VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIČKI MENADŽMENT

TEMA: OBLICI POSLOVNIH RIZIKA

Mentor: Student:

mr Predrag Ranisavljević Jovica Ilić

Broj indeksa: 12171

Smer: Menadžment u biznisu

Leskovac, 2014.

Sadržaj

Uvod .................................................................................................................................. 3

Oblici poslovnih rizika ....................................................................................................... 41. Tržišni rizik .........................................................................................................42. Kamatni rizik ......................................................................................................5

2.1. Bazni rizik ............................................................................................52.2. Rizik od promene uslova .....................................................................62.3. Rizik opcionalnosti ..............................................................................6

3. Valutni rizik ........................................................................................................73.1. Transakcijska izloženost ......................................................................73.2. Računovodstvena izloženost ................................................................83.3. Ekonomska izloženost .........................................................................8

4. Kreditni rizik .......................................................................................................85. Operativni rizik ...................................................................................................96. Rizik likvidnosti ................................................................................................10

6.1. Likvidnost pojedinačnog potraživanja ...............................................116.2. Likvidnost aktive ...............................................................................116.3. Likvidnost ukupnog poslovanja .........................................................116.4. Upravljanje rizikom likvidnosti .........................................................12

7. Rizik reputacije i zakonski rizik .......................................................................128. Rizik zemlje ......................................................................................................13

Zaključak .......................................................................................................................... 14

Literatura .......................................................................................................................... 15

2

Uvod

Rizik je izloženost neizvestosti, ili bolje rečeno neizvesnost budućeg ishoda. Njega na taj način čine dve komponente: neizvesnost i izloženost toj neizvesnosti.

Neizvesnost je stanje kada ne postoji znanje o tome da li je neka pretpostavka istinita ili ne, ili kada postoji nepotpuno poznavanje pretpostavki u vezi s nekom pojavom. Biti izložen neizvesnosti znači da postoje materijalne posledice, dok stepen neizvesnosti nije isti što i stepen izloženosti njoj. Na primer, ako čovek skače iz aviona padobranom, postoji neizvesnost da li će se padobran otvoriti. On dakle rizikuje jer je izložen datoj neizvesnosti. Ako se padobran ne otvori može doći do gubitka života.

Pod rizikom se obično podrazumeva „opasnost od gubitka“. U inženjerstvu se rizik definiše kao (verovatnoća incidenta)*(gubitak uzrokovan tim incidentom).

S druge strane, finansijska teorija tretira rizik kao devijaciju neočekivanih ishoda usled kolebanja finansijskih promenljivih. Uzmimo za primer tržišni rizik koji nastaje kao rezultat promena cena hartija od vrednosti na finansijskim tržištima. On se može podeliti na dva osnovna dela. Prvi deo rizika je vezan za smer kretanja finansijskih promenljivih, npr. kretanje cene akcija, kamatnih stopa, deviznih kurseva i cena roba. Drugi deo rizika ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivih, odnosno u pitanju je nelinearni rizik i izloženost hedžing pozicijama ili povećanoj volatilnosti.

Tema ovog rada biće oblici poslovnih rizika.

3

Oblici poslovnih rizika

1. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da usled promena na tržištu dođe do gubitka na vrednosti investicije. Među tržišne faktore rizike ubrajaju se:1

rizik promene cena rizik promena hartija od vrednosti, kamatni rizik, valutni rizik, i rizik promene cena roba.

Marison (Marrison, 2002) kao i mnogi drugi autori pod pojmom tržišnog rizika smatraju samo rizik promene cena hartija od vrednosti na finansijskim tržištima, dok kamatni i valutni rizik, zbog njihove važnosti, tretiraju posebno.2 U ovom radu će tržišni rizik biti predstavljen u užem smislu, odnosno kao rizik od nepredvidivih i negativnih promena tržišnih cena hartija od vrednosti.

Prva podela tržišnog rizika se odnosi na podelu rizika hartija od vrednosti na opšti sistemski tržišni rizik, koji se odnosi na osetljivost pojedine hartije od vrednosti ili portfelja na promene tržišnih indeksa, i na nesistemski rizik.

