Embed Size (px)
Citation preview
2 Avgust 2013.
B I Z N I S
3www.serbianmirror.comAvgust 2013.
I Z R E D A K C I J E
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Pole}e ”Er Srbija” strana 6
18 godina od Oluje strana 7
Intervju: Aleksandar Vlajkovi} strana 8
Njujork najve}i izlog Srbije strana 10
Vanjini biseri: Turbane legende strana 11
Kru{eva~ki folklor u ^ikagu strana 12
Ogledalo vam priprema strana 14
Krf “Ostrvo spasa” strana 16
Zemlja ~uda strana 19
Pravoslavlje strana 20
Vremeplov strana 21
Knji`evnost - Opro{tajni dar strana 22
Milanski edikt - Ni{ strana 23
Letnja sezona Srpskog pozori{ta strana 24
Tu`na stvarnost srpskog fudbala strana 25
Feljton: Emir Kusturica strana 26
Zakon strana 27
^estitike i srpski mediji strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Miti} (Ni{),
Milan Lu~i} (New York),
Sta{a Nasti} (Holivud)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Uproteklihdvanaest
godina“Ogledalo” jesvakog mesecaredovno izlazilona prostoruSjedinjenih
Ameri~kih Dr`ava i informisalo Srbe ova`nim dogadjajima u matici, ^ikagu iAmerici.
Osim novina, nebrojeno je humani-tarnih akcija, koncerata, pozori{nih predsta-va i knji`evnih ve~eri, koje je “Ogledalo”organizovalo. Cilj je bio da Srbi, daleko odsvoje zemlje prate razna de{avanja i dakroz takve aktivnosti i dru`enja probudesvoje ose}aje pripadnosti i nacionalnogidentiteta. Ako izuzmemo "AmerikanskiSrbobran" iz Pitsburga, iza koga stoji ~itavavelika srpska organizacija, “Ogledalo” jejedini list na srpskom jeziku koji seobjavljuje i distribuira u celoj Americi. Za“Ogledalo” pi{u poznati novinari iz Srbije,kao i stru~njaci iz oblasti kulture, umetnostii sporta. “Ogledalo” je dobro poznat list uSrbiji, svim generacijama. Nije fraza kadaka`emo da “Ogledalo” spaja i povezuje, jersvih ovih godina mi ~inimo zaista jedannevidljivi most preko Atlantika. Vi ste nesamo ~itaoci, ve} ste svedoci jednog perio-da koji }e kroz mnogo godina u}i u istoriju.Mi za nama ostavljamo pisanu re~, koja }ebiti od neprocenjive va`nosti budu}im gen-eracijama u trenucima spoznaje svojih kore-na i predaka.
Obra}amo vam se ovom prilikomizazvani reakcijom jedne gospodje, koja jenapravila neprijatnu scenu u jednoj odna{ih prodavnica, uz pitanje “Za{to dolar ipo za Ogledalo u prodavnici, kad je u crk-vama besplatno”. Cenjena gospodjo iSrpkinjo, da li ste se ikada zapitali koliko jevremena, truda, anga`ovanja, sredstava iljudi potrebno da bi se objavio jedan~asopis na mese~nom nivou? Skoro svi na{inovinari i dopisnici svih prethodnihdvanaest godina rade bez ikakve nadok-nade. I ne samo to, mi odvajajamo svojedragoceno vreme, tro{imo sopstveno gori-vo i iz svog d`epa pla}amo putarine, park-ing i sve ostale prate}e tro{kove kako bisvojim ~itaocima do~arali slikom i re~juatmosferu na svim bitnim dogadjajima od^ikaga, preko Njujorka, Va{ingtona,Pariza… do matice, i kako bi stigli do svihdestinacija gde su poznate li~nosti koje serado odazivaju na na{e intervjue. Ljudi kojirade za “Ogledalo” su porodi~ni ljudi kojinakon svih dnevnih obaveza, nakonredovnog posla koji obavljaju, koriste svakislobodan trenutak, ~esto sede no}ima zakompjuterom pi{u}i tekstove. I kada se svimaterijali za novine prikupe, sledi korektu-ra, lektura i dizajniranje, koje takodje trajedanima i na kraju odlazak u {tampariju.
Zaposlene u ameri~koj {tampariji nemo`emo zamoliti da i oni u ime “srpstva”za “Ogledalo” rade besplatno. A posla imajo{. Istog dana, po svim vremenskim pri-likama i neprilikama, dok je boja na novina-ma jo{ sve`a, obi~no samo jedna osobanekoliko hiljada novina sama utovaruje iistovaruje u svoje vozilo, kako bi ih {to prepodelila {irom ^ikaga, a tamo gde nemo`emo da stignemo, po na{im crkvama,svim prodajnim mestima i na{im vernimpretplatnicima {irom Amerike {aljemopo{tom i eto dodatnih tro{kova. U tomenam ponekad pomognu dobri ljudi kojiposlom odlaze u tom pravcu.
Tako po`rtvovani i humani ljudi, zakoje ve} godinama o~uvanje srpskognacionalnog identiteta nije puka demagogi-ja i samo prazno slovo na papiru, ve} ozbil-jan i marljiv rad, prava su retkost udana{nje vreme. Verujemo da }e se svi,nakon ove pri~e o na{em li~nom fanansi-jskom, intelektualnom i fizi~kom ulaganju,usaglasiti da je dolar i po, jednom mese~nozaista simboli~na cena i da je bilo kojarasprava o tome krajnje neumesna. Na{ radje svih ovih godina bio veliki i nesebi~an.Neophodno je da svi Srbi na delu poka`u{ta zna~i sloga, jedinstvo i podr{ka u svimsegmentima dru{tvenog `ivota. “Ogledalo”nije obi~an ~asopis, jer kada se objavljujena ameri~kom tlu, a na srpskom jeziku topostaje SRPSKA STVAR! A “Srpstvo” nijeapstraktan pojam, da se samo busamo uprsa {to smo to rodjenjem, to je `iva stvarkoja zavisi od svakog pojedinca, i svakomora da je neguje tako {to }e odr`avatisvoj jezik, veru i ~itavu srpsku zajednicu.
Obra}amo se ovom prilikom svimSrbima, u `elji da objasnimo da je ta srpskastvar ne{to {to bi trebalo da se razume bezmnogo re~i, a podstaknuti neprijatnim ineosnovanim kritikama {to se “Ogledalo” ucrkvama mo`e dobiti besplatno, a u radnja-ma ko{ta dolar i po. Kao vernici, svesnizna~aja duhovnosti, pre svega kod mladih,imamo odredjeni tira` koji distribuiramosrpskim crkvama. To je na{ prilog kako biinstruisali mlade ljude da se duhovnost kaobitan `ivotni element ne sme zapostaviti.Na svim drugim mestima, koja su proda-jnog karaktera, “Ogledalo” }e i dalje ko{tatipo nazna~enoj, svih ovih godina nepromenjenoj ceni. Iz tog razloga, od ovogbroja, objavljiva}emo redovno imena na{ih~italaca - pretplatnika, dobrotvora i donato-ra ( uz njihovu dozvolu naravno) koji namdaju podr{ku, koji su razumeli na{u ideju,brigu i po`rtvovanje. Ti divni ljudi su svesnizna~aja svojih korena i porekla, kao i~injenice da jedino mi sami mo`emo dapodignemo i o~uvamo ugled Srbije u svetu.Njihova imena moraju da se znaju, jer }e ioni zajedno sa "Ogledalom" u}i u istoriju.
