Наставна јединица: ХРИШЋАНСТВО

Основи хришћанства као религије

• Максимална концентрација ученика,

• Опремљеност рачунарском технологијом,

• Тимски рад.

-

-

Хришћанство је настало и формирало се у доба Римског царства. Појава хришћанства уско је повезана са историјом и митологијом јеврејског народа. Само име покрета -хришћанство долази од јеврејског верског реформатора Исуса Христоса, званог Назарећанин (име варошице у Галилеји). Овај харизматски исцелитељ скромно је изјављивао да је "син божји" као и да сви људи су "деца божја". Проповедао је да је Бог Отац Бог свих људи, а не само Бог изабраног јеврејског народа.

Уместо "старог завета" или савеза суровог племенског бога Јехове са јеврејском народом,коме посредством Мојсија на Синајској гори даје 10 божјих заповести (како да живи да би опстао) -Исус Христ иницира "нови завет“ -савез свих људи који верују, воле и надају се са Оцем небеским. Тако Мојсијеве "таблице камене" замењују "таблице људских срдаца".

1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других Богова осим Мене.2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.5. Поштуј оца и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.6. Не убиј.7. Не чини прељубе.8. Не укради.9. Не сведочи лажно на ближњега свога.10. Не пожели ништа што је туђе.

Исус је рођен у Витлејему у Израелу

(Палестини). Хришћани сматрају да је Исус

Христос (Бого човек) дошао на земљу да

проповеда Јеванђеље, Божију добру вест и

народ поучава. Кључно веровање је

веровање о Исусовом распећу, које

представља откуп свих људских грехова и

његово васкрсење из мртвих. Дан Исусовог

рођења хришћани славе као Божић, а дан

његовог васкрсења као Васкрс (Ускрс). Дан

Христовог страдања-распећа обележен је

као Велики петак.

Најновија истраживања откривају да је ИсусХристос скоро 18 година живео на обали Мртвогмора са једном верском сектом која се одвојилаод службеног, званичног хебрејизма, и од које јеусвојио многе идеје за свој нови верски покрет.Писци јеванђеља настојали су да покажу како јеИсус, заправо, тај нови месија, избавитељ.Христос значи “помазаник”, од “Бога послат”.Према Хришћанској религији, у појам божанстваукључена су три лика, односно сачињавају га: Боготац, Бог син и Свети дух.

Основни смисао мита о Христу избавитељусастоји се у томе што је Исус својим животом,разапињањем на крсту и смрћу, коначно,васкрсењем, на симболичан начин, телом својим,платио откуп за све понижене, угњетене исиромашне.

Јеврејски јерусалимски свештеници пријавили су римском намеснику Понтију Пилату да Христос себе проглашава божјим сином -дакле богом и да је као такав претња, не само тада владајућој јеврејској религији него и претња ауторитету самој римској власти. А када су Христоса привели Пилату, овај, охрабрен оним што види (човека у прњама, изубијаног и "небожјег"изгледа) изјављује Ecce homo!

(Eво човека) и у првом моменту одбија да га казни да би тек на инсистирање јеврејских свештеника наредио његово разапињање на његов симбол -крст.

Римске власти су у почетку забрањивале рад хришћанских секти, које су због тога деловале илегално. Тек је 313. године познатим Миланским едиктом, цар Константин признао хришћанство за званичну државну религију. Оно је јасно одредило положај (1) сиромашних слојева народа, као унижених, којима је царство небеско обећано и (2) богаташа којима су врата раја затворена.

Хришћанска религија полази

од филозофског става да се

спасење може постићи вером,

љубављу и смерним

моралним животом. Човек се

мора свим срцем и душом

предати Богу уколико жели

милост и избављење. Постоје

2 начина или 2 пута која стоје

на располагању сваком

човеку. То су а) духовни,

прави или истински пут, или б)

странпутица на коју доспева

непобожан и пороком

захваћен човек, који се

предаје чулним, телесним

задовољствима и уживањима.

•Римско царство је било разапето између западног и источногсвог дела. То је имало за последицу да су и учени људи, билиразличитих филозофских оријентација. Тако се почелауочавати разлика између “западног хришћанства” и “источногхришћанства” или Византијске цркве.

• Византија, која је ојачала после пада Римског царства (476.године), залагала се за тзв. Правоверно или православно,односно ортодоксно тумачење (грч. Ортодоксос –“правоверан”). Супротно томе, “западно” или касније названо“католичко” хришћанство се ослањало на филозофске разрадеантиохијске филозофске школе.

• Основна теолошка разлика је у схватању догме о Светојтројици, коју чине: Бог отац, Син и Свети дух. Друга битнаразлика је у организацији цркве: врховни верски ауторитет јеРимски папа коме су подређени католици свих народа,аправославне цркве су саборне и аутокефалне са патријархомсваке од њих. Постоји и “Васељенски патријарх”, али он немафактичну власт над црквама.

Бог отац Син

Свети дух

1. Свето тројство у католичком тумачењу:

2. Свето тројство у православном тумачењу:

Бог отац Син Свети дух

У 16. веку, у западном хришћанству, јавља се снажан верско – политички покрет реформације чији је вођа био Мартин Лутер. Реформација је западно хришћанство поделила на две основне струје: католицизам и протестантизам. Повод за побуну Мартина Лутера била је продаја индулгенција, односно опраштање грехова, чак и будућих верника за новац. Индулгенцију је одобрио папа Јулије II. Оно што разликује протестантизам од католицизма је одбацивање свих црквених одлука, неприхватање папе као посредника између Бога и верника и одбацивање култа светаца, икона и реликвија. Савремени протестантизам се дели на: Лутеранску, Калвинистичку и Англиканску цркву. ,

Симбол вере (лат. Credo – ја

верујем) представља научне

изјаве, на религиозној

основи. Апостолски симболи

вере су били развијени

између 2. и 9. века.

•Вера у Бога оца, Исуса

Христа као сина Божијег и

Светог духа.

• смрт, спуштање до

пакла, устајање из мртвих

и Христов ускрс

• светост цркве и

причешће светих

• поновни долазак

Исуса, судњи дан и

спасење верника.

Никејски симбол вере, који је

био одговор на аријанизам,

формулисан је на Никејском

сабору 325. године и у

Константинопољу 381.

године.

Први хришћани су за

симбол веровања у Исуса

Христа, одабрали знак

рибе. “Исус Христос, Божији

син, Спаситељ” се на грчком

пише Ису Хисту Теу

Иос Сотир, а прва слова

дају реч «ИХТИС» , што у

преводу са грчког, значи

риба.

“Техничка школа”

Деспотовац