Nesistemski ili specifični rizik se odnosi na deo volatilnosti (nestalnosti) pojedine hartije od vrednosti kojeg određuju parametri koji su specifi čni za svaku pojedinu organizaciju.3

Dalje, tržišni rizik se može podeliti na deo rizika koji zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivi, npr. kretanje cene deonica, kamatnih stopa, deviznih kurseva i cena roba. Ove vrste rizika se mere linearnom aproksimacijom, kao što je beta faktor za deonice, duration za obveznice i delta za odnos vrednosti opcije naspram vrednosti imovine na koju je izdana.4

Drugi deo rizika, koji ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivih, sastoji se najpre od nelinearnih izloženosti, izloženosti hedž pozicijama i volatilnosti. U drugom stepenu se meri kvadratna izloženost pomoću konveksnosti koja meri osetljivost cena obveznica na promenu kamatnih stopa. Za merenje izloženosti odnosno osetljivosti tržišta kada su u pitanju opcije i ostali derivati koriste se gama, delta i ostali greek alati iz upravljanja rizicima.5

1 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 250.2 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 250.3 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 251.4 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 251.5 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 251.

4

Rizična vrednost (value at risk – VaR) predstavlja posebnu modelirajuću tehniku kojom se obično meri sveukupna izloženost banke i drugih organizacija tržišnom riziku. Ulazni parametri za model VaR obuhvataju podatke o bančinim pozicijama i cenama, volatilnosti (nestalnosti) i faktorima rizika. Parametri merenja uključuju razdoblje držanja, istorijsko razdoblje tokom koga se posmatraju faktori rizika, kao i interval pouzdanosti koji omogućuje donošenje razumnog nivoa zaštite pri upravljanju ovim rizicima.6

2. Kamatni rizik

Kamatni rizik predstavlja rizik od pada tržišne vrednosti portfelja usled neizvesnosti promena kamatnih stopa. Za njega se može reći da predstavlja izloženost, odnosno osetljivost poslovanja finansijske institucije neočekivanim promenama kamatne stope na tržištu, odnosno u poslovnom okruženju. Rizici kamatne stope se mogu podeliti na više načina. Treba istaći da postoje dva različita pristupa problematici kamatanih rizika:7

sa pozicije knjigovodstvene vrednosti gde se rizik posmatra u smislu njegovog efekta na pojedine pozicije aktive i pasive kao i bilansa uspeha svake finansijske institucije; i

sa pozicije tržišne vrednosti gde se rizik uzima u smislu njegovog uticaja na tržišnu vrednost portfelja.

Ako se uzme u obzir gore pomenuti prvi pristup, onda se mogu izdvojiti tri komponente kamatnog rizika:8

bazni rizik, rizik od promena uslova, i rizik opcionalnosti.

2.1. Bazni rizik

Bazni rizik ili rizik razlike (basis risk ili spread risk) je rizik od mogućih promena u razlici između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (spread). U praksi se javlja usled jake konkurencije na tržištu kada je banka prisiljena smanjiti aktivnu kamatu na kredite, a istovremeno povećati pasivnu kamatu na depozite.9

6 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 252.7 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.8 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.9 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.

5

2.2. Rizik od promene uslova

Rizik od promena cena

Ova uobičajena vrsta rizika nastaje iz razlika u tempiranju dospeća fiksnih stopa i određivanja fluktuirajućih stopa aktive banke. Naime, finansijske institucije ugovaraju fiksne i promenljive kamatne stope na plasmane i izvore sredstava. Simultano, finansijske institucije, posebno, banke obavljaju ročnu transformaciju sredstava, tako da se u stabilnim privrednim uslovima deo kratkoročnih sredstava može dugoročno plasirati i pritom se neće ugroziti likvidnost. Budući da potraživanja i obaveze nemaju iste rokove dospeća, eventualne promene kamatnih stopa mogu izazvati nepovoljne učinke na poslovanje.10

Rizik krive prinosa

Ovaj rizik nastaje u uslovima kada se pomaci, na gore ili na dole, krive prinosa negativno odražavaju na prihod banke. Na primer, duga pozicija banke (npr. obveznica sa rokom dospeća od 10 godina) se može zaštiti kratkom pozicijom. Naime, u uslovima kada država nastoji da ostvari odgovarajući rast i razvoj, kamatne stope biće veće od kratkoročnih kako bi se kreditor kompenzirao za vezivanje sredstava i mogući kreditni rizik u dužem razdoblju. Kratkoročne i dugoročne stope formiraju se na bazi ponude i potražnje na tržištu, a kriva prinosa je obično pozitivna ili uzlazna, odnosno normalna.11