Glavni i odgovorni urednikSlavica Petrovi}
RE^ UREDNIKA
ZA[TO DOLAR I POMESE^NO ZA OGLEDALO
Avgust 2013.
S R B I N F O
4
PARASTOS STRADALIM SRBIMASabor Kraji{kih Srba i udru`enje Srba Republike Srpske
odr`a}e parastos za stradale Srbe – Kraji{nike
u zloglasnoj akciji Oluja, 4. avgusta
u Sabornom hramu Svetog VaskresenjaHristovog u ^ikagu, u 12 ~asova.
5701 N. Redwood Dr.
Ovim putem pozivaju sve Srbe i Srpkinje da ovom
pomenu prisustvuju u {to ve}em broju.
Posle parastosa predvidjen je zajedni~ki ru~ak u crkvenoj sali.
Za vi{e detalja obratite se na tel: 773 814 4123Ili 773 817 1247.
11112222.... ggggooooddddiiii{{{{nnnnjjjj iiiiccccaaaa Srpskog Ogledala
19. Oktobar. 2013. u 20hSandy’s Tesla Restaurant
Bogat kulturno – umetni~ki program.Uz veliki broj u~esnika:
peva~a, glumaca i muzi~arana{ list }e i ove godine sve~ano
obele`iti svoj jubilej.
Rezervi{ite ovaj datum i pridru`ite nam se da zajedno proslavimo na{e zajedni~ko
dvanaestogodi{nje srpsko ogledanje. Budite sa nama i uz nas i dalje u cilju
o~uvanja srpskog pisma, kulture, istorije i srpskih vrednosti.
Vi{e detalja u slede}em broju!
Serb Fest 2013.Avgust, 9. 10. & 11.
Holy Resurrection Serbian Orthodox CathedralCome join us for 3 days of fun, food, and dancing.
Experience Serbian culture at its best.Serbian Music & Dancing
Movies in the Serbian Orthodox and Culture ExhibitSerbian Dance Workshop (Big Hall)
Volleyball and Basketball Tournament Champions PresentationSerb Fest Raffle
Serb Fest Silent Auction Winners AnnouncementCome join us! We guarantee you will want to come back for more!
Address: 5701 N. Redwood Drive; Chicago, Illinois 60631Telephone: 773 693 3366
Email: [email protected]
A K T U E L N O
5www.serbianmirror.comAvgust 2013.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
REKONSTRUKCIJA IGODI[NJICA VLADE
Dramski zaplet oko rekonstrukcijevlade, ovih dana se odvija potpunoneo~ekivano. Svakog dana nova vest
smenjuje ju~era{nju. Najnovija je, da je pre-mijer Ivica Da~i} naprednjacimo uputio jasanpoziv: idemo dalje bez URS-a, a ako ne}etetako, onda idemo na izbore ili formirajte nekunovu koaliciju bez socijalista. Na to jepredsednik Tomislav Nikoli} odgovorio: zaizbore uvek ima vremena, ubrzano okon~ajterekonstrukciju. Nikoli}ev predlog nije eksplic-itan, ali je sasvim jasan i glasi da vlada nas-tavi dalje bez Mladjana Dinki}a i Ujedinjenihregiona Srbije. Nagadja se da je Da~i} odlukuo izlasku URS-a iz vlade najverovatnije doneou dogovoru sa SNS-om, jer je u vladi presta-la potreba za URS-om, koji je pre godinudana u vlast uveden samo kako bi se razbilaslika o crveno-crnoj koaliciji. Pre toga Vu~i}je predlo`io promenu ~etiri ministra iz redovanaprednjaka, dok su socijalisti prihvatili pred-log Milutina Mrkonji}a da se izabere noviministar saobra}aja.
O~ekuju}i rekonstrukciju, VladaSrbije obele`ila je prvu godinu rada. ^lanoviVlade su zadovoljni postignutim, a koliko sugradjani zadovoljni najbolje govore rezultatiagencije za istra`ivanje javnog mnjenja FaktorPlus. Ubedljivo najpopularniji politi~ar uSrbiji je potpredsednik Vlade AleksandarVu~i}, koga podr`ava ~ak 68% gradjana, doknjegova stranka bele`i rejting ne{to ve}i od40%. Svi ostali politi~ari su daleko izaVu~i}a, 23% poverenje daje premijeru IviciDa~i}u, {to je daleko iznad popularnosti nje-gove partije, dok je tre}i lider demokrataDragan Djilas, kojem veruje 18% ispitanih.Predsedniku Demokratske stranke SrbijeVojislavu Ko{tunici veruje 14% gradjanaSrbije, Bojanu Pajti}u 9%, lideru Ujedinjenihregiona Srbije Mladjanu Dinki}u 6%, koliko i^edomiru Jovanovi}u, predsedniku LDP.
Dve tre}ine gradjana Srbije smatrada Vladu treba rekonstruisati, jer }e to dovestido su{tinskih promena i napretka, a oko 40%ka`e da je re~ o politi~kim igrama i da supromene kozmeti~ke. Na pitanje za{to se nekiministri jako opiru rekonstrukciji, gradjaniodgovaraju da je to zbog gubitka li~nog ipoliti~kog integriteta, odnosno zbog gubitkaprivilegija i mo}i, dok samo 7% ka`e da min-istri ne `ele da odu, jer misle da su ~asnoradili posao. Upravo taj otpor rekonstrukcijimogao bi biti glavni razlog za raspisivanjevanrednih parlamentarnih izbora. Oko 44%gradjana smatra da bi izbori mogli bitiraspisani, jer se neke stranke opiru borbi pro-tiv kriminala i korupcije, a svega 4% kaorazlog za izbore vidi nere{eno pitanje Kosova.
Obele`avaju}i prvu godinu radaVlade, govore}i o njenim uspesima, premijerIvica Da~i} je rekao: “Pokazali smo da
mo`emo da re{avamo probleme i da supromene nezaustavljive. Cilj nam nije dapoja~amo svoju vlast ve} da promenimoSrbiju. Verujem da }e ova vlada ostavitineizbrisiv trag u politi~koj istoriji Srbije. Sadasledi glavna bitka – bitka za budu}nostSrbije”. Da~i} se povodom godinu dana radazahvalio i Srpskoj naprednoj stranci i rekao daje zadovoljan ne samo na~inom funkcionisan-ja vlade ve} i njenim rezultatima. “Zadovoljansam rezultatima Vlade. Na{ cilj je da Srbijabude slede}a ~lanica EU. Prvi sam premijerkoji posle godinu dana ima rezultate s kojimaizlazi pred javnost”, izjavio je Da~i} i dodaoda je prvi premijer vlade koja se rekonstrui{ezbog jo{ boljih rezultata, {to pokazuje da onapostoji zbog Srbije, a ne zbog sebe. “Vodilismo politiku bez maski, ovo je prva vladakoja i pored te{ke situacije u`iva i poverenjei o~ekivanje gradjana da }e biti bolje”,naglasio je Da~i}.
