Javni Prostori i kako ih otključati

PRAKTIČNI PRIRUČNIK

javniprostorii kako ih otključati

gradjanske.orgjavniprostori.org

facebook.com/javniprostori

SVRHA PRIRUČNIKA

O KAMPANJI „OtVOReNO O JAVNIM PROStORIMA“

ABOUT ’’Openly ABOUT pUBlic SpAceS“ cAmpAign

UVODNA ReČ

inTRODUcTiOn

KLJUČNI KORACI OtKLJUČAVANJA JAVNIH PROStORA:OD POtRebe, PReKO AKCIJe DO ReALIzACIJe

1. tRebA NAM PROStOR...štA SAD?

Okupi ekipu

Mapiraj raspOlOžive javne prOstOre

saznaj vlasničku strukturu prOstOra i kO je nadležan

upOznaj pravni Okvir kOji reguliše Oblast kOrišćenja javnih prOstOra

A štA je sA vojnom imovinom?

2. MAPIRALI SMO PROStOR…štA SAD?

napravi plan za prOstOr

sređivanje prOstOra i OrganizOvanje aktivnOsti

sprOvedi akcije “Oživljavanja” javnih prOstOra

zagOvaranje za javni prOstOr

4

5

6

7

8

9

9

9

10

12

15

22

25

25

30

31

31

SADRŽAJ

31

34

35

37

37

38

40

40

48

54

58

62

66

70

75

PromocijA

KogA i zAšto jurimo zA Prostor?

KAKo jurimo sve PregovArAčKe strAne?

3. OtKLJUČALI SMO PROStOR...štA SAD?

napravi plan za finansijsku OdrživOst

uključivanje šire zajednice

StUDIJe SLUČAJA:

KiKindsKi Špajz - vanja sOkOlOv

inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu - radOjica bunčić

stvaranje mesta: inicijativa za druŠtveni centar, novi sad - ivana vOlić i

jelena jureša

planeta inovativaca u osvajanju javnih prostora smedereva - MarkO petkOvić

undergrad i javni prostori užica - danilO stOjić

zAKLJUČAK I PRePORUKe

MALI ReČNIK teRMINA „OtVOReNO O JAVNIM PROStORIMA“

KORISNI LINKOVI

6

SVRHA pRiRUČniKA

„Mladi u Srbiji traže pristup javnom prostoru – prostoru u kome govorimo i organizujemo se u svoje ime. Tražimo da informacije o raspoloživom prostoru budu dostupne. Tražimo da korišćenje javnog prostora bude moguće i jednostavno za potrebe svih nas.”

Kampanja „Otvoreno o javnim prostorima”

Bez ambicije da ponudi konačna rešenja, cilj ovog priručnika je da podstakne sve potencijalne korisni-ke i nadležne strukture na odlučnije i konkretnije bav-ljenje tematikom javnih prostora u Srbiji. Iako sada neiskorišćeni i nefunkcionalni, ovi prostori čine veliki potencijal za stvaranje novih vrednosti, razvoj druš-tvenog aktivizma, omladinskog preduzetništva i šire kulturne ponude. Na neformalnim grupama, udru-ženjima, umetnicima, pojedincima itd. je da takve prostore traže, revitalizuju i koriste a na lokalnim sa-moupravama, privatnim preduzetnicima i različitim lokalnim i nacionalnim institucijama je da u skladu sa mogućnostima, to svim građanima i građankama omoguće. Zato je ovaj priručnik tu, da svima koji žele da se upuste u borbu za prostor bude alatka i pomoć.

Iz iskustva u radu na lokalnom nivou, iz primera dobre prakse raznih organizacija i inicijativa, iz važe-ćih dokumenata i domaćeg pravnog okvira, kampanja „Otvoreno o javnim prostorima“, želi da vam ponudi osnovne korake i mehanizme za otključavanje javnih prostora: od okupljanja ekipe sa zajedničkom ide-jom, mapiranja raspoloživih prostora, upoznavanja pravnog okvira i raznih mehanizama za otključavanje javnih prostora, pa sve do preporuka šta raditi nakon što se neki prostor otključa. Uz pet različitih studija slučajeva, želeli smo da prikažemo realnost i pred-

stavimo glavne izazove sa kojima se danas susreću svi oni koji se bore za javne prostore širom Srbije. Priručnik takođe nudi moguće odgovore i alternative kako država i lokalne samouprave mogu da razviju sistem, legislativu i standarde u oblasti korišćenja i prenamene javnih prostora.

Kampanja “Otvoreno o javnim prostorima” želi da ovaj priručnik bude aktivno korišćen i primenjen i da u velikoj meri pomogne u sagledavanju svih mogućno-sti za revitalizaciju javnih prostora. Voleli bismo ako bi lakša dostupnost i bolje poznavanje teme javnih prostora doprinelo i imalo za rezultat nove ideje, ini-cijative i projekte usmerene na rešavanje problema napuštenih prostora. Takve prostore treba obez-bediti za sve one kvalitetne inicijative koje nestaju usled nedostatka sredstava za prostor, kao i za delo-vanje raznih formalnih i neformalnih grupa, udruženja građana i pojedinaca.

Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u kam-panji „Otvoreno o javnim prostorima“ i pomogli u realizaciji ovog priručnika. Veliku podršku u dosa-dašnjem radu dugujemo Američkoj agenciji za me-đunarodni razvoj (USAID) koja kampanju podržava u okviru programa „Inicijativa javnog zagovaranja gra-đanskog društva“ a kojim Institut za održive zajedni-ce (ISC) rukovodi.

Za sve one prostore koji su napušteni, neiskoris-ćeni, zapušteni, zaboravljeni…borba se nastavlja!

Dubravka Velatizvršna direktorka građanskih inicijativabeograd, 2012. godine

javni prOstOri i kakO ih Otključati

7

O KAmpAnJi „OTVORenO O JAVnim pROSTORimA“

Program za mlade Građanskih inicijativa pokre-nuo je kampanju „Otvoreno o javnim prostorima“ 2009. godine. Od tada do danas putovali smo, razgo-varali, savetovali, pomažući neformalnim grupama i udruženjima koja su se borila za dobijanje nekog pro-stora u Kikindi, Kragujevcu, kasarne u Novom Sadu i Nišu, oživljavanje zgrade InexFilma u Beogradu, Kru-ševcu, Smederevu, Užicu...

Prepreke nas nisu zaobilazile još od samog po-četka kampanje. Kada smo se obratili opštinama širom Srbije da nam na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostave spisak javnih prostora koje poseduju, rezultati su bili prilično obeshrabrujući. Ispostavilo se da je naveći problem bio to što same lokalne samuprave ne znaju čime raspolažu. Zbog zamršenih imovinsko-pravnih odnosa veoma i danas je teško doći do podataka šta kome pripada a jedna od glavnih prepreka je i to što i dalje nema razvijenih procedura i kriterijuma za dobi-janje i korišćenje ovih prostora.

Osvajanje prostora je u početku delovalo nemo-guće. Trebalo je dosta vremena da grupe koje su po-krenule inicijative za osvajanje prostora ohrabrimo i osnažimo. Zajedno smo nailazili na prve prepreke, razna odbijanja, odugovlačenja i ravnodušnost nad-ležnih institucija. Međutim, motivisanost, strpljenje, puno razgovora, bodrenja i međusobnog savetovanja, doveli su do prvih uspešno osvojenih prostora. Uživa-li smo u neverovatnim akcijama oživljavanja prostora

i prolazili kroz duge i naporne pregovore sa lokalnim vlastima. Veoma smo ponosni i na interaktivnu onli-ne mapu javnih prostora koju ljudi i danas koriste za mapiranje napuštenih lokacija koje se mogu oživeti.

Nakon četiri godine kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ možemo reći da je aktuelizovanje teme i značaj koji joj sve veći broj mladih, organizacija civil-nog društva, domaćih i međunarodnih donatora pri-daje, jedan od naših najvećih rezultata.

Na samom početku delovalo je nemoguće da će neki mladi ljudi iz Smedereva razgovarati sa visokim predstavnicima vlasti grada Smedereva o tome koji bi se prostor mogao iskoristiti za Omladinski centar. A danas se to dešava i to ne samo u Smederevu već u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji. Otključavaj-mo javne prostore zajedno...SAD!

Kampanju podržava USAID u okviru programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ a kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC).


8

ABOUT“Openly ABOUTpUBlic SpAceS”cAmpAign

Civic Initiatives’ Youth Program started the ‘’Openly about Public Spaces’’ campaign in 2009. Since then, we have travelled, talked, advised, provided help to informal groups and associati-ons which struggled to obtain spaces in Kikinda, Kragujevac, barracks in Novi Sad and Nis, to revive InexFilm’s building in Belgrade, Krusevac, Smede-revo, Uzice, etc.

Hindrances have not bypassed us since the very onset of the campaign. When we addressed nume-rous municipalities across Serbia with a request to deliver us lists of the public spaces they possessed, the request being based on the Law on Free Access to Information of Public Interest, the results were fairly discouraging. It turned out that the biggest problem was that the very local self-governments were not aware of the spaces they had at their dis-posal. Due to intricate property-legal relations, it is still very difficult to obtain data on owners, and one of the main obstacles is non-existence of de-veloped procedures and criteria for obtaining and usage of these spaces.

Accessing spaces seemed impossible in the beginning. It took a lot of time for us to encourage and empower the groups that started the initiati-ves for winning spaces. We went through initial ob-stacles, various rejections, procrastination and in-difference of the competent institutions together.

However, motivation, patience, numerous talks, stimulation and mutual counseling resulted in the first successfully won spaces. We took pleasure in the amazing actions of space revivals and went through long and strenuous negotiations with the local authorities. We are very proud of the interac-tive online map of the public spaces which people use even today for mapping abandoned locations that have a potential for revival.

After four years of running the ‘’Openly about Public Spaces’’ campaign, it can be said that the actualization of the issue and the importance that is given to it by a growing number of young people, organizations, civil society, domestic and internati-onal donors, represent one of our greatest achie-vements.

At the very start, it seemed quite impossible that some young people from Smederevo would talk to the high representatives of the city autho-rities about potential space for a youth center. To-day, it is really happening, not only in Smederevo, but in many other Serbian cities and municipalities as well. Let’s unlock public spaces together ...NOW!

The campaign is supported by USAID within the ‘’Civil Society Advocacy Initiative’’ program mana-ged by the Institute for Sustainable Communities (ISC).


9

UVODnA ReČ

Znate li koliko u Srbiji ima napuštenih javnih prostora koji stoje neiskorišćeni i napušteni?

Ne znate? Ne znamo ni mi. Ne znaju institucije, ne znaju lokalne samoupra-

ve a privatni sektor nije zainteresovan. A znate li koliko postoji inicijativa i predloga da se takvi pro-stori srede, ožive i iskoriste? Mnogo!

Ne postoji zvanična evidencija napuštenih pro-stora, ne postoji (javni) plan njihovog korišćenja, ne pokreću se licitacije za njihovu prodaju, ne po-stoje procedure ni mehanizmi za njihovo dobijanje za korišćenje (u cilju opšteg dobra ili nešto slično). Uprkos ovakvoj „magli“ ipak postoje i razvijaju se uspešne priče i inicijative koje su uspele da za svoje ideje i programe dobiju ili osvoje prostor.

U ovim slučajevima radilo se o dogovoru sa lokalnom samoupravom koja je nakon pregovora sa predstavnicima neformalne grupe, NVO, gru-pe umetnika/ca ustupila prostor inicijativi. Svaka čast! Bravo!

Ali ovo je tek izuzetak koji samo potvrđuje pra-vilo koje glasi: nema jedinstvenog mehanizma ni procedure (o šalteru ili osobi da ne govorimo) na osnovu koje neko može dobiti ili biti zvanično odbi-jen pri zahtevu za neki prostor.

Napušteni prostori propadaju i mi moramo da nastavimo borbu za pravo da nas niko ne gleda po-preko, naziva čudnim ljudima, stranim plaćenicima ili uvrnutim umetnicima i mladim ljudima zato što imamo ideju, želimo da osvežimo prostor i dugo-

ročno doprinesemo razvoju društva i svoje lokalne zajednice.

Otvoreno o informacijama, otvoreno o idejama, otvoreno o javnim prostorima!

Marija Dimitrijević Mišković koordinatorka kampanje „Otvoreno o javnim pro-storima“


10

inTRODUcTiOn

Do you know how many abandoned public spa-ces in Serbia stand unused and forlorn?

You do not? Neither do we. Institutions do not know, local self-governments

are not aware of this, and the private sector is not interested. And do you know how many initiatives and proposals regarding tidying, revival and usage of these spaces exist? They are numerous!

There is no official register of public spaces, there is also no information on their ownership status, as well as the procedures and mechanisms to obtain them. Despite this veil of mist, there are successful stories and initiatives that managed to obtain or win space for their ideas and programs.

The above-mentioned cases were about agree-ment with the local self-government which, after the negotiations with representatives of an infor-mal group, NGO, group of artists, allocated public space to the initiatives. Good job! Bravo!

However, this is only an exception to the following rule: there is no unique mechanism or procedure (let alone an information desk or a per-son) based on which someone could obtain appro-val or an official refusal when requesting a certain public space for use.

Abandoned spaces are decaying and we must continue fighting for our right not to be looked askance at, called strange, called foreign merce-naries or twisted artists and young people, only because we have an idea, wish to revive certain

space and make a long-term contribution to the de-velopment of the society and our local community.

Openly about information, openly about ideas, openly about public spaces!

Marija Dimitrijevic Miskovic “Openly about public spaces” campaign coordinator


11

Šta je to što ljude u nekom gradu ili opštini na-vede na ideju da traže prostor za svoje aktivnosti?

EKIPA!Jednostavno ste se skupili, kreativni ste, razli-

čiti u svojim talentima i interesovanjima ali itekako slični u opštoj potrebi da u svom gradu/opštini pro-nađete neki svoj kutak gde možete sprovoditi svoje ideje i organizovati aktivnosti. Nevezano za to da li ste neformalna grupa ili udruženje, zajednički rad i vizija su ono što će vas držati na okupu. Borba za prostore je duga, zato je okupljanje, jačanje i širenje

ekipe sa kojom radite i koja vam pomaže, prvi i klju-čan korak za otključavanje prostora.

U ovom koraku veoma je bitno da se pojedinač-ne težnje svih učesnika/ca vaše inicijative prepo-znaju i uvaže. Samo harmonična i jedinstvena ekipa može potpuno spremno krenuti u zajedničku akciju za kreiranje novog mesta susreta i razmene. Zajed-nička rešenost, motivisanost i lična inicijativa su jedini uspešan model da se ostvari željeno u borbi za javne prostore.

Jačanje zajedničkog duha ekipe naravno dolazi postepeno i ide sve lakše kako vreme i vaša inicija-

1. TReBA nAm pROSTOR...šta sad?

OKUpi eKipU

OD pOTReBe, pReKO AKciJe DO ReAlizAciJe

KLJUČNI KORACI OtKLJUČAVANJA

JAVNIH PROStORA:


12

tiva odmiču. Vaša zajednička vizija će biti posebno dovedena u pitanje pri prvim preprekama, odbija-njima, odugovlačenju i ravnodušnosti na koje ćete nailaziti u svojoj borbi. Stepen zainteresovanosti članova grupe je različit i to predstavlja veliki iza-zov. Oni koji se više angažuju imaće veći uticaj i mo-gućnost da ostvare svoje prioritete. Upornost, str-pljenje, puno razgovora, međusobnog savetovanja i bodrenja – osnov su za stvaranje jedne skladne, produktivne i proaktivne ekipe.

OJP preporučuje:

+ Što je veći broj osoba i grupa koje su aktivne i rade na postavljenim ciljevima, to su veće šanse za uspeh!

+ Kvalitetno umrežavanje i zajedničko upravljanje podrazumeva da svako ima pravo na reč, da se svi stavovi uvažavaju i da se razgovara sve dok se ne posti-gne dogovor. Bitno je da ste odlučni i da cela grupa stoji iza donete odluke.

+ podelite odgovornosti i zaduženja! ne može jedan ili tri pojedinca/ke da radi sav posao. ne može jedna osoba da pregovara sa lokalnom samoupravom, piše saopštenja, organizu-je akcije i deli letke na ulici. interesovanja, sklonosti i veštine treba staviti na sto, i neka svako preuzme ono što mu/joj ide od ruke, što želi i što može da radi. Što pre podelite uloge, to će vaša inicijativa biti organizovanija, ekipa snažnija a koraci i aktivnosti konkretniji.

mApiRAJ RASpOlOžiVe JAVne pROSTORe

Iako na prvi pogled možda ne deluje tako, nala-ženje i mapiranje praznih i zapuštenih prostora koji se godinama ne koriste i nije toliko teško. Oni su svuda oko nas. Napuštene zgrade i fabrike, zatvo-reni bioskopi, prazne kasarne i prostorije mesnih zajednica, samo su deo javnih prostora koji bi u dogovoru sa lokalnim vlastima mogli da se otvore i „ožive” za razne aktivnosti.

Prošetajte krajem, povežite se sa lokalnim udruženjima, komšijama ili ljudima koji žive u blizini kako biste mapirali i saznali što više o napuštenim prostorima u vašoj lokalnoj zajednici.

Spolja se odmah vidi da je neka kuća ili zgrada zapuštena, razbijena, bez prozora, itd. Ukoliko pro-stor nije zaključan i ukoliko nema nikoga, možete i sami da proverite u kakvom se stanju prostor na-lazi: kakvi su zidovi i podovi, da li je prostor bezbe-dan, koliko prostorija ima, šta je sa instalacijama za vodu i struju i da li je to sve u skladu sa vašim po-trebama.

