-SENRYU I KYKA ALJIVA POEZIJA EDO PERIODA-Paralelno sa haikai poezijom koja na kraju dobija visoku umetniku vrednost prihvaena je i druga vrsta, senryu. Ima istu pesniku formu, trodelna je 5-7-5. Meutim, tematsko-motivski gledano, senryu je poseban anr. Ima daleko vei stepen igrovnosti i poetika potpuno tei kominosti. Za razliku od haikai i kigo rei, ovde kljuna re ne postoji. Najee peva o naem ivotu na veoma ironian nain. Pesniki postupci su ironizacija i parodiranje. Poznati pesnik je Karai Senryu 1718-1790. Roen je u Edo-u i prvo je uio haikai poeziju da bi postao majstor senryu poezije. Za razliku od haikai, senryu autori su anonimni. Pesniki postupci su jednostavniji, nema kljune rei da naglasi godinje doba i nema pravila o cezuri. Motivi su iz svakodnevnog ivota i govori o ljudskim oseanjima kod gradskih itelja. Posle Kans reforme ta otroumnost se ne osea toliko i anr gubi vrednost.inovnikovo detesjajno uipokret ake.Pesma govori o korumpiranosti. Samo su samuraji mogli da budu inovnici i mogli su da prave ustupke da se ne plati porez.Kyka je veoma slina waka formi, a sadraj je slian senryu (teme i motivi su komini). Najstariji oblik je u Manyshu. U Edo periodu je postojalo mnogo tih stilova i formiran je novi anr. Jedan od najstarijih majstora u saki je bio Nagata Teiryu. U drugoj razvojnoj fazi kyka, sredite se pomera u Edo. esto je i parodirana poezija, javlja se intekst iz Kokinwakashu i Manyshu. Govori o svakodnevnom ivotu.U ovom svetuda uopte nije bilo ena,kako bi muka duabila spokojna.Potpuno je isti intekst iz Kokinwakashu: ''Da nije bilo trenjinih cvetova...'', gde se govori o krhkosti i prolaznosti trenjinog cveta. Struktura i kompozicija je ostala ista, ali se ovde govori o muko-enskim odnosima.

-MODERNA JAPANSKA KNJIEVNOST-

Moderna japanska knjievnost poinje od 1868. godine, kada ogunat predaje vlast carskom dvoru. Poetkom 19. veka zapadni svet trai od Japana da se otvori prema njima. Stiu brodovi iz SAD i Engleske. To je jedan od vanih faktora promena u Japanu. Modernizaciju Japana pokrenuo je Zapad. Od 1868. godine Japan, po modelu Zapada, gradi novo dravno ureenje.Meiji period (od 1868. godine) zavrava se 1911. godine, smru cara. Granica moderne i savremene knjievnosti je veoma diskutabilna, ali smatra se da je granica negde oko 1910. godine. Japanska moderna knjievnost obuhvata period kada se Japan kao drutvo ubrzano menjao po modelu zapadnih zemalja. Japan prati civilizacijske tokove evropskih zemalja i Amerike, i poinje da gradi kapitalistiki sistem. Otvarao se prema svetu, ali nije bio kolonizovan ni okupiran. Na duhovnom, filozofskom planu, zbog ubrzanog razvoja, javljaju se mnogi problemi. Menjaju se ubrzano knjievni izrazi i tokovi, a novi pravci ulaze u japansku knjievnost. Prve dve decenije Meiji perioda su vreme ubrzane recepcije evropskih knjievnih tokova. Ipak, osea se jo uvek ostatak Edo perioda, osea se meavina modernizacije i naslea Edo perioda. Re bungaku se prvi put javlja u Japanu u ovom periodu. Iako su imali bogato knjievno naslee, nisu imali odgovarajui termin da opiu to (ekvivalent litterature). U Edo periodu ovaj termin je oznaavao opto obrazovanje namenjeno samurajima.U ovom periodu, teite knjievnosti se pomera na prozna dela, romane (shsetsu). U ovom periodu knjievnost se prvi put shvata kao neto to je intelektualni rad. U Japan ulazi mnotvo novih termina vezanih za politiki ivot, pod uticajem Zapada[footnoteRef:1]. Ti novi pojmovi traili su od intelektualaca da tokom prevoda stranih dela pronalaze rei za te nove termine. Prvi put se bave knjievnom teorijom na moderniji nain, pod uticajem evropskih pisaca i mislilaca, i japanci poinju sistematizaciju knjievne teorije. U okviru Meiji restauracije akcenat je stavljen na obrazovanje obinih ljudi. kolski sistem se razvija. Nova tehnologija tampanja menja knjievnost. Menja se odnos pisaca i italaca. Naglo se iri italaka publika. Javljaju se novi knjievni anrovi po uzoru na evropske. Najvidljivija je promena u poeziji. Pored haiku i tanka forme, javlja se potreba za pisanje slobodnog stiha. Ovaj stil se ne bi mogao razviti u Japanu bez uticaja evropske knjievnosti. Ruska knjievna teorija je imala snaan uticaj na japansku modernu. Romani su u poetku pisani u duhu realizma, mimetiki opis svakodnevnih doivljaja (koncepcija realizma). Mori gai se vraa iz studentskog boravka u Nemakoj. On je prevodio veliki broj evropskih pisaca i obavetavao japanski narod o aktuelnim knjievnim deavanjima. On nudi novi talas iz Evrope, romantizam (koncepcija romantizma). Romantizam je vie uticao na poeziju, na tanka poeziju. Knjievni jezik se nije formirao samo pod stranim uticajem. Bilo je pisaca koji su insistirali na ouvanju tradicionalnog japanskog duha. Pisci okupljeni u Kenkysha grupi su kao model tradicionalnosti smatrali Edo period. Oni su hteli da usavravaju knjievno naslee Edo perioda. Bungakukai su bili moderni asopisi koji su okupljali mlade intelektualce koji su teili evropskoj poeziji. Ulazak hrianstva u ovom periodu je rado prihvaen, a koncepcija hrianstva je bila veoma primamljiva. Ovi pisci su teili upravo hrianstvu, i bili su uporite romantizma, ljubavne poezije. Glavni urednik bio je Kitamura Tkoku, koji je ovaj asopis pokrenuo u duhu hrianstva, kao novi pogled na svet, gde se ceni linost i individualnost. [1: Kako e se rei ustav, parlament, itd. to ranije nije postojalo...]

Izmeu dva rata[footnoteRef:2] vidi se sloena protivrenost japanskog drutva (patriote i kvazi zapadnjaci). Sa jedne strane je feudalni duh iz prolosti, a sa druge strane moderno ureenje. Priliv naroda sa sela u grad menja ivot japanaca. Ubrzana je industrijalizacija, a mesta radnika su ugroena. Za ovaj period su karakteristini romani o bedama, socijalni romani, u kojima se bez ideolokih okvira prikazuje teak ivot graana. Nastanak japanske moderne vidi se tokom Japansko-ruskog rata. Jeziki gledano, usavrava se novi, savremeni japanski jezik kao knjievni jezik, blii govornom, svakodnevnom jeziku. anrovski gledano, nastaje slobodni stih, pod uticajem evropske poezije. U romanima se javlja novi knjievni pravac, naturalizam, koji japanci modifikuju, odnosno oni prihvataju naturalizam kao tehniku pisanja, kao knjievni postupak. U okviru naturalizma primeuje se watakushsetsu (JA roman), u kojem se koristi autobiografsko pisanje na mimetiki nain, realno, bez imaginarnih slika. [2: 1894-1895. Japansko-kineski rat 1904-1905. Japansko-ruski rat]

Postojale su knjievne grupe koje su bile protiv naturalizma. U Meiji periodu[footnoteRef:3] postojala je grupa Tanbi-ha estetizam, koja je u Japan uvela dijavolizam, nastao u Engleskoj, sa glavnim predstavnikom Oskarom Vajldom. Lepota se shvata na novi nain, lepota runog. Najpoznatiji pisci ove grupa, Taniyaki Juichiro i Nagai Kaku, su u svojim delima obraivali teme izopaenosti u ljubavi, sadizam i mazohizam. 1910-ih poinje Taisho period, u kojem car unosi duh demokratizacije, ali ovaj period je kratko trajao. Nakon njega javlja se nacionalistiki duh, koji polako prelazi u faizam. Meiji era odisala je modernim duhom. Prihvaen je apsolutistiki oblik monarhije, a nemaka monarhija je bila uzor, dok su neki dvorski protokoli bili prihvaeni sa engleskog dvora. Taisho era je uvela demokratski duh, slobodu govora, novi talas modernih knjievnih kretanja iz Evrope. Iz Evrope dolazi i Marksistika ideja. [3: Meiji knjievnost se zavrava pojavom estetizma 1912. godine...]

U Taisho periodu postojale su dve knjievne grupe koje su bile protiv naturalizma. Shirakaba-ha Bela breza, je grupa koja okupljala mlae pisce koji su teili humanom, i isticali dobrotu umesto istinitosti u svojoj poeziji. Duhovni uitelj im je bio Lav Tolstoj. Shingenjitsu-ha/Shinwaseda-ha Nova realnost, je grupa iji je kljuni pisac bio Akutagawa Riyunosuke. Hteli su da rekonstruiu nau stvarnost na sloeniji nain, modernim knjievnim postupcima, uvoenjem light motiva, kompozicione motivacije. 1920-ih u japansku knjievnost ulazi iz Evrope poetika avangarde. Ulazi i ideja marksizma, anarhizma, itd... Avangarda tei osporavanju i demoliranju svega konvencionalnog u drutvu, ismevanju graanskog morala, ismevanju evropske civilizacije. Teilo se ka afrikoj kulturi (tenja ka svemu to nije javno prihvaeno). Vrhunac ove ideje je dadaizam (negiranje svega to postoji). Umesto visokotiranih asopisa pokreu se asopisi sa malim tiraom (little magazines), asopisi sa ekstremnim konceptima, neprihvatljivim za iru masu. asopisi su bili namenjeni uem krugu ljudi, istomiljenicima. asopisi su imali iru umetniku koncepciju, poto nisu bila samo knjievna dela, ve i multimedijalne prezentacije. Prvi put se javlja knjievna grupa koja tei ideologiji (angaovana knjievnost, proleterska knjievnost, leviari). Kobayashi Takiji je u svom delu "Lovac na rakove" prvi put pokazao da u knjievno delo moe da se uvede kolektivni lik. Istovremeno se javlja nova knjievna grupa Shinkankaku-ha Novo ulo, sa predstavnicima Yokomitsu Riichi i Kawabata Yasunarijem. Pisci ove grupe su se okupljali i delovali u asopisu Bungejidai Vreme knjievnosti. Oni su bili protiv ideologije u knjievnim delima, traili su autonomiju knjievnosti.Obe grupe su za uporite imale male asopise. U njima su objavljivali svoje manifeste[footnoteRef:4]. Manifesti imaju svoju vrednost i anrovsku karakteristiku (kako pisati, kako slikati, kako stvarati umetnost). asopisi obe grupe su zatvorenog karaktera, za ui krug ljudi. Obe grupe se bave eksperimentima na planu knjievnih postupaka. Kao teme uzimaju evropske modele, poto nisu mogli da stvaraju bez izvornih evropskih koncepcija. Akutagawa se udaljava od obe ove grupe. On se svesno otrovao i polako umirao. Njegova smrt simbolie kraj moderne i poetak japanske savremene knjievnosti. U svom delu Haguruma (Brzina) on je opisao sve vizije, halucinacije koje je imao. Opisao je pomerenost naih ula, take gledita. Njegova poetika se nalazi izmeu ove dve grupe. U knjievnosti 1930-ih primetan je uticaj leviara. Dolazi do hapenja pisaca i zabranjivanja pojedinih dela, to dovodi do ruenja knjievnih grupa. Uplaeni pisci razliito reaguju na ovo. Jedni prelaze na totalno drugu stranu (desniari), jedni shvataju da je njihova borba uzaludna i poinju da piu na novi nain, dok neki nastavljaju da i dalje piu svoja dela, samo u tajnosti. [4: Knjievni tekstovi u kojima se prikazuju umetniki programi grupa...]

Na knjievnom planu do izraaja neminovno dolazi nacionalizam.Posle Drugog svetskog rata, i doivljaja u tom ratu, mladi pisci uviaju besmislenost ratovanja i nacionalistike koncepcije. Uviaju se tri knjievne pojave u prelaznom periodu (ikki) koje nagovetavaju japansku modernu:1.Knjievni anr gesaku bungaku, kao ostatak iz Edo perioda, jo uvek se pie-Kanagaki Robun je parodirao romane, i njegovo delo Seiz Dchu Hizakuri De ironino opisuje smene situacije u kojima su se nala dvojica japanaca koji su otili u London.2.Prevodilaka knjievnost je veoma vana pojava-Jo uvek se u knjievnom jeziku osea arhaizam. U prevodilakoj knjievnosti pisci su se trudili da koriste to jednostavniji jezik, shvatljiv i za decu. To je doprinelo modernizaciji japanskog jezika.3/Politiki roman seiji shsetsu-Dolazi veliki broj novih termina koji do tada nisu postojali. Funkcija ovih romana je bila da upozna itaoce sa tim novim terminima iz politikog ivota.

