Visoka poslovna kola Osnovi preduzetnitva

1. MALA I SREDNJA PREDUZEA

Od ukupno dvadeset miliona preduzea, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzea. Ona doprinose ukupnom bruto drutvenom proizvodu EU sa 60%. i obezbeuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znai da je u sektoru MSP zaposleno dve treine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU.

Mala i srednja preduzea su motor ekonomskog razvoja. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine. Po miljenju mnogih eksperata i ekonomista, MSP su sinonim za privatni sektor i u figurativnom smislu za preduzetnitvo.

Njihova komparativna prednost je u tome to su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve trita.

U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podrku malim i srednjim preduzeima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.1.1. MALA PREDUZEA

Mala preduzea (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzea, shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali

broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea.

Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima.

Mala preduzea, po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea.

Malo preduzee karakterie relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Na primer, u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do dvesta radnika u industriji, dok je na primer u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom.

Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veleprodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima

proizvodnje koje zahtevaju brza prilagoavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obua i odea i sl.).

Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.

Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj, jer se preko malih preduzea lake prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor nove zaposlenosti.

Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanija.1.1.1. MALA PREDUZEA U

POSLOVNOJ AKTIVNOSTI

Pristupi odreenju malog biznisa su razliiti. Kriterijumi koji se uzimaju za definisanje su razliiti: broj zaposlenih, veliina godinjeg prihoda, trina orijentacija, inovativnost i drugo.

Amerika Small Business Administration (SBA) je 1988. godine sve firme svrstala u etiri grupacije, zavisno od broja zaposlenih:

1) Veoma male firme ispod 20 zaposlenih;2) Male firme 20 do 99 zaposlenih;3) Srednje firme 100 do 499 zaposlenih;4) Velike firme preko 500 zaposlenih.

U novije vreme kao osnova za definiciju su uzeta dva pokazatelja do 500 zaposlenih za najvei deo preraivake industrije i rudarstva i do 5 miliona $ prosenog godinjeg prihoda za veinu delatnosti koje nisu u oblasti preraivake industrije. Za razliite potrebe kojima praktino slue ove klasifikacije su gornja granina obeleja malih firmi u pojedinim privrednim oblastima (SBA, 2001.). - Graevinarstvo. Za izvoae radova na zgradama i metalnim konstrukcijama (graevinske preduzimae) proseni godinji prihod od 27,5 miliona $, a za specijalne graevinske preduzimae 11,5 miliona $.

- Preraivaka industrija. Za oko 75% ovih delatnosti standard veliine je 500 zaposlenih. Mali broj firmi iz ove oblasti ima standard 1500 zaposlenih ili vie, dok je ravnotena veliina 750 ili 1000 zaposlenih.

- Rudarstvo. Sve delatnosti iz ove oblasti, osim usluga, imaju standard 500 zaposlenih.

- Maloprodaja. Na najveideo ovih firmi odnosi se standard od 5 miliona $ prosenog godinjeg prihoda.

- Usluge. Zajedniki standard za veinu firmi iz ove oblasti je 5 miliona $ prosenog godinjeg prihoda. - Veleprodaja. Za ove delatnosti se koristi standard 100 zaposlenih za kreditiranje i ostale finansijske programe. Kada rade kao trgovci po osnovu federalnih ugovora, standard je 500 zaposlenih.

- Za ostale delatnosti koje nisu navedene ne postoje zajednika pravila kojima bi se odredio standard veliine za definiciju malog biznisa (npr: poljoprivreda, umarstvo, lov i ribarstvo, informacije, finansije i osiguranje. itd.)

U Bolton Reportu (1971) je predloeno da se pri definisanju malih firmi kao bitni uzmu sledei kriterijumi:

Zaposlenost;

Godinji obrt;

Karakteristike (mali udeo na tritu; vlasnik ili delimini vlasnici personalno upravljaju firmom; svoje operacije obavlja nezavisno).

Deakins (1996.) ukazuje na to da su vrlo mala preduzea pokazala svoj znaaj u poslovnoj aktivnosti, te da ih je potrebno odvojiti od ostalih MSP. Preiroka definicija zamagljuje znaaj sektora malih firmi utapajui ga u masu firmi koje imaju do 500 zaposlenih. Deakins zbog toga predlae ralanjavanje sektora MSP na tri dela:

Mikro preduzea do 10 zaposlenih;

Mala preduzea 10 do 100 zaposlenih;

Srednja preduzea 100 do 500 zaposlenih.

Evropska Unija (EU), na samom poetku bavljenja ovom problematikom, pola je od najprostije varijante definiui MSP kao preduzea koja zapoljavaju manje od 500 zaposlenih. Ta definicija je prihvaena verovatno i zbog svoje jednostavnosti za primenu u statistikom praenju ovog sektora. Zbog toga je novijim dokumentima EU definicija MSP proirena. Kriterijumi su proireni na tri oblasto (EU, 2000.): Zaposlenost. Mikro preduzea do 10 zaposlenih, mala do 50, a srednja 50 do 250;

Ukupan godinji prihod ili bilans stanja. Mikro preduzea nije specificirano, mala manje od 7 mil. ili manje od 5 mil. , a srednja manje od 40 mil. ili manje od 27 mil. ;

Nezavisnost. Mikro preduzea nije specificirano, a mala i srednja preduzea ne vie od 25% kapitala ili glasakih prava je vlasnitvo jednog ili vie preduzea koja sama nisu MSP.1.1.2. UTICAJ MALIH PREDUZEA NA POSLOVNU AKTIVNOST

itav sektor malih preduzea nije preduzetniki i, posebno, ne sa istim uticajem na ekonomski razvoj.