Ako ste u prilici, u obilazak određenog prostora povedite nekog ko se razume u radove, instalacije, arhitekturu i sl, kako bi vas u startu posavetovao/la oko renoviranja, sređivanja i oživljavanja. Nakon toga ćete imati opštu procenu šta sve morate da obavite da bi prostor postao funkcionalan. Na-pravite što detaljnije snimke i fotografije prilikom obilaska koje vam kasnije mogu koristiti za dalje konsultovanje i širenje priče.

Najbitnije je da prostor koji tražite po kvadra-turi i rasporedu približno odgovara vašim budućim planovima i onome što želite da realizujete u


13

njemu. Napušteni vojni hangar je super za bioskop ili izložbeni prostor ali ne i za organizovanje kurse-va jezika ili radionica za mali broj ljudi.

šta institucije kažu:

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u svom istraživanju „Prazni prostori Srbije“,1 na sledeći na-čin klasifikuje grupe praznih prostora u Srbiji:

I. Napuštena, raseljena i izmeštena mesta II. Prostorne celine III. Industrijske zone i veliki industrijski kompleksi IV. Vojni kompleksi V. Objekti kinematografskog nasleđa VI. Objekti različite namene

a. Industrijski objekti i skladišta b. Objekti za saobraćaj i komunikacije c. Poslovni objekti d. Poslovno-stambeni objekti e. Stambeni objekti f. Objekti za kulturno-umetničku delatnost i za-bavu g. Školski objekti i objekti za naučno-istraživačke delatnosti h. Turistički i ugostiteljski objekti i. Ostali objekti

1 „Prazni prostori Srbije – Prva faza projekta - Beograd“, mr Tamara Jovanović, Zavod za proučavanje kulturnog ra-zvitka, Beograd, 2010, str. 22

OJP preporučuje:

+ u procesu mapiranja prostora može vam pomoći interaktivna onlajn mapa praznih prostora (www.javniprostori.org) koja je nastala u okviru kampanje „otvoreno o javnim prostorima“. to je baza od blizu 100 mapiranih prostora širom srbije. prosto-ri su podeljeni po raznim kategorijama, između ostalog i prema gradovima.

Prošetali ste krajem, našli prazan prostor, obišli ga, fotografisali, proverili u kom je stanju i mapirali. Idemo dalje.


14

SAznAJ VlASniČKU STRUKTURU pROSTORA i KO Je nADležAn

Ko poseduje prazne prostore?

Ništa, nigde i nikada ne pada sa neba. Jedna od opcija koja vam je na raspolaganju je da zauzmete određeni prostor koji ste mapirali i skvotirali. Ako ste ipak pre za varijantu: prvo pregovori pa onda „upad“, ili samo pregovori do konačnog dobijanja prostora, ispitivanje vlasničke strukture je vaša sledeća stanica.

Sad ide onaj dosadniji deo: saznati u čijem je vla-sništvu određeni prostor kako bi ste znali sa kim da pregovarate. Raspitivanje u komšiluku je prvi korak naravno.

Od velike je koristi kada u startu znate kome određeni prostor pripada i kome treba da se obra-tite. Važno je da znate da su prazni prostori uglav-nom državna svojina. Lokalne samouprave (grad/opština) takođe mogu biti vlasnici prostora po novom zakonu o javnoj svojini. Od velike je koristi kada u startu znate kome određeni prostor pripa-da i kome treba da se obratite. Mi se najiskrenije nadamo da ćete vi biti te sreće da nakon obilaska par šaltera i raspitivanja saznate ko je vlasnik odre-đenog prostora koji vas interesuje, no najčešći su slučajevi da pravno-imovinski status određenog prostora nije rešen i da je spor o vlasništvu i dalje u toku.

VAŽNO: Prostori sa nerešenim pravno-imovin-

skim statusom mogu zapravo biti najpogodniji za zauzimanje i oživljavanje jer može postojati interes da neko drugi (možda baš vi) održava imovinu ili ko-risti prostor dok mu se vlasnička struktura ne reši.

Privatni vlasnici često imaju zapuštenu imovi-nu koja stoji prazno i neiskorišćeno godinama iz različitih razloga. Neki vlasnici žive u inostranstvu i nemaju načina da održavaju imovinu koja propada, drugi su možda preminuli pa nemaju naslednika, itd. Ako stupite u kontakt sa privatnim vlasnicima, postoji šansa da direktno sa njima ispregovarate korišćenje prostora dok sam vlasnik ne reši da ga konačno preproda, sruši ili ponovo koristi.

Ne posustajte pred birokratijom. Pobedite je. Nemojte da vas mogućnost „privremenog rešenja“ ili šansa za dobijanje prostora na godinu ili dve de-motiviše ili odvrati od dalje borbe. Imajte na umu da su u vašoj priči i privremena rešenja – rešenja, i to odlična! Kada se vaš omladinski/kulturni/društveni centar ili izložbeni/koncertni/edukativni prostor razvije u roku od godinu ili dve, kada promenite lice


15

svog grada/opštine, bićete poznati svima i mnogo iskusniji i spremniji za očuvanje ovog ili za dobija-nje novog prostora i pronalaženje trajnijeg rešenja. Mnogo šira i ozbiljnija ekipa će tada biti na vašoj strani, stoga ponavljamo: ne plašite se „privreme-nih rešenja“!

Druga opcija je da se fokusirate na prostor za koji znate ili ste saznali da mu je rešeno vlasničko pitanje i krenete odmah u organizovanju akcija ili u pregovore.

šta institucije kažu:

Prema novom Zakonu o javnoj svojini iz 2011. godine, javnu svojinu čine pravo svojine Republike Srbije - državna svojina, pravo svojine autonomne pokrajine - pokrajinska svojina i pravo svojine je-dinice lokalne samouprave - opštinska, odnosno gradska svojina.

Do oktobra 2011. godine o javnim prostorima odlučivala je Republička Direkcija za imovinu, ali ta nadležnost Zakonom o javnoj svojini prebače-na je na lokalnu samoupravu (osim u slučaju vojnih objekata).2

Lokalne samouprave imaju obavezu prema no-vom zakonu da sačine spisak raspoloživih javnih prostora na svojoj teritoriji u roku od tri godine. Ukoliko to ne učine u ovom roku, imaju dodatnih deset godina da to urade. Međutim, ukoliko to ne urade ni u roku od deset godina, država automatski postaje vlasnik tih prostora. Najveći problem je što ne postoji jednistvena baza javnih prostora svih lokalnih samouprava, tako da neki prostori ostaju „nevidljivi“ nadležnim strukturama.

2 Više o vojnim objektima u odeljku „A šta je sa vojnom imovinom?“ u nastavku Priručnika na strani 22

Nažalost, ovakvu situaciju lokalne samouprave i političari često okreću u svoju korist. Vrlo je vero-vatno da će se na ovo pozivati ako ne žele da vam daju tačan odgovor o tome koliko javnih prostora poseduju ili ne žele da vam otkriju da već imaju „dogovor“ o prodaji, ustupanju ili nečem sličnom. Zakon o dostupnosti informacijama od javnog zna-čaja3 je vaše najjače oružje ovde. To jeste spor, ali je efektivan način da do ovakve informacije dođete.

3 http://www.propisi.com/zakon-o-slobodnom-pristupu-informacijama-od-javnog-znacaja.html


16

međutim, pre nego što se obratite povereniku za informacije od javnog značaja, prošetajte do službe za katastar nepokretnosti u vašem gradu ili opštini. posebno je korisno što je od 2012. godine dustupna internet aplikacija “KnWeb” http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPu-blic/) koja omogućava onlajn pretraživanje baze podataka katastra nepokretnosti. Baza podataka predstavlja centralnu bazu podata-ka katastra nepokretnosti u republici srbiji i formirana je preuzimanjem podatka koji se održavaju u službama za katastar nepokret-nosti republičkog geodetskog zavoda.4 imajte u vidu da pretraživanje katastra nikad nije jednostavan posao. i najiskusniji pravnici/ce se hvataju za glavu u ovakvim slučajevima jer se najčešće dešava da su katastri uglavnom nesređeni, sa nepotpunim informacijama, i da je veoma teško doći do traženih informacija.

4 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na strani 71

Dok vežbate strpljenje radeći ovaj dosadni do-maći zadatak šetanja po šalterima lokalne samo-uprave, raspitivanja po komšiluku, konsultovanja stručnjaka, pretraživanja katastra ili zvaničnog tra-ženja informacija na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, bacite pogled na za-kone koji uređuju oblast javnih prostora.

Obavezno, obavezno, obavezno preče-šljajte pasus o zakonima koji sledi kada budete došli do koraka „Zagovaranje za javni prostor“. Možda je dosadan i suvoparan ali će vam i te kako koristiti za pregovore jer će tako lokalne vlasti, vlasnici ili sa kim god već budete komunicirali biti svesni da je ispred njih neko ko se dobro raspitao, proučio pravni okvir i sve termine kojima se vešto služi. Tamo se nalaze i saveti o tome koje pravne termine kada da koristite, stoga: priručnik u ruke i na čitanje!


17

UpOznAJ pRAVni OKViR KOJi RegUliše OBlAST KORišće-nJA JAVniH pROSTORA

U procesu dobijanja javnog prostora mogu vam biti od velike pomoći razna usvojena dokumenta na nacionalnom ili lokalnom nivou koja regulišu oblast korišćenja javnih prostora (zakoni, uredbe, opštin-ski propisi – statut, strategije, akcioni plan, itd.)

+ nacionalni pravni akti

Osnovni propisi koji regulišu ovu materiju nala-ze se u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o javnoj svojini, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i dr.

Kada se govori o statusu i korišćenju javnih prostora, Ustav Republike Srbije (član 87. stav 4.) kaže da „se imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i ras-polaganja, uređuju zakonom“ i da „opština preko svojih organa u skladu sa zakonom uređuje i obez-beđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslov-nog prostora, te da opština samostalno upravlja opštinskom imovinom u skladu sa zakonom“.

Za otključavanje javnih prostora veoma je va-žan zakon o javnoj svojini5 kojim se uređuje pravo javne svojine i druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne sa-mouprave. Važno je da znaš da javnu svojinu čine: državna svojina, pokrajinska svojina i opštinska, odnosno gradska svojina.

5 http://mfp.gov.rs/userfiles/file/zakoni/zakon%20o%20javnoj%20svojini.pdf

U javnoj svojini su:

+ prirodna bogatstva, + dobra od opšteg interesa i dobra u

opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini,

+ stvari koje koriste organi i organizacije republike srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač republika srbija, autonomna po-krajina i jedinica lokalne samouprave i

+ druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.

Zakon (član 26) definiše pojam raspolaganja stvarima u javnoj svojini koji između ostalog podra-zumeva i davanje stvari na korišćenje i u zakup. Ovo je posebno važno jer ćete se na ovo najčešće pozivati prilikom traženja prostora.

Bitno je da znaš da stvari u javnoj svojini koje ko-riste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za vršenje njihovih prava i dužnosti čine:

- nepokretne stvari u koje spadaju službene zgrade i poslovne prostorije, stambene zgrade i stanovi, garaže i garažna mesta, nepokretnosti za reprezentativne potrebe, nepokretnosti za po-trebe diplomatskih i konzularnih predstavništava i nepokretnosti za posebne namene.

- pokretne stvari: prevozna sredstva, predme-ti istorijskodokumentarne, kulturne i umetničke vrednosti, oprema, potrošni materijal i pokretne stvari za posebne namene.

Vlada Republike Srbije odlučuje o pribavlja-nju raspolaganju svim pokretnim i nepokretnim stvarima koje su u svojini Republike Srbije, dok


18

nadležni organ autonomne pokrajine i lokalne sa-mouprave ima tu nadležnost u vezi sa stvarima koje su u njegovom vlasništvu.

Ko vodi evidenciju o stanju, vrednosti i kretanju javne svojine?

Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća, društva kapitala, zavisna društva kapitala, ustano-ve ili druga pravna lica čiji je osnivač Republika Sr-bija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samo-uprave. Tu evidenciju zatim dostavljaju Republičkoj direkciji za imovinu, koja vodi jedinstvenu eviden-ciju nepokretnosti u javnoj svojini. Direkcija je od-govorna Vladi RS kojoj podnosi godišnji izveštaj o stanju nepokretnosti u javnoj svojini, najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu.

OJP preporučuje:

+ posebno obrati pažnju na to da zakon predviđa davanje nepokretnih stvari na korišćenje i da je ta nadležnost ovim zakonom prebačena na lokalnu samoupravu (osim u slučaju vojnih objekata). ovo je važna novina koju donosi zakon i koja donekle olakšava proceduru oko korišćenja javnih prostora i koja ti omogućava da direktno tražiš prostor od gradske ili opštinske uprave u kojoj živiš!

Zakon o lokalnoj samoupravi 6 (odredba člana 20. tačka 10) kaže da opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, uređuje i obezbe-đuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora.

6 http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_lo-kalnoj_samoupravi.pdf

Bitno je i da znaš da Zakon o finansiranju lo-kalne samouprave7 (odredba člana 6. tačka 9) kaže da prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svo-jini Republike Serbije, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi i organizacije jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta, predstavljaju izvorni prihod koji pripada jedinici lokalne samouprave, kao i prihodi od dava-nja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samou-prave (član 6. tačka 10).

Drugi korisni nacionalni pravni akti:

zakon o mladima 8

nacionalna strategija za mlade 9

uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepo-kretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda 10

Lokalni pravni akti

Različite organizacione jedinice unutar grad-skih i opštinskih uprava nadležne su za pitanje javnih prostora i njihovog potencijalnog ustupanja organizacijama civilnog društva, tako da ne postoji univerzalni model ili procedura za korišćenje javnih prostora. Ne treba da ponavljamo da je situacija

7 http://mfp.gov.rs/userfiles/file/zakoni/2012/zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20za-kona%20o%20finansiranju%20lokalne%20samouprave.pdf8 http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.html9 http://www.mos.gov.rs/srl/preuzmi/nacionalna_strate-gija_za_mlade10 http://www.propisi.com/javna-svojina-pribavljanje-ko-riscenje-i-otudjenje.html


19

oko nadležnosti posebno haotična u nekim lokal-nim mestima. Nadležnost se razlikuje od uprave do uprave i može pripadati: odeljenju za imovinsko-pravne poslove i opštu upravu, sekretarijatima, odsecima, direkcijama i dr. Procedure za korišćenje javnih prostora u većini gradova i opština ne posto-je ili su nejasne. Npr. organizacije za društveno od-govorne projekte mogu dobiti besplatno prostore na korišćenje, umetnici nekad plaćaju simboličnu sumu za svoja izlaganja a nekad ne, a za komercijal-ne svrhe se plaćaju standardne rente.

Na osnovu zakona o javnoj svojini gradovi/op-štine donose Odluku o raspolaganju nepokretno-stima u državnoj svojini. Na osnovu toga opštine raspisuju javni poziv, donose odluke o ceni zakupa i ostala podzakonska akta. Formira se posebno jav-no preduzeće na koje zatim prenose ovlašćenja (JP Poslovni prostor i sl.). Izdavanje se vrši na osnovu odluke Veća ili Skupštine, a po principu prikupljanja ponuda.

OJP preporučuje:

+ mesne zajednice i opštinska zgrada su u nadležnosti gradske/opštinske uprave tako da je ove prostore moguće dobiti besplatno a procedure za njihovo korišćenje su dosta jednostavnije u odnosu na druge javne prostore!

Drugi korisni lokalni strateški dokumenti 11

Proverite da li je u vašem gradu/opštini usvo-jena Strategija za mlade ili Lokalni akcioni plan politike za mlade koji mogu da sadrže delove koji

11 Lokalne strategije i akcioni planovi dostupni su na sajtu Stalne konferencije gradova i opština – Savez gradova i op-ština Srbije na www.skgo.org u odeljku Baza lokalnih strateš-kih dokumenata.

se odnose na mlade i na njihov problem nedostatka prostora za okupljanje i rad (kao što je slučaj npr. u Smederevu i Kikindi). Važno je da znate da su lokal-ne strategije i akcioni planovi zvanični dokumenti jedinice lokalne samoprave, odnosno doneti su procedurom glasanja u skupštini opštine/grada. Pozivanjem na ove dokumente, vaša inicijativa do-biće na jačini i ozbiljnosti. Lokalne vlasti ili političari ne bi trebalo da ostanu ravnodušni na činjenicu da se ono što vi tražite nalazi u dokumentu koji je mož-da baš njihova politička stranka podržala ili predlo-žila. Nevezano za političke i pojedinačne interese, oni su kao demokratski izabrani predstavnici vaše zajednice, obavezni da poštuju i sprovode sve oba-veze koje svi zvanični dokumenti nalažu. Vaše je da ih na tu obavezu podsetite prilikom zagovaranja za dobijanje prostora.

Ukoliko postoje u vašem gradu/opštini posebno vam mogu biti korisne i Strategije razvoja civilnog društva (Kragujevac; Beograd), lokalni planovi razvoja kulture (Užice; Kragujevac) strategije lo-kalnog ekonomskog razvoja (Zaječar; Pirot) i slični dokumenti.

