Jevrejska opština Beograd JoBilten · RAD NA POVRAĆAJU IMOVINE JOB u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih

JoBiltenFebruar 2019. Godina II Broj 2

Jevrejska opština Beograd

ЈЕВРЕЈСКА ОПШТИНАБЕОГРАД

BELGRADE JEWISHCOMMUNITY

Sadržaj

Raspisana Vanredna Izborna Skupština

Prva godina rukovodstva

Jevrejske opštine Beograd

Jevrejski fi lmski festival

Sefardsko nasleđe – predavanje u Institutu

Servantes

Proslava praznika svetlosti

Obeležavanje Nove godine drveća Tu biShvat

Godišnji koncert hora Braća Baruh

Konferencija za medije povodom Međunarodnog

dana sećanja na žrtve Holokausta

Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na

žrtve Holokausta

Druga edicija Rossi Festa

Reakcija Jevrejske opštine Beograd na tekst u

Politikinom Zabavniku

Američki san - Marijan David Vajda

Strana

2

3

10

11

12

14

15

16

17

18

20

21

PRVA GODINA RUKOVODSTVA JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRAD OBEĆANO – URAĐENOstr. 3

VANREDNA I IZBORNA SKUPŠTINA ZAKAZANA ZA

3. MART 2019. GODINEstr. 2

str. 13

str. 16

GODIŠNJI KONCERT HORA BRAĆE BARUH

PROSLAVA PRAZNIKA HANUKA U JOB-uPROSLAVA PRAZNIKA HANUKA U JOB-u

str. 10–11

str. 17

REAKCIJA JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRAD REAKCIJA JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRAD POVODOM TEKSTA U POLITIKINOM ZABAVNIKUPOVODOM TEKSTA U POLITIKINOM ZABAVNIKU

MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA

2jobilten.indd 12jobilten.indd 1 7.2.2019. 20:39:267.2.2019. 20:39:26

Februar 2019 JoBilten 2

Izborna skupština JOB održaće se u nedelju 03. MARTA 2019. godine, sa početkom u 11:00 časova, u Sveča-noj sali JOB, u prizemlju opštine, Kralja Petra 71a.Na osnovu zahteva grupa članova Jevrejske opštine Beograd od:

3. oktobra 2018. godine, koji je potpisalo 77 čla-nova,

29. oktobra 2018. godine koji je potpisalo 75 čla-nova,

Veće Jevrejske opštine Beograd na sednici održanoj 01. 11. 2018. godine, a na osnovu Člana 17. Statuta JOB od 04. 03. 2018. godine donelo je sledeću odluku:

RASPISUJE SE VANREDNA IZBORNA

SKUPŠTINA JOB

Izborna skupština JOB održaće se u nedelju 03. MARTA 2019. godine, sa početkom u 11:00 časova, u Sveča-noj sali JOB, u prizemlju opštine, Kralja Petra 71a.Predlog dnevnog reda:1. Izbor radnih tela Skupštine2. Utvrđivanje liste kandidata3. Razno4. Sprovođenje izbora5. Objavljivanje rezultata glasanjaRadna tela Izborne skupštine su:a. Radno predsedništvo – 3 članab. Zapisničari – 2 članac. Overivači zapisnika – 2 članad. Verifikaciona komisija – 3 člana ili više, po potrebi e. Izborna komisija – 3 člana ili više, po potrebiBroj kandidata za svaku funkciju treba da bude veći od broja koji se bira Izbor za organe JOB se obavlja tajnim glasanjem.Mandat izabranim članovima organa JOB traje 4 go-dine.Organi JOB su:Predsednik JOBVeće JOB iNadzorni odborZa sve organe JOB kandidati daju pismenu izjavu:

da prihvataju kandidaturu, da nisu aktivni u organima neke političke stranke, da nisu krivično osuđivani.

Kandidature se primaju lično, poštom ili dostavom putem e-maila na adresu [email protected].

Svi kandidati dužni su da kancelariji JOB lično do-stave pisanu izjavu o prihvatanju kandidature, da

nisu aktivni u organima neke političke stranke i da nisu krivično osuđivani.

Izjave se predaju lično u kancelariji JOB a mora-ju se predati najkasnije do isteka roka za prijem kandidatura.

Predsednik

Predsednik JOB se bira na predlog članova JOB ili na osnovu sopstvene kandidature.Odlukom Veća JOB od 29. 01. 2019. godine, određuju se termini predstavljanja kandidata za predsednika JOB za sredu 13. i sredu 20. februara 2019. godine u 19:00 časova. Ukoliko se ukaže potreba, organizova-će se i dodatni termini za predstavljanje kandidata.Predstavljane kandidata biće organizovano u obliku tribine, na kojoj će svaki kandidat, u kratkom obraća-nju moći da se predstavi članstvu.Rok za prijem kandidatura i dostavljanje izjave za Predsednika je ponedeljak 11. februar 2019. godine u 15:00 časova.

Programi kandidata će se e-mailom proslediti članstvu.

Kancelarija JOB će otvoriti namenske i privreme-ne e-mail adrese za svakog kandidata, kako bi im članstvo moglo postavljati pitanja.

Veće JOB

Bira se 8 članova VećaČlanovi Veća JOB se biraju na predlog članova JOB ili na osnovu sopstvene kandidatureKandidati se predlažu pismenim putem uz pismenu saglasnost predloženog kandidata najkasnije do po-nedeljka 18. februara 2019. godine, 15:00 časova.Rok za prijem kandidature i dostavljanje izjave za članove Veća je ponedeljak 18. februara 2019. godine u 15:00 časova

Nadzorni odbor

Bira se 5 članova Nadzornog odboraČlanovi Nadzornog odbora JOB se biraju na predlog članova JOB ili na osnovu sopstvene kandidatureKandidati se predlažu pismenim putem, uz pismenu saglasnost predloženog kandidata najkasnije do po-nedeljka 18. februara 2019. godine, 15:00 časova.Rok za prijem kandidature i dostavljanje izjave za članove Veća je ponedeljak 18. februar 2019. godine u 15:00 časova

RASPISUJE SE VANREDNA IZBORNA SKUPŠTINA JOB


Februar 2019JoBilten3

DODATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ČLANOVIMA JOB

Zdravstvena pomoć članovima Opštine je bila deo Programa aktuelnog predsednika na izborima 2017. godine. Održao je reč i zdravstveno osiguranje, kao je-dan od najvažnijih segmenata njegovog programa, uz povraćaj imovine je obezbeđeno. Nakon detaljnih raz-govora sa osiguravajućim kućama u oblasti zdravstva zaključen je prvi ugovor sa kompanijom Delta Genera-li, koji je započeo 1. januara 2018. godine, sa važnošću godinu dana.

Jevrejska opština Beograd je zatim u novembru 2018. godine sa Đenerali osiguranjem produžila ugovor o zdravstvenom osiguranju članova Jevrej-ske opštine Beograd za naredne tri godine, 2019, 2020. i 2021. godinu. Paket prava korisnika kartica zdravstvenog osiguranja je nepromenjen i ostao je isti kao i do sada. Pruža mogućnost članovima za-jednice da, na kvalitetan i efektivan način brinu o svom zdravlju.

Aktuelni trenutak u Srbiji, nažalost, karakteriše brojne poteškoće oko ostvarivanja stečenih prava po osnovu zdravstvenog osiguranja u Srbiji, sa posto-jećim zdravstvom kakvo znamo da jeste, a imajući u vidu materijalne mogućnosti većeg dela članstva, ovo je bio izuzetno značajan potez i uspeh predsednika i njegovog tima. Jevrejska opština Beograd je uspela da, u ovom važnom delu, olakša život članovima.

Zdravstvena pomoć koju je JOB obezbedila je u vrednosti, na godišnjem nivou, od 3 hiljade evra.

Broj zahvalnih članova, koji koriste karticu, su najbolji dokaz opravdanosti ulaganja u zdravlje naših članova, o tome govore i pokazatelji, izdato je 1292 zdravstvenih kartica Đeneralija.

Firma Anduro je radila na reorganizaciji socijalne službe JOB i osposobljavanju zaposlenih za saradnju sa Delta Generalijem na projektu dodatnog zdravstve-nog osiguranja i sprovođenju preduslova za pripremu zdravstvenih kartica.

Nikada do sada nije zaživeo ovako jedan krupan projekat u cilju boljitka za sve članove JOB.

RAD NA POVRAĆAJU IMOVINE JOB u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika

Proces restitucije u Srbiji je istorijski trenutak za opstanak i dalji razvoj jevrejske zajednice u Srbiji. U programu predsednika koji je usvojen na Skupštini, u oktobru 2017. godine, najavljene su značajne prome-ne u organizaciji JOB posvećene ovom zadatku. Ovo je bila godina restitucije i JOB je sve svoje resurse i postojeće potencijale stavila u službu poslova oko po-vraćaja imovine, svesna važnosti ovog posla, kako za budućnost, tako i zadatih rokova u kojima je moguće podneti zahteve.

JOB-u je u procesu restitucije vraćeno, do 29.01.2019. godine, 4.907,5 kvadratnih metara imovine.

Jedna od novina, koja je izazvala najviše intere-sovanja i polemike, ali koja se pokazala kao neophod-na, je osnivanje pravnog lica za upravljanje nekret-ninama JOB, kako Zakon nalaže, Društvo JCB Asset Management d.o.o, osnovano je u novembru 2017. godine i pokazalo se izuzetno uspešnim po svojim rezultatima.

Iako Statut JOB nije usklađen sa ovim Zakonom, u smislu osnivanja povezanih pravnih lica, Zakon jasno sugeriše ovakva rešenja. Za ovu odluku predsednik i njegov tim dobili su sve pohvale, kako od domaćih in-stitucija, (Ministarstvo finansija pre svih), tako i stra-nih jevrejskih organizacija i predstavnika zemalja koje su doprinele na donošenju ovog zakona u Srbiji.