Tsubchi Shyo 1859-1935.objavio je 1885-86.vano knjievno delo Shsetsu shinzui "Sutina romana", na osnovu prouavanja engleske knjievnosti. Shyo je bio jedan od najboljih prevodilaca toga doba, profesor na univerzitetu, a preveo je ekspirova dela koristei metriki obrazac 7-5.Shyo u ovom delu prikazuje razvojne etape knjievnosti na nivou sveta. Roman je odredio kao anr, umetniko delo, to nije tako shvaeno u Edo periodu. Meu anrovima prvo mesto daje romanu i prati istorijski proces stvaranja anra romana, pomeranje od fiktivnog (imaginarnog) ka realnom, mimetikom. Prednost daje relanom. Njegova teorija je usmerena ka realizmu, oponaanju stvarnog sveta. Stilska formacija je shvaena kao evolucija, napreduje. On predlae reformu knjievnog izraza koji e teiti realnom opisivanju. Treba opisati ljudsko oseanje i na stvarni ivot. Njegova teorija je otvorila vrata realizmu. Knjievnost je veoma vana umetnika grana, koja nije bila priznata u Edo periodu. Hteo je da oslobodi knjievnost od utilitarizma, od budistike ideje ''Dobro se dobrim vraa'', koja je bila vana u Edo, ali on smatra da je to teta. Oslobodio je delo od takvog sistema vrednovanja.Tsubchi Shyo je nastanak romana kao knjievnog anra shavatio kao proces pomeranja od imaginativnog ka mimetikom (realistikom) kazivanju. Ova knjievna teorija bitno je usmerila puteve japanskih pisaca ka realizmu. On, takoe, u ovom delu prvi put daje umetniku vrednost romanima. Za razliku od toga u Edo periodu, grafika i dela pisaca smatrana su subkulturom, odnosno, sluila su za razonodu. Sada im je, zahvaljujui njemu, dato mesto u umetnosti. Futabat Shim, koji je studirao ruski jezik i knjievnost, napisao je krau monografiju Shsetsu sron ("Generalna teorija romana"). On se poziva na ruskog teoretiara Belinskog, na osnovu ije teorije on naglaava da je realistiki, mimetiki postupak veoma vaan za roman. Ovo je daleko preciznija i bolje sistematski napisana monografija od Shyove "Sutine romana".

-POECI MODERNE JAPANSKE KNJIEVNOSTI (MEIJI 20-IH)-Meiji 20-ih je period 1887-1897. godine. Ovaj period je prelazna faza iz Edo knjievnosti u modernu knjievnost. Tada se javljaju politiki romani, romani sa verskom sadrinom. Menjaju se i knjievni izrazi.

FUTABAT SHIMUkigumo "Lebdei oblaci" 1887.godine objavljen je roman Autor je rusista, mlad pisac, pod pseudonimom Futabat Shim 1864-1909.. On je studirao ruski jezik i knjievnost, i ve kao student bio je upoznat sa znaajnim ruskim piscima, kao to su Turgenjev, Dostojevski itd., koji e mu otvoriti novi horizont knjievnih izraza. Roman Ukigumo se smatra za prvi roman koji je napisan na modernom jeziku. Njega knjievni istoriari smatraju poetkom moderne knjievnosti. Japanci su svesni toga da se govorni jezik dosta udaljio od pisanog jezika, ukljuujui reformu u obrazovanju. Japanski intelektualci su se trudili da pribliavaju pisani i usmeni stil. Taj pokret, koji je obuhvatao veoma irok krug ljudi zove se Genbunichiundo[footnoteRef:5] "Pokret pribliavanja (ujednaavanja) pisanog i usmenog stila". Ovaj pokret je usmerio celokupno drutvo, ali pokret nije ideoloki, ideja nije nametnuta, ve je to socijalno-lingvistika pojava na nivou cele zemlje. Usmerenje koje namee drava je veoma blisko usmerenju pisaca. Smatra se da Ukigumo, upravo zbog potpuno modernog diskursa oznaava poetak takvog novog stila. [5: gen - govor; bun - pismo; ichi - ujednaavanje; undo - pokret...]

Glavni lik je mladi Utsumi Bunzo. On je zaposlen kao slubenik i okarakterisan kao skroman mladi, astan, iskren, ali malo povuen i nespretan u ljudskim odnosima. Drugi muki lik, Honda Noboru, je takoe, mlad i nosi suprotne osobine vrlo je spretan i veliki je karijerista. Takoe je slubenik. Trei lik je mlada devojka i lepotica, Osei, koja esto menja raspoloenja. Nema vrstinu kao duhovno bie. etvrti lik je njena majka Omasa, koja je utilitaristiki nastrojena, pragmatina linost, kojoj je vano da joj se kerka uda za bogatog oveka, karijeristu. Javljaju se dva muka lika u meusobnom kontrastu, jedan je iskren, a drugi nametljiv i spretan. enski likovi su u rodbinskom odnosu, gde majka, kao autoritet, dosta utie na kerku. Siejni tok se uglavnom posmatra iz aspekta glavnog lika, Utsumi Bunzoa. On je smeten, kao podstanar u porodici Omasa, koja mu je dalji rod. On se polako zaljubljuje u Osei, ali kada je bio spreman da je zaprosi, on gubi posao. Istog dana Honda Noboru dobija unapreenje. I tada devojka, koja je volela Utsumi Bunzoa, poinje vie da naginje ka Hondi, kome je obeana bolja budunost.Autor formira etiri lika i kroz njih veoma precizno opisuje pomeranje oseanja ovih likova, dajui veoma paljiv opis njihovog ponaanja. On je hteo da rasvetli drugo lice japanske modernizacije, to je drugim reima, osvetljavanje tamne strane te modernizacije. To mu je bila knjievna tema. U ovom radu savremena tematika ga je naterala da napie roman na potpuno savremenom jeziku (nema arhaizama ni na nivou leksike ni u diskursima). Meutim, kako napreduje siejni tok, on se suvie bavio opisom unutranjeg sveta prvog lika, i time je naruio uravnoteenu strukturu romana. Kompozicija je time izgubila skladnu strukturu. Iako je zavrio prvi i drugi deo, trei deo nije mogao da zavri i odrekao se pisanja. Dugo nije mogao da se vrati pisanju sve do Meiji 37-me. Tek kroz dvadesetak godina e se vrati sa jednim manje znaajnim romanom Sono omokage "Onaj trag".Kao knjievnik, Futabat Shim, je parlelno radio prevode vrlo znaajnih Turgenjevih pripovetki: Aibiki "Ljubavni sastanak" i Lovaki zapisi. One su prevedene na savremeni jezik i to e biti uzor pisanja romana na modernom jeziku. Prevodi su izali 1889. godine (Meiji 21). Ove dve prie nisu samo bile uzor za pisanje romana, ve e i biti temelj pravca prevoenja knjievnih dela, odnosno kako treba prevoditi knjievno delo. One e pokazati put, koji e kasniji knjievni prevodioci slediti. Jezik, kojim se prevodi mora biti savremeni, ali i prevod mora da prenese poetiku knjievnog dela. Ovo su bili uzori na stilskom nivou. Opis prirode u priama Turgenjeva, dae sasvim novi ugao posmatranja ovog sveta i bie podsticaj novog pravca knjievnih misli.

MORI GAI 1862-1922Roen je u veoma uglednoj lekarskoj porodici i po elji roditelja zavrio je medicinski fakultet na vrlo uglednom Tokyo univerzitetu. On je bio meu prvim stipendistima koji su poslati u Nemaku zbog prouavanja medicine. 1888. godine vraa se u Japan. Kao lekar bio je veoma nadaren i tokom boravka u Nemakoj je napisao nekoliko znaajnih studija i veliki broj lanaka, i upoznao japansku italaku publiku sa najnovijim tokovima evropske knjievnosti. Bio je izvanredan prevodilac i preveo je veliki broj evropskih dela. Kada se 1888. godine vratio u Japan, poinje vrlo energino da pie romane. On pripada II fazi Meiji 20-tih, i u tom periodu e objaviti tri vrlo znaajna dela, Nemaku trilogiju: Maihime Plesaica i Utakatanoki Zapis magnovenja, koji su objavljeni 1890. godine, i Fumizukai Kurir,koji je napisan 1891. godine. Ovo oznaava njegovu prvu knjievnu fazu.Roman Maihime je prvi put smeten vam Japana, na evropskom tlu, u Berlinu. U romanu se javljaju dva glavna lika, Oyota Toyotaro, elitni japanski student, i enski lik Elis, siromana plesaica. Javlja se i njena majka. Oyota dobija stipendiju (medicina) i odlazi u Berlin. Zaljubljuje se u siromanu devojku koja je plesaica. Oni poinju da ive zajedno, a sa njom dolazi i njena bolesna majka. Kada se saznalo u Japanu za to, poto je zapostavio studije, ukinuta mu je stipendija. Od tada, oni poinju teko da ive. Jednog dana dolazi Oyotin prijatelj koji mu nudi da bude spoljni saradnik. On prihvata posao, ostavlja dragu u Berlinu i poinje da putuje. Poto je dobro radio, dobio je ponudu da radi u ministarstvu. Kolebao se, ali je ipak prihvatio posao, to je znailo da mora da okona svoju vezu i da se vrati u Japan. Elis je od tuge poela da ludi, i odlazi do mladia da ga moli da se vrati, ali je njegova porodica vraa kui. Ona u ludilu umire.Knjievna tema ove trilogije je svest o udaljenosti evropske i japanske civilizacije. On je tu razliku shvatio kao razliku na nivou razvijenosti. Sa jedne strane, on vidi vrlo naprednu civilizaciju u Evropi, a sa druge strane, Japan vidi kao zaostalu, nerazvijenu zemlju. To je u ovoj fazi njegova prva knjievna tema. Ta kulturna razlika stepena razvijenosti se ovde odraava na likove (momak Japanac, devojka Nemica). U karakterizaciji koristi suprotnost, oponiranje (Japanac istok, Nemica zapad; momak kome je obeana blistava budunost, devojka koja je na dnu klasnog drutva u Nemakoj).Siejni tok romana prati njegovo duevno kolebanje izmeu dve mogunosti, ljubavi prema njoj i karijere. U glavnom liku se javlja kolebanje da li da ostane dosledan ljubavi ili da se posveti karijeri. Ovde je ukljuen novi momenat, likovi Nemica i Japanac, ukljuena je, ne samo socijalna, nego i nacionalna razlika, to kompoziciji romana daje sloenost. Onemoguen je potpuni duhovni susret izmeu dve due Japanca i Nemice, odraz duhovnog kolebanja japanskog drutva, jer se drutveno prihvatanje nije moglo jo desiti, i roman se nesreno zavrava. U toj fazi Mori gai, osim to je pisao dela, bio je i izvanredan prevodilac. Upoznao je Japan sa nizom novih evropskih dela i pokrenue asopis Shigarami zoshi.

-KNJIEVNOST IZMEU KIN-JAP I RUS-JAP RATA-Kinesko-japanski rat (1894-1895); Rusko-japanski rat (1904-1905). Oko ostrva izmeu Japana i Rusije je bio rat i na zvaninom planu. Japanci su dobili rat, ali ekonomski jako e se istroiti, osea se recesija. Izmeu dva rata, na drutvenom planu Japan poinje da gradi kapitalistiki sitem i da se na taj nain razvija. Upravo zbog ubrzanog razvoja nastaje niz socijalnih problema. Nekoliko drutvenih krugova se naglo bogatilo. Problem urbanizacije nagla drutvena promena pod uticajem industrijalizacije. Veliki broj mladih odlazi iz sela u grad i stvara se vea razlika izmeu ruralnog i urbanog. Problem socijalne zatite radnice na svilenoj niti umirale od tuberkuloze, tri smene se radilo, oskudni uslovi, male plate, seoske devojke smetene u loem domu, nisu prehranjene, seoske porodice su rizikovale da li e se one vratiti ive i zdrave. Socijalna zatita nije bila zakonom regulisana.Japanska drava je jo uvek na raskru izmeu dve koncepcije: zapadnjake (pojedinac) i istonjake (ceni se kolektiv). Postoje dve knjievne teme: drutvo i priroda. Mnogi pisci e se zanimati za protivrene pojave u socijalnom ivotu. Novi anr je Hisan shsetsu "Romani o bedi". Oni danas nemaju visoku knjievnu vrednost. Bavie se tekoama ivota obinih ljudi. Romani o bedi su pisani mimetikim postupkom i nemaju ideoloke orijentacije. Samo opisuju kako neko teko ivi, nisu razvijeni. Drugi anr je Kannen shsetsu "Idealistiki romani", u kojima se vie istie piev protest prema tekim ivotnim uslovima. Ideje, stavovi, protesti su bez konkretnih opisa. Zajedniko za ove dve vrste romana su socijalni motivi, a zajednika tema je drutvo. Pri kraju perioda dve tenje e se integrisati u Shakai shsetsu "Socijalni roman".