Uopšte, potražite da li se u bilo kom zvaničnom dokumentu vašeg mesta pominju javni prostori, ne-vladine organizacije, udruženja, mladi, kultura i slič-no. Nikad se ne zna šta sve možete pronaći u ovim dokumentima. Postoje šanse da je davanje pro-stora na korišćenje ili pomoć udruženjima u ovim dokumentima navedeno i izglasano iz čistih politič-kih interesa i pogrešnih motiva. Ispitajte politički kontekst zajednice, koja je stranka donela koji do-kument i za šta se zalagala u poličkoj kampanji. U načelu, bitno je da tako nešto postoji u dokumentu a vaš je zadatak da svaku informaciju koja ide u pri-log vašoj inicijativi temeljno istražite, a zatim i što više koristite prilikom zagovaranja.


20

Nažalost, u Srbiji je češći slučaj da potrebe mladih ljudi, udruženja i slično nisu deo lokalnih razvojnih doku-menata. Ali to je opet prostor za akciju. Možete pokre-nuti inicijativu da se pitanje dostupnosti javnih prosto-ra i njihove upotrebe od strane mladih ili organizacija civilnog društva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno od prioritetnih pitanja u vašoj lokalnoj zajednici.


21

Krag

ujev

acPR

IMER

I USV

OJE

NIH

LO

KALN

IH D

OKU

MEN

ATA

SA K

OM

PON

ENTO

M O

JAV

NIM

PRO

STO

RIM

A:


22

Beog

rad


23

Smed

erev

o


24

A šta je sa vojnom imovinom?

Vrlo je verovatno da se u vašem gradu ili op-štini nalazi neka napuštena kasarna ili drugi vojni objekat koji bi vam bio odličan za aktivnosti i rad. Međutim, morate imati na umu da je situacija sa napuštenom vojnom imovinom u Srbiji veoma kom-plikovana.

Naime, Ministarstvo odbrane Republike Srbije vlasnik je svih, ali apsolutno svih vojnih objekata u celoj zemlji. Na osnovu Master plana za raspo-laganje viškom vojne imovine12 koji je donet 2006. godine, Ministarstvo ima pravo prodaje tj. konverzije ili prenamene objekata koji su višak. Prema ovom pla-nu, prodajom ili ustupanjem uz nadoknadu nepotrebnih vojnih objekata, planirano je da se reši problem velikog broja nepotrebnih objekata kao i ogroman nedostatak materijalnih sredstava. Da bi određena lokalna samo-uprava mogla da poseduje i slobodno raspolaže nekim vojnim objektom koji se na-lazi na njenoj teritoriji, ona može da ga otkupi od Mini-starstva odbrane. Genijalno, zar ne? Prenošenje novca sa jedne na drugu liniju budžeta Republike Srbije, tj. presipanje iz kase lo-kalne samouprave u kasu Ministarstva.

Međutim, prodaja putem tendera nije jedini na-čin komercijalizacije vojne imovine.

12 http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/in-dex.php

Razmena sa institucijama koje koriste sredstva u državnoj svojini i ulaganje u zajedničku izgradnju stanova takođe predstavlja vid prenamene vojne imovine.13

Master plan predviđa postojanje prava preče kupovine koje važi za lokalne samouprave koje su zainteresovane za neki od vojnih objekata na svojoj teritoriji. U praksi se pokazalo da je model zamene imovine za imovinu najzastupljeniji. Lokalna samo-uprava po ovom modelu preuzima vojnu nepokret-nost, a za uz vrat predaje ili gradi stanove za pripad-nike sistema odbrane u vrednosti koja je jednaka vrednosti preuzetog objekta.14

Česti su slučajevi u kojima se lokalna samo-uprava odlučuje na kupo-vinu određenog vojnog objekta jer je prethodno napravljen dogovor sa nekim od zainteresova-nih investitora ili daljih kupaca. Naravno da se nijednoj lokalnoj samo-upravi ne isplati da plati visoku cenu objekta a za-tim ga ustupi na besplat-no ili jefitnije korišćenje nekim dosadnim tamo mladim ljudima, umetni-cima ili organizacijama

civilnog društva, posebno ako im nisu partijski bli-ski. Ne želimo da vas obeshrabrimo, ali želimo da

13 „Šta sa viškom vojne imovine?“, Marina Tadić, Beograd-ski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 514 Primer ovakvog ustupanja objekata je kasarna „Stepa Stepanović“ na Voždovcu u Beogradu, za koju se procenjuje da vredi koliko i skoro 900 stanova.


25

unapred budete svesni složenosti i problematike ove naizgled „savršeno uređene“ oblasti.

Ko i na koji način učestvuje u proceduri prodaje vojne imovine?

1. Ministarstvo odbrane – odlučuje koji objekti će biti prodati, dostavlja neophodnu dokumen-taciju, raspisuje tender za prodaju i formira ko-misiju koja procenjuje pristigle ponude (ukoliko je reč o prodaji objekta putem tendera); 2. Republička direkcija za imovinu – rukovodi procesom pro daje; 3. Poreska uprava – procenjuje vrednost objek-ta, koju zatim mora da odobri Ministarstvo od-brane; 4. Vlada Republike Srbije – odobrava predlog najbolje ponude ukoliko je reč o prodaji objekta putem tendera; 5. Lokalna samouprava – učestvuje u slučaju da je sama kupac vojne imovine (Rančić 2008: 76; Đurović 2009).15 Međutim, koraci koji su do sada preduzeti nisu

doveli do većih rezultata. Fondu je na početku bilo stavljeno na raspolaganje oko 500 objekata u Srbi-ji, dok baza podataka Master plana obuhvata 447 objekata.16 Ukupno prodatih objekata od usvajanja Master plana do kraja 2011. je svega 39 kompleksa. Najviše problema nastalo je zbog veoma kompliko-vane procedure, visokih cena objekata ponuđenih za otuđenje, dokumentacije i vlasničkih odnosa i neosnovano ambicioznog plana.17

15 Ibid.16 Više informacija o Master planu Malom rečniku termina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 7217 „Šta sa viškom vojne imovine?“, Marina Tadić, Beograd-ski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 5

Novi model korišćenja vojnih objekata

Ovi vojni objekti nalaze se širom Srbije i pred-stavljaju izuzetan potencijal u smislu njihove mo-guće buduće namene. Uglavnom su dobro očuvani veliki kompleksi i na centralnim lokacijama i zbog toga se često vodi rasprava na koji način bi ovi napušteni objekti mogli da se koriste. Jedan od na-čina kako bi moglo da se spreči dugogodišnje pro-padanje ovih objekata može biti njihovo ustupanje na korišćenje organizacijama civilnog društva sve dok se ne pojavi neka ponuda za prodaju. U regionu odavno postoje takvi uspešni primeri. Alternativni kulturni centar Metelkova u Ljubljani18 i Društveni centar Rojc u Puli19 su slične inicijative koje su u kratkom vremenskom roku postale centralna me-sta okupljanja mladih, aktivnih ljudi.

18 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje “Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 7219 Ibid.

Fotograf: Danijel Šivinjski


26

Jedan takav pokušaj bilo je skvotiranje i zauzi-manje kasarne „Arčibald Rajs“ u Novom Sadu od strane članova i članica Inicijative za Društveni centar20. Aktivisti i aktivistkinje su ušli u kasarnu 22. decembra 2011. godine u nameri da je pretvore u mesto okupljanja svih kreativnih pojedinaca, grupa i organizacija u cilju bogatije kulturne i društvene ponude u Novom Sadu.

Kompleks “Arčibald Rajs” uvršćen je u Master plan raspolaganja nepokretnostima koje nisu od vitalnog značaja za funkcionisanje Vojske Srbije. Tu kasarnu, koja se nalazi u širem centru grada, pripad-nici Vojske Srbije napustili su pre par godina i ona je ostala u nadležnosti Republičke direkcije za imovi-nu i u vlasništvu Ministarstva odbrane RS. Lokalne vlasti Novog Sada nisu izražavale interesovanje za konverziju kasarne zbog nedostatka sredstava za kupovinu i ostalih okolnosti, pa im je jednostavnije bilo da kasarna stoji prazna. Aktivisti i aktivistkinje Društvenog centra su nakon mesec dana organizo-vanja raznih programa, koncerata, radionica, izložbi i akcija čišćenja, bili primorani da sredinom jaunara 2012. godine napuste kasarnu pošto ih je Vojna po-licija isterala.

Iako je nadoknada koju će dobiti za objekte je-dan od osnovnih prioriteta Ministarstva odbrane, dosadašnje iskustvo je pokazalo da je Ministarstvo postavilo veoma ambiciozne ciljeve koji se veoma teško mogu realizovati. Zbog toga bi bilo korisno ustupiti ove objekte u propadanju na korišćenje onima koji imaju ideju i znanje kako da ih ožive i upotrebe za nešto korisno. Praksa pretvaranja vojnih objekata, magacina, fabričkih hala i drugih napuštenih zgrada u društvene i kulturne centre prati duh sadašnjice i potrebe zajednice. Vrednost ovih neiskorišćenih objekata se čuva tako što će se

20 Više informacija o Društvenom centru u Novom Sadu možete naći na www.drustvenicentar.org.

promeniti njihova namena i ulagati u njihovu adap-taciju.

Davanje na korišćenje praznih kasarni kao što je to slučaj u Sloveniji i Hrvatskoj jednostavno nije u interesu Ministarstva odbrane Republike Srbije. Otvaranjem prostora za drugačiju namenu vojnih objekata i njihovo privremeno ili trajno ustupanje mladima, organizacijama civilnog društva, nefor-malnim gupama, pokazalo bi u kom pravcu se želi razvoj države i društva u celini. Nastavljajući sa radom u okviru davno stečenog obrasca, predstav-nici Ministarstva nisu raspoloženi za bilo kakve pregovore ili pronalaženja srednjeg rešenja. Iako ažurni u slanju (negativnih) odgovora, i saradljivi po pitanju zakazivanja sastanaka, uporni su u svom insistiranju da je Vlada Repubike Srbije nadležna za ovo pitanje. U međuvremenu stotine hiljada kvadrata napuštenih kasarni, garaža i sličnih vojnih objekata propada.

OJP preporučuje:

+ pokrenite pitanje korišćenja vojnih objekata ako se neki od njih nalazi i na teritoriji vaše opštine i grada. veliko je pitanje da li treba pri-stati da se vojska smatra vlasnikom i slobodno raspolaže nečim što je građeno novcem iz državnog budžeta. i pored toga što je procedu-ra komplikovana i što je velika verovatnoća da ćete dobiti negativan odogovor ili nešto tipa: „idi pa pitaj ministarstvo, šta ti oni kažu to je...“, ne treba odustati od aktuelizovanja ove priče i postavljanja pitanja korišćenja ovih objekata.


27

Nakon što grupa mapira javni prostor koji želi da koristi i osvaja, veoma je važno da definiše način na koji želi da započne borbu, tj. da obabere mehaniz-me otključavanja. Postoje dva različita mehanizma za otključavanje javnih prostora koje možemo gru-pisati na sledeći način: zauzimanje prostora bez prethodnih pregovora i pokretanja pregovora sa nadležnim strukturama za ustupljivanje javnih pro-stora.

Svaki od ovih modela ima svojih mana i predno-sti koje ćemo ukratko i predstaviti.

+ zauzimanja prostora bez prethodnih pregovora

- Skvotiranje / organizovanje akcija za „oživljava-nje“ javnih prostora

Glavne prednosti: Uz minimalna ulaganja može-

te odmah organizovati kulturni i umetniči program, imate autonomiju u odlučivanju, itd.

Glavni izazovi: Sređivanje i ulaganje bez do-zvole u prostor koji ne pripada vama i mogućnost izbacivanja od strane policije/vlasnika u bilo kom trenutku.

+ pokretanje pregovora sa nadležnim strukturama za ustupljivanje javnih prostora

- Upućivanje direktnog zahteva opštini za korišće-nje nekog od raspoloživih javnih prostora

Glavne prednosti: Pored prostora za koje je nadležnost preneta na javno preduzeće, mesne zajednice i opštinska zgrada su u nadležnosti uprave. Procedure za korišćenje ovih prostora su jednostavnije, i ove prostore moguće je dobiti na korišćenje besplatno.

Glavni izazovi: Spor i mukotrpan proces, nadlež-ne institucije uglavnom nezainteresovane, nesenzi-bilisane i nemaju volje da odgovore na postavljena pitanja, neformalne grupe uglavnom nemaju nika-kav osnov za dobijanje prostora i opštine uglavnom nemaju razvijene procedure po ovom pitanju, a če-sto ni sređenu evidenciju.

2. mApiRAli SmO pROSTOR...šta sad?

nApRAVi plAn zA pROSTOR


28

Veoma je teško doći do potrebnih informacija:21

+ spisak svih raspoloživih (zauzetih i slobodnih) prostora

+ informacije o imovinskim odnosima u vezi pobrojanih prostora

+ odluke opštinskih organa koje se tiču problematike javnih prostora

+ uslove, načine i postupke potrebne za davanje prostora u zakup

- Dodela poslovnih prostora na korišćenje or-ganizacijama civilnog društva uz minimalnu na-knadu

U Srbiji se postupak davanja poslovnog prostora u zakup putem neposredne pogodbe razlikuje od opštine do opštine. Neke lokalne samouprave u želji da izađu u susret realnim potrebama i mogućnostima civilnog sektora odlučuju se za različita rešenja. Sledi nekoliko primera:

21 U okviru kampanje “Otvoreno o javnim prostorima”, Program za mlade Građanskih incijativa je 2009. na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna-čaja, poslao zvaničan zahtev svim opštinama i gradovima u Srbiji, sa pitanjem šta sve poseduju od imovine i kako mladi do toga mogu doći. Dve trećine od ukupno 167 upitanih op-ština je odgovorilo na dopis ali najčešće sa odgovorom da nemaju evidenciju o imovini u svom posedu.


29

Odluka o davanju u zakup i na korišćenje poslovnog prostora („Sl. list grada Kraljeva“, br. 23/2009)

III DAVANJE NA KORIŠĆENJE

Član 22 Skupština grada Kraljeva može na obrazložen predlog Gradskog veća doneti odluku o davanju na korišćenje na određeno vreme, bez obaveze plaćanja naknade, poslov-ni prostor iz člana 1. ove odluke, državnim organima i organizacijama, javnim pre-duzećima i ustanovama, humanitarnim organizacijama, mesnim zajednicama, kao i udruženjima građana ukoliko obavljaju delatnost od društvenog značaja.

Međusobna prava i obaveze bliže će se urediti ugovorom o davanju na korišćenje po-slovnog prostora koji će u ime grada zaključiti gradonačelnik grada Kraljeva.

Stručne i administrativno-tehničke poslove koji su neophodni za zaključenje ugovora o davanju na korišćenje obavlja Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-ko-munalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.

Odluka o davanju u zakup i na korišćenje poslovnog prostora(“Sl. list grada Novog Pazara”, br. 18/2008)

III DAVANJE NA KORIŠĆENJE

Član 14 Skupština grada može na obrazloženi predlog Gradonačelnika grada doneti odluku o davanju na korišćenje na određeno vreme, bez obaveze plaćanja naknade, poslov-nog prostora iz člana 1. ove odluke, državnim organima i organizacijama, javnim pre-duzećima i ustanovama, humanitarnim i drugim organizacijama kao i udruženjima građana. Međusobna prava i obaveze bliže će se odrediti ugovorom o davanju na kori-šćenje poslovnog prostora, koji će u ime grada zaključiti Gradonačelnik grada.

Ugovor iz predhodnog stava ovog člana proizvodi dejstvo davanjem saglasnosti od strane Direkcije za imovinu Republike Srbije.



30

Odluka o davanju u zakup poslovnog prostora i garaža na kojima je nosilac prava korišćenja Grad Sombor

(“Sl. list Grada Sombora”, br. 5/2009 - i “Sl. glasnik RS”, br. 32/2010 - odluka US)

Član 2 Poslovnom zgradom u smislu ove Odluke smatra se zgrada namenjena za vršenje po-slovne delatnosti ako se u celosti ili pretežnim delom koristi u tu svrhu.

Stambeno-poslovnom zgradom smatra se zgrada u kojoj postoje stanovi i poslovne prostorije, tj. zgrada koja služi za stanovanje i za vršenje poslovnih delatnosti.

Poslovnim prostorom bez obzira da li se nalazi u poslovnoj ili stambeno-poslovnoj zgradi u smislu ove Odluke smatra se jedna ili više prostorija namenjenih vršenju po-slovnih delatnosti, odnosno skladištenja robe (magacin), koje po pravilu čine građevin-sku celinu i imaju poseban ulaz.

Ateljei za rad umetnika i kancelarije za rad humanitarnih, političkih i društvenih organizacija i udruženja građana za čiji rad grad ima interes, pod uslovom da taj poslovni prostor ne koriste za obavljanje poslovne delatnosti, odnosno ostvariva-nje dobiti, kao i deo podruma u zgradi Skupštine Grada, ne smatraju se poslovnim prostorom u smislu ove Odluke.

Uslovi dodele i korišćenja prostora iz prethodnog stava, za svaki pojedinačni pred-met posebno utvrđuje Gradsko veće.