2.3. Rizik opcionalnosti

Svi važniji izvori kamatnog rizika predstavljaju opcije uključene u mnoge stavke bilansa banaka. Opcije mogu biti nezavisni instrumenti ili sadržane u instrumentima. Naime, opcija daje pravo, ali ne i obavezu, vlasnika na kupovinu, prodaju ili neku drugu mogućnost korišćenja prava iz ugovora o kupovini opcije. U našem bankarstvu se ne izdaju opcije kojima se trguje na berzi, ali je uobičajeno ugrađivanje opcijskih klauzula u bankovne ugovore, kao na primer:12

klijent sredstva oroči u banci, ali ih može podići bilo kada bez plaćanja naknade; dužnik može bez plaćanja naknade prevremeno vratiti kredit; dužnik može plaćati kamatu koja se formira u zavisnosti od eskontne stope

središnje banke, u zavisnosti od kretanja EURIBOR-a ili fiksnu prema ugovoru; dužnik može vratiti dinarski kredit u iznosu odobrenog ili u protuvrednosti neke

strane valute (valutna klauzula) itd.

Bez obzira da li je banka opciju prodala ili su u ugovorima ugrađene opcijske klauzule, postoji mogućnost da će u slučaju promene kamatne stope vlasnik opcije ili klijent banke iskoristiti opciju. Na taj način mogu se prouzrokovati nepovoljni učinci za poslovanje banke, koji će biti veći od naknade koju je vlasnik, odnosno kupac opcije platio banci.

10 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.11 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.12 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.

6

3. Valutni rizik

Valutni rizik se javlja usled promena kurseva između domaće valute i ostalih valuta. On može, zbog nepovoljnog kretanja kursa, da prouzrokuje gubitke za banku. Otuda je poznavanje valutnih rizika i predviđanje mogućih uticaja izloženosti izuzetno važno radi utvrđivanja i provođenja poslovne politike svakog subjekta koji posluje na međunarodnom tržištu ili obavlja devizne poslove.13

Valutni rizik predstavlja takođe rizik da promene međuvalutarnih kurseva imaju nepovoljan uticaj poslovne operacije ili vrednost investicija. Na primer, ako se novac mora konvertovati u različitu valutu kako bi se investiralo, promene u vrednosti valute relativne u odnosu na USD ili EUR mogu uticati na ukupni gubitak ili dobitak na investiciji kada se uradi konverzija unazad.14

Uzrok nepovoljnih uticaja nisu jedino deprecijacija (smanjenje međunarodne vrednosti) ili aprecijacija (povećanje međunarodne vrednosti) domaće valute, već i promene kurseva na međunarodnim berzama u svetu. Treba imati u vidu da devizni kursevi većine razvijenih zemalja sveta svakodnevno fluktuiraju. U međunarodnoj trgovini su komercijalne operacije naročito izložene fluktuaciji međuvalutarnih kurseva i to srazmerno ukupnoj vrednosti transakcija. Sa većom proporcijom međuvalutarnih promena u odnosu na ukupnu monetarnu transakciju povećava se izloženost poslovne jedinice na fluktuacije valutnih kurseva.

Osnovni valutni rizici koji se najčešće pojavljuju su:15

računovodstveni rizik (Translation exposure, Accounting exposure), ekonomski rizik (Economic exposure) i transakcijski rizik (Transaction exposure).

3.1. Transakcijska izloženost

Transakcijska izloženost se odnosi na moguće buduće međuvalutne dobitke ili gubitke na transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denominirane u stranu valutu.16

Ovo se odnosi, na primer, kada dođe do promene valutnog kursa od momenta predaje naloga do naplate.

Rizik leži zapravo u bilo kakvom deviznom plaćanju ili naplati i uključuje devizno potraživanje ili dugovanje u odnosu na neki izvršeni posao ili ugovor o nameri u nekom deviznom poslu u budućnosti. Ovaj rizik takođe uključuje i planirane, ali još i neugovorene tokove deviznih sredstava kao na primer izdate cene dobara i usluga kojima se cena garantuje u nekom razdoblju, ili izdate ponude za buduće devizne poslove čime nastaje rizik ukoliko bi se ugovor potpisao, itd.

