paktu svim pojedincima koji se nalaze na njihovojteritoriji i potpadaju pod njihovu vlast bez ikakvog razlikovanja, naro~ito upogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politi~kog ili svakog drugogube|enja, nacionalnog ili dru{tvenog porekla, imovine, ro|enja ili drugogstatusa. Antidiskrminacioni princip proklamovan je i u ~lanu 26 gde stoji dasu svi pred zakonom jednaki i uìvaju jednaku zakonskiu za{titu, kao i da }esvim licima biti zajem~ena efikasna za{tita protiv svake diskriminacije.

Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda(EKPS) zabranu diskriminacije reguli{e u ~lanu 14, propisuju}i da je ona ne-dozvoljena po bilo kom osnovu, ali su kao primeri takstivno navedeni pol,rasa, boja koè, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest,politi~ko ili drugo mi{ljenje, pripadnsot nekoj nacionalnoj manjini, imovnostanje, ro|enje ili drugi status.

Republiku Srbiju, osim gore navedenih me|unarodnih ugovora, upogledu op{te zabrane diskriminacije obavezuje i Protokol br. 12 uz EKPS,i Me|unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.

Obrazovanje

Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima(PESK)34 propisuje da svako lice ima pravo na obrazovanje (~l.13, st. 1).


34 Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Sl. list SFRJ, 7/71.

Protokol br. 1 uz Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slo-bodama35 u ~lanu 2 propisuje da niko ne moè biti li{en prava na obrazo-vanje.

Me|unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskrimi-nacije36 eksplicitno obavezuje dràve potpisnice da zabrane rasnu diskrim-inaciju u ostvarivanju prava na obrazovanje i stru~no osposobljavnje (~l. 5,ta~. e). Rasna segregacija, kao posebno teàk prekr{aj, nedvosmisleno sezabranjuje imaju}i u vidu ~l. 3 gde se dràvama potpisnicama name}eobaveza da osudi rasnu segregaciju i aparthejd, i da preduzmu korake zaspre~avnje, zabranu i iskorenjivanje svih ovakvih oblika delovanja na teri-toriji u njihovoj nadle`nosti.

Konvencija UNESKO protiv diskriminacije u obrazovanju37 u ~lanu3 navodi da su dràve potpisnice obavezne da, tamo gde je potrebno, zakon-ima zabrane diskriminaciju.

Na ovu oblast odnose se i odredbe sadràne u Konvenciji o pravima de-teta i Okvirnoj konvencija za za{titu nacionalnih manjina.


35 Protokol br.1 uz EKPS, Pariz, 20.mart 1952.

36 Me|unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Sl. list SFRJ, 6/67.

37 Konvencija UNESCO protiv diskriminacije u pogledu obrazovanja, Sl. list SFRJ, 4/64.

Stopa nezaposlenosti kod Roma je znatno ve}a u odnosu na ve}inskostanovni{tvo, a samo 20% Roma ima stalno zaposlenje. Pored niza adminis-trativnih prepreki koje onemogu}avaju ili oteàvaju zaposlenje, diskrimi-nacija jeste jedan od bitnih faktora nezaposlenosti velikog broja Roma.Slu~ajevi diskriminacije pri apliciranju za posao te{ko se utvr|uju, osim ondakada poslodavac otvoreno kaè da je nacionalna pripadnost razlogneangaòvanja ili davanja otkaza.

4.1. DISKRIMINACIJA PRI ZAPO[LJAVANJU

Nadica Marinkovi} (35) je, u januaru 2006. godine, prvo angaòvana kaosprema~ica u preduze}u „ITH“, ali je nakon tri dana dobila otkaz zato {to jeromske nacionalnosti. U svojoj izjavi za CPM je navela:

Nisam mogla da nađem posao i tražila sam pomoć od prijateljice Tanje. U tovreme, ona je radila u preduzeću za uvoz po imenu ITH u Vlajkovićevoj. Reklami je da kod nje upravo traže spremačice. Otišla sam na razgovor, bila je subota.Razgovarala sam sa Unom, sekretaricom vlasnika i direktora firme i rekla mi jeda mogu odmah da počnem da radim, ali da će u ponedeljak videti sa gazdom okodefinitivne odluke. Radila sam za vreme vikenda i u ponedeljak, a u utorak mi jerečeno da ne dolazim na posao. Odmah sam posumnjala da je to zbog pripadnostiromskoj naciji, jer kada mi je Una pravila raspored rekla mi je da dođemposlepodne kada ima manje službenika i da će me manji broj ljudi videti. Kadami je to saopštila, bilo mi je jako neprijatno, ali mi je trebao posao i nisam ništareagovala. Napominjem da niko nije imao primedbe na moj rad.

Tanja Smiljani}, prijateljica N. Marinkovi}, za CPM je izjavila:

U firmi gde sam radila kao spremačica hitno je bila potrebna jedna žena zarad. Moja prijateljica Nadica je tražila posao, pozvala sam je i obavestila da


4. POVREDE PRAVA PRI ZAPO[LJAVANJU

dođe. Istog dana, popodne, je došla i počela da radi. Primljena je od stranesekretarice Une. Tada joj je rekla da će početi, ali da će u ponedeljak ili utorak,kada se gazda vrati s puta, dobiti kompletnu informaciju. U utorak joj je javljenoda ne dolazi na posao. Čak mi je rekla da joj prenesem da ne dolazi ni za novac,već je meni dala da joj predam. Nije mi bilo u redu da bude otpuštena znajućikoliko se ona trudila i koliko je pedantna. Pitala sam zbog čega Nada više neradi kada nam trebaju žene. Rekla mi je da je to zato što su tu svi poslovni ljudii direktori pa je nezgodno da se Romkinja šeta tuda. Iznervirana tom izjavom,rekla sam da je ona moja sestra. Sutradan sam i ja dobila otkaz.

Nakon par dana me je pozvala da dođem i ponovo počnem da radim. Ja nisamRomkinja, ima plavu kosu. Kada sam ponovo počela da radim, saznala sam dasu u međuvremenu iznajmili žene iz agencije za čišćenje poslovnog prostoraKlineks. Bila je predstavnica iz agencije i ugovorila posao, međutim, kada sudošle radnice istog časa su vraćene jer su sve do jedne Romkinje38.

4.2. SLUÂJ DISKRIMINACIJE U VALJEVU

Dragan Daki} iz Valjeva, je od drugara saznao da preduzima~ka firmakoja radi na izgradnji slovena~ke fabrike „Gorenje” traì radnike. Dana 15.juna 2006. godine oti{ao je sa ~etvoricom drugara da se prijave za posao. Usvojoj izjavi navodi:

Primali su 15 radnika, i mada nisu imali dovoljan broj nama su rekli dadođemo sutradan. Došli smo sutra u dogovoreno vreme i ponovo nam je rečenoda dođemo sutra. Svaki put je bio izgovor da nadležni nije prisutan i da kada ondođe reći će nam da li možemo da radimo. Zato što mi je posao jako potreban do-lazio sam četiri dana, svaki put u određeno vreme. Četvrtog dana je taj poslovođarekao da ne sme da nas zaposli jer mu ne dozvoljava poslodavac iz Gorenja. Bilomi je i pre toga jasno da nije u redu da nas toliko dana odbija, ali sam se ipaknadao da će biti povoljno, odnosno da ću dobiti posao.

Voja Antoni}, jedan od radnika koji je dobio posao u svojoj izjavi navodi:

Da ima slobodnih radnih mesta saznao sam od drugara. Išli smo zajedno davidimo da nas primi preduzimač. Mene su primili još prvog dana, a njima jerečeno da dođu sutradan i tako su danima odlagali da ih prime. Bili su upornida se zaposle, dolazili su četiri dana i mada znam da je falilo još radnika i da iz



Slovenije nije bilo nikoga koga bi interesovalo ko izvodi radove, njima je ipakrečeno da poslodavac iz Slovenije ne bi hteo da Romi budu radnici.39

4.3. DISKRIMINACIJA PRI ZAPO[LJAVANJU RADNIKA U AUTO PERIONICI U SREMÎCI

Sabuhan Krasni}i (22) je od druga saznao da auto perionica u Beograd-skoj ulici u Srem~ici traì radnike. Dana 5. februara 2006. godine oti{ao je dase raspita sa posao. U izjavi datoj CPM-u navodi:

Došao sam do auto perionice, video se sa gazdom koga inače i poznajem, irekao sam mu da sam čuo da treba nove radnike i da sam zainteresovan za posao,a i ispred perionice je stajala vidljiva tabla sa natpisom: „Potrebni radnici“. Onje onako povišenim tonom rekao da mu ne trebaju radnici, na šta sam mu jaodgovorio da imam iskustva, da tri godine radim po auto perionicama pa znamposao i da živim blizu, a on mi je opet ponovio da ne treba. Ja sam se okrenuo ipošao, ali me je on zaustavio, odvukao na stranu i rekao mi je da se ne ljutim, alineće da me zaposli jer sam Cigan, jer će tako on da izgubi mušterije koje ne želeda im Cigan pere automobil. Ja sam se okrenuo i otišao.

Istraìva~ CPM-a, tako|e Rom, nakon 15 dana oti{ao je do auto perionice,a natpis „potrebni radnici“ je i dalje stajao. Oti{ao je do gazde, rekao da jevideo oglas za posao i da bi hteo da radi. Vlasnik Sa{a je pitao prvo gde ìvii da li ima neko iskustvo, traìo je broj mobilnog i rekao da }e mu se javitiza dan-dva. Vlasnik se nikada nije javio.40


Ustavne odredbeUstav Srbije jem~i pravo na rad, pravo na slobodan izbor rada i dostup-

nost svih radnih mesta svima, pod jednakim uslovima (~l. 60).Na ovu oblast odnosi se i ~lan 21 Ustava Srbije kojim se zabranjuje bilo

koji oblik diskriminacije, kao i ~lan 76 koji je eksplicitan po pitanju zabranediskriminacije nacionalnih manjina. Detaljniji opis antidiskriminatornihodredbi dat je u prethodnoj glavi.


39 Intervju vo|en 23.07.2006. u Valjevu



Krivi~no delo povrede prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja (~l. 163 Krivi~nog Zakonika RS)

Radnja izvr{enja se sastoji u svesnom ne pridràvanju zakona ili drugogpropisa, kolektivnog ugovora i drugih op{tih akata pri ~emu se drugom licuuskra}uje ili ograni~ava pravo koje mu pripada. Kazna za ovo krivi~no deloje ili nov~ana ili zatvor do dve godine.