31

- Ustupljivanje praznih i neiskorišćenih javnih prostora mladima bez naknade za formiranje omladinskih klubova/omladinskih centara

Situacija se po pitanju formiranja omladinskih klubova/omladinskih centara razlikuje u svakoj lokalnoj sredini. Omladinski klub je deo mehaniza-ma za realizaciju lokalne brige za mlade. Funkcija omladinskih klubova je okupljanje mladih, sprovo-đenje različitih oblika neformalnog obrazovanja, povezivanje mladih sa institucijama, podržavanje i sprovođenje raznoraznih programa, i mesto u ko-jem se može kvalitetno provoditi slobodno vreme, što predstavlja jedan od 11 ciljeva Nacionalne stra-tegije za mlade.22

U raznim gradovima i oštinama širom Srbije, mladi nemaju prostor za okupljanje i kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Ovaj nedostatak se navodi u većini Strategija za mlade i lokalnim ak-cionim planovima za mlade. Jedan od mogućih nači-na da se ovaj problem reši je da lokalna samoupra-va ustupi na korišćenje bez nadoknade napuštene i neiskorišćene javne prostore mladima za otvaranje omladinskog kluba ili omladinskog centra u svim mestima gde ih nema, kao što je npr. učinila opština Kikinda.23

- Korišćenje javnog prostora u okviru tzv. “OCD inkubatora”

Korišćenje javnog prostora u okviru tzv. “OCD inkubatora”, odnosi se na mogućnost korišćenja se-lektovanog, adekvatnog i raspoloživog javnog pro-stora od strane organizacija civilnog društva (u na-stavku OCD) po stimulativnim uslovima i na osnovu

22 http://www.mos.gov.rs/sites/default/files/down/naci-onalna_strategija_za_mlade0081_cyr.pdf23 Videti studiju slučaja: Kikindski špajz na str. 40

javnog konkursa. Stimulativni uslovi se odnose na simboličnu cenu zakupa prostora (na primer: 1 evro u dinarskoj protivvrednosti po kvadratnom metru) ili plaćanje tekućih troškova održavanja. Nakon određenog vremenskog perioda (npr. od dve godi-ne), OCD korisnik će prepustiti prostor narednoj OCD koja je ispunila uslove predviđene konkursom. Jedan od uslova bi bio da OCD ostvaruje projekte od šireg interesa za lokalnu zajednicu u predviđe-nom periodu. Za sada je ova mogućnost definisana i usvojena u strategiji razvoja civilnog sektora u Kragujevcu (2015-2015.)24 ali kao mrtvo slovo na pa-piru pošto još uvek nije zaživelo u praksi.

- Prenamena vojnih objekata i njihovo ustupljivanje organizacijama civilnog društva.

Jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne samouprave, Vojske Srbije i gradske kulturne insti-tucije, dogodilo se krajem 2011. godine kada je Dom vojske u Užicu ustupio Gradskom kulturnom centru Užica prostor za obavljanje svojih delatnosti i pro-grama.25 Takvih primera bi moralo biti više i zato je veoma značajno pokretanje pitanja korišćenja voj-nih objekata.

Ovo su samo neki od načina kako možete kre-nuti u osvajanje prostora. Lista nije konačna i način na koji krećete u borbu zavisi od vaše kreativnosti, organizovanosti i želja. Možda smo dosadni ali: organizacija je ovde ključna! Znači: ponovo za sto, iznosite svoje predloge, želje, ideje, diskutujte o nji-ma i zajedno odlučite o tome na koji način krećete u borbu za prostor.

24 http://www.kragujevac.rs/userfiles/files/2010/strate-gija%20razvoja%20treceg%20sektora.pdf25 http://www.politika.rs/rubrike/srbija/dom-vojske-po-stao-kulturni-centar.lt.html


32

OJP preporučuje:

+ vaša je odluka za koji ćete se od načina opre-deliti ali kao što ćete imati prilike da vidite u studijama slučaja, iskustvo je pokazalo da akci-je u/na prostoru uvek je dobro kombinovati sa širokom promotivnom kampanjom i stalnim di-jalogom i pregovaranjem sa vlasnikom prosto-ra. zato ćemo se u narednih par koraka osvrnu-ti na akcije sređivanja i organizovanja različitih aktivnosti u prostorima koje ste mapirali.

SReđiVAnJe pROSTORA i ORgAnizOVAnJe AKTiVnOSTi

Bilo da ste se odlučili na ad hoc ili trajnije akcije čišćenja i sređivanja prostora, okupite ekipu, metle u ruke i krenite u akciju!

Što se tiče programa koje u prostorima možete organizovati, nema ograničenja vašoj kreativnosti. Ovo su samo neki od predloga i aktivnosti koje su najčešće zastupljene u inicijativama sličnim vašoj:

- kulturni događaji, izložbe i razni tematski festi-vali (umetnički, muzički, filmski, i sl.)- edukativne aktivnosti (radionice, seminari...)- instalacije- skejt parkovi i drugi sportski objekticrtanje grafita Napušteni javni prostori mogu biti adaptirani i

korišćeni dok su u fazi dobijanja potencijalnog in-vestitora i dok ne dobiju dugoročniji plan komerci-jalizacije. Do tada, gradovi širom Srbije mogu imati besplatne javne bioskope, galerije ili tribinski pro-stor koje će pokretati i voditi formalne i neformal-ne grupe. Objekti koji ne zahtevaju nikakve veće in-tervencije, mogu se odmah oživeti organizovanjem raznih manifestacija.

OJP preporučuje:

+ prostor sam po sebi ne sme biti cilj. najbit-nije je napraviti zanimljiv i sadržajan program koji bi mogao dugoročno da doprinese razvoju društva i vaše lokalne zajednice. na ovaj način ćete privući pažnju vaših sugrađana/ki, medija i šire javnosti. time što doprinosite bogatijoj kulturnoj i društvenoj ponudi vašeg grada/op-štine vaša inicijativa dobija na značaju. organizovanjem aktivnosti pre samog konač-

Fotograf: Danijel Šivinjski


33

nog osvajajanja prostora šaljete poruku da je dosta toga moguće i u napuštenom prostoru, a da će još više akcija i programa moći da se rea-lizuje nakon što se prostor u potpunosti oživi.

SpROVeDi AKciJe “OžiVlJAVAnJA” JAVniH pROSTORA

Na koji način se prostori još mogu transformi-sati i oživeti? Jedan od mogućih je kroz razne ino-vativne mikrourbanističke intervencije.26 Tako se napušteni i neatraktivni prostori mogu pretvariti u kulturna žarišta kroz postepenu transformaci-ju. Ove specifične mikrourbanističke intervencije imaju veliki značaj u oživljavanju javnog prostora. Njihove prednosti su mala cena i relativno brza iz-gradnja, ali i njihova atraktivnost. Ove intervencije su male, jeftine i inovativne ideje da prostor zaživi. Potrebno je samo volje, kreativnosti i entuzijazma. Za potpuno oživljavanje prostora potrebno je da njihova vrednost bude prepoznata u širim krugovi-ma i da dobiju podršku od lokalnim vlasti. Iako ove intervencije predstavljaju samo početni korak u tom procesu, njihov značaj je ogroman.

VAŽNO: „Problematično“ je što su ove interven-cije u/na napuštenim prostorima u praksi često ori-jentisane na uži krug korisnika i publike. Zbog svoje nekomercijalne prirode i anonimnosti, one često ostaju nedostupne za širu javnost, što može dopri-neti još većoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i daljoj zapuštenosti prostora. Problem može pred-stavljati i široko raspostranjena predrasuda da se u napuštenim i zapuštenim prostorima uglavnom okupljaju „problematične“ društvene grupe. Sve su ovo izazovi sa kojima ćete se pre ili kasnije suočiti.

26 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 70

Zato su promocija, širenje priče i kreiranje razno-vrsnih programa za različite ciljne grupe važni za otključavanje svakog napuštenog prostora.

zAgOVARAnJe zA JAVni pROSTOR

Nije dovoljno samo naći prostor i imati dobru ideju na koji način ga oživeti i dati mu novu svrhu. Za sve akcije ovog tipa potrebno je i naoružati se strpljenjem za pregovore sa lokalnom zajednicom ili državnim organima. U ovoj fazi veliki je plus ima-ti podršku javnosti, koja će vašu akciju prepoznati kao korisnu.

Promocija:

Promotivna kampanja je ključna za širenje vaše priče i inicijative. Što veći broj ljudi upoznate sa vašom idejom, to će podrška zajednice biti veća a vaša inicijativa snažnija i sve bliža ostvarenju cilja. Iako na prvi pogled deluje teško, promocija je kao i ostale aktivnosti koje preduzimate, stvar organi-zacije:

1. Hajmo nazad za sto gde ćete se dogovoriti oko toga ko bi želeo da se bavi promocijom, pisanjem, pričanjem za medije i sl. Dok delite zaduženja, već ćete dobiti i jasniju sliku o tome šta je od aktivnosti najbolje za kampanju. Predlažemo vam da krenete od:

2. Predstavljanje. S obzirom na to da ste u svo-joj dosadašnjoj kampanji verovatno smislili naziv centra/ustanove, odnosno forme u kojoj želite da koristite prostor za koji se borite, super je da na papir stavite par rečenica o tome kako se vaša gru-pa zove, čime se bavite, koja vam je ideja u vezi sa određenim prostorom i kakvi su vam planovi. Taj


34

kratak tekst neka vam bude ideja vodilja, nešto što će brzo moći da se prilagodi ako vam neki od medija traži izjavu ili tekst.

3. Vizuelni identitet. Ako u vašoj ekipi ima ljudi koji su talentovani za dizajn ili nešto slično, bilo bi odlično da u startu smislite neki jednostavan logo koji će biti prepoznatljiv pečat čitave vaše inicija-tive.

4. Društveni mediji. Sada kada imate ime, vi-zuelni identitet, tekst i fotke prostora, vreme je da oni postanu onlajn. Pokrenite blog, sajt ili Fejsbuk stranicu inicijative. Šta god od ovih formi smatrate najefektivnijim, super je da to bude praćeno i Tvi-ter profilom. On vam kasnije može dosta pomoći u komunikaciji i vršenju pritiska na neke nacionalne institucije na primer.

5. Saopštenja za medije. Bilo da najavljuju do-gađaj, zauzimanje prostora ili samo iznose nečije zvanično mišljenje, saopštenja moraju donositi neku novinu i vest, inače ih mediji neće uzeti u ob-zir. Uvek je efektno da u saopštenjima koja budete pisali citirate važne informacije do kojih ste došli istraživanjem nekog lokalnog dokumenta. Podse-ćanje na predizborna obećanja ili iznošenje stati-stika su takođe korisni u privlačenju pažnje. Svaka informacija i neka vrsta provokacije postavljanjem direktnih i na činjenicama zasnovanih pitanja, ima šansu da privuče pažnju šire javnosti u vašem gra-du/opštini. U nastavku možete pročitati primer saopštenja koje smo slali medijima u Smederevu povodom tribine o javnim prostorima u tom gradu. Ovo saopštenje je zanimljivo jer su predstavnici lo-kalnih vlasti Smedereva posebno reagovali na prvu rečenicu saopštenja. To ih je dodatno motivisalo da predstavnike tamošnje inicijative za osnivanje Omladinskog centra pozovu na sastanak.


35


36

6. Kontakti sa medijima. Google pretragom ćete pronaći sve kontakte lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih medija za koje smatrate da je važno obavestiti ih o inicijativi koju ste pokrenuli. Ovde vas posebno ohrabrujemo da svoja saopštenja ta-kođe šaljete nacionalnim medijima pa i da ih zove-te i skrećete pažnju na svoje aktivnosti. Oni imaju dopisništva svuda po Srbiji i nikad se ne zna ko sve na ovaj način može da se zainteresuje za vašu priču. Budite uporni.

Ovo su bili neki početni koraci u vašoj promo-tivnoj kampanji. Sve su ovo koraci koji vašu priču mogu učiniti vidljivijom u javnosti što vam u startu jača poziciju prilikom pregovaranja sa vlasnicima prostora. Nije isto kada se sastaju sa potpuno ne-poznatom grupom ljudi i kada se sastaju sa pred-stavnicima određene inicijative o kojoj se već uve-liko čulo u gradu.

Koga i zašto jurimo za prostor?

Saznali ste ko je nadležan za mapirani prostor i želite odmah da započnete pregovore? Jedan od mogućih načina da to učinite je da im prestavite vaše planove za sadržaj u prostoru koji želite da osvojite. Bitno je da napravite detaljan plan i da uspostavite kontakt i dobru saradnju sa predstav-nicima lokalne vlasti u cilju daljeg zagovaranja i do-bijanja prostora.

Jedan on prvih koraka u ovom procesu je da na-pravite analizu svih zainteresovanih aktera. To mogu biti druge omladinske organizacije i inicijati-ve, predstavnici gradske/opštinske uprave, lokalne institucije kulture i druge institucije, druga udru-ženja i savezi, fondacije i zadužbine, kancelarije za mlade, itd. Uzmite u obzir njihove potrebe i intere-se, pratite njihov rad i gledajte da što pre ostvarite

neku saradnju. Uzmite u obzir njihovo mišljenje i preporuke, ali verujte u vašu ideju i dokažite lokal-nim vlastima koje su sve prednosti njihovog uključi-vanja i pružanja podrške.

Veoma je bitno prepoznati ko je „na našoj strani“, a ko „opozicija“. Tema javnih prostora može izazvati oprečne reakcije kod ljudi usled različitih interesa. Bez obzira na to da li je „opozicija“ umerena ili jaka, treba joj pristupiti promišljeno i sa uvažavanjem.

U zavisnosti od vašeg plana koji imate za mapi-rani javni prostor i šta u njemu želite da radite, po-stoje različiti predstavnici institucija i organizacija koji vam mogu pomoći na putu ka „osvajanju“ pra-znih prostora. Sledi kratak pregled prema oblasti-ma27:

Kultura: ustanove kulture (domovi omladine, centri za kulturu, muzeji, pozorišta, galerije, bio-skopi, arhivi, biblioteke), javna preduzeća, umetni-ci, KUD-ovi, mediji, bendovi....

Obrazovanje: škole, učenički parlamenti, stu-dentska udruženja, fakulteti, udruženja građana, Odsek/odeljenje/sekretarijat za obrazovanje lo-kalne uprave...

Aktivizam i volonterizam: udruženja građana, neformalne grupe, podmladci političkih partija, lo-kalna uprava, javne ustanove i preduzeća...

zdravlje i bezbednost: zdravstvene ustanove (domovi, bolnice, dispanzeri, zavodi...), centri za so-cijalni rad, MUP, pravobranilaštvo, Pravna pomoć, psihološko savetovalište, sud, direkcija za izgrad-nju, sportski centri i klubovi...

27 Priručnik „OK ZONA MLADIH – OMLADINSKI KLUB“, „Grupa Hajde da...“, Beograd, 2012, www.hajdeda.org.rs


37

zapošljavanje: Nacionalna služba za zapošljavanje, zadruge, Odeljenje/sekretarijat za preduzetništvo lo-kalne uprave, Agencija za razvoj, Privredna komora, pre-duzetnički inkubatori, omladinska preduzeća, karijerni centri...

VAŽNO: U inicijalnoj fazi javni sektor je najvaž-niji jer uspostavlja osnovni, strateški institucio-nalni okvir delovanja. Samo organi uprave mogu organizovati donošenje politike o reaktiviranju jav-nih prostora, obezbediti intersektorsku saradnju, formirati razvojne fondove za ovu oblast, ponuditi beneficije za poslovanje u ovoj oblasti i sl. Među-tim, ne zaboravite na potencijal koji imaju privatni i civilni sektor, kao i mediji. Njihova podrška je od ključnog značaja!

OJP preporučuje:

+ nikako ne smete zaboraviti na neodlučne ili neutralne strane. ponekad je najbolje fokusira-ti se na uveravanje onih koji su uticajni, a neu-tralni, da se priključe i javno podrže vašu ideju.

+ za uspešno zagovaranje neophodno je prepoznati i proučiti sve pojedince i grupe koji bi vam mogli pružiti podršku, kao i one koji bi se mogli suprotstaviti. svaka pojedinačna situacija uključuje različite osobe i nadležno-sti, ali učesnici se uglavnom mogu podeliti na sledeće osnovne grupe: funkcioneri, politi-čari, stručnjaci, javnost, investitori i ostali.

+ podrška nadležnih instanci je izuzetno važna, ali odobravanje građana/ki u vidu potpisivanje peticije ili pružanju moralne i materijalne podrške, najjasniji su signali i potvrda da radite značajnu stvar. afirmativ-no izjašnjavanje naučne i stručne javnosti,

uglednih javnih ličnosti ali i medija, mogu biti još jedan pokazatelj opravdanosti vaše ideje.

Kako jurimo sve pregovaračke strane?

- Podnesite zvaničan zahtev opštini za dobi-janje prostora na korišćenje: Ovo je procedura koja uglavnom oduzima najviše energije i vremena i često ne donese željeni rezultat. Sastavite zahtev u kojem ćete opisati vašu organizaciju, udruženje ili neformalnu grupu. Objasnite ko ste i kako biste koristili prostor, dajući konkretne predloge za ak-tiviranje prostora. Kao što smo već rekli, različite organizacione jedinice unutar gradskih i opštinskih uprava nadležne su za pitanje javnih prostora i nji-hovog potencijalnog ustupljivanja organizacijama civilnog društva (odeljenja za imovinske-pravne poslove i opštu upravu, sekretarijati, odseci, di-rekcije i dr.). Informišite se ko je nadležan u vašoj lokalnoj samoupravi za korišćenje javnih prostora. Možda odmah naiđete na razumevanje ljudi iz vaše lokalne zajednice. Možda će zahtev predstavljati samo prvi korak u vašoj borbi za neki prostor. Bitno je da pokušate zvaničnom procedurom da dobijete prostor kako biste znali na koji način da se pozicio-nirate za dalje.

- zakažite sastanak sa lokalnim vlastima: Ukoliko jurite neiskorišćen prostor u okviru kultur-nog centra u vašem mestu, obratite se direktoru/ki te ustanove ili članu/nici gradskog ili opštinskog veća zadužen za kulturu. Ukoliko vas zanima neki napušteni vojni objekat, morate prvo saznati da li je u vlasništvu opštine ili države i onda u skladu sa tim videti sa kim dalje da pregovarate. Veoma je bitno da se informišete ko je nadležan za prostor koji vas interesuje kako biste znali koja je prava adresa za sve vaše dalje pregovaračke aktivnosti. Formuliši-


38

te predloge modela saradnje, kako bi se razgovori sa nadležnim mogli nastaviti.

