Tibor SekeqKumevava, sin pra{ume

© Er`ebet Sekeq

Za izdawe za Srbiju © Kreativni centar 2006.

Biblioteka Svet je jedan

kwiga {esta~etvrto izdawe

Urednik biblioteke:

Ivan Balenovi}

Lektura i korektura:

Violeta Babi}

Ilustracije:

Andrej Vojkovi}

Dizajn korica:

Du{an Pavli}

Prelom:

Vladimir Stankovski

Izdava~:

Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~a:

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampa:

Publikum, Beograd

Tira`:

2.000

ISBN 978-86-7781-206-5

T i b o r S e k e q

1

Ovako se predstavqa jedan Indijanac

– Jaguar!... Jaguar!Taj sam uzvik nekoliko puta ~uo iz usta mo -

jih saputnika dok su stajali nasloweni na og ra -du palube ili se tr~e}i peli uz stepenice da biiza{li na wu.

I mene je privukla vika. Kad sam stigao napalubu, ugledao sam nesvakida{wi prizor.Usred nabujale reke plovilo je nizvodno, u su -pro tnom pravcu, ostrvce no{eno vodenom stru-jom.

Na{a reka Aragvaja, pritoka Amazona, uJu` noj Americi, je kapriciozna reka. ^esto sedoga|a da nabujala, podivqala voda odnese ko -mad obale zajedno sa drve}em, `buwem i `ivo -ti wama koje se na woj nalaze.

Putnici su pokazivali prema ostrvcetu kojeje plovilo niz reku. Bili su veoma uzbu|eni,ia ko su ve}inom sami poticali iz sela u unu t -ra{wosti Brazila, daleko od velikih gradova.

5

Seqak sa velikim slamnatim {e{irom ne{toje uzviknuo, tamnoputa `ena s detetom u mara-mi na le|ima se gurala napred da vidi {ta se toneobi~no doga|a. Deca, nenaviknuta na gurwa -vu i viku odraslih, briznula su u pla~. Prate}ipogledom ka`iprste onih koji su stajali is p redmene, otkrio sam uzrok uzbu|ewa. Pred jed nim`bunom na ostrvcetu stajao je jaguar, naj ve }a inajopasnija zver pra{uma Ju`ne Ame rike.

Vi|ao sam i ranije jaguara na mojim istra -`i va~kim putovawima kroz ju`noameri~kepra {ume. Uvek je izgledao dostojanstven, po no -san, elasti~an i spreman za napad. Ali ovaj ja -guar nije imao ni{ta od svog uobi~ajenog iz g le -da. Wegovo `uto krzno s crnim mrqama, mok roi prqavo, davalo mu je izgled pokisle ma~ke.On se, pun straha, priqubio uz jedno drvo. Gle -dao nas je poniznim pogledom i prekliwao zapo mo}. Ali mu mi nismo mogli pomo}i.

I dok smo sa sa`aqewem posmatrali „kraqaxungle“, on je odmicao nizvodno u o~ekivawu dase ostrvo raspadne i da sam potone me|u talase,ukoliko ne uspe pravovremeno da se spase pli-vaju}i prema obali.

Ve} smo jaguara bili izgubili iz vida, alismo jo{ uvek stajali na palubi, kad je na{ bro -di} naleteo na neki podvodni predmet i zatre-sao se tako sna`no da su neki putnici popadalipo palubi. Brod se zaustavio i za~ulo se glasno

Tibor Sekeq

6

{kripawe iz wegove utrobe. ^inilo nam se da}e se stari brodi}, koji ve} mnogo godina slu -`i za prevoz putnika i robe izme|u sela du`reke Aragvaje, raspasti u sto komada. Ipak, ni -je se raspao. Samo se takvom silom nagnuo najed nu stranu, da su mnogi putnici izgubili rav -no te`u. Nastala je vika. Putnici su pa ni~nogurali jedni druge. Neki su hteli da tr~e desno,drugi levo, neki da se popnu uz stepenice, drugida si|u. Za~uo se uzvik:

– Tonemo!... Tonemo!Stvarno, oni koji su stajali na palubi ose -

tili su da im je voda ve} stigla do ~lanaka. Go -tovo svi mu{karci su na nogama imali sandale,neki ~izme, koje su upotpuwavale wihovu jed-nostavnu ode}u koja se sastojala od pantalona iko{uqe. Neke `ene su bile bose, dok su drugeima le na nogama sandale od ko`e. Wihove ha q i -ne su bile od {arenog platna, a neke su na glavino sile maramu vezanu na zatiqku. U toj {a re -noj qudskoj gomili panika je rasla iz trenutkau trenutak. Sa svih strana se ~uo pla~ `ena idece. Tada se na sceni pojavio kapetan broda,kor pulentan ~ovek s brkovima, s kapom pom or -skog oficira i s majicom na bele i plave pru -ge. Izraz lica mu je bio ozbiqan, ali nije po -ka zivao znake panike kao drugi. Wegov glas jekroz levak poja~ala poku{avao da nadvi~e op {tuviku:

Kumevava, sin pra{ume

7

– Putnici, putnici! Ne gurajte jedni dru -ge. Nema nikakve opasnosti. Imamo ~amac zaspa savawe i jedan po jedan }ete biti preve ze -ni na obalu... Umirite se! Ne vi~ite i ne gu -raj te se!