OZAKI KOYO-KONJIKI JASHA Pozlaenje demona Ovaj roman je predstavnik novonastalog anra.Glavni lik je siromani student koji ima verenicu iz ugledne porodice koja ga voli. Meutim, nju zaprosi bogata. Njena porodica se u poetku sloila, ali kada se pojavio bogati gospodin, devojka se koleba i prihvata prosidbu bogatog oveka. Student se jako razoarao. Smatra da je to zbog dijamantskog prstena, naputa studije i bavi se zelenatvom. Devojka se predomislila, vraa se i moli ga. Roman se zavrava njegovim kolebanjem (pisac nije dao jasnu sliku njegovog odgovora ne njene molbe).Jasan je piev stav o sukobu izmeu materijalnog i duhovnog i mimetiki, realistiki opisuje likove. Ovim romanom stvorena je sinteza romana o bedi i idealistikog romana. Karakterizacija likova je jasna.Javljaju se i pisci koji se bave temom prirode. Nagla industrijalizacija je promenila ivot i stvorila jaz izmeu ruralnog i urbanog. Menja se prirodni pejza u gradu. Ne samo da je fizika promena, ve nagovetava i duhovnu promenu Japana. Pomeren je odnos izmeu ljudi i prirode, i neki pisci poinju da piu o toj nagloj promeni.

KUNIKIDA DOPPO-MUSASHINOKratku pripovetka.Musashino je geografsko ime jednog dela Tokya koji je tada bio neto to uva ruralno, imao je netaknutu ogronu umu i polje. Autor koristi mimetiki postupak, opisuje onako kako vidi. Dosta je znaajno delo zbog teme koja se iskljuivo bavi prirodom, koja se zaboravlja. Kao da podsea na iskonsku vrednost. Doppo u kasnijim delima se bavi otuenim likovima, asocijalnim, slabiima u drutvu. Polako e se udaljiti od lirskog prikaza prirode da bi se pribliio japanskom naturalizmu.

HIGUCHI ICHIYO 1872-1896, nadarena i retka spisateljica koja je usavrila savremeni japanski jezik koji je blizak govornom. Roena u Tokyu, roditelji su bili doljaci koji su teili karijerizmu. Otac, im je uveden novi zakon da moe da se otkupi titula samuraja, trudio se da zaradi samo da bi kupio titulu. Ona je imala straijeg brata. Nju su verili, ali otac i stariji brat umiru. Verenik predlae da se veridba raskine jer porodica nema muke glave i nije asno uzeti takvu devojku, ne moe da donese miraz. Devojka je za kratko vreme izgubila i oca i brata i budunost. Tradicionalni upis u matinu knjigu je bio po porodicama. Ona je postala glava porodice i nosilac lista u matinoj knjizi sa samo 17 godina. To je bila velika odgovornost, a ona siromana i otvara skromnu prodavnicu pozamanterije. Prvo je bila uenica kod uglednog pisca (juku - privatna kola) gde je stekla knjievno obrazovanje. Retko je ena mogla da pohaa fakultet.

TAKE KURABE jedno od najznaajnijih njenih dela, roman.Glavna junakinja je Midori, devojka vrstog karaktera. Ona je iz porodice koja tradicionalno dri kuu za zabavu. Njena starija sestra je cenjena kurtizana u toj kui, a Midori sanja da jednog dana postane cenjena kurtizana.U njenom kvartu je postojao deko kojem se ona sviala, ali on se njoj nije sviao. Ona je bila zaljubljena u svetenikovog sina, ali to krije.Jednog dana, dok je padala kia, ona je sedela pored prozora i videla svetenikovog sina koji je pao u blato zato to mu je pukao kai na sandali. Poto je ona u tom trenutku ila, bacila mu je pare tkanine da mu pomogne. Meutim, on se postideo i nije uzeo tkaninu, koja je ostala u blatu.Kada je kasnije tog dana otvorila kapiju nala je cvee od papira, ali bez poruke[footnoteRef:6]. To je bilo od svetenikovog sina, koji je taj dan otiao da ui da bude svetenik. [6: Uz takvo cvee uglavnom je ila i poruka ili pesma...]

to se tie pripovedakog postupka, sam naslov je intertekst jer se oslanja na poetiku Heian perioda, prie su iz Ise monogatari. Momak i devojka koji su bili zaljubljeni u detinjstvu ponovo e se sresti i nanovo e se zaljubiti. Taj okvir premeta se u Meiji period, i daje mimetiki opis tadanjeg drutva. Prostor koji je autorka ukljuila je kvart za zabavu u Tokyu koji je pun tragova duha Edo perioda.U karakterizaciji likova postoji suprotnost izmeu svetog i svetovnog. Zajedniko je to to su oba bia spremna da naslede ono to su stekli roditelji (ostatak Edo perioda). Ali tu je i treptaj ljubavi, nema telesnog dodira. Vrhunac je scena kada ona otri da mu pomogne. On blago odbija njenu dobrotu, ali na kraju joj ostavlja cvee i tako dokazuje svoje iskreno oseanje. Nema telesne ljubavi, ali su oseanja jaka, iskrena, duboka. Kroz ovaj roman pratimo iezavanje drutva iz prolog vremena.

JUSANYA Krai roman autorke Higuchi Ichiyo Glavna junakinja Oseki je udata za bogatog oveka za koga se ispostavilo da je grub prema njoj i porodici. Oseki je ranjena i razoarana i vraa se svojoj porodici da ispria o tuzi. Otac joj savetuje da se ipak ne razvodi. Ona se sea poetka branog ivota. Kada je imala 17 godina, upoznala je budueg mua dok je igrala hanetsuki (badminton). Njena loptica je upala u njegovo dvorite. On se u nju zaljubio i zaprosio je.On ima stalne ljubavne veze sa razliitim enama i uopte se ne trudi oko svoje dece. Ona je posluala svog oca i namerava da se vrati kui. Na putu kue zagledala se u vozaa rike i videla je da je to mladi iz njene mladosti. Sledi opis njene rane mladosti. Taj ovek, fiziki radnik, jako ju je voleo. Meutim, kako saznaje da se udaje za bogatog poinje da pije, ostavlja porodicu i vozi riku. Oenio se devojkom koju su mu roditelji izabrali, ali se na kraju razvodi. Ona u stvari tad tek vidi da je taj nekadanji mladi naboranog izmuenog lica. Ona je u detinjstvu matala da e biti njegova supruga, gazdarica njegove skromne radnje, a kada ga je ponovo pogledala opazila je njegov prazni izraz lica. Roman se zavrava tupim zvucima njenih drvenih nanula koje odjekuju mranom ulicom.Karakterizacija: njena porodica je poreklom iz bushi stalea, a vreme je smeteno sredinom Meiji perioda. Bushi nosi tragove prolosto jer je vreme samuraja zavreno. A on je bogat trgovac, lepo se uklapa u novo drutvo. Autorka, kao pripoveda govori da obe porodice imaju puno briga. Jedan od vanih knjievnih tema je problem ljubavi, sukobi izmeu pojedinca i drutva. Dolazak hrianskih ideja pokrenuo je japanske intelektualce da razmiljaju iz drugog ugla, oslobaanju egoa. U ovom romanu prvo je opisan sukob izmeu porodice i pojedinca. Otac kao super ego (stari sistem vrednovanja), savetuje da ostane sa muem, da bi porodini okvir bio netaknut, mada svestan da tu nema ljubavi. Ona se bori, ali slua oev savet. Kada sree biveg mladia shvata da je njena mladost prola i samo vidi ogromnu prazninu i mrak. Pria drugog junaka, propalog vozaa rike, je slina jer mu se draga udala za oveka kog joj je porodica izabrala, a i njegovi roditelji su mu nali devojku. Nijedan od ta dva braka nije bio srean i ispunjen. Oba braka su sklopljena po starom sistemu vrednosti. Junaci ne mogu da pokrenu nove ivote ispunjene ljubavlju. Ljudski odnos u starom sistemu Edo perioda prikazan je kao neto to u nama potiskuje prava ljudska oseanja. Ona opisuje vreme u kojem ljudi jo uvek ne pronalaze nove puteve. Jasno se prati misaonost i idejni okvir, ali dat je i niz realistikog opisa drutva. Njen lirski ton pripovedanja na neki nain prevazilazi okvira socijalnog romana, njeni romani grade novu poetiku.

-NATURALIZAM U JAPANU-U Japanu se prvi put vidljivo osea naturalizam krajem Meiji perioda (Meiji 39. godine), do Taisho perioda (prva decenija 20. veka). U Japanu se ovaj pravac shvata drugaije nego u Evropi (modifikovani tip naturalizma). Naroito je jak uticaj naturalizma u prozi. U Evropi, naturalizam tei racionalnom, uzima logiki okvir kao rezultat razvoja prirodne nauke (uzrono-posledina veza). Zola i Mopasan su bii uzori japanskim piscima, koji su prvo opisivali okolinu, socijalno okruenje, a onda su oivljavali likove, i opisivali kako likovi ive pod uticajem okoline. Japanski pisci su naturalizam shvatili kao tehniku za mimetiko opisivanje realnog sveta, okruenja u kome je pisac (kanbiysha). Pisci piu o sebi na realistiki nain, a likovi su esto nalik piscima. Glavni lik je najee kao piev alter ego, i iz te take se najee pripoveda. Romani su u obliku ispovesti. Japanski intelektualci su tragali za pravom pojedinca, kako se moe osloboditi svoj ego, ije isticanje u stara vremena nije bilo prihvaeno poto je kolektiv bio vaniji od pojedinca. "Ja roman" (watakushi shsetsu), je drugaije definisan u Japanu nego u Evropi, i u njemu nema imaginarnih elemenata. Razlika izmeu japanskog modifikovanog naturalizma i evropskog je u tome to Evropljani potiskuju ego (subjektivnost) koji je bio istaknutiji u romantizmu jer su eleli da knjievna dela imaju racionalne elemente i zato su potiskivali imaginarnost. Premenjivali su eksperimentalnost analogno prirodnim naukama (kako e lik reagovati i iveti pod novostvorenim uslovima). Japanski pisci naturalizma prihvatili su naturalizam kao pripovedaki postupak: pii onako kako vidi. Pie se realno, mimetiki o savremenom. Sadrinska strana e se menjati ukljuujui nova shvatanja runog kao lepog. Javlja se periferijalna negativna pojava, tamna strana drutva, npr. siromatvo. Najvie pisaca bavie se svakodnevnim deavanjima. Vreme je sadanje, pievo. Glavni lik je dvojnik samog autora zbog biografskih elemenata koji su veoma bliski samom autoru. Priu kazuje neutralni kaziva. Glavni junak je "on", nije lirsko ja.Meu japanskim naturalistima istiu se Shimazaki Tson 1872-1943., pisac romana Zavet Haikai, i Tayama Katai 1871-1930., pisac romana Jorgan Futon. Ova dva romana oznaie poetak japanskog naturalizma.Kao kritiari-teoretiari, u ovom periodu znaajni su Shimamura Hgetsu i Hasegawa Tenkei.Knjievni ivot e se menjati, imae podrku kritiara, pisci e delovati u okviru zajednike knjievne ideje i ostavie trag u japanskoj moderni. Svi pisci naturalizma u svojoj prvoj razvojnoj fazi imali su iskustvo kao pesnici romantizma.

-SHIMAZAKI TSON-Shimazaki Tson u prvoj razvojnoj fazi je bio lan asopisa Bungaku kai, gde je on delovao kao pesnik i objavljivao je lirske ljubavne pesme. 1906. objavio je prvi roman Zavet, koji e pokazati novi pravac moderne. Ima osobine ''JA-romana''. Rodio se u Kiso, oblast Nagano, u dosta uglednoj kui. Kao student prihvata hrianstvo i kao nastavnik engleskog jezika odlazi u Tohoku (grad Sendai), a zatim se vratio u Kiso i predavao engleski. Biografski podatak da je preao u novu veru ima vaan uticaj na njegovo delo.Glavni lik je mladi profesor englesko jezika Ushimatsu, koji se zapoljava u koli. Njegov otac mu savetuje da nikada nikome ne otkriva svoje poreklo, da je Eta[footnoteRef:7]. Ushimatsu upoznaje kolegu koji je otkrio svoje poreklo i bori se za svoja prava. Glavni junak se pita da li treba da poslua oca ili da se i on bori za svoja prava. Roman se zavrava tako to on svojim studentima otkriva svoje poreklo. [7: Klasni sistem bio je jasno definisan u grupe i postojale su van hijerarhije Eta i Hini (neljudi). Postoji legenda da su Eta porekla iz Taira klana. To je ignorisana diskriminisana grupa bez graanskih prava, mogu da budu samo koari i mesari jer su u budizmu posao sa ivotinjama smatrao prljavim.]

Karakterizacija je jasno definisana, kolebanje izmeu dve vrednosti, novog i starog sistema.U kompoziciji romana ima mree parova suprotnosti: staro i moderno, praktino (pragmatsko) i duhovno (sutinsko), drutvo i pojedinac.Otac, kao super ego, olienje je vrednosti prolog vremena, ali i pragmatinog, jer eli da mu sin sauva radno mesto.Sam junak se koleba, a trei lik je podsticaj, olienje modernog drutva. Sporedni lik, uenici, predstavljaju budunost drutva. Unutarnji duhovni sukob u mladom biu i realni opisi tadanjeg drutva postoje u romanu. Realistiki se osvetljava tamna strana vezana za problem diskriminacije, tema Eta, koja je bila zabranjena, tabu tema. Ali akcenat pisca je stavljen na unutranji svet glavnog junaka. Ovaj roman i dalje ima odlike romantizma jer nosi problem oslobaanja pojedinca. Bitan motiv iz romantizma je da je glavni lik mladi ovek. Meutim, iako je pokazao novo polazite naturalizma u Japanu, roman se dalje nee baviti drutvenim problemima, ve e njegova knjievnost teiti opisu unutarnjeg sveta samog sebe, ka autobiografiji. Gradie nov tip romana, roman ispovesti.