Procenat od ukupno vraćenih nepokretnosti za celu jevrejsku zajednicu Srbije je 65% za Jevrejsku opštinu Beograd. Ogroman uspeh predsednika i nje-govog tima, kao i rad društva JCB Asset Management i posao koji je obavljen predstavlja ozbiljan i težak rad koji će zauvek ostati Jevrejskoj opštini Beograd kao deo njene istorije i preokreta ka boljoj budućnosti.

Osnivanje Društva, na profesionalnoj osnovi, je pokazalo svoju apsolutnu opravdanost. U odlučuju-

PRVA GODINA RUKOVODSTVA JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRAD

OBEĆANO – URAĐENO



ćem istorijskom trenutku, kada Savez ne prenosi no-vac iz budžeta države Srbije, novoosnovano pravno lice je iznelo teret finasijskog funkcionisanja opštine u protekloj godini i to kroz ubiranje zakupa i preno-šenje istog na račun opštine. Zakupi su se povećavali srazmerno broju vraćenih prostora – nepokretnosti. To je bio skoro jedini prihod u 2018. godini.

Takođe, još uvek nismo u posedu sve vraćene imo-vine: Kralja Petra 44 – prostor od 500m2 koji je pod sudskim sporom sa partijom LDP, Višnjićeva, stanovi. Pored ovoga postoje i zakupci koje smo nasledili u pro-storu, a koji nisu plaćali zakup ni Poslovnom prostoru grada, pa su nastavili sa praksom neplaćanja i nama.Od značaja je da je do kraja 2018. godine obrađen, u potpunosti grad Beograd, gde ima najviše imovine koju potražujemo.

Naša istraživanja smo, u poslednjem kvartalu 2018. godine, intenzivirali na obradi dokumenata ve-zanih za pravna lica, banke, akcionarska društva, koja su eventualno bila u jevrejskom vlasništvu ili pak ima-la udela u jevrejskom vlasništvu. Do kraja važenja Za-kona planiramo da obradimo i dokumenta – oko 900 na kojima su tačni iznosi oduzetih novčanih sredstava fizičkih i pravnih lica. Takođe, obrađuju se i fondovi je-vrejske zajednice čija imovina je oduzeta u Beogradu. Nastojimo da nijedan segment ne ostane neobrađen.

U sklopu Privrednog društva formirane su baze podataka o predmetima:

• koji su uloženi kod Agenicje za restituciju • koji su pozitivno rešeni • koji su negativno rešeni • na koje Agenicja ima primedbe • za koje su angažovani advokati i dr.Predsednik JOB pružio je veliku podršku JCB Asset

Management i kao povećanje efikasnosti u radu omo-gućio postavljanje dva kompjutera isključivo za potre-be JOB u Republičkom geodetskom zavodu/katastru. Ostvarena je puna saradnja sa Arhivom Beograda, Sr-bije, NBS i drugima.

Ustanovljeno je nekoliko veoma važnih principa u radu.

• Rad na restituciji je utvrđen kao prioritet u radu JOB, i sve aktivnosti oko restitucije moraju se obavlja-ti profesionalno, odgovorno, uz adekvatnu nadoknadu zaposlenima, i u rokovima definisanim Zakonom.

• Predlagano je da se na nivou SJOS, pri činjenici da manje jevrejske opštine ne raspolažu odgovaraju-ćim kadrovima i iskustvima, konstituiše sistem eduka-cije pod okriljem JOB, odnosno njegovog privrednog društva, sa zadatkom osposobljavanja „manjih“ opšti-na za poslove restitucije.

• Ustanovljen je princip da nijedna katastarska parcela u Beogradu i gradovima koji gravitiraju Beo-gradu ne sme ostati nepregledana/neistražena, do is-teka roka Zakona.

Rezultati zajedničkog angažovanja Nadzornog odbora, direktora, Pravnog tima, predsednika JOB, Iz-vršnog odbora, Veća i svih zaposlenih ubrzo su počeli da daju odlične rezultate na povraćaju imovine, što se može transparentno videti iz tabele vraćenih nekret-nina (pogledati u nastavku).

Na predlog NO sačinjen je Program obilaska gra-dova Šabac, Kragujevac, Aranđelovac, Novi Pazar u svrhu istraživanja imovine Jevreja bez naslednika. Za jedan broj parcela, iz navedenih gradova, istraživanje je vršeno u Beogradu uvidom u evideniciju katastra Republičke geodestke uprave. U toku je realizacija na-vedenog Programa.

JCB Asset Management, ispred JOB, brine o naplati naknade za rentiranje prostora. Pokrenuta je inicijati-va da se za stanare, koji su zatečeni u stanovima, koji su vraćeni JOB, a koji ih koriste po osnovu „čuvanja“, kao socijalni slučajevi, u saradnji sa Gradom pronađe rešenje – odnosno, da Grad Beograd za ove potrebe obezbedi smeštaj. Zauzet je stav da se formalno prav-no takvi stanovi „dovedu“ u stanje upotrebljivosti za JOB, ali da se stanari ne iseljavaju iz njih sve dok Grad ne reši problem njihovog smeštaja.

Slobodna procena, na osnovu uvida u lokacije i vrednosti vraćenog poslovnog prostora je, 12 do 15 miliona evra vredne imovine JOB – što treba uzeti samo okvirno, kao pokazatelj.

Napominjemo da je tokom 2016. godine vraćen značajan broj nekretnina JOB, te da je tokom 2017. godine umnogome usporen proces restitucije, da bi 2018. godina, nesumnjivo bila najuspešnija u obavlja-nju poslova povraćaja imovine JOB.

Jevrejskoj opštini Beograd su, do kraja 2018. godi-ne, VRAĆENE 82 NEKRETNINE – uz napomenu da na pojedinim lokacijama ima po više nezavisnih objekata, te da okvirno možemo reći oko 100 vraćenih prostora.

Broj „uloženih“ zahteva, koji do sada u Agenci-ji još nije razmatran, je 188 (i za sada 1 predmet u 2019.). Imajući u vidu ovu činjenicu, nesumnjivo je da će broj vraćenih nekretnina biti značajno veći. Ta-kođe, napominje se da je radom u 2018. godini utvr-đeno da je 25 predmeta iz 2016. godine potrebno do-puniti – što je i urađeno, kao i da je to isto urađeno i za 14 predmeta iz 2017. godine. Kada se i ovo ima u vidu, konstatuje se da će se u Agenciji za restituciju, u narednim mesecima i godinama, razmatrati još naj-manje 228 predmeta koje je JOB do sada podnela. Na-pominjemo da će do isteka roka Zakona, na osnovu



PREGLED PODNETIH ZAHTEVA I REŠENJA ZA VRAĆANJE IMOVINE U JEVREJSKIM

OPŠTINAMA

Jevrejska opštinaPodneti zahtevi

u 2016Podneti zahtevi

u 2017Podneti zahtevi

u 2018Podneti zahtevi do 15.01. 2019

Doneto rešenje

Ukupno podneto zahteva

BEOGRAD 80 38 218 1 40 337

NOVI SAD 2 27 66 / 2 95

SUBOTICA 18 10 13 5 14 46

PRIŠTINA / / / / / /

ZEMUN / 3 / / 1 3

SOMBOR / 3 2 / / 5

KIKINDA 15 12 16 / 4 43

NIŠ 7 7 / / / 14

ZRENJANIN / 60 28 6 2 94

PANČEVO 2 20 35 / 3 57

VAŽNA NAPOMENA - pojedinim rešenjima JOB je vraćeno više nekretnina, pa je broj donetih reše-nja u neskladu sa brojem vraćenih nekretnina.Tako је npr.na adresi Zeleni Venac br.2 je vraćeno 7 poslovnih prostora u površini 866m2.

raspoloživih saznanja i uvida, Agenciji biti dostavljen još jedan značajan broj predmeta. Imajući u vidu do-sadašnje iskustvene pokazatelje o efektivnosti rada, očekuje se da se JOB-u vrate još, najmanje, 23 nekret-nine.

Takođe, potrebno je naglasiti i istaći, da time što Jevrejskoj opštini Beograd nisu, u toku 11 meseci 2018. godine, uplaćivana novčana sredstva države preko Saveza, JOB je pretrpela veliku finansijsku šte-tu, jer nisu refundirani troškovi vođenja restitucije, kao i upravljanja vraćenim nekretninama, shodno članu 22. Stav 10 Zakona i to u poslednjoj godini va-ženja istog.

Uprkos ovim otežanim uslovima u kojima se sva-kodnevno radilo, svi kako stalno zaposleni tako i anga-žovani saradnici po ugovorima, su u protekloj godini uložili maksimalan napor i trud da se što više doku-mentacije obradi, pripremi i preda Agenciji za restitu-ciju. Uložen je ogroman napor pravnog tima, da nijed-na katastarska parcela ne ostane neproverena, zatim finansijskog tima da sve bude na vreme fakturisano i naplaćeno.

Postignuti rezultati, uloženi trud i aktivnosti na uvećanju imovine JOB, dokazuju opravdanost novo-uvedenog koncepta upravljanja u Jevrejskoj opštini Beograd. Niko ne može osporiti postignute rezultate, koji su najveći u Beogradu, upravo zbog novog načina organizacije rada kada je u fokusu upravljanje imo-vinom. Od sveukupno vraćene imovine svih opština zajedno, celokupne jevrejske zajednice Srbije u 2018.

godini, preko 60% je imovina Jevrejske opštine Beo-grad. Koncept je doneo vidljive i opipljive rezultate na koje su svi ponosni.

