Књижевност и филм - поређење бајке Мала сирена са њеним филмским адаптацијама

Садржај:

1. Увод........................................................................................ 2

2. Задатак, начин и циљ израде семинарског рада................. 4

3. Бајка Мала сирена................................................................. 5

4. Филм Мала сирена из 1989. године .................................... 8

5. Филм Мала сирена из 1975. године .................................... 10

6. Закључак................................................................................. 13

7. Извори и литература.............................................................. 14

1

1. Увод

Феномен књижевности нужно је посматрати у непрестаном дидиривању и

прожимању са другим уметностима. Проучавање тих веза и саодноса представља

својеврстан изазов али и квалитетан пут проширивања знања и оплемењивања

емоционалног и естетског комплекса сваког реципијента. Велику улогу у том смислу

имају модерни медији. У том богатом спектру интермедијалних односа између

књижевности и других уметности издваја се однос између књижевности и филма као

најзанимљивији.

Да се треба говорити о односу филма и књижевности видљиво је већ по томе

што су бројни филмови снимљени управо по књижевним делима. Оно што представља

основну сличност између књижевности (уметности речи) и филмске уметности је начин

причања приче, независно од других различитости. Док писац ствара своје светове који

су најчешће плод његове маште, филмски стваралац увек полази од збиље испред

камере, па је тако на неки начин ограничен у поређењу с књижевником. Он наиме

добија већ готове призоре на које може донекле деловати, мењати их. Док у књижевном

делу сваки читалац опис неке куће доживљава на свој начин, ствара своје виђење те

зграде, у филму то није тако. Кад на платну видимо снимак куће, то је управо та кућа,

једнака за све гледаоце. Кад читамо неку књигу, након што смо је прочитали,

надограђујемо прочитано сликама, стварамо слике које је у нама побудио текст. И

роман и филм причају аутори (писац и редитељ) с тиме да књижевник никада није у

стању да опише неки призор или догађај тако темељито као што га је у могућности да

прикаже редитељ филма. Писац описује радњу, ликове, амбијент, тему и друго избором

речи. Филмски редитељ бира шта ће приказати сликама (кадровима) из реалности.

Како све време говоримо о различитим медијима (уметностима), нужно је да исти

садржај у различитим медијима (уметностима) бива измењен, независно да ли је реч о

преносу књижевног у филм или филмског у књижевно дело (што је појава последњих

година).

Филм може бити и без речи. Књижевно дело међутим не. Кад је реч о ликовима,

филмски лик је та особа пред нама, једнака за све гледаоце, а не јавља се ситуација, као

2

кад читамо роман и кад претпоставка о неком лику код једног читаоца није иста

претпоставци другог читаоца о истом лику.

 Код адаптације или екранизације како се назива пренос књижевног дела у филм нужно

мора доћи до измена јер је реч о различитим уметностима. Филмске адаптације које

настоје бити максимално верне оригиналу (књизи) најчешће се своде на голо

пресликавање, без правих филмских вредности. У случају пак слободније филмске

адаптације књижевног дела, првобитно литерарно дело добија неке нове вредности.

 Сматрам да није потпуно исправно мишљење да адаптација није стваралачки поступак,

да је то нешто мање вредно. Ипак, потребно је много способности и креативности да се

речи из књиге преточе у слике које ће свим гледаоцима бити јасне и пријатне за око. И

сценариста је на неки начин књижевни критичар и тумач. Он мора најпре да схвати

поенту до које је писац желео да дође сачињавајући своје књижевно дело, а затим да од

мисли начини реалне ситуације.

3

2. Задатак, начин и циљ израде семинарског рада

Задатак: Упоредити књижевно дело и његову (односно његове) екранизације.

Утврдити да ли је филм према књижевном делу доследно урађен и ако није, пронаћи и

коментарисати разлике.

Начин рада:

Одлучила сам се за бајку Мала Сирена, Ханса Кристијана Андерсена. Најпре сам

прочитала бајку, и то два њена превода - српски и енглески. Бележила сам своја

запажања.

Претражила сам филмску базу на интернету и открила да постоји неколико

адаптација ове бајке, како дугометражних тако и кратких. Готово све адаптације су

заправо анимирани филмови (сем једног играног филма у бугарској продукцији).