- Organizujte razne zagovaračke aktivnosti: Potpisivanje onlajn i oflajn peticije, debate, skupo-ve na otvorenom prostoru, javne proteste, saop-štenja za javnost, konferencije za medije, tribine, brošure, korišćenje društvenih medija, i sl. Sve su to aktivnosti koje vam mogu pomoći da pridobijete širu podršku za vašu ideju.

- Umrežavanje i formiranje šire koalicije: Gle-dajte da ujedinite slične akcije i ideje tako što ćete uključiti srodne inicijative i grupe. Možete zajed-nički da organizujete ulične akcije, oflajn i onlajn peticije, razne promocije, i sl. a sve radi dobijanja što veće podrške za vašu ideju. Bilo bi dobro uklju-čiti i različite ustanove, predstavnike osnovnih i srednjih škola, fakulteta, sve one koje imaju entu-zijazam i volju da vam pruže prodršku za aktiviranje neiskorišćenih prostora u vašoj zajednici.

OJP preporučuje:

+ dobro je stvarati koalicije sa drugim mrežama ili (ne)formalnim grupama, širiti broj onih koji podržavaju vašu ideju, i graditi saveze sa komercijalnim ili privatnim sekto-rom i formirati što širu podršku u javnosti.

+ lokalne samouprave su uglavnom spre-mnije da ustupe prostor koji bi trebalo renovirati ukoliko su potencijalni korisnici prostora već obezbedili neka finansijska sredstva za sređivanje ili adaptaciju prosto-ra. iz ovih razloga bilo bi dobro da unapred znate kako ćete obezbediti sredstva za sređivanje prostora (organizovanje kampa-

nje „od vrata do vrata“, traženje sredstava od lokalnih firmi, crowdfunding28, itd.).

U samim pregovorima za dobijanje prostora, bitno je da definišite predlog modela saradnje29, vremenski period korišćenja prostora, međusobna prava i obaveze povodom organizovanja programa, itd. Nemojte se zadovoljiti usmenim obećanjima, gledajte da sve bude regulisano pisanim ugovorom o saradnji ili nekim drugim pravnim aktom.

28 Više informacija o ‘’crowdfunding“ u Malom rečniku ter-mina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 7029 Primer modela saradnje pronaći ćete na str. 42 - 43


39

Tek kada prostor zauzmu ljudi, kada se u njemu vrši određena funkcija i organizuju neke aktivnosti, tada se može reći da je prostor zaista „oživljen“. Međutim i posle osvajanja prostora ima dosta posla ako mislite da opstanete i ponudite vašoj lokalnoj zajednici trajnije rešenje u vidu nekog kulturnog centra, omladinskog kluba, galerijskog prostora, i sl.

nApRAVi plAn zA finAnSiJSKU ODRžiVOST

a) za sređivanje prostora

Da bi zapušteni prostor bio obnovljen u tehnič-kom smislu, neophodno je zainteresovati potenci-jalnog investitora (npr. gradske vlasti) i pridobiti potrebna finansijska sredstva. Neophodno je da određeni uticajni ljudi prepoznaju potencijal tog prostora, da ga pretvore u svoje polje aktivnosti i na taj način pomognu da ga ožive. Veoma je važ-no da se ovaj postupak sprovodi promišljeno i sa oprezom. Bilo bi dobro da ulaganja budu postepe-na i u skladu sa stvarnim potrebama ljudi – korisni-ka prostora, a nikako samo u skladu sa potrebama investitora. Zato je potrebno da napravite dobar plan za prikupljanje sredstava, da animirate mogu-će donatore koji prepoznaju vašu ideju i prikupite odgovorajuća sredstva za sređivanje prostora.30

30 Možete npr. konkurisati za finansijsku podršku preko programa “Aktivne zajednice” koji sprovodi Balkanski fond

b) za održavanje prostora i sprovođenje program-skih aktivnosti

U većini slučajeva prilikom ustupanja javnih pro-stora, organizacije i udruženja su same u obavezi da plaćaju troškove održavanja prostora. Da biste namirili troškove kirije, struje i vode, i drugih troš-kova, morate imati dobar plan o finansijskoj održi-vosti. Veoma je bitno da ne zavisite od samo jednog izvora finansiranja već da uspostavite kombinovan izvor prihoda (od ulaznica, EU i drugih inostranih fondova, opštinskih konkursa, pojedinačnih do-nacija, donacija privatnih firmi itd.).31 Predstavite vaše ciljeve i planove svim zainteresovanim stra-nama koji su u mogućnosti da vam pomognu. Jedna mogućnost je i da stupite u partnerstvo sa jednom ili više organizacija ili udruženja kako biste lakše

za lokalne inicijative (BCIF) - http://www.bcif.org/aktivne_zajednice.htm.31 Sve informacije o sredstvima za realizaciju najrazličiti-jih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspola-ganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima može-te pronaću u “Vodiču kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja”. Vodič pripremaju svake godine Građan-ske inicijative, zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije i TASCO Kancelarijom. Poslednje de-veto izdanje možete pronaći na: http://www.gradjanske.org/page/civilsocietydevelope-ment/sr/center/publications.html

3. OTKlJUČAli SmO pROSTOR...šta sad?


40

održavali prostor i izlazili na kraj sa mesečnim troš-kovima.

UKlJUČiVAnJe VOlOnTeRA i šiRe zAJeDnice

Vreme, trud i kreativnost ljudi koji su okupljeni oko neke ideje, jedan su od najznačajnih resursa koje možete da imate. Uključivanje različitih ljudi u zajednici vam nudi kreativnija, potpunija i trajni-ja rešenja. Bitno je da znate da pozitivne promene u mnogim slučajevima ne zavise toliko od količine obezbeđenog novca, koliko od entuzijazma, znanja i motivacije uključenih ljudi. Mnogi problemi sa koji-ma se susrećemo mogu biti rešeni i sa manje sred-stava nego što se pretpostavlja ukoliko imamo mo-tivisane volontere i ljude okupljene oko neke ideje.

OJP preporučuje:

+ Bitno je i da gradite partnerstva i sa-radnju koja podrazumevaju integrisano učešće svih sektora društvenog života:

- javni sektor (organi uprave, javne institucije i preduzeća, država, grad, region...)- privatni sektor (privatne institucije, preduze-ća, strukovna udruženja, komore, banke, privat-na lica)- civilni sektor (udruženja, fondacije, zadužbine, mediji i sl.).


41

Spol

jašn

ost b

uduć

eg o

mla

dins

kog

klub

a Šp

ajz u

Kik

indi


42

KiKinDSKi špAJz

Autorka teksta: Vanja Sokolovneformalna grupa špajz

Mladima u Kikindi treba prostor. Kako bi mogli kvalitetno da provode vreme i imaju mesto za sebe i svoje vršnjake i vršnjakinje, grupa srednjoškolaca je pokrenula inicijativu za osnivanje Omladinskog centra Špajz.

Nije bilo lako. Dve godine pregovaranja, raznih aktivnosti, promocije, sastanaka, održanih konce-rata i uličnih okupljanja bilo je potrebno da bi upra-va grada Kikinde početkom 2012. dodelila prostor za Omladinski klub na besplatno korišćenje u na-rednih 20 godina.

U početku smo samo imali dobru volju i ideju za ime. A za to šta bi trebalo da se nalazi u Špajzu pi-tali smo sve one koji će ga koristiti. Ispostavilo se da mladima u Kikindi treba muzička soba, čitalač-ki klub, prostor za kreativne aktivnosti kao što su slikanje, snimanje, organizovanje izložbi, radionica, volonterskih akcija i slično.

Inicijativu smo započeli sakupljanjem sredstava u okviru projekta Balkanskog fonda za lokalne ini-cijative (BCIF) – „Uspešni fundraising“. Dobili smo

zadatak da sakupimo 300.000 dinara za potrebe Špajza, a ako u tome uspemo, BCIF će tu sumu ud-vostručiti. Tako je počelo pravljenje kapa, šalova, razglednica i različitih ukrasa i nakita koje smo po simboličnim cenama prodavali na gradskom trgu u Kikindi. To nam ipak nije obezbedilo dovoljno nov-ca pa smo organizovali koncert lokalnih bendova i novac od prodaje ulaznica odvojili za opremanje Omladinskog centra. Mnogo ljudi je došlo, atmos-fera je bila odlična a nakon toga, sve je više ljudi po-čelo da podržava ideju Špajza kao mesta za mlade u Kikindi.

Emitovanje omladinskih amaterskih filmova, razni performansi na ulicama grada, prodaja razli-čitih predmeta postepeno su davali rezultate. Sve više ljudi nam se priključivalo i lokalna samoupra-va je počela da se interesuje za našu inicijativu. Predstavnici/e inicijative za Špajz su se uz pomoć Kancelarije za mlade mnogo puta sastali sa pred-stavnicima lokalne samouprave. Sve je išlo veoma sporo i zato smo se trudili da vlastima, medijima i javnosti u svakoj mogućoj prilici skrenemo pažnju na sebe. Nekad smo bili i dosadni u svojim zahtevi-ma ali je urodilo plodom!

Prostor za Omladinski klub Špajz dodeljen je na besplatno korišćenje u narednih 20 godina. Špajz se nalazi u Omladinskom naselju, desetak minuta hoda od samog centra Kikinde. U Omladinskom naselju se nalaze kamp kućice u kojima uglavnom

STUDiJe SlUČAJA


43

odsedaju mladi sportisti, takođe se nalazi i bina te je Omladinsko naselje idealno mesto za razne ma-nifestacije i druženja, ali i za kvalitetno provođenje slobodnog vremena.

Na prostoru Špajza ima još dosta da se radi s obzirom da je taj prostor nekada predstavljao muš-ko i žensko kupatilo. Trenutno su unutrašnji zidovi podešeni prema potrebama Omladinskog centra ali to su samo grubi radovi. Još uvek treba da se uvede struja i voda, celokupan prostor bi trebalo da se okreči, da se menjaju prozori i vrata i još mnoge druge stvari. Prema planu arhitekte, potrebno nam je 4,5 miliona dinara da se prostor u potpunosti sre-di i opremi za otvaranje i korišćenje. To je mnogo. Svesni smo toga ali ne odustajemo! Nastavljamo sa aktivnostima, sakupljanjem sredstava i širenjem mreže ljudi i podrške za Špajz.

Kikindski Špajz preporučuje:

Stvarajte kontakte, širite mrežu aktivnih mla-dih! Nikada ne znate ko vam može pomoći i u kom trenutku, to je lekcija koju svi vremenom naučimo.

Uspostavite dobru saradnju sa predstavnicima lokalne samouprave! Predstavite koje su prednosti da opština bude uključena i da ustupi prostor baš vama i za vašu ideju!


44


45


46


47

-KIK

IND

SKI

ŠPA

JZ

-KIK

IND

SKI

ŠPA

JZ


50

iniciJATiVA zA OSniVAnJe KRiTeRiOnA U BeOgRADU

Autor teksta: Radojica Bunčićkulturpark

Kulturpark je udruženje koje je osnovano 2011. godine sa ciljem da razvija posebne projekte u kulturi i afirmiše koncept ljudskih prava, posebno među mladima. Do sada je započeto sprovođe-nje sledećih projekata: Festival holandskog filma „Highlights from the Lowlands – Dutch Cinema Touring Serbia”, Muzej nasilja koji je započet u sep-tembru 2012. godine i Kriterion - projekat omladin-skog preduzetništva u kulturi.

KRIteRION je jedinstven umetnički i preduzet-nički koncept razvijen na kraju Drugog svetskog rata od strane studenata u Amsterdamu, koji su svoju borbu za nezavisnost spojili sa idejom ne-zavisnog filma i kulturne scene u posleratnom Amsterdamu. Ovaj koncept kombinuje kulturu sa zapošljavanjem mladih i studentskim preduzetniš-tvom. Nastao pre više od 60 godina, amsterdamski Kriterion se razvio u instituciju koja postavlja i ra-zvija filmske i kulturološke standarde na društve-noj sceni Holandije. Do sada, pored amsterdam-skog nedavno je isti projekat pokrenut i u Sarajevu.

Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu pokrenuta je u jesen 2011. godine, kroz komunikaciju sa holandskim partnerima u okviru Festivala holan-dskog filma. Pošto je ovakav koncept projekta veo-ma specifičan, KulturPark je definisao neophodne korake u cilju ostvarenja ideje. Iako smo udruženje, mi ne posedujemo niti koristimo sopstvene prosto-rije, pa su se aktivisti i aktivstkinje KulturParka sa-stajali u privatnim stanovima ili gradskim kafeima.

Na tim sastancima smo doneli prve važne odluke i definisali aktivnosti koje su neophodne kako bismo od ideje pokušali da napravimo uspešnu priču o omladinskom preduzetništvu u kulturi.

Da bi Kriterion zaživeo i postao uspešna priča, bilo je potrebno da se sprovedu istraživanja o kul-turnim ponudama, ali i potrebama mladih u Beo-gradu, kao i da se pristupi izradi biznis plana. Biznis plan je veoma važan za inicijative kao što je naša, jer bez kvalitetne poslovne orijentacije nije mogu-će obezbediti kvalitetne programe, dugoročnost, kao i samoodrživost. Istovremeno, započeli smo traženje mesta u gradu gde će se Kriterion nalaziti i biti dostupan svima.

Nalaženje prostora, tj. zgrade za Kriterion je proces kroz koji prolaze mnoge slične ili različite inicijative, ne samo u Beogradu, već u raznim, ve-ćim ili manjim sredinama. Važno je napomenuti da za započinjanje procesa pronalaženja adekvatnog prostora, bilo koja inicijativa mora imati jasan plan i ciljeve. Sa preciznim planom i ciljevima lakše je tra-gati za onim što vam je potrebno, ali i pregovarati sa potencijalnim nadležnim institucijama u svrhu dobijanja prostora.

Zato smo mapirali neke od prostora koji mogu biti odgovarajući za stvaranje Kriteriona i poslali dopise nadležnim službama za poslovne prostore na nivou pojedinih gradskih opština – Savski venac i Stari grad. Komunikacija sa predstavnicima lokal-nih vlasti Savskog venca dala je odlične rezultate, jer su nam oni dali konkretne ponude za pojedine prostore koji postoje na teritoriji ove beogradske opštine. U svakodnevnom radu razvoju Kriteriona pomažu i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogra-du, Fakultet za dramsku umetnost, Projekat „Beo-grad 2020“ kao i veliki broj pojedinaca/ki i partnera.


51

Kako je potencijalni prostor za budući Kriterion i neki od devastiranih beogradskih bioskopa, ostva-rili smo komunikaciju sa Specijalnim sudom za or-ganizovani kriminal. S obzirom na to da je većina beogradskih bioskopa privatizovana pod nerazjaš-njenim i nelegalnim uslovima, veliki deo imovine je i dalje pod sporom. Zato se nadamo da će nam u pronalaženju mehanizama za dobijanje dozvole da jedan od napuštenih bioskopa renoviramo pomoći i komunikacija sa Specijalnim sudom.

U ovom trenutku zajedno sa partnerskom or-ganizacijom Young Urban Achievers iz Amsterda-ma radimo na definisanju biznis plana i marketing strategije Kriteriona, paralelno razvijajući mrežu potencijalnih donatora i partnera u nevladinom i biznis sektoru. Takođe, nastavljamo intenzivne ak-tivnosti na nalaženju odgovarajuće lokacije u kojoj će ideja Kriteriona postaviti koncept omladinskog preduzetništva u kulturi, takođe i u praksi.


52


53

Napušteni javni prostori predstavljaju nacionalni resurs od izuzetne vrednosti. S obzirom na to da mnogi propadaju, da li bi organizacije civ-ilnog društva mogle da ih očuvaju ako bi im se ustupili na korišćenje?

INICIJATIVA ZA OSNIVANJE KRITERIONA U BEOGRADU

Napušteni javni prostori predstavljaju nacionalni resurs od izuzetne vrednosti. S obzirom na to da mnogi propadaju, da li bi organizacije civ-ilnog društva mogle da ih očuvaju ako bi im se ustupili na korišćenje?

INICIJATIVA ZA OSNIVANJE KRITERIONA U BEOGRADU


56

STVARAnJe meSTA:

Autorke teksta: Ivana Vulić i Jelena Jurešainicijativa za društveni centar

„Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostor.”

I. Calvino

Inicijativa za Društveni centar nije nastala kao organizacija, institucija, niti kao planirani i organi-zovani društveni pokret, već kao građanska inici-jativa ljudi koji dugo žive u Novom Sadu, a nemaju adekvatno mesto za susrete i razmenu, odnosno za rad, druženje i učenje od drugih, o drugima i sa dru-gima (Volić et al, 2012). Istovremeno, ona je bila posledica višegodišnjih napora drugih inicijativa u Novom Sadu za okupljanjem organizacija trećeg sektora. Svest o tome da prostor budućeg Druš-tvenog centra mora biti prostor snažne simboličke priče, povezane sa društveno-političkim i kultur-nim kontekstom društva prerasla je u odluku da se prostor kasarne “Dr. Arčibald Rajs” u Novom Sadu pretvori u javni. Za datum ulaska simbolično je iza-bran Dan vojske, praznik nekadašnje Jugosloven-ske narodne armije. Kasarna je čekala na prodaju nekoliko godina, a gradske i pokrajinske strukture nisu pokazivale nikakvu želju da ovaj objekat uči-ne funkcionalnim. U eri neoliberalnog kapitalizma koji profit i tržište postavlja iznad svega, pravo na grad se pokušava ustanoviti kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Pomenuti vojni objekat u trenutku planiranja njegovog otvaranja ka građanima i široj javnosti bio je uključen u Master plan o nepokret-

nostima Vojske Srbije koje nisu neophodne za nje-no funkcionisanje.