Uloženi napor koji je rezultirao velikim brojem vraćenih nepokretnosti na dobrobit članstva i nado-lazećih generacija je budućnost Jevrejske zajednice Beograda i zahvalni smo svima koji su pomogli da se sve ovo ostvari. Obimna dokumentacija od preko 100 strana sa mnoštvom priloga ostaje u arhivi JOB i JCB Asset Management doo, kao stranice istorije ispisane u pretekloj godini – stranice za budućnost.

U prilogu je spisak vraćenih nepokretnosti.

PROŠIRENJE JEVREJSKOG GROBLJABeogradska jevrejska zajednica, koja je prošla

kroz golgotu Holokausta, gotovo da je nestala, groblje je ostalo jedno od najvažnijih svedočanstava o njenom postojanju.

Raspoloživi prostor za sahrane se vremenom smanjivao, da bi u ovo vreme problem proširenja po-stao aktuelan.

Aktivnosti na proširenju groblja započete su pre nekoliko godina, ali se na njima stalo jer su podrazu-mevale veliku svotu novca, koje nije bilo.

U proleće 2018. godine inicirani su razgovori na temu proširenja jevrejskog groblja sa Gradskim mena-džerom Goranom Vesićem.

Usledila je serija sastanka rukovodstva Jevrejske opštine i brojnih institucija Grada Beograda, sa ciljem





da se obezbedi, ne samo proširenje Jevrejskog groblja, već i njegovo uređenje u mnogim delovima koje je „zub vremena“ načeo.

Na sednici Skupštine grada Beograda, održanoj 25. septembra 2018. godine, na osnovu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i odredaba Statuta Beograda, doneta je Odluka o izgradnji Plana detaljne regulacije za Jevrejsko groblje.

Značajan deo svojih aktivnosti rukovodstvo JOB je posvetilo skoro svakodnevnoj saradnji sa navedenim institucijama Grada u koju je uključen i Zavod za zašti-tu spomenika kulture Grada Beograda.

Grad Beograd će obezbediti proširenje Jevrej-skog groblja na prostor površine od 29 ari u produ-žetku Groblja i to bez bilo kakve naknade. O svom trošku Grad će pristupiti i uređenju Groblja u koju je uključen i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

Ozbiljan problem Jevrejske opštine Beograd, pro-širenje groblja, je u fazi rešenja i realizacije.

MEMORIJALNO OBELEŽAVANJE Očekujemo ove godine da će u Skupštinsku pro-

ceduru ući i Zakon o formiranju Memorijalnog centra na Starom Sajmištu na kome će jedan deo biti posve-ćen isključivo Holokaustu i tematici Holokaust. Jevrej-ska opština Beograd će, sa puno pažnje i posvećeno-sti, podržati ove aktivnosti. Takođe, želimo da ukaže-mo na veći broj neobeleženih svratišta Jevreja, Srba i Roma iz Drugog svetskog rata koji do danas, posle više godina, nisu dobila svoj memorijal. Jevrejska opština Beograd je tokom ove godine obnovila spomenik „Me-nora u plamenu“, na Dunavskom keju, gde su vandali ukrali i odneli mesinganu ploču.

Na Ustanovi kulture Stari grad postavljena je me-morijalna ploča u čast osnivača i donosioca džeza u Beograd.

Susretali smo se ove godine, a verovatno ćemo i sledeće sa memorijalom, odnosno delom prostora u Beogradu, Topovske šupe gde je bio jedan od pro-točnih i sabirnih logora tokom 1941. godine. Na tom prostoru, u blizini, će se graditi tržni centar, plani-ran je magistaralni prsten Grada. Nizom aktivnosti, o kojima ste tokom protekle godine upoznati, pri-stupilo se obezbeđivanju i obeležavanju dostojnog mesta na kome su stradali naši preci i koji će biti posvećen očuvanju sećanja i memorijalu na žrtve Holokausta.

POMOĆ ČLANSTVU KROZ SOCIJALNE AKTIVNOSTIDEČJI DODACI

Neposredno po izboru, Veće i predsednik su sa-činili budžet JOB za 2018. godinu. U budžetu novog rukovodstva našla se i pozicija DEČJI DODATAK, za svako dete u iznosu od 5.000 dinara. Realnost za ovu odluku je obezbeđivalo saznanje da jevrejska zajedni-ca prima od Države Srbije 950.000 evra godišnje i da će deo ovog respektabilnog iznosa biti usmeren u JOB. Drugi realan izvor sredstava su prihodi od izdavanja vraćene imovine Jevrejima Beograda. Svi pokazatelji su ukazivali: članstvu JOB se može obezbediti zdrav-stvena pomoć posredstvom osiguranja i dečji dodatak. Kako je obećano, tako je i urađeno.

U Jevrejskoj opštini Beograd započelo se sa ispla-tom 5.000 dinara svakom detetu. O tome najbolje go-vori broj dece – korisnika DEČJEG DODATKA. Na sa-mom početku bilo je 76 korisnika, da bi broj iz meseca u mesec rastao na 99, na 224 i dostigao 278 dece. De-vet meseci je našim najmlađima uredno je isplaćivan DEČJI DODATAK.

Kao što je svima poznato Savez JOS, od januara 2018. godine, ne prenosi sredstva koja je država Sr-bija odredila Jevrejskoj opštini Beograd. Rukovodstvo JOB nije pristalo da bude predmet ucenjivanja i ma-nipulacije rukovodstva Saveza – koje mimo Zakona, ozbiljnih i realnih kriterijuma vrši raspodelu 950.000 evra.

Plemenita namera je grubo zaustavljena i posle 9 meseci, nažalost bili smo prinuđeni da, zbog opstruk-cije Saveza i neuplaćivanja novca koji namenjen JOB, prekinemo sa isplatama, koja će se nastaviti kada se za to steknu finansijski uslovi, tj. krene sa isplatom na relaciji SAVEZ JOS ka JOBu.

OSTALI OBLICI SOCIJALNE POMOĆI

JOB je uprkos nedostatku novca pomogao velikom broju članova u obrocima iz košer kuhinje. Na predlog socijalne službe i socijalne komisije, IO JOB je odobra-vao pomoć u hrani ugroženim članovima.

Svim postojećim sredstvima kojima JOB raspolaže, uključujući i rezervni fond, JOB je plaćala terapije, ope-racije i tretmane kod najtežih bolesti svojih članova.

Prvi put je jedno rukovodstvo, u Jevrejskoj opštini Beograd, prepoznalo sve ono što nedostaje i gde može da se pomogne članovima sa posebnim potrebama i njihovim porodicama.

Treba napomenuti i da je ova uprava dala moguć-nost nezaposlenim članovima sa porodicama da dopri-



nesu svojim radom, time što je zaključila ugovore o radu sa njima, a što se smatra jednim od stepena cedaka.

Brinulo se o svakom članu kome to bilo potrebno.

JEVREJSKI KULTURNI CENTAR JEVREJSKI KULTURNI CENTAR (JKC) osnovan je

kao posebna ustanova, odlukom Skupštine Jevrejske opštine Beograd, održane 15. oktobra 2017. Centar je registrovan, u Jevrejskoj broj 16, ulici koja svojim imenom i istorijom predstavlja simbol nekadašnjeg je-vrejskog Dorćola. Sala zgrade Oneg Šabat, u međuvre-menu, iz opravdanih finansijskih razloga nije mogla biti obnovljena. Uz obećanje gradskih vlasti, od kojih očekujemo pomoć za ozbiljniju rekonstrukciju, ostva-ruju se sadržaji koji u postojećim uslovima mogu da je koriste. Najlepši primer je koncert hora „Braća Baruh“ održan u toj sali povodom i proslava praznika Hanuka za omladinu.

Jevrejski kulturni centar je osnovan da svim čla-novima jevrejske zajednice ponudi prostor i mesto – i u fizičkom smislu, na adresi na Dorćolu, i u virtuel-nom smislu, na web platformi. Mesto na kome ćemo svi moći međusobno da podelimo sećanja na naše članove i njihov doprinos kulturnoj sceni Beograda i Srbije i samim tim postanemo svesniji naših vred-nosti, s više samopouzdanja i snažnijim osećajem pripadnosti jevrejskoj zajednici, njenim tradicijama i vrednostima.

Da bi se ovakva zamisao realizovala, JKC je pod-neo projekat za razvoj sopstvenog web portala Mini-starstvu državne uprave i lokalne samouprave Repu-blike Srbije, po javnom konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine za progra-me i projekte iz oblasti informisanja na jezicima na-cionalnih manjina. JKC je za implementaciju prоjekta „Uspostavljanje web platforme JKC za redovno komu-niciranje pripadnika jevrejske nacionalne manjine“ dobio od Ministarstva grant u iznosu od 750.000 RSD. Jedan deo sredstava iz granta projektno je namenjen za podršku Društvu Cincara Srbije i razvoju kulturne saradnje između naše dve manjine.

U tehničkom smislu web portal je osmislio Nikola Radic Lucati, već postoji i svakodnevno se puni najava-ma nastupajućih događaja, informacijama o održanim događajima iz oblasti kulture – ne samo onih čiji je no-silac JKC, već i onih koje sa svojim partnerima organi-zuju JOB, Jevrejski istorijski muzej, Centar Servantes. Web portal svakodnevno raste. Puni se tekstovima na srpskom i engleskom jeziku, fotografijama, muzičkim zapisima, video zapisima. U saradnji sa domaćim i me-

đunarodnim partnerima radi se na najavama događa-ja čiji će domaćin ovog proleća biti JKC.

Web platforma JKC će uskoro biti dostupna svima, a tim povodom se planira javna prezentacija u prosto-rijama JOB.