Najvei deo novih poslovnih poduhvata otpoinje tradicionalno kao mali biznisi koji zapoljavaju jednog ili dvojicu zaposlenih koji su spremni da uloe, rtvuju deo novca namenjenog za zadovoljavanje ivotnih potreba (life-style). Te firme se nazivaju mom-and-pop biznisi, marginalne firme ili firme ivotnog stila (Liles, 1974.). Ovakav tip firmi ne zadovoljava osnovni zahtev ideje kreacije i distribucije vrednosti koja je implicitno sadrana u definiciji preduzetnitva.

Liles i Wetzel (1997.) zbog toga smatraju da se sve preduzetnike firme mogu kategorisati u tri grupe:

Firme ivotnog stila (life-style ventures). Ova preduzea imaju projekciju petogodinjeg prihoda ispod 10 mil. $. Motivisane su eljom preduzetnika da bolje ivi i ne privlae interes eksternih investitora. Ove kompanije obuhvataju vie od 90% svih novih kompanija;

Fundirane firme (foundation firms) ili preduzea sa srednjom veliinom trita. Atraktivne male kompanije koje mogu da ostvare dohodak za potpunu kompenzaciju svih uesnika sa projekcijom petogodinjeg prihoda od 10 mil. $ do 50 mil. $. Ove kompanije nude izgledne mogunosti za zaradu za eksterne investiture i na izvestan nain ine kimu amerike preduzetnike ekonomije. Ove kompanije se najveim delom samostalno finansiraju (bootstrap) ili od individualnih investitora; Firme visokog potencijala. Firme koje imaju potencijale za znaajnu kapitalnu zaradu i preduzetnika i investitora. Njihova petogodinja projekcija prihoda prelazi 50 mil. $.

Kljuni inioci preduzetnikih ulaganja su kompanije koje imaju srednju veliinu trita i firme visokog potencijala. Ova dva tipa firmi stvaraju, unutar petogodinjeg perioda, prihod od najmanje 10 mil. $, imaju godinju stopu rasta od najmanje 20% i profitnu stopu pre oporezivanja od 15%.1.2. SREDNJA PREDUZEA

Preduzea srednje veliine imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje koliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna

kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog znaaja preduzea.

Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja.

Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne fleksibilnosti preduzea.

Primena nauke i savremenih dostignua tehike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kao kod malih i srednjih kao i kod velikih preduzea zbog toga ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni trokovi.

Srednja preduzea imaju veu mo prilagoavanja - adaptibilnosti potrebama trita i drugih spoljnih faktora, nego velika preduzea.

Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzea. Srednja preduzea su obino preovlaujue u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.

Veina tranzicionih ekonomija shvata vanost MSP, zbog toga se formuliu nacionalne politike prema MSP, prave programi i strategije razvoja. U zemljama u tranziciji stvaranje sektora MSP jeste znaajan deo ekonomskih reformi ali sa pravom implementacijom se poelo tek od skoro. U regionu Balkana dosledne politike prema MSP i dalje nema. Razvoj ovog sektora mnogo zaostaje zbog nedostataka u zakonodavstvu, uopte razumevanja preduzetnitva, loe infrastrukture kao i nedostataka finansijskih sredstva. To su glavne prepreke za njihov dalji razvoj.2. VANOST RAZVOJA MSP U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

Zemlje u tranziciji kreu od planirane i centralizovane ka trino orjentisanoj ekonomiji. Tokom perioda centralne i planirane ekonomije veina dravnih firmi funkcionie u vetaki i odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da naue da se ponaaju trino.

Transformacija dravnih firmi u privatne automatski ne vodi nuno ka stvaranju

profitablinih kompanija jer preduzetnitvo pre svega podrazumeva spremnost da se preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izotren oseaj za posao.

Sa druge strane, veoma je vano stvaranje pozitivnog politikog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji.

Razlozi za strateku vanost MSP su:

- MSP doprinose porastu zaposlenosti mnogo vie nego velike firme i mogu na dui rok, da obezbede veoma znaajan udeo svih zaposlenih;

- MSP mogu da pomognu u restruktuiranju tako to apsorbuju suvine radnike;

poveavaju konkurenciju na tritu.