-TAYAMA KATAI Jorgan-Glavni junak je uspeni pisac, koji ima enu i decu. Ima oko 30 godina. Primeuje se da je on autorov alter ego. Glavni junak dobija pismo od mlade, lepe, neudate devojke, u kojem ga ona moli da je primi kao uenicu. Devojka iz provincije dolazi kod njega. Kod pisca se budi oseanje prema njoj, ljubav. Meutim, njeni roditelji je jednog dana zovu da se vrati kui poto su joj nali verenika. Devojka odlazi u svoj zaviaj. Roman se zavrava tako to glavni junak ulazi u sobu koju je devojka napustila, i mirie jorgan da oseti njen miris.Autor nije opisao lino iskustvo. Tenja mu je bila opis kao otkrivanje neega. On pie iz ugla neutralnog kazivaa, koji je siguran kaziva (termin iz ruskog formalizma) jer do detalja zna o siejnom toku, zna ta e se desiti, sa jasnom sigurnou moe da konstatuje. Ovde je siguran kaziva blizak glavnom junaku pa ostavlja utisak "ja romana". Doivljava se kao ispovest. Minimalna je distanca izmeu kazivaa i glavnog lika. U japanskom "ja romanu" dosta je razliitih tedencija od nemakog Ich romana. Glavni lik je najee ja = dvojnik samog pisca. Tematski se bavi najbliim okruenjem, sopstvenim ivotom, a nain pripovedanja je mimetiki. Ukljuen je vrlo realan hronotip, vreme i prostor. To je nova vrsta modofikovanog japanskog naturalizma. U japanskom naturalizmu ukljuena su pieva seanja i dokumentarnost. Posle estoke kritike, poto su ga poistovetili sa glavnim junakom, Katai pie trilogiju (tri autobiografska romana).Kao odgovor na kritiku istakao je svoj pripovedaki postupak koji je nazvao dvodimenzionalnim opisom, heimen bysha. To podrazumeva da iz romana treba da se potpuno odstrani subjektivnost i da se prirodno rekonstruiu injenice sa konkretnim detaljnim opisima. Za japanske naturaliste vaan je pojam knjievne kritike jer je kritika dosta moderna pojava u evropskoj knjievnosti. Kritiari su bili: Hasegawa Tenkei i Shimamura Hgetsu. Hasegava Tenkei ima vanu ulogu u prenoenju zolaizma iz Evrope, a kasnije e govoriti o naturalizmu koji je udaljen od evropskog. Po njegovoj definiciji naturalizam je knjievni pravac bez ideala i ne donosi bilo koje reenje. Ne sadri ni sud o realnom ivotu, nego samo pievo posmatranje naeg sveta onako kako je. Prema njegovoj definiciji naturalizam je knjievni pravac u kome pisci ne daju reenje o problemima naeg ivota, ne vrednuju, ne daju sud, nema ideoloke vrednosti, prosto pisci posmatraju na svet onako kako je. Shimamura Hgetsu je dao pozitivnu ocenu Zavetu (Shimazaki Tson) i Jorganu (Tayama Katai). Imao je slinu definiciju japanskog realizma, knjievni pravac koji bezuslovno prikazuje nau realnost onako kako izgleda.Paraleleno se javljaju sa jedne strane jak knjievni pravac naturalizam, a sa druge pisci koji se ne slau. Meu piscima koi se ne slau sa japanskim naturalizmom su : Mori gai i Natsume SsekiObojica su dva stuba japanske moderne. Nisu se sloili sa modernom strujom japanskog naturalizma. Bili su sigurni u svoje pripovedake postupke. Po njima, naturalizam ne daje ideal, niti reenje (sadrinska strana), a formalna strana (knjievni postupak) je da su se naturalisti zalagali da piu onako kako je u stvarnosti. gai i Sseki su smatrali da je manjkavost misaonosti ako je knjievno delo lieno ideala. Knjievno delo mora da sadri misaonost. to se knjievnih postupaka tie, suvie jednostavan knjievni postupak u naturalizmu ne osvetljava dublje slojeve nae realnosti koja je vrlo slojevita (termin ygen iz srednjovekovne knjievnosti, realnost iza vidljivog).

-NATSUME SSEKI- 1867-1916Pravo ime mu je Kinosuke. Roen je u Tkyu, kao najmlae dete u mnogolanoj porodicu uglednog zemljoposednika. Sudbina porodice je bila teka, poto su oni feudalci, ljudi iz prolog sistema, i doivljavali su ekonomski pad. Poto su njegovi imali puno dece, a i bili su prilino stari, on je dat jednom branom paru. Taj brani par se stalno svaao, i kada su se na kraju razveli on je morao da se vrati svojim pravim roditeljima, ali zbog administrativnih problema nije mogao da ima isto prezime, ve je dugo morao da nosi drugo prezime u sopstvenoj kui. Na kraju je ipak dobio svoje prezime. Diplomirao je engleski jezik i knjievnost na carskom dravnom fakultetu u Tkyu, koji je bio veoma prestian. Kratko je radio kao profesor engleskog jezika. Novinska kua Asahi shinbun ga je pozvala kao glavnog urednika za kulturnu rubriku. On se kolebao, ali ipak prihvata ovaj posao. Morao je da prekine svoje prethodnu karijeru, ali je zahtevao objavljuje romane u nastavcima u novinama, to mu je dozvoljeno. tamparska tehnika se razvija i iri se italaka publika. Sseki je unapred znao duinu rubrike, ali ogranien prostor ga nije spreavao da pie izvanredne romane. On nije bio samo dobar pisac, ve i poznavalac engleske knjievnosti i haikai poezije. injenica da se u Londonu zanimao za zapadnu knjievnu teoriju uticae na njegove pripovedake postupke. Natsume Sseki je bio protiv naturalistike tenje. Smatrano je da jednostavni opis stvarnog ivota iz ugla pisca nije umetnika re jer pisac, stvaralac, treba da oivljava likove. Nije dovoljno oponaati stvarnost. Nedovoljno je da se samo likovi opiu. Njegovo stvaralatvo je prolo kroz nekoliko faza. Iako su gai i Sseki bili protiv naturalistike tenje, postoji razlika meu njima: obojica su bili visoko obrazovani, visoko intelekualna bia za razliku od naturalista. gai kroz kroz nemaku, a Sseki kroz englesku knjievnost, poznavali su vana literalna dela i sveobuhvatno knjievno iskustvo donelo im je novi univerzalni horizont. Zajednika im je knjievna tema, knjievna zapitanost. Obojica kritiki gledaju na evropeizaciju i modernizaciju, koje su donele neke nove dimenzije duhovnog ivota. U njihovim delima bie ispitan odnos izmeu pojedinca i kolektiva. Razlika meu njima je u razliitim iskustvima. Evropu su doiveli drugaije. gai se u Nemakoj lepo uklopio. Bio je drutven, teno je govorio nemaki, kretao se slobodno, upoznavao veliki broj ljudi. Sseki je u poznim godinama otiao u Englesku, kada je ve imao porodicu. Njegovo iskustvo imae drugaiji tok. Povukao se u novoj sredini, esto je bio bolestan i nije mogao da se drui. Nije najbolje govorio engleski, iako se dosta dobro snalazio u literaturi. U ogromnoj samoi proveo je dane u Londonu, to e uticati na njegov stav prema zapadnoj civilizaciji. Imae otriji i kritiniji stav od gaija. Evropu je doiveo kao neto veoma strano i tue. gai se nadao da razlika izmeu zapada i Istoka moe da se prebrodi i ublai razvijanjem japanskog drutva, jer je Zapad smatran razvijenim, a Istok nerazvijenim. Sseki tu razliku vidi kao razliku koncepcije - konfuijanstvo i hrianstvo. Njih dvojica su ostavili jasne tragove u razvoju japanske moderne i bez njih se ne bi pojavio niz modernih pisaca koji e koristiti nove postupke.Veoma plodan pisac Sseki je dosta rano primeen u knjievnom krugu. Paralelno je radio kao profesionalni pisac i kao profesor engleskog na fakultetu.

I RAZVOJNA FAZA

WAGAHAIWA NEKO DE ARU ''Ja sam maak'Prva razvojna faza u stvaralatvu poinje njegovim prvim duim romanom. Napisan je 1905-1906. Njegov prvenac je jako dobro prihvaen u japanskom knjievnom krugu.''Ja'' je pripoveda u naturalizmu, ali ovde je kaziva maak. Sve se deava u kui pisca, ali iz perspektive jednog maka. Sseki je uveo perspektivu maka (velika fiktivnost). Maak pripoveda sve to se deava u porodici profesora engleskog. Glavni lik je profesor engleskog koga poseuju razni prijatelji, naunici i estetiari. U komiliku su bogatai i njihovi radnici. Karakterizacija je zasnova na suprotnostima. Sa jedne strane su ueni ljudi, filozofi koji nita ne stvaraju, ne bave se novcem. A sa druge strane su bogati ljudi koji se bave privrednim poslovima, pragmatini ljudi, lieni filozofskih razmiljanja. Trea grupa su siromani radnici. Stvorena je mrea parova suprotnosti. Nema dinaminog siejnog toka to podsea na naturaliste, a razlika je u taki gledita koja donosi novu fiktivnost. Roman se zavrava smru priaoca maka. Video je da je na ivot prolazan, rastuio se i prestaje da bude posmatra uzaludnog ivota. Napio se piva i grekom upao u up pun vode. Molei se budistikom molitvom uginuo je.Roman je pun humora. Zbog nove kompozicije romana dat je naziv njegove tenje yoyha (oputenost, nema napetosti). Pieva namera nije samo verno oslikavanje naeg sveta, ve uvoenjem nove take gledita dobija se fiktivnost kojom pisac postie vii stepen realnosti.

KUSA MAKURA Drugi roman izdao je 1906. (Meiji 39 (kad srednjovekovni putnici putuju i spavaju napolju).). Ovo je krai roman.Glavni lik je slikar koji tei dalekom od prljavog ovozemaljskog ivota. Na putovanju, u jednom gradu upoznaje lepu erku vlasnika konaka. Ali slikaru nedostaje jedinstvenost u njenoj lepoti. Ako bi se pojavila samilost na njenom licu onda e to biti lepa slika. Jednog dana njih dvoje sluajno odlaze na stanicu gde se pojavljuje njen bivi mu koji odlazi u Manduriju. Japan je planirao da kolonizuje Manduriju i ljudi su u nadi da e se obogatiti odlazili tamo. Njen bivi mu je vrlo tuan i siromaan i na njenom licu se video bljesak samilosti. Unutranji monolog: u sebi apue: ''Evo ga sad e da nastane od toga slika.''Ovo je programski roman gde pisac materijalizuje svoju ideju- ozbiljna rasprava o tome ta je umetnost a ta je ivot. Takva zapitanost nije postojala u delima naturalizma.

BOCHAN ''Gospoe'' napisao je 1906. godine.Glavni junak koji je prialac je mladi profesor engleskog koji odlazi u provinciju Matsuya, a roen je u Ed. Opisuje razne profesore u toj koli, sujetu i druge loe osobine koje otkriva. Pie svojoj dadilji koja ga je volela i koja ivi u Edu. Kako je njegova porodica osiromaila, dadilja posle smrti njegovih roditelja dobija otkaz, ali e ga voleti kao svoje dete. Junak jedini oslonac pronalazi u njoj. to se tie prostora, postoji oponiranje izmeu ruralnog i urbanog. On kao gradsko dete dobija posao u proviniciji. U koli se insistira na novom sistemu vrednovanja, ali on tu vidi samo malograanstvo. Teko se uklapa i razoaran se vraa u Tokyo gde e biti ef male eleznike stanice.Roman se zavrava obrtom, mlad ovek postaje ef stanice. Karijera mu se zavrava. Uoljiv je i problem provincije i velike sredine. Sseki gradi jedan lik koji ne pripada ni gradu ni provinciji (suvini ovek). Mladi profesor zavrio kolovanje koje nema pragmatsko znaenje. Takav lik e se razvijati i u narednoj fazi. Tenja ka pravinosti bochana koji se nije uklopio u novoj sredini, ali u koli se javljaju intrige i odbojnosti. Njegov mladalaki idealizam je izneveren. Izneverenost je vaan motiv. eleznica se javlja kao motiv, olienje modernog drutva. Kad je dobio radno mesto u Asahi shinbun, prvi roman koji je objavljen u novinama je Gubijins[footnoteRef:8], iz 1907. [8: Naziv biljke]

II RAZVOJNA FAZA

SANSHIRO Poinje ovim romanom iz 1908. godine (Meiji 41.). U nastavcima je objavljivan u Asahi shinbunu. U drugoj razvojnoj fazi napisao je prvu trilogiju i prvi roman te trilogije je Sanshiro.Glavni junak je mladi Sanshiro koji je zavrio gimnaziju u Kumamoto (provincija na Kyushu).Roman poinje scenom u kupeu jednog voza. Sanshiro se sprema za novi ivot studenta u Tokyu. U vozu nalazi oveka i enu i kroz razgovor shvata da je otiao iz svog rodnog kraja. Profesor Hirota, poznanik iz voza je profesor engleskog u gimnaziji u Tokyu, visoki intelektualac.Sanshiro poinje ivot u Tokyu a drugi likovi su Nonomi (stariji kolega) koji studira prirodno matematike nauke i Satomi Mineko (enski lik, mlaa sestra Nonomijevog prijatelja). Kako je nju video pored ribnjaka na fakultetu osetio je neobinu privlanost prema njoj. On eli da otkrije njene tajne, ali ne uspeva. Iako je ona njemu esto otvarala svoju duu, na kraju se udala za drugog oveka i nestala iz njegovog sveta.Na kraju Sanshiro ponavlja motiv iz Biblije ''Stray sheep'' (kad pastiru jedna ovca ode iz stada, on e ostaviti svih devedeset i devet da bi naao tu jednu).Retko je erotizovan odnos izmeu mukarca i ene. Dvoje kojima se naziru ljubavna oseanja nedostini su jedno drugom. Iako glavni junak osea naklonost, na kraju ona ostaje zagonetna, neotkrivena do kraja. Dva prostora: oponiranje ruralnog i urbanog (glavni junak iz provincije dolazi u provinciju). U njemu je prisutno maglovito oseanje. Kroz ljubav se izgubio i ne nalazi smisla u novom okruenju. Na neki nain to je ljubavni roman.