SINAGOGALNI KOMPLEKS

UPRAVA SINAGOGE

Odlukom Veća imenovana je tročlana Uprava Si-nagoge. Cilj je briga o samom objektu kao i aktivno-stima koje se odvijaju u okviru istog, u smislu uvođe-nja procedura, povećanje bezbednosti i nadzora nad svim aktivnostima. Imajući u vidu pijetet i značaj koji za svakog člana ima naša Sinagoga, kao i sadržaji koji se ovde odvijaju: verske aktivnosti, košer kuhinja i dnevni centar „Gan Balagan“, klubovi, prostorije prav-nog lica JCB Asset Mangement d.o.o, bilo je neophodno uvesti organ upravljanja koji pomaže IO i Veću.

VRTIĆ

Krajem 2017. godine započet je pilot projekat deč-jeg dnevnog centra, koji se nalazi u prostoru zgrade Sinagoge. Želja nam je bila da se obnovi rad jevrejskog zabavišta koje je postojalo davnih godina.

Tokom 2018. godine angažovana je konsultantska firma Anduro, koja je radila na pripremi procedura i dokumentacije za registraciju dečjeg vrtića i njegovo uključivanje u sistem državnih vrtića. Početkom 2019. godine, profesionalizovalo se osoblje vrtića u smislu registracije.

KOŠER KUHINJA I DNEVNI CENTAR

Osnivanje košer kuhinje u okviru prostorija Sina-goge je od velikog značaja za razvoj jevrejskog života u zajednici, kao i za poboljšanje kvaliteta života starih preživelih Holokausta.

• U kontaktima sa potencijalnim klijentima za korišćenje košer kuhinje, saznali smo da mno-gi od njih ne mogu doći u kuhinju zbog staro-sti. I to nije jedini razlog. Postoji još jedan koji je važniji, a to je da mnogi zbog velike udalje-nosti ne mogu putovati svaki dan do Sinago-ge. Mnogi žive daleko i veoma im je teško da dođu svaki dan na ručak. Iz tog razloga postoji organizovan prevoz i isporuka dnevnih obro-ka na kućnu adresu. Ti ljudi, koji su se odlučili za naručivanje hrane, stalno zovu i daju nam iskrenu zahvalnost za ovaj način isporuke is-hrane. Oni su posebno zahvalni košer kuhinji



jer mogu da jedu košer hranu bez napuštanja udobnosti svoje kuće, kupovine mesa, voća, povrća, kolača i drugih stvari koje su im po-trebne za kuvanje. Treba napomenuti da ima-mo korisnike kojima je, samo potrebno kupiti namirnice. Na osnovu spiska koji nam dostave, obavi se kupovina potrebnih stvari i dostavi na kućnu adresu.

Ostvareni su preduslovi u oblasti sanitarne zaštite u skladu sa propisima i zakonom.

Aktivnosti i usluge obuhvaćene radom u Centru su: • Posredstvom Košer kuhinje svakodnevno spre-

manje i služenje toplog obroka. • Isporuka dnevnih obroka na kućnu adresu za

osobe koje su polupokretne ili nepokretne • Organizovanje zabavno – rekreativnih aktivno-

sti kao i dnevne ekskurzije – izleti • Kulturne proslave i ostale aktivnosti kao što su

predavanja, rođendanska slavlja, izložbe koje organizuju ostali članovi zajednice, razne pre-zentacije.

U sklopu aktivnosti osnovano je Savetovalište za medicinske i zdravstvene usluge od strane lekara – volontera iz oblasti kardiologije, onkologije i fizikalne rehabilitacije. Savetovalište radi svakog četvrtka, a za-kazivanje se vrši u Jevrejskoj opštini Beograd.

Svakog četvrtka oraganizuje se druženje u okviru kluba – Zlatno srce. Članovi Zlatnog srca vrlo često pra-ve razne izlete po Srbiji, odlaze na ručkove u prirodu. Okupljanje je četvrtkom u prepodnevnim časovima, a ujedno je u prostoriji dnevnog centra, u istom vremen-skom periodu otvoreno lekarsko savetovaliste.

Rad Dnevnog Centra obuhvata: • Koordinacija lekarskog savetovališta sa lekari-

ma i medicinskom sestrom • Kontaktiranje sa članovima korisnicima Dnev-

nog centra • Organizovanje prevoza korisnika do centra i na-

zad • Osmišljavanje različitih sadržaja za nedeljne ak-

tivnosti • Organizacija izleta • Organizacija odlazaka u bioskope, pozorišta,

izložbe, muzeje • Organizacija poseta članova Dnevnog kluba

drugim opštinama u Srbiji • Organizacija proslava svih jevrejskih praznika u

Dnevnom centru

ZAKLJUČAKZa 14 meseci upravljanja JOB, kao što se iz prilo-

ženog može zaključiti, urađeno je mnogo za boljitak članstva. Uvek može više i bolje. Ovo je bila godina potpune posvećenosti restituciji i svi potencijali koji postoje su podređeni ovom prioritetnom, jedinstve-nom i istorijskom trenutku. Zakon ističe za par nedelja i zaista je svako koje bio uključen u ove poslove dao sve od sebe, najbolje što je mogao.

U složenim uslovima u kojima je delovalo ruko-vodstvo JOB postignuto je sve ono što je predsednik najavio u svom programu, ćak mnogo više.

Imajući u vidu kontinuiranu opstrukciju Save-za prema JOB, koja je jednim delom rađena direktno time što novčana sredstva nisu uplaćivana našoj opšti-ni preko godinu dana, a drugim delom tako što je, od strane Saveza, inicirana manja opoziciona grupa čla-nova koja pokušava da uspori rad JOB unoseći razdor u Zajednicu. Uprava JOB je radila i delovala u izuzet-nim i teškim uslovima.

Ako znamo da je ovo istorijski trenutak koji odlu-čuje o budućnosti zajednice onda neko snosi odgovor-nost za kontinuirano produbljivanje razdora u zajed-nici i ometanje rada predsednika i njegovog tima koje je počelo od prvog dana stupanja na dužnost.

Uprkos tome, stvoreni su materijalni preduslovi za opstanak opštine i njenih budućih pokolenja.

Zahvaljujemo se članstvu koje je to prepoznalo, koje već oseća boljitak kroz gore pomenute progra-me.

Takođe, veliki je uspeh i broj članstva koji se znatno uvećao u JOB plasiranjem zdravstvenih karti-ca Generali. Broj članova JOB je danas 2640 i predsta-vlja veliko bogatstvo za Zajednicu. Mnogo je Jevreja u Beogradu koji, u prethodnom periodu, nisu bili čla-novi Zajednice. Na ovaj način uključili su se u Zajed-nicu, što je jedna sjajna pretpostavka bolje budućno-sti Jevreja u Srbiji i opstanka Zajednice. Kroz eduka-tivne, kulturne i tradicionalne programe pripadnosti očekujemo da će se na budućem popisu stanovništva u Srbiji, za dve godine znatno povećati broj onih koji će se izjasniti kao Jevreji od sadšnjih 787 iz popisa iz 2012. godine.

Rukovodstvo JOB je ponosno na stranicu istorije koja je, trudom i radom u proteklom periodu, ispisana i koja će trajati večno na dobrobit budućim generaci-jama.



Prvi Festival jevrejskog filma otvoren je u Muzeju Ju-goslovenske kinoteke. Na ovoj smotri prikazano je deset filmova iz arhiva Jugoslovenske kinoteke.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić otvorio je prvi Jevrejski Filmski Festival, a govorili su i ministar dr-žavne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, upravnik Muzeja Marjan Vujović, reditelj Marijan David Vajda, konzul u izraelskoj ambasadi Noa Levi, uz prisustvo ambasadora Nemačke u Srbiji Tomasa Šiba, predstavnike Austrijske am-basade i Austrijskog kulturnog foruma.

„Jevrejska zajednica Beograda mi je posebno draga i veoma sam srećan što je u vreme dok sam u prilici da učestvujem u rukovođenju Beogradom došlo do ponov-nog uzdizanja jevrejske zajednice i njenog ponovnog učešća u životu grada. Sa ponosom možemo da kažemo da jevrejska zajednica posle više decenija ćutanja, od velike nesreće koja se desila tokom Drugog svetskog rata, ponovo zauzima svoje mesto, ne samo kao za-jednica, već i u kulturnom i društvenom životu našeg grada. Važno je i osnivanje Jevrejskog kulturnog cen-tra koji će obezbediti gradu važne kulturne događaje, koji će biti visokog umetničkog dometa“ – rekao je Ve-sić. Prema njegovim rečima svi projekti Jevrejske kulturne zajednice imaće podršku kako Grada Beograda tako i Vlade Republike Srbije, kao što je to učinjeno restitucijom.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je rekao da je festval značajan i zbog toga što se doča-rava istorija i tradicija jevrejskog naroda koji je dao veliki doprinos srpskoj kulturi, ali i kulturi sveta, kao što su to či-nili Danilo Kiš i Oskar Davičo i istakao je da kultura pripada svim ljudima ovog sveta.

OTVARANJE JEVREJSKOG FILMSKOG FESTIVALA

Konzul izlaelske ambasade Noa Levi istakla je da je kul-tura jedna od najvećih spona među ljudima, zbog čega je ovaj festival značajan. Prema njenim rečima selekcija filmova se posebno bavi jevrejskim jezikom, nasleđem, tradicijom i nači-nom života, što ih posebno raduje. Publici se obratio i Marijan David Vajda: „Ovaj festival je nastao saradnjom Jevrejskog kulturnog centra Beograd, Jevrejske opštine Beograd i Jugoslovenske kinoteke. Sa filmom „Deveti krug“ Fran-ce Štiglica otvaramo festival i sa velikim zadovoljstvom pozdravljamo Dušicu Žegarac (koja igra glavnu ulogu u ovom filmu). Nadamo se da ćete se ovom prilikom podse-titi velikih filmskih ostvarenja“. – rekao je Marjan

Naglasio je da im je želja da kroz raznovrsnost tema iz jevrejskog života obuhvate sve žanrove „sedme umetnosti“.