Prvi potpredsednik vlade Aleksandar
Vu~i} je rekao da je vlada bez ikakvog pri-tiska podizala lestvicu ̀ ele}i bolje i vi{e. “Imai rezultata kojima ne mo`emo da se pohval-imo, zato sledi rekonstrukcija”, rekao je Vu~i}i dodao da je potrebna i podr{ka gradjana zate{ke promene u javnim preduze}ima, jer jecilj da slede}e godine imamo 40.000 do50.000 manje nezaposlenih. “Najva`nijepostignu}e ove vlade je to {to je unela nov-inu u politi~ki `ivot Srbije – neuporedivove}u odgovornost, ozbiljnost i posve}enostposlu i podigla lestvicu kad je re~ o ciljevi-ma i rezultatima, rekao je Vu~i}. Dve stvarisu izgledale nemogu}e, a sad su ~injenice –Srbija je dobila otpo~injanje pregovora ipovela sna`nu borbu protiv korupcije, a cilj zanaredni period je modernizacija, odnosnonapredak srpske ekonomije, dodao je Vu~i}.
Ni ~lanovi Da~i}eve vlade nisuuspeli da izbegnu zamku prethodnika – olakosu obe}avali, a malo toga ispunili. Pre godinudana gradjanima je saop{teno da }e vladasmanjiti broj nezaposlenih, dovesti investitorei od Srbije napraviti „pristojnu i uspe{nu
dr`avu”. Otada je mese~no bez posla ostajalo4.500 ljudi, a koliko je njih zahvaljuju}i par-tiji do{lo do radnih mesta, mo`e samo da senagadja. Departizacija javnih preduze}a bila jejedno od glavnih obe}anja Aleksandra Vu~i}ai ministra privrede i finansija MladjanaDinki}a. Osim toga, Dinki} je obe}avao da }esmanjiti javni dug, a u odnosu na pre godinudana pove}an je za 1,3 milijarde dinara.Prognozirao je smanjenje deficita do kraja2013. na 4%, a izvesno je da }e biti ve}i od5%. Takodje, obe}avao je da }e do kraja2012. Srbija potpisati velike ugovore sa kom-panijama iz EU, Kine, Kuvajta i Emirata.Nijedan nije sklopljen. Nije ni blizu da ukinevi{e od 130 parafiskalnih nameta, {to jeobe}ao. Da~i} je obe}ao smanjenje rupa ubud`etu, birokratije, trgovinskih mar`i nabebi-opremu i dvostruko ve}i bud`et zapoljoprivredu. Nije napravio ni korak ka tome.Ministarka zdravlja Slavica Djuki} Dejanovi}obe}ala je da }e centralizovati javne nabavke
u zdravstvu, u ~emu je i uspela, ali po cenunesta{ice lekova. @arko Obradovi} je prviministar prosvete koji nije uspeo da organizu-je polaganje male mature. Iako je ministarpoljoprivrede Goran Kne`evi} dao samo jednoobe}anje, nije ga ispunio, nije produ`io rok zaliberalizaciju carinskih stopa na poljoprivredneproizvode. On je bio okupiran re{avanjemafere „mleko”, koja je okon~ana pove}anjemdozvoljene koncentracije otrovnog aflatoksinau njemu. Ministar gradjevine Velimir Ili}samo je uspeo da predstavi projekat „srpskihku}a”, ministar prirodnih resursa MilanBa~evi} takodje nije daleko dogurao samoravskim kanalom, dok je ministarsaobra}aja Milutin Mrkonji} izbegavao davan-je bilo kakvih obe}anja, a pre svega rokova.
JEDINSTVENO NAKOSOVSKE IZBORE
Na 14. trojnom sastanku predsednikaVlade Srbije Ivice Da~i}a, kosovskogpremijera Ha{ima Ta~ija i {efa
evropske diplomatije Ketrin E{ton u Briselu jepostignut zna~ajan napredak, a posebno opitanju u~e{}a Srba na predstoje}im lokalnimizborima na Kosovu i Metohiji – zajedni~kisu ocenili u~esnici sastanka. Da~i} je izjavioda je vrlo zadovoljan napretkom u oblastiorganizacije lokalnih izbora, odnosno stvaran-ja uslova da kosovski Srbi u~estvuju na njima.On je precizirao da je Srbima potvrdjenopravo da mogu da glasaju sa li~nim dokumen-tima koja sada poseduju, kao i da je dogov-oreno da bude obezbedjeno mesto za pred-stavnike srpske liste u Centralnoj izbornojkomisiji i drugim izbornim telima – istakao jeDa~i}.
Dr`avni vrh Srbije pozvao je Srbesa severa Kosova i Metohije da izadju nalokalne izbore 3. novembra jedinstveno,izjavio je savetnik predsednika Srbije MarkoDjuri}, posle razgovora dr`avnog vrha sapredstavnicima lokalnih samouprava Srba sasevera KiM. „Nijedna odluka vezana zaizbore na KiM ili za budu}nost srpskog nar-oda ne}e biti doneta bez u~e{}a predstavni-ka srpskog naroda i bez u~e{}a svih gradjanaSrbije na KiM. Cilj je zajedni~ka strategijaza ostvarivanje dugoro~nih dr`avnih inacionalnih interesa na KiM”, rekao jeDjuri}.
Predsednik op{tine Zve~an Dragi{aMilovi} je rekao da }e o izlasku na izborepredstavnici Srba jo{ razmisliti. Ovo je bioprvi u nizu sastanaka, dr`avnog vrha i pred-stavnika Srba ju`no od Ibra, a najavljeno jeda }e se o tome jo{ razgovarati sve dok se nepostigne jedinstveni stav o izlasku na izbore.
SRBIJA OD 1. SEPTEMBRA
PRIDRU@ENI ^LAN EU
Srbija }e od 1. septembra dobiti statuspridru`ene zemlje EU, kada }e nasnagu kona~no stupiti Sporazum o sta-
bilizaciji i pridru`ivanju (SSP), na osnovunajnovije odluke Saveta ministara EU naposlednjem zasedanju, pi{u beogradske“Ve~ernje novosti”. Litvanija je, kao trenutnipredsedavaju}i EU, poslala ratifikacioniinstrument Savetu ministara EU, {to je bioposlednji u nizu poteza po evropskim pre-stonicama, posle ~ega je na julskom zasedan-ju Savet ministara, po unutra{njoj proceduriodobravanja, bez glasanja, u ime EU potvr-dio zaklju~enje SSP, naveo je list. Proceduraje ovim definitivno zavr{ena, jer SSPautomatski stupa na snagu po{to ga ratifiku-ju sve ~lanice, zainteresovana zemlja,Evropski parlament i sve to potvrdi Savetministara EU, prvog dana drugog mesecaposle overe, {to u ovom slu~aju zna~i 1. sep-tembra. Time se direktno sti~e i status dr`avepridru`ene Evropskoj uniji, navele su“Ve~ernje novosti”.
Klju~ni ljudi u Vladi: Ivica Da~i} i Aleksandar Vu~i}
6 Avgust 2013.
A K T U E L N O
Potpisan sporazum o strate{kom partner-stvu “Etihada” i “Jata”. “Etihad” preuz-ima 49 odsto udela u “Jatu”, a dr`ava
sa 51 odsto ostaje ve}inski vlasniknacionalnog avioprevoznika koji menja ime u“Er Srbija”. Nadam se da }e “Er Srbija” letetidugo, visoko i sigurno na sopstvenim krilima,poru~io vicepremijer Aleksandar Vu~i} naceremoniji potpisivanja ugovora.
Kompanija iz Abu Dabija “Etihad”,prema danas potpisanom sporazumu ostrate{kom partenerstvu, preuzima 49 odstoudela u “Jat ervejzu”, a dr`ava }e, sa 51 odstoudela, ostati ve}inski vlasnik nacionalnogavioprevoznika koji menja ime u “Er Srbija”.Sporazum su potpisali prvi potpredsednikVlade Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednik“Etihada” D`ejms Hogan, a sve~anosti suprisustvovali i premijer Srbije Ivica Da~i} iministar finansija i ekonomije MladjanDinki}.