Krivi~no delo povrede prava pri zapo{ljavanju i za vremenezaposlenosti (~l. 164 Krivi~nog Zakonika RS)

Ovo krivi~no delo postoji u slu~aju kada neko lice svesnim kr{enjempropisa ili na drugi protivpravan na~in uskrati ili ograni~i pravo gra|ana naslobodno zapo{ljavanje pod jednakim uslovima i ono }e se kaznitinov~anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Osim toga, istom kaznomkazni}e se i lice koje se svesno ne pridràva zakona ili drugih propisa iop{tih akata o pravima gra|ana za vreme nezaposlensoti i time neza-poslenom licu uskrati ili ograni~i pravo koje mu pripada.

Na ovu grupu slu~ajeva odnose se slede}a krivi~na dela: krivi~no delopovrede ravnopravnosti (~l. 128 KZ RS), krivi~no delo rasne i druge diskrim-inacije (~l. 387 KZ RS) opisana u prethodnoj glavi, kao i krivi~no delo uvrede(~l. 170 KZ RS).

Drugi propisi

Zakon o radu41 sadrì detaljne odredbe kojima ure|uje problem diskrim-inacije pri radu i zapo{ljavanju. Na osnovu ~lana 18 zabranjena jeneposredna i posredna diskriminacija lica koja traè zaposlenje, kao i za-poslenih, s obzirom na pol, ro|enje, jezik, rasu, boju koè, starost, trudno}u,zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, verois-povest, bra~ni status, porodi~ne obaveze, seksualno opredeljenje, politi~koili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, ~lanstvo u politi~kimorganizacijama, sindikatima ili neko drugo li~no svojstvo.

U kontekstu ovog zakona neposredna diskriminacija jeste svako postu-panje uzrokovano nekim od navedenih osnova kojim se lice koje traì za-poslenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloàj u odnosu na druga


41 Zakon o radu, Sl. glasnik RS, 24/05, 61/05.

lica u istoj ili sli~noj situaciji. Posredna diskriminacija postoji kada odre|enanaizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepo-voljniji poloàj u odnosu na druga lica - lice koje traì zaposlenje, kao i za-poslenog, zbog odre|enog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja gorenavedenih (~l. 19).

Diskriminacija je zabranjena u odnosu na: uslove za zapo{ljavanje i izborkandidata za obavljanje odre|enog posla; uslove rada i sva prava iz radnogodnosa; obrazovanje, osposobljavanje i usavr{avanje; napredovanje naposlu; i otkaz ugovora o radu (~l.20).


Okvirna konvencija za za{titu nacionalnih manjina u ~lanu 4 obavezujeugovornice da zajem~e pripadnicima nacionalnih manjina ravnopravnostpred zakonom i jednaku zakonsku za{titu. Zabrani}e se svaka diskriminacijapo osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.

Srbiju, kao ~lanicu Me unarodne organizacije rada, obavezuju i Konven-cije br. 122 o politici zapo{ljavanja i Konvencija br. 111 protiv diskriminacije.


U ovoj glavi opisani su slu~ajevi vre|anja Roma na etni~koj osnovi ipovrede radne obaveze, ali najteì oblik povrede prava jeste nemogu}nostostvarivanja zdravstvene za{tite. Ovim su pogo|eni Romi koji ne mogu dadobiju prijavu prebivali{ta usled ~ega im je onemogu}eno izdavanje li~nihdokumenata, pa shodono tome i ostvarivanje prava na zdravstvenu i soci-jalnu za{titu. Ovakvi slu~ajevi nisu opisani jer povla~e razmatranje prava napravni subjektivitet koje zbog svoje kompleksnosti zahteva detaljnu i za-sebnu analizu.

5.1. MALTRETIRANJE U PORODILI[TU

Biljana Neda (33) ̀ ivi kao podstanar u Beogradu i ne moè da dobije pri-javu prebivali{ta {to joj onemogu}ava da ostvari pravo na zdravstvenuza{titu. Kada je dana 10. marta 2007. godine oti{la u Ginekol{ko-aku{erskukliniku u Vi{egradskoj ulici da bi se porodila, pretrpela je veliki stres:

Kada sam ušla u porodilište na prijemu su mi rekli da moram da donesemzdravstvenu knjižicu i uput za ležanje u bolnici što pre, znači pre otpusta. Suprugje bio sa mnom i čuo je to ali ni ja ni on nismo u mogućnosti da dobijemo prijavuboravka da bi ostvarli pravo na lečenje. Sutradan u viziti mi je načelnicaodeljenja rekla da ako ne donesem uput za bolnicu i zdravstvenu knjižicu da ćumorati da platim porođaj. Rekla sam da ja nemam novac i da neću moći daplatim. Ona je rekla da će u tom slučaju beba da ostane u bolnici dok ja nešto nepreduzmem, ili da platim ili da donesem knjižicu i uput. Meni je bilo preostalosamo da plačem, potresla sam se i sada nemam mleko da hranim bebu.

U izjavi njenog supruga,Vase Neda (34), stoji:

Kada sam tog dana došao u posetu, moja žena se porodila ali je bila jakouznemirena i plakala je. Rekla mi je da se plaši da će imati problema sa izlaskom


5. POVREDE PRAVA U ZDRAVSTVU

i posebno se boji da joj ne zadrže bebu. Pitao sam je zbog čega ima strah,odgovorila mi je da joj je glavna doktorka rekla da će biti problema što nemadokumenta. Kada je bila u viziti ta lekarka je pretila da neće pustiti bebu ako jane donesem ili uput ili pare. Žena je bila vrlo uznemirena i nismo imali izbora doknismo pronašli rešenje u vašoj organizaciji.

Slu`benica na {alteru otpusta je izjavila:

U redu je da pacijentkinja koja nema zdravstveno osiguranje i porodi se kodnas da bude otpuštena bez naplate ali bar da ima ličnu kartu, to će biti dovoljno.42

Uz angaòvnje CPM-a, gospo|a Neda je otpu{tena iz bolnice bez da jenapla}ena bilo kakva nadoknada.

5.2. SLUÂJ HITNE POMO]I U NOVOM SADU

Dana 14. juna 2006.godine Zelfiju Zahiri (45) je na pe{a~kom prelazu (gdene postoji semafor) na Temerinskom putu u romskom naselju Veliki rit,udario automobil marke Zastava-Pickup. @ena je pala i tako ostala da leìvi{e od sat vremena, a iz glave i desne noge je krvarila. Policija je ubrzodo{la. [ta se dalje de{avalo, obja{njava njen suprug [ukrija Aziri (45):

Pozvao sam hitnu pomoć, obećali su da će doći. Posle 15 minuta pozvao ihje Enver Ahmeti, njemu su rekli da treba da se strpimo i da mi nismo jedini. Posle15 minuta je zvao jedan od policajaca i njemu su rekli da će doći čim budu mogli.Dok je došla služba Hitne pomoći žena je ležala povređena na putu i krvarilaviše od sat vremena. Kada su stigli počeli su da viču i da vređaju. U kolima je bilopet članova ekipe. Najstariji među njima je odmah počeo da viče na nas. Bilo nasje puno okupljenih oko moje žene i policajci su bili sa nama. Taj, pretpostavljam,lekar je rekao: „Šta vi hoćete? Ko vam jebe mater! „Policajac je samo rekao:„’Ajde sada radite svoj posao, dosta priče.“

O~evidac doga|aja, Enver Ahmeti je za CPM izjavio:

Ja imam prijatelje ovde u Velikom ritu i povremeno dođem da se nešto do-govorimo oko posla. Juče sam bio baš blizu mesta događaja. Vozač kola koja suudarila ženu koja je prelazila preko pešačkog prelaza zamalo da pobegne. Srećada su policijska kola došla za par minuta i počinilac nije uspeo da pobegne. Poli-



cajci su uzeli podatke od počinioca. Video sam da kola hitne pomoći nikako nedolaze i ja sam ih sa mobilnog pozvao. Dok sam pričao šta se desilo i molio dadođu bili su vrlo ljubazni, međutim kada su saznali za ime bolesnice i mesto do-gađaja, postali su arogantni i počeli su priču o tome da imaju puno posla i daće doći čim budu mogli. Rekli su mi i da nemaju dovoljan broj vozila i da moramoda budemo strpljivi. U više navrata i policajci su zvali hitnu službu. Tek nakonviše od sat vremena su došli. Čim su izašli iz kola počeli su da psuju i vređaju.

U svojoj izjavi za CPM Selman Beri{a, porodi~ni prijatelj, navodi:

Posle dugo vremena, hitna pomoć je ipak došla. Prevezli su Zelfije u Pokra-jinsku bolnicu. Ja sam sve vreme bio sa njom. Vozio sam ležaj od lekara dolekara. Snimala je sve što je bilo sumnjivo na prelom. Ispostavilo se da je imalatežu povredu na glavi, stavljene su kopče, na nogu je stavljen gips jer je biootvoren prelom. U bolnici su bili vrlo nehumani prema nama. Morali smo dačekamo red u hodniku, tražili su zdravstvenu knjižicu da bi je primili u bolnicu.Ona ima beli karton kao raseljeno lice, ali nije mogla pretpostaviti da će joj tre-bati do prodavnice. Morao sam da idem kući da donesem njen beli karton kojiomogućava lečenje, tek tada su je smestili u bolnicu. Dok nisam doneo kartonnisu je smestili u sobu. Čak su rekli da može da ide kući ako nemamo karton,odnosno knjižicu.43

5.3. PONI@AVANJE U DOMU ZDRAVLJA U KLISI

Metija [abani je raseljeno lice sa Kosova trenutno naseljena u naselju Ve-liki Rit u Novom Sadu. Kao i svi raseljeni dobila je dokument po kome imampravo da se le~i. Zbog zdravstvenih tegoba je prinu|ena da ide ~esto u domzdravlja u Klisi, ali gotovo svaki put doìvi neprijatnosti. Prilikom posetelekaru, dana 21.septembra 2006. godine doktorka Jovanovi} joj je rekla:

„Kada se budeš prekrstila (promenila veru), a ti lepo dođi. Dosta mi je vas satim imenima, ne mogu da se sporazumem sa vama.”

Dr. Jovanovi}, lekar Doma zdravlja u Klisi, u svojoj izjavi je rekla slede}e:

Šta vi sada hoćete?! Nemam vremena za razgovor, nije tačno da birampacijente, ali nemam više strpljenja da pričam sa nekim ko me ne razume. Da livi znate da ja imam pacijente koji ne znaju srpski i ja ne mogu takve da lečim.