Posebno se zahvalio na podršci Ambasade Austrije u Srbiji, Austrijskom kulturnom forumu u Beogradu, Jevrej-skoj opštini Beograd i JCB Asset Managament, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Gradu Beogradu, koji su podržali uspostavljanje Jevrejskog kulturnog centra i Nikoli Radiću Lucattiju koji je dizajnirao plakat za Festival i logo Jevrejskog kulturnog centra.

Redakcija JoBilten

Otvaranje Jevrejskog Filmskog Festivala. Direktorka Jevrej-skog kulturnog centra Žoli Abravanel, konzul u izraelskoj ambasadi Noa Levi, Zamenik gradonačelnika Beograda Go-ran Vesić, predsednik Jevrejske opštine Danilo Medić, mini-star državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i

reditelj Marijan David Vajda



U prepunoj sali Instituta Ser-vantes održano je predavanje, u decembru, posvećeno kulturi Se-farda, jevrejskog nasleđa Španije i sefardskoj kulturi u Beogradu. Na predavanju su govorili Marta Puđ Kišal, predsednica Mreže jevrej-skog nasleđa Španije, direktor In-stituta Servantes Enrike Kamaćo Garsija i predsednik Jevrejske op-štine Beograd Danilo Medić.

Predsednica udruženja Mreže jevrejskog nasleđa Španije je pri-sutnima prezentovala rad i misi-ju na projektu Putevi Sefarda, koji čine 18 gradova Španije, koji u svojim srednjevekovnim komplek-sima, čuvaju arhitektonsku, istorij-sku i kulturnu baštinu.

Direktor Instituta Servantes gospodin Enrike Kamačo je predstavio projekat Sefardska ruta u Beo-gradu uz prezentaciju fotografija i članaka iz Arhiva jevrejskog muzeja, Arhiva grada Beograda i drugih izvora.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić govorio je na temu Sadašnjost i budućnost Je-vrejske zajednice u Beogradu osvrnuvši se na pred-ratni period u kome su se Jevreji uspešno uklopili u

srpsko društvo, uz konstataciju da je u posleratnim godinama sve do danas oporavak Jevrejske opštine Beograd bio spor, težak i na granicama opstanka, a demografski pokazatelji su bili nemilosrdni.

Država Srbija je prva država u Evropi, jedina od svih 46 potpisnica Terezinske deklaracije koja je donela Zakon o otklanjanju posledica oduzima-nja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Ovaj zakon omogućava revi-

talizaciju Jevrejske zajednice Beograda i Srbije. Proces restitucije se uspešno reali-zuje i uz drugi deo pomenutog zakona koji podrazumeva i isplatu 950.000 evra na go-dišnjem nivou za sve jevrejske zajednice, omogućava idealnu osnovu za dalji razvoj. Planovi i programi za razvoj i napredak je-vrejske zajednice u Beogradu se u potpu-nosti fokusiraju na članstvo, odnosno pro-mene koje treba da omoguće boljitak za svakog člana zajednice. Takođe, plan pod-razumeva rad na sprečavanju asimilacije i podizanje nataliteta u zajednici.

Redakcija JoBilten

SEFARDSKO NASLEĐE – PREDAVANJE U INSTITUTU SERVANTES



Prva svećicaVeliki jevrejski praznik

Hanuka, simbol čuda, nade, svetlosti i novih početaka ove godine otpočeo je u vreme zalaska sunca 2. decembra i trajao je do zalaska sunca 10. decembra. Jevrejska opština Beograd je 2. decembra, obele-žila početak praznika Hanuka – praznika svetlosti. Proslavi paljenja prve svećice prisu-stvovalo je preko 160 člano-va i prijatelja opštine.

NJ.E. Alona Fišer Kam, am-basadorka Izraela u Srbiji, u prisustvu predsednika Jevrejske opštine Beograd Danila Medića upalila je prvu Hanuka svećicu. Am-basadorka Fišer Kam je tom prilikom poručila da, pored toga što je Hanuka praznik svetla, simbol čuda i nade, blizina Hanuke Božiću i Novoj Godini, učinila je ovaj praznik simbolom verske toleranci-je i uzajamnog razumevenja. Ambasadorka Alona je pripadnicima jevrejske zajednice čestitala praznik i prisutnima poželela srećnu Novu godinu.

Hor Braća Baruh, na čelu sa Steafnom Zekićem i solistom Vukom Zekićem, izveo je Maoz cur i ne-koliko sjajnih kompozicija. Proslava je nastavljena u

PROSLAVA PRAZNIKA SVETLOSTI

Paljenje Hanuka svećice Ambasador Velike Britanije NJ.E. Denis Kif

prazničnoj atmosferi, uz svečanu večeru i krofne uz zabavni program.

Osma svećicaSvečanim programom, Jevrejska opština Beo-

grad je, paljenjem svih osam svećica H anukije, obeležila poslednji dan praznika svetlosti. Prisu-stvovali su mnogobrojni domaći i strani zvanični-ci: zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, Jenny Sedov zamenica ambasadorke Izraela, Kurt Donnely zamenik ambasadora USA, NJ.E. Mr. Tho-mas Schieb Nemačka, NJ.E. Mr. Denis Keefe Velika Britanija, NJ.E. Kun Adam Belgija, NJ.E. Mr. Lazar Mirkić – Ambasador BIH, NJ.E. Archbishop Luciano Suriani, Francuska Nicolas Faye savetnik, pred-stavnici ambasade Slovačke, Turske, Bugarske, Nj.K.V. Jelisaveta Karađorđević, predstavnici Kon-rad Adenauer, Servantes, British council i preko 100 članova naše zajednice.

Proslava je otpočela pesmama hora Braća Ba-ruh, a nastavljena je duhu klasične muzike dva mla-da umetnika – duo Two of us.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić poželeo je gostima srećan praznik i svetlu Hanuku. Osvrnuo se na reči iz Tore, podsećajući da ona uči ljude tajnama davanja. „Davanje je ukus ži-vota. Što više dajete, više uzimate za sebe“ – rekao je



Medić. On je istakao i da nije dovoljno samo zapali-ti sveće kod kuće. Poruka Hanuke je, kako je naveo, „da moramo osvetliti okolinu i od sebe dati svetlo drugima”.

Dženi Sedov, zamenica ambasadorke Izrae-la rekla je da Hanuka slavi pobedu nad pokuša-jem helenističke asimilacije i istakla da je važno da se praznik obeležava, kao i da je važno se-ćanje, jer da nije bilo te pobede, ne bismo danas ni mi bili ovde i slavili ovaj jevrejski praznik.Goran Vesić, zamenik gradonačelnika je, tokom obraćanja, čestitao praznik svim Jevrejima i rekao da je radostan što se Jevrejska zajednica ponosno vraća u svoj Beograd. Istakao je da je poslednjih osam decenija, do pre nekoliko godina Jevrejska zajednica živela u mraku i da se sada to menja, uz veru da će Jevrejska zajednica dati svoj doprinos srpskom društvu. Takođe, podsetio je da je Srbi-ja prva država u Evropi koja je Jevrejskoj zajednici

vratila imovinu i koja pokušava da ispravi ono što joj je učinjeno tokom Holokausta.

Proslava dečje Hanuke u Novom Sadu Centar za neformalnu jevrejsku edukaciju, u

saradnji sa Jevrejskom opštinom Novi Sad organi-zovao je međuklupski susret u Novom Sadu povo-dom dečje proslave praznika Hanuka. Na proslavu su došla deca iz Jevrejskih opština Zrenjanin, Novi Sad, Pančevo, Kikinda i Beograd i bilo je preko 80 dece. Program, koji su osmislili vaspitači iz Beogra-da i Novog Sada, otpočeo je, kada su se svi okupili, u 14 časova. Pored posebno osmišljenog programa za ovu priliku, deca su na poklon dobila specijalno di-zajnirane krofne, koje je donirala Jevrejska opština Beograd. Nakon završetka programa, deca i vaspi-tači su zajedno otišli u dvorište klubića gde su zapa-lili drugu svećicu na Hanukiji uz pesmu Maoz Tzur, koju su, prethodno, na programu naučili.

Redakcija JoBilten

Dečja proslava praznika Hanuka u klubiću Jevrejske opš ne Novi Sad



Jevrejska opština Beograd je obeležila praznik Tu BiShvat u saradnji sa organizacijom „Šuma peva”, sađenjem mlade sadnice drveta u dvorištu sinagoge.

Novu godinu drveća smo proslavili u ponede-ljak, 21. januara, sa članovima opštine i decom iz dnevnog centra „Gan Balagan“. Nakon sađenja jelki-ce deca iz dnevnog boravka su dobila paketiće sa vo-ćem, čokoladicama i bojankom Tu BiShvat, a članovi su mogli da se osveže u Društvenom holu sinagoge.

JEVREJSKA OPŠTINA BEOGRAD PROSLAVILA NOVU GODINU DRVEĆA

„Šuma peva“ je društveni servis čija je misija iniciranje, stimulisanje, stvaranje, organizovanje i realizovanje akcija koje doprinose kreiranju boljih uslova za život ljudi u oblasti ekologije i zaštite životne sredine

Povodom nove godine drveća Jevrejska opština Beograd je zasadila drvo u Izraelu. Sadnja drveća u Izraelu je divan način da pokažemo da smo poveza-ni, da nam je stalo i da na taj način slavimo i sadimo nadu i optimizam u budućnost Izraela.

Redakcija JoBilten

Svako naručeno stablo dolazi sa ser fi katom, koji nam je dostavljem poštom.