Aleksandar Vu~i} je, na ceremonijipotpisivanja ugovora, zahvalio stranim part-nerima na poverenju u srpske pilote,mehani~are, na{u pamet, leta~ku tradiciju ispremnost da savladamo lekciju. Na nama jeda to poverenje opravdamo, ka`e Vu~i}.
Zahvalio je i ljudima iz Vlade Srbijekoji su zaslu`ni za sklapanje ovog ugovora,medju kojima je i dosada{nji ministar finansi-ja i ekonomije Mladjan Dinki}.
Posebnu zahvalnost, kako je istakao,dugujemo {eiku Muhamedu, ~ija je “vizija i`elja da Srbija bude ja~a, modernija iuspe{nija, pomogla da se dodje do ovakvogprojekta”.
Nadam se da }e “Er Srbija” letetidugo, visoko i sigurno na sopstvenim krilima,naglasio je vicepremijer Vu~i}.
Poru~io je i da je danas veliki iva`an dan za Srbiju, jer }e srpski avion bitipostavljen na pistu za uzletanje, a ugovor sa“Etihadom” omogu}i}e Srbiji tehnolo{ko iposlovno okru`enje u kojem }e 30 milionaputnika dobiti pouzdanog prevoznika dozna~ajnih destinacije Evrope i sveta.
Kako je rekao, kona~no }emo mo}ida ka`emo da smo lideri regionu, a da to nezvu~i pateti~no i da nam se niko zbog togane ruga.
Predsednik “Etihada” D`ejmsHogan najavio je da }e u kompaniju “ErSrbija” biti “upumpano” 40 miliona evra.
Hogan je poru~io je da je aviokom-panija iz Abu Dabija opredeljena za to daSrbija dobije novu nacionalnu aviokompanijui da Beograd pretvori u ~vori{te celogBalkana.
“Ne bismo bili ovde da ne veruje-mo da }e ‘Er Srbija’ imati uzbudljivubudu}nost. Postavili smo jasne ciljeve prof-itabilnosti. Ovo je veliki dan ne samo za ‘ErSrbiju’, ve} i za Etihad”, poru~io je Hogan inajavio promene, od menad`menta do flote.
Kako je objasnio, novo srpskoosoblje “Etihada” upotpuni}e postoje}eosoblje JAT-a.
Takodje, najavio je da }e se faznouvoditi novi avioni, a planirane su i nove des-tinacije – Abu Dabi, Melburn, Sidnej, ^ikago.
Hogan je istakao da je za novibrend zaslu`na srpska studentkinja TamaraMaksimovi}.
Kompanija }e imati i “mapu puta”– kratkoro~nu, srednjero~nu i dugoro~nu.
Kada je re~ o floti, Hogan jenajavio najpre obezbedjivanje 10 novih aviona“erbas” A319, ali i plan da i oni u narednih24-36 meseci budu zamenjeni jo{ modernijim
avionima Boing 737.“Bi}e potrebno doneti i neke te{ke
odluke, bi}e potrebno unutra{nje restruktururi-ranje”, upozorio je Hogan.
Dane Kondi} na ~elu “Er Srbija”
“Promene zavise od liderstva”,rekao je Hogan, dodav{i da je novoimenovanidirektor Dane Kondi}, sa 20 godina iskustva,
“pravi ~ovek na pravom mestu”.Kondi} je rodjen u Sidneju kao prva
generacija iseljenika iz SFRJ. Ima 20 godinaiskustva u avio-industriji i turizmu. Ima dvo-jno dr`avljanstvo i govori srpski i engleskijezik.
Prema pisanjima medija, Kondi} jebio na najvi{im rukovode}im pozicijama u“Etihadu”.
Krajem devedesetih bio je menad`errazvoja poslovanja u australijskoj kompaniji“Kvantas” i {ef globalne prodaje u “Malezijaerlajns”, od 2001. do 2005. godine.
Pre nego {to je do{ao u “Etihad”
pro{le godine, bio je na visokimmenad`erskim pozicijama kompanija koje sebave turizmom – “Kuoni travel”, i “Abakus
interne{enal”.U medjunarodnim poslovnim kru-
govima, Dane Kondi} koji je dete srpskihiseljenika sa Kozare u dana{njoj RepubliciSrpskoj, poznat je kao Deni Kondi}.
Supruga mu je poreklom Srpkinja, ai deca mu govore srpski. Kondi} }e “ErSrbiju” zvani~no preuzeti od oktobra.
“Jat” je prvi put ponudjen na proda-ju 2008. godine, ali se na tender niko nijejavio, a jo{ od 2007. kao potencijalni partneri“Jata” u medijima su pominjani ruski“Aeroflot”, “Island er”, “Turki{ erlajns”,“Baltik aviej{n sistems”, konzorcijumdoma}ih privrednika, “Er Ej{a” i “Etihad”.
Na prvom tenderu 2008. godine,bilo je ponudeno 51 odsto kapitala “Jata” poceni od 51 miliona evra. Na drugom tenderu2011. godine za osnivanje nove srpskeaviokompanije javio se samo “Baltik aviej{nsistems”, koji je kasnije odustao.
Doma}i stru~njaci o~ekuju da biudomljavanje srpskog nacionalnog aviopre-voznika trebalo da donese kona~nore{avanje problema u poslovanju “Jata”.Dr`ava }e preuzeti dugove “Jata” od 170miliona evra.
“Etihad” je uspostavio redovnednevne letove od 15. juna na liniji AbuDabi-Beograd, i “Jat” ima svoj kod na toj avi-oliniji na osnovu sporazuma o komercijalnojsaradnji dve kompanije na vi{e od 40 deseti-nacija.
Bliskoisto~ni avioprevoznik je jednaod najboljih firmi u toj bran{i u svetu.
“Etihad” je pro{le godine prevezao10,3 miliona putnika, a putni~ki i robni sao-bra}aj obavlja ka 94 odredi{ta na Bliskomistoku, u Africi, Evropi, Aziji, Australiji iameri~kom kontinentu sa flotom od 77 avionaErbasa i Boinga.
Ima 29 odsto vlasni~kog udela unema~kom “Er Berlinu”, 40 odsto u “ErSej{elima”, oko tri odsto u “Er lingusu”, devetodsto u kompaniji “Vird`in Australija” a utoku je preuzimanje 24 odsto indijskog “D`etervejza”.
POLE]E ”ER SRBIJA”
Dinkic: Srbija dobila krilaOdlaze}i ministar finansija i privrede Mladjan Dinki} ka`e da je potpisivan-
je ugovora sa “Etihadom” odli~an dan za Srbiju i dogadjaj od nacionalnog
zna~aja.
“Srbija je od danas dobila sna`na krila”, rekao je Dinki} novinarima nakon
potpisivanja ugovora. Dinki} ka`e da je zbog toga vredelo godinu dana radi-
ti u Vladi i dodao da je današnji dan jedan od takvih “zbog kojih uopšte vredi
`iveti i raditi”.
Dinki} je naveo da niko pre godinu dana nije mogao ni da zamisli da }e se
ovakav partner na}i za posrnuli JAT koji, kako je rekao, ima prastare avione.
S R P S K A S T V A R N O S T
7Avgust 2013.