13 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.14 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.15 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.16 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.

7

3.2. Računovodstvena izloženost

Računovodstvena izloženost, odnosno računovodstveni valutni rizik javlja se kod kompanija koja imaju svoje organizacijske delove (filijale) u inostranstvu, pa je za potrebe izveštavanja i konsolidovanja poslovanja filijala (bilans stanja, bilans uspeha) u sklopu matičnog preduzeća neophodna konverzija u valutu zemlje gde je sedište matične kompanije. Računovodstveni rizik pojavljuje se takođe i u drugim subjektima koji deo poslovanja vode u domaćoj valuti, a deo u stranim valutama i krajem svakog meseca, prema važećim propisima, iskazuju svoje poslovanje u domaćoj valuti.17

3.3. Ekonomska izloženost

Ekonomska izloženost ili ekonomski rizik valutnog rizika nastaje kada, kao posledica promena vrednosti intervalutarnih kurseva i domaće valute, dolazi do promena vrednosti budućih prihoda i troškova, kao i konkurentnosti subjekta na tržištu.18

Ova izloženost je najozbiljnija od svih kada je u pitanju valutni rizik jer je ju je najteže uočiti, oceniti i sprečiti. Sastoji se od operativne izloženosti – obima u kojem fluktuacije valute može promeniti buduće novčane tokove kompanije, i transakcione izloženosti. Drugim rečima, ekonomska izloženost je rizik od promena vrednosti firme (merena kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova) zajedno sa promenom valutnih kurseva. Ekonomska izloženost je povezana sa makroekonosmkim rizicima: promena valutnih kurseva obično prati promenu kamatne stope i inflacije.

4. Kreditni rizik

Glavnina imovine banke koncentrisana je u kreditnim plasmanima koji nose najviše prihoda ali i najviše rizika. Zato su odluke o odobravanju kredita najvažnija funkcija bankarskog menadžmenta, a sa njima i povezani kreditni rizik najvažniji je rizik kojem se banke izlažu. Kreditni rizik je mogućnost da kreditni dužnik neće moći ili hteti da otplati glavnicu kredita, kamate ili oboje, zbog čega će kreditor pretrpeti gubitak.19

Kreditni rizik se, dakle, javlja usled neizvesnosti da će dužnik ispuniti svoju obavezu. S obzirom da postoji mnogo vrsta dužnika, od individua do vlada, kao i da postoje različite obaveze, od kredita do derivata, kreditni rizik se javlja u više formi.20

U tradicionalnom bankarstvu kreditni rizik predstavlja najvažniju vrstu rizika. Uprkos inovacijama u području finansijskih usluga, kreditni rizik je još najznačajniji pojedinačni uzrok stečaja banaka. Razlog je u tome što se više od 80% bilansa banke u principu odnosi na ovaj vid upravljanja rizicima. U svom širem smislu kreditni rizik označava i rizik od smanjenja kreditnog rejtinga dužnika ili izdavaoca hartija od vrednosti, pri čemu

17 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.18 Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.19 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.20 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.

8

se povećava verovatnoća neplaćanja i/ili gubitka uloženog novca. Izloženost kreditnom riziku se u savremenom bankarskom poslovanju meri procenom očekivanog gubitka po određenoj investiciji na osnovi kvantitativne analize, pri čemu očekivani gubitak po ovoj vrsti rizika zavisi od tri komponente:21

verovatnoće da suprotna strana neće podmiriti obavezu na ugovoreno vreme i način, bilo u vremenu trajanja obaveze ili u određenom vremenskom periodu (npr. 1 godina – očekivana default frekvencija)

iznosa gubitka koji bi se ostvario u slučaju nepoštovanja ugovora od suprotne strane,

potencijalne izloženosti banke neplaćanju na određeni datum u budućnosti.