Srpsko-jevrejsko pevačko društvo Braća Baruh priredilo je godišnji koncert „Kao nekada i sada“ za-jedno sa starim članovima ovog ansambla. Iz razno-vrsnog programa koncerta, a uz klavirsku pratnju Danila Tomića, mogu se izdvojiti: sefardska pesma „Durme, durme”, „Erev shel Shoshanim“ u aranžma-nu Džeka Klebanova, „Lux Aurumque“ Erika Vita-krea, „Sim shalom“ Maksa Janovskog i mnoge dru-ge Koncert je završen delima Luisa Levandovskog „Enosh“, „Mah Tovu“ i „150 psalm“. Predsednica hora Braća Baruh, Branka Cvejić Mezei zahvalila se dugogodišnjem članu ovog ansambla, Siliju Abinonu za 49 godina pevanja i izuzetnog doprinosa u uspe-hu i radu hora. Koncertom je dirigovao Stefan Zekić.

Hor Braća Baruh osnovan je 1879. godine kao Srpsko-jevrejsko pevačko društvo. U sadašnji naziv ime je promenio 1952. godine u spomen na troji-cu braće iz poznate jevrejske porodice Baruh, palih partizanskih boraca i ilegalaca. Neki istraživači tvr-de da je reč o najstarijem jevrejskom horu na svetu.

Tokom svog dugogodišnjeg rada, hor je priredio veliki broj koncerata u zemlji i širom sveta i oven-

KONCERT HORA BRAĆA BARUH U JEVREJSKOM KULTURNOM CENTRU

čan je prestižnim nagradama. Za uspehe ostvarene poslednjih godina zaslužni su dirigent Stefan Zekić i predsednica hora Branka Cvejić Mezei.

Redakcija JoBilten

Silvio Abinun dobitnik zahvalnice za 49 godina učešća i izuzetnog doprinosa u uspehu i radu hor



Na konferenciji su se obratili Avram Izrael, predsed-nik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić, predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel, predsednica Je-vrejske opštine Kikinda Nevena Knežević, član novoiza-branog Izvršnog odbora Saveza Jevrejskih opština Srbije gospodin Nećak i novoizabrani predsednik Saveza je-vrejskih opština Srbije gospodin Igor Ginzberg.

Uvodno obraćanje gospodina Avrama Izraela na temu: U susret Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta i aktuelna situacija u jevrejskom svetu i okruženju, na održanoj konferenciji.

Avram Izrael je, na početku konferencije, citirao Kofi Anana, Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija od 27. januara 2006. godine povodom usvojene Rezolucije iz 2005. godine kada je odlučeno da se na taj dan u celom svetu obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Tragedija nastala kao posledica Holokausta se ne može izbrisati. Mora biti zapamćena sa sramom i strahom dokle god ljudsko sećanje bude postojalo. Samo ako se sećamo, onda možemo odati prikladnu počast žrtvama. Milioni nedužnih Jevreja i pripadni-ka drugih manjina ubijani su na nazamislivo varvar-ske načine. Nikada ne smemo zaboraviti te muškarce, žene i decu, niti njihovu agoniju.

„Kada su krajem Drugog svetskoj rata neverujuće oči sveta bile prinuđene da potvrde da se najveći zločin u isto-riji zaista dogodio u 20. veku, niko nije ni mogao da zami-sli da će se samo kroz koju desetinu godina javiti pokušaji upiranja optužujućeg prsta u same žrtve. To je jevrejski bol“. Međutim, sve dok se svet bude držao vere, održivosti istorije sile takvi momenti novog duha su kratkog veka, iz tog se razloga jevrejski narod ponovo nalazi u situaciji koja nije ništa manje opasna od situacije koja je prethodila Holokaustom. Upravo to je moglo da se uoči, ne tako dav-no u Tel Avivu, Parizu, Briselu, Malmeu i Pitsburgu. Na svu sreću, u Srbiji takvih ozbiljnih problema nema“.

Takođe, podseća da je na današnjoj teritoriji Srbije, pred Drugi svetski rat, živelo između 37.000 i 38.000 Je-vreja. Između 80 i 83 posto je nestalo u vreme Holoka-usta. Preživelo je oko 8.000 Jevreja, da bi se u periodu 1948. i 1952. godine veliki broj iselio u Izrael. Jedinice Crvene armije su, 27. januara, oslobodile logor Aušvić i taj dan je proglašen kao Međunarodni dan sećanja na žr-tve Holokausta. Jevrejska opština Beograd ima svoj dan, 10. maj, sećanje na žrtve Holokausta u Beogradu i svake godine ga obeležava. Danas, u Jevrejskim opštinama Sr-bije, brojimo oko 4.000 članova, takođe, po zadnjem po-

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRADPOVODOM MEĐUNARODNOG DANA SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA

“Prisećanje ne sme prestati, ono takođe mora biti

upozorenje budućim generacijama da budu na

oprezu, zato je veoma bitno naći pravi način koji

će biti efektivan, koji će iskazivati žaljenje za patnje

i gubitke, a biti posvećen za žrtve što će pomoći

sprečavanju ponavljanja zločina“. – David Ben Gurion, prvi Predsednik novoosnovane države Izrael

pisu iz 2012. godine registrovalo se samo 787 građana Srbije kao Jevreji.

„U Memorijalnom kompleksu Yad Vashem, u Izraelu, priznanje Pravednika među narodima dobilo 139 građa-na sa prostora današnje Srbije, koji su rizikovajući svoj ži-vot spasili jedan jevrejski život“- rekao je gospodin Izrael.

Potom je ukazao na veliku privilegiju koju su imale Jevrejske opštine Srbije da povrate imovinu žrtava Holo-kausta bez naslednika

„Jevrejske opštine Srbije su imale veliku privi-legiju i priliku da imovinu žrtava Holokausta bez naslednika, povrati. Za nepunih mesec dana ističu odredbe ovog Zakona i mi, sa zadovoljstvom, može-mo da kažemo da je Jevrejska opština Beograd, jedi-na jevrejska zajednica u okruženju, uz ovaj Zakon, uz puno razumevanje države, povratila oko 100 nepo-kretnosti. Sve je ovo bitna pretpostavka očuvanja je-vrejske zajednice koja je bez materijalnih sredstava bila na ivici gašenja“.

Zatim je dodao da: „78 godina posle Holokausta u svetu, pa i kod nas, ima ljudi koji negiraju da je bilo Holo-kausta, Aušvica, gasnih komora, koji veličaju Hitlera, koji i dalje šire nacionalnu, versku ili rasnu mržnju, pa i an-tisemitizam, koji negiraju da postoji država Izrael. U sa-moj Nemačkoj to predstavlja krivično delo koje se strogo kažnjava. Ujedinjene nacije, Evropska unija, Helsinška konferencija i druge međunarodne organizacije to osu-đuju i pozivaju na edukaciju, pre svega, mladih pokolenja kako se te strahote ne bi ponovile i upozoravaju kako je bilo zabluda da se to ne može desiti. Ako ikome, onda je nama, sa našim iskustvom iz proteklih decenija, pa i iz najnovijih vremena, to dobro poznato.

Jevrejska opština Beograd će se uvek, sa svim svojim sredstvima, odupirati mogućnosti i pojavi zaborava, re-vizije istorije i trudiće se da sećanje na Holokaust očuva, ujedno i sećanje na sve žrtve sa ovih prostora, srpske žr-tve, muslimanske žrtve, romske žrtve i svih drugih naro-da koji su mučenički pali tokom Drugog svetskog rata“.

Redakcija JoBilten



Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je u Beogradu, a centralnu državnu cere-moniju predvodio je izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

„Odgovornost prema žrtvama pred kojim se danas klanjamo obavezuje sve nas da taj sra-man period istorije Evrope ne posmatramo kao dosadno štivo iz udžbenika, već da uvek iznova promišljamo o pojavama i propustima u evrop-skoj civilizaciji koji su mu prethodili i omogućili mračne okolnosti pod kojima je taj monstruozni zločin sproveden u delo“, rekao je Đorđević, navo-di se u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.

„Upravo zbog nepojmljivo velikog obima zločina počinjenog nad Jevrejima u Holokaustu i nad Srbima u genocidu u NDH, mi smo danas u obavezi da razu-memo sve činioce koji su ih uzrokovali, i tako otklo-nimo i najmanju mogućnost da se nešto slično, na tlu Evrope ponovi u budućnosti“, naveo je Đorđević.

Đorđević je dodao da Vlada Srbije ni u budućno-sti neće odstupati od „jasnog pravca delovanja koje je precizno odredio predsednik Vučić“, a koji pod-razumeva miroljubivu politiku, politiku stabilnosti, politiku ekonomskog razvitka i politiku kompromi-sa kada je reč o otvorenim pitanjima između Srbije i njenih suseda.

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA

„A sastavni deo te evropske budućnosti biće i zajedničko iskazivanje dužnog pijeteta prema svim nevinim žrtvama zločinačke fašističke i nacističke ideologije“, rekao je Đorđević.

Ceremoniji su prisustvovali predstavnici diplo-matskog kora i građani Beograda koji su preživeli Holokaust.

Predstavnici Jevrejske opštine Beograd pred-sednik Danilo Medić i potpredsednik Jakov Alba po-ložili su venac u znak sećanja na žrtve Holokausta. Takođe, položili su venac i na mesto memorijalnog kompleksa Topovske šupe, u Beogradu. Svečana ko-memoracija Jevrejske opštine Beograd održana je i u Muzeju jugoslovenske Kinoteke gde se predsed-nik Jevrejske opštine Beograd, Danilo Medić obratio prisutnima. Uz minut ćutanja za odavanje počasti stradalim žrtvama, prikazivane su slike kampanje Jevrejskog svetskog kongresa pod nazivom We re-member, koje su se tokom 24 sata, pa i u tom trenut-ku, prikazivale u memorijalnom zdanju koncentra-cionog logora Aušvic.