Kada budu hteli da prihvate činjenicu da žive u Srbiji i da moraju da znaju dase sporazumevaju. Rekla sam da treba da se prekrsti, ali sam mislila prvenstvenona to da treba da nauči srpski jezik.44

5.4. UVREDE NA KLINICI U NOVOM SADU

U no}i 15. aprila 2006.godine, Nevrija Beri{a je primljena u Pokrajinskubolnicu u Novom Sadu na odeljenje za abdominalnu-endokrinu hirurgiju.Te iste no}i je hitno operisana i preminula je. Sutradan, zet Enver Ahmeti injena sestra, Sevdija Ahmeti, su do{li da obi|u pacijentkinju kada su saznalida je preminula. Enver je poku{avao da smiri svoju suprugu, kojoj je od {okaodmah pozlilo. [ta se desilo tog dana, Enver Ahmeti obja{njava:

Dok smo tako još bili na hodniku i čekali da nam daju dokumentaciju za daljuproceduru koja je neophodna u tim situacijama, naišao je jedan doktor. On nijelečio sestru moje žene ali je sebi dao za pravo da se izdere na nas. Najpre nas jevređao. Onda je rekao: „Ja bih vas sve pobio!” Dok je vikao u isto vreme seglasno i cinično smejao. Pitao sam ga da li vređa zato što sam crn, on se i daljesmejao. Na njegovu izjavu da bi nas sve pobio, ja sam postavio pitanje da li ontreba da leči ili da ubija ljude. Još sam ga pitao kako da mu verujem i da mu sutradovedem sina ili ženu da leči. Na sve to on se i dalje samo smejao. Uznemiren nje-govom reakcijom rekao sam da on nije lekar nego ubica i da bi trebalo da gatužim, odgovorio je: „Ti ne smeš da me tužiš, ubio bhi te.”

Medicinska sestra koja radi na tom odeljenju mi je dala ime lekara, ali svojeime nije smela da mi napiše.45

5.5. UVREDE I ODBIJANJE DA SE PRU@I LEKARSKA POMO]

Hasani Dèmail, otac Sandre Kosti} (8), obja{njava u izjavi za CPM da seSandra 3. marta 2006. godine negde oko 21h vratila ku}i sa povre|enomdesnom rukom i uàsnim bolovima. Te ve~eri je bila deùrna de~ija klinikau Tir{ovoj, pa ja odlu~io da odvede Sandru na pregled. Javili su se deùrnojmedicinskoj sestri, predali zdravstvenu knjiìcu i ona ih je uputila u ordi-naciju niz hodnik:




Unutra je sedeo jedan mlađi lekar. Rekao je da sačekamo. Izašli smo i seli naklupu u hodniku. Posle desetak minuta isti taj doktor je izašao i pitao na hodnikušta hoćemo. Objasnio sam što sam strpljivije mogao, mada mi je bilo neprijatnošto nas je primio na hodniku. Prekinuo me je rekavši da to nije ništa i da idemokući, da ne trčimo kod lekara za svaku sitnicu. Pogledao sam Sandru, i video dane može da trpi bol. Rekao sam da mora da nas ispoštuje i da nas primi na pre-gled, i da treba da se snimi ruka. Tada je krenuo u napad: „Šta vi hoćete, ne ču-vate svoju decu, dovodite ovde da ih ostavite, pa ne može ni Interpol da vaspronađe! Kakva ruka, možda je celog dana prosila pa je sada boli!“ Ne znamkako sam se strpio da ga ne udarim. Samo sam oštro izgovorio: „Hoću da midete snimi ruku na rendgen i ne idem odavde! Jel jasno?“ Dok je pisao uput zarendgen, govorio je da sada Cigani svašta znaju i da je ceo svet poludeo štonjima dade da se opismene. Kada je snimak bio gotov posle dugih sat i po, nasnimku se jasno videlo naprsnuće i istegnute tetive. Sandri su stavili longetu.46


Ustavne odredbeUstav Srbije jem~i zdravstvenu za{titu, odnosno svako ima pravo na

za{titu svog fizi~kog i psihi~kog zdravlja (~l. 68).Na ovu oblast odnosi se i ~lan 21 Ustava Srbije kojim se zabranjuje bilo

koji oblik diskriminacije. Detaljniji opis antidiskriminatornih odredbi dat jeu glavi o povredi prava u obrazovanju.


Krivi~no delo neukazivanja lekarske pomo}i (~l. 253 Krivi~nog Zakonika RS)

Ovo krivi~no delo postoji u slu~aju da lekar odbije da ukaè lekarskupomo} licu koje se nalazi u neposrednoj ìvotnoj opasnosti ili opasnosti nas-tupanja te{ke telesne povrede ili te{kog naru{avanja zdravlja. Lekar }e sekazniti nov~anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Na ovu grupu slu~ajeva odnose se slede}a krivi~na dela: krivi~no delopovrede ravnopravnosti (~l. 128 KZ RS), krivi~no delo rasne i druge diskrim-inacije (~l. 387 KZ RS) opisana u glavi br. 3, kao i krivi~no delo nesavesnograda u slu`bi (~l. 361 KZ RS), krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja



(~l. 359 KZ RS), krivi~no delo uvrede (~l. 170 KZ RS). Nabrojana krivi~nadela opisna su u odeljku o protivpravnom postupanju policije.

Drugi propisi

U Zakonu o zdravstvenoj za{titi47 Romi se navode kao posebna kate-gorija stanovni{tve koja uìva zdravstvenu za{titu i o kojoj se vodi dru{tvenabriga za zdravlje (~l.11, st. 2, ta~. 11).

Na~elo pravi~nosti zdravstvene za{tite stipulisano je u ~lanu 20 na osnovukoga se zabranjuje diskriminacija prilikom pruànja zdravstvene za{tite poosnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla,veroispovesti, politi~kog ili drugog ube|enja, imovnog stanja, kulture, jezika,vrste bolesti, psihi~kog ili telesnog invaliditeta.

Zakon dalje navodi da svaki gra|anin ima pravo da zdravstvenu za{tituostvaruje uz po{tovanje najvi{eg mogu}eg standarda ljudskih prava ivrednosti (~l. 25), kao i da u postupku ostvarivanja zdravstvene za{titepacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slu`bi bez diskriminacijeu odnosu na finansijske mogu}nosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja ilivreme pristupa zdravstvenoj slu`bi (~l. 26).

Na osnovu Zakon o zdravstvenom osiguranju48 obaveznom zdrav-stvenom za{titom obuhva}eni su i lica romske nacionalnosti koji zbogtradicionalnog na~ina ìvota nemaju stalno prebivali{te, odnosno boravi{teu Republici (~l.22. st. 1, ta~.11).


47 Zakon o zdravstvenoj za{titi, Sl. glasnik RS, 107/05.

48 Zakon o zdravstvenom osiguranju, Sl. glasnik RS, 107/05, 109/05.

Romi su izloèni diskriminaciji u pristupu javnim mestima, a naro~ito akosu ovi u privatnom vlasni{tvu. @rtve ovakve vrste diskriminacije nemajuefikasnu pravnu za{titu zbog te{ko}a u prikupljanu dokaza. Ukoliko pod-nese tu`bu, `rtva mora i da prikupi dokaze koji obi~no nisu dostupni ~ak ikada je onima koji to gledaju sa strane jasno da je `rtva diskrimisana.

6.1. SLUÂJ U VOZILIMA „NI[-EKSPRESA“

Gordani Bjeleti}, novinarki ni{ke televizijske stanice RTV 5, dana 11. no-vembra 2006. godine dojavila je prijateljica zaposlena u „Ni{-ekspresu“ da jeod{tampana {ema gradskog saobra}aja gde je jedna autobuska stanica ublizini romskog naselja „Crvena zvezda“ nazvana „Cigani“. U svojoj izjavi zaCPM, Gordana Bjeleti} navodi:

Ja sam odmah krenula ka njenom radnom mestu koje je u blizini sedišta RTV5, reč je o Bulevaru Dr. Zorana Đinđića. Kolega kamerman je snimio tu šemu,potom smo ušli u prvi autbous koji je naišao. U tom autobusu takođe smo snimilišemu gradskog saobraćaja koja je stajala zalepljena iznad šoferšajbne sa un-utrašnje strane autobusa na delu za suvozača. Bili smo šokirani. Pozvala sam Os-mana Balića. On je bio jako iznerviran, rekao mi je da je to sramota za grad ipozvao me da mu se pridružim u sedištu „Niš-ekspresa“ na Bulevaru Nemanjića.Nakon pola sata samo se našli, na ulazu nam portir nije dozvolio da uđemo, a navratima „Niš-ekspresa“ nalazilo se saopštenje sledeće sadržine: „Ovo preduzećenikad nije delilo putnike po verskoj i nacionalnoj pripadnosti. Odbacujemo svetvrdnje da je to učinjeno namerno i da smo imali nameru da uvredimo romskupopulaciju. Tu se radi o propustu tehničke prirode i o upotrebi često korišćenogtermina. Romima koji su se zbog ovog osetili povređeno, „Niš-ekspres“ se izvin-java i još jednom podvlači da putnike ne deli po nacionalnosti.“ Vest je objavl-jena istog dana u 23.00h uz izjavu Osmana Balića i saopštenje „Niš-ekspresa“.