SOREKARA ''Zatim'' je drugi roman iz trilogije, i izdat je 1909. godine.Nagai Daisuke ima trideset godina i samac je. Zavrio fakultet, ima svoju kuu, iveo bezbrino jer izdravaju ga bogati otac i stariji brat. On nee da nae posao jer je japansko drutvo pokazalo tamnu stranu i pravi je licemer onaj ko hoe da radi zbog para. Bavi se filozofskim razmiljanjem i odbija da zarauje. Njegov unutranji svet se rui kada se pojavljuje njegova nekadanja devojka Michiyo koja se udala za drugog. Kada je nju video, opet filozofski posmatra, shvata da ljubav prema udatoj gospoi je takva jer priroda diktira i to je jae od njih. Njih dvoje su u vezi, a kad je otkrivena njena preljuba otac i brat ga se odriu. On ipak trai posao, a roman se zavrava pesnikom slikom. On po jarkom suncu ulazi u voz i dat je opis njegovog unutranjeg sveta. ''Na kraju svet je postao jarko crven i poinje da se vrti u njegovoj glavi.'' Daisuke je odluio da se vozi vozom sve dok ne izgori njegova glava.Neutralni kaziva ulazi u unutranji svet junaka to je bila retkost u naturalizmu. Duhovitost kao naslee iz Ed knjievnosti je otklonjena u drugoj fazi. Meutim, Sseki kreira nove tipove savremenih ljudi, tip suvinjaka, obeskorenjenog oveka. Prvi takav lik je Daisuke, tip suvinog oveka, obrazovan, ali ne stvara nita. Kao nagovetaj je bochan. Sanshiro isto tei filozofskom ivotu, a Daisuke smatra da je raditi zbog zarada prljavo, licemerno i negira znaaj pragmatskog ivota. On se koleba izmeu filozofskog i pragmatskog i na kraju zavrava u lutanju. Tip suvinog oveka se javlja u drugoj polovini XIX veka u Evropi i to su likovi iz provincije koji ne mogu da se snau u gradu.MON ''Kapija'' Trei roman je izdat 1910. godine. Osmiljen je kao nastavak Sorekara.Govori o branom paru koji se naao posle gorkog iskustva jer je ena imala predhodni brak (kao da su se nali junaci iz Sorekara). Oni povueno ive i roman prati njihov unutranji svet gde nema ivota i radosti, iako na prvi pogled meu njima ima bliskosti.

Ukratko, tematski gledano, osobine prve trilogije Ssekija:1. Sanshiro-licemerje i otkrivanje tamne strane2.Sorekara-licemerje, ali je akcenat na sudbini novog lika, suvinog oveka; otuenost intelektualnog bia koje je steklo obrazovanje, ali ne moe da ga aktivira; to znanje ne znai i pragmatini ivot; vezano je za pitanje: gde nas vodi civilizacija?3.Mon-licemerje kao tema (brani par se uzeo iz ljubavi, ali ne nalazi spokoj i radost), izneverenost

III RAZVOJNA FAZA

U treoj razvojnoj fazi, u drugoj trilogiji, bie produbljena tema licemerja, ali se javlja i problem egoizma. Posle ''Kapije'' Sseki e se ozbiljno razboleti i iskustvo bolesti dae novu dimenziju knjievnom stvaralatvu (doiveo je smrt izbliza). Samoa i egoizam su nove teme.U drugoj trilogiji nalaze se dela:1. Kjin ''Putnik'', 1912-1913. godine2. Kokoro ''Dua'', 1914. godine3. Michikusa, 1915. godineNakon trilogije, 1916. godine, javlja se nedovren roman Meian ''Svetlo i tama''.

KOJINGlavni junak sumnja u svoju suprugu i na kraju dolazi do toga da ne moe nikome da veruje. Prisutna je sumnjiavost prema itavom oveanstvu. Moe da izabere jednu od tri mogunosti: smrt, religiju ili ludilo.

KOKORO Roman se sastoji iz tri dela: 1. Profesor i ja 2. Roditelj i ja 3. Testament profesora Oko prevoda naslova je bilo rasprave, da li da bude ''Dua'' ili ''Srce''. Ovo je roman tajne prema terminu ruskog formaliste kolovskog (siejni tok ide ka otkrivanju jedne tajne).I DEO (PROFESOR I JA)Prialac je student iz provincije. U Kamakuri se upoznao sa jednim ovekom intelektualcem kod koga je poeo da dolazi u kuu u Tokyu. Taj uitelj ivi povueno, zavrio je elitni fakultet i znao engleski jezik to je bila prava retkost. iveo sa lepom enom bez dece. Uitelj esto govori o usamljenosti, govori da je ljubav greh, iako je sveta, i nikome ne veruje, pa ni sebi.Njegove misli nas vode u tajanstvenost njegovog ivota. Prialac je nesigurni kaziva, ne zna o likovima.Siejni tok ide progresivno, jednom linijom prati hronoloki tok. Prvi tom je o veoma imunom profesoru, intelektualcu koji ne radi, tip obeskorenjenog, suvinog oveka. Prvi tom se maglovito zavrava zagonetnim dijalozima izmeu uitelja i studenta. Kontrastiranje oseanja: glavni prialac nema radosti i ne pokuava da nae posao. Smeta mu oeva ogromna radost. Osea da u ivotu postoji neto vanije od karijere.II DEO (RODITELJ I JA)Prialac zavrava fakultet. Njegov otac u zaviaju se raduje diplomiranju svog sina, meutim otac se razboleo i student hitno naputa Tokyo da bi bio pored svog oca. Otac insistira da student pie pismo duhovnom uitelju sa molbom da mu promae posao. Paralelno sa tim car koji je dugo iveo, umire. Porodica odlae sveano proslavljanje diplome. Careva smrt je shvaena kao ogromna tragedija. Glavni prialac dobija pismo od uitelja koje poinje: ''Kada dobije ovo pismo, ja neu biti u ivotu.'' Student nije proitao pismo do kraja, ostavlja oca na samrti i seda u voz za Tokyo. Drugi tom se zavrava odgovorom iz Tokya koji nagovetava samoubistvo. Roman ne opisuje oevu smrt.III DEO (TESTAMENT PROFESORA)Stilski gledano prva dva toma imaju slinu strukturu i stilski su ujednaena. Glavni prialac govori o uitelju. Trei tom je drugaiji, u obliku pisma, testament koji je sutinski glavni lik, uitelj, uputio glavnom priaocu. Napisam u prvom licu. To ''Ja'' je uitelj. Prva dva toma nesiguran kaziva koji ne otkriva tajnu romana. Kao peani sat kada se prevrne, roman poinje da rasvetljava tajnu. Prva dva toma su zagonetka, a trei je odgonetka.Glavni lik, duhovni uitelj, pripoveda o svom detinjstvu, mladosti i razloga za izvrenje samoubistva.Rano je izgubio roditelje i stric je preuzeo staranje. Uiteljev otac je bio imuan, ali je razumeo kulturu i duhovne vrednosti. A stric se bavio privrednim aktivnostima i kod njega ne postoji duhovna aktivnost.Stric zbog imovine pokuava da eni mladog bratanca svojom erkom. Glavni lik kae da je to neasno i prevara, ali je ipak na kraju stricic preuzeo najvei deo imovine, a glavni junak uzima mali deo i odlazi na studije u Tokyo.U Tokyu se smeta kao podstanar vojnog lica. Bliskost izmeu glavnog lika i erke vojnog lica u poetku je data samo kao nagovetaj.Njegov bliski prijatelj K. je bio usvojeno dete u budistikom hramu, ali ga je preuzeo lekarski par. Upisao se na medicinski fakultet da ispuni elju branog para koji ga je usvojio. Meutim, njega interesuje filozofija, naputa studije, a staratelji su razoarani.Uitelj nudi prijatelju da se zajedno smeste kod gazdarice koja se protivila dolasku prijatelja. Ipak prijatelj K. dolazi i nagovetava se bliskost izmeu erke gazdarice i prijatelja K. Ali prijatelj K. glavnom liku otkriva duboko oseanje prema toj devojci. Glavni lik dosetio se da ode kod njene majke da zaprosi erku. On ne kae ni prijatelju K. niti devojci izjavljuje ljubav. Majka pristaje i udi se to nije rekao svom prijatelju. K. izvrava samoubistvo u svojoj sobi. Glavni junak nalazi krvav prizor. U testamentu nije nista napisano o oseanjima prema devojci. erka i glavni lik se uzeli.Do sada je retrospekcija, u vidu memoara. Glavni lik ispoveda o svom oseanju grie savesti i grenosti (izneverio najboljeg druga). Uitelj je postao ovek koji nikome ne veruje.Kada je car Meiji preminuo, mnogi generali su se rtvovali, pa je profesor odluio da i on izvri samoubistvo.Kompozicija romana: Kompoziciona motivacija, ponavljanje slinih motiva uz varijacije to ini vrsto satkanu kompoziciju. Motiv slamnatog eira: Nagovetaj skorije smrti. Kad profesor i uitelj razgovaraju, odleti eir. Zatim, kad otac odlazi u batu, otac nosi slamnati eir. Na oevoj samrti na postelji je eir. Karakterizacija likova: Glavni lik je obeskorenjen ovek, bez zaviaja, novi tip urbanog itelja, doao iz provincije, ne pripada ni zaviaju ni gradu. U delu Sorekara samo Daisuke je takav lik, ovde je pojaano. Takav lik je, ne samo glavni prialac, ve i uitelj. Rodom je iz provincije, ali zbog strieve prevare ne vraa se u zaviaj. Nasilno prekida vezu, ali u gradu povueno ivi sa duhovnom zapitaniu. Lik K. je rodom iz provincije, ne prilagoava se modernom drutvu. Posveen je duhovnim vrednostima, filozofiji i naputa pragamtske nauke. Tri lika odaju sliku novonastalog tipa oveka u prelaznom periodu od premoderne ka modernoj. Kontrast: Pragmatsko; roditelji glavnog priaoca zastupaju takav stav da bi sin iskoristio znanje za bolji ivot, priaoev brat, koji se dobro zaposlio, i sestra se udala za fakultetski obrazovanog oveka koji gradi karijeru. Nakom sticanja znanja ukljuuju se u tokove modernog drutva. Druga strana, suprotno od pragmatskog - imaju fakultetsko obrazovanje ali stoji zapitanost da li da se ukljue u moderno drutvo. Smrt je etiri puta opisana. Oevu smrt roman ne opisuje, ali je izvesna. Druga je careva smrt i rtvovanje generala. im je car preminuo general osea dunost da izvri samoubistvo. Car je duhovni super ego u drutvu. Trea je samoubistvo glavnog lika prouzrokovana smru cara. Glavnom priaocu umire super ego, a uiteljev otac, super ego, je ve umro. Te tri smrti super ega su vrednosti iz predhodnog duhovnog ivota. etvrta je smrt najboljeg prijatelja K. Motivacija je jasna, razoaranje, kolebao se izmeu prijateljstva i ljubavi i na kraju je postao rtva. Motiv prosidbe je kao neprirodan utisak (ne uspostavlja kontakt prvo sa devojkom nego sa majkom koja e po starom obiaju da ubedi erku). Ponaanje lika je dvostruko, jer on osea da treba da ispolji ljubav prema devojci, ali nema hrabrosti da to kae prijatelju. On koristi stari okvir ponaanja gde roditelj sprema brak (neiskrenost sa njegove strane). Jo uvek nije izgraen novi sistem vrednovanja. Rui se konvencionalni okvir zbog javljanja novog pogleda na svet. Ova tragedija koja je savremenim ljudima nerazumljiva desila se u prelazno vreme koje pokazuje nestajanje starog sistema vrednovanja, ali jo uvek nije uspostavljen novi sistem duhovnih vrednosti. Sseki kroz ljubavnu priu prikazuje tamnu stranu ubrzane modernizacije.Prva faza njegovog stvaralatva: duhovitost, ne vidi se vrsta kompozicija, prikazivanje protivrenosti. Druga faza: Sanshiro nagovetava roman tajne, novi pogled na ljubav u savremenom, modernom drutvu. Tip likova je obeskorenjen, suvini ovek. Trea faza: knjievni postupci veoma sloeni, karakterizacija sloenija. Michikusa je autobiografski roman iz 1915, trei roman iz druge trilogije. Zatim 1916. Meian ''Svetlo i tama'', nedovren roman. Autor se bavi duhovnim sukobima u branom ivotu. Dok je kod gaija kljuna knjievna ideja rezignacija, Sseki pri kraju knjievnog ivota nalazi ideju u knjievnom izrazu sokuten kyoshi (sokuten - slediti nebesku volju, nebesko pravilo; kyoshi - izbrisati sebe). Sumnjiavost i nepoverenje prema novom pogledu na svet, prema evropskom shvatanju. Moderna civilizacija je zasnovana na egoizmu gde je osnovno da potujemo individuu. Sseki daje novu mogunost vienja prirode. Iako sebe istiemo, postoji nedostina priroda (ono to nas okruuje, to je neminovno). Sukob se raa u zakonu jaeg, ako je svima dato pravo da se istiu. Isticanje sebe nije dobra ideja i Sseki je video reenje u tome da treba izbrisati sebe. Ideja koju je na kraju stekao je bga (bo zaboraviti, wasureru; ga - ego). Kritiari smatraju da se ta ideja retko ogleda u knjievnom delu.