Redakcija JoBilten

Jevrejska opština Beograd, u saradnji sa Svetskim jevrejskim kongresom učestvovala u, trećoj po redu kampanji WeRemember povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Komemoracija u Muzeju Jugoslovenske kinoteke povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta

Centralna državna ceremonija na Starom Sajmištu



U ponedeljak, 28. januara ove godine završena je druga edicija međunarodnog festivala Rossi fest. Ovogodišnji festival okupio je preko stotinu izvo-đača iz zemlje i inostranstva (Srbija, Izrael, Nemač-ka, Italija, Španija, Švajcarska, Francuska, UK, Crna Gora, Makedonija, Rusija). Rosi fest inspirisan je stvaralaštvom eminentnog evropskog kompozito-ra, Salamona Rosija (1570-1650), neobične životne priče i stvaralačkog opusa. Imajući u vidu istorijski kontekst u kojem je stvarao, Rosijev opus je jedin-stven po sintezi Istoka i Zapada, odnosno kasne re-nesansne / ranobarokne muzike zapadne Evrope i jevrejskih tradicionalnih i sinagogalnih tekstova. In-spiraciju za festival nalazimo upravo u samoj priro-di Rosijevog dela koja promoviše poštovanje razli-čitosti kulturnog nasleđa, kao i kulturni dijalog pu-tem njihovih neobičnih spojeva, a sve to na visokom umetničkom nivou, te istu ideju zastupamo i promo-višemo na Rosi festu. Ovogodisnji Rosi fest, osmi-šljen je kao trodnevni program festivala na kome je, pored svetskih klasika, publika imala priliku da uživa u stvaralaštvu eminentnih baroknih kompozi-tora, Klaudija Monteverdija i Salomona Rosija, ali i u modernom muzičkom stvaralaštvu mladih kompo-zitora koji su svoja dela komponovali specijalno za ovaj festival. Svečano otvaranje započelo je projek-cijom filma Jozefa Rošlica o kompozitoru po kojem je festival nazvan. Pored ansambala Braća Baruh i Jevrejskog kamernog orkestra, kao gosti predstavi-li su se i ansambli Barok Vokal (Majnc, Nemačka), solisti Instituta za umetničku igru (Beograd), čla-

novi ansambla New Trinity Baroque (Srbija/SAD) i Sinagogalni ansambl Berlin (Nemačka). Značajan deo programa Rosi festa posvećen je obrazovanju i osnaživanju studenata muzike i mladih muzičkih profesionalaca. Stoga su pored koncerata domaćih i stranih izvođača, u program bila uvršćena i preda-vanja eminentnih muzikologa Dr Ane Stefanović i Dr Tijane Popović Mlađenović, konkurs za mlade kom-pozitore, kao i majstorski kurs za mlade operske pevače predvođen renomiranim mecosporanom Klaudijom Eder, profesorkom Muzičke akademiju Univerziteta u Majncu (Nemačka). Veliki doprinos održavanju festivala, dali su i članovi umetničkog odbora: prof. Zoran Erić, kompozitor, prof. Ladislav Mezei, predsednica hora Braća Baruh, Branka Cvejić i profesor, muzikolog dr Ana Stefanović. Festival je organizovan uz podršku Ambasade Izraela, Jevrej-ske opštine Beograd, Italijanskog instituta za kultu-ru, Narodnog pozorišta u Beogradu i drugih institu-cija. Za veliki uspeh ovogodišnjeg festvala zaslužni su organizatori Rosi fest-a: Aleksandra Jovanović, Mila Pavlović i Jelena Zekić, kao i osnivač i direktor festivala – Stefan Zekić, dirigent.

OTVARANJE FESTIVALA I PROJEKCIJA FILMAHebreo: U potrazi za Salomonom Rosijem

25. januara u Jugoslovenskoj kinoteci premi-jernom projekcijom dokumentarnog filma Jozefa Rošlica o životu i delu Salomona Rosija, svečano je otvorena druga edicija Rosi fest-a. Nakon projekcije usledio je koktel dobrodošlice.

ROSI FEST u BEOGRADU

Koncert u Atrijumu Narodnog muzeja



O filmu: U kasnoj renesansi, na vrhuncu umet-ničkog sjaja Mantove, mladi jevrejski violinista pro-bio se kroz barijere diskriminacije i postao jedan od najrenomiranijih kompozitora i izvođača na dvoru vojvode Gonzaga. 1622. godine napravio je revo-lucinarni potez kade je reč o jevrejskoj muzici, na-pravivši prvu zbirku ikada originalno napisane za jevrejske psalme i molitve – Solomonove pesme. Glavni akteri filma su čuveni ansambl Profeti della quinta koji smo imali priliku da čujemo na otvaranju prve Edicije Rosi festa.

MAJSTORSKI KURS SOLO PEVANJA I KONCERT POLAZNIKA

Nakon uspešno održanog, i u velikoj meri ispra-ćenog Majstorskog kursa solo pevanja na prvoj ediciji Rosi fest-a, ove godine, u drugoj ediciji, organizatori su odlučili da Majstorski kurs solo pevanja bude oba-vezan deo programa. U durgoj ediciji festivala, imali smo priliku da, kao predavača, ugostimo, ostvarenog nemačkog koncertnog i operskog mecosoprana, pro-fesorku Muzičke akademije Univerziteta u Majncu i člana Evropske akademije nauka i umetnosti – prof. Klaudiju Eder. Polaznici su imali po tri individualne sesije sa profesorkom Eder i pijanistom, a po završet-ku kursa održan je koncert u Muzeju Narodnog pozo-rišta u Beogradu. Na kursu je učestvovalo jedanaest pevača iz Srbije, Makedonije i Rusije.

PREDAVANJAU Galeriji Jevrejske opštine Beograd 27. januara,

održana su i stručna predavanja eminentnih srpskih muzikološkinja, Ane Stefanović i Tijane Popović Mlađenović, profesorki Fakulteta muzičke umetno-sti u Beogradu.

KO NCERT PORTRETI I SEĆANJA

U punoj Sali Atrijum Narodnog muzeja u Beo-gradu, 27. Januara na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u okrviru Rosi fest-a održan je koncert Portreti i sećanja. Ovaj koncert predstavlja veoma značajan segment Rosi fest-a, a ujedno je i jedini deo programa koji se kontinuirano ponavlja u okviru svih edicija festivala. Dela kompozitora se odnose na temu Portreti i sećanja, posvećenu seća-nju na nemile događaje tokom Drugog svetskog rata, koji uključuju odavanje pošte žrtvama, pojedincima i kolektivima, ali i hrabrim i pravičnim delima. S tim u vezi Rossi fest preuzima značajnu ulogu u bašti-

njenju kulture svesti o Holokaustu i stvara novu, ve-oma značajnu, kulturnu sferu u umetničkoj praksi budućih pokoljenja.

KONCERT SINAGOGALNOG ANSAMBLA IZ BERLINA

U ponedeljak 28. januara, u Sinagogi Sukat Šalom, publika je mogla da uživa u duhovnim kompozicija-ma, pretežno aškenaske tradicije, u izvođenju Sina-gogalnog ansambla iz Belrina, na čelu sa dirigentom Reginom Jantian i kantorom Isakom Šeferom. Ovaj ansambl čini osam do dvanaest pevača koji pevaju u različitim berlinskim operskim horovima ili rade kao solisti – slobodni umetnici. Sinagogalni ansambl iz Berlina je jedini ansambl na svetu koji izvodi liturgiju Luisa Levandovskog svakog petka uveče, na jutro Ša-bata i tokom svih jevrejskih praznika.

ZATVARANJE FESTIVALA I KRUNISANJE POPEJE, OPERA KLAUDIJA MONTEVERDIJA

Zatvaranje druge edicije Međunarodnog festivala Rosi fest, 28. januara 2019. godine, krunisano je iz-vođenjem grandiozne opere Klaudija Monteverdija, Krunisanje Popeje, na Sceni Raša Plaović sa početkom u 20:30 časova. U režiji Aleksandra Nikolića, a muzički predvođena maestrom Albertom Veronezijem, opera je svojom uvek aktuelnom tematikom zavela publiku. U glavnim ulogama opere predstavili su nam se so-listi ansambla Barok Vokal iz Majnca, pod vođstvom prof. Klaudije Eder, baletski igrači odabrani iz Institu-ta za umetničku igru u Beogradu (koreograf Aleksan-dar Ilić) kao i orkestar sačinjen od članova ansambla New Trinity Baroque, na čelu sa umetničkim rukovo-diocem Predragom Gostom, kome se pripisuje veliki udeo u realizaciji ove operske produkcije.

Autor teksta: Jelena Zekić

Opera Klaudija Monteverdija "Krunisanje Popeje" u Narodnom pozorištu



Poštovani gospodine Grasi,Zbunjeni smo i konsternirani tekstom „Dugo

putovanje Henrika Lautnera” autora Nemanje Bać-kovića, pogotovo anfrileom „Ko su bili Ljotićevci?” u kome novinar opisuje lik i delo fašističkog ide-ologa, saradnika nacista i vođe SS dobrovoljaca. Dimitrije Ljotić i njegov pokret ZBOR se nisu tek tako i slučajno (kako autor implicira) izjednačavali sa nacistima i fašistima. Dimitrije Ljotić JE BIO lokalni nacista i organizovao je vojsku, Srpski do-brovoljački korpus (nem: Serbischer SS-Freiwilli-gen Korps) koja je bila u službi Vermahta.

Ideologija ovog korpusa je bila identična na-cističkoj: istrebljenje Jevreja, komunista i zapad-njačkog kapitalizma. Korpus je bio zloglasan po zločinima nad stanovništvom, posebno Jevrejima i Romima, partizanskim ustanicima i pripadnicima pokreta otpora. Ljotićeve jedinice su učestvovale u streljanju đaka u Kragujevcu u oktobru 1941. Dan nakon ovog masakra u organizaciji ZBOR otvo-rena je najveća antisemitska izložba u Beogradu tzv. “Antimasonska izložba” koja je bila usmerena ka „razotkrivanju judeokomunističke zavere” a u proljotićevskim novinama su se pojavile reči „Srbi ne bi trebalo da čekaju Nemce da počnu istreblje-nje Jevreja”.