6. DISKRIMINACIJA NA JAVNIM MESTIMA

U izjavi datoj CPM-u Osman Bali}, menadèr op{tine „Medijana“, navodi:

Kad me je pozvala novinarka RTV 5 i rekla da su štampali u nekoliko stotinaprimeraka šemu gradskog saobraćaja sa nazivom „Cigani“ za jednu stanicukoja se nalazi u blizini naselja „Crvena zvezda“, ja sam poludeo. Novinarki samrekao da se nađemo ispred „Niš-ekspresa“. Kada smo tamo došli portir nas nijepustio da uđemo unutra. Na vratima ulaza bilo je zalepljeno saopštenje u komese oni izvinjavaju za to što su tako nazvali stanicu. To je pre svega njihova brukai sramota. Ovoga puta im je progledano kroz prste, ali idući put lično ću ih jatužiti.49

6.2. INCIDENT U „BEOVOZU”

Miodrag Marinkovi} (35), njegov otav Jovan Marinkovi} i brat @eljko dana10. septembra 2006.godine u popodnevnim ~asovima vozili su se Beovozomod Zemun polja do Beograda. U toku vo`nje, pre stanice To{in bunar izbioje incident sa kondukterom „Beovoza”. Miodrag Marinkovi} opisuje {ta sede{avalo tom prilikom:

Živko i ja smo imali kupljene karte, a otac ima mesečnu kartu. Kondukter namje poništio karte i pošao dalje. Otac, pošto poznaje tog konduktera rekao je, višeprijateljski nego sa nekom namerom, da je mogao i da ne poništi karte za stanicu-dve. Onda je kondukter iznerviran rekao: „Šta izigravaš ciganska posla, pun mije kurac vas Cigana iz Zemun polja!” Dodao je: „Hoćeš da te izbacim iz voza?”Tata je tada rekao: „ Ne možeš da me izbaciš, imam povlasticu.” Onda je kon-dukter prišao mom ocu i rekao: „Sad ću da ti pokažem da mogu da te izbacim”.Nasrnuo je na mog oca i želeo je da ga tuče i izbaci iz voza. Ustao sam i u željida ih smirim, stao sam između njih i raširio ruke prema obojici. Rekao sam daje bilo dosta i da se smire. On me je iznenada udario i slomio nos. U momentuništa nisam video, krv je lila na sve strane. Tada sam bio van sebe od bola i besai uzvratio sam mu udarac. Da sam stajao i čekao on bi me još udarao, morao samda se branim. Onda su skočili putnici i zaustavili su nas. Neposredno posle togastigao je i drugi kondukter, on je bio vrlo fer. Nije dozvolio da dođe do nastavkatuče, zadržao je svog kolegu i govorio mu je da se smiri. Čim je on prestao danasrće na mene ja sam se udaljio. Kada smo stigli u stanicu, ušla je policija, ve-rovatno je neko javio šta se desilo. Mene i tog konduktera su odvezli u Urgentnicentar, a mog brata i oca su odveli u stanicu policije da daju izjavu.


49 Intervju vo|en 20.11.2006. u Ni{u

Jovan Marinkovi}, otac Miodraga Marinkovi}a za CPM izjavljuje:

Vrlo često idem ovim vozom do grada i iz grada. Imam pretplatnu kartu iuopšte nemam običaj da se švercujem niti sam decu tako vaspitao. Često viđamgospodina Vešticu u vozu, vrlo lepo se ispričamo. Kada idem sa Kvantaške pijacei nosim voće uvek mu dam voća. Stekao sam utisak da je fin čovek i da mi je uneku ruku prijatelj. Tog dan kada sam išao sa sinovima do grada i kad sam sreonjega nije mi bilo ništa posebno što sam se našalio kada sam mu rekao da nijemorao da poništi kartu. Karte je već bio poništio i to je bila samo šala. Da samhteo da tražim uslugu ja bih ga pitao pre poništenja karata. Ovako sam rekaonešto samo radi šale. Njega je to jako iznerviralo pa nas je vređao. Pošao je čakda me tuče. Moj stariji sin je pokušao da smiri situaciju ali je on udario njega irazbio mu nos. Ja sam isto ovo rekao i u stanici policije Novi Beograd.50

6.3. DISKRIMINACIJA NA STAROM DIF-U

Rukija Redèpi je (38) dana 6. jula 2006. godine poku{ala sa maloletnimsinom da u|e na bazen na Starom DIF-u u Deligradskoj ulici u Beogradu, alijoj {alterska slu`benica nije dozvolila:

Bila sam na godišnjem odmoru i nemam mogućnosti da otputujem negde sadetetom, pa sam odlučila da sin i ja odemo na bazen. Otišla sam do sportskogcentra koji se nalazi na Slaviji u Deligradskoj ulici. Na šalteru, nešto sličnoportirnici, sedela je jedna žena i ja sam se njoj obratila i pitala koji su uslovi zakorišćenje bazena. Sa mnom je bio moj maloletni sin, koji ima 7 godina. Najpreme je neprijatno pogledala, ćutala je par sekundi, ćutali su svi koji su se zadesiliu foajeu sportskog centra. Najzad je žena progovorila vrlo neprijatnim tonom:„Bazen još ne radi!” Stajala sam skamenjena njenim prezrivim pogledom takoda kada je to izgovorila bilo mi je lakše jer sam mislila da će mi reći gomilu uvre-dljivih reči koje sam naučila da čujem. Uspela sam da se pokrenem, čvrsto samdržala dete za ruku, okrenula sam se da krenem, tada sam zapazila da ljudi izlazei ulaze na bazen. Pitala sam službenicu kako to da ne radi kada ovi ljudi izlazesa bazena. Tada je ona rekla: „Samo još fali da ovde dolaze Cigani da se kupajupa da rasteraju sve kupače”. Izašli smo na ulicu, osećala sam se vrlo poni-ženo.51




6.4. [IKANIRANJE DETETA U PRODAVNICI „CER“ U BELOJ RECI

Dragica Petrovi} (10), iz mesta Bela Reka je 5. marta 2007. godine pretr-pela {ikaniranje od strane prodavca u lokalnoj prodavnici „Cer“. U njenoj iz-javi stoji:

Mama me je poslala u prodavnicu da joj kupim cigarete, dala mi je 200 dinarada imam sutradan za školu, dala mi je 50 za cigarete a ja sam imala 25 koji sumi ostali od predhodnog dana od novca koji dobijam da imam u školi. Mama mije na polasku rekla da mogu da kupim i nešto od slatkiša za sebe. Ušla sam uprodavnicu, tražila sam cigarete i dala sam novac. Posle sam uzela lizalicu ihtela sam sa izvadim novac iz zadnjeg džepa (radi se o 5 dinara), i u isto vremesam držala lizalicu. Odjednom me je prodavac uhvatio za vrat i rekao mi je:„Kradeš, kradeš! Idi po roditelje!” Držao me je za vrat sve do ispred prodavnicei tu ispred mi je udario šamar. Ispred prodavnice, je bila Mirjana Đurić, ona jesve mogla videti i čuti jel još nije stigla da ode nakon kupovine. Otrčala sam kućiplačući. Kada sam stigla uplakana mama me je pitala šta se desilo, ispričalasam joj sve i odmah smo otišle u prodavnicu. Mama je pitala šta se desilo,prodavac joj je rekao: „Tvoje dete hoće da ukrade lizu.” Mama ga je zatim pitalazašto je tukao njeno dete i dodala je da ako je nešto uzela treba da pošalje poroditelje i ona bi došla kao što je sada došla. Onda je prodavac počeo da viče namamu. Rekao je: „A šta si htela, da je mazim, ona je ukrala lizu”. Onda je onisterao iz prodavnice i mene i mamu, rekavši: „Izlalzi iz prodavnice!” Potom nasje izgurao napolje. Otišle smo kući. Plakale smo. Kada je došao tata, mama muje sve ispričala i rekla mu je da će pozvati policiju. Policija me je ispitala i ja samsve ovako isto rekla.

Marija \uri}, kom{inica, je u svojoj izjavi za CPM navela slede}e:

Bila sam u prodavnici tog dana, nisam sigurna koliko je bilo sati, žurila samna posao. Moja kuća je odmah do prodavnice i imala sam samo malo vremanada kupim nešto u žurbi, kada sam prilazila videla sam devojčicu Dragicu Petrovići prodavca Gorana Marića da nešto pričaju ispred prodavnice „Cer”. Niko nijevikao. Ja sam ušla kupila šta mi je trebalo i otišla. U momentu kada sam otišladevojčica i prodavac su ostali, šta se posle desilo ne znam.

Prema re~ima Slavice Risti}, kom{inice koja se zatekla u prodavnici kadaje Dragica do{la sa majkom Marijom, stvari su se odvijale ovako:

Bio je ponedeljak, 5. mart 2007. ja sam bila u prodavnici „Cer” u Beloj Reci,kada je Marija došla sa ćerkom. Prodavac je bio sagnut da bi meni izmerio


eksere, ona je ušla i čekala, kada se ispravio i video je pitao je:„Jel si došla?”Ona je rekla: „Nisi morao da je udariš!”, na šta je on odgovorio: „Šta si ti htela,da je mazim?” a onda je vikao: „Izlazi iz prodavnice!” Uhvatio je za leđa iizgurao, dok je gurao pitao je „Hoćeš i tebe da tučem? Izlazi!” Pitala me je prednjim hoću li da joj budem svedok i ja sam prihvatila. Ja hoću da kažem jer jaimam dete i ne bi htela da sutra i moje dete tako prođe.52

6.5. DISKRIMINACIJA U KLUBU „ZIZI” U KIKINDI

Romski mladi}i su nekoliko puta poku{avali da u|u u diskoteku „Zizi” uKikindi, ali bezuspe{no. Ispred diskoteke mladi}i iz obezbe|enja su im reklida ne mogu da ih puste jer navodno gazda ne èli da rastera ostale goste.Barbun Kaleja (24) u svojoj izjavi datoj CPM-u opisuje:

Kada je vikend mi mladi želimo da izađemo u diskoteku da se maloprovedemo, ali imamo jedan veliki problem jer kada neko od nas Roma želi dauđe u tu diskoteku, zove se „Zizi” i nalazi se u centru grada, dvojica krupnihmladića koji su na ulazu ne dozvoljavaju nam. Pokušavali su i moji prijatelji,pojedini i po nekoliko puta, ali bez uspeha. Meni su kada sam 30. decembra 2006.godine probao da uđem, rekli da ne mogu unutra. Tražio sam objašnjenje, reklisu mi da im je gazda tako naredio da ne bi izgubio ostale goste. Još mi je jedanod njih dvojice rekao da bi mi pravili nered i da je to razlog. Znam da jedan imanadimak Drapa, drugo ništa ne znam o njima.

Sli~nu izjavu dao je i Nikola Kon~ar (24):

Ja sam zajedno sa Barbunom hteo da još jednom pokušam da uđem u tudiskoteku, ali nam nije uspelo. Tamo ispred vrata stoje dva jako krupna mladićai nikome ko je Rom ne dozvoljavaju da uđe unutra. Oni nisu agresivni, ali suonako grubi kada nam objašnjavaju da ne možemo unutra.53


Ustavne odredbe

Na ovu oblast odnosi se ~lan 21 Ustava Srbije kojim se zabranjuje bilokoji oblik diskriminacije. Detaljniji opis antidiskriminatornih odredbi dat jeu glavi o povredi prava u obrazovanju.