MORI GAI Povukao se nakon Meiji 20. godine, iako je do tada imao veoma bogatu razvojnu fazu. Njegova druga faza u knjievnosti poinje 1910-ih. 1909. (Meiji 42.) izdaje delo VITA SEXUALIS, kratki roman kojim se vraa na knjievnu scenu. U ovom delu smireno govori o seksualnom doivljaju glavnog junaka i ukazuje da seksualni nagon nije jedina vana stvar u naem ivotu.GAN "Divlja guska" Roman je pisao 1911-13. (Meiji 44 - Taisho 2.).Glavni lik je devojka iz siromane porodice. Otac joj je bolestan pa ne moe da radi.Ukazuje joj se prilika da se uda za imunog oveka koji nudi kuu u kojoj bi ona ivela sa ocem. Ona pristaje, najvie zbog oca. Meutim, ona saznaje da to nije pravi brak, da on ve ima enu i da ona treba da mu bude ljubavnica. Ona ipak pristaje zbog nematine, poto joj je nudio kuu. On je bio veoma paljiv prema njoj i njenom ocu. Jednog dana, kada je on trebao da putuje, doneo joj je utog kanarinca da joj pravi drutvo dok se on ne vrati. Jednog dana na verandi je okaila kavez sa pticom. Zmija je htela da napadne pticu, ali u tom trenutku tuda je prolazio mladi student koji je spasao pticu. Nakon toga nisu neto priali i on je otiao. Ona je primetila da taj student povremeno prolazi pored njene kue. Poela je da ga iekuje da proe, ali i dalje nisu razgovarali. Zamolila je slukinju da ode, da je ostavi samu, da moe na miru da eka mladia da proe. Jednom se mladi, bez rei, u prolazu, pogledom pozdravio sa njom. Taj student jednog dana, pored ribnjaka, sa prijateljem razgovara o budunosti. Iz tog razgovora se saznaje da taj mladi uskoro odlazi u inostranstvo. Oni primeuju divlju gusku. Student je pogodio kamenom i ubio je. Oni odnose gusku u restoran da bi ruali. Uz jelo nastavljaju razgovor o budunosti. Nakon toga, jo jednom su se mladi i devojka videli kod jedne uzbrdice, i ona ga je pogledom pozdravila.U delu nema ni nagovetaja telesnog odnosa, ali vidi se velika elja za spajanjem dve due. Iekivanje je stalno, ali ne postoji dovoljno hrabrosti. Samo je tihi nagovetaj naklonosti. Motiv ptice: Ptica je u kavezu (kanarinac) i na slobodi (divlja guska). Kanarinac je zatvoren, u opasnosti, ali je mladi spasava. Divlja guska je slobodna, ali je taj isti mladi ubija. Primetna je i intertekstualna veza sa evropskim delima koje je gai prouavao. Primeuje se i sukob novog i starog drutva u motivima rtvovanja radi porodice, ispunjavanja unutranje elje (posluati svoj ego), dva modela graenja ljudskog odnosa. Takoe, i model rezignacije, pomirenja sa sudbinom.1910. godine (Meiji 43.) dolazi do Taigakujiken, kada je japanska vlada masakrirala socijaliste. 12 socijalista je streljano. Ovaj dogaaj je duboko potresao gaija.

U III RAZVOJNOJ FAZI objavljivao je krae romane u kom su prostor, vreme i likovi bili iz prolosti.

Takasebune CamacVreme i likovi u ovom delu su iz Ed perioda.Zatvorenici su, da bi stigli do zatvora, morali amcem da budu prevezeni preko reke. amdija primeuje pod meseinom smireni lik meu buduim zatvorenicima. Bilo mu je jako udno poto je navikao da na zatvorenicima vidi napaena i izmuena lica. On ga je upitao: "ta si ti uradio kada si tako miran?" Zatvorenik poinje da mu pria o njegovom ivotu. On je sa starijim bratom iveo u siromanom naselju. Brat mu je bio teko bolestan, mnogo se muio, a nije postojao lek. Jednog dana, kada se vratio sa posla, video je da je stariji brat pokuao da se ubije tako to je zabio no u grlo, ali nije imao dovoljno snage da ga izvadi. On ga je molio da mu pomogne, da izvadi no. Mlai brat to ne eli poto zna da e ga to ubiti, ali na kraju ipak to uradi. On nakon toga prijavljuje ta se desilo, biva osuen i mirno odlazi u zatvor. Na kraju prie nalazi se opis tamne vode obasjane meseinom.U delu se primeuje intertekstualna veza sa grkom mitologijom (amac koji prevozi mrtve).

-TANBIHA ESTETIZAM-Kao pravac poinje krajem Meiji perioda (od 1910-ih pa nadalje). Prvac je bio striktno protiv naturalistikih tendencija. Postoje tri elementa knjievnosti: 1. Istinitost (najvie potenciran u naturalizmu) 2. Dobrota 3. Lepota (najvie potencirana u estetizmu). Dva najvanija pisca ovog pravca bili su Nagai Kaf i Tanizaki Jnichiro.

NAGAI KAFBoravio je u Americi i Francuskoj pet godina. Roen je u imunoj porodici. Otac je eleo da on postane privrednik. Nagai se zapoljava u banci i preko nje odlazi u Ameriku. Kljuna re njegovog doivljaja u Americi je sloboda (oduevio se kako se ljudi slobodno ljube na ulici). Kada je otiao u Francusku video je totalno drugo lice, kako sauvati tradiciju. Kada se vratio u Japan poeo je jaku kritiku sadanjeg drutva koje je demoliralo naslee predaka. Za lepotu uzima lepotu Ed perioda.Tokom I RAZVOJNE FAZE objavio je dve zbirke pripovedaka, Amerika monogatari ("Prie o Americi") i Furansu monogatari ("Prie o Francuskoj"). U tim delima likovi su japanci van svoje teritorije, van Japana, i prati njihovu reakciju na tuu kulturu.

-TANIZAKI JNICHIRO- 1886-1965

SHISEI "Tetovaa" Prvo delo mu je bila ova kratka pria koju je objavio 1912. godine (Meiji 43.).Glavni lik je uveni majstor tetovae. Kod njega dolaze mnogi ljudi iz marginalnog sveta. On je u stalnom traganju za savrenim telom za vrhunsko delo. Jednog dana dolazi mu devojica sa prijateljicom kurtizanom. On je primetio njene lepe prste na nogama. Devojica je odrasla i sada je jedna od kurtizana. Kada ju je ugledao posle toliko vremena setio se njenih prelepih prstiju i ona prihvata da joj uradi tetovau.U prii je dat opis bola devojke. Primeuje se nova poetika, dijavolizam, lepota runog, lepota bola, izopaena ljubav, a to preuzima iz engleske knjievnosti poto je bio dobar poznavalac te knjievnosti. enski lik je drugaije izgraen. ena je predstavljena kao telesno bie, ali sa snanom linou. Tu se primeuje intertekstualna veza sa Chikamatsu Monzaemonom, u ijim delima su mukarci slabii a ene jake linosti.CHIJIN NO AI "Ljubav idiota"je njegov prvi dui roman, koji je napisao 1923-24. (Taisho 13-14.).Glavni lik je uspeni mladi slubenik. On sree devojicu, konobaricu, koja mu se svia. On eli da je usvoji, da se brine o njoj. Njeni roditelji pristaju. Oni su godinu dana iveli bez telesnih odnosa. Meutim, devojica je zavodljiva i oni poinju da imaju telesne odnose. Zvanino se i venavaju.On je eleo da devojka bude u duhu modernog drutva i upisuje je u rusku plesnu kolu. Meutim, dok je on radio ona je poela da izlazi sa drugim mukarcima iz plesne kole. On se jako naljutio kada je saznao i odluio je da se presele na periferiju kako bi je odvojio od drutva. Meutim, njegova gazdarica mu otkriva da, dok je on na poslu, njoj dolaze razni mukarci. Oni se razvode. On se vraa u svoj zaviaj. Jedne veeri mu dolazi devojka, pokua da ga zavede, prespava kod njega, ali nita se nije desilo. Nakon toga ona mu je jo nekoliko puta dolazila. Na kraju je on pita da mu se vrati. Meutim, ona mu daje uslov da mora da je kontrolie ta radi i da joj ne dozvoljava sve. Pria se zavrava tako to oni kupuju kuu u evropskom stilu.U romanu je prikazan rez izmeu evropske i japanske kulture. Kroz kominu sliku prikazuje se jaz izmeu evropske i japanske kulture. enski lik je moderan (po mukarevoj elji). ena je emancipovana, i nije vie shvaena samo kao domaica. Ona trai ist uitak od ivota, telesno, ne traga za duhovnou. Mukarac oboava njenu telesnost, prihvata ta god mu ona zatrai. Iako je na poetku mukarac izgledao kao jaka linost, na kraju dolazi do inverzije, i ona vlada njegovim ivotom. U romanu se primeuje dosta intertekstualnosti, parodiranje Genji monogatari.

SHUNKINSHO "Pria o Shunkin" Roman napisao je 1933. (Shwa 8.).Pria u romanu je struktuisana kao seanje, ispovedanje mukog lika. Vreme tee retrospektivno, a tokom seanja vreme tee hronoloki, perspektivno.Glavna junakinja, Shunkin, rodla se u imunoj porodici. Roditelji su eleli da ona ui sviranje kotoa[footnoteRef:9] kod najboljeg uitelja. Bila je veoma nadarena i ubrzo i sama postaje majstor instrumenta. Sluga njene porodice ju je vodio na svaki as kod uitelja i vraao je kui. Ona je ubrzo poela da ima svoje uenike i osamostaljuje se od roditelja. Sa njom ostaje sluga, Sasuke, koji joj i dalje pomae. Ona zatrudni, i svi nasluuju da je to dete od sluge. Meutim, ona negira da je to njegovo dete. Ona nakon poroaja odmah daje dete na usvajanje i nastavlja da ivi sa svojim slugom. Jednog dana, kada su ili ulicom, nepoznat ovek joj je bacio otrov u lice i unakazio je. To je uinio neko od njenih konkurenata, sviraa, koji su bili ljubomorni na njeno umee. Sasuke uzima iglu i bode sebi oi da ne bi video njeno unakaeno lice. Oni nastavljaju da ive zajedno. Ona umire pre njega, on je sahranjuje i prisea se lepih trenutaka. [9: Japanska harfa]

U romanu je prikazan novi model ene, ene koja je snaan lik, jake volje. Muki lik je prikazan kao pratilac ene, oboavalac enskog bia, ne samo telesnog, nego celokupnog njenog bia. Na tematsko-motivskom planu javlja se motiv samoranjavanja. On tim inom osea zadovoljstvo i sreu, zanos (izopaena definicija samoranjavanja). Prikazana je i enina izopaena ljubav prema mukarcu, otkrivanje naih podsvesnih, skrivenih elja. Pisac je nadahnue za ovo delo naao u delima engleskog pisca Tomasa Hardija. U jednom njegovom delu takoe ima motiv samoranjavanja. Meutim, kod Hardija se vidi dubina ljubavi izmeu likova, dok se kod Tanizakija to nijednom ne vidi i ne spominje.

-SHIRAKABAHA BELA BREZA-Ova grupa se javlja poetkom Taisho perioda, 1910-ih, i tei idealizmu i izrazito je protiv nadrealizma. 1910. godine pokrenut je asopis Shirakaba u Tokyu. Ovo nije bio samo knjievni magazin, ve je imao i veliki broj priloga iz knjievne kulture, muzike, evropske kulture (prikazuje se Rodenovo stvaralatvo). asopis ima vanu ulogu u prenoenju novih evropskih umetnikih tokova. Imao je neku vrstu prosvetiteljske funkcije. Grupa je svoje ime dobila iz razloga to je bela breza japancima olienje ruske kulture. Naime, lanovima ove grupe duhovni uzor bila je poetika i nain ivota Lava Tolstoja.Oko asopisa se okuplja grupa mladih pisaca, preteno aristokratskog porekla. Oni su studirali na Gakushui univerzitetu, koli za carevu porodicu. Da bi carska deca imala pristojno okruenje u ovu kolu su se mogla upisati samo deca aristokrata. Danas su vrata ove kole otvorena za sve, ali se jo uvek osea aristokratski duh. Pored hrianstva, u Japanu veliku uticaj su imale i leviarske ideje. Mladi pisci ove grupe su bili svesni socijalne razlike, svesni su svojih granica. Oni nisu hteli revoluciju, jer nisu bili spremni da negiraju svoje aristokratsko poreklo. Oni to poreklo zadravaju, ali istovremeno tragaju za humanistikom orijentacijom drutva. U sebi su imali veliki sukob svog porekla i svojih ideala. Po idealu Tolstoja, 1918. godine u prefekturi Miyazaki na Kyushu grade naselje, idealistiko selo, utopijsko mest, na imanju jednog od pisaca ove grupe koji je svoje imanje poklonio. Svaki lan naselja radio je koliko je mogao, i bio je osloboen brige oko oblaenja, hrane,... 1939. u prefekturi Saitama ponovo se otvara slino mesto. Oni su tragali za odgovorom na pitanje kako sebe realizovati, ostvariti i graditi kao korisno bie u drutvu. Njihovo opredeljenje je bilo za ljudsku dobrotu. Jedan od najaktivnijih lanova ovog drutva bio je pisac Mushano Kji Saneatsu (1885-1976). Njegova knjievna ideja je bila jinakte, potpuno potvrivanje samog sebe, isticanje. On je bio jedan od najvanijih pokretaa "Novog sela", utopijskog mesta.

-SHIGA NAOYA- 1883-1971Roen je u imunoj porodici, njegov otac je bio ugledni privrednik. Porodica mu je poreklom bila samurajska. Kada je bio mlad desila se ekoloka katastrofa u jednom rudniku. Rudnik je isputao otrovni otpad u jednu reku zbog ega je mnogo ljudi umrlo. Njegov otac je imao vrst stav da za napredak zemlje narod mora da trpi rtvu. Shiga Naoya se tome protivio i oni su se posvaali. Meutim, on kroz svoja dela nije dotakao ovu temu, ve je tragao za snanim likom, egom.

ANIYA KORO "Put kroz tamne noi"Napisao je roman koji ima autobiografski momenat.Glavni lik je mladi Kensaku.On otkriva svoje nesreno poreklo. Bio je ubeen da je dete srenog branog para, ali kada je odrastao saznao je da je dete iz vanbrane veze njegove majke i njenog svekra.Kada se zaljubio u mladu devojku nalazi smisao i snagu u ivotu. Meutim, dok je on bio na putu ona provodi no sa drugim mukarcem. Kada je to saznao, Kensaku odlazi na visoku planinu potpuno pokrivenu snegom. Na vrhu planine on se teko razboleo. Tada njegova supruga dolazi da mu pomogne, i kada se razvedrilo oni ponovo nalaze smisao ivota i dolazi do pomirenja.Roman je daleko dui od naturalistikih pripovedaka. Ovo delo donosi vrlo snanu kompoziciju romana. Ima dosta fiktivnih momenata (pisac nije imao takvo detinjstvo). Svi opisi realnog sveta meavina su stvarnog i fiktivnog. itaocima se ne dozvoljava identifikacija glavnog lika sa autorom.Shiga Naoyu zovu "Bog pripovedanja". Njegove reenice su svedene do savrenstva. Problemi u delu su svedeni na lini ivot likova (neverstvo). Ti momenti navode na pitanje: Da li smo mi dobri, vredni pomirenja? Poligamijski oblik se brie, neverstvo ima drugaiju konotaciju nego u prethodnom periodu. Monogamijski okvir je neto moderno. Da bi smo prevazili zlo i nau slabost pisac nudi prirodu koja nas usmerava ka uzvienom. On ne vidi reenje u ljudskom drutvu (glavni lik se osamio, telesno razboleo, a onda je dola pomo voljenog lika u tekim situacijama). Prema budistikom shvatanju, ljudsko bie je samo deo prirode, kosmosa, naeg postojanja.

-ARISHIMA TAKEO- 1878-1923 Razlikuje se od ostalih lanova pokreta Bela breza.On je poreklom iz aristokratske porodice, ali nije studirao na Gakushui univerzitetu, ve je studirao agronomiju. Tokom boravka u USA upoznaje se sa pesnitvom Volta Vitmana. U poetku je bio naklonjen hrianstvu, ali tokom boravka u USA upoznaje se sa socijalistikom idejom, i odrie se hrianstva. Izvrio je samoubistvo sa svojom ljubavnicom, udatom enom, koja je bila novinarka.

ARU ONNA "Neka ena" Roman pisao je skoro 10 godina. Roman je zavrio 1919. godine.Glavna junakinja je Satsuki Yoko, samostalna, snana linost. Ona traga za novim ivotom.Njoj se priprema brak za imunog oveka. On odlazi u USA, a ona ga prati. U luci je napadaju neki mukarci, a ef luke joj pomae i ona se zaljubljuje u njega. Oni poinju nezvanino da ive zajedno.Odmah se videlo da je on neodgovorna linost. Kada im ponestane novca ona bi pisala svom vereniku da joj poalje novac. Ona svoj ivot vodi ka propasti, a vodi je strasna ljubav. Roman se zavrava njenim samoubistvom.Pisac se pita ta je ljudska dobrota i otkriva nau slabost i granice naih mogunosti. Postavlja se i pitanje zato tako jaka ena srlja u propast? Njen ljubavni ivot je sakriven, problematian. Nije mogla sebe da pronae kao ljudsko bie. Nju je u ivotu vodila strasna ljubav, koja ju je dovela do propasti kad je nestala. Kroz enski lik pisac je hteo da prikae jaz izmeu jedinke sa snanom voljom i starog, patrijarhalnog sistema.

-SHINGENJITSUHA NOVA STVARNOST-U drugoj polovini Taisho perioda, 1910-ih se javlja pokret Nova stvarnost koji nam nudi drugaiju, modernu poetiku. lanovi ove grupe su smatrali da je knjievno delo jedna konstrukcija koja treba racionalno da se gradi i ima dobro osmiljenu knjievnu strukturu. Oni su bili vrlo svesni strukturalnosti knjievnog dela. Njihovi pripovedaki postupci su daleko sloeniji nego kod njihovih prethodnika.U japanskoj moderni je bilo vrlo vano pratiti knjievni ivot koji se formirao oko asopisa. Tako se i ovde pri Carskom Univerzitetu u Tokyu formira asopis Shinshich (Nova struja misli). Postojalo je vie serija ovog asopisa, a vrlo znaajna je trea jer je uveni pisac Akutagawa Ryunosuke tada pisao. On je bio urednik te tree serije asopisa.-AKUTAGAWA RYUNOSUKE- 1892-1927Nije dugo iveo, ali je nagovestio dolazak poetike savremene pripovedne knjievnosti, nudei sasvim drugaiju, novu poetiku. Kada je bio mali, njegova majka je poludela, a otac odluio da dete poalje kod roditelja njegove majke koji su ga i odgajali. To je bila veoma ugledna porodica iz Tokya. Njegov deda i ujak su bili veliki poznavaoci knjievnosti, umetnosti i kineske poezije. Njegovo detinjstvo e uticati na to da se on dobro obrazuje i postane intelektualac. Poeo je da pie vrlo rano. 1913. godine se upisuje na Filoloki fakultet u okviru Carskog Univerziteta u Tokyu, smer anglistika. Jo kao student, pokree treu seriju asopisa Shinshich. U mladosti je doiveo vrlo nesrenu ljubav zaljubivi se u devojku koju njegova porodica iz dobre namere nije odobravala i nije mu dozvolila da se oeni njome. On se jako razoarao i taj bol e ga pratiti kroz ceo ivot, iako e se kasnije oeniti i imati vrlo skladan brak. Taj bol je bio i pokretaka snaga da se u delima bavi tamnom stranom ovekove prirode i pitanjem egoizma.

I RAZVOJNA FAZA

NOSNjegova prva razvojna faza poinje ovom vrlo vanom priom objavljenom 1916. godine u asopisu, koja e snano obeleiti njegov poetak kao knjievnika. Ovu priu je zapazio Sseki, pohvalio ga i podsticao da nastavi da pie. Ova faza e trajati od 1916.-1920. godine.Pria Nos govori o budistikom sveteniku koji je patio zbog svog velikog nosa i uvek oseao nelagodnost u drutvu. Ipak, nekom stranom metodom uspeva da ga smanji, ali su ga ljudi tek tada ismevali i bio im je jo smeniji. Zato je i eleo da mu se veliki nos vrati, i tako je i bilo sledeeg dana.Primeuje se intertekstualnost (sam svetenik je iz Srednjeg veka). Kao referentni tekst je uzeo priu iz Konjaku monogatari. Isto to je uinio i za prethodnu poznatu priu Rashmon, gde su ukljuene dve stare prie, Rashmon i ena koja prodaje zmije.

RASHOMONje objavljena 1915. godine, ali je Nos ipak bio debitantska pria za Akutagawu. Ova pria je gusto tkana, iako je originalna pria vrlo jednostavna i kratka.Radnja je smetena u srednjevekovnoj razruenoj prestonici Kyotu. Lopov se popeo na kapiju Rashmon, gde nalazi staricu koja upa kosu sa lea svoje mlade gazdarice. Lopov je pita zato to radi, a ona kae da to radi da bi napravila periku i prodala je kako bi preivela, i time pravda svoj uasan in. im to uje, lopov obara staricu i otima joj sve. Akutagawa ukljuuje i priu o eni koja je prodavala meso zmije govorei da je suena riba, ali se to na kraju otkrilo. Ljudi su u to teko vreme radili vrlo nemoralne stvari radi preivljavanja.Ima puno intertekstualnosti. Jedna pria daje osnovnu knjievnu strukturu a druga pojaava temu koja se tie egoizma.Starica i lopov gree u duhovnom smislu i rue ljudsko bie (lopov svostruko), branei se svojim pravima na ivot. Tako Akutagawa materijalizuje savremene motive, uzimajui epizode iz starih dela. Prvoj razvojnoj fazi pripada pieva tenja da naputa realne likove i prostor i bavi se intertekstualnou. Gradi imaginarni prostor, ali je tema kojom se bavio vrsto vezana za vreme u kome je iveo,a tema je egoizam. Prvoj fazi pripada i pria Jamova[footnoteRef:10] kaa, takoe nastala na osnovu elemenata iz Konjaku monogatari. [10: Jam je jedna vrsta krompira...]

BUTOKAI BalPri kraju ove faze, 1920. godine, nastaje pria koja ima tri dela i daleko sloeniju kompoziciju nego prethodne.Prvi deo prikazuje razgovor u vozu izmeu pievog dvojnika, mladog pisca, i stare otmene ene. Ona ispoveda ta joj se desilo na prvom balu na koji je ila dok je jo bila mlada i neudata. Drugi deo tee progresivno i hronoloki opisuje deavanja na balu. Ta starica je bila devojka iz aristokratske porodice. Meiji vlada je odluila da izgradi palatu u evropskom stilu gde bi se okupljali na balovima strani ugledni pisci. Tada su bile pozivane i lepe ugledne devojke, obuene u evropske haljine (a svirala se i evropska muzika). Bilo je i puno hrizantema[footnoteRef:11] kojima je stepenite bilo ukraeno. Kada je dola devojka, ona je upravo tu ugledala jednog francuza koji joj se dopao, i osetila se blaga meusobna privlanost. On je moli za ples i ona prihvata. Poto je bio vreli letnji dan, oni izlaze u batu, gde leluja zavesa sa grbom carske porodice, sa laticama hrizanteme. Ona ga pita da li je kod njega u Francuskoj bal lepi, a on kae da je bal svuda isti. Nakon toga posmatraju vatromet. Trei deo je opet scena u vozu. Mladi pisac se oduevljava i kae joj da je to sigurno bio.Pjer Loti[footnoteRef:12], uveni francuski pisac koji je napisao priu Gospoica hrizantema, ija se radnja odvija u Japanu. Tu se daje slika Japanke po evropskom shvatanju, tipizirana slika veine stranaca, koja nije realna. Ipak, starica kae da to nije bio on, jer se on tako ne zove. Iako joj pisac kae da je Pjer Loti bio njegov pseudonim, ona ne prihvata pievu sugestiju. Ona je mislila da je on neki oficir iz Francuske i daleko joj je vaniji sam doivljaj te veeri. [11: Hrizantema je simbol carske porodice...] [12: Pjer Loti je bio putopisac, avanturista. Bio je u Japanu,a opisao je i izlazak sunca u Kotoru...]

Ovo delo ima sloeniju strukturu. Okvir je vrlo bitan, bez okvira bi bila samo obina pria o ljubavi mlade Japanke i francuskog oficira na balu. Ovde se oivljava druga zapitanost ta je stvarnost, a ta knjievno delo? Ima raznih motiva. Hrizantema kao simbol carske porodice, u dva oblika: kao ivo cvee i tampani motiv na zavesi. Motiv prolaznosti je misao kako je bal svuda isti, tenja za univerzalnim u nama, i to je ovde dato kroz susret ene i oveka, i nagovetaj njihove ljubavi. Knjievni kritiari esto definiu njegovu prvu razvojnu fazu kao larpurlartistiku (lart pour lart umetnost radi umetnosti), sa tenjom da vri bekstvo u neki drugi svet gde na viem nivou govori o realnom svetu, ne uvodei realne likove. Javljaju se motivi poevi od srednjevekovnih pa do rane faze Meiji restauracije.

II RAZVOJNA FAZA

U drugoj fazi polako ulazi u autobiografsku poetiku, ali ne onako kako su to inili naturalisti. On te autobiografske momente vrlo veto rekonstruie u sklopu literarnog dela.

AKI Jesen 1920. godine objavljuje ovu priu koja oznaava poetak njegove autobiografske faze.Govori se o ljubavi studenta i studentkinje koji su hteli da budu pisci. On ju je zaprosio, ali poto je ona nasluivala da ga njena sestra voli, ona mu predlae da oeni njenu roenu sestru. Njenu sestru je to vrlo usreilo i novi brani par jednog dana zove nju da ih poseti. Ona je ve bila udata ena koja se odrekla pisanja. Na veeri na kojoj je bilo puno kuvanih jaja, posle jela mlaa sestra ode da spava i njih dvoje izlaze u batu, ali nita ne priaju, gde ona primeuje kokoku na meseini u kokoinjcu, koju su njih dve uvale kao male i koju je mlaa sestra odnela sa sobom kada se udala. Ta kokoka i sada daje jaja, ali samo za kuvanje, ne za pilie. Sutradan, ona odluuje da nikada vie ne vidi svog zeta i primeuje ga kroz prozor ali mu se ne javlja, ve uri da se vrati kui.Prvi put su prostor, vreme i likovi iz naeg realnog ivota, i tu su prisutni autobiografski motivi. On ovde ne aktivira intertekstualni postupak, ve crpi inspiraciju iz svog bolnog ivota. Kokoka je kompoziciona motivacija, simbol srenog detinjstva i neostvarenih snova. Na taj nain pisac gradi mreu motiva i pojaava temu i siejni tok, uz variranje poetske slike.

Drugoj razvojnoj fazi pripada i vrlo znaajni krai roman Kappa[footnoteRef:13] iz 1927. godine. On kroz lik Kappa ironizira sebe i vreme i drutvo koje ga okruuje, pravei karikaturu tog bia. [13: Kappa mitoloko bie sa tanjirom na glavi u kome ima vodu bez koje ne moe da ivi, a leima ima oklop, a na rukama i nogama ima koice kao kod vodenih ptica. Voli da pravi spletke. Vrlo omiljen i duhovit lik u japanskoj tradiciji...]

U ovom periodu e prolaziti kroz teke stvaralake muke, to nije samo iz linih razloga ve i uslovljena istorijskim okolnostima. Njegova druga faza stvaralatva, 1920-ih, se poklapa sa periodom proleterske knjievnosti (knjievno leviarstvo) na ideolokom, i avangarde na stilskom planu.Pojava leviarstva je bila tesno vezana za stanje drutva. Posle II Svetskog rata, japanska privreda doivljava slom, iako je znatno jaala i dolo je do procvata japanskog trita posle I Svetskog rata. Siromatvo, klasni problemi i razlike su bili vrlo izraena pitanja koja su uticala na pisce. Akutagawa nije video svoje mesto u tako neposrednom knjievnom angaovanju, ali je ipak bio svestan postojanja velikog drutvenog problema. To je bila njegova knjievna dilema jer se nije usudio da se bavi angaovanom knjievnou iako je bio svestan tog knjievno-socijalnog angaovanja. Udaljio se od tadanjeg glavnog pravca,a i imao je i porodinih problema (bolest njegovih staratelja), pa je ubrzo psihiki i fiziki oboleo. Tako se svesno izolovao od porodice i poeo postepeno da uzima otrov kako bi se ubio.

III RAZVOJNA FAZA

U tom stanju halucinacija je napisao delo koje nije zavreno i koje je objavljeno posthumno, HAGURUMA Zupanici. Slike u delu su imaginarne i nisu koherentne za nau percepciju, ali su takoe potpuno aktivirana naa ula, ali ona nisu u skladu, izopaena su, pa daju izopaenu, neloginu sliku. U ovoj fazi njegovog stvaralatva govori o duhovnim pejsaima, svetu iza naeg uma koji je ne moe pojmovno objasniti. Lik je lirsko ja koji je stalno proet neobjanjivim oseajem da ga stalno goni i prati neko koga ne razaznaje i zato osea i nemir, strah, uznemirenost. Njegova lina percepcija spoljnog sveta je vrlo nelogina, slika od halucinacija, kao poluproziran zupanik koji poinje da se vrti. Ja sam hodao podignute glave, ali sa strahom da se pribliava moj kraj. Opisuje se neki egzistencijalistiki, neobjanjiv strah, dubok i nematerijalizovan, est kod kasnijih egzistencijalista. Haguruma je napisan pod dejstvom lekova (otrova) i ima potpuno novi izraz i formu. Ako i ima imaginarnih elemenata u prvoj razvojnoj fazi, oni su u bajkovitom kontekstu, dok se ovde odnose na strah, i time je on nagovestio dolazak vremena avangarde, iako nije bio lan avangardnog pokreta.Ova trea faza se zato odvaja kao posebna i sasvim drugaija, jer je na planu stilske formacije potpuno drugaije doivljan svet uz pomo slika iz podsvesti.

-PROLETERSKA KNJIEVNOST-Proleterska knjievnost se u Japanu razvija u isto vreme kao i u Evropi, od kraja Taisho do poetka Meiji perioda (1920-ih godina), i to je levo orijentisana knjievnost. Ekonomska kriza posle I Svetskog rata pokree dadaizam u Cirihu, iz oseanja poraza se javlja avangarda, koja se bavi pitanjima ta nam civilizacija donosi, ka kakvom nas zlu vodi? Ovakva poetika je ruilaka, jer rui konvencije koje su postojale. Japan je bio udaljen od epicentra I Svetskog rata, nije bio uesnik, i polako je poeo da prodire na evropsko trite. Nakon zavretka rata ekonomija u Japanu opada.1923. godine dogodio se razorni zemljotres koji je potpuno razruio Tokyo. Dolazi do velikog drutvenog nezadovoljstva. 1921. godine osniva se asopis Lasemanto[footnoteRef:14] (Seja), jasno ideoloki, leviarski asopis. U njemu se pojavio i knjievni manifest leviarske knjievnosti. 1924. godine pojavljuje se asopis Bungeisensen Borbena linija knjievnosti. U lancima ovog magazina koriste se termini ratne strategije, i jasno se definie knjievnost kao sredstvo za ideoloku borbu. Japanska vlada je smatrala da je leviarska knjievna ideja opasna i hapsila je pisce i zabranjivala dela sa ovom ideologijom. Zbog pritisaka, leviarske knjievne organizacije se rasformiraju. Jedna grupa pisaca je ostala dosledna svojoj ideji, i nastavila je tajno da pie i objavljuje svoja dela. Druga grupa je prisvojila javnu, dravnu ideologiju, i odrekla se leviarskih ideja. Trea grupa, ne videvi vie smisao angaovane literature, traga za drugaijim, sloenijim knjievnim izrazima. [14: Naziv je na esperanto jeziku...]

KOBAYASHI TAKEJI 1903-1933Pisac odan koncepciji slube knjievnosti u ideolokoj borbi. Bio je meu prvim i kljunim piscima leviarske knjievnosti. Uhapen je 1933. godine i odveden na sasluanje, gde je brutalno prebijen, nakon ega je preminuo.

KANIKOSEN Lovac na rakoveRoman objavio je 1929. godine.Likovi su radnici na ogromnom brodu, koji je istovremeno i fabrika konzervi za pakovanje rakova. Opisuju se teki uslovi za rad tih radnika. Oni su sezonski radnici, nemaju stalni posao, a maine su se esto kvarile i povreivale radnike. Prve konzerve se po tradiciji ritualno prinose Caru na poklon. Jedan radnik je bio povreen, odseen mu je prst. On ironino konstatuje: Ovo se stvarno pravi od nae krvi i mesa. Radnici su planirali da organizuju trajk, ali ta namera je otkrivena. Policija je u luci ekala da uhapsi organizatore trajka.Prvi put se u knjievnom delu uvodi kolektivni lik, radnici. Ukljueni su ivi razgovori, bez imalo literarizacije. Na ivot, u prirodnoj formi, ulazi u knjievnost. Ima psovki, svakodnevnih razgovora, argona, kolokvijalizama. To ini literarni jezik blizak naoj stvarnosti.

-AVANGARDA-Knjievna grupa koja je tragala za autonomijom knjievnog izraza. Bili su protiv toga da se knjievnost koristi kao bilo ije sredstvo. Knjievna avangarda poinje 1920-ih, uporedo sa leviarskim idejama. Demolira se knjievna konvencija na razliitim nivoima, na motivsko-tematskom planu unose se potpuno nove pesnike slike (umesto sklada haos, umesto harmonije ritam). Avangarda izraava pobunu protiv drutvene i knjievne konvencije. Avangardni pisci su smatrali da se knjievni izraz udaljio od naeg ivota, gradei svet koji nema dodirnu taku sa naom stvarnou. Avangarda ulazi u Japan iz Evrope, sinhrono sa njenom pojavom u svetu. Knjievni ivot se najee odvija oko malih, efemernih asopisa, ija se redakcija formira oko malog broja ljudi sa istim pogledom na knjievnost i svet, i koji dele zajedniku knjievnu koncepciju. Ovi asopisi su kratkog veka, i njihova pojava je zajednika i za leviarsku i za avangardnu knjievnost.asopisi Akato kuro (Crveno i crno) i Mawo (koji je objavljivao priloge o evropskim autorima, i saraivao sa evropskim asopisima).

-SHINKANKAKUHA NOVO ULO-Grupu Shinkankakuha Novo ulo je inila grupa mladih knjievnika okupljenih oko efemernog asopisa Bungeijidai Vreme knjievne umetnosti. Ovaj asopis je pokrenut 1924. godine a ugaen je 1927. godine. Grupa je naziv dobila od jednog kritiara, koji je u jednoj analizi rekao da je ovaj pokret novo ulo. Yokomitsu Riichi je pokreta i idejni voa grupe. On je napisao programski tekst koji je opisao njihovu poetiku, koja je pod uticajem evropskih avangardnih pokreta (dadaizma, nadrealizma,...). Eklektizam, meanje anrova i brisanje anrovske granice, vaan je dogaaj u avangardnoj knjievnosti. Jedan od najvanijih momenata je i senzacija, aktiviranje ula.Nadrealizam se javlja u Francuskoj 1920-ih godina, a u Japanu se primeuje tek 1930-ih i kasnije. Avangardni pisci su tragali za pesnikom slikom koja je blia naoj stvarnosti, ali na nekom viem nivou. Bitan je bio problem percepcije, kako doivljavamo svet oko nas, a ne samo opis tog sveta. Pisci su smatrali da je vano i otkrivati problem podsvesti, koja se potiskivala zbog moralnih konvencija.

- YOKOMITSU RIICHI -HARUWA BASHA INNOTE Prolee dolazi koijamaGlavnom liku umire ena, u bolnici je, na samrti.Opisuje bolniku sobu i njihove poslednje zajednike dane.Bolnika soba ima pogled na more i mali luki grad. Tamo je mala fabrika koja proizvodi konzerve ribe, a leti konzerve mandarine.Aktivira se senzacija, ulo mirisa, koje opisuje ljudsko stanje. Kada je eni bilo bolje, bilo je leto, oseao se miris mandarina. Kada joj je pozlilo, kroz prozor je ulazi smrad ribe. Opis oseanja i unutranjeg sveta je veoma bitan za avangardnu knjievnost. Glavni lik, dok mu ena umire, teko se osea, ali ima i neko radosno oseanje. Poto je ona bila lepa ena, on se uvek bojao da je neko drugi ne preotme. Dok umire u njegovom zagrljaju, on dobija nju kao bie u celosti (egoistini oseaj sree). Na sinatksikom planu, primeuje se personifikacija kao esta pojava, kao i inverzija pacijensa i agensa. Ta inverzija je esta u dadizmu. U najjednostavnijem obliku, mogla bi se prikazati primerom vrata sam otvorio vrata su me otvorila, sviram gitaru gitara me svira. Meutim, ovde dolazi do inverzije na nivou opisa, pesnike slike.

Ensen no eki wa ishinoyooni makusacu saretaMala stanica pored pruge ignorisana je kao kamen.

KIKAI MainaJedan od njegovih najvanijih romana.Taka gledita u delu je smetena u dramsko ja. Radnja se odvija u maloj fabrici koja proizvodi metalne natpise. Vlasnik je osoba koja se veoma udno ponaa, tako da njegova ena, osoba pragmatskog duha, dri tu fabriku. Nakon to je vlasnik sklopio ugovor za jedan veliki posao, morao je da zaposli jo dva radnika, poto je do tada u fabrici radio samo jedan stari radnik. Dramsko ja se zapoljava u fabrici. Stariji radnik poinje da sumnja u odanost novog radnika, a ta sumnja