Rasku}eni srpski narod, prognan iz
Hrvatske u leto 1995. godine, u
najve}em egzodusu u proteklom
veku jo{ vapi za pravdom. Posle 18 godina
od po~etka vojne operacije “Oluja”, oteta
ognji{ta su jo{ pusta. Za nestalim `rtvama i
dalje se traga. Povratak Srba je minoran,
vra}aju se uglavnom starci. Osamnaestu
godi{njicu vojne operacije Oluja, najve}eg
pogroma Srba, ve}ina prognanih do~ekuje u
Srbiji bez svog krova nad glavom, mnogi
jo{ uvek u kolektivnim centrima, ali i {irom
sveta. Poslednjih godina apsurd je jo{ ve}i,
jer je manji broj onih koji su se vratili u
Krajinu, u odnosu na broj Srba koji pono-
vo napu{ta Hrvatsku. Takvu sudbinu
do`ivelo je oko 220.000 proteranih Srba,
koji su imali sre}u da spasu samo gole
`ivote i mo`da po koju kesu. Ubijeno ili
nestalo je oko 2.000 Srba, mnogi od njih
nisu ni danas propisno sahranjeni, 3.200
nesre}nika je deportovano u logore, a
po~inioci nisu adekvatno ili uop{te ka`njeni.
Taj crni 4. avgust 1995. godine Srbi }e jo{
dugo pamtiti, a ironija je da je jedan od
najmra~nijih datuma u svojoj istoriji,
Hrvatska koja je ~lanica EU, slavi kao svoj
dr`avni praznik. Zlo~in etni~kog ~i{}enja
celog jednog naroda, hiljade ubijenih i
mu~enih, stravi~na kolona prognanih od
Knina do Beograda, poraz je svake ljud-
skosti i ~ove~nosti koji nikada ne smemo
zaboraviti.
M. Maljkovi}
Kancelarija za obnovu i stambeno zbrinja-
vanje Hrvatske saop{tila je da 31. avgus-
ta isti~e rok za podno{enje zahteva za stam-
beno zbrinjavanje povratnika – biv{ih nosioca
stanarskog prava van podru~ja posebne
dr`avne pomo}i. Stambeno se zbrinjavaju lica,
odnosno, povratnici, izbeglice, prognanici,
raseljena lica – biv{i nosioci stanarskog prava
u stanovima u dru{tvenom vlasni{tvu, koji se
`ele vratiti i trajno `iveti u Hrvatskoj, bez
obzira da li se nalaze van ili u zemlji.
Uslov za stambeno zbrinjavanje je
da lica nemaju u vlasni{tvu ili suvlasni{tvu
drugu useljivu porodi~nu ku}u ili stan na
podru~ju Hrvatske ili na podru~ju dr`ava
nastalih raspadom biv{e SFRJ ili drugim
dr`avama u kojima borave, ili da na drugi
na~in nisu stekli pravni polo`aj za{ti}enog
korisnika najma. Stambeno zbrinjavanje biv{ih
nosioca stanarskog prava obezbedjiva}e se u
gradovima i op{tinama Hrvatske gde su ta lica
1991. godine imala prijavljeno prebivali{te,
odnosno, koristile stan u dru{tvenom
vlasni{tvu.
Ako to nije mogu}e, odgovaraju}e
stambeno zbrinjavanje bi}e obezbedjeno na
drugim podru~jima Hrvatske u skladu sa
raspolo`ivo{}u useljivog stambenog prostora.
Iz Kancelarije podse}aju da je
hrvatska Vlada donela 4. aprila Odluku o
stambenom zbrinjavanju povratnika – biv{ih
nosioca stanarskog prava izvan podru~ja
posebne dr`avne pomo}i koja je stupila je na
snagu 18. aprila. U skladu sa ovom odlukom,
rok za podno{enje zahteva ponovno je otvoren
od 18. aprila do 31. avgusta. Za podno{enje
zahteva za stambeno zbrinjavanje na
podru~jima posebne dr`avne pomo}i nema
utvrdjenog krajnjeg roka.
www.dijaspora.gov.rs
ZAHTEVI ZA STAMBENO ZBRINJAVANJE
POVRATNIKA DO 31. AVGUSTA
OSAMNAEST GODINA OD OLUJE
Trgovi{te: Od po~etka
godine samo 14 brakova
Popis: U 85 mesta po deset
stanovnika
Jo{ malo pa pod jednu {ljivu
SRBIJA }e 2030. godine
imati tek ne{to vi{e od {est
miliona stanovnika, od kojih
}e dve tre}ine `iveti u
Beogradu, Ni{u, Novom
Sadu i jo{ nekoliko gradova.
Najve}i broj sela van
Vojvodine i doline Morave
bi}e napu{ten. Prvi put neza-
poslenost ne}e biti goru}a
tema, jer }e nam nedostajati
radna snaga. Zato }e
zdravstveni i socijalni fon-
dovi da do`ive kolaps, jer }e
biti gotovo dvostruko vi{e
starih nego mladih koji rade
i stvaraju.
U ovom ili jo{
mra~nijem scenariju bliske
budu}nosti na}i }e se Srbija
ukoliko i u godinama koje
su pred nama budu nastavl-
jeni negativni demografski
trendovi. Sada{nja situacija
je te{ka, ali najgore tek
sledi. Stru~njaci procenju-
ju da }emo ve} za dve
decenije popiti prvi
demografski {amar, koji
}e upaliti alarm u dru{tvu.
Sva je prilika da }e tada
ve} biti prekasno da se
bilo {ta promeni, posebno
{to svi parametri pokazuju
da je stanje sve gore.
P o p i s
stanovni{tva, statistika,
demografska istra`ivanja i
procene saglasni su u jed-
nom – zbog negativnog
prirodnog prira{taja
stanovni{tvo Srbije svakog
dana opadne za vi{e od 80
stanovnika. Danas nas je
za vi{e od 311.139 manje
nego 2002. godine.
Prose~na starost stanovni-
ka Srbije je 42,2 godine, a
u pojedinim selima u
isto~noj i ju`noj Srbiji i
preko 50 godina. Na mapi
Republike je ~ak 1.458
naselja u kojima nije rod-
jeno nijedno dete. U
poslednjih deset godina u
inostranstvo je oti{lo da `ivi i radi
146.500 mahom visokoobrazovanih ljudi
na vrhuncu reproduktivne zrelosti.
Sve ove brojke i slova jasno
pokazuju da je Srbija na ivici demograf-
skog sunovrata koji }e svoje pravo lice
pokazati ve} za dvadesetak godina. Iako
su borba protiv bele kuge, stimulisanje
radjanja i o`ivljavanje sela de`urne teme u
javnosti, naro~ito pred izbore, pravi potezi
jo{ uvek izostaju. Borba za budu}nost za
sada se svodi samo na upozorenja sta-
tisti~ara i besomu~no birokratsko pisanje
strategija, akcionih i drugih planova koji
padaju u zaborav u prvoj nedelji po usva-
janju.
Jednostavan odgovor na pitanje
kako ubla`iti demografsko propadanje
Srbije, prema oceni stru~njaka, ne postoji.
Populaciona politika koja bi zaustavila
promaju koja sve ja~e duva medju prored-
jenim stanovni{tvom Republike mora da
podrazumeva ozbiljan rad koji }e gradjan-
ima da osigura ve}i `ivotni standard i
bolje uslove `ivota. To bi umanjilo
migracije u inostranstvo, ali i ljudima u
selima sa zaparlo`enim njivama i bez
{kola i ambulanti omogu}ilo ostanak i
pristojan `ivot.