Одлучила сам да погледам два дугометражна анимирана филма инспирисана

Андерсеновом бајком.

Први филм који сам погледала био је филм у продукцији Волта Дизнија (из 1989).

О филму сам још пре гледања сазнала да није баш верна адаптација бајке, па сам

пожелела да сазнам каква су и колика одступања.

Други филм који сам погледала био је јапанска адаптација бајке која такође има и

своју енглеску верзију (из 1975). Овај филм сам погледала зато што сам прочитала

како је то највернија филмска адаптација ове бајке.

Након анализе уметничких дела, приступила сам њиховом коментарисању. Најпре

сам кратко анализирала свако од уметничких дела, а онда сам правила поређење

међу њима наводећи сличности и разлике.

На крају сам дала свој коментар, осврћући се на претходно изведене закључке.

Циљ израде семинарског рада: Често чујемо, па и сами говоримо како филм никада

не може заменити ужитак читања и како филм ограничава нашу машту. Управо због

тога је спроведено ово истраживање, односно поређење филма и књижевног дела. У

наставку овог рада описаћу свој став и утисак након извршене компарације.

4

3. Бајка Мала сирена

Бајка Мала сирена је веома позната бајка данског аутора Ханса Кристијана

Андерсена о младој сирени која је спремна да одустане од свог живота у мору и добије

људско тело како би задобила љубав младог принца. Бајка је први пут објављена 1837.

године и на основу ње је настало много адаптација (играних и анимираних филмова као

и мјузикала).

Ова бајка написана је 1836. године и први пут објављена у Копенхагену. Следеће

објављивање било је 18. децембра 1849. и поново 15. децембра 1862.

Ток радње: Мала сирена борави у подводном краљевству са оцем, баком и њених

пет сестара. Разлика између Мале сирене и њених пет сестара је по годину дана.

Када свака сирена напуни петнаест година, она добија дозволу да исплива на

површину и види „Горњи свет“. Аутор детаљно описује доживљај сваке од сирена

које су виделе „Горњи свет“, и чежњу Мале сирене да што пре то доживи. Када

Мала сирена долази на ред, она се диже на површину, види брод на коме је згодни

принц и заљубљује се у њега из даљине. Дешава се страшна олуја, брод тоне а Мала

сирена спашава принца. Она чезне да постане људско биће добије душу и оде са

принцем, па се због тога обраћа вештици. Ова сачињава напитак који ће јој дати

ноге, али одузети глас по коме је Мала сирена била позната. Вештица је упозорава

да ће остати у људском телу само ако је принц пољуби. Иначе, у зору првог дана

након што се ожени другом женом, Мала Сирена ће умрети сломљеног срца и

постати морска пена. Мала сирена пије напитак и упознаје принца, који је опчињен

њеном лепотом и грациозношћу, иако је нема. Највише од свега воли да види како

игра, и она плеше за њега упркос томе што осећа страховите болове. Принчев отац

га наговара а се ожени принцезом из суседног краљевства, што овај најпре не жели,

а касније на то пристаје. Мала сирена очајава, размишљајући о смрти која је чека,

али пре зоре, њене сестре јој доносе нож који је вештица дала у замену за њихове

дуге косе. Ако Мала сирена убије принца са ножем, она ће поново постати сирена,

све њене патње ће се завршити. Међутим, она то не може да учини. Баца се у море,

њено тело се раствара у пену, али уместо да престане да постоји, она осећа сунце,

претворила се у духа. Зарадила је своју душу чињењем добрих дела.

5

Како писац жели да продре у дубине мора, тако покушава да продре и у дубину

срца које воли и обухвати пространства среће и љубавне патње. Понекад се чини да је

Андерсен у причи све подредио жељи да у што више слика опише море. Од одсјаја у

чистој води гради лелујаве дворе на дну мора. Замишља да свака од шест принцеза

исплови на површину у различито доба године како би могао разастрти шест љубављу

натопљених описа мора. Ови описи контрастирани су описима вештичиног дома.

Велики део радње одвија се на броду. Такође је и још много ситуација везано за

море - Мала сирена која седи на обали с ногама у води, посете њених сестара,

непрестано враћање мору које је Мала сирена напустила привучена јачом силом

љубави. У поређењима, ритму речи и реченица, Андерсен открива своју љубав и

дивљење, своју приврженост мору, а у исто време и приврженост главном лику, Малој

сирени.