Kada se govori o kvalitetu kredita, onda se misli na mogućnost dužnika da ispuni svoju obavezu. Kod kredita fizičkim licima ili manjim kompanijama kvalitet kredita se uglavnom meri kroz tzv. kreditni skor (primenjuje se standardna formula za izračunavanje broja – kreditni skor). Kreditna analiza se bavi procesima za procenu kvaliteta kredita. Kreditni analitičari pregledaju informacije o dužniku (bilans stanja, bilans uspeha, trendovi u industriji, tekuća ekonomska situacija, i dr.). Na bazi takve analize banka dodeljuje dužniku kreditni rejting, koji se koristi za donošenje odluka o odobravanju kredita.

Postoji više načina kojima se upravlja ili eliminiše/ublažuje kreditni rizik.22 Prva linija odbrane kada je u pitanju kreditnim rizik u finansijskim institucijama zasniva se na kreditnom skoru ili kreditnoj analizi. Uveliko se koristi sistem limita izloženostima (maksimalne izloženosti), kojima se postavljaju ograničenja na iznos izloženosti pojedinom klijentu, privrednoj grani, zemlji, itd. Za kalkulaciju izloženosti pod takvim limitima je potrebno modeliranje kreditnog rizika pri čemu transakcije obuhvataju obezbeđenja plaćanja i druge elemente.

5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od gubitka koji nastaje zbog neadekvatnosti, odnosno manjkavosti internih procesa, ljudskih resursa, sistema za podršku ili zbog spoljnih uticaja.23 Mora se istaći da operativni rizik dolazi do izražaja i zbog sve većeg korišćenja informacione tehnologije i automatizacije u finansijskom poslovanju, uvođenja složenih hartija od vrednosti, daljeg razvoja modela za merenje tržišnog i kreditnog rizika, itd.

Početkom prošle decenije pažnja je bila usmerena na tehnike za merenje i upravljanje tržišnog rizika. Nakon toga težište se polako pomera ka kreditnom riziku. Krajem decenije finansijske institucije i ostale kompanije se sve više fokusiraju na rizike „koji nisu tržišni i kreditni rizici“. Radi se o operativnim rizicima tj. rizicima koji nastaju kao posledica:24

21 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.22 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.23 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 51.24 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 51.

9

prevare (pogrešno izveštavanje, krađe zaposlenih itd.); radnih navika i sigurnosti na radnom mestu (pravo zaposlenih na odštetu, povreda

zdravstvenih i sigurnosnih prava i opšta odgovornost); postupaka vezanih za klijente, proizvode i poslovnu aktivnost (zloupotreba

poverljivih informacija, pranje novca, prodaja neautorizovanih proizvoda); šteta na materijalnoj imovini (terorizam, zemljotres, požar, poplava); prekida poslovanja i grešaka unutar sistema (hardver, softver i telekomunikacijski

problemi); upravljanja procesima (ulazne greške, neadekvatna procena instrumenata

osiguranja, nepotpuna dokumentacija, neovlašćen pristup podacima, neslaganje radnika, itd.).

Kompanije su oduvek upravljale ovim rizicima. Novi cilj koji se postavlja pred njih je da se to radi na što sistematičniji način. Negativne posledice operativnog rizika mogu se svrstati među sledeće:25

direktni finansijski gubitak, indirektni gubitak zbog narušavanja ugleda banke i/ili odnosa s klijentima, potencijalni gubitak prihoda kao posledica operativne nesposobnosti za obavljanje

poslovnih transakcija.

6. Rizik likvidnosti

Termin likvidnost se koristi u različitim slučajevima, ali u svim se odnosi na mogućnost pristupa gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno.

Za instituciju se kaže da je likvidna ako ista na lak način dolazi do gotovine, bilo da se radi o gotovini u blagajni ili na drugi način dolazi do nje.

Za tržište se kaže da je likvidno ako se instrumenti kojima se trguje na lak način mogu kupiti ili prodati sa malim uticajem cena na tržištu.

Sredstvo (HOV) je likvidno ako je tržište za njega likvidno.

Bazelski komitet za bankovnu superviziju u svom radu o nadgledavanju likvidnosti navodi da je likvidnost, ili sposobnost da se finansiraju povećanja u aktivi i podmiruju obaveze kada dođu na naplatu, bitna za održavanje na životu bilo koje fi nansijske institucije.26 Važnost likvidnosti nadmašuje pojedinačnu finansijsku instituciju, budući da manjak likvidnosti u jednoj instituciji može imati posledice za celi bankovni sistem određene zemlje.