Izvor: Novosti
Sve je vi{e ispra`njenih sela i gradova, Srbija je na ivici demografske propasti, za desetak godina bi}e nas samo {est miliona. Prvi efekti
podr{ke radjanju, ako se odmah preduzmu, tek 2050. godine.
NESTAJEMO KAO NAROD
D I J A S P O R A - M A T I C A
8 Avgust 2013.
Urazgovoru za na{ list AleksandarVlajkovi}, zamenik direktoraKancelarije Vlade Srbije za saradnju
s dijasporom i Srbima u regionu, isti~e daprava komunikacija ne postoji i da se svodina razgovore sa pojedincima, {to nijedovoljno da se iskoristi jedan od najzna~ajni-jih resursa Srbije. Komunikacija se zna~ajnomo`e unaprediti i stvaranjem Internet plat-forme Srbije, {to je i preduslov za razvijanjedopunskih {kola na daljinu, koje mogupomo}i zaustavljanju asimilacije Srba u svetu.
Mnogo se govori o zna~aju dijas-pore za maticu. Koliko smo taj potencijaliskoristili?
- Mnogo se govori, a malo ~ini.Kada su u pitanju na{i ljudi u svetu, naj~e{}ese govori o potencijalnim mogu}nostima i ono{to se odavno zna. ^esto se ponavlja i ono {toje neta~no. Ta~no je da su na{i ljudi u rase-janju neslu}eni potencijal za o`ivljavanje iuklju~ivanje Srbije u svetske tokove i ako tobrzo ne shvatimo nastavi}emo da kaskamo zasvetom. Minulih decenija desetine hiljadamladih ljudi i to onih naj{kolovanijih inajboljih oti{lo je u svet. Da su ostali kod ku}eimali bismo mnogo vi{e nezaposlenih inesre}nih. Sad to treba da pretvorimo u pred-nost. Armiju na{ih naj{kolovanijih ljudi imamou najmo}nijim kompanijama sveta, u privat-nom biznisu, na univerzitetima, nau~nim insti-tucijama... na`alost nemamo dovoljno razvi-jenu komunikaciju sa njima. Ne znamo onjima ni gde su, ni {ta rade. Oni ne znaju {tami kao dr`ava ho}emo i {ta mo`emo da imponudimo. Informacije o na{im ljudima usvetu, o tom najvrednijem resursu zemlje goto-vo da ne postoje. Pogotovo objedinjene. Ranijeje i Ministarstvo za dijasporu obmanjivalojavnost o broju Srba u svetu, o bazama podata-ka koje poseduje, o srpskim organizacijama.Sve je to bilo u najmanju ruku neta~no. Tapraksa se vi{e ne sme nastavljati. Kancelarijaje nasledila jednu bazu podataka, koja jedobrim delom bila neta~na i neupotrebljiva. Daje sre}a mogli smo danas imati interaktivnukomunikaciju sa stotinak hiljada na{ih ljudi usvetu i zamislite {ta bi to zna~ilo za dr`avu.
Vreme u kome `ivimo je vremekomunikacija, vreme Interneta, kome semoramo prilagoditi, jer od toga mo`emoimati neslu}ene koristi.
U javnosti se ~esto iznose razli~itecifre o broju Srba u svetu i broju srpskihorganizacija. [ta je najpribli`nije istini?
- Broj Srba u svetu je po{tapalica zaone koji pri~aju o dijaspori, a nemaju {ta daka`u. Oni ka`u da u dijaspori `ivi 3, pa 3 ipo, zatim 5, pa 5 i po miliona Srba. [to seti~e srpskih organizacija u svetu i pri~e dapostoji preko 1000 organizacija i te pri~e suneozbiljne. Na`alost i to su neproverene
pri~e, jer mi u Kancelariji imamo samo stoti-nak registrovanih, od kojih ve}inu ~ine onesastavljene od nekoliko ljudi ili samo jednog~oveka. Na`alost, ozbiljnije srpske organizaci-je u svetu mogu se na prste nabrojati. Jedinipravi sto`er okupljanja Srba u svetu je srps-ka crkva i da nije nje srpstvo u rasejanju bise u mnogo ve}oj meri istopilo. Nemamodovoljno srpskih organizacija u svetu, jer imdr`ava nije pru`ala logisti~ku podr{ku da seorganizuju. Tamo gde su te organizacije i
postojale, ona je poku{avala da se me{a u nji-hov rad.
Koliko nas ima u svetu to niko nezna. Popis je nemogu}e organizovati. Ali,na{ih ljudi u svetu ima vi{e nego dovoljno dabismo morali da se njima bavimo. Oni tozaslu`uju, a i mi se zbog nas samih moramobaviti time, jer saradnja svima mo`e donetikoristi. I nama i njima i dr`avama u kojimadanas `ive. Na osnovama te koristi za sve,treba razvijati saradnju.
[ta ina~e smatrate najve}im prob-lemom srpskog rasejanja?
– Zemlje u koje dolaze na{i ljudiprirodno nisu mnogo ni zainteresovane dao~uvaju nacionalnu pripadnost onih koji sedoseljavaju. Deca novodo{lih, sve manje gov-ore maternji jezik, ne znaju dovoljno o svomporeklu, o istoriji, tradiciji, veri jer roditeljinemaju dovoljno vremena da se time bave.
U pro{losti, u evropskim zemljamaimali smo dopunsku nastavu na maternjem
jeziku. U~io se srpski jezik, istorija, geografi-ja... U~ilo se ono najzna~ajnije i najva`nije, {topripadnik jednog naroda treba da zna. Na`alost,danas smo u toj meri osiroma{ili da dopunskanastava predstavlja kap u moru potreba. Dr`avanema mogu}nosti da finansira ni postoje}i brojnastavnika. Otuda je zanemarljiv broj deceobuhva}en dopunskom nastavom.
Taj problem se mora re{avati imogu}e ga je re{iti. Mi imamo koncept kakoda ga re{imo! Koncept se zasniva na unapre-
denju komunikacije.Na komunikacijama izgleda sve
po~iva?- U vremenu koje dolazi, Internet i
dru{tvene mre`e ima}e dominantan zna~aj.Medjutim, nije dovoljno samo imati veb sajt ielektornsku adresu. To su sredstva za li~nukomunikaciju i manje dru{tvene grupe. Mi sesada zadovoljavamo tom la`om i posetamazanemarljivog broja ljudi. Za ozbiljan rad, izakoga stoji dr`ava, potrebno je stvoriti tehni~keuslove za to. Potrebno je stvoriti tehni~ku plat-formu sa portalom „Serbia on lajn”, posred-stvom kojih bi razvili sve ono {to `elimo i {toje nu`no za uspostavljanje interaktivne komu-nikacije s dijasporom, pa i svetom.
Tehni~ka platforma koja }eomogu}iti istovremeni pristup u po~etku 30hiljada korisnika, a dnevno i nekoliko stotinahiljada, omogu}i}e i organizovanje dopunskenastave na srpskom jeziku i u~enje srpskogjezika kao stranog jezika i u~enje prvih slova– }irilice i latinice u svakom vremenu. Jer,ako nije mogu} pristup kada korisnik to `eli,on }e se te{ko opredeljivati za takvo u~enje.Naravno to podrazumeva i dobro osmi{ljeneprogram i marketing za sprovodjenje jednetakve akcije od istorijskog zna~aja zabudu}nost mladih.