- Tranzicione ekonomije su na razliitim nivoima razumevanja i razvoja MSP. Pogled na trenutnu situaciju u pogledu razvoja sektora MSP u zemljama u tranziciji su data dalje u tekstu:

- Grupa najrazvijenijih zemalja ima pravni sistem postavljen tako da podrava sektor MSP. U posebnim sluajevima postoji potreba za ispravkama i dopunama nakon prelaska iz rane faze tranzicionog procesa na vii nivo. Druga grupa zemalja ima ve pripremljen pravni sistem i predstoji jo da se izvri implementacija kroz prikladne programe podrke i promocije malih i srednjih preduzea, dok se trea grupa zemalja nalazi na samom poetku, njihovi parlamenti tek treba da donesu zakone, a vlade strategije kojima e promovisati razvoj MSP.

- Uporedne analize MSP u zemljama u tranziciji rade ECE i EBRD. Postoji potreba za jasnim definisanjem, statistikom i poreenjem;

- Razlike u definicijama MSP u tranzicionim ekonomijama i u EU, to govori da MSP u zemljama u tranziciji su jo uvek na niskoj fazi razvoja;

- Velika veina MSP su mikro preduzea koja zapoljavaju lanove porodice ili bliske srodnike. U najveem broju zemalja u tranziciji MSP su uglavnom orjentisana na trgovinu i samo mali deo njih proizvodi dobra namenjena prodaji ili pruanjem usluga;

- Karakteristika MSP je da zapoljavaju relativno visoko obuene radnike;

- U zemljama u tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoi da rade efikasno u uslovima trine ekonomije.3. EKONOMSKI ZNAAJ MSP: MIT ILI REALNOST

Zbog ega je potrebno promovisati MSP? Donose veu ekonomska korist od velikih firmi - u smislu stvaranja novih radnih mesta, poveanje efikasnosti i ekonomskog rasta, jesu neki od razloga.

- Struktura firmi i zaposlenost. U veini zemalja u razvoju, mikro i mala preduzea ine veinu ukupnog broja firmi i ine vei deo ukupne zaposlenosti. U Ekvadoru, na primer, firme sa manje od 50 zaposlenih broje 99% svih firmi i 55% ukupne zaposlenosti u 1980. godini; u Bangladeu, firme sa manje od 100 zaposlenih broje 99% svih firmi i 58% zaposlenosti u 1986. godini.

U zemljama sa malim dohodkom po glavi stanovnika, ogromna veina firmi su mikro ili mala preduzea, pored kojih postoji i nekoliko velikih preduzea. U zemljama sa srednjim dohodkom, srednja preduzea poinju da uzimaju relativno vee uee u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti. U veini zemalja, trend je da vee firme donose uveanje nacionalnog dohodka po glavi stanovnika. Izuzetak od ovog pravila su azijske zemlje Tajvan ili Kina na primer, gde je odnos veih i manjih firmi relatvno stalan u poslednjih trideset godina, bez obzira na to to se struktura proizvodnje promenila od primitivnih radionica do visokih tehnologija i kompjuterske industrije. U proseku, mala preduzea ne igraju veliku ulogu u razvoju jedne zemlje.

- Stvaranje radnih mesta. Rasprava ima i o tome da li su MSP vana za rast zaposlenosti tj. stvaranje novih radnih mesta. Ovoga puta empirijski dokazi nisu na strani tradicionalnog miljenja kada je o ovoj temi re. Male firme u velikoj meri utiu na stvaranje novih radnih mesta, ali takoe i u gaenju postojeih. To je zbog toga to male firme nastaju velikom brzinom, ali se brzo i gase. Mnoge male firme ne uspeju da porastu. U razvijenim zemljama uprkos rasprostranjenom miljenju, male firme ne stvaraju vie radnih mesta, ako se imaju u vidu radna mesta koja se zatvaraju i firme koje nestaju mnogo ee nego velike firme. Isti zakljuak bi mogao da se izvede i kada se radi o zemljama u razvoju. Male firme, kako stvaraju mnogo novih radnih mesta tako ih jako mnogo i ukidaju MSP, nude manju sigurnost radnog mesta nego velike firme. U SAD, trajnost radnog mesta se poveava sa veliinom firme. Treba rei da je ukudanje ranih mesta u sluaju recesije manje u MSP nego u velikim firmama - zahvaljujui njihovoj velikoj fleksibilnosti.

- Efikasnost. Mera efikasnosti preduzea varira kako unutar jedne industrijske grane tako i ukupno u industriji. Veliina firme moe da bude povezana sa nekim drugim faktorima koji su povezani sa efikasanou, kao to su vetina upravljanja i tehnologija, kao i efekti koje proizvodi pravni ambijent. U SAD proizvoaki sektor, industrije u kojima vee firme imaju vei udeo na tritu imaju i vei rast produktivnosti. Veina studija u zemljama u razvoju pokazuje da su najmanje firme i najmanje efikasne, a postoje injenice koje govere da su i male i velike firme relativno neefikasne u poreenju sa srednjim firmama. Sporno je i to da su MSP inovativnija od velikih firmi. Mnoge male firme donose inovacije na trite, ali i doprinos u inovacijama na temu produktivnosti zahteva odreeno vreme, a velike firme imaju vie resursa da usvoje i implementiraju inovacije.4. PLANOVI I STRATEGIJE RAZVOJA MSP