Delom zbog kapetanovih re~i, delom zato{to smo videli kako dva mornara spu{taju ~a -mac za spasavawe, donekle smo se umirili. ^e -ti ri majke s decom bile su prve koje su ~amcempre nete na obalu. Kad su se mornari vratili,os tale `ene su sele u ~amac. Zatim je do{aored i na mu{karce. Bilo nas je oko trideset nala |i i na{ prevoz na obalu trajao je ~itav sat.Dok smo nestrpqivo ~ekali na svoj red, voda napalubi je bivala sve vi{a. Tek kad se posledwiod putnika iskrcao na obalu, kapetan i morna -ri su i sami seli u ~amac.

Stajali smo na obali okru`eni pravom xun-glom. Drve}e i `buwe bilo je isprepletano li -ja nama, tim tankim i gipkim puzavicama pri su -t nim svuda u pra{umama. Pred nama, usred `u -te vode reke, {tr~ao je kqun na{e la|e. Saz na -li smo da je uzrok brodoloma bilo podvodnosta blo koje je probilo dno brodi}a. Ali sada jeto isto stablo podupiralo na{ brodi} da sas -vim ne potone.

Bili smo o~ajni. Izgubili smo sav prtqag, analazili smo se u nepoznatoj pra{umi divqegde la Brazila. Nismo imali nikakve hrane.

Tibor Sekeq

8

Kapetan je poku{avao da nas ohrabri. Rekaoje da }emo sutra poku{ati da izvu~emo kofereiz broda, a mo`da }emo na}i na~in da i sam brodizvu~emo i da ga zakrpimo. Ako nam to po|e zaru kom, mogli bismo za nekoliko dana da budemoponovo na putu.

Istini za voqu, nismo mnogo verovali u ta -k vu mogu}nost, ali smo se ipak za neko vremesmi rili.

[umskim no`evima posekli smo `buwe iot vorili {iroku ~istinu u {umi. U sredini~i s tine zapalili smo vatru, i posedali oko wena paweve. Neki su su{ili svoja mokra odela,dru gi su se grejali.

Bilo je kasno popodne. Za to ve~e nismo ima -li nikakvog jela, a kad smo se toga setili, ose -ti li smo glad. Iz pra{ume su se ~uli raznoli-ki zvuci. Bez sumwe, bilo je u woj mnogo vrsta`i votiwa. Me|u tim zvucima mogli smo jasnoda razaberemo kre{tavi glas neke ptice koja jeletela blizu nas.

– To je divqi }uran. Poznajem wegov glas –re~e jedan od na{ih drugova.

Grana nad na{im glavama se zaquqa kad kru-pan primerak divqeg }urana sede na wu. Imaoje sme |e perje s belim prugama.

– Kad bi bar neko od nas imao pu{ku, lakobi s mo do{li do ve~ere – re~e jedan stariji ~o -vek. – Ve~era bi bila odli~na!

Kumevava, sin pra{ume

9

Ali niko nije imao pu{ku. Sada smo jo{ tu -` niji sedeli oko vatre.

Najednom ne{to prozvi`da vazduhom. Za~use o{tar krik i }uran s treskom pade u vatruiz me|u nas. Neki od drugova su se upla{ili ipali sa sedi{ta, drugi su kriknuli. Svi smobi l i zapaweni tim iznenadnim doga|ajem. Nis -mo znali {ta da mislimo.

Iznena|ewe jo{ nije bilo pro{lo, kad za~u -smo jasan i glasan smeh. Svi pogledi su se upe -ri li na stranu odakle je dolazio smeh. Ugle da -li smo indijanskog de~aka koji je silazio s gra -ne. U ruci je nosio luk bez strele.

– Ja sam Kumevava iz plemena Kara`a. Pri -jateqi zvati „Vava“. ]uran dobar za jelo. Ja }u gaispe}i. Kumevava ribario daleko nizvodno. Hteosam da pijem vode. Osetio sam da je voda sla na.Odmah sam razumeo da potonuo brod koji je nosioso. Onda Vava po`urio. Znao da qudi u opas nosti.

– Zar si samo po slanoj vodi pogodio da suqu di u opasnosti?

– Stari Maloa ka`e: „Gde ima p~ela ima ime da“.

– Ali tvoje pleme ne voli belce. Za{to sion da do{ao?

– Stari Maloa ka`e: „Ko je pomogao ~ovekuu neprilici, pomogao je samom sebi“.

– Dobro, ali {ta ti mo`e{ da nam po mo g -ne{? Ti nema{ vi{e od deset godina!

Tibor Sekeq

10

Ugledali smo indijanskog de~aka koji je silazio s grane. U ruci je nosio luk bez strele.— Ja sam Kumevava iz plemena Kara`a.