Za taj projekat okupili smonajstru~nije ljude sa ovih prostora i za todobili podr{ku predsednika Odbora za prosve-tu i Odbora za dijasporu Skup{tine Srbije.Predlo`ili smo da tu radnu grupu konstitui{eMinistarstvo prosvete i da se krene u taj pro-ces od istorijskog zna~aja. Na`alost, ministarprosvete, zbog velikih obaveza ve} nekolikomeseci ne sti`e da se pozabavi tim proble-mom. Verujem da }emo uskoro za to dobitipodr{ku. Tim pre, jer za to nisu potrebnadodatna sredstva. Postoji mogu}nost da seostvare i ogromne u{tede na drugoj strani, jersmo predlo`ili, a Skup{tina Srbije prihvatila,odredjene izmene u tro{enju sredstava kojim}e se u{tedeti stotine hiljada evra.
Platforma }e omogu}iti komu-nikaciju i u onom {irem smislu o kojoj stegovorili?
- Platforma }e omogu}iti da dijas-pora, a i ceo svet, ima Srbiju na dlanu. Sverelevantne informacije koje se ti~u Srbije bi}ena jednom mestu. Vi sada morate da lutate itra`ite ono {to `elite i da izgubite ogromnovreme. ^ak i dobro upu}eni nekad te{komogu da pronadju ono {to `ele.
Na{i ljudi iz rasejanja mo}i }eposredstvom na{e platforme da prate, i tobesplatno, sve televizijske i radijske pro-grame, da ~itaju na{u {tampu, da pronadjusve relevantne informacije o Srbiji. Poslovniljudi mo}i }e da se informi{u o srpskojprivredi i mogu}nostima saradnje i investiran-
USLOV ZA SARADNJU SDIJASPOROM I SVETOM
JE KOMUNIKACIJA
Aleksandar Vlajkovi} je dugogodi{nji urednik RTS koji se godinama bavio na{im
ljudima u svetu i smatra se jednim od najboljih poznavalaca prilika u na{em rasejanju.
U svojim autorskim tv emisijama „Srbi u svetu” predstavio je preko hiljadu i po najis-
taknutijih predstavnika srpske zajednice iz mnogih zemalja sa raznih strana sveta.
Predvode}i nevladine organizacije bio je organizator najve}ih i najorganizovanijih
skupova na kojima su se okupljali na{i ljudi iz dijaspore, posebno privrednici.
Intervju Aleksandar Vlajkovi}, zamenik direktoke Kancelarije za dijasporu
9www.serbianmirror.comAvgust 2013.
D I J A S P O R A - M A T I C A
ja.... Dijaspora iz celog sveta bi}e prisutna natom portalu. Omogu}i}emo interaktivnukomunikaciju i bi}emo umre`eni. I ono {to jemo`da i najva`nije posredstvom portala mo}i}e da se prati dopunska nastava na srpskomjeziku, da se u~i srpski kao strani jezik, latini-ca i }irilica i jo{ mnogo toga.
Kako Srbi u svetu mogu pomo}i u
medjusobnom povezivanju?
- U pro{losti smo imali ekonomskesavetnike u ambasadama, komora je imalaozbiljna privredna predstavni{tva, privreda jeimala svoje kancelarije u svetu. Na`alost,malo od toga je ostalo danas. Na sre}u imamoarmiju na{ih biznismena u svetu koji rade ilina zna~ajnim pozicijama u stranim kompani-jama ili u sopstvenim firmama. Oni odli~nopoznaju prilike na tim tr`i{tima. Mi jednos-tavno treba da ih umre`imo sa na{om privre-dom, uz uslov da saradnja bude uzajamnokorisna, i rezultati }e do}i. Ali na tome trebaraditi. Zadatak na{e Kancelarije je da podsti~etakvu saradnju i mi to mo`emo i ho}emo.Pretpostavka za to je naravno da kontaktiramosve te potencijalne saradnike za {ta su nampotrebne informacije o njima. To je jedanmukotrpan posao stvaranja baze podataka ona{im poslovnim ljudima, koju niko minulihgodina nije razvijao. U Kancelariji smoobezbedili softver za to i zapo~injemo tajmukotrpan posao. Da bismo u tome biliuspe{ni neophodna nam je i platforma, kaotehni~ka osnova za unapredjenje komunikaci-je koja je do sada bila gotovo simboli~na.
U Kancelariji ste inicirali i pro-
jekat „Zaposlimo Srbiju”. O ~emu je re~?
- Nezaposlenost je u Srbiji dostigla
dramati~ne razmere. Projekat po~iva nastvaranju projekata male vrednosti u lokalnimsamoupravama, jer one najbolje poznaju pri-like na sopstvenom podru~ju. Znaju najboljesa kojim neiskori{}enim ekonomskim poten-cijalima i kadrovima raspola`u, kao imogu}nostima takozvanih „grin fild” investi-cija. Op{tine najbolje mogu da artikuli{u sop-stvene potrebe za novim produktivnim pogo-nima. ^ak i da ne mogu da same pripreme
projekte one treba da iznesu zahteve za svo-jim potrebama, a projekte }e uraditi drugi.
Projekti, a posebno oni za mala ula-ganja, su ina~e preko potrebni Srbiji. Nanjima treba da po~iva srpska privreda.Smatram da bismo trebali da osnujemo iBanku srpske dijaspore, za koje ime intereso-vanja u rasejanju, a u okviru koje bi delovaoi Centar za razvoj projekata male vrednosti,koji je preko potreban Srbiji. Ideju o ovojbanci su ve} podr`ali neki ozboljni bankari,ekonomisti i privrednici.
Na{a Kancelarija se obratila pis-
mom svim op{tinama u Srbiji, pozivaju}i ihna saradnju na ovom projektu, bez koga namnema `ivota. Zamolili smo ih i da nam defi-ni{u svoje potencijale i zahteve za projekti-ma. Interesovanje je bilo veliko. @elimo dasve to predstavimo na veb sajtu kojipripremamo, a na kome bi potencijalniinvestitori mogli da imaju uvid u sve ono {tose u Srbiji nudi malim, pa i velikim investi-torima, kao i podsticaje i pogodnosti koje im
nudi dr`ava i op{tina. Takav jedinstven sajtza sada ne postoji, a preko je potreban.
Taj obiman posao, naravno ne mo`eda nosi na{a Kancelarija. Na nama je dapreuzmemo deo posla koji se nudi investitori-ma iz dijaspore. Uz to mi `elimo da se bav-imo samo projektima male vrednosti. Jer zbirmalih stvari ~ini ne{to veliko. Velike investi-cije i sve drugo prepu{tamo resornim min-istarstvima i drugima.
To je jedini na~in da Srbiju pokren-emo. Na{i ljudi u dijaspori koji finansijskipoma`u svoje bli`nje u Srbiji mogli bi ~ak
deo te pomo}i da preusmere i na otvaranjenovih radnih mesta za one koje poma`u, akoji su radno sposobni. Podse}amo, godi{njedijaspora poma`e svoje bli`nje sa oko 5 mil-ijardi evra. To je najzna~ajnija stavka u plat-nom bilansu zemlje i da nije tih doznakadr`ava bi odavno bankrotirala. Ako je ve}tako zar ne bismo mogli deo te pomo}ipreusmeriti u investicije, u projekte malevrednosti za otvaranje produktivnih radnihmesta onima koji dobijaju pomo} da pre`ive.
Znamo i za pri~e o navodnim
biznismenima iz dijaspore od kojih se
mnogo o~ekivalo, a malo dobilo?