Основна тема љубави јавља се у три варијанте:

1. Незаустављива љубав због које се напушта све,

2. неузвраћена љубав,

3. љубав која оплемењује.

Мала сирена, заљубивши се, напушта свет у коме има сигурно место и одлази у

други који јој је потпуно непознат и у којем се, као странац, за све мора сама изборити.

Она је сањалица, незадовољна свакодневним и обичним. Мала сирена не постаје нема

без разлога, већ то има дубље значење. Нема је јер је вољени не чује, не схвата, не

примећује, те је тако без кривице крив као што је она заслужна без награде. На тим

главним чвориштима приче стоји спољна радња: немири, патње, олује, покрети збивају

се у унутрашњости. А последња жртва Мале сирене - кад одбија стереотипно решење

из народне бајке да се убиством принца врати свој свет - оплемењује њену љубав и

уздиже је у виши ред. Прича се завршава претварањем Мале сирене у ваздушну вилу:

она не пада након неуспеха без могућности повратка у пређашње стање, већ се уздиже

у више сфере.

У овој причи све је подређено једном једином лику - Малој сирени, и тај се лик

богато развија. Већ у почетним потезима она се личним склоностима разликује од

осталих: чезне за новим, необичним, за оним о чему се прича. И док њене сестре брзо

заборављају новости које су их одушевиле, њене су склоности трајне и озбиљне.

Обузета љубављу, она је спремна на жртву, мора прихватити патњу не одустајући до

последњег тренутка од борбе, уздиже се до прегарања

6

Прича о Малој сирени добро показује и Андерсенову склоност поетичности и

лиризму. Ова прича показује такође како је Андерсен народне мотиве узимао и

разрађивао као поетичко гледање света - чаробно је далеко од митског у смислу

тумачења света, чаробно је поетично доживљавање света.

Оно што је код ове бајке специфично и чини је тако посебном јесте њен

неуобичајени завршетак. Наиме, већина бајки има срећан крај означен стереотипном

реченицом „Живели су срећно до краја живота“. Међутим, овде је ситуација другачија.

Главна јунакиња умире, што је с једне стране чини трагичним јунаком. Гледано, пак, с

друге стране, она се уздигла изнад својих циљева и достигла недостижно, небеско.

Остала је чиста и верна идеалима, упркос патњи коју је проживела. То управо и

представља главну поруку ове бајке. Треба се, дакле, борити свим силама за остварење

својих снова, али не треба газити преко поноса и укаљати образ. Прави пример

поштења и добродушности може се сагледати управо у лику Мале сирене.

Међутим, сагледано очима појединих критичара, ова бајка може се сматрати и

непогодном и трауматичном за децу. Наиме, главна јунакиња која се свим силама

борила да оствари своје снове на крају умире. Моје је, пак, мишљење да ова бајка не

може лоше (а још мање трауматично) утицати на децу, јер она нуди прочишћење.

Јунакиња страда, али њен дух се не губи, он постаје вечан, што је у поређењу са

тристогодишњем животу сирена (чија душа након смрти потпуно нестаје) промена на

боље.

7

4. Филм Мала сирена из 1989. године

Мала сирена је амерички фантастични анимирани филм из 1989. године

редитеља Рона Клеменса и Џона Мускера у продукцији Волта Дизнија. Филм је настао

према истоименој бајци коју је написао Ханс Кристиан Андерсен. То је 28. анимирани

филм из Дизнијевог студија којим је започео велики успех студија у наредној деценији.

Радња се врти око младе сирене која се заљубила у човека Ерика те је одлучила да се

трансформише у људско обличје. Филм је освојио два Оскара и два Златна глобуса за

најбољу филмску музику.