52 Intervju vo|en 16.03.2007. i 23.03.2007. u Beloj Reci

53 Intervju vo|en 21.02.2007. u Kikindi


Na ovu grupu slu~ajeva odnose se slede}a krivi~na dela: krivi~no delopovrede ravnopravnosti (~l. 128 KZ RS), krivi~no delo rasne i druge diskrim-inacije (~l. 387 KZ RS) opisana u glavi br. 3, kao i krivi~no delo nesavesnograda u slu`bi (~l. 361 KZ RS), krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja(~l. 359 KZ RS), krivi~no delo uvrede (~l. 170 KZ RS). Nabrojana krivi~nadela opisana su u odeljku o protivpravnom postupanju policije.

Za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja i krivi~no delo ne-savesnog rada u slu`bi, izvr{ilac moè biti ne samo slu`beno lice, ve} iodgovorno lice u preduze}u, ustanovi ili drugom subjektu, odnosno odgov-orno lice u ustanovi ili drugom subjektu osim onih koje se bave privrednomdelatno{}u (za k.d. nesavesnog rada u slu`bi). Prema Krivi~nom zakoniku,odgovornim licem smatra se vlasnik preduze}a ili drugog privrednog sub-jekta ili lice kojem je poveren odre|eni krug poslova u upravljanju imovi-nom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vr{enju nadzora nad njim ili muje fakti~ki povereno obavljanje pojedinih poslova (~l. 112, st. 5).


Okvirna konvencija za za{titu nacionalnih manjina obavezuje dràveugovornice da preduzmu odgovaraju}e mere za{tite lica izloènih pretnjamaili diskriminaciji, neprijateljstvima ili nasilju zbog svog etni~kog, kulturnog,jezi~kog ili verskog identiteta (~l. 6, st. 2).

Antidiskriminacioni me|unarodni propisi koji se odnose na ovu oblastjesu: Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima (~l. 2), Evropskakonvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (~l. 14), Protokol br.12 uz EKPS i Me|unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskrim-inacije.

Ove odredbe podrobnije su opisane u glavi br. 3 o povredi prava u obra-zovanju.


Dosada{nja istraìvanja Centra za prava manjina ukazuju na jako lo{ tret-man Roma od strane dràvnih ~inovnika i zaposlenih u javnim ustanovama.Povrede prava se naj~e{}e manifestuju kroz vre|anje po osnovu ve} utemel-jenih predrasuda i po nacionalnoj osnovi, nepotrebno maltretiranje, kao ionemogu}avanje ili oteàvanje ostvarivanje prava koja su im zagarntovana.

7.1. SLUÂJ USVAJANJA DETETA U LESKOVCU

Katarina (27) i Dalibor (29) Saitovi} iz sela Grdelica kod Leskovca, èle dausvoje dete. Prijavili su se Centru za socijalni rad, ali im je re~eno da moguda usvoje samo romsko dete. Katarina Saitovi} je za CPM izjavila slede}e:

Kad smo trebali da predamo dokumentaciju, Divna (radnica Centra za soci-jalni rad) je rekla da mora da dođe kod nas kući da vidi da li imamo uslova. Kadsmo predali dokumentaciju, posle dva meseca ona nam je rekla da mi nemamoprava da usvojimo srpsko dete već samo romsko, jer to srpsko dete ne bi prih-vatilo naše običaje, rekla je ona. Javila nam je za dvoje romske dece koja su većimala 4 i 7 godina. Nismo hteli jer su to velika deca. Svu decu koju nam je nudilabila su romska deca. Nije zainteresovana uopšte da pomogne bračnim parovimau usvajanju dece.

Divna Stojanovi}, socijalna radnica je izjavila slede}e:

Ja sam čula da su oni na nekoj konferenciji izjavili da im je ugroženo pravona usvajanje srpske dece. Mi nismo imali nijedno srpsko dete u statusu za usvo-jenje za koje su oni bili zaiteresovani, da bi mogli da kažu da su odbijeni. Samimtim što su oni prosli procenu opšte podobnosti znači da nisu diskriminovani. Na-jverovatnije da je izjava da ne mogu da usvoje srpsko dete izvučena iz nekog kon-teksta. Prilikom programa obuke koji su i oni morali da prođu, čitava jedna


7. POVREDE PRAVA U PRISTUPU JAVNIM SLU@BAMA

radionica informiše usvojiteljske parove o postupanju sa usvojenim detetom gdese govori o očuvanju identiteta deteta, očuvanju nacionalnog identiteta, vere,kulture, običaja. Oni usvajaju dete u drugim Centrima, ne ovde, da bih ja moglada im kazem da ne mogu da uzmu to i to dete. Slati su u četiri Centra, za razlikuod srpskih koji nisu nigde poslati. Registrovani su kod nas na sedmom mestu.Ljudi su na listi čekanja za usvajanje dece od 2001. godine. Njih su vec dveporodice odbile, a oni su dva deteta odbili.54

U nezvani~nom razgovoru sa istraìva~em CPM-a g|a Divna, nakon {toje rekla da Srbi usvajaju romsku decu, nije èlela da odgovori na pitanje dali Srbi znaju romski jezik i obi~aje i kako oni mogu da o~uvaju identitet rom-skog deteta.

7.2. PONI@AVANJE U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD

Zorica Marinkovi} ìvi u baraci u Zve~anskoj ulici sa suprugom i ~etvorodece, i sama izdràva porodicu rade}i po ku}ama, ~iste}i podrume. Dana 6.avgusta 2006. godine oti{la je u Centar za socijalni rad Savski venac u Lomi-noj ulici da se raspita da li ima prava na neku vrstu pomo}i. U njenoj izjavidatoj CPM-u stoji:

Rekli su mi da idem u sobu broj 10 i da se tamo obratim. Ušla sam u kance-lariju u kojoj je sedela neka krupna plava žena, telefonirala je. Sačekala sam ikada je završila pitala me je šta hoću. Ja sam rekla da sam došla da pitam kakvasu moja prava da dobijem nekakvu pomoć. Rekla sam da ne mogu da nađemposao da bih decu odgajila. Rekla sam da ponekad imam nešto da zaradim, dase jedva snalazim, da to što zaradim nije redovno i da su mi deca često bolesnai neuhranjena. Naglasila sam da moj suprug boluje od bubrega i da on ne možeda mi pomaže. Ona je tada rekla: „Ala ste vi, Cigani, bre izverzirani. ’Ajde, kažimi, ko te je to naučio da mi tako ispričaš?Bre i rođenu decu bi prodali za pare.Zar ne vidiš da si providna, pa svi pričate isto. Nemam ni ja pare, pa ne idem dalažem ljude okolo i da čekam ko će nešto da mi da.“55

7.3. VRE\ANJE OD STRANE SOCIJALNE RADNICE

Merima [erifovi} je za sebe i svoje troje dece godinu dana dobijala pomo}od Centra za socijalni rad u Zemunu i to joj je jedini izvor prihoda. Do{lo je


54 Intervju vo|en 16.02.2007. u Leskovcu


vreme da se ponovo podnese zahtev, pa je 12. oktobra 2006. godine oti{lau Centar za socijlani rad da podnese neophodnu dokumentaciju. Za CPM jeizjavila:

Pomoć sam primala godinu dana, posle godinu dana je potrebno svedokumente ponovo predati i time se formalno obnavlja zahtev za sledeću godinu.Socijalna radnica Zorica mi je rekla sve šta da prikupim. Kada sam 12. oktobraodnela sve dokumente ta ista socijalna radnica mi je rekla da više nemam pravona MOP, rekla je da su kriterijumi pooštreni. Pitala sam zbog čega sam odbijena,a ona je rekla: „Ne mogu da verujem da ti nije jasno, pa vi Cigani ili ste stvarnotoliko glupi ili se pravite, ali vam je teško objasniti, samo tražite mogućnost dapodvaljujete i lažete!” Začudilo me je njeno ponašanje pa sam pitala: „Kako tomi Cigani podvaljujemo i lažemo”. Verovatno ju je to razbesnelo, počela je daviče: „Marš napolje! Izlazi napolje Ciganko!”

Zorica Radi}, socijalna radnica u Centru za socijalni rad u Zemunu u izjaviza CPM je navela slede}e:

Jesam, rekla sam da izađe napolje, došla je ovde i neće da izađe iz kancelarije.Zapela je da dobije pomoć. Sa njima mora samo oštro. Ja ne mislim da je ružnoto što kažem vama, njima Cigani. To je naziv za jedan narod. Stvarno ne znamšta je tu ružno, zašto se vređate?56

7.4. ODBIJANJE DA SE IZDAJU DOKUMENTI

Radojka Vasi} je htela sestri}a, koji se iz okolnog sela zbog {kolovanjapreselio kod nje, da prijavi za stipendiju koja se dodeljuje srednjo{kolcimapri Centru za socijalni rad u Aran|elovcu. Od dokumentacije, izme|u osta-log, potreban joj je bio i vlasni~ki list ku}e, te je 21. novembra 2006. godineoti{la u Op{tinu da pribavi ispravu.

Otišla sam u Opštinu u katastarsku službu, tamo je u sobi broj 6 na I spraturadila jedna plava krupna službenica. Obratila sam joj se sa molbom da mi izdavlasnički list. Najpre me je pitala za šta mi treba. Rekla sam da mi je potrebnoza prijavu boravka za bratića. Dotle je ona nešto tražila po papirima, a onda jeprestala i počela je da me vređa. Rekla je: „Vi Cigani samo dolazite iz togBukovika i nastanjujete se u Aranđelovcu. Na kraju će ceo Bukovik da mi se ovdedoseli. Dosta mi je i vas koji živite ovde. Ne interesuje me šta ti je potrebno i nemogu da ti izdam to što tražiš.”