- To je na`alost ta~no. Neki navod-ni biznismeni, koji se ponovo ovuda motaju,obogatili su se tek u saradnji sa Srbijom. Toje propust onih koji su im to omogu}ili, jernisu proveravali njihovu poslovnu solvent-nost. Nadam se da }emo iz toga izvu}iiskustvo. Mi ina~e nemamo bogatu dijasporu,ali ima bogatih pojedinaca, za koje nije bilomesta u sumnjivim poslovima i koji nisu`eleli da u tome u~estvuju. Ipak moramo re}ida postoji ~itava armija obi~nih ljudi koji suza nas natprose~no imu}ni i koji bi rado inve-stirali u neke projekte, ako od njih moguimati koristi. Oni ina~e raspola`u slobodnimkapitalom, koji u zapadnim bankama nedonosi nikakav priliv i rado bi ga negdeplasirali. Uslov za to je pravna sigurnost, kojaranijih godina nije bila na zavidnom nivou.Odlu~nost ove Vlade Srbije da se izbori pro-tiv kriminala i korupcije su dobar znak zana{e ljude iz rasejanja da se lak{e opredeleda plasiraju svoj kapital i da poslovno sarad-juju sa Srbijom. D. Milovanovi}
10 Avgust 2013.
P R O T E K L I D O G A D J A J I U N J U J O R K U
Sude}i po
u ~ e s t a l i m
manifestaci-
jama i sve ~e{}im
k u l t u r n o
umetni~kim, poli-
ti~kim i nau~nim
posetama, Njujork
ponovo postaje
zanimljiv srpski
izlog okrenut
Americi i celom
svetu.
O v o g a
puta svi se trude da izlo`e sve najbolje i
najlep{e {to Srbija ima i da se kao narod,
a i kao dr`ava predstavimo u jednom
lep{em i boljem svetlu, sa `eljom da stvo-
rimo bolji imid` od onoga koji nas prati
poslednjih desetak godina.
I izgleda da nam sve nekako,
neo~ekivano polazi za rukom.
Krenulo je sa Vukom Jermi}em,
krajem pro{le godine kao predsedavaju}im
Generalne Skup{tine UN-a.
Teslino nau~no Dru{tvo iz
Filadelfije i Teslino Memorijalno Dru{tvo
iz Njujorka su na na~in koji dolikuje jed-
nom od najve}ih svetskih nau~nika,
obele`ili njegovu godi{njicu u hotelu
“Njujorker”, gde je Tesla proveo posled-
njih deset godina `ivota, gde je i premin-
uo.
Na nau~nom skupu u~estvovali su
nau~nici, pisci, profesori i drugi eksperti iz
Amerike i Srbije, a direktor Teslinog
Muzeja iz Beograda poklonio je budu}em
Teslinom muzeju na Long Ajlendu neko-
liko vrednih eksponata.
Bilo je odli~no. Na{a udru`enja,
Amerikanci, nau~nici i pisci, kao i na{
Konzulat u Njujorku u saradnji sa muze-
jom “Nikola Tesla”, napravili su dogadjaj
vredan pa`nje, koji afirmi{e i Teslino delo
i Srbiju.
Potom je usledilo gostovanje
Jadranke Jovanovi} i pijaniste profesora
Nikole Rackova.
Bilo je lepo videti skoro punu
salu Karnegi Hola. Zahvaljuju}i na{em
konzulatu, koncertu je prisustvovao veliki
broj konzula i diplomatskih predstavnika iz
skoro svih ~lanica Ujedinjenih Nacija. Bilo
je divno videti takvu publiku, posle skoro
dvadeset godina sankcija, bombardovanja i
anatemisanja, kada su nas svi obilazili u
{irokom luku.
Jadranka je pevala fenomenalno,
bez mikrofona i ozvu~enja. Njen kristalno
~ist glas odzvanjao je Karnegi Holom i
nikoga nije ostavio ravnodu{nim. Koncertu
je prisustvovao i sudija njujor{kog
vrhovnog suda gospodina Labudu.
Postoji jo{ jedna lepa stvar koju
smo postavili u njujor{ki svetski izlog.
Prvi put od kada sam u Njujorku, a tome
je ve} skoro petnaest godina, dan
Dr`avnosti Srbije proslavljen je na lep,
sve~an i adekvatan na~in.
Generalni konzulat organizovao je
proslavu profesionalno. Do{li su skoro svi
akteri politi~kog `ivota, a i dosta na{ih
vidjenih ljudi koji `ive u Njujorku i okoli-
ni. Program je bio odli~no osmi{ljen, u
izvodjenju srpskih umetnka koji `ive i rade
u Njujorku, a koji su ovo, prilikom
pokazali da su u samom vrhu, ~ak i ovde
gde je konkurencija najve}a.
Kad se ujedine Srbija i ne{to
malo nas iz dijaspore, izgleda da se sve
mo`e lak{e, lep{e i uspe{nije…
U crkvi Svetog Save na
Menhetnu, Ivica Da~i} je pozvao sve nas
iz dijaspore da pomognemo i mnogi su se
tome odazvali.
Odr`ana je spektakularna izlo`ba
o Hilandaru koja je zainteresovala podjed-
nako i Srbe i Grke.
Sve pohvale dobila je sjajna
izlo`ba o Viminacijumu, koja je prikazana
povodom obele`avanja 1700 godina od
potpisivanja Milanskog edikta. Sve je bilo
odli~no i na visokom nivou.
Ubudu}e svako od nas bi trebalo
da na ovakve i sli~ne dogadjaje dovede bar
po jednog prijatelja Amerikanca. Samo
tako mo`emo iza}i iz svog malog za~ara-
nog kruga samozadovoljstva, samosa`alje-
vanja i beskorisnog nadmudrivanja i poli-
tiziranja.
Da li ste mogli da zamislite da }e
se u njujor{kom holu nauke odr`ati izlo`ba
o Nikoli Tesli u organizaciji ovda{njih lju-
bitelja Teslinog lika i dela? A upravo to se
desilo i hvala svima koji su se potrudili da
adekvatno predstave delo Nikole Tesle.
Ova izlo`ba }e biti otvorena
sedam meseci i za to vreme vide}e je vi{e
od stotinu hiljada Amerikanaca, a medju
njima, {to je najva`nije, bi}e u~enici skoro
svih osnovnih i srednjih {kola iz Kvinsa,
Bruklina i sa Menhetna.
Mo`e li biti ne{to bolje u ovom
na{em novom i lepom njujor{kom izlogu?
Jadranka Jovanovi} i Nikola
Rackov gostovali su i medju na{im ljudi-
ma u Patersonu, u Bostonu i naravno u
na{oj crkvi na Menhetnu. Pevali su i
srda~no i prisno se dru`ili sa ljudima.
Svetski ~uveni pijanista, Nikola
Rackov, svirao je ispred Linkoln centra u
okviru manifestacije “88 klavira na ulica-
ma Njujorka”. Bila je prisutna publika iz
celog sveta.
Eto, sa samo malo dobre volje, sa
relativno malo sredstava, ali anga`ovanjem
pravih ljudi, napravili smo malo ~udo.
Umetno{}u i lepotom ponovo osvajamo
svet – po~eli smo sa pravog mesta – iz
Njujorka.
Pi{e:
Milan Lu~i},
stalni dopisnik iz
Njujorka
Sa nau~nog skupa o Tesli u hotelu Njujorker
NJUJORK NAJVE]I INAJBOLJI IZLOG SRBIJE
Jadranka Jovanovi} i profesor Nikola Rackov