Tokom tromesečnih priprema članovi Inicijative slali su molbe relevantnim licima, razgovarali sa predstavnicima Vojske, sastajali se sa novinarima, slali obaveštenja medijima, svoje aktivnosti tran-sparentno najavljivali na web sajtu, držali radne sastanke otvorene za javnost na kojima je svako bio slobodan da se priključi. Skretali su pažnju na razlike između skvotiranja iz nužde na koje se najčešće odlučuju stambeno ugrožena lica i skvo-tiranja kao političkog čina. Indiferentan odnos, nedostatak sluha i volje za dijalogom ukazao je na iskrivljen stav nadležnih ustanova, koji podržava mogućnost da određeni objekat stoji prazan i pro-pada, nasuprot mogućnosti da se održava i bude u funkciji građana i građanki dok se ne reši njegov pravno-imovinski status.

Na dan zimskog solsticija, 22. decembra, tač-no u podne, smrzavajući se po eskimski hladnom danu, napokon su prekoračili granicu, otvorili kapiju napuštene kasarne, i ušli u prostor za koji će im se kasnije hiljadu puta reći da nije njihov32

Ulazak u kasarnu je predstavljao simboličan čin, netipičan oblik društvenog angažmana čiji je osnovni cilj bilo ukazivanje na značaj čuvanja jav-nog prostora od privatizacije, kojom se prostor otuđuje i postaje nepristupačan građanima. Iz tog razloga netipičnost ukazivanja na posledice priva-tizacije javnog prostora posedovala je legitimitet i opravdanost i predstavljala je mogući validan oblik građanske reakcije na postojeće stanje.

Stalkerovski prizor apokaliptično praznog i za-puštenog prostora ubrzo je smenio prizor kolektiv-

32 Sebić M. (2012), Inicijativa za Društveni centar : Voglia-mo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad, uprkos svemu?, nova misao, br 15. str 71


57

nog rada, koji na momente podseća na hepening. Metle, krpe, lišće... Mnogi, prvi put sa ove strane ograde, začuđeni su razmerama prostora ali i raz-merama njegove zapuštenosti.33

U tri nedelje postojanja Društvenog centra u prostoru Kasarne održano je: 18 edukativnih, kreativnih i humanitarnih radionica, 12 muzičkih programa, 9 tribina i okruglih stolova, 6 filmskih i video programa, 3 izložbe, 5 književnih programa, 5 performansa i 17 sportsko-rekreativnih sadržaja. Organizovano je više humanitarnih akcija koje su rezultirale sakupljanjem i deljenjem novogodišnjih paketića deci iz Svratišta. Svakodnevno su organi-zovane radne akcije čišćenja i sređivanja objekata, kao i zajednički obroci, otvoreni i besplatni za sve. Svi programi održani u napuštenoj kasarni “Dr Arči-bald Rajs” bili su besplatni i otvoreni za javnost.

U petak, 13. januara 2012, brutalnom akcijom sprovedenom od strane vojske i policije, bez ika-kvog pismenog obrazloženja, država je izbacila ak-tiviste iz prostora kasarne, zaključala kapiju i one-mogućila pristup u prazan i napušten prostor. Ova represivna mera nedvosmisleno je podsetila na ne-mila dešavanja iz ne tako daleke prošlosti i praksu da država primenjuje silu protiv svojih građana. Pri-padnicima Društvenog centra nije objašnjeno ko je nalogodavac izbacivanja, niti im je predočen pravni dokument na osnovu kojeg je zatraženo da napuste objekat. Kada su to pitanje postavili vojnoj policiji, ona ih je uputila na Komandu korpusa gde 14. janu-ara odgovorna lica nisu umela da im odgovore. Ak-tivistima i aktivistkinjama se do danas nije obratio niko iz nadležnih institucije, te i dalje nije razjašnje-no odakle potiče odluka o izbacivanju.

Izbacivanje aktivista iz prostora bivše kasarne „Dr Arčibald Rajs“, bez pružanja ikakve mogućno-

33 Ibid

sti za dijalog, jeste primer loše prakse rešavanja već otvorenih pitanja o napuštenim objektima u državnom vlasništvu, ne samo u Novom Sadu nego i u celoj zemlji. Nameštaj i stvari (knjige, umetnički predmeti, alat) koje su građani i građanke donirali Društvenom centru tokom tri nedelje aktivnosti u kasarni, prebačene su u napuštenu prostoriju u bivšoj industrijskoj četvrti Novog Sada na Limanu, koja se naziva Kineska četvrt. Prostorije u koje su prebačeni nameštaj i stvari su u vlasništvu JP „Po-slovni prostor“, te je logičan sled događaja bio da se stvari koje su donirali građani prebace u prostor koji je napušten, a u vlasništvu je Grada. Gradska uprava je ovaj gest protumačila kao poziv na sarad-nju, što i jeste bio njegov krajnji cilj i počeli su pre-govori zajedno sa JP „Zavod za izgradnju grada“ o pronalaženju i funkcionalnom i tehnološkom opre-manju prostorija namenjenih Društvenom centru. Međutim, sa promenom vlasti odnosno partijske strukture u Gradskoj upravi u septembru 2012. go-dine, zaustavljeni su dalji pregovori sa Gradskom upravom Novog Sada,

Aktivisti Društvenog centra su i posle izbaciva-nja iz kasarne nastavili da deluju i rade, učestvujući u aktivizmu i konstruktivnom kritikovanju aktivno-sti vezanih za urbanu sredinu. Pojedine organizaci-je su u svoje delovanje uključili i propitivanje situ-acije javnih i napuštenih prostora, kao i ugroženih prostora koje je potrebno revitalizovati. Prostor u Kineskoj četvrti u koji su prebačene stvari koristi se po potrebi, mada ne predstavlja mesto okuplja-nja prvobitne grupe aktivista Društvenog centra. Ovaj prostor je postao mesto delovanja nove grupe ljudi, od kojih su pojedini bili uključeni u Inicijativu za društveni centar. Dalje aktiviranje prostora u Kineskoj četvrti preuzela je asocijacija Anuhs, sa-činjena od neformalnih grupa i pojedinaca koji se bave kreativnim, socijalno-humanitarnim i ekološ-kim temama. Jedan od ciljeva njihovog delovanja je


58

animiranje stanovništva Novog Sada da osposobe i ožive napuštene nekorišćene prostore na području Kineske četvrti, a sve u cilju stvaranja autonomne kulturne zone.

STVARANJE MESTA II deo – Ljudi stvaraju nova mesta

Pored grupa i pojedinaca okupljenih u Kineskoj četvrti, koji deluju autonomno i nezavisno od Druš-tvenog centra, pojavile su se i potpuno nove grupe ljudi, nastale na osnovu sličnih interesovanja i me-đusobnog povezivanja. Ove grupe ljudi deluju tako-đe nezavisno od Društveneog centra, što ukazuje na to da je Društveni centar od prostora kasarne, gde su svi bili objedinjeni PROSTOROM, prera-stao u apstraktan pojam – IDEJU, gde se osnovni postulati ujedinjenja i zajedništva realizuju preko prirodno stvorenih veza i interesovanja. Ovde se vidi i suštinska snaga Inicijative za Društveni cen-tar, koja je težila okupljanju, razumevanju, učenju i saradnji. Na početku je prostor kasane bio gene-rator okupljanja, a posle su se veze razvijale same, upoznavanjem i prepoznavanjem ljudi sa sličnim težnjama. Univerzalne karakteristike ovih grupaci-ja su sledeće:

- ljudi koji ih čine su se upoznali i povezali preko - Inicijative za društveni centar,- imaju fleksibilnu strukturu,- međusobno sarađuju,- pokretači su novih inicijativa i preduzetničkih inovacija.

Grupe koje trenutno postoje i deluju, a nastale su u periodu nakon izbacivanja iz kasarne „ Dr. Arči-bald Rajs“ su sledeće:

Re:Spejs je proizvod umetničkog i kreativnog povezivanja ljudi koji su se upoznali zahvaljujući

Društvenom centru. To je prostor unutar kojeg se razvija studio za audio i vizuelnu produkciju, kao i laboratorija za eksperimente na polju umetnosti, a u planu je i pokretanje nezavisnog internet radija. Re:Spejs je zasnovan na verovanju da kreativno produktivno okruženje osnažuje zajedničku krea-tivnu ekspresiju, a život čini zanimljivijim, produk-tivnijim i zabavnijim.

Mobilna kuhinja je pokretna kuhinja koja može da se prilagođava različitim situacijama i događa-jima – od seminara i kampova, preko uličnih i anga-žovanih akcija, pa sve do protesta koji su u skladu sa ciljevima mobilne kuhinje, a to je stvaranje bo-ljeg mesta za život. Mobilna kuhinja nastoji da reci-klira hranu, podrži lokalne proizvođače, te da kuva sezonski. Ugleda se na mobilne kuhinje koje su na alternativnoj zapadnoj sceni razvijene do te mere da mogu podržati akcije gde se kuva i za nekoliko hiljada ljudi.

Vojvodina Coworking projekat je zamišljen kao zajednički radni i kreativni prostor (hub) različitih nezavisnih profesionalaca usmerenih ka preduzet-ništvu utemeljenom na umrežavanju i obavljanju samostalne delatnosti. coworking olakšava profe-sionalnu samodrživost, pokretanje vlastitog posla ili unapređenje postojećeg poslovanja. coworking prostor je ekonomičan i u skladu sa stvarnim potre-bama ljudi koji ga koriste. Specifičan je i po tome što ljudi koji ga koriste imaju benefit jedni od dru-gih i na taj način postaju saradnici i potencijalni kre-atori novih ideja i projekata.

MeStA je organizacija koja se kroz teoriju i umetničko delovanje bavi mestom kao memorij-skom podlogom za kreiranje individualnog ili kolek-tivnog identiteta, zatim mestom kao prostorom u koji se upisuju življena iskustva, mestom kao medi-


59

jem za kreiranje strategija sećanja i zaboravljanja, i mestom kao mentalnim poljem i poljem ideja. Umesto zaključka

Ako prostor shvatimo kao dokument u koji ge-neracije godinama i decenijama upisuju tragove stvarajući identitet mesta, onda se pokušaji rani-jih generacija da ostave svoje identitetske otiske urušavaju građenjem novih, najčešće bezličnih i trošnih prostora stvaranih bez svesti o stvarnim potrebama stanovništva. Nastajanje Društvenog centra treba shvatiti kao fluidan proces, živi orga-nizam, kao ideju, ali kao i delo. Na stvaranje Inici-jative za Društveni centar uticali su brojni činioci i brojne inicijative koje su postojale u Novom Sadu godinama ranije. Mesto susreta koje je nedostajalo Novom Sadu, dogodilo se u jednom kratkom i vrlo intenzivnom periodu, te se ideja koja je evolvirala u Delo nastavila razvijati prirodno. U tom smislu i budućnost Društvenog centra nije moguće predvi-deti. Pojedinci koji su se prirodno prepoznali u od-nosu na svoja interesovanja i kreativne discipline nastavljaju da kroz zajedničko delovanje doprinose jačanju ideje o važnosti prava na grad.

22. decembra 2012. godine navršiće se godinu dana od pokušaja stvaranja Društvenog centra u kasarni „Dr. Arčibald Rajs”. Prostor Kasarne i dalje nije u funkciji, a javnost nije upoznata sa njegovom budućom namenom. Objekat unutar kompleksa kasarne koji je korišćen kao prostor Društvenog centra, danas je skriven od pogleda javnosti. Nai-me, gotovo godinu dana posle izbacivanja aktivista iz „prostora Društvenog centra”, Vojska je građa-nima uskratila pravo ne samo na korišćenje ovog prostora, već i pogled na njega, stavljajući preko postojeće kapije teške metalne panele. Postavlja se pitanje uloge ovog performativnog čina i poruke koja je time poslata javnosti.

KORIšĆeNA LIteRAtURA:

Harvey, D. (2003) The Right to the City, interna-tional journal of urban and regional research, Volume 27.Volić, I., Vujkov, N., Bošković, J. (2012) Društveni centar u Novom Sadu – utopija, realnost, utopi-ja. architectural approach, No.2.Sebić, M. (2012) Inicijativa za Društveni centar: Vogliamo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad, uprkos svemu? nova misao, br 15.Društveni centar – potreba, akcija, realizacija (2012) http://pescanik.net/2012/01/drustveni-centar-%e2%80%93-potreba-akcija-realiza-cija/Inicijativa za Društveni centar, Umesto raz-govora – policija, saopštenje za javnost (2012), http://www.drustvenicentar.org/index.php?option=com_content&view=article&id=158%3aumesto-razgovorapolicija&catid=2%3apress-kit&itemid=7&lang=sr


60

plAneTA inOVATiVAcA U OSVAJAnJU JAVniH pROSTORA SmeDeReVA

Autor teksta:Marko Petkovićneformalna grupa planeta inovativaca

Planeta Inovativaca je neformalna grupa mladih koju čine srednjoškolci, studenti i drugi mladi koji žele da daju svoj doprinos gradu u kome se nalaze. Okupili smo se početkom 2010. godine sa namerom da pokrenemo mlade u Smederevu da preuzmu inicijativu, bave društveno-korisnim radom i urade nešto za sebe.

Apatija, bolesti zavisnosti, loše provođenje slobodnog vremena, neinformisanost, nezaintere-sovanost, nezaposlenost, nekultura... sve su to „bo-lesti“ oko 17 000 mladih koji žive u Smederevu. Za-jedno sa Kancelarijom za mlade radili smo na tome da što više svojih vršnjaka i vršnjakinja motivišemo da nam se pridruže u raznim akcijama.

Kroz druženje i stalni kontakt, shvatili smo da bi otvaranje Omladinskog centra u kom bi se mla-di okupljali razdrmalo i probudilo ovaj grad. Kako bi pokrenuli čitavu priču, organizovali smo potpi-sivanje peticije za osnivanje Omladinskog centra. Zahvaljujući sredstvima koja smo dobili od Balkan-skog fonda za lokalne inicijative, dobili smo šansu i podršku da budemo još istrajniji u ostvarenju svoje ideje.

Sakupljanje potpisa za podršku osnivanju Omla-dinskog centra organizovali smo na glavnom grad-skom trgu u više navrata. Peticija je takođe bila i na internetu što nam je veoma pomoglo u zadobijanju

što šire podrške. U roku od šest meseci, u intervalu od aprila do septembra, onlajn peticiju na internetu je podržalo oko 600 ljudi, a samu peticiju na štan-dovima potpisalo je oko 900 ljudi. Tim potpisima dobili smo snažnu podršku za inicijativu za osniva-nje Omladinskog centra u Smederevu. Volonteri i volonterke, glumačke grupe, plesne grupe... svi su se sakupljali oko našeg štanda. Igrom, plesom ili glumom privlačili su prolaznike, delili im promotiv-ne materijale šireći pozitivnu energiju i našu ideju o Omladinskom centru.

Đački parlamenti iz šest srednjih škola Sme-dereva priključili su se inicijativi koju je od samog početka podržavala i Kancelarija za mlade našeg grada. U seriji sastanaka i širenja priče, sastali smo se i sa predstavnicima lokalne samouprave. Pred-stavili smo im inicijativu koju su oni podržali i složili se sa našim predlogom.

Bivši Dom JNA propada napušten i ničemu ne služi. Mladi Smedereva žele da organizuju progra-me, izložbe, svirke i edukacije za svoje vršnjake i vršnjakinje, ali se problem nedostatka prostora gotovo uvek pojavljuje. Zašto im ne pomoći da se problem prostora reši i da se već jednom stane na put odlaženju mladih iz Smedereva koji traže bo-lje uslove za život? Starije generacije pamte da su se baš na ovoj lokaciji nekada često organizovale igranke i ostala zanimljiva dešavanja namenjena mladima i svima koji se tako osećaju. Uz šalu, smeh i maštanje, slobodno vreme se korisnije i kvalitetni-je provodilo, a rađale su se i nove inicijative i pokre-tale mnoge pozitivne ideje.

Upravo zato pokušavamo da u svim pregovori-ma, lokalnim vlastima objasnimo da takav prostor ponovo može da oživi i ponovo postane kultno me-sto za sve mlade. Napušteni objekat blizu parka kod osnovne škole „Dimitrije Davidović“ i prostor


61

„Enigma“ takođe nude mogućnosti za razvoj i po-dršku mladima u Smederevu. Ovo su samo neki od prostora koje smo mapirali.

Gradska vlast je saslušala naše ideje o Omla-dinskom klubu, ali do danas nije pokazala veću za-interesovanost da nam pomogne u relizaciji iako je usvojen Lokalni akcioni plan za mlade Smedereva 2010–2014. godine u kojem piše da nedostaje Klub za mlade tj. usluge koje bi on pružao omladinskim grupama i pojednicima. U akcionom planu tako-đe stoji da nedostaju prostori koji su prilagođeni, raspodeljeni i besplatni za udruženja i amaterske grupe mladih.

Imamo podršku građana i građanki Smedereva, motivisani smo i nećemo odustati od naše ideje da Smederevo dobije Omladinski klub. Nastavljamo pregovore sa lokalnim vlastima...Otključavamo jav-ne prostore!