Ток радње: Дубоко испод мора краљ Тритон, владар океана, спустио се у арену

како би уживао у концерту који је припремио рак Себастијан, а у којем наступају

све његове кћерке. Концерт крене, но публика се шокира када се испостави да се

Тритонова најмлађа кћерка, шеснаестогодишња сирена Ариел, није појавила те је

тако упропастила представу. Ариел у међувремену с рибом Флоундер истражује

потонули брод и скупља људске предмете. Себастијан добије задатак од краља да

посматра Аријел. Он се изненади када се Ариел загледа у човека, принца Ерика,

који је плесао на неком броду. Тада избије олуја и брод потоне, али га Ариел спаси

те се заљуби у њега. Она почиње необично да се понаша. Тритон од Себастиана

открије да је заљубљена у човека, што га толико изненади да јој уништи њену целу

збирку људских предмета. Ариел се наљути и одлучи да са вештицом Урсулом

склопи договор; ова ће је претворити у човека како би могла завести Ерика, али ће

заузврат изгубити свој глас а ако је за три дана он не пољуби, она ће постати њена

робиња. Ариел пристане те се трансформише у човека. Принц Ерик је пронађе, али

закључи да га она није спасила из мора јер је нема, а он је чуо прелепо певање.

Ипак, с временом се њих двоје зближе. Тада се Урсула претвори у лепотицу и

наговори Ерика да се венчају. Ариел схвати да је Урсула варала, а Себастијан,

галеби и друга морска бића нападну Урсулу. Ариелин глас се врати и Ерик је

препозна. Урсула одведе Ариел као робињу испод мора те се нагоди са Тритоном

да ће постати владарица мора заузврат њене слободе. Ерик долази у помоћ, убија

вештицу. Тритон поново постане краљ океана, а Ариел остане у људском телу и

уда се за Ерика.

8

Прво запажање након одгледаног филма и највећа разлика између бајке и филма

јесте завршетак. Наиме, Мала сирена и њен изабраник на крају филма остају заједно, те

заправо филм (уместо бајке) има стереотипни завршетак. О разлогу оваквог поступка

може се дискутовати: да ли је сценариста пожелео да избегне суровост завршетка бајке

и подари својим малим гледаоцима радост због срећног краја љубавне приче или је пак

само желео да филм уклопи у образац преосталих Дизнијевих „бајковитих“ филмова?

Ако бисмо размислили о првом тврђењу, лако бисмо га могли одбацити. Јер,

анимирани филм садржи и сцене насиља и борби које су дакако суровије од смрти

главне јунакиње. Дакле, могли бисмо закључити да је измена краја заправо плодоносно

решење које ће привући љубитеље Дизнијевих анимираних бајки. С обзиром на то да

је крај потпуно измењен, морало је доћи до још неких додатних промена како би се

прича лепо укомпоновала и текла глатко. Тако, на пример, у филму не постоји сцена у

којој сестре доносе нож Малој сирени како би убила принца и спасла се смрти.

Друга ствар коју сам уочила а која се тиче разлике између текста бајке и текста

сценарија за филм јесте та што у филму сви јунаци имају своја имена и појављују се

ликови којих у оригиналној бајци нема. За то такође постоји оправдање, јер док се бајка

ослања на нарацију и дескрипцију, филм је заснован на дијалозима. Како би се јунаци

једни другима обраћали, лакше је користити имена него опис лика.

Следећа ствар коју сам могла да приметим је та да бајка почиње констатацијом да

Мала сирена поседује камени кип лепог принца око кога сади цвеће и ужива док га

посматра, док је у филму приказан проналазак тог кипа. Такође, на почетку бајке

описан је излазак свих сестара Мале сирене на површину мора и њихови утисци по

повратку, док тога у филму нема. У бајци се помиње и лик сиренине баке која јој даје

бројне савете и преноси искуства, док ње у филму нема.

Још једна велика разлика је и та што се у бајци принц жени девојком за који

мисли да га је спасила сигурне смрти, док се у филму морска вештица заправо претвара

у лепу девојку и очарава принца гласом који је преузела од Аријел. Малу сирену у

њеним авантурама на платну прате бројни пријатељи, који јој често помажу у невољи,

док се у бајци она бори потпуно сама. Промењена је и чињеница да у бајци мала сирена

умире првог јутра након што се принц ожени, док је у филму Малој сирени дат рок од

три дана да пронађе свог вољеног и толико га очара да је он пољуби.

Филм је пропраћен интересантном музиком, која додатно обогаћује отисак

гледалаца и чини филм пријемчивијим. Још једна позитивна ствар је и фантастичан

начин приказивања морског дна и разноврсних створења која ту живе.