Koliko je razvoj malih i srednjih preduzea vaan zemljama u tranziciji pokazuju izmeu ostalog i strategije razvoja kojima vlade promoviu ciljeve i daju odrednice kako bi stvari trebalo da se odvijaju u nekom duem ili kraem periodu. Jedan primer za to je i document Vlade Srbije (Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003 2008.g.) iz 2003. godine. Njen cilj je promocija preduzetnitva i kreiranje okvira za stvaranje odrivog, meunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (dalje u tekstu: sektor MSP) u narednom periodu od pet godina i na taj nain obezbedi ekonomski i drutveni boljitak za Republiku Srbiju koji se ogleda u: Poveanju ivotnog standarda i smanjenju razlika izmenu prosenih primanja

u Republici Srbiji i zemljama EU;

Znaajnom porastu zaposlenosti;

Snanijem i ravnomernijem regionalnom razvoju;

Jaanju meunarodnih trgovinskih veza, pogotovo sa zemljama EU;

Poveanju raspoloivih sredstava za ostale drutvene sektore, pre svega

obrazovanje, zdravstvo i penzione fondove.

U tom smislu Vlada Republike Srbije odredila je dva ambiciozna strateka cilja razvoja sektora MSP do kraja 2007.godine. A to su:

1) porast ukupnog broja malih i srednjih preduzea i privatnih preduzetnika sa oko 270.000 (2002. g.) na oko 400.000 i

2) otvaranje preko milion novih radnih mesta u sektoru MSP.

Veliki broj pokazatelja dobijenih na osnovu uporednih iskustava govore u prilog mogunosti ostvarivanja definisanih stratekih ciljeva. Ostvarivanjem ovih ciljeva odnos broja malih i srednjih preduzea i privatnih preduzetnika prema ukupnom broju stanovnika i prosean broj zaposlenih po preduzeu u Republici Srbiji znaajno e se pribliiti proseku Evropske Unije.

Najvaniji elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva koje je proklamovala Vlade Republike Srbije:

Prioritetni razvoj sektora sposobnih da znaajno podstaknu ekonomski razvoj,

poveaju zaposlenost i devizni priliv: prerada poljoprivrednih proizvoda,

industrijska proizvodnja, turizam i elektronsko poslovanje (e-business); Jaanje institucionalne podrke i uvaavanje interesa sektora MSP na svim

nivoima: Ministarstvo za privredu i privatizaciju, Republika agencija za

razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, regionalne agencije i

centri za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva itd.; Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzea i privatnih

preduzetnika. Stvaranje novog pravnog okruenja koje e olakavati, a ne

oteavati razvoj sektora MSP; Sprovoenje reformi javnih slubi u cilju efikasnijeg pruanja usluga i

znaajnog smanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se

postavljaju pred sektor MSP; Predlaganje mera za olakavanje pristupa sektora MSP izvorima finansiranja; Podizanje konkurentnosti sektora MSP programima razvoja menadmenta

preduzea, uvoenjem sistema kvaliteta i inovacija; Jaanje veza izmeu obrazovnog sistema i nauno-istraivakog sistema i

sektora MSP. Obrazovni i nauno-istraivaki sistemi moraju se vie

prilagoditi potrebama trine ekonomije; Poveanje izvoza sektora MSP; Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP na domaem tritu

boljim povezivanjem velikih preduzea sa MSP aktivnostima kao to je podugovaranje, stvaranjem uslova za vee uee MSP u javnim nabavkama i veom penetracijom roba iroke potronje iz sektora MSP; Pripremanje MSP u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne i

konkurentne telekomunikacione infrastrukture, podrkom primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju, podrkom razvoju industrije softvera i elektronskog poslovanja, kao i postepenim uvoenjem principa elektronske vlade (e-government) to bi sektoru MSP olakalo obavljanje administrativnih procedura putem Interneta tj. on-line i povealo mogunosti za uestvovanje u javnim nabavkama; Smanjenje obima sive ekonomije istovremenim poboljanjem ambijenta u

kome posluju registrovana preduzea i privatni preduzetnici i veom koordinacijom rada inspekcijskih slubi; Poboljanje statistikog sistema praenja sektora MSP koji e kreatorima

strategije i politike razvoja ovog sektora, malim i srednjim preduzeima, privatnim preduzetnicima i javnosti pruati adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP i njegovim doprinosom ekonomskom razvoju; Promocija aktivnosti vezanih za pomo razvoju sektora MSP kroz kontinuiranu

medijsku kampanju; Redovno praenje ralizacije strategije i donoenje godinjih programa u kojima e se definisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju

strategije u narednoj godini; Obezbeivanje finansijske i tehnike pomoi stranih donatora radi pruanja

podrke ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP: stvaranja

stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog okruenja za sektor MSP,

otvaranja novih mikro-kreditnih linija i strune pomoi bankama za razvoj

usluga namenjenih sektoru MSP, poveanja broja regionalnih agencija i

centara koji e pruati podrku sektoru MSP i razvoj programa za podizanje

konkurentnosti preduzea.5. SEKTOR MSP POREENJE SA EU

Bazirajui se na pozitivnim iskustvima razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji, pravljen je plan razvoja sektora MSP u Srbiji. Cilj je strukturno prilagoavanje domae privrede po uzoru na trine privrede zemalja Evropske Unije. U Evropskoj Uniji postoji dvadeset miliona preduzea od ega je oko 99% malih i srednjih preduzea (MSP), a ak 93% MSP ima manje od 10 zaposlenih. MSP su glavni izvor zapoljavanja i stvaranja bogatstva u Evropskoj Uniji:

U martu 2002.godine tokom Samita efova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP je oznaen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svetu do 2010.godine. U junu 2002. godine lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzea, kojom se pozivaju zemlje lanice Evropske Unije i Evropska komisija da prue podrku i pomognu malim preduzeima u brojnim kljunim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj nain u potpunosti je priznat znaaj malih preduzea i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003. 2008. godine, Beograd, 16. januar 2003. godine5.1. SEKTOR MSP U OKRUENJU I NEKIM LANICAMA EU

ITALIJA

Italijanskom ekonomijom domainiraju mala preduzea. U Italiji nema precizne definicije ta su mala i srednja preduzea. Pokretaka snaga za stvaranje novih preduzea je zakon iz 1986. godine, koji ima nov prilaz i metodologiju za iskorienje lokalnih preduzetnikih resursa za stvaranje novih radnih mesta. Cela stvar je postavljena tako da vlada svojim merama stvori ambijent koji e podstaknuti stvaranje nove generacije preduzetnika. Za sprovoenje ove ideje, ponueni su razni servisi, kao to je pomo u planiranju, kole menadmenta i tehnika pomo za zapoinjanje posla, uz finansijske podsticaje, subvencije i zajmove sve u skladu sa propisima EU.

Od 1986 do danas oko 7500 novih preduzetnika je krenulo u nove poslovne projekte,a 73% od njih su mladi ljudi.AUSTRIJA

Preduzetnitvo u Austriji je razvijano veoma paljivo. Rezultati govore sami za sebe, 99% svih firmi su mala i srednja preduzea. Trend u zakonodavstvu je sve vea liberalizacija. Stalno uvoenje novih tehnologija doprinosi poveanju konkurentnosti austrijskih MSP na svetskom tritu.

Strateki pravci razvoja MSP Austriji:

1) Proizvodnja novih visoko kvalitetnih proizvoda;

2) Podizanje kvaliteta turistike ponude;

3) Stvaranje novih i podizanje kvaliteta - dodatnih usluga;

4) tednja energije, maksimalno iskorienje sirovina, prikupljanje otpada i ponovno

korienje (recikliranje);

5) Primena novih tehnologija;

6) Industrijska kooperacija;

7) Unapreenje transportne opreme i logistike.EKA

28. aprila 1992. eka vlada je usvojila Akt, kojim se drava opredelila da podri mala i srednja preduzea. Osnovni cilj ovog akta je da olaka osnivanje MSP i ojaa ekonomske pozicije koje ona zauzimaju. Za dalju implementaciju ovog akta, vlada je osnovala fondove koji su finansirani iz dravnog budeta i ustanovila institucije kojima je poveren zadatak pruanja podrke preduzetnicima.

Ostali vidovi podrke ukljuuju sledee:

1) podrka strunom osposobljavanju;

2) podrka radu konsultanskih firmi;

3) podrka kooperaciji za izmenu MSP;

4) podrka prikupljanju, obradi i distribuciji informacija;

5) podrka istraivanjima i tehnikom razvoju;

6) podrka stvaranju novih radnih mesta;

7) podsticanje regionalnog ekonomskog razvoja;

8) podrka prekograninoj kooperaciji i uestvovanje na sajmovima.

Ministarstvo ekonomije je razaradilo detaljne programe za podrku MPS. Program ukljuuje osam potprograma sa jasno definisanim ciljevima i transparentno odreenim kriterijumima.POLJSKA

U Poljskoj radi 2 miliona MSP, zapoljava oko 60% radne snage i generie gotovo polovinu ukupnog bruto nacionalnog proizvoda. Bazirana na sporazumu asocijacije sa EU, 6. juna 1995. godine Savet Ministara je usvojio i predstavio nacionalnu strategiju malih i srednjih preduzea.

Uprkos injenici da su MSP najvaniji element ekonomske politike, do sada nema

jedinstvene definicije ta su mala preduzea. Nezvanino, mala preduzea su do 50 zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od 51 do 250 radnika.RUMUNIJA

Zakonodavna aktivnost, u pogledu podsticaja i pruanja podrke za uspostavljanje i razvoj MSP se ogleda u aktu koji je doneo Parlament 1994. Ovim aktom vlada je neambiciozno definisala ta su mala (25 zaposlenih), a ta srednja (25-200) preduzea i glavni pravac promovisanja MSP sektora.

Glavne forme podrke MSP su:

1) pruanje informacija, podrka i usluge konsultantskih firmi;

2) podrka regionalnim razvojnim programima;

3) obuka preduzetnika, menadera i zaposlenih u MSP;

4) istraivanja i tehnoloke inovacije;

5) pristup resursima, javne nabavke i predugovori;

6) podsticanje izvoza;

7) ekonomske i finansijske vetine; i

8) neophodni fondovi, Zakon iz 1994. stvara uslove za formiranje fondova za podrku

MSP. Sredstva koja pune te fondove su sve od godinjih dodela sredstava odobrenih

dravnim buetom do privatnih doprinosa i strane ekonomske pomoi.

Vladinom rezolucijom iz 1995. formirana je Rumunska agencija za razvoj, a razlog njenog osnivanja je obavljanje sledeih poslova:

1) analiza, koordinisanje i primena razvojnih programa za MSP, takoe i evidentiranje

dodeljenih subvencija i monitorisanje ta se dobija kao efekat;

2) jednom u 3 godine priprema predloga vladi u pogledu politike i strategije prema MSP;

3) saradnja sa drugim vladinim i nevladinim institucijama sa ciljem stvaranja ambijenta za podrku i razvoj MSP;

4) priprema godinjeg izvetaja vladi u pogledu MSP sektora.SLOVENIJA

Slovenaka mala preduzea su sektor ekonomije koji se najbre razvija. Na bazi zakona za promovisanje malog biznisa, formiran je fond za razvoj malih preduzea koji je finansiran iz republikog budeta kao i iz drugih izvora.6. GLAVNI STRATEKI PRAVCI RAZVOJA MSP I PREDUZETNITVA U REPUBLICI SRBIJI

Glavni strateki pravci razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji u narednom petogodinjem periodu su:1) Podrka razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u prioritetnim

privrednim sektorima

Svaki preduzetnik, malo ili srednje preduzee ima odreenu vrednost za Republiku Srbiju. Pojedini privredni sektori imaju poseban strateki znaaj zahvaljujui svojoj sposobnosti dodavanja nove vrednosti prirodnim resursima, doprinosu poveanja deviznog priliva, uticaju na poveanje zaposlenosti, podsticanju regionalnog razvoja i stvaranju uslova da Republika Srbija iskoristi mogunosti koje se otvaraju napretkom informacionih i komunikacionih tehnologija. Imajui to u vidu, identifikovana su etiri privredna sektora koja imaju najvei ekonomski potencijal: prerada poljoprivrednih proizvoda, industrijska proizvodnja, turizam i elektronsko poslovanje (e-business).

Prerada poljoprivrednih proizvoda

Poljoprivreda ima poseban znaaj za Republiku Srbiju jer stvara oko 20% bruto drutvenog proizvoda. Postoje realne mogunosti za poveanje obima prerade poljoprivrednih proizvoda, uz pretpostavku da se izvre neophodna ulaganja u kvalitet i marketing.

Industrijska proizvodnja

Iako e vremenom udeo industrije u bruto drutvenom proizvodu opasti, ova privredna grana e uvek imati vanu ulogu u privredi Republike Srbije. U nasleenoj privrednoj strukturi velika koncentracija industrije je u mainogradnji i metalurgiji. Ovim industrijskim granama predstoji neophodno restrukturiranje, ali ne treba zanemariti akumulirana znanja koja predstavljaju potencijal koji se moe iskoristiti za razvoj sektora MSP u oblasti inenjeringa i kooperacije. Osim toga, MSP u Republici Srbiji imaju znaajne potencijale i u drugim industrijskim granama, ukljuujui i nove industrijske grane poput audio-vizuelne produkcije kulturnih sadraja. Jak proizvodni sektor, u kome vano mesto ima sektor MSP, od presudne je vanosti za razvoj privrede Srbije.

Turizam

Zbog tekih okolnosti usled raspada SFRJ, Republika Srbija nema znaajnije razvijen sektor turizma. Turizam doprinosi poveanju zaposlenosti i ivotnog standarda i koristan je za sve regione i sektore, pa stoga njegovo oivljavanje i razvoj predstavljaju prioritet za Republiku Srbiju. Turistiki proizvod zemlje podrazumeva kako prirodna bogatstva, tako i izgraene kapacitete i irok spektar komercijalnih usluga koje obuhvataju hotele i druge vrste smetaja, restorane i ostale ugostiteljske objekte, prodavnice, saobraaj i sportske aktivnosti, a usluge u pomenutim oblastima uglavnom prua sektor MSP.

Elektronsko poslovanje (e-business)

Najjednostavnija definicija elektronskog poslovanja glasi: to su sve poslovne transakcije koje se obavljaju elektronskim putem, najee preko Interneta. Elektronsko poslovanje je jedan od sektora koji se najbre razvija u svetu i prua velike mogunosti za ekonomski razvoj. Tehnologije koje podravaju elektronsko poslovanje imaju sve jai uticaj na sve privredne aktivnosti. Republika Srbija ne treba da dozvoli da ostane po strani i mora da uini znatan napor da bi dostigla odreene standarde i razvila svoje kapacitete u elektronskom poslovanju. U tom smislu, posebnu panju treba posvetiti razvoju industrije softvera u MSP sektoru, jer Republika Srbija raspolae mladim kadrovima sa znanjem i iskustvom u ovoj oblasti koja poseduje i znaajan izvozni potencijal.

Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, u saradnji sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju, Ministarstvom trgovine, turizma i usluga, Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede pripremie tokom 2003.g. operativne programe razvoja sektora MSP u oblastima prerade poljoprivrednih proizvoda, industrijske proizvodnje, turizma i elektronskog poslovanja, u skladu sa strategijskim opredeljenjima ovih ministarstava. Nadlena ministarstva pripremie i predloiti Vladi Republike Srbije potrebne mere za realizaciju ovih programa.2) Institucionalna podrka i uvaavanje interesa sektora MSP

Iako je dosta uraeno na pitanju poboljanja institucionalne podrke sektoru MSP

intenziviranjem aktivnosti ministarstava u pravcu razvoja sektora MSP i osnivanjem novih agencija, centara i kancelarija za podrku MSP na nacionalnom i regionalnom nivou, nastavie se sa aktivnostima kako bi se javni sektor u Republici Srbiji uinio osetljivijim za potrebe malih i srednjih preduzea i preduzetnika.

Osnovne institucije i agencije koje su odgovorne za razvoj sektora MSP u Republici Srbiji su:

Ministarstvo za privredu i privatizaciju

Ministarstvo za privredu i privatizaciju je odgovorno za definisanje i realizaciju strategije razvoja sektora MSP. U skladu sa tim, Ministarstvo intenzivira svoje aktivnosti preko svoja dva sektora: Sektora za razvoj malih i srednjih preduzea i Sektora za privatno preduzetnitvo.

Ministarstvo, takoe, aktivno uestvuje u sprovoenju regulatorne reforme u oblastima od znaaja za sektor MSP.3) Uklanjanje pravnih prepreka

Ministarstvo za privredu i privatizaciju je glavni nosioc aktivnosti stvaranja novog, stimulativnog poslovnog okruenja za sektor MSP u Republici Srbiji i ima najveu odgovornost za razvoj ovog sektora. Ministarstvo e svoje aktivnosti usmeriti na razvoj sektora MSP u celini, poklanjajui podjednaku panju razvoju i malih i srednjih preduzea i privatnih preduzetnika.

Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva

Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, osnovana 2001. god. Zakonom o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzea (Sl. Glasnik RS broj 65/2001), odgovorna je, izmeu ostalog, za sprovoenje strategije razvoja MSP, informisanje Vlade Republike Srbije u vezi sa pitanjima od znaaja za sektor MSP, promociju sektora MSP, podrku regionalnim agencijama i centrima i kooordinaciju njihovih aktivnosti.

Prioritetne aktivnosti Republike agencije za razvoj malih i srednjih preduzea i

preduzetnitva u 2003. god. su: Priprema predloga operativnih programa razvoja sektora MSP u oblasti prerade

poljoprivrednih proizvoda, industrijske proizvodnje, turizma i elektornskog poslovanja u saradnji sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju, Ministarstvom trgovine, turizma i usluga, Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede, u skladu sa strategijskim opredeljenjima ovih ministarstava; Priprema predloga operativnih programa podrke uvoenju sistema kvaliteta,

podrke inovacijama u MSP, jaanja veza izmeu obrazovnog i nauno-istraivakog sistema i sektora MSP i poboljanje poloaja MSP na domaem tritu, u saradnji i u skladu sa strategijskim opredeljenjima ministarstava nadlenih za ove oblasti; Koordinacija i pruanje podrke aktivnostima regionalnih agencija i centara

za razvoj MSP; Promotivne i PR aktivnosti, kao podrka sektoru MSP; Planiranje i uvoenje informacionih sistema i usluga koje bi pomogle sektoru

MSP.

Regionalne agencije, centri i kancelarije za razvoj MSP i preduzetnitva

Vlada Republike Srbije, u saradnji sa stranim donatorima, podrava osnivanje mree regionalnih agencija i centara za razvoj MSP irom Republike Srbije. Regionalne agencije, centri i kancelarije pruaju sektoru MSP veliki broj informativnih i savetodavnih usluga, kao i programa obuke, direktno ili posredno preko kvalifikovanih poslovnih konsultanata. Do kraja 2002.god. otvoreno je deset regionalnih agencija i centara i to u: Beogradu, Kragujevcu, Kruevcu, Niu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Subotici, Uicu, Zajearu i Zrenjaninu. Nekoliko regionalnih agencija i centara ima i lokalne pod-centre. U ovom trenutku, mrea regionalnih agencija i centara pokriva oko 60% teritorije Republike Srbije, bez Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. Regionalne agencije i centri imae vanu ulogu u razvoju MSP i bie realizatori i katalizatori konkretne podrke vlasnicima i menaderima malih i srednjih preduzea i preduzetnicima u poetnoj fazi njihovog rada kao i tokom rasta i razvoja. Prioritet Vlade Republike Srbije je da proiri i ojaa ovu mreu tako da celokupan spektar savetodavnih poslovnih usluga bude dostupan irom Republike Srbije, kao i da poboljava kvalitet i raznovrsnost usluga koje pruaju regionalne agencije i centri.

Zastupanje interesa sektora MSP

Osnovan 2001.god., Preduzetniki savet predstavlja novi nacionalni forum u kome predstavnici javnog sektora i sektora MSP zajedno rade na reavanju problema sa kojima se suoava sektor MSP, kako bi pospeili njegov dalji razvoj. Zajedno sa udruenjima preduzetnika i privrednim komorama Preduzetniki savet zastupae interese sektora MSP. Nadlena ministarstva saraivae sa Preduzetnikim savetom i drugim udruenjima privrednika i razmotriti njihove predloge i preporuke.4) Izvori finansiranja za sektor MSP

Obezbeivanje finansijskih sredstava predstavlja jedan od glavnih problema sektora MSP u Republici Srbiji. Tokom 90-tih godina, tedni ulozi graana u bankama zloupotrebljeni su ime je izgubljeno poverenje graana. Veina linog kapitala koji sada postoji u Republici Srbiji uva se u gotovini van finansijskih institucija i kanalisanje ovih resursa u direktne investicije ili bankarski sistem nee biti lako. Iako poverenje u bankarski sistem raste, a vrednost depozita je porasla na 666 miliona evra (oktobar 2002.god.), potrebno je vreme da se povrati poverenje u komercijalne banke.

Vlada Republike Srbije i nadlena ministarstva preduzeli su brojne aktivnosti da se olaka pristup sektora MSP izvorima kapitala, ukljuujui Fond za razvoj Republike Srbije i Program samozapoljavanja Republikog zavoda za trite rada. Osnivanje Garancijskog fonda Republike Srbije je nova inicijativa Vlade Republike Srbije sa ciljem da se olaka pristup kreditima za MSP. Znaajnu pomo preduzeima da razviju inovativne proizvode pruilo bi osnivanje Fonda za razvoj inovacija.

I pored velikog znaaja ovih aktivnosti, Vlada Republike Srbije moe da obezbedi samo deo kapitala potrebnog za ostvarivanje ciljeva ove strategije. U svakoj trinoj ekonomiji privatni sektor je dominantan izvor finansijskih sredstava za razvoj sektora MSP i Republika Srbija u tom smislu ne predstavlja izuzetak. Stoga je potrebno da se pronau novi mehanizmi za olakavanje priliva privatnih investicija u mala i srednja preduzea i za potrebe privatnih preduzetnika.

Iako njihove kreditne sposobnosti rastu, domaim bankama nedostaje iskustvo u

odobravanju kredita sektoru MSP. Intenziviranje poslovanja komercijalnih banaka sa sektorom MSP zahteva i vea raspoloiva finansijska sredstava i promene u stavovima banaka prema kreditiranju sektora MSP. U narednom periodu stvorie se uslovi za osnivanje privatnih investicionih fondova namenjenih finansiranju MSP. Vea dostupnost kredita za sektor MSP ostvarivae se i kroz aktivnosti Garancijskog fonda i donatorsku pomo u vidu mikrokreditnih linija praenih tehnikom podrkom bankama za razvoj usluga namenjenih sektoru MSP, ukljuujui i obuku zaposlenih za ocenjivanje kreditnih zahteva MSP.5) Konkurentnost sektora MSP

Slaba konkurentnost veine domaih preduzea, odnosno njihovih proizvoda i usluga na stranim, ali sve vie i na domaem tritu jedan je od najveih problema u privredi Republike Srbije.

Brojni spoljni i unutranji faktori utiu na konkurentnost preduzea, od kojih su najbitniji:

Razvoj menadmenta

Ukoliko Republika Srbija eli jaka, konkurentna i efikasna preduzea, njima moraju da upravljaju efikasni i dobro obueni menaderi. Razvoj menadment vetina i sposobnosti predstavlja prioritet strategije razvoja MSP. irok spektar usluga baziranih na pruanju informacija, poslovnih saveta i programa obuke namenjenih razvoju menadmenta obezbedie se kroz regionalne agencije i centre za razvoj sektora MSP. Same regionalne agencije i centri nee biti u mogunosti da pruaje sve ove usluge direktno, poto e spektar usluga biti vrlo irok. U veini zemalja, specijalizovani poslovni konsultanti predstavljaju glavne pruaoce ovih usluga u oblastima kao to su finansijski menadment i planiranje, marketing, kvalitet i sl.. Trite konsultantskih usluga za MSP u ovom trenutku nije dovoljno razvijeno u Republici Srbiji, naroito van Beograda i jedna od glavnih funkcija regionalnih agencija i centara jeste da budu katalizatori njihovog razvoja.

Sistem kvaliteta

Praktino je standardan zahtev za sva MSP koja izvoze u zemlje lanice Evropske Unije da imaju potvrdu o uvedenom sistemu kvaliteta. Pitanje standarda kvaliteta veoma je znaajno za sektor MSP u Republici Srbiji i efikasan program uvoenja sistema kvaliteta dostupan svim zainteresovanim u sektoru MSP predstavlja prioritet.

PAGE - 17 -