Vera Jovanovi}, slu`benica u katastarskoj slu`bi Op{tine Aran|elovac iz-javila je:

Ja sam bila iznervirana jer ta gospođa u stvari ne zna šta hoće. Traži dokazda je vlasnik, a na Jelencu nema knjižnog vlasništva. Ne mogu da izađem na krajsa ljudima koji ništa ne znaju. Umela je da se žali. Sada mi još treba i da midolaze te vaše ciganske organizacije i ispituju me.57

7.5. UVREDE U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD ÛKARICA

Severdàn Alijevi} (38) je nezaposlen i bolesnik, pa je zbog prevelikihmedicinskih tro{kova odlu~io da podnese molbu za jednokratnu uve}anupomo}. Molbu je predao Centru za socijalni rad ûkarica gde su gaobavestili da do|e za dva meseca i proveri u kojoj fazi je procedura. Nakondva meseca mu je re~eno da ponovo do|e za 2 meseca, pa je 6. avgusta2006 ponovo oti{ao u Centar za socijalni rad da se raspita o svom slu~aju. Usvojoj izjavi navodi:

Opet sam došao za dva meseca i kada sam pitao šta se događa, službenica meje samo pitala: „Kada ste vi predali za uvećanu jednokratnu pomoć? Vi stepredali samo za običnu pomoć, a i uvećana jednokratna pomoć je ukinuta, tilažeš.“ Ja sam je onda pitao pa zašto mi je potpisano za uvećanu jednokratnupomoć, ali ona me je prekinula i rekla: „E, stvarno me ne zanima, nemam vre-mena da slušam svakojake priče, znam da vi Cigani volite da lažete i da izmišljatesvakojake priče i zato izađi molim te.“ Ja sam joj odgovorio: „To nije tačno iimam kopiju molbe koju sam predao i u njoj lepo piše Molba za uvećanu jed-nokratnu pomoć i želim da pričam sa vašim pretpostavljenim. Nismo mi Ciganibaš svi nepismeni.“ Ona je začas zaćutala i rekla mi je u koju sobu da idem, ust-vari gde je šef. Razgovarao sam sa šefom, ali mi je on jednostavno rekao damoram da sačekam rešenje pa da vidimo šta ćemo dalje.58


Ustavne odredbe

Na ovu oblast odnosi se ~lan 21 Ustava Srbije kojim se zabranjuje bilokoji oblik diskriminacije. Detaljniji opis antidiskriminatornih odredbi dat jeu glavi o povredi prava u obrazovanju.


57 Intervju vo|en 13.12.2006. u Aran|elovcu



Na ovu grupu slu~ajeva odnosi se pre svega krivi~no delo uvrede (~l. 170KZ RS), ali i krivi~no delo povrede ravnopravnosti (~l. 128 KZ RS). Nabro-jana krivi~na dela opisana su u odeljku o protivpravnom postupanju policije.

Drugi propisi

Zakon o dràvnim slu`benicima59 u glavi IX sadrì odredbe koje seodnose na povredu du`nosti iz radnog odnosa i disciplinsku odgovornostdràvnih slu`benika. Povrede du`nosti iz radnog odnosa mogu biti lak{e iteè, a odgovornost za krivi~no delo ili prekr{aj ne isklju~uje disciplinskuodgovornost ( ~l. 107). U teè povrede du`nosti se, izme|u ostalog, ubraja:nedoli~no, nasilni~ko ili uvredljivo pona{anje prema strankama ilisaradnicima; ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred dràvnimorganom; neizvr{avanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarnoizvr{avanje poslova; nezakonit rad ili propu{tanje radnji za koje je dràvnislu`benik ovla{}en radi spre~avanja nezakonitosti ili {tete; zloupotreba pravaiz radnog odnosa (~l. 109).

Disciplinske kazne koje mogu da se izreknu u slu~aju teè povrededu`nosti iz radnog odnosa jesu: nov~ana kazna od 20% do 30 % plate zapuno radno vreme u trajanju do {est meseci; zabrana napredovanja od dvedo ~etiri godine i prestanak radnog odnosa (~l. 110).

Disciplinski postupak pokre}e i vodi rukovodilac, koji tako|e i odlu~ujeo disciplinskoj odgovornosti slu`benika. U ~lanu 115 stoji da se pri izboru iodmeravanju disciplinske kazne vodi ra~una o stepenu odgovornostidràvnog slu`benika, teìni posledica povrede du`nosti i subjektivnim iobjektivnim okolnostima pod kojima je povreda du`nosti izvr{ena.


59 Zakon o dràvnim slu`benicima, Sl. glasnik RS, 79/05, 81/05, 83/05.

Iako ova publikacija pokriva period od 2006. godine, u ovoj glavi opisanasu i dva slu~aja iz 2003. i 2004. godine, i mada su ve} medijski propra}eni ina{li se pred doma}im sudovima, CPM smatra da odluke pravosudnih or-gana u ovim slu~ajevima odraàvaju intertnost u borbi protiv sejanja mr`njeprema pripadnicima nacionalnih manjina, te je èleo jo{ jednom da podsetijavnost o ovim slu~ajevima.

Internet je prema Zakonu o javnom informisanju uvr{ten u sredstvajavnog informisanja, te se i na njega odnose odredbe o zabrani govoramr`nje. Problem je utvr|ivanje odgovornosti za takav sadràj u slu~ajevimakada je nemogu}e otkriti indentitet autora teksta.

8.1. WEB SAJT „STORMFRONT“

Srpski forum ameri~kog nacionalisti~kog internet sajta „Stormfront“ jestemesto na kome se otvoreno propagira etni~ki, rasno i verski ~ista Srbija. ZaRome, koji pored Jevreja spadaju u naj „diskutovaniju“ grupu, predlaù serazli~ite mere - istrebljenje, konc logori, radni logori, „deromizacija“, steril-izacija, proterivanja, mu~enja, itd. Ina~e, vebsajt „Stormfront“ je osnovan1995. godine i danas broji preko sto hiljada ~lanova {irom sveta. I dok vlasnik(Don Black) tvrdi da je to isklju~ivo sajt „belih nacionalista“, u medijima je„Stormfront“ odre|en kao neo-nacisti~ki sajt koji zastupa rasizam, govormr`nje i nasilje.

Ako se, pavno gledano, internet smatra javnim glasilom i da se na ovomforumu propagira ne samo govor mr`nje, ve} najteì zlo~ini, postavlja se pi-tanje ko snosi odgovornost. S obzirom da je vebsajt registrovan u SAD(Florida), nemogu}e je kao odgovorno lice odrediti vebmastera, odnosnovlasnika sajta. Ono {to je mogu}e uraditi sa internet sadrìnom koja je pro-tivpravna jeste zabraniti pristup takvim veb stranicama. Sli~na praksa postoji,


8. GOVOR MR@NJE U MEDIJIMA

na primer, u Nema~koj ili Francuskoj gde se nalaè lokalnim internet prova-jderima da blokiraju pristup internet sajtovima koji sadrè rasisti~ke, kseno-fobi~ne i nacisti~ke materijale. U najmanju ruku, moè se zabraniti pristupiz javnih ustanova, kao {to su biblioteke, univerziteti, {kole, sli~nim saj-tovima. Sajt „Stormfront“ je zabranjen u Nema~koj na regionalnom nivou,ali se sada i{~ekuje da se ova zabrana pro{iri i na celu teritoriju.

8.2. VIC DANA U DNEVNOM LISTU „KURIR“

Dana 27. decembra 2003. godine u vikend izdanju dnevnog lista „Kurir“za 27. i 28. decembar 2003. godine, u okviru rubrike „vic dana“, objavljen jetekst kojim se podsti~e diskriminacija, mr`nja i nasilje prema pripadnicimaromske nacionalne manjine. Sadrìna teksta je slede}a:

Ide čovek ulicom i vidi lika kako nosi Cigu na ramenu.-Alo, bre, šta uradi to?!

-Pa ti ne znaš?! Dozvoljen je lov na Cigane. Odeš u lovačko društvo, uzmešpušku i

...Ode ovaj, uzme pušku, vidi dva Cigana kod kontenjera, pripuca i ubije ih.

Prilazi mu pandur, vadi lisice i hapsi ga.-Pa kako, bre, zar nije dozvoljen lov na Cigane?!

-Jeste, ali ne na hranilištu!

CPM je zajedno sa Fondom za humanitarni pravo i Evropskim centrom zaprava Roma je 22. marta 2004. godine, shodno ~lanovima 39, 79, i 80 Zakonao javnom informisanju, podneo tu`bu zbog govora mr`nje protiv dnevnoglista „Kurir“.

Prvi Op{tinski sud u Beogradu je 19. oktobra 2004. godine doneo prvoste-penu presudu u slu~aju „Kurir“. Sud je utvrdio da sporni „vic“ ne predstavljagovor mr`nje, ali je istovremeno zabranio dnevnom listu „Kurir“ da ubudu}ena internet sajtu drì ili ponovo objavljuje sporni tekst i druge sli~ne tekstovekoji sadrè ideje, informacije ili mi{ljenja kojima se podsti~e diskriminacija,mr`nja ili nasilje protiv pripadnika romske nacionalne zajednice. CPM, FHPi ERRC su podneli àlbu na ovu presudu. Predmet je jo{ uvek pred dru-gostepenim sudom u postupku po àlbi.60


60 „Kurir“, 27.12.2003.

8.3 TEKSTOVI RASISTI^KE SADR@INE U NEDELJNOM LISTU „NA[A KRMAÂ“

U nedeljnom listu „Na{a krma~a“, u broju 106 koji je iza{ao 27.03.2004.godine kao i u broju 107 od 3.04.2004. godine, na celoj poslednjoj stranici,pod naslovom „Predstavljamo vam novog medijskog giganta TV Romoviz-ija-Amarodrom“, objavljen je izmi{ljen, kvazi satiri~an tekst o televizijskomprogramu romske televizije. Autori teksta nisu potpisani, a u tekstovima jeotvoreno izraèna politika mr`nje, rasne i verske netrpeljivosti, kao zago-varanje profa{isti~ke ideje o „kona~nom re{enju“ romskog pitanja. Na tre}emstupcu se u „najavi programa od 23.00 h“, navodi slede}e:

U počast Adolfu Hitleru - omaž čoveku koji je prvi shvatio problem prenasel-jenosti Roma i dao istorijski primer kako takav problem može brzo i efikasno dase reši, na najhumaniji mogući način.

U „najavi“ emisije u 20.00h se navodi slede}e:

Sandokan i Tarcan sreću Frankenštajna - remek delo romske kine-matografije... naši neumorni junaci ni noću nemaju mira. Napada ih kreacija su-ludog doktora, veterana iz nacističke Nemačke. U jedinstvenoj drami, Tarcan iSandokan, dobrovoljnim spaljivanjem u pećima koncentracionog logora da von-jem dima uguše pakleno biće i donesu slobodu nemačkom narodu.

U „najavi“ emisije u 12.00h stoji:

Pogrom - emisija u kojoj se bira najbrži Ciganin u Republici. Prolazno vremena sto metra mere skinhedsi štopericom. Poraženi dobija bejzbol palicom odmah,a pobednik baca kockicu. Ako bacanjem kockice dobije 1,2,3,4, ili 5 i pobednikdobija bejzbolkom, a ako dobije šest baca ponovo.