SMED

EREVO

-PLANETAINOVATIVACA U OSVAJANJU JAVNIH PROSTORA

SMED

EREVO

-PLANETAINOVATIVACA U OSVAJANJU JAVNIH PROSTORA


64

UnDeRgRAD i JAVni pROSTORi UžicA

Autor teksta: Danilo Stojić neformalna grupa undergrad

Undergrad je nezavisna umetnička produkcija i grupa koja postoji i deluje od 2000. godine uglav-nom u Užicu i okolini. Pored organizacije različitih kulturnih događaja, bavimo se izdavačkom, nezavi-snom video i filmskom produkcijom, street art-om i drugim kreativnim aktivnostima. Na ovaj način Undergrad nastoji da ostavi trag i na svoj način učestvuje u kreiranju nezavisne umetničke scene Užica i okoline već više od deset godina.

Za sve ovo vreme, nemamo sopstvene prostori-je ni kancelariju već delujemo iz privatnih domova, prostorija partnerskih organizacija i slično. Kroz svoje akcije mnogo puta smo apelovali na značaj korišćenja napuštenih javnih prostora. Bez obzira da li se to radilo o site-specific umetničkim ak-cijama ili akcijama zauzimanja napuštenih javnih prostora, uglavnom u zatvorenoj sredini kakvo je Užice, ovakva priča nije imala previše efekta. Evo hronologije naših aktivnosti ovog tipa:

2005. godine – u proizvodnoj hali napuštene tekstilne fabrike Frotex, Undergrad je organizovao modnu reviju mlade autorke Ranke Delić i promoci-ju muzičke kompilacije 031: Ispad iz rupe.

Od 2005–2008. godine – Undergrad sarađuje sa E-761: Programom za umetnost i kulturu i deli njiho-vu kancelariju u Narodnom pozorištu Užice; odatle se realizuje veliki broj različitih site-specific akcija, od kojih su verovatno najzanimljivije internacio-nalne pozorišne produkcije na raznim mestima po

gradu (na prometnim ulicama, parkingu, prostoru stare hidrocentrale, u muzejskim trezorima, u na-puštenom železničkom tunelu). U ovom periodu je realizovana i ulična galerija Art pijaca koja i dalje postoji kao otvoreni izložbeni prostor. Tada smo učestvovali i u studiji Umetnost u javnom prostoru, koja se realizovala u saradnji sa Arhitektonskim fa-kultetom Univerziteta u Beogradu.

2008. godine – akcija zauzimanja napuštene streljane u centru grada. Prostor bivše streljane i kuglane bio je napušten skoro 15 godina i imao od-lične uslove da postane novo alternativno kulturno žarište. Zato je grupa mladih kreativaca odlučila da ga zauzme i uredi osllikavanjem praznih zidova grafitima i različitim crtežima i stvarajući nešto od osnovne infrastrukture. Inicijativi za sređiva-nje ovog prostora se osim Undergrada pridružila i ekipa mladih skejtera Užica a prostor smo dodatno oživeli postavljanjem mini rampe za skejt unutar zgrade. Ali samo posle manje od deset dana borav-ka u tom prostoru, bili smo grubo najureni od strane policije. Početak ove akcije je zabeležen u kratkoj dokumentarnoj formi Omladinski centar i možete ga videti na ovom linku: http://vimeo.com/672718 .

Priča sa javnim prostorima se u Užicu nastav-lja krajem 2011. godine kada je Dom vojske Grad-skom kulturnom centru Užica ustupio prostor za obavljanje svojih delatnosti i programa. To je jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne samouprave i Vojske Srbije sa nekom gradskom kulturnom institucijom. Tokom 2012. posle us-postavljanja Gradskog kulturnog centra Užice, u bivšem Domu JNA, videli smo šansu da se više posvetimo zagovaranju za pribavljanje nekog sopstvenog kutka u gradu, ali i da skrenemo pa-žnju ljudi na veliki broj napuštenih i neiskorišće-nih prostora u našem gradu. Zato smo u okviru revije edukativnih radionica i umetničkih akcija


65

Nova era sa brojnim partnerima i Građanskim inicijativama organizovali tribinu o (ne)iskorišće-nim javnim prostorima Užica. Ovom prilikom pri-družile su nam se brojne javne ličnosti, mladi iz Užica i drugih gradova koji su sa domaćom publi-kom podelili svoja iskustva u borbi za osvajanje i otključavanje javnih prostora svojih gradova.

Nakon ove tribine, pitanje napuštenih prostora

Užica je javno otvoreno a za tim su usledili sastan-ci sa zvaničnicima i nekim od organizacija koje su dobile svoj prostor u novoformiranom Gradskom kulturnom centru. Sve je ovo rađeno sa ciljem da se istraži mogućnost da neki od prostora u Užicu koji gotovo već deceniju i više stoje prazni i napušteni, postanu kreativno žarište Undergrada i drugih ini-cijativa koje čine veliki deo nezavisne umetničke scene grada a i šire.

U momentu pisanja ovog teksta, pregovori tra-

ju. Kao jedan od važnih elemenata u našoj inicija-tivi, sastavili smo predlog protokola o poslovnoj-tehničkoj saradnji. Oslanjajući se na ovaj predlog, sastanke i nastavak zagovaranja, nastavljamo bor-bu za osvajanje gradskog prostora.

-UN

DER

GRA

DU

ŽIC

E

-UN

DER

GRA

DU

ŽIC

E


68

Sve veći broj domaćih primera „oživljenih“ jav-nih prostora pokazuju da postoji interes i volja da se takvi poduhvati i inicijative sprovedu u delo. Mladi, predstavnici/e organizacija civilnog druš-tva i različitih neformalnih grupa (uopšte: građani i građanke), polako ali sigurno postaju svesniji da u njihovim gradovima/opštinama postoji veliki broj napuštenih prostora koje baš oni svojim idejama i aktivnostima mogu oživeti. Oni uviđaju da napušte-ne zgrade, bioskopi, prazni domovi kulture, neisko-rišćeni vojni objekti uz malo truda i organizovanosti mogu biti revitalizovani, sređeni i ponovo iskorišće-ni. Pokrećući ovakve inicijative, građani i građanke polako uviđaju da sopstvenim delovanjem mogu drastično promeniti svoje okruženje nabolje, čineći dobro za sebe, svoje komšije, porodicu, zajednicu...

S druge strane, videli smo da su osnovne pre-preke u „otključavanju“ neiskorišćenih i napuštenih javnih prostora od „onih koji poseduju ključeve“:

- Nepostojanje kako nacionalne tako ni lokalne strategije ustupanja ili davanja na korišćenje ra-zličitih prostora- Nepoštovanje i nesprovođenje lokalnih razvoj-nih dokumenata u kojima postoji definisano ustupanje prostora ili saradnja sa udruženjima- Zatvorenost i netransparentnost u radu lokal-nih i nacionalnih institucija- Nesređena i neusklađena zakonska regulativa koja uređuje ovu oblast

- Nepostojanje decentralizovanog političkog sistema u Srbiji. Prevelika zavisnost lokalnih samouprava od različitih nacionalnih tela, kako u upravljanju lokalnim budžetom tako i u odluči-vanju- Politiziranost lokalne zajednice i donošenje odluka u korist pripadnika/ca određene politič-ke partije- Jačanje različitih privatnih interesa koji su u su-protnosti sa opštim interesima društva- Ekonomska nerazvijenost i nestabilnost

Videli smo takođe osnovne izazove i prepreke koje se mogu javiti kod same grupe ili inicijative koje traže prostor:

- Neorganizovanost članova/nica grupe, odu-stajanje pred prvom preprekom, nedovoljno str-pljenje za pregovore sa lokalnom zajednicom ili državnim organima

- Intervencije u/na napuštenim prostorima u praksi često su orijentisane na uži krug kori-snika/ca i publike. Zbog svoje nekomercijalne prirode i anonimnosti, one često ostaju nedo-stupne za širu javnost, što može doprineti još većoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i daljoj zapuštenosti prostora.

zAKlJUČAK i pRepORUKe


69

- Široko raspostranjena predrasuda da se u na-puštenim i zapuštenim prostorima uglavnom okupljaju „problematične“ društvene grupe

Bilo da ste pokrenuli inicijativu za dobijanje pro-stora, bilo da to planirate, ili ste samo prelistavali ovaj priručnik, iskreno se nadamo da vam je, makar i u najmanjoj meri, koristio. Kroz mnogo saveta, objašnjenja zakona, strategija, lokalnih razvojnih dokumenata i studije slučaja, pokušali smo da vam skrenemo pažnju na sve izazove i probleme koje borbu za prostore u Srbiji prate.

U nastavku zaključka, formulisali smo prepo-ruke za sve one koji pokušavaju da otključaju neki prostor ali i za one u čijim se rukama ti ključevi na-laze.

+ Predstavnicima/cama organizacija civilnog društva, formalnim i neformal-nim grupama i pojedincima/kama koji traže prostor, OJP PREPORUČUJE:

OSmišlJAVAnJe pROgRAmA: Prostor sam po sebi ne sme biti cilj, najbitinije je napraviti zani-mljiv i sadržajan program koji bi mogao dugo-ročno da doprinese razvoju društva i vaše lokal-ne zajednice. Na ovaj način privući ćete pažnju vaših sugrađana/ki, medija i šire javnosti. Or-ganizovanjem aktivnosti pre samog konačnog osvajajanja prostora šaljete poruku da je dosta toga moguće i u napuštenom prostoru, a da će još više akcija i programa moći da se realizuje nakon što se prostor u potpunosti oživi.

pRegOVARAnJe + pROmOciJA: Vaša je odluka za koji ćete se od načina opredeliti da se borite za prostor ali akcije u/na prostoru uvek je dobro kombinovati sa širokom promotivnom

kampanjom i stalnim dijalogom i pregovaranjem sa vlasnikom prostora.

SKReTAnJe pAžnJe nA VOJnU imOVinU: Pokrenite pitanje korišćenja vojnih objekata ako se neki od njih nalazi i na teritoriji vaše opštine i grada. I pored toga što je procedura kompliko-vana, ne treba odustati od aktuelizovanja ove priče i postavljanja pitanja korišćenja ovih obje-kata.

UmRežAVAnJe: Dobro je stvarati koalicije sa drugim mrežama ili formalnim i neformalnim grupama, širiti broj onih koji podržavaju vašu ideju, i graditi saveze sa komercijalnim ili pri-vatnim sektorom i formirati što širu podršku u javnosti. Pokrenite blog, sajt, Fejsbuk stranicu, Tviter profil. Neka vam društveni mediji budu najveći saveznici.

DeTAlJnO plAniRAnJe: Lokalne samouprave su uglavnom spremnije da ustupe prostor koji bi trebalo renovirati ukoliko su potencijalni ko-risnici prostora već obezbedili neka finansijska sredstva za sređivanje ili adaptaciju prostora. Iz ovih razloga bilo bi dobro da unapred imate plan kako ćete obezbediti sredstva za sređivanje prostora.

pOznAVAnJe pRAVne RegUlATiVe: Poziva-njem na zakone, strategije i različite nacional-ne i lokalne razvojne dokumente, dajete svojoj inicijativi jačinu, pravnu utemeljenost i što je najvažnije: LEGITIMITET. Političari su na vlasti jer su ih građani/ke slobodno birali. Izglasava-njem određenog dokumenta, oni su dužni da ga poštuju i primenjuju. Koristite svaku priliku i pravnu definiciju u svom zagovaranju da ih na to podsetite. Jedna od vaših aktivnosti mogla bi da bude udruživanje i pravljenje šire kampanje


70

za menjanje pravnog okvira za ustupanje javnih prostora. Moćete pokrenuti inicijativu da se pi-tanje dostupnosti javnih prostora i njihove upo-trebe od strane mladih ili organizacija civilnog društva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno od prioritetnih pitanja u vašoj lokalnoj zajednici.

U nastavku ćemo se fokusirati na sve one koji „drže ključeve“ javnih prostora, tj. na razne donosio-ce odluka. Pokušaćemo da ponudimo načine na koje država i lokalne samouprave mogu da razviju sistem i legislativu u oblasti korišćenja i prenamene javnih prostora, tako da ujedno pomognu u rešavanju ne-dostatka prostora za delovanje raznih formalnih i neformalnih grupa, udruženja građana i pojedinaca. Ovaj skup preporuka namenjen je donosiocima odlu-ka na nacionalnom i lokalnom nivou: 34

+ OJP preporučuje institucijama na nacionalnom nivou:

1. KORIšĆeNJe VOJNe IMOVINe: S obzirom na to da za određene vojne objekte čija je komer-cijalizacija predviđena Master planom, nema za-interesovanih kupaca u toku dugog vremenskog perioda, Ministarstvo odbrane može pomoći rav-nomeran razvoj lokalnih samouprava time što bi pod određenim uslovima, lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji objekat nalazi, isti ustupilo na ko-rišćenje. Jasnim definisanjem uslova pod kojim bi lokalna samouprava bila u obavezi da određeni deo vojnog objekta ustupi na korišćenje udruženjima, ustanovama kulture, centrima za socijalni rad ili obrazovnim institucijama, pomoglo bi se ispunja-

34 Regionalni nivo je izostavljen usled neujednačenog ure-đenja, tj. različitih struktura u različitim sektorima. Međutim, treba napomenuti da je regionalni nivo veoma bitan i da bi ga trebalo dalje razvijati kroz međuopštinsko povezivanje.

vanju potreba različitih inicijativa koje u brojnim lokalnim sredinama traže prostor za svoje aktivno-sti. Na ovaj način, lokalna samouprava odnosno Mi-nistarstvo odbrane, doprinelo bi širenju aktivnosti i programa koji su u opštem interesu zajednice do trenutka kada lokalna samouprava stekne uslove da određeni prostor otkupi ili sklopi ugovor o dru-gačijoj nameni vojnog objekta u skladu sa odredba-ma Master plana.

2. DONOšeNJe NACIONALNe StRAteGIJe RA-zVOJA CIVILNOG DRUštVA: Izrada Strategije za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji je jedan od prioriteta Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Cilj Strategije je da se dugoročno jasno definišu problemi OCD u Srbiji, ukaže na ograniča-vajuće faktore razvoja OCD, definišu potrebe civil-nog društva, pravci razvoja, dogovori jasna podela odgovornosti za proces primene i uspostavi sistem monitoringa i evaluacije implementacije strategije. Donošenje Nacionalne strategije koja jasno defi-niše uloge svih aktera u ustupanju javnih prostora na korišćenje organizacijama civilnog društva i na taj način usmerava buduće inicijative na lokalnom nivou, mora biti prioritet. Građanske inicijative će u narednom periodu zagovarati da se pitanje kori-šćenja javnih prostora nađe u budućoj Strategiji.

+ OJP preporučuje organima lokalne samouprave:

1. Donošenje strategije razvoja civilnog druš-tva i lokalnog akcionog plana za razvoj civilnog društva i definisanje načina upotrebe javnih pro-stora, korake i proceduru za revitalizaciju javnih prostora.

2. Razmatranje statusa poslovnih prostora u vlasništvu glokalne samouprave koji se ne koriste i njihovo preimenovanje i prenamena u prostore


71

namenjene za delatnost udruženja, organizacija i građanskih inicijativa. Na operativnom nivou, to bi podrazumevalo:

- Izrada spiska raspoloživih poslovnih prostora i gde se oni nalaze- Javno objaviti popis poslovnih prostora- Utvrditi proceduru prenamene (transparen-tnost, pravila, kriterijumi)- Smanjiti cene korišćenja ovih prostora, da budu na simboličnom nivou

3. Dati na korišćenje poslovnog prostora me-snih zajednica i opštinske zgrade putem javnog konkursa. Ovo podrazumeva da opštine raspišu konkurs sa jasnim uslovima i kriterijumima za ko-rišćenje prostora na određen period kako bi orga-nizacije civilnog društva, omladinske grupe i druge neformalne grupe mogle da konkurišu i realizuju svoje programe (npr. mladima za otvaranje omla-dinskog kluba ili omladinskog centra).

4. Za kategoriju potencijalnih javnih prosto-ra koji su mogući za revitalizaciju i stavljanje u namenu, razviti proceduru na osnovu koje bi or-ganizacije civilnog društva mogle da apliciraju uz obezbeđenu eksternu podršku u vidu sredsta-va za rekonstrukciju i adapataciju selektovanih, adekvatnih raspoloživih javnih prostora. Lokalna samouprava može učestvovati partnerski u pro-jektima revitalizacije, a faktori poput obima rekon-strukcije, značaja (kulturno-istorijskog) prostora i njegove buduće namene, kao i visine obezbeđenih eksternih sredstava, uticaće na trajanje korišćenja (besplatnog) revitalizovanog javnog prostora od strane organizacije civilnog društva ili neformalne grupe, koja ga je „oživela“.

+ OJP preporučuje gradskim i opštin-skim institucijama/ustanovama (u oblasti kulture, obrazovanja, itd.):

1. Ustupanje dela prostorno-tehničkih kapacite-ta gore pomenutih institucija organizacijama civil-nog društva, omladinskim grupama i neformalnim incijativama bez novčane nadoknade, a prema pravilima i kriterijumima određene ustanove/insti-tucije.

2. Jačanje transparentnosti gradskih i opštinskih institucija raspisivanjem lako dostupnih konkursa i obaveštavanjem javnosti o mogućnosti saradnje sa gore pomenutim ustanovama/institucijama.