6.1. Likvidnost pojedinačnog potraživanja

25 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 51.26 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 52.

10

Likvidnost pojedinačnog potraživanja zavisi od kvaliteta dužnika, od prinosa koji takav finansijski instrument donosi, kao i od funkcionisanja tržišta na kojem se dugovi i potraživanja mogu kupovati i prodavati. Pri oceni likvidnosti pojedinog potraživanja treba voditi računa o tri elementa:27

mogućnosti da se potraživanje u kratkom roku može stvarno pretvoriti u novac, mogućnosti da se pri toj transakciji može postići odgovarajuća cena, mogućnosti da se u određenom razdoblju navedene dve mogućnosti neće

promeniti.

6.2. Likvidnost aktive

Likvidnost aktive u osnovi označava proces pretvaranja bez problema novčanih sredstava u investicije i obratno, pretvaranja potraživanje finansijske institucije po svim osnovama i u svim pojavnim oblicima u novčana sredstva ugovorenom, odnosno planiranom dinamikom.28

Likvidnost ukupnih potraživanja, shvaćena kao sposobnost pretvaranja u novac, jednaka je zbiru likvidnosti pojedinih potraživanja. Budući da je stepen likvidnosti pojedinih potraživanja različit, ukupnu likvidnost aktive čini raspodela verovatnoće pretvaranja u novac bez značajnijih gubitaka pojedinih delova imovine, ponderisanih iznosima odgovarajućih delova imovine.

6.3. Likvidnost ukupnog poslovanja

Kao što se potraživanja finansijskih institucija pretvaraju u novac u odgovarajućoj kombinaciji verovatnoće, tako se i njihove obaveze izvršavaju u ugovorenim rokovima prema dospeću, a za sredstva po viđenju može se izračunati verovatnoća da će vlasnici zatražiti njihovu isplatu.

Likvidnost se u tom smislu može defi nisati kao količinu novčanih sredstava koja se utvrđuje tako što se se u posmatranom razdoblju izračuna razlika između raspodele dospelih potraživanja i raspodele dospelih obaveza.29

6.4. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizikom likvidnosti se upravlja sa okvirnim politikama za likvidnost, kontrolama i limitima. Iste omogućavaju da banka održava dobro-diversifi kovane izvore finansiranja, kao i dovoljnu likvidnost kako bi zadovoljila sve obaveze po ugovorima kada iste

27 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 52.28 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 52.29 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 53.

11

dospevaju. Većina finansijskih institucija koristi različite metrike za nadgledanje nivoa rizika likvidnosti kojem su izložene. Osnovni pristupi se mogu podeliti na tri vrste:30

pristup likvidnog sredstva kada firme održavaju likvidne instrumente u bilansu stanja koji se mogu povući u datom momentu,

pristup novčanog toka, kada firma nastoji da usaglasi odlive u odnosu na prilive novčanih sredstava kada su u pitanju razna dospeća, i

kombinacija prethodna dva pristupa

7. Rizik reputacije i zakonski rizik

Finanijske institucije su u svom poslovanju izložene različitim oblicima zakonskih rizika. Iskustva iz prakse pokazuju da je moguće da se smanji vrednost sredstava ili pak da se povećavaju obaveze, zbog neadekvatnog zakonskog akta ili zakonom definisane dokumentacije.

Zakoni su često neodgovarajući za rešavanje pravnih pitanja koja se odnose na poslovanje finansijskih institucija. Tako na primer, sudski proces u koji su uključene banke može imati šire negativne posledice na njihovo poslovanje i može izazvati veće troškove za banke nego što su očekivani pozitivni efekti od sudskih procesa. Zbog toga su promene u zakonu koje se odnose na organizacije i nužne i neophodne, radi njihovog efi kasnijeg poslovanja. Banke su naročito osetljive na zakonski rizik u momentu kada započinju svoje nove bankarske transakcije i da zakonom nisu utvrđena prava klijenata da se mogu uključiti u te transakcije.31

Rizik reputacije predstavlja uticaj negativnog javnog mnjenja na kapital i zaradu organizacije. On utiče na mogučnosti institucije da ostvari nove poslovne veze ili usluge, ili da nastavi sa postojećim vezama i uslugama. Ovaj rizik može izložiti instituciju finansijskim gubicima ili smanjenjem broja klijenata. On takođe potiče iz nepoštovanja zakona, propisa kao i drugih aktivnosti koje su u indirektnoj vezi sa zakonskim propisima. Rizik reputacije je posebno štetan za instituciju, iz razloga što njeno poslovanje zahteva održavanje tajnosti informacija o deponentima, štedišama, korisnicima kredita i drugih bankarskih usluga. Zbog toga je neophodno da institucija ima visoku reputaciju (ugled i imidž) i da je održava na visokom nivou, radi poverenja klijenata i radi suprostavljanja tržišnoj konkurenciji.32

8. Rizik zemlje

Pod rizikom zemlje u koju se investira („country risk“) podrazumeva se verovatnoća da će promene u poslovnom okruženju negativno uticati na operativne profite ili vrednost sredstava u toj zemlji. U pitanju je celokupni rizik sa kojim se suočava investitor u

30 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 53.31 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 54.32 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 54.

12

odnosnoj zemlji, tj. ne samo rizik političkih promena, već i rizik koji je povezan sa pojavom štrajkova, pobuna, itd. Rizik zemlje se ispoljava u sledećim oblicima:33

rizik neplaćanja (predstavlja mogućnost da dužnik nije u stanju da ostvari dovoljan neto devizni priliv),

rizik transfera (podrazumeva okolnosti u kojima dužnik nije u mogućnosti da dođe do određene valute za otplatu duga),

rizik garancije (predstavlja verovatnoću da banka emitent obično izvršava činidbene garancije, odnosno garantovanu obavezu umesto glavnog dužnika, zbog ekonomske ili političke situacije u dotičnoj zemlji).

Pod ovim rizikom se često podrazumeva politički rizik ali je on više od toga. Naime, analiza rizika zemlje podrazumeva ocenu dve vrste neizvesnosti, i to ekonomsku neizvesnost rizika, kao i političku neizvesnosti rizika.

Ekonomska neizvesnost rizika se svodi na procenu da li će zemlja dužnik, u periodu otplate, ostvariti dovoljan nivo deviznog priliva za servisiranje uzetih deviznih kredita.34

Politička neizvesnost rizika se odnosi na spremnost zemlje dužnika da se odrekne ostvarenog i raspoloživog deviznog priliva da ispuni dospele obaveze po kreditu.35

Zaključak

U osnovi svakog posla, pa tako i finansijskog posredovanja i investiranja leži rizik. Pri ulaganju u pojedinu hartiju od vrednosti, rizik predstavlja mogućnost da investirana sredstva prinesu manju dobit od očekivane ili čak ostvare gubitak.

33 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 55.34 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 55.35 Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 55.

13

Rizik je prisutan u većem delu poslovne aktivnosti bankaka i drugih finansijskih institucija, s obzirom da se njihovo poslovanje temelji na potencijalnim rizicima. Za razliku od drugih subjekata privređivanja, kod poslovnih banaka je preuzimanje rizika dominantna karakteristika jer iste pretežno posluju tuđim sredstvima. S obzirom da rizici predstavljaju neizvesnosti i nepredviđene događaje, upravljanje rizicima u poslovnim bankama predstavlja centralnu aktivnost menadžmenta banke, jer se na taj način povećava bankarska konkurentnost i opstanak na finansijskom tržištu. Brojne su podele i vrste rizika kojima su izložene poslovne banke. Tradicionalni rizici u bankarskom poslovanju se odnose na rizik likvidnosti, kreditni rizik, kamatni rizik, valutni rizik.

Razvojem finansijskog tržišta pojavljuju se novi bankarski proizvodi i usluge, koji su doveli do pojave novih oblika i vrsta rizika (tržišni rizik, operativni rizik, rizik reputacije, rizik zemlje, rizik portfelja, i sl.).

Upravljanje rizikom je centralni deo strateškog menadžmenta i korporativnog upravljanja bilo koje finansijske institucije.

Literatura

Barjaktarović, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.Matić, B., Menadžment, Viša ekonomska škola Prota Mateja Nenadović, Valjevo, 2006.Mašić, B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

14

Mileusnić, N., Menadžment preduzeća, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 1998.Ostojić, S., Osiguranje i upravljanje rizicima, Data Status, Beograd, 2007.

15