Pored skaradnih fotografija koje su prikazane u tekstu, na jednoj jeprikazana povre|ena ili umrla mla|a ènska osoba koju trojica mladi}aRoma nose na nosilima. Ispod fotografije sledi tekst: „Sve~ani ispra}aj naporo|aj svojoj dvanaestogodi{njoj sestri Frtutmi èle njena bra}a Sandokani Vinetu.“

Centar za prava manjina je u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo iEvropskim centrom za prava Roma 16. juna 2004. godine podneo Okru`nomjavnom tuìla{tvu u Beogradu krivi~nu prijavu protiv nedeljnog lista „Na{akrma~a“ zbog osnovane sumnje da sadrìna tekstova objavljena u ovom


listu 27. marta 2004. godine i 3. aprila 2004. godine predstavlja krivi~no deloizazivanje nacionalne, rasne i verske mr`nje, razdora ili netrpeljivosti iz ~l.134, st. 1 Osnovnog krivi~nog zakona i krivi~no delo izlaganje poruzi nar-oda i narodnosti Jugoslavije iz ~l. 100 Krivi~nog zakona Republike Srbije.

âsopis se branio da je sporni tekst u stvari satira.

CPM, FHP i ERRC su pored krivi~ne prijave, zatraìli od Okru`nog javnogtuìla{tva u Beogradu da u skladu sa ~lanom 17 Zakona o javnom in-formisanju Republike Srbije podnese predlog Okru`nom sudu u Beograduda se zabrani distribucija navedenih brojeva lista „Na{a krma~a“‘ i oduzmusvi primerci novina. Krivi~na prijava je odba~ena.61


Ustavne odredbe

Kao {to je navedeno i u prethodnim glavama Na ovu oblast odnosi se~lan 21 Ustava Srbije kojim se zabranjuje bilo koji oblik diskriminacije. De-taljniji opis antidiskriminatornih odredbi dat je u glavi o povredi prava uobrazovanju.


Na ovu grupu slu~ajeva odnose se pre svega krivi~no delo izazivanja na-cionalne,rasne i verske mr`nje i netrpeljivosti (~l. 317) i krivi~no delopovrede ugleda naroda, nacionalnih i etni~kih grupa (~l. 174 Krivi~nog za-konika RS), opisani u glavi broj dva.

Drugi propisi

Zakon o javnom informisanju62 u glavi tri odre|uje pojam javnogglasila gde su i Internet i druga sredstva javnog informisanja koja pomo}ure~i, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mi{ljenja namenjena javnojdistribuciji i neodre|enom broju korisnika, svrstana u javna glasila (~l. 11).


61 „Na{a krma~a“, 27.03.2004.

62 Zakon o javnom inforisanju Srbije, Sl. glasnik RS, 43/03.

^lanom 38 zabranjuje se govor mr`nje, odnosno objavljivanje ideja, infor-macija i mi{ljenja kojima se podsti~e diskriminacija, mr`nja ili nasilje protivlica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri,naciji, etni~koj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bezobzira na to da li je objavljivanjem u~injeno krivi~no delo. Lice na koje seodnosi objavljenja informacija, a predstavlja govor mr`nje, moè podnetitu`bu sudu protiv autora i protiv odgovornog urednika javnog glasila ukome je objavljena informacija. Tu`bom se moè zahtevati zabrana njenogponovnog objavljivanja i objavljivanje resude na tro{ak tuènih. Protiv istih,tu`bu moè podneti i svako pravno lice ~iji je cilj za{tita sloboda i prava~oveka i gra|ana. (~l. 39).

Ne}e postojati povreda zabrane govora mr`nje ako je objavljena infor-macija deo nau~nog ili objektivnog novinarskog teksta, a objavljena je beznamere da se podsti~e diskriminacija, mr`nja ili nasilje ili je informacija ob-javljena s namerom da se kriti~ki ukaè na diskriminaciju, mr`nju ili nasiljeprotiv gore navedenih lica ili grupe lica (~l. 40).

Nadle`ni okru`ni sud moè zabraniti distribuciju informacije ako utvrdi daje to neophodno u demokratskom dru{tvu radi spre~avanja podstrekavanjana neposredno nasilje ili zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mr`njekoje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, a odobjavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna, nepopravljiva posledica~ije se nastupanje ne moè spre~iti na drugi na~in (~l. 17). Predlog zazabranu distribucije informacije podnosi nadle`ni javni tuìlac (~l. 18).


Ne postoji dovoljno politi~ke volje da se osigura zakonsko po{tovanjeljudskih prava Roma u Srbiji. Jo{ uvek nije donet op{ti zakon protiv diskrim-inacije kojim bi se definisali osnovni pravni pojmovi i standardi koje bi su-dovi bili du`ni da primenjuju, kao i mehanizmi za{tite `rtava diskriminacije.Gonjenje i ka`njavanje lica, kao i sprovo|enje istrage je neefikasno u slu~aje-vima bilo kog oblika diskriminacije.

Postupanje policije - Od po~etka 2006. godine do danas CPM je istraìo15 slu~ajeva protivpravnog postupanja policije. Jo{ uvek su predrasude oRomima, kao ljudima sklonim kriminalu, {iroko rasprostranjene u celomdru{tvu, pa i me|u pripadnicima organa unutra{njih poslova. Me|u doku-mentovanim slu~ajevima naj~e{}i vid povrede prava Roma jeste vre|anje nanacionalnoj osnovi, zatim brojna kr{enja propisa prilikom rutinske kontrole,zabeleèni su slu~ajevi policijske torture, ali i situacije kada je policija odbilada pruì za{titu Romima koji su se nalazili u neposrednoj opasnosti (slu~ajJordana Vasi}a).

Istrage i krivi~ni postupci se retko pokre}u protiv pripadnika policije zakoje postoji osnovana sumnja da su po~inili akte zlostavljanja ili drugog pro-tivpravnog postupanja. Me|utim, i kada se postupci pokrenu i sud doneseosu|uju}e presude, kazne su veoma blage i ne odraàvaju ozbiljnostkrivi~nog dela63, ~ime se pokazuje da se odnos vlasti prema mu~enju i mal-tretiranju nije bitno promenio64. Rad Generalnog inspektorata je tako|eneefikasan jer je ve}ina pritu`bi protiv slu`benika MUP-a ili odba~ena ili ne-dovoljno istraèna. Osim toga, pritu`be se razmatraju kao „nepravilnosti“, ane kao kr{enje ljudskih prava ili diskriminacija.65


9. NALAZI

63 U oktobru 2006. godine Okru`ni sud u Beogradu je potvrdio prvostepenu osu|uju}u presudu protiv policajca Predraga Pavlovi}a i izre~ena mu je uslovna osuda zatvor od 7 meseci uslovno na 2 godine. Presuda se odnosi na slu~aj iz 2000. godine kada je Markovi}Sa{a, Rom, priveden u OUP Barajevo gde je pretu~en i vre|an od strane policajaca.

64 „Ljudska prava u Srbiji 2006“, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd,2007.65 „Priru~nik za advokate o zastupanju Roma-`rtava diskriminacije“, ERRC & HLC & CPM,

Cd-rom izdanje,2005.

Nasilje - Napadi nedràvnih aktera na Rome su i dalje gotovo svakod-nevna pojava. Naj~e{}i slu~ajevi nasilja jesu napadi od strane grupe mladi}a(skinhedsi, navija~i, itd.), upadi u romska naselja i uni{tavanje imovine. Kadase ovakvi incidenti dogode, policija ne reaguje efikasno i ~esto se de{ava dase Romi ne tretiraju kao `rtve, ve} kao po~inioci.

Obrazovanje - Usvajanjem Akcionog plana 2005. godine otvorena jemogu}nost inkluzije Roma u obrazovni sistem na svim nivoima, i ovo jeoblast u kojoj je postignuto najvi{e rezultata. Sa Ministarstvom prosvete isporta postoji dobra saradnja, ali je uo~en nedostatak inicijative, iako je obra-zovanje Roma u njihovoj Strategiji obrazovanja za period 2005-2010 svrstanome|u prioritete. Aktuelni projekti u oblasti obrazovanja inicirani su od straneNacionalnog saveta romske nacionalne manjine, nevladinog sektora ime|unarodnih organizacija. Iako su postignuti zna~ajni rezultati , kao {tosu uvo|enje romskog asistenta, funkcionalno obrazovanje odraslih, afirma-tivne mere upisa romskih u~enika u srednje {kole i na fakultete, klju~ni prob-lemi, kao {to je segregacija, i dalje ostaju ne re{eni.

Prilikom upisa dece u {kolu javlja se niz administrativnih te{ko}a, prven-stveno u pogledu dokumentacije koju je potrebno priloìti. Tako jedan brojromske dece ostaje ne upisan samo zato {to im roditelji nemaju svaneophodna dokumenta. Me|utim, marta meseca ove godine, Ministarstvoprosvete je uputilo dopis svim {kolskim upravama u Srbiji u kojem se pre-poru~uje da se omogu}i upis romske dece ~ak i kada roditelji ne posedujupotpunu dokumentaciju,uz to da istu naknadno dostave {koli.

Segregacija i dalje ostaje „goru}i“ problem koji se ili negira ili ignori{e.Na osnovu istraìvanja CPM-a utvr|eno je da i dalje postoje ~isto romskaodeljenja u osnovnoj {koli „10. oktobar“ u Horgo{u, „Temerkenj I{tvan“ uTornjo{u, „@arko Zrenjanin“ u Apatinu, „Branko Radi~evi}“ u Bujanovcu i„Vuk Karadì}“ u Ni{u gde romska deca ~ine oko 90% u~enika jer su roditeljive}inskog stanovni{tva ispisali svoju decu iz ove {kole. Primer dobre praksepredstavlja osnovna {kola „Matko Vukovi}“ iz Subotice gde su ~isto romskaodeljenja rasformirana, oformljena su me{ovita odeljenja i angaòvan je rom-ski asistent koji pomaè deci u savla|ivanju gradiva.

Ove godine se pojavio problem upisa dece koja nisu poha|ala pred{kol-sku nastavu. Po~ev od 2006/07. godine ostvaruje se obavezno pred{kolskovaspitanje, ali veliki broj dece ne ispunjava ovaj uslov jer samo 4% deceromske nacionalnosti poha|a pred{kolske ustanove. I dok su neke {kolenedostatak potvrde o pred{kolskom obrazovanju okrakterisale kao „nepot-


punu dokumentaciju“ i dozvolile upis, druge {kole su odbile upis uz obra-zloènje da za to nema zakonskog osnova i preporu~ile roditeljima da sa timsa~ekaju do naredne {kolske godine.