72

a

Alternativni kulturni centar Metelkova – Ne-kadašnja kasarna JNA Metelkova u Ljubljani je najstariji skvot na prostorima bivše Jugoslavije. Kasarna je skvotirana 1993. godine i preuređena u veliki alternativni kulturni centar. Za više info po-setite: http://www.metelkovamesto.org/.

c

Crowdfunding – Kolektivna saradnja, pažnja i poverenje ljudi koji se udružuju u mrežu i zajedno ulažu novac i druga sredstva, obično putem inter-neta, kako bi podržali započete napore drugih ljudi ili organizacija. crowdfunding se dešava u razli-čitim prilikama, od pomoći zemljama/gradovima posle prirodnih katastrofa preko građanskog no-vinarstva, umetnika koji traže podršku, finansija-ma za političke kampanje, finansiranja pokretanja kompanije, preduzetništva ili filma do stvaranja besplatnog softvera. U proteklih nekoliko godi-

na, crowdfunding je postao novi način za razvoj filantropije. Mnogobrojni internet sajtovi pozivaju donatore da daju prilog za cilj ili projekat. Iako se praksa zajedničkog cilja/pozivanje donatora pu-tem interneta već u nekoj meri raširila po regionu, najčešće se dešava putem Fejsbuka. Za više info posetite: http://philanthropyposts.squarespace.com/blog-2/2012/11/6/ta-sucrowdsourcing-i-crowdfunding-mehanizmi.html.

d

Društveni centar u Novom Sadu – Društveni pokret koji za cilj ima osnivanje Društvenog centra u Novom Sadu usled nepostojanja prostora za po-jedince i grupe koje se bave aktivnostima od zna-čaja za zajednicu, prostora za nezavisne kulturne, obrazovne, društvene i sportske aktivnosti, pro-stora koji objedinjuje različite sadržaje za kvalitet-no provođenje slobodnog vremena u Novom Sadu. Nakon izbacivanja iz vojne kasarne „Arčibald Rajs“ u širem centru Novog Sada sredinom januara 2012. godine, aktivisti zauzimaju prostor u oviru Kineske četvrti i tamo nastavljaju svoje aktivnosti i svoju borbu za osvajanje javnih prostora.

mAli ReČniK TeRminA „OTVORenO O JAVnim pROSTORimA“


73

Društveni centar Rojc – Najveći i najdugovečniji skvot u Hrvatskoj je bivša kasarna JNA Karlo Rojc u centru Pule, površine oko 20.000 kvadratnih meta-ra. Početkom 1990-ih zgrada postaje utočište rat-nim izbeglicama, a 1991. prvi skvoteri i organizacije civilnog društva polako ulaze i naseljavaju nakon njihovog odlaska. Grad Pula je formalizovao posto-jeću situaciju 1999. godine kada su udruženja potpi-sala prve ugovore o korišćenju prostora. 103 udru-ženja danas imaju sklopljene ugovore o korišćenju prostora bez plaćanja naknade a njihova jedina obaveza je plaćanje troškova električne energije. To je mesto u kojemu danas „žive“ i rade udruženja civilnog društva iz delatnosti kulture, sporta, psi-hosocijalne pomoći i zdravstva, dece i mladih, brizi o osobama s posebnim potrebama, zaštite okoline, tehničke kulture, nacionalnih manjina i ostalih de-latnosti. Ove raznovrsne organizacije su uspešan primer saradnje između gradske vlasti i organizaci-ja civilnog društva. Zgradom upravlja Grad Pula koji finansira održavanje sa oko 200.000 eura godišnje.

j

Javna svojina – Postoji pravo svojine Republike Srbije i to je državna svojina; pravo svojine autono-mne pokrajine je pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave koja se naziva opštin-ska, odnosno gradska svojina. U javnoj svojini mogu biti: prirodna bogatstva, dobra od opšteg intere-sa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica

lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.

Javni prostor – Prostor u/na kog svaki poje-dinac ili pojedinka imaju jednako pravo pristupa, slobodnog i neograničenog korišćenja za svaku aktivnost koja ne ugrožava prava, slobodu i sigur-nost drugih. Javni prostori mogu biti otvoreni (jav-ne površine) i zatvoreni (nepokretnosti) kao što su domovi kulture, bioskopi, domovi vojske, kasarne, prostorije mesnih zajednica, itd.

Javno zastupanje – Proces delovanja sa odre-đenim trajanjem u cilju postizanja željenih promena u društvu, kako bi odnosi moći i raspodela bogat-stva postali demokratičniji i pravedniji i kako bi se marginalizovanim društvenim grupama obezbedili prostor i uloga u javnom odlučivanju. Javno zastu-panje se sastoji od različitih strategija koje imaju za cilj uticaj na donosioce odluka na lokalnom, regio-nalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

K

Katastar nepokretnosti Kn Web – Web aplika-cija “KnWeb” predstavlja internet servis koji omo-gućava pretraživanje baze podataka katastra ne-pokretnosti. Baza podataka predstavlja centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti u Republici Srbiji i formirana je preuzimanjem podatka koji se održavaju u službama za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Bazu podataka moguće je pretraživati preko broja parcele u okvi-ru opštine i katastarske opštine odnosno i preko adrese nepokretnosti (ulica i kućni broj u okviru opštine). O nepokretnostima je moguće dobiti


74

samo osnovne informacije i osnovne informacije o imaocima prava (ime i prezime odnosno naziv pravnog subjekta kao i adresa imaoca prava). Nije moguće pretraživati podatke po matičnim brojevi-ma imaoca prava, niti se ova informacija prikazuje kod pregleda podataka (poštovanje načela Zakona o zaštiti podataka o ličnosti).

l

List nepokretnosti – Osnovni dokument o ne-pokretnostima i stvarnim pravima na njima. List nepokretnosti sadrži podatke o: zemljištu (A list), nosiocu prava na zemljištu (B list), zgradi, stanu, po-slovnoj prostoriji, kao posebnim delovima zgrade, drugim građevinskim objektima i nosiocima prava na njima (V list), teretima i ograničenjima (G list).

m

Mapa javnih prostora – Interaktivna online mapa koja omogućava da se mapiraju objekti i prostori u lokalnoj sredini koji nisu u potpunosti iskorišćeni ili se ne koriste na najbolji način. Mapa je nastala u okviru kampanje “Otvoreno o javnim prostorima” i možete je naći na http://www.javni-prostori.org/ushahidi/index.php/main.

Master plan za raspolaganje viškom vojne imovine – Javno dostupna baza podataka o vo jnim nepokretnostima, koje je Ministarstvo vojske i od-brane RS klasifikovalo kao višak u kojoj se nalaze

detaljne informacije o objektima čija je konverzija u planu. 2006. godine, kada je usvajan, Master plan je obuhvatao ukupno 447 objekata (6 kompleksa suinvestiranja u stanogradnju, 42 kluba vojske, 51 kasarna, 7 sportsko-rekreacionih turističkih centa-ra, 12 aerodroma, 103 skladišta, 56 poligona, 38 ob-jekata uređenja i pripreme teritorije, 120 zemljišnih lokacija, kao i 18 kompleksa u koje spadaju luka, put, vojna ekonomija i sl.), uz mogućnost unošenja novih objekata ili pak povlačenja nekih objekata iz proda-je. Namena sredstava dobijenih prodajom bila da se najveći deo dobijen ih sredstava iskoristi za stam-beno zbrinjavanje pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane. Prema Master planu, predviđeno je pravo preče kupovine koje imaju lokalne samouprave na čijoj se teritoriji vojni objekti nalaze, te mogu biti od značaja za njih. Lokalna samouprava preuzima voj-nu nepokretnost, a zauzvrat predaje ili gradi stano-ve za pripadnike sistema odbrane u vrednosti koja je jednaka vrednosti preuzetog objekta.

Mikrourbanističke intervencije – Sve krea-tivne, inovativne, jeftine, slučajne ili namerne, privremene intervencije u gradskom prostoru, koje mogu biti fizički objekti ili samo procesi i u kojima može učestvovati veći ili manji broj ljudi, organizo-vanih u formalne ili pak neformalne, samoinicija-tivne grupe. Mogu se podeliti na objekte (fizičke, opipljive) i procese (aktivnosti). Prvu grupu čine privremeni arhitektonski objekti, skejt parkovi i drugi sportski objekti, prostorne instalacije, pavil-joni i sl. U drugu grupu spadaju neformalna ili for-malna okupljanja, kulturni događaji, crtanje grafita i drugi vidovi umetničkog izražavanja. Ono što je zajednička karakteristika svih ovih intervencija, to su uklapanje u postojeći kontekst, mala sredstva kojima se to postiže, kreativni i inovativni načini korišćenja prostora, kao i privremeni karakter ovih intervencija.


75

p

Predlog za praktičnu politiku (policy paper) – Dokument u kojem se analizira određeni praktično-politički problem/pitanje, razmatraju raspoložive opcije i na osnovu procene (evaluacije) verovatnih posledica različitih opcija predlaže najbolje reše-nje. Obično ima formu studije ili analize praktične politike.

r

Renovacija – Obnova i opremanje građevine kao celine kojoj su propali pojedini delovi, novim, kojima se vraća udobnost i higijenski kvalitet. Obu-hvata više tehničkih metoda, kao što su restauraci-ja, rekonstrukcija, supstitucija i dr.

Republička direkcija za imovinu Republike Sr-bije – Direkcija vodi jedinstvenu evidenciju o nepo-kretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari (po vrsti i vrednosti) u državnoj svojini i obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, odnosno u zakup nepokretnosti u državnoj svojini; sprovođenje mera zaštite državne imovine putem inspekcijskog nadzora; vođenje upravnog postup-ka radi utvrđivanja postojanja i važenja pravnog osnova za korišćenje državne imovine; upravljanje sredstvima u državnoj svojini (održavanje, osigura-nje); raspoređivanje na korišćenje stambenih zgra-

da, odnosno stanova i poslovnih prostorija; čuvanje i evidenciju poklona u državnoj svojini; uknjižbu državne svojine na nepokretnostima; staranje o naplati zakupnine, kao i druge poslove određene zakonom. Direkcija se sastoji od sledećih unutraš-njih jedinica – sektora: sektor za evidenciju, sektor za imovinski postupak, sektor za finansijsko-ma-terijalne i opšte poslove, sektor za zaštitu državne imovine i inspekcijski nadzor.

Revitalizacija – Celovita obnova, oživljavanje materijalnih i duhovnih vrednosti objekta, spome-nika kulture ili prostornih kulturno-istorijskih celi-na. To je kompleksna metoda koja može obuhvatiti skoro sve tehničke postupke kao i promenu funkci-je objekta ili celine. U doslovnom smislu, reč revi-talizacija označava „vraćanje života“, „oživljavanje“.

s

Skvotiranje – Izraz koji označava zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Ovaj vid zauzimanja napuštenih prostora se vrši iz različitih razloga: radi življenja, stvaranja socijalnog ili kulturnog cen-tra, itd. Najčešće se zaposedaju prazni i zapušteni prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vla-snička situacija nejasna. Na prostorima bivše Ju-goslavije postoji nekoliko uspešnih primera skvo-tovanih mesta. Najstariji i najveći skvot je kasarna JNA Metelkova u Ljubljani koja je skvotirana 1993. godine i preuređena u alternativni kulturni centar. U Mostaru su 1990-ih mladi ljudi skvotirali ratom razrušenu zgradu doma kulture Abrašević, koja je kasnije renovirana i pretvorena u OKC Abrašević.


76

OKC Abraševič je danas centralno mesto alterna-tivnih kulturnih dešavanja u Mostaru.

u

Upis nepokretnosti – Upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Podaci o parceli upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova i isprave za upis kada je to određeno zakonom.

z

Zainteresovani akteri (stakeholders) – Svi pripadnici jedne zajednice koji imaju interes kada je u pitanju rešavanje određenog problema praktične politike, odnosno svi oni na koje bi uticao izbor jed-ne ili druge opcije.

Zakon o javnoj svojini – Novi Zakon o javnoj svojini stupio je na snagu 6.10.2011. godine. Ovim Zakonom su utvrđena tri nivoa vlasništva javne svojine: državni, pokrajinski i nivo lokalne samou-prave. Osnovna novina je da je republika nadlež-nost na korišćenje prostora prenela na opštine, koje onda ovim prostorima raspolažu i vode raču-na o njima. Predstavnici opština ne moraju više da traže saglasnost Republičke vlade za različite do-zvole, već mogu odmah i bez odlaganja da pristupe raspolaganju javnom svojinom. Za dobra u svojini predviđeno je nekoliko vrsta potupaka, i to: slo-

bodan postupak, postupak neposredne pogodbe, specijalan postupak i postupaka javnog nadmeta-nja. Zajedničko za sve vrste postupaka je postoja-nje plana korišćenja i raspolaganja, kao obaveznog dokumenta na osnovu koga se može ustupati pravo korišćenja ili raspolaganja dobrom.


77

Agenda 21 za kulturu: http://www.agenda21culture.net

Alternativni kulturni centar Metelkova u Ljubljani: www.metelkova.org

Asocijacija Nezavisna Kulturna Scena Srbije: http://www.nezavisnakultura.net

Autonomni kulturni centar “MEDIKA”: http://pierottijeva11.org/info

Balkanski fond za lokalne inicijative: http://www.bcif.org

Clubture u Hrvatskoj: http://www.clubture.org

Društveni centar u Novom Sadu: www.drustvenicentar.org

Društveni centar Rojc: http://rojcnet.pula.org/?q=hr/node/203

Ekspedicija Inex film: http://ekspedicijainexfilm.blogspot.com/

Građanske inicijative: www.gradjanske.org

„Grupa Hajde da...“: Priručnik „OK ZONA MLADIH – OMLADINSKI KLUB“, „Grupa Hajde da...“, Beograd , 2012, www.hajdeda.org.rs

[im]possible living – Rethink the abandoned world: http://www.impossibleliving.com/

Kancelarija za odnose sa civilnom društvom Vlade Republike Srbije: http://civilnodrustvo.gov.rs

Katastar nepokretnosti: http://katastar.rgz.gov.rs/knWebpublic/

Masterplan za raspolaganje viškom vojne imovine: http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/index.php

KORiSni linKOVi


78

Ministarstvo odbrane Republike Srbije: http://www.mod.gov.rs

Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije: http://www.mos.gov.rs

Palgo centar: „Oživljavanje braunfilda u Srbiji, Priručnik za donosioce odluka i profesionalce“, Beograd, 2008.http://www.palgo.org/files/knjige/Ozivljavanje%20braunfilda%20u%20srbiji.pdf

Paragraf - Elektronska zbirka zakona i drugih propisa: http://www.paragraf.rs

Pekarna u Mariboru: www.pekarna.org

Pinova vila i Muzej destrukcije u Zrenjaninu: http://www.uazrenjanin.com/aktuelno/aktuelno.html

Pogon – Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade: www.upogoni.org

PPS – Project for Public Spaces: http://www.pps.org

Propisi – Najveća baza propisa u Republici Srbiji: http://www.propisi.com

Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije: http://www.skgo.org

Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja: http://www.gradjanske.org/page/civilsoci-etydevelopement/sr/center/publications.html

Zakon o javnoj svojini: http://mfp.gov.rs/userfiles/file/zakoni/zakon%20o%20javnoj%20svojini.pdf

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka: Publikacija “Prazni prostori Srbije” http://www.zaprokul.org.rs/articledetails.aspx?id=121


79

BelešKe


80


81

Izdavač:Građanske inicijativeCara Dušana 70/511000 [email protected]

za izdavača:Dubravka Velat

Autori/ke:Marija Dimitrijević MiškovićStudije slučaja: Ivana Vulić i Jelena Jureša,Vanja Sokolov, Danilo Stojić, Radojica Bunčić,Marko Petković

tekst priredila:Jelena Ožegović

Dizajn i prelom:Metaklinika

Fotografije:Danijel Šivinjski, Marko Petković,Danilo Stojić, Marija DimitrijevićMišković

štampa: YuTop agencija, Novi Sad

tiraž:500

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

711.4(497.11)(082)

JAVNI prostori i kako ih otključati : praktični priručnik / [autori/ke Marija Dimitrijević Mišković ... [et al.] ; tekst priredila Jelena Ožegović ; fotografije Danijel Šivinjski ... et al.]. - Beograd : Građanske inicijative, 2012 (Novi Sad : YU top agencija). - 83 str. : ilustr. ; 21 cm

Na nasl. str.: Otvoreno o javnim prostorima. - Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. - Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. - Tiraž 500. - Mali rečnik termina “Otvoreno o javnim prostorima”: str. 72-76. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-7408-060-31. Dimitrijević Mišković, Marija [autor][fotograf], 1979-a) Javni prostori - Srbija - ZborniciCOBISS.SR-ID 195592460

Stavovi izneti u publikaciji isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove donatora.

„Bez ambicije da ponudi konačna rešenja, cilj ovog priručnika je da podstakne sve potenci-jalne korisnike i nadležne strukture na odlučnije i konkretnije bavljenje tematikom javnih pros-tora u Srbiji. Iako sada neiskorišćeni i nefunk-cionalni, ovi prostori čine veliki potencijal za stvaranje novih vrednosti, razvoj društvenog aktivizma, omladinskog preduzetništva i šire kulturne ponude” .

„Na neformalnim grupama, udruženjima, umet-nicima, pojedincima itd. je da takve prostore traže, revitalizuju i koriste a na lokalnim samou-pravama, privatnim preduzetnicima i različitim lokalnim i nacionalnim institucijama je da u skladu sa mogućnostima, to svim građanima i građankama omoguće. Zato je ovaj priručnik tu, da svima koji žele da se upuste u borbu za prostor bude alatka i pomoć".

Kampanju podržava USAID u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva" kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC)

Documents

Javni Prostori i kako ih otključati