9

5. Филм Мала сирена из 1975. године

Филм Мала сирена из 1975. године је филм јапанске продукције који је доживео

синхронизацију и адаптацију америчком тржишту. Протагонисти су најмлађа ћерка

краља мора, сирена Марина и њен најбољи друг, делфин Фриц. Филм су режирали

Томохару Кацумата и Тим Реид, док је сценариста Миеко Којамаучи, користећи се

бајком Ханса Кристијана Андерсена, укомповао сценарио за овај филм.

Ток радње: Филм почиње једним играним сегментом снимљеним у Даској. Наратор

објашњава да је ту рођен поѕнати писац Андерсен који је створио бајку Мала

сирена. Одатле почиње анимирани филм.

Марина је најмлађа сирена у краљевској породици. Она је радознала да упозна

људски свет, али јој то отац и бака забрањују. Једног дана она проналази статуу

принца у једном потонулом броду и заљубљује се у камени кип. У њој се јавља

жеља да га пронађе. Она угледа брод који тоне и спаси младића који је заправо њен

принц. Она се силно заљубљује и жели да добије људко тело. Одлази код морске

вештице тражећи помоћ коју добија под условом да се одрекне свог гласа. Она

напушта море и нема одлази у потрагу за принцем. Он је проналази на обали и води

је у свој дворац. С њим живи месец дана. Не ѕнајући њено име, принц је зове

Принцезом Сиреном. Принц јој одаје тајну како жели да се ожени девојком која му

је спасила живот, али не може да је пронађе. Тада добија позив од родитеља да се

ожени принцезом из суседног краљевста. Угледавши принцезу, њему се учини да га

је баш она спасила и одмах уговара венчање. Мала сирена је свесна да ће умрети.

Сестре је посећују и дају јој нож говорећи како њиме треба да убије прина и спаси

свој живот. Али Марина нема снаге да то учини, већ се баца у море и постаје морска

пена. Због своје жртве она одлази у рај. На крају филма приказује се статуа Мале

сирене у Копенхагену која је остала као сећање на храброст и пожртвованост Мале

сирене.

Овај филм је јако доследан бајци. Наиме, мало је детаља измењено, композиција

приче је готово потпуно очувана и додато је врло мало нових елемената. Најважнији

закључак је тај да је крај бајке остао неизмењен у филму. Ликови су, као и у Дизнијевој

анимацији добили своја имена, што је разумљиво. Такође, сачуван је лик баке која у

овој анимацији, као и у бајци, има значајну улогу заштитнице и саветодавца. И овде

Мала сирена има најбољег друга и верног пратиоца, али је то овога пута делфин по

10

имену Фриц. За разлику од Дизнијеве Мале сирене, јапанска јунакиња готово да не

пева. Наиме, у бајци је описан прелеп глас Мале сирене који сви препознају, код

Дизнија је то још више наглашено бројним песмама у њеном извођењу, док у овом

филму њен глас чујемо готово само кроз говор.

Занимљиво је и то што се у овом филму приказује Маринина знатижеља, те

сакупља „људске“ предмете на морском дну (што у бајци није описано), а исти се

мотив јавља касније у адаптацији из 1989. године.

Између овог филма и оригиналног књижевног дела готово да нема разлике.

Наиме, ликови су задржани, радња тече истим редоследом као и у бајци, задаци и

препреке на које наилази Мала сирена су доследно пренесени на платно. Готово да не

постоје разлике о којима би се, упоређујући бајку и филм, могло говорити. Додата је

само по нека сцена (као она када Марину нападају дивљи пси а принц је спашава, или

она када се појављују и принчеви родитељи) али све то у циљу мотивације радње и

додатног зближавања главних јунака.

Најјачи утисак на мене оставила је последња сцена у филму, смрт главне

јунакиње. Сирена сазнаје да ће се њен вољени оженити другом. Њене сестре, желећи да

јој помогну, дају вештици своје косе у замену за нож. Ако би сирена убила принца тим

ножем, могла би да се врати у своје првобитно тело и настави да живи у мору. Мала

сирена у филму узима нож и одлази до принчеве постеље. У њеној души води се борба,

али она ипак нема снаге да га убије. Због превелике љубави оставља га у животу а то

значи смрт за њу. Она стоји на ивици брода, у мислима се опрашта са свим својим

драгим особама и скаче у море, претварајући се у мехуре ваздуха и уздижући се ка

небу. Као што је променила свој облик из сирене у девојку, тако је на крају филма кроз

мехуриће дочаран њен прелазак у облик ваздушне виле. Наиме, она није потпуно

умрла. Њен дух је наставио да живи, и како она на крају филма каже, то јој је драже од

живота у мору, јер ће овако стално бити у близини принца и њему на услузи.

Јако је занимљиво што ни у бајци ни у овој адаптацији не можемо приметити

нити осетити кајање Мале сирене што је одлучила да крене за својом љубављу. Иако је

знала да та љубав може бити неузвраћена, жртвовала је могућност да остане са својом

породицом. То је уздиже изнад обичних људи и ставља је на божански пиједестал. Иако

на тренутке филм због свог завршетка може изгледати сурово и превише тужно за

публику којој је намењен, моје је мишљење да је далеко поучнији од претходно

анализираног филма. Наиме, иако Мала сирена није наставила да живи са својим

принцем, она је доказала да се за идеале треба борити и да није страшно настрадати у

11

истинској бици за праву љубав. Она јесте жртва сопствених поступака али је и једина

сирена која се осмелила на овакав корак. Стога је по мени задржавање оригиналног

краја у овом филму заиста прави поступак, јер то задржава јачину и дубину поруке

бајке, док ју је Дизнијев филм потпуно разводнио.

12

6. Закључак

Ово истраживање ми је значајно проширило видике и навело ме на

размишљање. Наиме, може ли се заправо говорити о прожимању књижевности и

филмске уметности, колико је то прожимање добро или лоше и колико се заправо и да

ли трансформацијом књижевног дела у филм, мења и његов квалитет?

Да преплитање уметности постоји то је неминовно и непотребно га је

објашњавати. Књижевност се врло лако прожима са готово свим уметностима јер је

умна, маштовита и подстицајна. Наиме, књижевно дело може бити инспирација за

стварање не само филмова, већ и музике, слика, скулптура. Сматрам да је таква

међусобна интерференција уметности позитивна, јер сагледавање једне идеје кроз више

уметничких реализација тој идеји даје још већу дубину и вредност.

Што се промене квалитета књижевног дела преласком у филм тиче, могу рећи да

имам подељено мишљење. На основу претходне констатације тврдим да је јако корисно

и пријатно за примаоце уметности да имају неколико виђења исте идеје, али пак, са

друге стране, стојим и при томе да је књижевно дело онакво каквим га види читалац и

за сваког новог читаоца оно је ново и другачије, док је један филм исти за све. Не

мислим ни да филм у потпуности ограничава посматрачеву машту али верујем да је на

млађем дечијем узрасту пријемчивији од читања књиге (изузевши могућност да неко

старији чита детету књигу, што не само да даје дубљи емоционални тон, већ означава и

зближавање детета и одрасле особе кроз заједничко проживљавање књижевних

авантура).

Да закључим: књижевност и филм можда јесу комплементне али не и исте

уметности. Док је филм чулна сензација, књижевност је умна, па стога сматрам да би

требало пре доживљавања чулне сензације (односно гледања филма) сусрести се са

текстом, књижевним делом, и осетити га својим духом, а затим се препустити чарима

филма и још једном оживети своје фантазије, овога пута кроз реалне слике.

13

7. Извори и литература

1. Ханс Кристијан Андерсен, Бајке Ханса Кристијана Андерсена, Младинска

књига, Београд, 2007.

2. Жељко Увановић, Књижевност и филм / Теорија филмске екранизације

књижевности са примерима из хрватске и светске књижевности, Матица

Хрватска, Осјек, 2008.

3. http://www.andersen.sdu.dk/vaerk/hersholt/TheLittleMermaid_e.html

4. http://en.wikipedia.org/wiki/The_Little_Mermaid

5. http://www.imdb.com/title/tt0097757/

6. http://en.wikipedia.org/wiki/The_Little_Mermaid_(1989_film)

7. http://www.imdb.com/title/tt0070326/fullcredits?ref_=tt_ov_wr#writers

8. http://en.wikipedia.org/wiki/Anderusen_Dowa_Ningyo_Hime

14