Drugi problem u obrazovanju jeste veliki broj romske dece (50-80%) kojapoha|aju specijalne {kole. Jedan od uzroka jeste neadekvatno razvrstavanje,jer testovi za procenu gotovosti za polazak u {kolu nisu prilago|eni decikoja odrastaju u druga~ijoj sredini. Naime, najve}i broj Roma u Srbiji ìvi unajnerazvijenijim op{tinama, nastanjenih uglavnom u zasebnim naseljimana periferiji gradova i sela, me|u sobom pri~aju romski, tako da njihova decanemaju prilike da nau~e drugi jezik. Kako mali broj dece poha|a pred{kol-sku nastavu, kada do|e vreme za upis u osnovnu {kolu deca pokazuju slaberezultate na testu za kategorizaciju. ~esto i ~lanovi komisije za razvrstavanjeobja{njavanju Romima da je za njihovu decu bolja specijalna {kola zbog nizapogodnosti, kao {to je besplatan {kolski pribor ili besplatna uìna. Poslediceovakve prakse su te{ke jer deca koja zavr{e specijalnu {kolu imajuograni~ene mogu}nosti da nastave {kolovanje.

Izvesnu korekciju predstavlja dopis66 Ministra S.Vuksanovi}a {kolskimupravama u kojem stoji da treba da se omogu}i prisustvo roditelja, romskogasistenta ili predstavnika nadle`ne romske organizacije tokom testiranja priupisu u I razred kako bi se prevazi{le te{ko}e u razumevanju srpskog jezika,kao i da rezultati testa ne treba da budu eliminatornog karatkera.

Vr{nja~ko nasilje u {kolama u Srbiji je {iroko rasprostranjena pojava ime|u neromskom decom, ali Romi su izuzetno osetljiva meta jer su uvek umanjini, izop{teni su od ostatka kolektiva, a i u ve}ini istraènih slu~ajevanastavnici ne reaguju adekvatno i ne ka`njavaju u~enike zbog izraàvanjaverske i nacionalne netrpeljivosti.

Zapo{ljavanje - Ta~an broj nezaposlenih lica romske nacionalnosti nijemogu}e utvrditi jer se u evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje nenavodi nacionalna pripadnost. U svakom slu~aju, stopa nezaposlenostime|u romskom populacijom jeste visoka, a klju~ni faktori su diskriminacija,nedovoljne kvalifikacije, administrativne prepreke i neinformisanost. Premasprovedenim istraìvanjima 35,5% Roma u Beogradu nije prijavljeno natrì{tu rada. Da bi se lice prijavilo Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanjeneophodna je prijava prebivali{ta, a ovo ne mogu da ostvare Romi koji ìveu neformalnim i nelegalnim naseljima. Bez prijave Nacionalnoj slu`bi zazapo{ljvanje ne mogu da realizuju prava iz socijalnog osiguranja za slu~ajnezaposlenosti.


66 Dopis Ministarstva prosvete i sporta, br. 616-00-190/2007-06, 14.03.2007

Zdravstvo - Najteà povreda prava iz oblasti zdravstva jestenemogu}nost da se ostvari zdravstvena za{tita. Pravo na zdravstvenu za{tituje zagarantovno svim gra|anima Srbije, ali je situacija u praksi ipak druga~ija.U ~lanu 22 Zakona o zdravstvenom osiguranju navedeno je da se kao osig-uranici smatraju i lica koja pripadaju kategoriji socijalno ugroènogstanovni{tva, me|u koje spadaju i lica romske nacionalnosti koja zbog tradi-cionalnog na~ina ̀ ivota nemaju stalno prebivali{te tj. boravi{te. Ova odredbasama po sebi nije diskriminatorna, ali usled nedono{enja podzakonskog aktakoji bi ovaj ~lan jasnije definisao, ostavrivanje zdravstvene za{tite jeonemogu}eno (osim u hitnim slu~ajevima) licima koja nemaju regulisanuprijavu prebivali{ta, me|u kojima se nalazi uglavnom romska populacija.

Na osnovu istraènih slu~ajeva utvr|eno je da su Romi ~esto `rtvevre|anja na nacionalnoj osnovi od strane osoblja u zdravstvenim us-tanovama, ali retko kada uloè ̀ albu pretpostavljenom ili odgovornom licu.

Javna mesta i javne slu`be - Romi su izloèni diskriminaciji u pristupujavnim mestima, a naro~ito ako se ova nalaze u privatnom vlasni{tvu. Uovakvim slu~ajevima najvi{e pote{ko}a se javlja pri prikupljanju dokaznogmaterijala kako bi se potvrdila diskriminacija pred sudovima. Iz tih razlogaretko kad se pokre}e krivi~ni postupak, a u parni~nom postupku teretdokazivanja je na `rtvi ~ime se dodatno oteàva {ansa za pravi~no zadovol-jenje. Prihvatanjem tehnike situacionog testiranja u mnogome se olak{aopostupak dokazivanja diskriminacije, a u ve}ini slu~ajeva to je i jedini na~inda se pokaè da je do{lo do povrede ravnopravnosti.67

Istraìvanja CPM-a ukazuju na ~este povrede prava u javnim slu`bama,pre svega od strane zaposlenih u centrima za socijalni rad. Povrede se man-ifestuju u onemogu}avanju ili oteàvanju ostvarivanja prava iz socijalneza{tite. Maltretiranje i vre|anje jesu pojava sa kojom se Romi svakodnevnosusre}u, naj~e{}e uz opasku „sa njima mora o{tro“ i „ ne razumeju kad im selepo kaè“.


67 Priru~nik za advokate o zastupanju Roma-`rtava diskriminacije“, ERRC & HLC & CPM, Cd-rom izdanje,2005.

Op{te - Prioritetan zadatak je {to hitnije usvajanje Zakona protiv diskrim-inacije koji bi bio uskla|en sa preporukama Evropske Unije. Bez ovoga, Sr-bija ne moè da ispuni obaveze prema svojim gra|anima u pogleduravnopravnosti i po{tovanja ljudskih prava, kao ni preuzete obaveze premame|unarodnoj zajednici.

Neophodno je razraditi mehanizme prevencije, pra}enja i sankcionisanjadiskriminacije u svim oblastima.

Uredbu o utvr|ivanju ku}nih brojeva potrebno je izmeniti tako da seomogu}i dodeljivanje ku}nih brojeva i ozna~avanje ulica u neformalnimnaseljima, kako bi Romi koji ìve u ovakvim naseljima mogli da dobiju pri-javu prebivali{ta i ostvare svoja socijalna i ekonomska prava kao i ostaligra|ani.

Postupanje policije - U slu~ajevima policijske torture neophodno jesprovoditi pravovremene istrage i stroìje ka`njavati po~inioce, a iste u dis-ciplinskim postupcima suspendovati ili, u teìm slu~ajevima, prekinuti radniodnos.

Neophodno je organizovati specijalizovane kurseve za pripadnike policijei pravosu|a o me|unarodnim standardima i unutra{njim propisima koji seodnose na za{titu prava manjina i zabranu diskriminacije.

Nasilje - U pogledu re{avanja problema diskriminacije i nasilja premaRomima, u slu~ajevima rasno motivisanih krivi~nih dela, neophodno je dataj motiv bude prepoznat i da, shodno tome, tuìla{tva ova dela kvalifikujuna pravi na~in (npr. umesto krivi~nog dela te{ke telesne povrede, po~inioceoptuìti za krivi~no delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mr`nje).


10. PREPORUKE

Kako bi se ̀ rtvama diskriminacije omogu}ilo da dobiju pravi~no zadovol-jenje, trebalo bi usvojiti procesnopravni princip, prihva}en od strane Evrop-skog suda pravde, naknadnog prebacivanja tereta dokazivanja na tuènog,ukoliko sam tuìlac prethodno u~ini, makar verovatnim, da je zaista i bioizloèn diskriminaciji.

U Zakonu o obligacionim odnosima bi trebalo predvideti diskriminacijukao poseban vid nematerijalne {tete.

Obrazovanje - U oblasti obrazovanja, prioritet jeste rasformiranje segre-giranih odeljenja, ali i stroga kontrola da u predstoje}oj {kolskoj godini nebudu oformljena nova.

Sve {kole bi morale da uvaè preporuke Ministarstva koje olak{avajuupis romske dece u I razred.

U saradnji sa {kolskim upravama i lokalnim vlastima, Ministarstvoprosvete i sporta bi treblao da usvoji privremene propise za preispitivanjestatusa dece koja su pogre{no razvrstana u specijalne {kole, a pre svega zau~enike I - III razreda.

Deo sredstava za finansiranje specijalnih {kola bi trebalo usmeriti na re-dovne, kako bi se spre~ila dosada{nja praksa roditelja romske dece da iz fi-nansijskih razloga pristaju da im deca poha|aju specijalne {kole.

Preporu~uje se preispitivanje koncepta testiranja za proveru psiholo{ke,socijalne i obrazovne zrelosti prilikom upisa u I razred i angaòvanje {tove}eg broja romskih asistenata u {kolama.

U {kolama, neophodno je razvijati duh tolerancije i sprovesti edukaciju okulturi Roma kako bi se otklonile postoje}e predrasude me|u u~enicima ispre~ilo vr{nja~ko nasilje.

Zapo{ljavanje - U oblasti zapo{ljavanja, treba sprovoditi afirmativnu ak-ciju usmerenu na pove}anje broja Roma zaposlenih u administraciji,obezbe|ivanje kvota za romske studente u programima staìranja i volonti-ranja u organima javne uprave, i na dodelu stipendija najboljim romskimstudentima.

Prilikom konkurisanja za mikro kredite, nezaposlenim Romima potrebnoje organizovati obuku i pruìti podr{ku.


Neophodno je sprovoditi princip rodne ravnopravnosti i obezbediti {tove}e u~e{}e Romkinja u programima obuke i sticanja novih znanja i ve{tina.

Zdravstvo - U oblasti zdravstva, neophodno je izna}i re{enje, makar iprivremeno, kako da se licima koja ne mogu da dobiju prijavu prebivali{ta,odnosno boravi{ta obezbedi ostvarivanje prava na zdravstvenu za{titu.

Trebalo bi utvrditi broj ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje, a zatimobezbediti kontinuirano informisanje o procedurama za dobijanjezdravstvene knjiìce.

Preporu~uje se ja~e zauzimanje stava u pogledu preusmeravanja jednogdela zaostalih sredstava na zdravstveno neosigurna lica, dok se neintegri{uu dràvni sistem zdravstvene za{tite.

Trebalo bi raditi na osnaìvanju uloge „pacijentovog advokata“.


Documents

Izvestaj o Povredama Prava Roma 07