Ne verujemo da autor teksta ne zna da je upravo pojavom Ljotićevog „Zbora", antisemi-tizam javno deklarisan kao otvorena rasistička programska politika. Nacisti su finansirali Zbor Dimitrija Ljotića na sličan način kako su finansi-rali i Antu Pavelića. Čak je i sam Gering je smatrao da je ZBOR idealan partner za nacističku partiju. Podmladak Zbora, Beli orlovi, već su 1940. ispred Beogradskog univerziteta salutirali Hitleru i Mu-soliniju i uzvikivali „dole sa Jevrejima!”

Mnogi od čelnika Zbora su imali izraženo an-tisemitske stavove, npr. generalni sekretar Milorad Mojić koji je preveo Protokole sionskih mudraca na

srpski jezik, koji je pisao kako se „jevrejstvo mora brzo i energično likvidirati, jer u protivnom slučaju neminovna je propast hrišćanske civilizacije i hri-šćanskog sveta”. Takvi ljudi su bili najbliži sarad-nici čoveka o čijem ste životu objavili ušećerenu verziju a pogibiju njegovih kvislinških vojnika ro-mantizovali na kraju samog teksta „Dugo putova-nje Henrika Lautnera”.

Milan Nedić i Dimitrije Ljotić su bili rođaci a Nedića je na mesto predsednika kvislinške vlade predložio upravo Ljotić. Jedna od propagandih alata Nedićeve pro-nacistčke vlade bio je i nedelj-nik Naša borba eksplicitno ljotićevske orijentacije. Aktivnost ovog lista svodila se prvenstveno na an-tisemitizam, veličanje Hitlerovih pobeda, uz pro-pagiranje fašističke literature, pre svega, tekstova i knjiga Dimitrija Ljotića.

Gospodine Grasi, Dimitrije Ljotić je bio anti-semita i fašista a njegove ideje su odjeknule slič-no kao one koje je imao Gebels. Ni jedan ni drugi nisu bili ubice, ali su bili ubice za pisaćim stolom, ideolozi najgore mašine smrti u istoriji civilizacije. Apologetskim tekstom koji je objavio vaš nedeljnik vređate ne samo Jevreje u Srbiji već sve građanke i građane ove zemlje čiji su preci dali svoje živote u borbi za oslobođenje, u borbi protiv stranih oku-patora i domaćih izdajnika.

I zato tražimo ispravku i izvinjenje. Tražimo da ne kontaminirate nove generacije revizionistič-kim skaskama o osvedočenim kvislinzima. Traži-mo u ime 16.000 vaših jevrejskih sugrađana koji zbog Ljotića i njemu sličnih više ne mogu da traže pravdu za sebe. Tražimo to u predvečerje dana se-ćanja na Holokaust, kao potomci koji se sećaju, kao Jevreji koji žive u Srbiji i vole Srbiju.

PROTESTNO PISMO JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRAD GLAVNOM I

ODGOVORNOM UREDNIKU ZEFIRINU GRASIJU POVODOM TEKSTA

„DUGO PUTOVANJE HENRIKA LAUTNERA“ U POLITIKINOM ZABAVNIKU



Traž eci filmove za Jevrejski Filmski Festival Beograd kroz moju filmsku biblioteku, naišao sam na jednu, meni dragu knjigu: ”An Empire of The-ir Own - How the Jews invented Hollywood” by Neal Gabler. S obzirom na to da danas Jevreji čine samo dva procenta ukupnog američkog stanov-ništva, sa tendencijom da se taj procenat sma-njuje, postavlja se pitanje zašto su Jevreji tako istaknuti u Hollywoodu? Zašto su tako uspešni? Da li je jevrejska kultura povezana sa filmom? Da li postoji tradicija jevrejskog pripovedanja koja daje Jevrejima vodeću ulogu u filmskoj industri-ji? U jevrejskim domovima priče i knjige obično igraju veliku ulogu. Charles Lewinsky, uspešan scenarista i romanopisac, naglašava vrednost pi-sanja koja je uvek imala za ljude od knjige. „Či-tanje je oduvek bilo važno u judaizmu, i gde god je puno čitanja, postoji veća šansa i za pisanje”. Obrazovanje je vredna roba u judaizmu. Ne samo zbog duge tradicije biblijskog tumačenja, nego i zbog toga što se obrazovanje može poneti svug-

AMERIČKI SAN PIŠE: Marijan David Vajda

de. „Za ljude koji su progonjeni u istoriji to je važan faktor”. Ali glavni razlog njihovog uspeha nije pisanje tradicije. Odlučujuću ulogu su ima-li društveni uslovi u SAD. Harry Cohn, William Fox, Carl Laemle, Louis B. Mayer, Jack and Harry Warner, Adolph Zukor, osnivači glavnih studija 1910-ih i 1920-ih godina: Universal, Paramount, Columbia, Metro Goldwyn Mayer i Warner Brot-hers zajedno su stvorili ono što se i danas zove Hollywood. Biografije generacije osnivača su slične, svi su imigranti ili deca imigranata. Ljudi skromnog porekla koji su želeli da pobegnu od diskriminacije i progonjenja iz zemalja istočne Evrope, tražeći sreću u zemlji neograničenih mo-gućnosti.

Pored tekstilne industrije, film je je bio jedan od retkih poslova koji je u to vreme bio dostupan Jevrejima u SAD.

Film je imao veoma različit status na počet-ku. U katoličkim zemljama film je od početka bio ozbiljna umetnička forma.



U Francuskoj je srednja klasa investirala u film, u Italiji je aristokratija bila glavni donator. U protestanskoj-puritanskoj Americi film je bio sumnjiv i loš posao. Bioskopa nije bilo, već “pla-yhouse” automata gde se samo stojeći mogao videti kratak isečak filma. Dok su se u Evropi 1910-ih godina snimali igrani filmovi, film je u SAD bio nešto više od kratke vašarske atrakcije, posebno za imigrante koji nisu govorili engleski. Opisan kao „dodgy” posao, filmski posao nije bio privlačan poznatim Amerikancima. Čak i Tho-mas Edison, koji je sebe smatrao pronalazačem filma, u njemu nije video nikakvu kulturu, samo prvenstveno tehničko postignuće čije patente je ljubomorno čuvao. To je pružilo šansu socijalno marginalizovim grupama kao što su bili jevrejski imigranti. Činjenica da su Jevreji bili uspešni, nije samo zbog svoje brojnosti; hiljade imigranata su morali od nečega da žive. U to vreme Jevreji su imali važnu ulogu u mnogim zanimanjima koja su se smatrala nepristojnim, od filma do boksa, do mafije.

Hanno Loewy, director Jevrejskog muzeja u Austriji pominje i industriju ploča. „Istorija filma i muzičke industrije je gotovo identična. U oba slu-čaja Jevreji čine pronalaske Edisona, fonografom i



filmskom kamerom, masovnim medijima”. Stu-acija je slična u Nemačkoj, gde je film bio kritič-ki posmatran, a Jevreji su, za razliku od Fran-cuske i Italije, privukli mase u bioskope. To je ironija istorije da su jevrejske filmadžije, kao sto su Ernst Lubitsch, Josef von Sternberg ili Fred Zinnemann, koji su oblikovali nemačku ki-nematografiju 1920-ih i 1930- ih, kasnije emi-grirali u Hollywood, gde su imali veliki uticaj. Lubitsch, „Vajmarska zvezda”, otišao je 1922. godine a deceniju kasnije i mnogi drugi, kao Bil-ly Wilder i Robert Siodmak bežeci od nacista. Za Hollywood, ovaj masovni transfer talenata bio je božiji dar. S’ druge strane, nemački film se nikad nije oporavio od tog gubitka. „Jevreji su shvatili vrlo rano da treba ujediniti zabavu i posao” kaže Hanno Loewy. Iako ovo zvuči kao antisemitski kliše, može se tumačiti i pozitiv-no: „To je super ako imate mogućnost videti nešto lepo i to dati drugima”. Nemi film je bio privlačan za sve imigrante. Konačno, zar nisu svi Amerikanci imigranti? Jevreji su proizvodili filmove za publiku iz koje su sami poticali.

Želja za prihvatanjem se takođe odrazila na filmove. U svojoj knjizi Gabler kaže da su holivudski Jevreji u filmu videli ne samo mo-gućnost društvenog napretka. Shodno tome, pokušali su vašarsku atrakciju pretvoriti u pre-poznatljivu umetničku formu. Jedan od načina je bio snimati film po pozorišnim komadima sa poznatim glumcima. Velika imena trebalo je da privuku gledaoce u bioskop, dok su poznati pozorišni komadi privlačili srednju klasu. Film se transformisao iz potencijalno- štetne zabave nižeg nivoa do ozbiljne zabave za celu porodi-cu.

Gabler tvrdi da je želja da ostave svoju pro-šlost i postanu prepoznatljiv deo američkog društva, dovela jevrejske producente do toga da idealizuju novu domovinu u svojim filmo-vima. Upravo zbog toga što nisu pripadali elit-nom društvu, stvorili su svoj san o Americi. Budući da je film postao najvažniji medij u 20. veku, ova vizija Sjedinjenih država prožela je celokupnu američku kulturu.

„Američki san bio je pronalazak jevrejskih imigranata”.


Redakcija JoBilten

E: [email protected]: www.jobeograd.org


Documents

Jevrejska opština Beograd JoBilten · RAD NA POVRAĆAJU IMOVINE JOB u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih