Kako izvesti prehrambene proizvode na tržište SAD

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE

Kako izvesti prehrambene proizvode na tržište

SAD

- Priručnik za buduće izvoznike -

Beograd, 2009. godina 1

Kako izvesti prehrambene proizvode na tržište SAD

Priručnik za buduće izvoznike

Priredili: Gordana Bureković, Srpski kongres ujedinjenja

Saša Marušić, International Relief and Development Jelena Zdravković, Jugoagent

Beograd, 2007. godina Broj projekta: WS-ER-602

____________________________________________________

Izjava o odgovornosti

Informacije sadržane u ovom pripučniku delom su preuzete iz izvora Vlade Sjedinjenih Američkih Država dostupnih javnosti putem Interneta. Zakoni i propisi Vlade Sjedinjenih Država periodično se menjaju ili dopunjuju. Propisi prikazani u ovom priručniku važeći su na dan izdavanja publikacije. Neophodno je, međutim, da čitalac podrvdi valjanost i tačnost podataka sa informacijama na zvaničnim veb sajtovima publikovanih propisa. U slučaju jezičkih neslaganja između priručnika i zvaničnih sajtova agencije, važeći će biti tekst objavljen na zvaničnom sajtu ili sajtovima. Nekonsultovanje najnovijih verzija teksta može dovesti do dugotrajnih i skupih odlaganja dobijanja dozvole za uvoz izvoznikovih proizvoda u Sjedninjene Države. Svi prevodi na srpski jezik u ovom priručniku su nezvanični i pripremljeni od strane autora. IRD i USAID nisu odgovorni za tačnost tehničkih prevoda. Ukoliko postoje pitanja vezana za primenu propisa štampanih u ovom priručniku, čitalac treba da se obrati nadležnima navedenim u priručniku, relevantnoj agenciji Vlade Sjedninjenih Država, ili kompetentnim pravnim ili poslovnim subjektima koji poznaju propise za koje je potrebno objašnjenje. Mišljenja data u ovom dokumentu su stav priređivača i ne predstavljaju stavove agencija USAID i IRD.

2

3

Zašto priručnik za buduće izvoznike?

Tržište prehrambenih proizvoda u Sjedinjenim Američkim Državama kao vodeće ekonomske sile u svetu, je specifično i po tome što se pitanju zdravstvene bezbednosti hrane pridaje najveća pažnja. Ovu oblast regulišu u prvom redu Savezna Uprava za hranu i lekove - FDA, a zatim Ministarstvo zdravlja - HHS i Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država – USDA. FDA se stara o ispravnosti, kvalitetu i pravilnom označavanju prehrambenih proizvoda, i njenim pravilima podležu domaći i uvozni prehrambeni proizvodi koji se prodaju na teritoriji SAD. Osnovni savezni zakoni koji uređuju oblast prehrambenih proizvoda koja je pod nadzorom FDA su Zakon o bioterorizmu, Zakon o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima i Zakon o pakovanju i označavanju. Pre nego što stupe na snagu, svi novi propisi se objavljuju u Saveznom registru – CFR i objedinjuju svake godine u Naslovu 21 Zakonika o saveznim propisima. Prikaz novih propisa se može videti na dole navedenim sajtovima FDA i CFR.

Preporučeni redosled aktivnosti za plasiranje prehrambenih proizvoda na tržiste SAD je:

1. utvrditi da li je proizvod, zbog karakteristika, moguće plasirati na tržištu SAD - detaljnije objašnjeno u delu I, poglavlju 3;

2. identifikovati agenta, odnosno partnera-uvoznika u SAD zavisno od vrste prozvoda i ciljanog segmenta tržišta – objašnjeno u delu II, segmentu 1.1;

3. pripremiti postojeće, a po potrebi uraditi i nove, analize i testiranja proizvoda koji će Vašem agentu poslužiti za dokazivanje kvaliteta i pouzdanosti – detaljnije objašnjeno u delu IV;

4. upoznati se sa propisima, u prvom redu od strane FDA, kojima Vaš proizvod podleže i proučiti kakve su eventualne intervencije potrebne - detaljnije objašnjeno u delovima III i IV;

5. izvršiti potrebna usaglašavanja (deklaracije, ambalaže, itd) - detaljnije objašnjeno u delu III; 6. registrovati objekat kod FDA - detaljnije objašnjeno u delu II; i 7. ugovoriti konkretnu isporuku i sve detalje oko prevoza, plaćanja i osiguranja - detaljnije objašnjeno

u delu V.

Iako su u ovom priručniku prikazani najnoviji propisi, potrebno je reći da su oni podložni čestim promenama. Obaveza prehrambene industrije je da bude u toku i prati zahteve koji se tiču njihovih proizvoda. Zato se proizvođačima i budućim izvoznicima preporučuje da se podrobno informišu o svim važećim zakonima i propisima pre nego što počnu da se bave distribucijom hrane u Sjedinjenim Američkim Državama. Proveru ažurnosti navoda iz priručnika, potrebno je izvršiti direktno na sajtovima koji sadrže integralne tekstove propisa, među kojima su najvažniji:

- Zakon o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima (sa izmenama do 31.1.22004.) - Federal Food, Drug and Cosmetics Act http://www.fda.gov/opacom/laws/fdcact/fdctoc.htm

- Zakon o zdravstvenoj bezbednosti stanovništva i reagovanja u slučaju bioterorizma - Zakon bioterorizmu / Public Health Security and Bioterrorism Preparedness and Response Act of 2002 - Bioterrorism Act http://www.fda.gov/oc/bioterrorism/bioact.html

- Zakon o označavanju nutritivne vrednosti / The Nutrition Labeling and Education Act http://www.fda.gov/ora/inspect_ref/igs/nleatxt.html

- Pomoć u vezi označavanja / Food Labelling and Nutrition Assistance: http://www.cfsan.fda.gov/label.html

- Registracija putem interneta / Online registration of facilities: www.fda.gov/furls, - Za pregled i pretraživanje određenog saveznog američkog propisa preporučujemo sajt Saveznog

registra propisa / FDA Federal Register Documents, Code of Federal Regulations (CFR) & Food, Drug, and Cosmetic Act: http://www.cfsan.fda.gov/~dms/reg-2.html

Šire informacije o pomenutim oblastima možete dobiti na sajtovima institucija koje ih regulišu, a to su:

1. Uprava SAD za hranu i lekove / U.S. Food and Drug Administration http://www.fda.gov/default.htm

http://www.fda.gov/opacom/laws/fdcact/fdctoc.htm

http://www.fda.gov/oc/bioterrorism/bioact.html

http://www.fda.gov/ora/inspect_ref/igs/nleatxt.html

http://www.cfsan.fda.gov/label.html

https://www.access.fda.gov/

http://www.cfsan.fda.gov/~dms/reg-2.html

http://www.fda.gov/default.htm

4

2. Ministarstvo za poljoprivredu SAD / United States Department of Agriculture http://www.usda.gov/wps/portal/usdahome

3. Uprava SAD za carinu i zaštitu granice / U.S Customs and Border Protection http://www.customs.gov/

4. Ministarstvo zdravlja i usluga stanovništvu - United States Department of Health and Human Services - http://www.hhs.gov/

Još korisnih informacija i linkova naći ćete u prilogu ovog priručnika.

Deo I Opšti propisi za uvoz namirnica u Sjedinjene Američke Države

Sa izuzetkom gotovo svih vrsta crvenog i živinskog mesa, sve vrste hrane, lekova, bioloških lekova dobijenih na bazi genetskog inženjeringa, kozmetike, medicinskih pomagala i elektronskih proizvoda koji emituju zračenje, a koji su navedeni u Saveznom zakonu o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima (Federal Food, Drug, and Cosmetic Act) i drugim zakonima koji regulišu ovu oblast, prilikom uvoza ili prilikom ponude za uvoz u okviru Sjedinjenih Američkih Država podležu pregledu od strane Savezne uprave za hranu i lekove (Food and Drug Administration – FDA).

Svi proizvodi koji se uvoze moraju odgovarati standardima koji se primenjuju i na domaće proizvode. Uvozna roba mora biti čista, u zdravom stanju, bezbedna po zdravlje i proizvedena u sanitarnim uslovima; lekovi i pomagala moraju biti bezbedni i delotvorni; kozmetički preparati moraju biti bezbedni po zdravlje i proizvedeni od odobrenih sastojaka; uređaji koji emituju zračenje moraju biti u skladu sa ustanovljenim standardima; i svi proizvodi moraju da sadrže informativne deklaracije sa tačnim podacima navedenim na engleskom jeziku.

1.Opšte procedure

Kako bi Savezna Savezna uprava za hranu i lekove za hranu i lekove bila zasigurno obaveštena o svim proizvodima koji se uvoze u SAD, uvoznik, ili njegov predstavnik treba da popune obaveštenje o ulasku robe u zemlju i dostave menicu koja pokriva njihovu robu prilikom izlaska sa carine. Carina obaveštava Saveznu upravu za hranu i lekove o ulasku robe u zemlju i donosi odluku o prihvatljivosti proizvoda. Ukoliko FDA ne želi da pregleda robu u kontejneru, dozoljava se uvoz proizvoda u SAD.

Savezni zakon o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima predviđa mogućnost da FDA odbije ulaz robi koja nije u skladu sa propisima. Kada se od FDA traži pregled uzorka robe koja se nudi na uvoz, vlasnik ili primalac robe moraju da zadrže isporuku, a roba se ne sme distribuirati sve dok ne stigne obaveštenje o rezultatima ispitivanja uzorka. Ukoliko se pokaže da roba nije u skladu sa propisima, FDA izdaje obaveštenje o zadržavanju robe ili stavljanju van prometa (Notice of Detention) i poziva vlasnika ili primaoca na razgovor u vezi sa robom. U obaveštenju se navodi mesto i vreme razgovora kada se daje pismena ili usmena izjava pre donošenje bilo kakve konačne odluke. Zakon dozvoljava uvoznicima da otklone nedostatke robe zbog kojih ona nije bila u skladu sa propisima. Vlasnik ili primalac robe mogu dostaviti zahtev FDA za ponovno obeležavanje robe ili izvođenje nekih drugih radnji koje će otkloniti nedostatke i tako dovesti robu u odgovarajuće stanje, ili je skinuti sa liste proizvoda koji se striktno podvrgavaju kontroli. Ovaj odeljak takođe predviđa da otklanjanje nedostataka robe mora biti praćeno menicom kojom se plaća likvidirana šteta u slučaju neuspeha. Savezna uprava za hranu i lekove ima diskreciono pravo da odobri zahtev i da tom prilikom odredi tačno vreme, mesto, raspored i rok za otklanjanje nedostataka. Napori i aktivnosti zahvaljujući kojima će proizvod odgovarati zahtevanim propisima u vidu: sortiranja, ponovne proizvodnje ili ponovnog označavanja se moraju izvoditi pod nadzorom FDA, na račun uvoznika.

http://www.usda.gov/wps/portal/usdahome

http://www.customs.gov/

http://www.hhs.gov/

5

Strani transporter i uvoznici koji uvoze u SAD treba da znaju da uslovno dopuštenje da se nepravilno uvezena roba dovede u stanje odgovarajuće propisima nije pravo već privilegija. Zloupoteba ove privilegije, poput ponovljene isporuke iste neispravne robe može imati za posledicu ukidanje privilegije u slučaju narednih trasporta i uvoza.

Ukoliko se odbije uvoz robe od uvoznika se zahteva ili da ponovo izveze ili da uništi konkretne proizvode pred carinicima SAD ili nekih drugih predstavnika odobrenih nadzornih organa. Ukoliko se odbijeni proizvod ne uništi ili ponovo izveze carina izdaje ponovljeno obaveštenje uvozniku da to učini. Ukoliko uvoznik to i dalje ne učini carina ima pravo da naplati odštetu za likvidiranu štetu preko menice koju je uvoznik dostavio.

2. Carinske zone

Carinska zona ili zona spoljne trgovine (foreign trade zone) je oblast u Sjedinjenim Američkim Državama u kojoj carina omogućuje da se na neograničeno vreme zadržava ili na drugi način manipuliše robom koja čeka na povoljno tržište u SAD ili drugim okolnim zemljama bez naplate carine, poreza ili menice. Ove oblasti se smatraju teritorijom van nadležnosti carine SAD u smislu carinskih uvoznih procedura.

Međutim, lociranost objekta ili firme u zoni spoljne trgovine nema nikakve veze sa nadležnošćuorgana vlastima ili primenjivošću zakona koje sprovodi Savezna uprava za hranu i lekove. Zone spoljne trgovine su deo Sjedinjenih Američkih Država i svaki ulazak ili izlazak proizvoda nad kojima se sprovodi kontrola, uključujući izvoz, smatra se međudržavnom trgovinom. Stoga, proizvodi nad kojima se sprovodi kontrola u zonama spoljne trgovine moraju da budu u skladu sa onim zakonima koji regulišu rad Savezne uprave za hranu i lekove.

3. Osnovni zahtevi zakona o prehrambenim proizvodima

U nastavku je dat kratak prikaz osnovnih zahteva Saveznog zakona o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima koji se tiču hrane kao i Registar saveznih propisa prikazan jednostavnim rečnikom bez stručnih pravnih termina.

3.1 Zaštita zdravlja

• Prehrambeni proizvodi se smatraju neispravnim (nelegalnim) ukoliko sadrže dodate otrovne ili pogubne (štetne) supstance koje mogu da naškode zdravlju.

• Prehrambeni proizvodi se smatraju neispravnim ukoliko sadrže otrove ili pogubne supstance koji se prirodno javljaju i koje obično škode zdravlju.

• Aditivi koji se dodaju prehrambenim proizvodima moraju biti odobreni od strane FDA pre nego što se dodaju, ili pre nego što postanu deo prehrambenih proizvoda u procesu pakovanja, transporta ili skladištenja.

• Sirovi poljoprivredni proizvodi su neispravnim ukoliko sadrže ostatke pesticida čija upotreba nije odobrena ili prelazi odobreni nivo definisan propisima Agencije za zaštitu životne sredine.

• Prehrambeni proizvodi se smatraju neispravnim ukoliko su bili pripremljeni, pakovani ili skladišteni u nesanitarnim uslovima zbog čega mogu biti štetni po zdravlje

• Kontejneri i pakovanja u kojima se prehrambeni proizvodi drže ne smeju sadržavati bilo kakve otrovne ili štetne supstance koje mogu da štete zdravlju. Neki materijali za pakovanje kao npr. plastika ili vinil mogu se smatrati “aditivima u prehrambenim proizvodima” koji podležu određenim propisima.

• Mogu se dodati samo one boje koje su odobrene, kao bezbedne, od strane FDA. Prehrambeni proizvodi se smatraju neispravnim ukoliko sadrže nebezbedne boje. Osim u slučaju da zakon odredi drugačije, boje koje se koriste se moraju uzimati iz zaliha koje su testirane i odobrene od strane FDA.

• Prehrambeni proizvodi se smatraju neispravnim ukoliko je bilo koji njihov deo zaprljan, truo, u raspadajućem stranju ili “neprikladan” na bilo koji drugi način.

6

• Prehrambeni proizvodi se smatraju neispravnim ukoliko su nastali kao proizvod obelelih i uginulih životinja.

3.2 Ekonomska zaštita

• Oštećenje ili loš kvalitet prehrambenih proizvoda se ne sme skrivati ni u kom pogledu, niti može bilo koja supstanca biti dodata, pomešana ili upakovana zajedno sa prehrambenim proizvodima kako bi se povećala masa pakovanja, smanjio kvalitet ili intenzitet ukusa, ili da bi se proizvod uvećao ili izgledao bolje ili vrednije nego što zaista jeste. Na primer, dodavanje žute boje kako bi izgledalo da proizvod sadrži više jaja nego što zaista ima.

• Podaci na deklaracijama prehrambenih proizvoda i obeležavanje ne smeju biti lažni i ne smeju navoditi na pogrešan zaključak ni jednom svojom informacijom, niti bilo koje materijalne činjenice smeju biti izostavljene.

• Prehrambeni proizvodi se ne smeju prodavati pod nazivom drugih namirnica. Na primer, konzervirana sardina označena kao tunjevina.

• Supstanca koja čini važan sastojak proizvoda se ne sme izostaviti u navođenju, ni u celosti ni delimično, niti prehrambeni proizvod može biti u celosti ili delimično zamenjen nekom supstancom. Na primer, mleko sa kojeg je skinut određen procenat masti ne može biti obeleženo samo kao “mleko” ili “neobrano mleko”.

• Pakovanja za prehrambene proizvode se ne mogu praviti, oblikovati ili puniti tako da navode na pogrešan zaključak. Na primer, prehrambeni proizvodi za koje su propisani standardi punjenja moraju biti u skladu sa propisima i ukoliko punjenje ne ispunjava propisane standarde deklaracija takvog proizvoda mora sadržavati informaciju o tome.

4. Zadržavanje robe bez fizičkog pregleda

U nekim slučajevima proizvod može biti zadržan, odnosno stavljen van prometa, od samog trenutka kada se ponudi SAD na uvoz. Ova procedura je u stvari administrativni čin zadržavanja – stavljanja van prometa proizvoda bez prethodnog fizičkog pregleda ili inspekcije i zasnovana je na podacima koji ukazuju da proizvod nekada nije bio u skladu sa propisima ili to nije sada. Proizvod može biti zadržan bez prethodne fizičke inspekcije (detention without physical examination - DWPE) sve dok transporter ili uvoznik ne dokažu da proizvod zadovoljava sve zahteve i standarde koje postavlja Savezna uprava za hranu i lekove.

Povremeno, Savezna uprava za hranu i lekove zadržava, bez prethodne fizičke inspekcije, proizvode koji dolaze iz neke države ili regiona ukoliko se utvrdi da u tim oblastima vladaju uslovi zbog kojih njihovi proizvodi ne mogu biti u skladu sa standardima. Preporuke ovakve vrste vezane za zadržavanje roba su veoma retke i upućuju se samo onda kada nema drugog puta za rešavanje nastalih problema.

5. Dodatni formulari i podnesci.

Pored neophodnih ulaznih formulara, za određene proizvode je potrebno prikazati Saveznoj upravi za hranu i lekove dodatne konkretne podatke:

• Strane firme moraju prijaviti podatak i sačekati obradu podataka pre transportovanja u SAD bilo kakvih proizvoda koji spadaju u konzerviranu hranu sa malim procentom kiselosti ili kiselu konzerviranu hranu male kiselosti (videti poglavlje br. XX) Saveznoj upravi za hranu i lekove na adresu: Food and Drug Administration, Center for Food Safety and Applied Nutrition, Division of HACCP Programs, Regulatory Food Processing and Technology Branch, LACF Registration Coordinator (HFS-618), 200 C Street S.W., Washington, D.C. 20204. Ova informacija se mora dostaviti Saveznoj upravi za hranu i lekove za svaki proizvod koji spada u ove kategorije u vreme uvoza kako bi sve bilo u skladu sa pravilima vezanim za prijavljivanje i obradu podataka u procesu prijema proizvoda. Formulari registracije objekta (FDA 2541), i procesni formulari (FDA 2541a – Formulari za sve metode obrade hrane osim za hranu male kiselosti-aseptična; FDA 2541c – Formulari za ukiseljenu hranu – kiselo aseptični sistemi) se mogu dobiti u Upravi za hranu i lekove,

7

Centar za bezbednost hrane i primenjeni nutricionizam, Odeljenje programa HACCP, Sektor za tehnologiju i regulisanje obrade hrane, LACF koordinator registracije/prijave (HFS-618), ulica 200 C S.W., Vašington, D.C. 20204.

• Savezni zakon o uvozu mleka zahteva dozvolu za uvoz mleka i mlečnih prerađevina (uključujući zaslađeno kondenzovano mleko) u SAD. Informacije o dobijanju dozvole se mogu pronaći u Zakonu o uvozu mleka (21 U.S.C. 141-149). Ovi podaci zajedno sa zahtevom za dobijanje dozvole se upućuju upravi za hranu i lekove, Odeljenje za kooperativne programe, Sektor za bezbednost mleka (HFS-626), ulica 200 C S.W., Vašington, D.C. 20204.

6. Prethodna najava o uvozu hrane u SAD

Prema Zakonu o bioterorizmu (The Public Health Security and Bioterrorism Preparedness and Response Act of 2002 - the Bioterrorism Act), počev od 12. decembra 2003. godine Saveznoj upravi za hranu i lekove - FDA se obavezno dostavlja dopis – prethodna najava (Prior Notice) o uvozu hrane u SAD. Većina podataka koja se zahteva u prethodnoj najavi definisana je u predlogu konačnog propisa i to su podaci koje uvoznici ili brokeri obično dostavljaju Direkciji za carinu i zaštitu granica (Bureau of Customs and Border Protection - CBP) prilikom dolaska prehrambenih proizvoda u SAD. Međutim, zakon o bioterorizmu zahteva da ove informacije stignu u Saveznu upravu za hranu i lekove pre nego što namirnice koje se uvoze stignu u SAD. FDA koristi informacije dobijene pre prispeća isporuke da oceni i utvrdi da li je potrebna inspekcija namirnica koje dolaze. FDA i CBP komuniciraju i sarađuju pre nego što se donese konačna odluka po ovom pitanju.

Kada se podnosi najava? Prethodna najava mora biti dostavljena Saveznoj upravi za hranu i lekove koja potvrđuje prijem dopisa elektronskim putem, najranije 5 dana pre stizanja pošiljke a u zavisnosti od vrste transporta najkasnije:

1. 2 sata pre stizanja robe drumskim transportom 2. 4 sata pre stizanja robe avionom ili vozom 3. 8 sati pre stizanja robe brodom 4. Vremenski period u skladu sa utvrđenim okvirom prema vrsti transporta za prehrambene proizvode

koje prenosi ili prati pojedinac a koji podležu pravilu podnošenja prehodne najave (takvu hranu mora da prati i potvrda Savezne uprave za hranu i lekove )

Pored toga, ukoliko se roba prenosi međunarodnom poštom paket mora biti praćen potvrdom Savezne uprave za hranu i lekove o prispeću dopisa.

Ko dostavlja prethodnu najavu? Bilo koje lice koje ima potrebne informacije može da podnese prethodnu najavu. Između ostalog, to mogu biti broker, uvoznik i/ili američki zastupnik (agent).

Koje namirnice podležu zahtevima za dostavljanje prethodne najave? Prethodna najava se šalje za namirnice koje se koriste za ljudsku i životinjsku ishranu koja se uvozi ili nudi za uvoz u SAD. Za potrebe predloga konačnog propisa “namirnice” su definisane u Delu 201(f) Saveznog zakona o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima. U Delu 201(f) "namirnice" se definišu kao proizvodi koji se koriste za jelo i piće u ljudskoj i životinjskoj ishrani, žvakaće gume i proizvodi koji se koriste kao komponente takvih proizvoda.

Za koje namirnice nije potrebno dostavljati prethodnu najavu? Namirnice za koje se ne dostavlja prethodna najava: (1) namirnice koje donosi ili prati pojedinac koji dolazi u SAD za svoje lične potrebe (npr. namirnice koje će biti konzumirane lično ili sa porodicom, prijateljima i koje nisu za prodaju ili dalju distribuciju); (2) namirnice koje pre izvoza nisu napustile mesto prethodnog dolaska; (3) proizvodi od crvenog i živinskog mesa, proizvodi od jaja koji prema Saveznom zakonu o inspekciji mesa, Zakonu o inspekciji živinskih proizvoda i Zakonu o inspekciji proizvoda od jaja pripadaju domenu rada ministarstva za poljoprivredu SAD - USDA; i (4) namirnice koje je proizveo pojedinac u svojoj kući/prostorijama i koje šalje kao poklon (tj. u nekomercijalne svrhe) drugom pojedincu u SAD.

8

Da li Savezna uprava za hranu i lekove potvrđuje prijem prethodne najave? Da. Savezna uprava za hranu i lekove izdaje pošiljaocu potvrdu o prispeću kada prethodna najava stigne.

7. Propisi FDA u vezi roka trajanja namirnica

U određenim slučajevima prodaja namirnica kojima je istekao rok trajanja ne predstavlja kršenje zakona i propisa Savezne uprave za hranu i lekove (FDA). Propisima Savezne uprave za hranu i lekove se između ostalog uređuje i zdravstvena bezbednost namirnica (food safety). Karakteristike kvaliteta namirnica (ukus, aroma i izgled se ne odnose na zdravstvenu bezbednost) često u mnogome zavise od uslova čuvanja i skladištenja namirnica, to jest, od stepena kontrole temperature i vlažnosti u objektima za maloprodaju i u skladištima. U optimalnim uslovima skladištenja, ukus i ostale karakteristike kvaliteta namirnica ostaju u granicama prihvatljivosti dugo vremena nakon isteka roka trajanja označenog na omotu proizvoda, a takvi proizvodi se mogu bezbedno konzumirati. Ukus i ostale karakteristike kvaliteta se brže menjaju kada se namirnice čuvaju i skladište u uslovima promenljive temperature i visoke vlažnosti (objekti za maloprodaju i skladišta bez klima-uređaja). Nasuprot tome, ako se namirnice čuvaju u optimalnim uslovima (odgovarajuća temperatura i vlažnost) karakteristike namirnica se mnogo sporije menjaju. Obzirom da rok trajanja (expiration date) nije od značaja za kvalitet proizvoda, prema propisima Savezne uprave za hranu i lekove na većini prehrambenih proizvoda nije obavezno navođenje podataka o roku trajanja. Izuzetak čine farmaceutski proizvodi za koje važi obaveza označavanja roka trajanja. Na mlečnim formulama za novorođenčad i odojčad umesto oznake “rok trajanja” navodi se oznaka "upotrebljivo do" ("use by"). Na taj način, konzument koji iskoristi mlečnu formulu do naznačenog datuma upotrebljivosti može biti siguran da proizvod ispunjava sve nutricionističke zahteve i standarde kvaliteta.

Međutim, iako prodaja namirnica kojima je istekao rok trajanja ne predstavlja kršenje zakona i na većini proizvoda nije obavezno navođenje podataka o roku trajanja, preporučuje se da na svakom proizvodu stoji datum do kada je proizvod upotrebljiv. Razlog su trgovine koje kupuju robu i krajnji potrošači. Prvi ne yele da kupuju proizvode bez datuma do kada je proizvod upotrebljiv i kada je rok upotrebe kraći od dva, samo izuzetno mesec dana, dok potrošači u svakom slučaju žele da znaju do kada je proizvod upotrebljiv.

Važno je imati u vidu da se datumi u SAD pišu drugačijim redosledom nego sto je to slucaj u Evropi; prvo se piše mesec u godini, zatim datum (dan) u mesecu, i ana kraju godina, po obrascu:

MM/DD/GG odnosno: mesec/dan/godina (MM/DD/YY - Month/Day/Year)

Primer: Upotrebljivo do 03.09.07.

Ovako ispisan datum u SAD bi značio da je proizvod upotrbljiv do 9. marta 2007. godine, dok bi u Srbiji isti datum značio da je proizvod upotrebljiv do 3. septembra 2007. godine. Preporučujemo da se datumi pišu na sledeći način: Upotrebljivo do: Septembar 2007. (Use by: September 2007).

Deo II 1. Registracija objekata za rad sa namirnicama 1.1 O američkim zastupnicima / agentima

• Strane firme koje plasiraju svoje proizvode na američko tržište moraju da imaju američkog zastupnika - agenta u SAD

• Američki zastupnik može biti “lice” koje živi ili ima firmu u SAD i koje je fizički prisutno u SAD • “Lice" se definiše kao pojedinac, partnerstvo, korporacija ili asocijacija

9

• Zastupnik predstavlja vezu za komunikaciju između Savezne uprave za hranu i lekove (FDA) i objekta. Ovo se odnosi na rutinsku komunikaciju, kao i komunikaciju u hitnim slučajevima osim ukoliko firma ne imenuje neke druge kontakte za hitne slučajeve

• Objekat / postrojenje može, pored američkog zastupnika koji radi na pitanjima registracije, imati više zastupnika koji imaju druga zaduženja (npr. prodaja)

1.2 Zakon o Zdravstvenoj bezbednosti, pripravnosti i reagovanju u slučaju bioterorizma iz 2002 - zakon o bioterorizmu (Public Health Security and Bioterrorism Preparedness and Response Act of 2002 - the Bioterrorism Act) propisao je kao obaveznu registraciju kod Savezne uprave za hranu i lekove – FDA svih domaćih i stranih objekata u kojima se proizvodi, obrađuje, pakuje ili skladišti hrana za ljudsku ili životinjsku upotrebu u SAD, počev od 12. decembra 2003. godine. Registracija, kao i izmena registracije je besplatna. Registracija objekata koja se bave prehrambenim proizvodima se vrši radi:

• Identifikacije mesta i izvora potencijalnih bio-terorističkih napada ili zaraza/bolesti izazvanih konzumiranjem namirnica; i

• Obaveštavanja potencijalno ugroženih objekata u što kraćem roku. Sektori prehrambene industrije koji podležu obavezi registracije objekata su:

• Domaći i strani proizvođači ili prerađivači prehrambenih proizvoda* • Domaći i strani pakeri prehrambenih proizvoda • Domaće i strane firme koje se bave skladištenjem prehrambenih proizvoda*

Prehrambeni proizvodi u čijoj izradi učestvuje više stranih objekata

Ako strani objekat u kome se vrši proizvodnja, prerada, pakovanje ili skladištenje namirnica šalje svoje

proizvode u neki drugi objekat radi dalje proizvodnje/prerade ili pakovanja pre izvoza u Sjedinjene Američke Države

Obavezu registracije ima samo drugi objekat u kome je izvršena dalja

proizvodnja/prerada ili pakovanje pre izvoza u Sjedinjene Američke Države

Ako drugi strani objekat obavlja samo minimalne zahvate na prehrambenom

proizvodu, kao što je označavanje Oba objekta imaju obavezu registracije

Strani objekat u kome se vrši pakovanje ili skladištenje prehrambenih proizvoda koji su proizvedeni u nekom drugom stranom

postrojenju za proizvodnju/preradu prehrambenih proizvoda

Firma koja vrši pakovanje ili skladištenje prehrambenih proizvoda ima obavezu

registracije

* Domaći, tj. američki objekti moraju izvršiti registraciju bez obzira da li se njihovi prehrambeni proizvodi plasiraju na domaćem tržištu. U skladu sa propisom, obavezu registracije imaju samo objekt u koijima se vrši proizvodnja / prerada, pakovanje ili skladištenje prehrambenih proizvoda koji se koriste za ishranu ljudi i domaćih životinja u Sjedinjenim Američkim Državama. Na tabeli su prikazani primeri nekih prehrambenih proizvoda na koje se primenjuje propis o registraciji objekata, kao i neki na koje se dati propis ne odnosi. Ako se u vašem objektu tretira BILO KOJI prehrambeni proizvod koji je sadržan u propisu, registracija je obavezna.



10

Prehrambeni proizvodi/namirnice na koje se PRIMENJUJU propis

Prehrambeni proizvodi/namirnice na koje se NE primenjuje propis

• Dijetalni dodaci i dijetalni sastojci • Mlečna formula za novorođenčad i bebe

• Bezalkoholna i alkoholna pića, uključujući i flaširanu vodu za piće

• Voće i povrće • Riba i morski plodovi

• Mlečni proizvodi i sveža jaja • Neprerađeni poljoprivredni proizvodi koji se koriste

kao namirnice ili komponente za hranu • Konzervirani i smrznuti prehrambeni proizvodi • Pekarski i konditorski proizvodi / žvakaće gume

• Namirnice životinjskog porekla • Proizvodi koji se koriste za ishranu domaćih

životinja / hrana za kućne ljubimce

• Supstance koje dolaze u kontakt sa prehrambenim proizvodima

• Pesticidi

Napomena: Objekti u kojima se vrši proizvodnja/prerada, pakovanje ili skladištenje supstanci koje dolaze u kontakt sa prehrambenim proizvodima nemaju obavezu registracije kod Savezne Uprave za hranu i lekove.

Objekti čija registracija nije obavezna: Ako se u vašem objektu obavlja neka od sledećih aktivnosti, nije potrebno izvršiti njegovu registraciju kod Savezne Uprave za hranu i lekove: • Privatne kuće/stanovi u kojima se proizvode/prerađuju/pakuju ili čuvaju namirnice. • Sistemi za proizvodnju neflaširane vode za piće ili snabdevanje pijaće vode, kao što su opštinski sistemi za vodosnabdevanje. • Vozila za prevoz namirnica koja pripadaju firmama koje se bave uslugama prevoza. • Poljoprivredna imanja (farme) — objekti u kojima se vrši proizvodnja i prikupljanje poljoprivrednih proizvoda (uključujući pranje, obrezivanje i rashlađivanje) i/ili uzgoj domaćih životinja (uključujući morsku hranu). Termin “poljoprivredno imanje” takođe podrazumeva i objekte u kojima se vrši proizvodnja/prerada, pakovanje ili skladištenje namirnica koje se proizvode, uzgajaju ili konzumiraju na tom, ili nekom drugom poljoprivrednom imanju istog vlasnika. • Restorani — objekti u kojima se vrši pripremanje i prodaja namirnica gostima direktno i za trenutno konzumiranje, uključujući skloništa za kućne ljubimce, uzgajivačnice i veterinarske objekte u kojima se priprema hrana i direktno daje životinjama. Restoranima se ne smatraju objekti za pripremanje hrane koja se služi u avionima za prevoz putnika, kao i centralne kuhinje u kojima se hrana ne priprema direktno za konzumente. • Objekti u kojima se vrši maloprodaja namirnica, kao što su piljare, delikatesne radnje i štandovi/tezge čija je osnovna delatnost prodaja namirnica direktno konzumentima, odnosno objekti čiji je godišnji obrt od direktne prodaje konzumentima veći od obrta prodaje drugim kupcima. • Neprofitni objekti za distribuciju hrane – dobrotvorne organizacije koje ispunjavaju uslove propisa § 501(c)(3) Zakona o prihodima, u kojima se hrana priprema i služi direktno konzumentima i objekti u kojima se na neki drugi način obezbeđuje hrana ili obrci koje konzumiraju ljudi ili životinje u SAD. U ovu kategoriju objekata spadaju centralne banke hrane, narodne kuhinje i neprofitni servisi za dostavu hrane. • Ribarski čamci i brodovi za lov i transport ribe. U njma se ponekad vrši čišćenje, vađenje utrobe ili zamrzavanje ribe radi pripreme za čuvanje na brodovima • Objekti kontrolisani od strane američkog Odeljenja za poljoprivredu – USDA, tj. objekti u kojima se tretiraju samo mesni i živinski proizvodi i proizvodi od jaja. Kada se vrši registracija? Objekti/postrojenja koji počinju sa radom posle 12. decembra 2003. godine, od kada je registracija obavezna, moraju izvršiti registraciju pre nego što otpočnu proizvodnju / preradu, pakovanje ili skladištenje namirnica.

11

Koliko često se mora izvršiti registracija objekta? Svaki objekat je obavezno registrovati samo jednom. Međutim, ukoliko se podaci na osnovu kojih je registracija izvršena u međuvremenu promene, potrebno je izmeniti registraciju. Ko može izvršiti registraciju? Vlasnik, operater, lice zaduženo da vodi objekat, ili lice koje neko od njih ovlasti može izvršiti registraciju objekta. Za strane objekte registraciju vrši lice koje zastupa ili vodi poslove u SAD i koje je fizički prisutno u SAD. Posledice u slučajevima kada se ne izvrši registracija objekata: Oni koji ne izvrše registraciju objekta, ne ažuriraju promenu ili ne ponište registraciju koja se uređuje ovim propisom, krše Savezni Zakon o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima. Savezne vlasti mogu preko Saveznog suda da pokrenu administrativnu i/ili krivičnu proceduru protiv počinioca ovog akta. Ukoliko se ne izvrši obaveza registracije stranog objekta, može se izvršiti zabrana distribucije uveženih prehrambenih proizvoda u SAD iz tog objekta. Proizvodi se mogu zadržati u luci na koju je prispela roba, osim ako Savezna Uprava za hranu i lekove ili Carinska i pogranična zaštitna služba služba (CBP) ne upute robu na neko drugo odredište. 2. Kako možete izvršiti registraciju svog objekta? Za registraciju ili izmenu registracije objekta potrebno je koristiti FDA Obrazac 3537. Ovaj obrazac je dostupan u elektronskoj verziji i može se popuniti i poslati poštom. Vlasnici više objekata takođe mogu izvršiti registraciju putem CD-a. FDA će obraditi prispele popunjene obrasce i diskove prema redosledu prispeća. NAPOMENA: Registraciju nije moguće izvršiti lično. 2.1 Registracija elektronskim putem Možete uštedeti vreme tako što ćete registraciju izvršiti elektronski na: http://www.access.fda.gov/. Elektronska služba je dostupna 24 časa dnevno, svaki dan. Sajtu na kome se nalaze različite vrste sadržaja kao što su biblioteke, škole i internet kafei možete pristupiti u svako doba putem interneta. Služba za pomoć (help-desk) pri registraciji elektronskim putem je dostupna radnim danima od 7:00 do 23:00. 1. Da biste se registrovali preko interneta Vaš kompjuter mora: ♦ imati pristup internetu ♦ imati program za pretraživanje web-sajtova, kao što su: Microsoft Internet Explorer ili Netscape Navigator ili Opera 2. Kreiranje korisničkog naloga / prijava na sistem Da biste ušli u sistem morate prvo imati svoj korisnički nalog. Ukoliko ga nemate morate ga napraviti (Create an Account) ili dati nekom da to učini za vas. Nakon toga možete preko interneta da uđete na stranice Indusrtijskih sistema uprave FDA i registrujete svoje objekte.

Kada ste kreirali sopstveni korisnički nalog, možete ga koristiti da registrujete jedan objekat ili više njih. Prilikom kreiranja naloga imaćete sopstvenu lozinku kojom ćete moći direktno da uđete na sistem. Da biste kreirali svoj nalog idite na “log in” ikonicu koja omogućuje ulazak na sistem i odaberite opciju Create an Account. Zatim odaberite Food Facility Registration Module to je sistem kojem želite da pristupite, a zatim popunite niz polja podacima koji će se od vas tražiti.

3. Registracija objekta Kada ste kreirali korisnički nalog, ili kada ponovo ulazite na sistem, birajte meni za registraciju objekata. Pre samog otpočinjanja procesa veoma je važno da prikupite sve podatke koji će vam biti potrebni. Ukoliko morate da proveravate neke podatke dok ste u sistemu, sistem će vas automatski izbaciti nakon 30 minuta neaktivnog boravka u njemu. Ukoliko stanete usred registracije i izađete iz sistema, ni jedan od podataka koje ste prethodno uneli neće biti sačuvan i moraćete da počnete iz početka kada ponovo uđete u sistem.

12

2.2 Podaci potrebni za registraciju Obavezni podaci potrebni za registraciju:

U skladu sa zahtevima Savezne Uprave za hranu i lekove za registraciju objekata je potrebno dostaviti sledeće podatke: • Naziv objekta, adresa, broj telefona i kontakt telefon za vanredne prilike • Naziv kompanije, adresa i broj telefona • Ime, adresa i broj telefona vlasnika, operatera ili zastupnika • Svi trgovački nazivi koji se koriste za objekat • Kategorije namirnica predstavljenih na obrascu za registraciju • Ime, adresa i broj telefona zastupnika stranog objekta u SAD ili neki drugi kontakt telefon u SAD ako firma nema zastupnika • Dokaz o tačnosti i verodostojnosti dostavljenih podataka i ovlašćenje lica koje dostavlja podataka

Opcioni podaci za registraciju FDA takođe navodi i opcione podatke za registraciju. Iako zakon ne propisuje obavezu dostavljanja ovih podataka, FDA preporučuje njihovo dostavljanje, pogotovo ukoliko se u objektu tretira mlečna formula za novorođenčad i bebe, određeni dijetalni dodaci ishrani ili hrana za domaće životinje: • Broj faksa i e-mail adresa • Adresa, ukoliko se razlikuje od adrese na objektu • Broj faksa i e-mail adresa vlasnika, operatera ili zastupnika objekta • Broj faksa i e-mail adresa firme • Za strane objekte: broj faksa i e-mail adresa zastupnika u SAD • Vrsta aktivnosti koja se obavlja u objektu (prerada, pakovanje, itd.) • kategorije namirnica koje nisu sadržane u obaveznim podacima, koje su navedene u delu 11a Obrasca 3537 sa naznakom – opcioni podaci, ili u delu 11b u kome su sve kategorija namirnica označene kao opcione • Način skladištenja (ukoloko se radi o objektu za skladištenje) • Da li se u objektu vrši proizvodnja/prerada, pakovanje ili skladištenje većine kategorija proizvoda datih u 21 CFR 170.3 • Okvirni datumi poslovanja (ako je objekat aktivan samo u određenoj sezoni)

Potvrda registracije: Nakon registracije objekta, FDA potvrđuje registraciju i dodeljuje registarski broj:

Način registracije Način potvrđivanja Elektronski Odmah - elektronski Faksom Faksom Poštom (pismeno) ili putem diska

Poštom (pismeno)

Poverljvost podataka: Spisak registrovanih objekata i dostavljena dokumentacija za registraciju nisu javni podaci u skladu sa Zakonom o slobodnom informisanju. Podaci dobijeni iz drugih izvora ili podaci koji su prethodno bili dostupni javnosti se ne smatraju poverljivim. 2.3 Ažuriranje podataka o registraciji U slučaju promene podataka navedenih na obrascu za registraciju — na primer, ako se promeni operater, zastupnik objekta, zastupnik u SAD – vlasnik, operater, zastupnik ili lice koje zastupa nekoga od njih ima obavezu da u roku od 60 dana obavesti FDA o promeni podataka. Kao i kod početne registracije, informacija o promeni podataka se može dostaviti elektronski (bez obzira na koji način je izvršena registracija), poštom (pismeno) ili putem diska.

13

Za ažuriranje (izmenu) registracije:

Elektronski http://www.access.fda.gov/*

Poštom (pismeno) Proces registracije putem obrasca (postupak prethodno objašnjen)

Putem diska Unesite izmene na disk (postupak prethodno objašnjen)

U slučaju promene vlasnika objekta, stari vlasnik mora da poništi registraciju u roku od 60 dana, a novi vlasnik je u obavezi da registruje objekat pre nego što otpočne sa radom. * Koristite kod (oznaku) koji ste dobili zajedno sa registarskim brojem prilikom registracije objekta. Ako je registracija izvršena preko obrasca ili diska poslatog poštom, potrebno je postupiti po instrukcijama na internet stranici. Kako se može poništiti registracija? U slučaju prestanka obavljanja delatnosti u objektu ili promene vlasnika, stari vlasnik je u obavezi da poništi registraciju u roku od 60 dana, korišćenjem Obrasca 3537a. To se može učiniti elektronski preko: http://www.access.fda.gov/ ili upućivanjem zahteva FDA pismenim putem (strana 4). Službu za pomoć (help-desk) pri registraciji elektronskim putem možete kontaktirati na sledeći način: Telefonom - Iz SAD pozovite: 1-800-216-7331 ili 301-575-0156 Izvan SAD pozovite: 301-575-0156 Faksom - 301-210-0247 E-mailom: idite na http://www.cfsan.fda.gov/~furls/helpf2.html i popunite obrazac. Više informacija možete naći na http://www.fda.gov/oc/bioterrorism/bioact.html. Za dodatne informacije o posebnim zahtevima koji se uređuju propisom o registraciji objekata, posetite http://www.cfsan.fda.gov/~dms/fsbtac12.html.

Deo III

Vodič za označavanje namirnica

Američka Savezna Uprava za hranu i lekove - FDA se stara o ispravnosti, kvalitetu i pavilnom označavanju prehrambenih proizvoda koji se prodaju na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Pravilima pođednako podležu domaći i uvozni prehrambeni proizvodi. Zakon o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima (the Federal Food, Drug, and Cosmetic Act - FD&C Act), kao i Zakon o pakovanju i označavanju (the Fair Packaging and Labeling Act) su dva savezna američka zakona koja uređuju oblast prehrambenih proizvoda koja je pod nadzorom FDA.

Mnogi proizvođači, distributeri i uvoznici se obraćaju Upravi za hranu i lekove sa brojnim pitanjima u vezi pravilnog označavanja njihovih proizvoda. U ovom Vodiču su date oznake koje se obavezno navode na deklaracijama proizvoda u skladu sa odredbama pomenutih saveznih zakona. Proizvođačima i uvoznicima se preporučuje da se podrobno informišu o svim važećim zakonima i propisima pre nego što počnu da se bave distribucijom hrane u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema Zakonu o označavanju nutritivne vrednosti (the Nutrition Labeling and Education Act), većina namirnica mora imati nutritivne oznake, nutritivne izjave i izjave - navode koji se odnose na zdravlje, navedene u skladu sa propisanim zahtevima.

http://www.access.fda.gov/


Iako su u ovom Vodiču prikazani najnoviji propisi, potrebno je reći da su oni podložni čestim promenama. Obaveza prehrambene industrije je da bude u toku i prati zahteve za označavanje namirnica. Pre nego što stupe na snagu, svi novi propisi se objavljuju u Saveznom registru i objedinjuju svake godine u Naslovu 21 Zakonika o saveznim propisima. Prikaz novih propisa (predloženih i usvojenih) se može videti na internet stranici Uprave za hranu i lekove (navedena u prilogu ovog priručnika).

Prema zakonima i propisima FDA za uvoz i distribuciju prehrambenih proizvoda nije potrebno odobrenje deklaracije. Pitanja u vezi označavanja prehrambenih proizvoda možete upućivati na adresu Odsek za programe i primenu zakona (navedena u prilogu). Takođe, pitanja i odgovore o označavanju namirnica i izuzeća od označavanja prehrambenih proizvoda za mala preduzeća možete naći u poglavlju o namirnicama na internet stranici FDA. Ove informacije predstavljaju značajan dodatak Vodiču za označavanje namirnica i svrha im je da detaljnije pojasne odredbe Zakona o označavanju nutritivne vrednosti.

1. Opšti zahtevi za označavanje namirnica

Pitanja Odgovori

1. Na kom mestu se upisuju oznake na deklaraciji ambalaže / proizvoda?

Postoje dva načina označavanja ambalaže/proizvoda:

a. Sve izjave se unose na prednjoj strani deklaracije (prednje vidno polje), ili

b. Specifične oznake se unose na prednjoj strani deklaracije, a ostale na produženoj deklaraciji (prvo vidno polje uz deklaraciju na prednjoj strani, kako bi potrošač mogao da ih vidi dok gleda proizvod).

2. Šta je prednja strana deklaracije (the principal display panel), a šta alternativna deklaracija (the alternate principal display panel)?

Prednja strana deklaracije je oznaka koju potrošač gleda dok kupuje prehrambeni proizvod. Mnogi proizvodi su dizajnirani tako da imaju dve ili više alternativnih deklaracija za prednju stranu. Ovo su alternativne deklaracije prednje strane.

3. Koje oznake moraju biti napisane na na prednjoj strani deklaracije?

Oznaka ili naziv proizvoda, neto količina / zapremina proizvoda se unose na prednju stranu deklaracije i alaternativne deklaracije. U Poglavljima 2 i 3 će biti reči o veličini oznake, kao i karakteristikama slova za oznake.

14

4. Šta je informativni deo deklaracije (information panel)?

Informativni deo deklaracije je prvo desno polje od deklaracije na prednjoj strani, kada je proizvod licem okrenut ka potrošaču. Ukoliko prvo desno polje ne može da se iskoristi za oznaku zbog specifičnog dizajna ili oblika proizvoda (primer: proizvod sa savijenim preklopima), informativni deo deklaracije će biti na prvom sledećem vidnom polju sa desne strane.

5. Kako se obeležava informativni deo deklaracije?

Izraz “informativni deo deklaracije” se odnosi na srodne oznake koje se upisuju jedna do druge na informativnom delu deklaracije, ukoliko nisu naznačene na prednjem delu deklaracije. Između njih se ne nalaze nikakve suvišne oznake. Informativna deklaracija sadrži ime i adresu proizvođača, ili onog ko pakuje, ili uvoznika, listu sastojaka i nutritivnu vrednost.

6. Koju veličinu, tip i druge karakteristike slova treba koristiti za informativni deo deklaracije?

Za informativni deo deklaracije koristiti nalepnicu ili natpis koji je istaknut, vidljiv i lak za čitanje. Veličina slova treba da bude najmanje 1/16 inči (visina malog slova „o“). Visina slova je tri puta veća od debljine slova. Boja pozadine je u kontrastu sa slovima, radi lakšeg čitanja teksta. Oznakama ne treba dodavati umetnute crteže i ukrase.

Manja informativna deklaracija se može koristiti za označavanje veoma malih pakovanja prehrambenih proizvoda.

Za označavanje nutritivnih vrednosti koriste se različiti tipovi i veličina oznaka.

15

16

7. Šta znači zabrana umetnutih oznaka (grafike, crteži, slike i tekst)?

Umetnute oznake, (grafike, crteži, slike i tekst) nije dozvoljeno stavljati između obaveznih oznaka na informativnom delu deklaracije (na primer bar-kod tipa UPC nije obavezan).

8. Čije ime i adresa NE moraju biti naznačeni na informativnom delu deklaracije

Deklaracija na namirnici obavezno sadrži:

a. Ime i adresu proizvođača, onog ko pakuje, ili distributera. Ukoliko navedena firma nije proizvođač, potrebno je navesti u kakvom je ona odnosu sa proizvođačem. Na primer: “proizvedeno

za” ili “distributer" b. Ulicu i broj, ukoliko se ime i adresa firme ne nalaze u važećem

direktorijumu ili telefonskom imeniku c. Grad ili mesto d. Državu (u/izvan SAD) e. Poštanski kod (poštanski broj koji se koristi u zemljama izvan SAD).

2. Naziv namirnice Pitanja Odgovori

1. Šta je naziv namirnice i gde se upisuje?

Naziv namirnice je naziv pod kojim se proizvod prodaje. On stoji na deklaraciji na prednjem, ili najvažnijem delu namirnice, kao i na svim alternativnim deklaracijama.

2. Da li naziv namirnice (the statement of identity) treba da se ističe u odnosu na ostale oznake?

Naziv namirnice treba da bude istaknut. Koristite nazive ispisane masnim slovima. Veličina slova treba da bude usklađena sa najuočljivijim oznakama na prednjoj strani. Veličina slova treba da iznosi ½ visine najuočljivije oznake (slika ili crtež) na deklaraciji.

4. Gde se tačno upisuje naziv namirnice?

Naziv namirnice se upisuje u liniji koja je paralelna sa donjom ivicom pakovanja.

5. Kada je dozvoljena upotreba popularnih naziva namirnica?

Kada je priroda namirnice očigledna, mogu se koristiti popularni nazivi koje potrošači razumeju.

6. Da li je obavezno koristiti uobičajeni naziv namirnice, ili se može osmisliti novo ime?

Uobičajeni naziv je obavezno koristiti kada on postoji. Smatra se dovođenjem potrošača u zabludu ukoliko se namirnici koja ima uobičajeni naziv nadene novi naziv. Ukoliko namirnica ima standardni naziv, on mora biti upisan na ambalaži.

7. Da li treba koristiti modifikovane nazive namirnica za pakovanja u komadima, kriškama i slično?

Na deklaraciji mora da bude naznačena forma u kojoj se namirnica prodaje, ukoliko postoje različiti oblici kao što su kriške, komadi, polovine, čitava namirnica, itd.

8. Na kojoj vrsti namirnica mora da stoji oznaka "zamena" (imitation)?

Nova namirnica koja podseća na tradicionalnu i predstavlja zamenu za tradicionalnu namirnicu mora biti označena kao zamena ukoliko sadrži manje proteina, vitamina ili minerala.

9. Da li oznaka “zamena” treba da bude istaknuta i ispisana slovima odgovarajuće veličine?

Za ispisivanje reči “zamena” koriste se slova iste veličine i drugih karakteristika kao za naziv namirnice.

10. Zbog čega na deklaraciji za nektar i napitke mora biti naznačen procenat (%) soka?

Napici na kojima piše da sadrže nektar (voća ili povrća) moraju imati naznačen procenat sadržaja soka. Isto važi i za napitke na kojima je crtež ili slika voća i povrća, ili napitke koji ukusom i fizičkim izgledom mogu da navedu potrošača da očekuje da napitak sadrži nektar od voća ii povrća. Ovo pravilo važi za gazirane i negazirane napitke, nektare (100%), voćne koncentrate, guste sokove i napitke koji deluju kao da sadrže sokove.

11. Na kom delu deklaracije i kako se označava procenat soka?

Procenat soka se označava u gornjem delu informativnog dela deklaracije. Jedino naziv brenda, naziv proizvoda, logotip ili univerzalni znak proizvoda mogu stajati iznad procenta koji označava sadržaj soka. Za označavanje koristite slova koja se razlikuju od drugih štampanih ili grafičkih detalja. Veličina oznake za procenat soka ne sme biti manja od najvećih slova i oznaka koje se koriste na informativnom delu deklaracije, osim slova kojima se označava naziv brenda, naziv proizvoda, univerzalni znak proizvoda ili natpis „nutritivna vrednost”. Procenat kojim se označava sadržaj soka u napitku se može predstaviti na sledeći način: „sadrži ____% soka” ili „____% soka”. Takođe se može navesti naziv voća ili povrća (“100% voćni sok”).

12. Da li postoje izuzeci od pravila o označavanju procenta soka u napitku?

Izuzetak su napici koji sadrže minimalne količine voćnog soka koji se dodaje samo radi arome. Oni ne moraju imati naznačen procenat sadržaja soka pod uslovom da: (a) je u opisu proizvoda naznačeno prisustvo soka radi “ukusa” ili “arome”, (b) termin "sok" se nalazi samo u spisku sastojaka, i (c) napitak ne odaje utisak da sadrži prirodni sok.

17

18

13. Kako se računa procenat soka?

a) Procenat soka dobijenog direktno od voća ili povrća se računa kao odnos zapremine soka i ukupne zapremine. b) Sok dobijen dodavanjem vode koncentratu: Procenat se računa prema vrednostima datim u Brixovoj skali kao osnova za 100% sok.

14. Da li moj proizvod da označim kao “voćni sok” ili kao “napitak”?

Sok koji sadrži 100% prirodnog soka naziva se nektar. Međutim, napici koji su razblaženi i u čijem sastavu nema 100% soka pored naziva „sok” moraju imati još neku odrednicu kao što je „napitak” ili „rastvoreni sok od____ ,” („rastvoreni sok od jabuke").

15. Da li je obavezno koristiti retmin “koncentrat” na deklaraciji?

Sokovi dobijeni od koncentrata moraju imati odgovarajuću oznaku kao što je “proizvedeno od koncentrisanog voćnog soka” ili “razblaženo”, kao deo naziva na deklaraciji. Izuzetak je kada u izjavi o sastojcima stoji da je sok dobijen od „koncentrisanog soka od ____ i vode", ili od „vode i koncentrisanog soka od ____ ".

16. Koji naziv se koristi za sokove koji se dobijaju mešanjem različitog voća ili povrća?

Nazivi takvih sokova sadrže nazive voća ili povrća od kojih je napravljen nektar prema opadajućem redosledu zastupljenosti po zapremini, (osim u spisku sastojaka), osim kada je na deklaraciji označeno da je sok prisutan samo radi arome. Primeri:

„Voćni nektar od jabuka, kruške i maline” „Voćni nektar od jabuke i kruške sa aromom maline”

Ako na deklaraciji stoje nazivi nekoliko vrsta voća (sokova) od kojih je napravljen proizvod, ali ne svi nazivi (osim u spisku sastojaka), u nazivu proivoda mora biti naznačeno da je u pitanju više vrsta voća. Primeri:

„Mešavina (blend) soka od jabuke” „Mešavina soka od jabuke i druga dva voća”

Kada je naveden naziv jednog ili više vrsta voća koje ne čini većinski sastav, u nazivu soka mora biti navedeno da sadrži aromu datog voća, ili sadržaj tog voća mora biti prikazan u procentima, na skali od 5%. Primeri:

(Sok sa ukusom "maline/brusnice" koji je u osnovi napravljen od grožđa kome je dodata aroma soka maline i brusnice)

„Voćni sok sa aromom maline i brusnice” ili „Voćni sok sa aromom maline i brusnice, 10-15% soka od brusnice i 3-8% soka od maline"

17. Koji tip slova se koristi za obeležavanje procenata sardžaja voća (voćnog soka)?

Naziv proizvoda

Slova kojima je napisan izraz “proizvedeno od koncentrata” ili "razblaženo" ne mogu biti manja od polovine visine slova korišćenih u nazivu proizvoda. Za informacije o procenitima (5%) ne treba koristiti slova manja od jedne polovine visine najviših slova korišćenih u nazivu proizvoda (čija visina ne može biti manja od 1/16 inči na proizvodima čija prednja strana deklaracije ima površinu do 5 kvadratnih inča, niti manja od 1/8 inči na proizvodima čija prednja strana deklaracije ima površinu preko 5 kvadratnih inča.

Informativni deo deklaracije

Koristite čitak font koji je u kontrastu sa drugim oznakama, crtežima i slikama na informativnom delu deklaracije. Oznake za procenat sadržaja soka ne smeju biti manje od najvećih oznaka (teksta) na informativnom delu deklaracije, osim oznaka koje se koriste za naziv brenda, logotip, naziv proizvoda, univerzalni znak proizvoda, ili natpis “nutritivna vrednost”.

3. Podaci o neto količini sadržaja

Pitanja Odgovori

1. Šta je neto količina sadržaja (net quantity of contents)?

Neto količina sadržaja (navođenje neto količine sadržaja) je iskaz na deklaraciji u kome su navedeni podaci o količini hrane u pakovanju.

2. U kom delu deklaracije se nalazi podatak o neto količini sadržaja?

Podatak o neto količini (neto količini sadržaja) je jasno vidljiv i nalazi se u donjih 30 procenata glavnog prednjeg polja deklaracije uglavnom prikazan paralelno sa donjom linijom pakovanja.

3. DA li bi neto količinu sadržaja trebalo izraziti i u gramima (grams) i uncama (ounces)?

Odštampane deklaracije hrane moraju prikazivati podatak o neto količini sadržaja prema metričkom (grami, kilogrami, millilitri, litri) i američkom sistemu (unce, funte, tečne unce).

Mere prema metričkom sistemu se mogu prikazati ispred ili iza mera američkog sistema, iznad ili ispod njih. Svaki od navedenih primera je ispravan (dodatni primeri navedeni u propisima):

Neto težina 1 lb 8 oz (680g) Neto težina 1 lb 8 oz - 680 g 500 ml (1 pt 0.9 fl oz) Neto sadržina 1 gal - 3.79 L

19

4. Zašto je potrebno izračunati površinu prednjeg dela deklaracije (the area of the principal display panel)?

Površina prednjeg dela deklaracije (izračunata u kvadratnim inčima ili kvadratnim centimetrima) uslovljava kolika će biti najmanja dopuštena veličina podatka o neto količini sadržaja (videti sledeće pitanje).

Izračunajte površinu prednjeg dela deklaracije na sledeći način: površina pravougaonog ili kvadratnog polja na prednjoj strani deklaracije i pakovanja je visina pomnožena sa širinom (i u inčima i u centimetrima).

Da biste izračunali površinu prednjeg dela deklaracije za cilindrično pakovanje pomnožite 40% njegove visine sa obimom.

5. Šta je najmanja veličina slova (minimum type size)?

Za podatke o neto količini sadržaja najmanja veličina jeste najmanja dozvoljena veličina slova / oznaka koja se dozvoljava na osnovu slobodnog prostora koji postoji za označavanje na prednjem delu deklaracije. Odredite visinu slova podatka tako što čete izmeriti visinu malog slova "o" ili veliko slova “o” u slučaju da se koriste i mala i velika slova, ili samo visinu velikih slova u slučaju kada se koriste samo velika slova.

Najmanja veličina Površina prednjeg dela deklaracije

1/16 in. (1.6 mm) 5 kv. in. (32 kv. cm.) ili manje

1/8 in. (3.2 mm) Više od 5 kv. in. (32 kv. cm.) ali manje od 25 kv. in. (161 kv. cm.)



1/2 in. (12.7 mm) Preko 400 kv. in. (2580 kv. cm.)

20

6. Koji se zahtevi moraju ispoštovati u pogledu uočljivosti i upadljivosti podatka o neto količini sadržaja?

Izaberite tip slova koji će biti upadljiv, uočljiv i koji će se lako čitati. Slova ne smeju biti više od tri puta viša od svoje širine i moraju se dovoljno dobro uočavati u odnosu na pozadinu. Ne opterećujte podatak o neto količini preteranim ukrasima ili nekim drugim podacima (minimalni zahtevi vezani za rastojanje podataka su navedeni u propisima).

7. Šta je sve obuhvaćeno u navodu o neto količini sadržaja?

Ovde se navodi samo podatak o količini hrane u pakovanju. Ne uključujte težinu pakovanja ili materijala koji se koristio za pakovanje. Da bi se odredila neto težina od ukupne težine proizvoda treba oduzeti prosečnu težinu praznog pakovanja, poklopca i svih materijala koji se koriste za pakovanje.

Puno pakovajne teži 18 oz. Prazno pakovanje teži 2 oz. Omot teži 1 oz.Neto težina 15 oz. (425 g)

8. Da li neto količina sadržaja proizvoda prikazuje i sadržaj vode ili drugih medijuma?

Voda ili neke druge tečnosti koje su dodate hrani u pakovanju je obično uključena u neto količinu sadržaja na deklaraciji. U nekim slučajevima gde se materijali koji služe za pakovanje odbacuju prikazuje se težina suve materije npr. za masline i pečurke.

Pasulj teži 9 oz. Voda teži 4 oz. Šećer teži 1 oz.Neto težina 14 oz. (396 g)

9. Šta je neto količina sadržaja kod konzervi pod pritiskom?

Neto količina je težina ili sadržaj koji će se dobiti kada se proizvod izvadi iz pakovanja zajedno sa težinom ili sadržajem punjenja.

Šlag 11.95 oz. Punjenje .05 oz.Neto težina 12 oz. (340 g)

10. Kakva su pravila kada je u pitanju korišćenje opisnih fraza u podacima vezanim za neto količinu sadržaja?

Ne koristite opisne fraze ili izraze kojima se preuveličava količina hrane; u donjem primeru: 2 velike unce (2 Large oz.) je nepravilno.

21

22

4. Lista sastojaka

Pitanja Odgovori

1. Šta je lista sastojaka (ingredient list)?

Lista sastojaka na deklaraciji pakovanja sa namirnicom je spisak u kome se navode svi sastojci proizvoda u opadajućem redosledu od najviše do najmanje zastupljenih. Npr: "Sastojci: boranija, voda i so"

2. Šta konkretno znači zahtev da se sastojci navedu po opadajućem redosledu ?

Opadajući redosled sastojaka znači da se oni navode prema svojoj masi koja je zastupljena u proizvodu, odnosno prvo se navodi sastojak koji je najviše zastupljen da bi se kao poslednji naveo onaj sastojak koji je najmanje zastupljen u proizvodu (videti ilustraciju za pitanje br. 3).

3. U kom delu deklaracije se nalazi lista sastojaka?

Lista sastojaka se nalazi u istom polju gde su i naziv i adresa proizvođača, firme koja pakuje ili distribuira proizvod. To može biti ili u informativnom delu deklaracije ili u njenom prednjem delu. Takođe, podaci se mogu navesti ili iznad ili ispod podataka o nutritivnoj vrednosti i podataka o proizvođaču, firmi koja pakuje ili distribuira proizvod.

4. Koja veličina slova ze zahteva za listu sastojaka?

Koristite slova koja su najmanje 1/16 inči visoka (malo slovo "o"), koja su istaknuta, uočljiva i koje je lako pročitati (videti zahteve vezane za tip slova, uočljivost i jasnoću podataka koji su prikazani u Prvom poglavlju ovog Priručnika).

5. Da li voda treba da bude navedena kao sastojak?

Ukoliko se voda dodaje da bi se napravio proizvod onda se ona smatra sastojkom tog proizvoda. Dodata voda se mora navesti među sastojcima prema svojoj zastupljenosti.

"SASTOJCI: Voda, beli pasulj i so"

6. Da li se prilikom navođenja sastojaka mora uvek koristiti običan/uobičajeni naziv sastojka, izraz koji je u široj upotrebi?

Uvek koristite uobičajeni naziv sastojka osim ukoliko ne postoje propisi koji izričito zahtevaju navođenje naučnog naziva. Na primer, koristite izraz “šećer” umesto naučnog “saharoza”.

"SASTOJCI: jabuke, šećer, voda i začini"

7. Da li je obavezno navesti sastojke koji se u proizvodu nalaze u tragovima?

Zavisi od toga da li je sastojak u tragovima značajnije prisutan i da li ima ikakvu funkciju u okviru krajnjeg proizvoda. Ukoliko je materija samo prateći aditiv i nema funkciju ili tehnički efekat na krajnji proizvod onda se ne mora navoditi na deklaraciji. Uzgredni aditiv je obično prisutan kao sastojak drugog sastojka. Sulfidi se smatraju uzgrednim sastojcima samo ako su prisutni u količini manjoj od 10 ppm.

8. Koje vrste hrane mogu sadržavati navode alternativnih masti i ulja kao sastojaka?

Navođenje alternativnih vrsta masti i ulja ("i/ili" vrsta obeležavanja) je dozvoljena samo kod hranjivih namirnica koje sadrža relativno malu količinu dodatih masti ili ulja (hrana u kojoj dodate masti ili ulja nisu preovladavajući sastojak) i samo ukoliko proizvođač ne može da predvidi koja će se vrsta ulja ili masti koristiti.

"SASTOJCI: . . . biljno ulje (sadrži jedno ili više od navedenih: kukuruzno ulje, sojino ili suncokretovo ulje). . . ."

http://www.cfsan.fda.gov/~dms/flg-1.html

23

9. Šta se navodi u listi sastojaka od hemijskih konzervanasa?

Kada se u hranu dodaje odobreni hemijski konzervans mora se navesti i njegovo uobičajeno ime i čemu služi, navode se i reči poput: "konzervans", "da uspori kvarenje", "inhibitor buđi", "da zaštiti ukus" ili "radi dužeg zadržavanja boje".

"SASTOJCI: osušene banane, šećer, so i askorbinska kiselina radi očuvanja boje"

10. Kako se navode začini, prirodne ili veštačke arome u okviru liste sastojaka?

Ove vrste sastojaka se mogu navesti u listi ili pod njihovim uobičejnim imenom ili pod generalnom kategorijom npr. "začini," "aroma" ili "prirodna aroma" ili"veštačka aroma".

"SASTOJCI: komadi jabuke, voda, sirup šećerne trske, kukuruzni sirup, modifikovani kukuruzni skrob, začini, so, prirodne i veštačke arome dodate"

11. Kako se na listi navodi sastojak koji je istovremeno i začin i boja?

Začini poput paprike,, kurkumina, šafrana, i drugih koji služe i kao boja moraju se navesti ili kao "začin i boja" ili pod njihovim konkretnim uobičajenim nazivima kao npr."paprika".

12. Kako se na listi sastojaka navodi biljni prah?

Biljni prah različitih biljaka se mora navesti pod njihovim uobičajenim nazivima kao npr. "prah celera".

13. Kako se na listi sastojaka navode veštačke boje?

Zavisi od toga da li konkretna veštačka boja zavedena u registar:

Registrovane boje: navodi se specifično ime ili skraćenica kao npr. "FD&C crvena br. 40" ili "crvena 40."

Neregistrovane boje: navode se kao "veštačka boja" ili "veštačko bojenje" ili prema njihovim konkretnim uobičajenim nazivima poput "boja karamela" ili "boja repe"

5. Označavanje nutritivnih vrednosti

Pitanja Odgovori

1. Da li je obavezno navesti "nutritivne vrednosti" za sve vrste namirnica?

Od 8. maja 1994, sva pakovanja koja se označavaju, moraju da imaju podatke o nutritivnoj vrednosti namirnica u pakovanju (kao na primeru br. 4 u daljem tekstu). Ilustracija prikazuje predloženu vrstu slova i stil koji se može koristiti da se omogući lako čitanje i dobra uočljivost. Međutim ne moraju se zadovoljiti svi ovi zahtevi. Obevezni zahtevi su navedeni pod § 101.9(d). Za razliku od ilustrativnih primera u ovom priručniku, (1) može se koristiti bilo koji drugi lako čitljivi tip slova a ne samo tip – Helvetika (Helvetica), (2) Naslov "Nutritivne činjenice" mora biti ispisan većim slovima od svih ostalih podataka u ovom delu deklaracije, odnosno slova moraju biti veća od 8 tačaka ali ne moraju prelaziti 13 tačaka i (3) nema propisane debljine crta koje dele centralno polje deklaracije od nutritivnog dela.

Dole su navedene kategorije sa izuzecima ili specijalnim odredbama za navođenje nutritivnih vrednosti. Na pakovanju se neće naći oni primeri obeleženi zvezdicom ukoliko je dat konkretan podatak:

24

Ukratko prikazani primeri Propis br.*Proizvod male firme 21 CFR 101.9(j)(1) and 101.9(j)(18) *Namirnice koja se servira u restoranima itd. ili se kao gotova namirnica dostavlja na kućnu adresu

21 CFR 101.9(j)(2)

*Delikatesne namirnice poput pekarskih proizvoda i slatkiša koji se prodaju direktno tamo gde su i proizvedeni

21 CFR 101.9(j)(3)

*Namirnice koja ne sadrži značajnije hranjive vrednosti poput instant kafe (obična, nezaslađena) i većina začina

21 CFR 101.9(j)(4)

Namirnice za bebe i decu do 4 godine (deklaracija za ovakvu vrstu namirnica je modifikovana)

21 CFR 101.9(j)(5) and 101.9(j)(7)

Dijetetski dodaci (moraju biti u skladu sa 21 CFR 101.36)

21 CFR 101.9(j)(6)

Medicinske namirnice 21 CFR 101.9(j)(8)

Namirnica na veliko koja se šalje na dalju doradu i pakovanje pre nego što krene u maloprodaju

21 CFR 101.9(j)(9)

*Sveži proizvodi i morska namirnice (ovde je u pitanju dobrovoljno označavanje namirnica putem raznih oznaka i postera)

21 CFR 101.9(j)(10) and 101.45

Pakovanja ribe ili divljači mogu se obeležavati na svake 3 unce kuvanog proizvoda (gotova namirnice). Riba ili divljač koja je pripremljena prema posebnoj porudžbini se ne mora obeležavati

21 CFR 101.9(j)(11)

Određena pakovanja jaja (informacije o nutritivnoj vrednosti su unutar pakovanja ili na poklopcu odštampana sa unutrašnje strane)

21 CFR 101.9(j)(14)

Pakovanja koja su obeležena informacijom "Ovo jedinično pakovanje se ne prodaje na malo" i koja se nalaze unutar većih pakovanja na kojem postoji deklaracija prema svim zahtevanim standardima

21 CFR 101.9(j)(15)

Namirnica koja se na veliko prodaje na mestima gde se potrošači sami uslužuju je obeležena po policama ili originalnim pakovanjima koji se lako i jasno mogu videti

21 CFR 101.9(a)(2) i 101.9(j)(16)

Donirana namirnice koja se besplatno deli Ovde se ne zahteva označavanje namirnica nutritivnim činjenicama osim ukoliko se donirana namirnice kasnije ne pusti u prodaju (zakon se ovde odnosi samo na hranu koja se “nudi na prodaju” ) -- 21 CFR 101.9(a)

Za meso divljači se mogu zahtevati podaci o nutritivnoj vrednosti ili poseban vid označavanja u skladu sa propisom 21 CFR 101.9(a)(2).

21 CFR 101.9(j)(12)

2. Da li su nutritivne izjave dozvoljene na deklaracijama hranljivih proizvoda?

FDA smatra sve informacije koje se moraju prikazati na glavnoj prednjoj strani pakovanja ili na nekom drugom mestu po prirodi “informacije o nutritivnoj vrednosti sadržaja”. Kao takvi ovi podaci moraju biti u skladu sa propisima koji važe za iskaze o nutritivnom sadržaju pakovanja.

3. Gde na pakovanju treba da se nalaze podaci o nutritivnim činjenicama?

Deo sa “nutritivnim činjenicama” može da bude prikazan zajedno sa listom sastojaka, nazivom i adresom (proizvođača, firme koja pakuje ili distribuira proizvod) na glavnom prednjem polju pakovanja. Ova tri iskaza se mogu staviti i u informativno polje na pakovanju (polje koje se nalazi desno i odmah do glavnog prednjeg polja pakovanja ili ako u polju koje je odmah do glavnog polja nema dovoljno mesta onda na sledećem slobodnom polju na desno). Na pakovanjima na kojima nema dovoljno mesta u glavnom prednjem polju i u informativnom polju “nutritivne činjenice” se mogu prikazati u bilo kom drugom polju koje potrošač može da uoči

4. Koji su zahtevi vezani za najmanju veličinu slova i font kojim se prikazuju “nutritivne činjenice”?

Ilustracija prikazana dole (format podataka o nutritivno vrednosti) govori da za prikaz nutritivnih činjenica treba koristiti uočljiva i adekvatno formatirana slova.

25

26

A. Generalno

Podaci o nutritivnim činjenicama se štampaju u okviru koji može biti u crnoj ili nekoj drugoj boji na beloj ili neutralnoj pozadini.

B. Vrsta i veličina slova

1. Za prikazivanje podataka o “nutritivnoj vrednosti” koristi se veći tip slova, od 6 tačaka, u crnoj i/ili običnoj Helvetici. Da bi se slova uklopila u format tipografija može biti zgusnuta i do -4 (gušći font otežava čitanje).

2. Ključni nutritivni sastojci i njihovi % od dnevne doze se prikazuju slovima od 8 tačaka u crnoj Helvetici (ali se "%" ispisuju običnom Helvetikom).

3. Reči "nutritivne činjenice" se ispisuju ili tipom pisma- Franklin Gothic Heavy ili crnom Helvetikom kako bi bili u skladu sa marginama na deklaraciji

4. "Veličina jedne porcije" ili "broj porcija u pakovanju" se ispisuju slovima veličine 8 u običnoj Helvetici sa tačkom razmaka između redova.

5. Tabele u okviru ovog dela (na primer "količina po porciji") se ispisuju slovima veličine 6 u crnoj Helvetici.

6. Apsolutne mere nutritivnih sastojaka ( na primer, "1g") i nutritivnih podgrupa se iskazuju slovima veličine 8 u običnoj Helvetici sa 4 tačke razmaka između redova.

7. Vitamini i minerali se ispisuju slovima od 8 tačaka običnom Helvetikom sa 4 tačke razmaka između redova i 10 tačaka između svake stavke navoda.

8. Sve što se pojavljuje ispod navoda vitamina i minerala se ispisuje slovima od 6 tačaka običnom Helvetikom sa tačkom razmaka između redova.

C. Graničnici

1. Graničnik od 7 tačaka odvaja velike grupe podataka kao što je to prikazano u primeru. Graničnik od 3 tačke odvaja kalorijske vrednosti od nutritivnih vrednosti.

2. Graničnik u vidu tanke linije ili linija od ¼ tačke odvaja pojedinačne navode nutritivnih materija kao što

je i prikazano u primeru. Graničnici ne važe za slova sa linijom na dole (g, j, p…). Gornja polovina deklaracije (nutritivne informacije) ima dve tačke razmaka između teksta i graničnika dok je u donjoj polovini deklaracije (fusnota) taj razmak samo jedna tačka.

D. Okvir Svi navodi su uokvireni okvirom od ½ tačke sa 3 tačke razmaka od teksta.

5. Šta može da se uradi u slučaju da standardni način prikazivanja "nutritivnih činjenica" (t.j. vertiklani format) ne može da stane na pakovanje?

Na pakovanjima na kojima ima više od 40 kv inča prostora za deklaraciju a nema dovoljno prostora za standardni format deklaracije “nutritivnih činjenica” može se koristiti format "strana-do-strane". I u ovom formatu donji deo “nutritivnih činjenica” (ono što sledi nakon vitamina i minerala) se štampa sa desne strane i odvaja linijom. Ako se nakon gvožđa navode još neki vitamini i minerali a nema dovoljno prostora za to, dodatne stavke se mogu navesti sa desne strane sa linijom koja ih odvaja od fusnota.

Takođe, ukoliko na pakovanju nema dovoljno kontinualnog vertikalnog prostora (npr. 3 inča) za standradni format nutritivne vrednosti se mogu prikazati tabelarno, odnosno u horizontalnom vidu.

6.Da li je neophodno prikazati fusnotu sa konverzijom kalorija koja navodi da masti, ugljeni hidrati i proteini imaju 9,4 i 4 kalorija po navedenom redosledu?

Ne, upotreba ove fusnote je proizvoljna.

7. Kako prikazivati nutritivne podatke proizvoda koji sadrže različite individualne sastojke – kao na primer mešavina različitih vrsta cerealija?

Kada pakovanje sadrži dva ili više pojedinačna sastojka koji se konzumiraju pojedinačno – kao npr. različite cerealije ili kada se mogu koristiti razlilčita pakovanja jedne iste vrste proizvoda, kao što je to slučaj sa okruglim pakovanjima sladoleda, proizvođač može odvojeno da prikaže nutritivne činjenice za svaki pojedinačni proizvod ili može da prikaže nutritivne vrednosti za sve uključene proizvode zajedno u jednoj tabeli.

27

8. Da li postoje specijale odredbe za obeležavanje malih i srednjih pakovanja?

Na pakovanjima na kojima ima samo 40 kv inča prostora ili manje za deklaraciju „nutritivne informacije“ se mogu prikazati bilo gde (a ne samo na u informativnom polju), mogu se izostaviti fusnote vezane za nutritivne vrednosti i umesto toga postaviti izjava "procenat dnevnog unosa namirnice u skladu sa dijetom od 2.000 kalorija," a podaci se mogu prikazati i u tabeli.

9. Da li postoji još neki izuzetak od prikazivanja u tabeli za mala i srednja pakovanja?

Na pakovanjima na kojima postoji 40 kvadratnih inča ili manje za deklaraciju može se koristiti linearni format (informacije u nizu) ukoliko veličina ili oblik pakovanja nisu pogodni za prikaz u kolonama.

28

10. Da li je dozvoljena upotreba skraćenica u prikazivanju nutritivnih činjenica na malim i srednjim pakovanjima?

Na pakovanjima na kojima za deklaraciju postoji samo 40 kv inča prostora ili manje dozvoljeno je korišćenje sledećih skraćenica prilikom prikazivanja podataka vezanih za “nutritivne vrednosti”:

Izraz na deklaraciji Skraćenica Izraz na deklaraciji Skraćenica

Serving size (Porcija)

Serv size Cholesterol (Holesterol) Cholest

Servings per container (Porcije po pakovanju)

Servings Total carbohydrate (Ukupno ugljenih hidrata)

Total carb

Calories from fat (Masne kalorije)

Fat cal Dietary fiber (Dijetalna vlakna) Fiber

Calories from saturated fat (Kalorije iz zasićenih masti)

Sat fat cal Insoluble fiber (Nerastvorljiva vlakna)

Insol fiber

Saturated fat (Zasićene masti)

Sat fat Soluble fiber (Rastvorljiva vlakna) Sol fiber

Monounsaturated fat (Mono-nezasićene masti)

Monounsat fat

Sugar alcohol (Šećerni alkohol) Sugar alc

Polyunsaturated fat (Poli-nezasićene masti)

Polyunsat fat

Other carbohydrates (Ostali ugljeni hidrati)

Other carb

11. Šta je "izuzetak sa telefonskim brojem" za mala pakovanja namirnica?

Na malim pakovanjima (sa manje od 12 kv inča ukupne površine za deklaraciju) se može štampati telefonski broj ili adresa proizvođača koji mogu poslužiti za dobijanje informacija o nutritivnoj vrednosti koje nisu na pakovanju. Ovaj izuzetak (da se umesto nutritivnih podataka štampaju telefon i adresa) je dozvoljen samo ako ne postoji poreba da na pakovanju postoje neke nutritivne izjave ili drugi nutritivni podaci.

12. Koja je najmanja veličina slova za nutritivne činjenice dozvoljena na malim pakovanjima?

Najmanji font slova koji se može koristiti na malim pakovanjima (sa manje od 12 kv inča prostora za deklaraciju) je 6 ili ako je podatak dat velikim slovima njihova veličina ne sme biti manja od 1/16 inča za sve nutritivne podatke.

29

13. Koji su izuzeci vezani za pojedinačna pakovanja?

Pojedinačna pakovanja ne moraju da imaju izjavu o “broju/količini proizvoda u pakovanju”. Pored toga, ne moraju sadržavati ni metrički ekvivalent podatku o veličini porcije. Međutim ukoliko je ovaj podatak dobrovoljno prikazan mora biti u skladu sa neto količinom sadržaja. Veličina porcije za pojedinačna pakovanja mora biti u vidu opisa pakovanja kao npr: "veličina porcije: 1 pakovanje" za hranu u kesicama, "veličina porcije: 1 posuda" za hranu u plastičnim posudama, ili "veličina porcije: 1 konzerva/limenka" ukoliko je to adekvatno. Samo za prehrambene proizvode kod kojih se mora prikazati težina suve materije mora se uključiti metrički ekvivalent kao deo deklaracije i podatka o veličini porcije, npr. "veličina porcije: 1 konzerva/limenka isceđena-suva materija (__g)."

14. Ukoliko to proizvođač želi koliko se može označavati namirnice koja se meša sa nekom drugom pre konzumacije?

U delu deklaracije koji prikazuje “nutritivne vrednosti” moraju se navesti svi nutritivni sastojci proizvoda “u pakovanju” (odnosno pre konzumacije). Međutim, proizvođači se ohrabruju da prikažu i drugu kolonu sa podacima o ukupnim kalorijama, kalorijama masti i % kombinacije namirnica koji se konzumira u dnevnom unosu kalorija. Kvantitativne količine (npr, g/mg) moraju se prikazivati na pakovanoj hrani. Međutim kao što je prikazano na ovom primeru može se dodati fusnota sa podacima o nutritivnim sastojcima u dodatoj i gotovoj hrani. Kao još jedna mogućnost, kvantitativni podaci gotove namirnice mogu se prikazati odmah do onih koji važe samo za prehrambeni proizvod u pakovanju (npr, "natrijum 200 mg, 265 mg").

15. Ukoliko proizvođač želi da prikaže kako da potrošač dalje obradi prehrambeni proizvod kako bi to moglo da se odrazi na “nutritivne podatke”?

Kada su nitritivne vrednosti proizvoda pripremljenog prema uputstvu na ambalaži identične onima koji važe za proizvod u pakovanju (npr. ako je jedini sastojak koji se dodaje u procesu dalje obrade voda), proizvođač može da izostavi drugu kolonu sa nutritivnim podacima krajnjeg proizvoda i prikaže samo podatak o veličini porcije. Na primer za mešavinu napitka u prahu se može reći: "veličina porcije: 1 kaf. kašičica praha (4 g)(dovoljna za 1 čašu/šolju napitka)."

30

16. Šta karakteriše oznake sa "nutritivnim podacima" na proizvodima namenjenim odojčadi i maloj deci?

Na oznakama sa "nutritivnim podacima" za proizvode namenjene deci mlađoj od četiri godine se ne daje procenat dnevne vrednosti (DV), niti se stavljaju fusnote kao na standardnim oznakama namirnica. Takođe, namirnice namenjene deci mlađoj od dve godine ne sadrže podatke o kalorijama masti i zasićenih masti, niti kvantitativno izražene vrednosti zasićenih masti, poli-zasićenih masti, mono-zasićenih masti i holesterolu. U oba slučaja, procenat dnevne vrednosti se navodi samo za proteine, vitamine i minerale.

Voćni desert za decu mlađu od dve godine

Voćni desert za decu od dve do četiri godine

17. Koji hranljivi sastojci mogu da se navedu u jednoj rečenici nakon liste vitamina i minerala, umesto da se prikazuju u nutritivnim podacima deklaracije?

Dole navedeni hranljivi sastojci se mogu izostaviti sa liste hranljivih sastojaka i navesti u jednoj rečenici, kada je njihov sadržaj u namirnici manji od jedne jedinice. Odgovarajući tekst ("nije značajan izvor _________") se stavlja ispod liste na kojoj su prikazani vitamini C i A, kalcijum i gvožđe.

Hranljivi sastojak Sadržaj po pakovanju

Tekst na deklaraciji

Masne kalorije (Calories from fat)

Manje od 0,5 g masti

"Nije značajan izvor masnih (Not a significant source of ) kalorija"

Zasićene masti (Saturated fat)

Manje od 0,5 g ukupnih masti

"Nije značajan izvor zasićenih masti"

Holesterol (Cholesterol) Manje od 2 mg "Nije značajan izvor holesterola"

Dijetalna vlakna (Dietary fiber)

Manje od 1g "Nije značajan izvor dijet. vlakana"

Šećeri (Sugars) Manje od 1g "Nije značajan izvor šećera"

31

Vitamini A i C, kalcijum i gvožđe (Vitamins A and C, calcium, and iron)

Manje od 2% RDU (referentni dnevni unos)

"Nije značajan izvor _________" (izostavljeni vitamini ili minerali)

18. Da li postoji obrazac za prikazivanje "nutritivnih podataka" na namirnicama u kojima je sadržaj većine sastojaka veoma nizak?

Pojednostavljena deklaracija o "nutritivnim podacima" se može koristiti kada je najmanje sedam sledećih sastojaka prisutno u veoma niskim količinama: kalorije, ukupan sadržaj masti, zasićene masti, holesterol, natrijum, ukupan sadržaj ugljenih hidrata, dijetalna vlakna, šećer, proteini, vitamin A, vitamin C, kalcijum i gvožđe (pravila za označavanje namirnica namenjenih deci mlađoj od 2 g). Pet glavnih sastojaka koji su na slici prikazani masnim slovima, moraju uvek biti sadržani u deklaraciji o "nutritivnim podacima“, bez obzira na njihov sadržaj u namirnici. Pored toga, sastojci koji se moraju prikazati u "nutritivnim podacima", a koji su prirodno sadržani ili dodati namirnici, moraju biti prikazani na pojednostavljenoj deklaraciji o "nutritivnim podacima".

32

19. Kada se koristi pojednostavljena deklaracija za navođenje hranljivih sastojaka koji su prisutni u veoma niskim količinama?

Pojednostavljena deklaracija mora da sadrži sastojke koji su prisutni u malim količinama kada, a kada proizvod ima nutritivne izjave. Ovi sastojci takođe mogu biti dobrovoljno prikazani i u "nutritivnim podacima". U primeru na slici, proizvođač je dobrovoljno prikazao poli-nezasićene i mono-nezasićene masnoće, pa je zbog toga morao da doda sledeću izjavu: "Nije značajan izvor _________" u kojoj su na praznoj liniji upisani nazivi sastojaka koji su prisutni u veoma malim količinama.

20. Koji drugi sastojci mogu biti predstavljeni na deklaraciji o "nutritivnim podacima"?

Pored sastojaka prikazanih slici na slici 15 u prvom delu Poglavlja 5, proizvođač može da doda kalorije zasićenih masti, poli-nezasićene masti, mono-nezasićene masti, kalijum, rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, alkoholni šećer, ostale ugljene hidrate, vitamine i minerale za koje su definisani referentni dnevni unosi, ili procenat vitamina A u obliku beta-carotin.

21. Da li postoje ograničenja u odnosu na određene sastojke na deklaraciji o "nutritivnim podacima"?

Samo sastojci koji su definisani propisima Uprave za hranu i lekove kao obavezne ili dobrovoljne nutritivne komponente mogu biti sadržane u deklaraciji o "nutritivnim podacima".

22. Kada se moraju navoditi dobrovoljni sastojci?

Pored sastojaka prikazanih na slikama, odnosno u primerima ovog Vodiča, drugi sastojci koji su dodati namirnici (utvrđeni propisima Uprave za hranu i lekove, kao što je tiamin) moraju biti sadržani u deklaraciji o "nutritivnim podacima" ako deklaracija sadrži nutritivnu izjavu o njima, ili ako se u reklamnim oglasima i literaturi dovodi u vezu namirnica i dati sastojci.

23. Kada je obavezno navoditi vitamine i minerale na deklaraciji o "nutritivnim podacima" za brašno?

Uprava za hranu i lekove propisuje obavezu navođenja vitamina A i C, kalcijuma i gvožđa. Ostali vitamini i minerali kojima je proizvod obogaćen moraju biti prikazani kada su su dodati direktno u proizvod (primer: obogaćeni hleb), ali ne kada je obogaćeni proizvod dodat kao sastojak drugom proizvodu.

NAPOMENA: Ostale vitamine i minerale je neophodno navesti na listi sastojaka. Međutim, kada je reč o obogaćenom brašnu kome su posebno dodati sastojci za obogaćivanje (tiamin, riboflavin, niacin i folna kiselina), njih je potrebno navesti na deklaraciji o "nutritivnim podacima".

24. Koji izrazi se moraju koristiti za pakovanja koja predstavljaju jednu porciju (the serving size)?

Oznaka za jednu porciju ima dva dela: "mernu jedinicu koja se koristi u domaćinstvu" i metrički ekvivalent izražen u gramima (g). Za napitke, merni izraz može biti iskazan u tečnim uncama (fluid ounces), šoljicama (cups), delovima šoljice i metričkim ekvivalemtima u mililitrima (mL). U sledećim primerima su prikazane dozvoljene deklaracije:

33

34

Namirnica Primeri

Kolači "1 kolač (28 g)" ili "1 kolač (28 g/1 unca)"

Mleko, sokovi, napici

"8 teč. unci (240 mL)," ili "1 šoljica (240 mL)" za pakovanja veća od jedne porcije, ili pakovanja od jedne porcije (primer: 1. limenka).

Rendani sir "1 supena kašika (tablespoon) (5 g)" ili "1 supena kašika (5 g/0.2 unce)

25. Da li se "referentna vrednost" (reference amount) razlikuje od veličine jedne porcije?

Da. Referentna vrednost se koristi da bi se utvrdila veličina porcije za određeni proizvod. U sledećem primeru je prikazan način korišćenja referentne vrednosti za utvrđivanje veličine porcije za picu od 16 unci (454g):

1. korak: Na tabeli referentnih vrednosti (21 CFR 101.12(b)), vidimo da je referentna vrednost za picu 140g.

2. korak: Računamo deo pice koji je najbliži referentnoj vrednosti od 140g (računa se za picu neto težine 16unci/454g):

1/3 X 454g = 151g 1/4 X 454g = 113g

151grama je bliže referentnoj vrednosti za picu (140g)

3. korak: Jedna porcija predstavlja deo pice koji je najbliži referentnoj vrednosti, kao i težina tog dela pice izražena u gramima:

Primer: "Veličina jedne porcije 1/3 pice (151g)"

Dakle, veličina jedne porcije u ovom primeru iznosi "1/3 pice (151g)", dok je referentna vrednost za sve pice je 140g.

26. Na koji način se obračunava veličina porcije za "nutritivne podatke" na pakovanju mešavine biskvita?

U sledećim primeru prikazan je način obračunavanja porcije za pakovanje mešavine biskvita i slične proizvode:

1. korak: Prema tabeli referentnih vrednosti (21 CFR 101.12(b)&(c), )referentna vrednost za biskvite iznosi 55g.

2. korak: Utvrđujemo kolika mešavina je potrebna za 55g biskvita.

3. korak: Utvrđujemo koliko supenih kašika ili šoljica napunjenih biskvitima čini približnu količinu koju smo utvrdili u 2. koraku.

4. korak: Jedna porcija predstavlja deo mešavine biskvita izražen u supenim kašikama ili šoljicama koji je izračunat u 3. koraku, kao i obzir težina date količine mešavine biskvita izraženu u gramima.

Potrebno je koristiti izraz "veličina porcije __ šoljice (__ g)," gde se u praznim poljima upisuju tačne vrednosti.

35

27. Da li je potrebno izmeniti veličinu proizvoda kao što su kolači kako bi težina porcije bila ista kao referentna vrednost kolača (primer: 30g)?

Nije neohodno prilagođavati veličinu kolača da odgovaraju referentnoj vrednosti. Na primer, ako je težina četiri kolača 28 grama (a pet kolača 35 grama), uzima se broj kolača najbliži referetnoj vrednosti i označava njihova težina koja predstavlja veličinu porcije: "Veličina porcije 4 kolača (28g)" ili "4 kolača (28g/1 unci)."

28. Koji delovi mernih jedinica koje se koriste u domaćinstvu se mogu koristiti za iskazivanje veličine porcije?

Za šoljice može se koristiti: 1/4 šoljice, 1/3 šoljice, 1/2 šoljice, 2/3 šoljice, 3/4 šoljice, 1 šoljice, 1-1/4 šoljice, itd. Kada je veličina porcije iskazana u tečnim uncama, uzima se ceo broj unci (4 tečne unce, 5 tečnih unci, 6 tečnih unci, itd). Za supene kašike, dozvoljene su sledeće mere: 1, 1 1/3, 1 1/2, 1 2/3, 2, i 3 kafene kašike. Za kafene kašičice: 1/8, 1/4, 1/2, 3/4, 1, ili 2.

29. Koliki delovi namirnica koje se uobičajeno seku na komade pre služenja se upisuju na deklaraciji za veličinu jedne porcije?

Za torte ili pite i slične proizvode na deklaraciji se za veličinu jedne porcije upisuju sledeći delovi: "1/2", "1/3", "1/4", "1/5", "1/6", "1/8", "1/9", "1/10", "1/12", kao i manji delovi koji se dobijaju deljenjem sa 2 ili 3.

30. Kolika je veličina porcije za proizvode za više od jednog služenja isečene u kriške koje su deblje ili tanje od referentne vrednosti?

Kriške se smatraju "proizvoljnim jedinicama." Jedna kriška težine od 67% do 200% referentne vrednosti se smatra porcijom. Veće kriške (težine preko 200% of referenthe vrednosti) se mogu smatrati porcijom ako se čitava kriška može pojesti za jedan obrok. Za kriške težine od 50%-67% referentne vrednosti, jednom porcijom se može smartati jedna ili dve kriške. Za kriške čija je težina manja od 50% os referentne vrednosti, porcija je onoliko kriški čija je težina najbliža referentnoj vrednosti.

31. Da li se na deklaraciji mogu označavati delovi porcija, kao što je "2-1/2 porcije"?

Za pokovanja koja sadrže od dve do pet porcija, potrebno je zaokružiti broj porcija najbližoj polovini.Primeri: "2 porcije," "2-1/2 porcije," "3 porcije," "3-1/2 porcije," "4 sporcije," "4-1/2 porcije," i "5 porcija."

Za pakovanja koja sadrže više od pet porcija, potrebno je zaokružiti broj porcija najbližem celom broju.Primeri: "5 porcije," "6 porcija," "7 porcija." Kada se broj porcija zapkrućuje potrebno je upisati izraz "približno" (primer: "približno 6 porcija").

32. Da li postoje ograničenja veličine pakovanja na kojima može stajati oznaka “jedna porcija”?

Proizvodi koji se pakuju i prodaju kao pojedinačna pakovanja, smatraju se jednom porcijom ukoliko njihova težina ne premašuje 200% referentne vrednosti date u odredbi 21 CFR 101.12. Kod pakovanja čija težina iznosi više od 200% referentne vrednosti, ako se proizvod može pojesti za jedan obrok, proizvođač može da odluči da li će ga označiti kao jednu porciju.

33. Koja je najmanja količina hrane koja se može označiti kao dve porcije?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od veličine referentne vrednosti. Za čija je referentna vrednosr manja od 100g (čvrste namirnice) ili 100mL (tečne namirnice), pakovanje mora da sadrži najmanje 200% referentne vrednosti, kako bi mogao biti označem kao dve porcije. Za proizvode čija je referentna vrednost preko 100g ili 100mL, proizvođač može da odluči da li će pakovanja koja sadrže između 150% i 200% referentne vrednosti označiti kao jednu ili dve porcije.

36

34. Da li se vrednost od 47 kalorija zaokružuje na 45 ili 50 kalorija?

Kalorije se moraju prikazati na sledeći način:

Ispod 50 kalorija—zaokruživanje se vrši na 5 kalorija najbližih datom broju: Primer: 47 kalorija se zaokružuje na "45 kalorija" Iznad 50 kalorija—zaokruživanje se vrši na najbližu deseticu: Primer: 96 kalorija se zaokružuje na "100 kalorija"

35. Šta su ukupni masni sastojci? Da biste utvrdili sadržaj ukupnih masnih sastojaka u namirnici, potrebno je da saberete težinu u gramima svih "masnih kiselina lipida" u namirnici (primer: oleinska, palmitinska i stearinska masna kiselina) i izrazite kroz trigliceride.

Ukupni masni sastojci = Težina svih pojedinačnih masnih kiselina + težina jedne jedinice glicerola za svaku od tri masne kiseline.

36. Na koji način se prikazuju vrednosti ukupnih masnih sastojaka na deklaraciji sa “nutritivnim podacima"?

Manje od 0,5 grama ukupnih masnih sastojaka po porciji označiti sa "0 g".

Od 0,5 do 5 grama ukupnih masnih sastojaka: zaokruživati na najpribližnije delove od po 1/2 grama.

Primeri: 0.5 g, 1 g, 1.5 g, 2 g, 2.5 g, 3 g, 3.5 g, 4 g, 4.5 g, 5 g Preko 5 grama: Zaokruživati na najbliže cele brojeve Primer: 5 g, 6 g, 7 g, itd.

37. Kako se računa "ukupna vrednost ugljenih hidrata"?

"Ukupna vrednost ugljenih hidrata" se računa oduzimanjem težine proteina, ukupnih masnih materija, vode i suve materije od celokupne težine uzorka proizvoda ("težina sa vlagom").

38. Šta označava izraz "šećeri" na deklaraciji sa "nutritivnim podacima"?

Da bi se utvrdila vrednost “šećera” na deklaraciji sa nutritivnim podacima potrebno je izračunati težinu svih monosaharida i disaharida u uzorku namirnice. Ostali hranljivi sastojci koji se prikazuju na deklaraciji sa nutritivnim podacima su definisani propisom 21 CFR 101.9(c).

39. Koliko uzoraka se mora analizirati da bi se utvrdio nutritivni sadržaj proizvoda?

Broj uzoraka koje je potrebno analizirati za svaki hranljivi sastojak zavisi od promenljivosti sastojaka u namirnici. Analiza manjeg broja uzoraka se propisuje za satojke koji su postojaniji. Potrebno je utvrditi faktore koji utiču na sadržaj hranljivih sastojaka i na osnovu njih izraditi plan uzorkovanja.

40. Da li je dozvoljeno korišćenje baza podataka o sastojcima za izračunavanje vrednosti hranljivih sastojaka u namirnici?

Označavanje vrednosti hranljivih sastojaka je obaveza proizvođača. Ako proizvođač odluči da koristi baze podataka o sastojcima, mora najpre proveriti njihovu tačnost i proveriti dobijene podatke upoređivanjem sa vrednostima istih namirnica dobijenim laboratorijskom analizom. Proizvođači su odgovorni za tačnost podataka o vrednostima korisnih sastojaka na svojim proizvodima. Iako je Uprava za hranu i lekove utvrdila laboratorijske metode za proveru tačnosti podataka na označenim proizvodima, nije definisala izvore podataka koji se mogu koristiti za izračunavanje vrednosti.

37

41. Koje vrednosti se koriste za izračunavanje vrednosti dnevnih potreba?

Vidi “Referentne vrednosti za označavanje nutritivne vrednosti”

6. Nutritivne izjave

Pitanja Odgovori

1. Šta je nutritivna izjava (nutrient content claim)?

Izjava na namirnici kojom se direktno ili implicitno iznosi sadržaj hranljivih sastojaka u namirnici (primer: "nizak sadržaj masti" ili "visok sadržaj mekinja"). Nutritivne izjave takođe su poznate pod nazivom “opisivači”.

2. Koje količine hranljivih sastojaka moraju biti prisutne u namirnici da bi se mogli koristiti “opisivači” u nutritivnom sadržaju na deklaraciji namirnice?

Vrednosti hranljivih sastojaka za koje se koriste nutritivne izjave su prikazane u Dodacima A i B.

3. Ako nutritivna izjava nije propisana pravilima Uprave za hranu i lekove, da li se može koristiti na deklaraciji?

Nutritivne izjave propisane pravilima Uprave za hranu i lekove se mogu koristiti u skladu sa pravilima. Firma takođe može da zatraži saglasnost za druge nutritivne izjave na osnovu mišljenja ovlašćenog naučnog organa vlade SAD, u skladu sa Poglavljem 403(r)(2)(G) Zakona o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima. Ostale izjave nisu dozvoljene.

4. Kojim propisima se konkretno definišu izjave? 21 CFR 101.13 / D, delova 101, 105 i 107.

5. Da li postoje određeni zahtevi u vezi veličine i stila kojim se sastavljaju nutritivne izjave?

Da. Nutritivna izjava ne može biti više od dva puta veća od naziva namirnice. Slova na izjavi ne mogu biti više od dva puta veća od dimenzije slova kojima je ispisan naziv proizvoda. Kada je nutritivna izjava manje uočljiva od naziva proizvoda zbog vizuelnog efekta stila kojim je urađena, smatra se da je prekršen propis (bez obzira na odgovarajuću dimenziju slova).

6. Da li su potrebne dodatne informacije za izradu nutritivnih izjava?

Da. Potreban je veliki broj informacija, u zavisnosti od vrste nutritivne izjave i od činjenica koje je potrebno navesti da bi se sprečilo dovođenje potrošača u zabludu. Označavanje nutritivne vrednosti je obavezno kod svih izjava.

7. Šta je upozorenje o mogućim štetnim posledicama (disclosure statement)?

Izjava kojom se skreće pažnja potrošača na jedan ili više sastojaka u namirnici, koji mogu da povećaju rizik od bolesti ili dovedu u rizik zdravstveno stanje. Upozorenje o mogućim štetnim posledicama je obavezno kada sadržaj sastojaka u namirnici premašuje propisane vrednosti. Njime se identifikuju rizični sastojci u namirnici (primer: "Vidi nutritivne podatke o vrednostima natrijuma.")

38

8. Kada je obavezno koristiti upozorenje o mogućim štetnim posledicama?

Upozorenje o mogućim štetnim posledicama je obavezno kada postoji nutritivna izjava i kada je sardžaj jednog ili više hranljivih sastojaka u namirnici veći od dole navedene vrednosti, prema referentnoj količini koja se konzumira za jedan obrok, označenoj porciji, ili, za namirnice koje se koje se konzumiraju u manjim porcijama, na 50 g (različite vrednosti se koriste za proizvode koji se služe kao obrok):

Masti 13.0 g. Zasićene masti 4.0 g. Holesterol 60 mg. Natrijum 480 mg.

9. Kako se upozorenje o mogućim štetnim posledicama štampa na deklaraciji?

Upozorenje o mogućim štetnim posledicama se štampa masnim slovima koja su u kontrastu sa drugim štampanim ili grafičkim oznakama. Veličina slova je ista ili veća od slova kojima se ispisuje neto težina na deklaraciji. Upozorenje o mogućim štetnim posledicama se štampa do nutritivne izjave.

10. Šta znači “do izjave”? "Do izjave" znači pored izjave. Između njh nema nikakvih umetnutih drugih oznaka osim obaveznih kao što je naziv proizvoda (kada je nutritivna izjava deo naziva proizvoda, kao što je slučaj kod sira “čedar - sa niskim sadržajem masti"), ili specijalna upozorenja o mogućim štetnim posledicama (403(r)(2)(A)(iii)-(v)).

11. Da li se naziv proizvoda može u određenim situacijama smatrati dodatnom oznakom (grafike, crteži, slike i tekst)?

Da, kada su izjava i naziv proizvoda dve posebne informacije na deklaraciji. Kada se naziv proizvoda i izjava štampaju primetno različitim tipom slova, različite su veličine i na različitom su mestu na deklaraciji. Na primer, ako je izraz "nizak sadržaj masti" štampan drugačijim stilom, naziv proizvoda će se smatrati posebnom informacijom. U tom slučaju, upozorenje o mogućim štetnim posledicama će stajati pored nutritivne izjave i neće ih razdvajati naziv proizvoda.

12. Kako se utvrđuje veličina slova za štampanje upozorenja o mogućim štetnim posledicama?

Veličina i tip slova za upozorenje o mogućim štetnim posledicama su isti kao i slova koja se koriste za označavanje neto količine sadržaja (21 CFR 101.105(i)); na primer: kod pakovanja čiji je prednji deo deklaracije 5 kvadratnih inča, visina upozorenja o mogućim štetnim posledicama mora biti najmanje 1/16 inči; kod pakovanja čiji je prednji deo deklaracije od 5-25 kvadratnih inči, minimum 1/8 inči; kod pakovanja čiji je prednji deo deklaracije od 25-100 kvadratnih inča, minimum 3/16 inči i kod pakovanja čiji je prednji deo deklaracije veći od 100 kvadratnih inči, minimum 1/4 inči.

13. Da li postoje izuzeci za veličinu slova kojima se štampa upozorenje o mogućim štetnim posledicama?

Postoje. Ako je nutritivna izjava dva puta manja od neto količine sadržaja, upozorenje o mogućim štetnim posledicama može biti dva puta manje od nutritivne izjave, ali ne manje od 6 inči.

39

14. Kakvi su zahtevi za upozorenje o mogućim štetnim posledicama za izuzetno mala pakovanja?

Ako je površina čitave deklaracije pakovanja manja od 3 kvadratna inča i u pitanju je malo pakovanje koje se služi uz obroke u restoranima. U tom slučaju visina upozorenja o mogućim štetnim posledicama može biti 1/32 inča.

15. Da li nekada moguće izbeći upozorenje o mogućim štetnim posledicama?

Da. Kada je nutritivna izjava na istom delu deklaracije na kome su i ostali podaci o hranljivim sastojcima, upozorenje o mogućim štetnim posledicama nije obavezno.

16. Kada se na deklaraciji nalazi nekoliko nutritivnih izjava, da li je upozorenje o mogućim štetnim posledicama obavezno za svaku od njih?

Ne. Samo jedno upozorenje o mogućim štetnim posledicama na deklaraciji je dovoljno čak i kada na proizvodu ima više nutritivnih izjava. Ono se štampa pored nutritivne izjave najkrupnijim slovima na tom delu deklaracije.

17. Kada se dve nutritivne izjave štampaju na deklaraciji slovima iste veličine, na kom mestu će se nalaziti upozorenje o mogućim štetnim posledicama?

Upozorenje o mogućim štetnim posledicama se štampa uz bilo koju nutritivnu izjavu.

18. Koja pakovanja nazivamo malim porcijama?

Ako je sadržaj namirnice manji od 30 g, odnosno manji od dve supene kašike.

19. Kada je upozorenje o mogućim štetnim posledicama obavezno na proizvodima pakovanim kao obrok/glavni deo obroka?

Obrok (meal - definicija je data u 21 CFR 101.13(l) mora imati upozorenje o mogućim štetnim posledicama ako pakovanje po porciji označenoj na etiketi, sadrži više od:

26 g masti, 8 g zasićenih masti, 120 mg holesterola, ili 960 mg natrijuma

Isto tako, glavni deo obroka (main dish - definicija je data u 21 CFR 101.13(m)) mora imati upozorenje o mogućim štetnim posledicama pakovanja ako, po porciji označenoj na etiketi, sadrži više od:

19.5 g masti, 6.0 g zasićenih masti, 90 mg holesterola, ili 720 mg natrijuma

20. Kada se može koristiti nutritivna izjava "visok sadržaj" ili "dobar izvor" (high or good source claims)?

Nutritivna izjava "dobar izvor" se može koristiti kada namirnica sadrži minimum 10% referentnog dnevnog unosa (RDU) ili referentne vrednosti dnevnih potreba (RVP) (obe vrednosti se obeležavaju na deklaraciji kao "vrednost dnevnih potreba" (VDP)). Nutritivna izjava "visok sadržaj" se može koristiti kada namirnica sadrži minimum 20% vrednosti dnevnih potreba.

21. Da li se nutritivne izjave "visok sadržaj" i "dobar izvor" mogu koristiti za hranljive sastojke čija vrednost dnevnih potreba nije utvrđena?

Ne. Nutritivne izjave "visok sadržaj" i "dobar izvor" su definisane kao procenat vrednosti dnevnih potreba. Zbog toga, hranljivi sastojci za koje nisu utvrđene vrednosti dnevnih potreba ne mogu biti opisani nutritivnim izjavama "visok sadržaj" ili "dobar izvor".

40

22. Da li postoji način da proizvođač informiše potrošača da proizvod sadrži hranljive sastojke za koje nije utvrđena vrednost dnevnih potreba (nutrients without Daily Values - DV's), kao što su omega-3 masne kiseline?

Proizvođač može da koristi nutritivne izjave za hranljive sastojke za koje nema utvrđenih vrednosti dnevnih potreba u kojima je naznačen sadržaj hranljivog sastojka po porciji bez implikacija o tome da li tog hranljivog sastojka ima malo ili mnogo u proizvodu. Takva nutritivna izjava može biti "x grama of omega-3 masnih kiselina". Takva nutritivna izjave mora biti izvan liste o nutritivnim podacima.

23. Da li na deklaraciji mogu stajati oznake u kojima se koriste reči "sadrži" i "obezbeđuje" (words "contains" and "provides") (primer: "Sadrži x grama omega-3 masnih kiselina") za hranljive sastojke za koje nije utvrđena vrednost dnevnih potreba?

Kada se reči "sadrži" i "obezbeđuje" koriste za hranljive sastojke za koje nije utvrđena vrednost dnevnih potreba, obavezno se navodi sadržaj hranljive materije. Dozvoljeno je korišćenje sledećih oznaka "Sadrži x grama omega-3 masnih kiselina po porciji" ili "Obezbeđuje x grama omega-3 masnih kiselina".

Oznake sledeće sadržine: "Sadrži omega-3 masne kiseline" ili "Obezbeđuje omega-3 masne kiseline" (bez navođenja količine) nisu dozvoljene. Takve nutritivne izjave su sinonim za nutritivnu izjavu "dobar izvor", koja nije dozvoljena za hranljive sastojke za koje nije utvrđena vrednost dnevnih potreba.

7. Izjave

Pitanja Odgovori

24. Kada se na rekonstituisanim namirnicama koje su podvrgnute posebnom postupku obrade mogu koristiti nutritivne izjave "nizak sadržaj" ili "bez"?

Kada slične namirnice sadrže hranljivi sastojak koji je u pitanju (kao što je natrijum u grašku u limenci), a data namirnica je proizvedena tako da ima malo ili nimalo tog hranljivog sastojaka, smatra se da je podvrgnuta specijalnom postupku obrade i kao takva može da ima nutritivnu izjavu "nizak sadržaj" ili "bez".

25. Da li se nutritivne izjave "smanjen sadržaj" ili "niži sadržaj" mogu koristiti za pravljenje poređenja gotovih cerealija sa drugom hranom koja se najčešće koristi za doručak, kao što su viršle ili dansko pecivo?

Uprava za hranu i lekove dozvoljava da pravilno uokvirena nutritivna izjava sa takvim sadržajem može biti deo konteksta informacija o navikama u ishrani, kao što je "Probajte nešto drugo za doručak. Obrok od gotovih cerealija ima __% manje masti nego obrok od danskog peciva".

26. Koja se referentne namirnice koriste za namirnice na kojima se nalazi nutritivna izjava "light"?

Referentna namirnica je namirnica ili grupa namirnica koja predstavlja istu vrstu hrane kojoj pripada namirnica na kojoj je utisnuta nutritivna izjava. Na primer, za čokoladni sladoled će se kao referentna namirnica koristiti druge vrste sladoleda od čokolade. Nutritivna vrednost za masti/kalorije u referentnoj namirnici koja se koristi kao kriterijum za nutritivnu izjavu "light", može se utvrditi na nekoliko načina. To može biti vrednost predstavljena u odgovarajućoj bazi podataka, prosečna vrednost utvrđena na osnovu tri nacionalna (regionalna) brenda, norma utvrđena na osnovu trgovačke korpe.

41

Nutritivna vrednost može da predstavlja vrstu hrane, odnosno pojedinačan proizvod koje je vodeći na tržištu.

Nutritivna vrednost koja se koristi kao kriterijum za nutritivnu izjavu 'light' treba da bude približna vrednosti izračunate na osnovu nutritivne vrednosti u drugim namirnicama iste vrste. Ona ne predstavlja najveću nutritivnu vrednost pojedinačne namirnice ili grupe namirnica. Kada se uporedi s odgovarajućom referentnom namirnicom, namirnica sa oznakom "light" treba da bude ona koju potrošač prepoznaje kao namirnicu sa većom nutritivnom vrednošću od prosečnog proizvoda iste vrste.

27. Šta je "prosečna nutritivna vrednost" (average nutrient value)?

To može biti vrednost predstavljena u bazi podataka za datu vrstu proizvoda, ili prosečna nutritivna vrednost nekoliko vodećih brendova za tu vrstu proizvoda. Takođe može biti i norma utvrđena na osnovu trgovačke korpe. Prilikom određivanja prosečne nutritivne vrednosti za određeni tip namirnice, proizvođač treba da uzme u obzir neujednačenost proizvoda--21 CFR 101.13(j)(1)(ii)(A). Neki proizvodi su prilično ujednačeni. Drugi, kao što je keks od čokolade, nisu. Očigledno, kod istih proizvoda koji se javljaju u različitim verzijama, potrebno je uzeti u obzir veći broj proizvoda prilikom izračunavanja prosečne nutritivne vrednosti.

28. Kako možemo znati koja je referentna namirnica (reference food) i na koji način se ona određuje?

Namirnica koja se koristi kao referentna mora biti navedena na deklaraciji zajedno sa pratećim informacijama. Pored toga, propisi nalažu da proizvođači koji koriste gotove nutritivne vrednosti (prosečne vrednosti, norme, itd.) kao kriterijum za nutritivnu izjavu, moraju imati informaciju o tome na koji način su došli do datih nutritivnih vrednosti. Ova informacija mora biti dostupna na zahtev potrošača i službenog lica.

29. Na koji način će na deklaraciji biti označen naziv referentne namirnice kada je nutritivna vrednost koja je korišćena kao referenca za nutritivnu izjavu uzeta iz baze podataka, ili izračunata na osnovu nekoliko proizvoda?

Na deklaraciji laganog italijanskog dodatka za salatu može da piše da sadrži "50% masnih sastojaka manje nego standardni italijanski dodatak za salatu”, ili “dva puta manje masnoće nego u standardnom italijanskom krem dodatku za salatu". Na deklaraciji ne mora da piše da je referentna vrednost uzeta iz baze podataka. (21 CFR 101.13(j)(2)(i))

30. Koja namirnica treba da bude referentna za izjavu o nutritivnom sastavu proizvoda koji predstavlja zamenu za (product that substitutes) namirnicu i ima naziv koji se znatno razlikuje od date namirnice?

Primer mogu biti masni namazi koji predstavljaju zamenu za margarin ili maslac, kao i namazi od majoneza koji zamenjuju majonez. Da bi mogla da ima nutritivnu izjavu, označena namirnica kao što je masni namaz ne sme da ima "slabiji nutritivni sastav" od namirnice koju zamenjuje (margarin). Referentna namirnica koja je uzeta kao kriterijum za nutritivnu izjavu treba da bude ona na koju data namirnica podseća, odnosno koju zamenjuje (margarin).

31. Da li na deklaraciji uz nutritivnu izjavu "light" mora da stoji još neka informacija?

Uz nutritivnu izjavu "light", kao i uz druge srodne nutritivne izjave kao što su: "smanjen sadržaj," "niži sadržaj" "povećan sadržaj," ili "dodato," ("reduced" "less" "fewer" "more" or "added"), na deklaraciji moraju biti sledeće informacije (nazivaju se "prateće informacije"):

42

• Procenat ili deo za koji je izvršena modifikacija namirnice,

• Naziv referentne namirnice, i • Sadržaj hranljivog sastojka (predmet nutritivne

izjave) koji je označen na namirnici i na referentnoj namirnici.

Primer: Smanjen sadržaj kalorija za 1/3 i masti za 50% u odnosu na naš standardni kolač sa sirom. Lagani kolač sa sirom ima 200 kalorija, 4g masti; Standardni kolač sa sirom ima 300 kalorija i 8g masti po porciji.

32. Na kom mestu deklaracije se upisuje prateća informacija?

Procenat ili deo za koji je izvršena modifikacija namirnice i naziv referentne namirnice se upisuju pored najistaknutije nutritivne izjave na deklaraciji.

Sadržaj hranljivih sastojaka u označenoj i referentnoj namirnici može se upisati pored najistaknutije nutritivne izjave ili na istom delu deklaracije na kome se nalazi nutritivna tabela--21 CFR 101.56(b)(3)(ii), 101.13(j)(2)(iv)(B).

33. Šta je najistaknutija nutritivna izjava? Redosled najistaknutijih nutritivnih izjava je sledeći: (1) Nutritivna izjava na prednjem delu deklaracije koja je deo naziva, ili je upisana do naziva namirnice; (2) Nutritivna izjava upisana na drugom mestu prednjeg dela deklaracije; (3) Nutritivna izjava na informativnom delu deklaracije; i, (4) Nutritivna izjava na bilo kom delu deklaracije.

34. Šta označava termin "sveže" (fresh)? Kada se koristi na neprerađenoj namirnici, termin "sveže" označava da je namirnica u svežem stanju i da nije zamrzavana, odnosno izložena termičkoj obradi i konzervaciji. Ova oznaka se može koristiti i za namirnice tretirane na sledeći način:

• Voće i povrće zaštićeno voštanim premazom odobrenim od strane Uprave za hranu i lekove

• Upotreba dozvoljenih pesticida pre ili posle žetve ili branja

• Pasterizacija mleka • Tretiranje sirove hrane jonizujućim zracima

radijacojom u skladu sa odredbom 21 CFR 179.26 (u vreme sastavljanja ovog Vodiča, 1 kiloGy je bila maksimalna dozvoljena količina)

• Tretiranje blagim rastvorom hlora ili blagim kiselim rastvorom

• Rashlađivanje

43

35. Šta označava termin "sveže smrznuto" (Fresh Frozen) i "podvrgnuto postupku brzog zamrzavanja" (Quickly Frozen)?

Na osnovu odredbe Uprave za hranu i lekove, "sveže smrznuto" ili "smrznuto sveže" označava da je namirnica zamrznuta u svežem stanju (primer: sveže ubrana namirnica). Pre zamrzavanja dozvoljeno je blanširanje namirnice. Termin "podvrgnuto postupku brzog zamrzavanja" označava da je namirnica određeno vreme bila izložena temperaturi ispod nule uz propuštanje smrznutog vazduha pod pritiskom, čime je njena struktura ostala neoštećena.

36. Koje su nutritivne izjave vezane za zdravlje dozvoljene na deklaracijama namirnica?

Nutritivne izjave koje propisuje Uprava za hranu i lekove se koriste u skladu sa datim propisima. Firma takođe može da zatraži saglasnost za korišćenje druge izjave na osnovu mišljenja ovlašćenog naučnog organa vlade SAD, u skladu sa propisom 403(r)(2)(G) Zakona o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima.

37. Kada se koriste simboli zdravlja (health symbols), kao što su prikaz srca i drugih organa, da li su potrebna posebna objašnjenja?

Zahtevi su identični za deklaracije na kojima su grafički prikazani simboli zdravlja kao i za nutritivne izjave vezane za zdravlje. U svakom slučaju, nutritivna izjava vezana za zdravlje mora biti usklađena sa propisom 21 CFR / E, a namirnica mora da ispunjava određene kriterijume za nutritivne izjave vezano za sadržaj ukupnih masnih sastojaka, zasićenih masti, holesterola i natrijuma. Pored simbola, deklaracija mora da ima kompletnu nutritivnu informaciju vezanu za zdravlje (odgovarajuća izjava-model upisana pored simbola zdravlja). 21 CFR 101.14(a)(1), 101.14(a)(5) and 101.14(d)(2)(iv)

38. Koji se zahtevi moraju ispuniti za korišćenje oznake "zdravo" (Healthy)?

Namirnica koja ima oznaku "zdravo," mora da ispunjava sledeće zahteve: "nizak sadržaj" masti i zasićenih masti, sadržaj holesterola i natrijuma koji ne premašuje vrednosti propisane propisom 21 CFR 101.13(h). Pored toga, namirnica mora da ispunjava zahteve propisane za sve nutritivne izjave koje sadrži. 21 CFR 101.65(d)(2)-(4)

7.1 Zahtevi za korišćenje oznake "ZDRAVO"

Pojedinačne namirnice Morska hrana/meso divljači Obroci/glavni deo obroka

Nizak sadržaj masti UKUPNI MASNI SASTOJCI < 5 g masti/RV 100g Nizak sadržaj masti

Nizak sadržaj zasićenih masti ZASIĆENE MASTI < 2 g zas. masti/RV 100g Nizak sadržaj zasićenih masti

≤ 480 mg/RV, /pak. i /50 g za male RV

NATRIJUM (pre 1/2003) ≤ 480 mg/RA pak. i /50 g za male RV

≤ 600 mg/pak.

≤ 360 mg/RV, /pak. i /50 g za male RV

NATRIJUM (posle 1/2003) ≤ 360 mg/RA pak. i /50 g za male RV

≤ 480 mg/pak.

≤ HOLESTEROL < 95 mg/RV 100 g ≤ 90 mg/pak.

44

HRANLJIVI SASTOJCI

Minimum 10% DV/RV za vitamine A, C, kalcijum, grožđe, proteine, ili vlakna. Osim svežeg voća i povrća; hranljivi sastojci u smrznutom ili konzerviranom voću i povrću čijim dodavanjem se ne menja nutritivni profil voća i povrća; obogaćene cerealije koje ispunjavaju standarde propisane u 21 CFR 136, 137, ili 139.

10% DV/l.s. 2 hranljiva sastojka (vit. A, C, kalcijum, gvožđe, proteini, ili vlakna) za glavne delove obroka, 3 hranljiva sastojka za obroke

21 CFR 104.20

OBOGAĆIVANJE NAMIRNICA 21 CFR 104.20 21 CFR 104.20

OSTALE NUTRITIVNE IZJAVE Namirnice koje ispunjavaju propisane zahteve za izjave o nutritivnom sadržaju.

NAPOMENA: pak. = pakovanje RV = Referentna vrednost mala RV = manje od 30 g, ili manje od 2 supene kašike

7.2 Definicije koje se koriste za nutritivne izjave

Hranljivi sastojak

Bez vrednosti (Free)

Niska vrednost (Low)

Smanjena vrednost (Reduced/Less) Napomene (Comments)

Sinonimi za oznaku bez energetske vrednosti su: "bez": "nula", "ne", "nema", "Beznačajna vrednost", "zanemarljiva vrednost", "dijetetski beznačajna vrednost" ("Zero", "No", "Without", "Trivial Source of", "Negligible Source of", "Dietarily Insignificant Source of")

Definicije za "bez energetske vrednosti" kada su u pitanju obroci i porcije je vrednost označenog pakovanja

Sinonimi za oznaku niska energetska vrednost su: "nizak sadržaj", ("nekoliko" kalorija), "sadrži nisku količinu", "slab izvor" ("Little", ("Few" for Calories), "Contains a Small Amount of", "Low Source of")

Sinonimi za oznaku smanjena energetska vrednost su: "smanjeno" ("manje" kalorija) ("Lower" ("Fewer" for Calories))

Oznaka "modifikovano" (Modified) se može koristiti u nazivu namirnice

Definicije za obroke i glavne delove obroka su iste kao i za pojedinačne namirnice (100g)

Kod korišćenja definicija "bez", "veoma nizak sadržaj", ili "nizak sadržaj", potrebno je naznačiti da samoj namirnici odgovara data definicija bez posebne prerade, dorade i slično; primer, "brokoli, hrana bez masnih sastojaka" ili "celer, niskokalorična namirnica"

Hranljivi sastojak

Bez vrednosti

Niska vrednost

Smanjena vrednost Napomene

Kalorije 21 CFR 101.60(b)

Kada je kalorijska vrednost ispod 5 kalorija prema referentnoj vrednosti i označenoj količini

Nije definisano za obroke i glavne delove obroka

Manje od 40 kalorija prema referentnoj vrednosti (na 50 g ako je referentna vrednost suviše niska)

u oj

namirnici

en sadržaj kalorija"

o" umesto "manje"

Za obroke i glavne delove obroka: manje od 120 kalorija na 100 g

25% kalorija prema referentnoj vrednosti manje od sadržaja odgovarajućreferentnoj

Referentna namirnica ne mora biti "smanj

Koristiti termin "smanjen

Oznaka "light" ili "lite": ako više od 50% kalorija potiče od masnih materija, one (masnoće) se moraju umanjiti za najmanje 50% po referentnoj vrednosti. Ukoliko je manje od 50% masnih kalorija, one se moraju umanjiti za najmanje 50% ili se kalorije moraju umanjiti za najmanje 1/3 po referentnoj vrednosti

Oznaka "light" ili "lite" kada sadržaj hranljivog sastojka odgovara zahtevima za izjavu o hranljivoj vrednosti "smanjen sardžaj kalorija" ili "smanjen sadržaj masti". Označava se u skladu sa definicijom kojoj odgovara.

Za dijetalne dodatke: izjave o kalorijama se navode kada referentni proizvod ima preko 40 kalorija po pakovanju.

45

Hranljivi sastojak

Bez vrednosti

Niska vrednost


Ukupan sadržaj masti 21 CFR 101.62(b)

Kada je sadržaj zasićenih masti manji od 0,5 g prema referentnoj vrednosti i označenoj porciji (za obrok i glavne delove obroka, manje od 0,5 g po označenoj porciji)

Nema masti ni masnih sastojaka, osim sastojaka u napomeni (*)

Kada je sadržaj masti manji od 3 g prema referentnoj vrednosti (na 50 g ako je referentna vrednost niska)

Za obroke i glavne delove obroka: manje od 3 g na 100 g i manje od 30% masnih kalorija

Sadržaj masti je za 25% manji prema referentnoj vrednosti od sadržaja u odgovarajućoj referentnoj namirnici

Referentna namirnica ne mora imati "smanjen sadržaj masti"

"__% bez masti": ova oznaka se može koristiti ako su ispunjeni uslovi za oznaku "smanjen sadržaj masti"

100% bez masti: Namirnovakvom oznakom moraju bitmasti"

ice sa

i "bez

"Light"—vidi

nu

Za dijetalne

gornju napome

dodatke: Izjave o kalorijama se ne navode za proizvode koji imaju manje od 40 kalorija po označenoj porciji.

Hranljivi

Bez vrednosti

Niska vrednost

Smanjena vrednos Napomene sastojak t

Za

CFR

Kada je sadržaj

ema sastojaka koji

Kada je sadržaj

i kada

Za obroke i glavne

Sadržaj zasićenih

od

rentna e mora

Osim izjave o sićene masti 21 101.62(c)

zasićenih masti i masnih kiselina manji od 0,5 g prema referentnoj vrednosti i označenoj količini (za obroke i glavne delove obroka, manje od 0,5 g zasićenih masti i masnih kiselina po označenoj porciji) N

manji od 1 g prema referentnoj vrednosti manje od 15% kalorija potiče od zasićenih masti.

delova obroka: manje od 1 g na 100 g i manje od 10% kalorija koje potiču od zasićenih masti.

Refe

masti je za 25% manji prema referentnoj vrednosti sadržaja u odgovarajućoj referentnoj namirnici

namirnica nimati "smanjen sadržaj zasićenih

zasićenim mastima potrebno je navesti i sadržaj holesterola ukoliko je veći od 2 mg prema referentnoj vrednosti; kao i ukupan sadržaj masti ako je veći od 3 g prema referentnoj vrednosti (ili više od 0,5 g ukupnih masnih sastojaka za oznaku "bez zasićenih masti")

46

47

Za dijetalne dodatke:

sadrže masne kiseline, osim sastojaka u napomeni (*)

masti"

izjave o zasićenim mastima se ne navode za proizvode koji imaju manje od 40 kalorija prema označenoj količini.

Hranljivi

Bez vrednosti

Niska vrednost

Smanjena Napomene sastojak vrednost

Holes

Kada je sadržaj

ema sastojaka koji

Ako manje od 2 mg

Kada je sadržaj ispod

ko nakon

Za obroke i glavne

Sadržaj ho la

erentna e mora

Sadržaj holesterola se

o

Za dijetalne dodatke:

terol 21 CFR101.62(d)

holesterola manji od 2 mg prema referentnoj vrednosti i označenoj količini (za obroke i glavne delove obroka, manje od 2 mg po označenoj porciji)

A

Nsadrže holesterol, osim sastojaka u napomeni (*)

prema referentnoj vrednosti nakon specijalne obrade i ukupan sadržaj masti iznosi više od 13 g prema referentnoj vrednosti i označenoj količini, sadržaj holesterola mora biti "značajno smanjen" (25%) u odnosu na sadržaj referentne namirnice čiji je udeo na tržištu značajan (5%)

20 mg prema referentnoj vrednosti (na 50 g ako je referentna vrednosta niska)

specijalne obrade ukupan sadržaj masti iznosi više od 13 g prema referentnoj vrednosti i označenoj porciji, sadržaj holesterola mora biti "značajno smanjen" (25%) u onosu na sadržaj referentne namirnice čiji je udeo na tržištu značajan (5%).

Ref

delove: manje od 20 mg na 100 g

lesteroje za 25% manji prema referentnoj vrednosti od sadržaja u odgovara-jućoj referentnoj namirnici

namirnica nimati "smanjen sadržaj holesterola"

navodi samo kada namirnica sadrži manje od 2 g zasićenih masti prema referentnoj vrednosti; ili za obroke i glavne delove obroka—izjava “bez” po označenoj porciji, ili izjava “niska” i “smanjena” vrednost na 100 g. Pored izjave holesterolu navodi se i ukupan sadržaj masti kada je veći od 13 g po referentnoj vrednosti i označenoj količini (50 g ako je referentna vrednosta niska), ili kada je sadržaj masti veći od 19,5 g po označenoj količini za glavne delove obroka ili 26 g za proizvode koji predstavljaju obroke.

izjave o holesterolu se ne navode za proizvode koji imaju manje od 40 kalorija po porciji.

Hranljivi sastojak

Bez vrednosti

Niska vrednost


Natrijum 21 CFR 101.61

Kada je sadržaj natrijuma manji od 5 mg po referentnoj vrednosti i označenoj porciji (za obroke i glavne delove obroka, manje od 5 mg po označenoj porciji) Nema sastojaka koji sadrže natrijum hlorid, osim sastojaka u napomeni (*)

Kada je sadržaj ispod 140 mg prema referentnoj vrednosti (na 50 g ako je referentna vrednosta niska)

Za obroke i glavne delove obroka: manje od 140 mg na 100 g.

Sadržaj natrijuma je prema referentnoj vrednosti manji za 25% od sadržaja u odgovarajućoj referentnoj namirnici Referentna namirnica ne mora imati "smanjen sadržaj natrijuma".

Izjava "Light" (za proizvode sa smanjenim sadržajem natrijuma): ukoliko namirnica ima "smanjen sadržaj kalorija" ili "smanjen sadržaj masti", a sadržaj natrijuma je smanjen za najmanje 50%.

Izjava "nizak sadržaj

"Veoma nizak sadržaj

Izjava "bez soli" se

Uz izjavu "bez

natrijuma": ako je sadržaj manji za 50% po referentnoj vrednosti. Za izjavu “nizak sadržaj natrijuma” se mora koristiti isti tip slova (veličina, boja, izraženost). Za obroke sa niskim sadržajem natrijuma = "nizak sadržaj natrijuma".

natrijuma ": ako je sadržaj manji od 35 mg po referentnoj vrednosti (na 50 g ako je referentna vrednosta niska). Za obroke i glavne delove obroka: manje od 35 mg na 100 g.

može navoditi kada namirnica odgovara primenjivim zahtevima za izjavu “bez natrijuma”.

dodataka soli" i "nesoljeno" na informativnom delu deklaracije stoji i izjava “namirnica ne nosi oznaku – bez

48

49

Izjava "blago

natrijuma” ukoliko namirnica nije bez natrijuma.

posoljeno" se upisuje na informativnom delu deklaracije ako je namirnici dodato 50% natrijuma manje od uobičajene količine koja se dodaje referentnoj namirnici i ukoliko nije u pitanju namirnica sa “niskim sadržajem natrijuma".

Hranljivi

Bez vrednosti

Niska vrednost

Smanjena vrednost Napomene sastojak

Šećer 21 101.60(c)

CFR "Bez šećera": kada je

ema sastojaka koji

Navesti sadržaj

Nije utvrđena. Ne Sadržaj šećera za

Ova izjava se ne

Izjave "bez šećera" i

Pojmovi “bez dodataka

faktičko

Izjave o smanjivanju

Namirnica ne sadrži

sadržaj čećera manji od 0,5 g prema referentnoj vrednosti i označenoj porciji (za obroke i glavne delove obroka, manje od 0,5 g po označenom obroku) Nsadrže šećere, osim sastojaka u napomeni (*)

kalorija (primer: “nizak sadržaj kalorija”)

postoji osnovica za preporučeni unos.

25% manji po referentnoj vrednosti od sadržaja u odgovarajućoj referentnoj namirnici

koristi za dijetalne dodatke vitamina i minerala.

"nizak sadržaj šećera" se mogu navoditi kada namirnica ne sadrži šećer ili kada nisu dodavani sastojci koji sadrže šećere tokom obrada namirnice. Takva namirnica nema “nisku vrednost” ili “smanjen sadržaj kalorija”.

šećera" i "bez dodataka zaslađivača" predstavljaju stanje namirnice.

zubnog karijesa spadaju u izjave koje se odnose na zdravlje.

alkoholni šećer.

Napomene: * Osim kada sastojak naveden u sadržaju ima zvezdicu koja upućuje na fusnotu (primer:

• "Referentna vrednost" = količina namirnice po potrošaču.

"*dodata minimalna količina masti").

50

30 g ili manje od dve supene kašike (za

• ti premašuju: 13 g masti, 4 g zasićenih masti, 60 mg holesterola i 480 mg natrijuma po

7.3 Relativne (ili uporedne) izjave

• "Mala referentna vrednost" = količina namirnice manja oddehidrirane namirnice kojima se dodaje voda ili neki drugi rastvarač koji sadrži neznatne količine svih hranljivih materija (21 CFR 101.9(f)(1)), vrednost od 50 g se odnosi na pripremljenu namirnicu). Kada vrednosreferentnoj vrednosti, označenoj količini, ili na 50 g za namirnice koje imaju male referentne vrednoste, deo izjave mora da sadrži i dodatnu nformaciju (primer: "za sadržaj ___vidi podatke o nutritivnom sastavu", pri čemu su navedeni hranljivi sastojci čiji je sadržaj veći od utvrđenih vrednosti).

*********************************************

Procenat razlike ili deo koji označava razliku, kao i naziv referentne namirnice moraju biti navedeni

Kod deklaracija sa oznakom "light

neposredno uz najznačajniju izjavu. Kvantitativno poređenje količine hranljivog sastojka sa hranljivim sastojkom referentne namirnice mora biti prikazano na informativnom delu deklaracije.

" najčešće se navodi procenat smanjenog sadržaja masti i kalorija.

Kod izjava o prisustvu korisnih sastojaka sa antioksidanatnim svojstvom

Izuzetno nije potrebno navoditi procenat smanjenog sadržaja kod namirnica koje imaju “nizak sadržaj masti". Obavezno se navode podaci kvantitativnog poređenja za masti i kalorije.

(level of antioxidant nutrients) u

se utvrditi referentni dnevni unos za svaki korisni sastojak koji se pominje u izjavi; ma, i

Beta-karotin može biti predmet izjave o antioksidantnom svojstvu kada je sadržaj vitamina A koji je prisutan

Referentne namirnice

namirnici: ♦ mora♦ antioksidantno svojstvo svakog hranljivog sastojka mora biti potkrepljeno naučnim dokazi♦ sadržaj svakog hranljivog sastojka mora biti dovoljan da zadovolji zahteve za definiciju “visok sadržaj”, “dobar izvor” ili “visoka moć” iz propisa 21 CFR 101.54(b),(c), ili (e).

u namirnici u obliku beta-karotina dovoljan da opravda datu izjavu.

"Light" ili "lite" (1) Namirnica predstavnik vrste namirnica koje sadrže datu izjavu (primer: prosečna vrednost tri najznačajnija brenda ili reprezentativne vrednost uzeta iz validne baze podataka), (2) Slična namirnica (primer: čips od krompira/ krompir čips), i (3) namirnice koje nemaju nizak sadržaj kalorija i nizak sadržaj masti (osim namirnica sa oznakom “light” za natrijum koje moraju imati nizak sadržaj kalorija i masti).

"Smanjen sadržaj" i jeno" i

(1) Uobičajen ili prosečan proizvod koji predstavlja jedan tip namirnica, i "dodato"(ili “oplemen"obogaćeno")

(2) slična namirnica.

"povećan sadržaj" i "niži

(1) Uobičajen ili prosečan proizvod koji predstavlja jedan tip namirnica, i "smanjen sadržaj" (ilisadržaj")

(2) slična namirnica iz iste kategorije proizvoda koja može da posluži kao zamena za dati proizvod.

Ostale izjave o nutritivnoj vrednosti "Nemasno" (Lean) Na morskim plodovima ili mesu divljači koje sadrži manje od 10 g

ukupnih masnih sastojaka, manje od 4,5 g zasićenih masti i manje od 95

51

mg holesterola po referentnoj vrednosti i na 100 g (za obroke i porcije kriterijum se primenjuje na 100g i na označenu količinu).

"Ekstra nemasno" (Extra lean) anje od 5 g Na morskim plodovima ili mesu divljači koje sadrži mukupnih masnih sastojaka, manje od 2 g zasićenih masti i manje od 95 mg holesterola po referentnoj vrednosti i na 100 g (za obroke i porcije kriterijum se primenjuje na 100g i označenoj količini).

Visoka moć (High Potency) Ova izjava se može koristiti za označavanje namirnica kada se želi naglasiti prisustvo pojedinačnih vitamina ili minerala koje u potpunosti zadovoljava potrebu za dnevnim unosom u organizam, po referentnoj vrednosti, ili za označavanje multi-proizvoda koji sadrže 100% referentnog dnevnog unosa za najmanje 2/3 vitamina i minerala sa vrednostima dnevnih potreba kojih u proizvodu ima u sadržaju od preko 2% referentnog dnevnog unosa (primer: "visoka multivitaminska moć, multimineralni dijetalni dodatak u tabletama")..

"Visok sadržaj", "oboga-

llent

nerali, vitamini, dijetalna ćeno", ili "odličan izvor" ("High", "Rich In", or "ExceSource Of")

Ova izjava se koristi da se prikažu proteini, mivlakna ili kalijum, čiji je sadržaj preko 20% vrednosti dnevnih potreba. Može se koristiti na porcijama ili hrani koja služi kao obrok kako bi se pokazalo da namirnica ispunjava zahteve definicije. Ne može se koristiti samo za ugljene hidrate.

"Dobar izvor", "sadrži" ili

prema referentnoj vrednosti. Ove "obezbeđuje" ("Good Sourceof", "Contains" or "Provides")

10%-19% vrednosti dnevnih potreba izjave se mogu koristiti za obroke ili porcije kako bi se naznačilo da proizvod ispunjava zahteve definicije. Ne može se koristiti samo za ugljene hidrate.

"Više", "dodato", "ekstra", ili prema referentnoj vrednosti. Može "plus" ("More", "Added", "Extra", or "Plus")

Preko 10% vrednosti dnevnih potreba se koristiti samo za vitamine, minerale, proteine, dijetalna vlakna i kalijum.

"Modifikovano" (Modified) Može se koristiti za nazive namirnica sa relativnim (uporednim) izjavama (primer: "kolač od sira sa modifikovanim mastima, sadrži 35% masti manje nego klasični kolač sa sirom").

Izjave o vlaknima (Any Fiber asti, ukupan sadržaj Claim)

Ukoliko namirnica nema nizak ukupan sadržaj mmasti se navodi zajedno sa izjavom kao što je "visok sadržaj vlakana".

7.4 Implicitne izjave

• Izjave o namirnicama ili sastojcima kojima se sugeriše da je neki hranljivi sastojak odsutan ili

• ma za koje je poznato da sadrže određene hranljive sastojke, ako

• ržaju: "sadrži istu količiinu [hranljivi sastojak

prisutan u određenoj meri, ili da određene namirnice mogu biti korisne za održavanje zdrave ishrane, kao i izjave sa eksplicitnim značenjem (primer: „zdrav proizvod, sadrži 3 grama masti“), dozvoljene su samo ako odgovaraju zahtevima koje propisuje Uprava za hranu i lekove. Uprava je razvila sistem za razmatranje posebnih izjava. Dozvoljene su izjave o sastojcinamirnica ima “nizak sadržaj” ili je “ izvor” hranljivog sastojka koji se navodi u izjavi (primer: "izvor žitaričnih mekinja"). Izjave o ekvivalentnom sad ] kao i [namirnica]" su dozvoljene samo ako je referentna i označena namirnica "izvor" hranljivog sastojka po jedinici mere. (primer: "sadržaj vitamina C odgovara sadržaju vitamina C u čaši soka od narandže zapremine 8 unci").

52

• Sledeće izjave se ne smatraju implicitnim, osim ako su date u nutritivnom kontekstu: 1) izjave o odsustvu određenih sastojaka iz verskih, zdravstvenih ili drugih razloga koji nisu nutritivne prirode (primer: "100% bez mleka"); 2) izjave o sastojcima koji nisu hranljive prirode (primer: "bez veštačkih boja"); 3) izjave dodate vrednosti (primer: "pripremljeno sa prirodnim maslacem"); 4) izjave o identitetu (primer: "kukuruzno ulje" ili "margarin od kukuruznog ulja"); 5) posebne dijetalne izjave u skladu sa odredbom u Delu 105.

Izjave o namirnicama za odojčad i decu mlađu od 2 godine

Izjave o sadržaju hranljivih sastojaka nisu dozvoljene na namirnicama za odojčad i decu mlađu od 2 godine, osim:

1. Kada se izjava odnosi na procenat vitamina i minerala u namirnici u odnosu na vrednost dnevnih potreba.

2. Izjava na hrani za odojčad u skladu sa odredbama u Delu 107. 3. Kada se izjave “nešećereno” i "nesoljeno" odnose na ukus. 4. Izjave "bez šećera" and "bez dodatka šećera" na dijetalnim dodacima.

Termini koji se ne odnose na izjave o nutritivnom sadržaju "sveže" Sveža namirnica koja nije zamrzavana, termički prerađivana i tretirana na drugi način.

"sveže zamrznuto" Namirnica koja je u svežem stanju zamrznuta postupkom brzog zamrzavanja.

8. Referentne vrednosti za označavanje nutritivne vrednosti

(Reference Values for Nutrition Labeling) (Na osnovu unosa od 2000 kalorija za odrasle i decu stariju od četiri godine)

HRANLJIVI SASTOJAK JEDINICA MERE VREDNOST DNE-VNIH POTREBA

(NUTRIENT) (UNIT OF MEASURE) (DAILY VALUES)

Ukupni masni sastojci gram (g) 65

Zasićene masne kiseline gram (g) 20

Holesterol miligram (mg) 300

Natrijum miligram (mg) 2400

Kalijum miligram (mg) 3500

53

Ukupan sadržaj ugljenih hidrata gram (g) 300

Vlakna gram (g) 25

Proteini gram (g) 50

Vitamin A Međunarodna jedinica (IU) 5000

Vitamin C miligram (mg) 60

Kalcijum miligram (mg) 1000

Gvožđe miligram (mg) 18

Vitamin D Međunarodna jedinica (IU) 400

Vitamin E Međunarodna jedinica (IU) 30

Vitamin K mikrogram (µg) 80

Tiamin miligram (mg) 1.5

Riboflavin miligram (mg) 1.7

Niacin miligram (mg) 20

Vitamin B6 miligram (mg) 2.0

Folat mikrogram (µg) 400

Vitamin B12 mikrogram (µg) 6.0

Biotin mikrogram (µg) 300

Pantotenska kiselina mligram (mg) 10

Fosfor miligram (mg) 1000

Jod mikrogram (µg) 150

Magnezium miligram (mg) 400

Cink miligram (mg) 15

Selen mikrogram (µg) 70

54

Bakar miligram (mg) 2.0

Mangan miligram (mg) 2.0

Hrom mikrogram (µg) 120

Molibden mikrogram (µg) 75

Hlor miligram (mg) 3400

Hranljivi sastojci su poređani prema redosledu kojim se pojavljuju na deklaracijama namirnica u skladu sa propisom 101.9(c)

Lista sadrži samo hranljive sastojake za koje su utvrđene referentne vrednosti dnevnih potreba (Daily Reference Value - DRV) u skladu sa propisom 101.9(c)(9) ili referentni dnevni unosi (Reference Daily Intake - RDI) u skladu sa 1.9(c)(8)(iv).

Deo IV Specifični zahtevi

1. Trans-masne kiseline

U skladu sa propisima Savezne uprave za hranu i lekove proizvođači prehrambenih proizvoda su u obavezi da navedu trans-masti tj. trans-masne kiseline na deklaraciji o nutritivnim i dodatnim sastojcima. Naučna istraživanja su pokazala da konzumiranje zasićenih masti, trans-masti i dijetetskog holesterola utiče na povećanje nivoa lipoproteinskih čestica "lošeg" holesterola (low-density lipoprotein - LDL) male gustoće koji povećava rizik od koronarne bolesti srca (coronary heart disease - CHD). najvećih uzročnika smrtnosti u Americi.

Prema propisima Savezne uprave za hranu i lekove od 1993. godine, obaveza proizvođača je da označava sadržaj zasićenih masti i dijetetskog holesterola na deklaraciji proizvoda. Uvođenjem obaveze o navođenju podataka o sadržaju trans-masti na deklaraciji o nutritivnim sastojcima (od 1. januara 2006), potrošači su po prvi put dobili mogućnost da vide sadržaj sva tri sastojka u prehrambenim proizvodima koje kupuju – zasićene masti, trans-masti i holesterola. Ovi podaci omogućavaju potrošaču da odabere zdrave namirnice i smanji rizik od koronarne bolesti srca. Proširena deklaracija koja sadrži informacije o trans-mastima, zasićenim mastima i holesterolu je naročito korisna za potrošače koji pate od visokog sadržaja holesterola u krvi i bolesti srca.

Koje namirnice sadrže trans-masti? Biljni masni namazi, pojedine vrste margarina, krekeri, keks, čips i druge grickalice u čijoj proizvodnji se koristi pržena ili delimično hidrogenizovana ulja.

55

2. Alergeni u namirnicama

Kada je počeo da se primenjuje zakon o označavanju alergena (Food Allergen Labeling and Consumer Protection Act - FALCPA) na upakovanim namirnicama koje se prodaju u SAD? Od 1. januara 2006. godine označavanje upakovanih namirnica na koje se primenjuju odredbe Saveznog zakona o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima (FFD&C Act) godine, mora se vršiti u skladu sa zakonom o označavanju alergena.

Šta je "glavni prehrambeni alergen" (a "major food allergen")? Odgovor: U skladu sa zakonom o označavanju alergena, "glavni prehrambeni alergen" je jedna od dole navedinih namirnica ili sastojak koji je prisutan u nekoj od njih, ili sastojak koji sadrži protein nastao iz neke od namirnica svrstanih u tri grupe:

o mleko o jaja o riba o morski rakovi o koštunjavi plodovi o pšenica o kikiriki o soja

Da li se u zakonu o označavanju alergena posebno propisuje označavanje prisustva sastojaka iz namirnica svrstanih u tri grupe, koje se smatraju "glavnim prehrambenim alergenima?" (na primer: koštunjavi plodovi, riba i morski rakovi?") Da. U skladu sa zakonom o označavanju alergena, kod označavanja koštunjavih plodova obavezno se navodi vrsta ploda (na primer: badem, lešnik, itd). Isto važi za ribu (mora se navesti vrsta ribe: šaran, pastrmka, štuka…) i morske rakove (kraba, jastog, ili škampi).

Da li postoje još neki prehrambeni alergeni osim onih koji se pominju u zakonu o označavanju alergena? Na osnovu mišljenja relevantnih institucija glavnih prehrambenih alergena ima osam. Oni su odgovorni za oko 90% svih dokumentovanih alergijskih reakcija na hranu. Iako postoje i druge namirnice na koje osetljivi potrošači mogu da reaguju, njihovo označavanje i pakovanje ne podleže odredbama zakona o označavanju alergena.

Na koje namirnice se primenjuju pravila za označavanje propisa zakonom o označavanju alergena? Pravila za označavanje prehrambenih proizvoda propisana zakonom o označavanju važe za sve upakovane prehrambene proizvode koje se prodaju SAD u skladu sa Saveznim zakonom o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima. Ova pravila važe za domaće i uvozne proizvode. Savezna uprava za hranu i lekove propisuje označavanje svih vrsta proizvoda osim mesnih, živinskih i proizvoda od jaja.

56

3. Uvoz konzerviranih namirnica male kiselosti i ukiseljenih namirnica

(Low-Acid Canned & Acidified Foods)

KISELE NAMIRNICE (Acid food)su namirnica čija je vrednost prirodnog pH faktora manja od 4,6.

UKISELJENE NAMIRNICE (Acidfied food) - namirnice male kiselosti kojima se dodaju kiseli sastojci ili druge kisele namirnice, kod kojih je pH ravnoteža manja od 4,6 a aktivnost vode (aw) veća od 0,85.

NAMIRNICE MALE KISELOSTI (Low acid food) - Sve namirnice, osim alkoholnih napitaka, kod kojih je pH ravnoteža veća od 4,6, a aktivnost vode premašuje 0,85, osim paradajza i namirnica dobijenih preradom paradajza, čija je pH ravnoteža manja od 4,7.

U SAD se mogu prodavati samo namirnice koje su pravno regulisane. Radi toga je potrebno poznavati pravne zahteve koje propisuje FDA. Obaveza prerađivača konzerviranih namirnica male kiselosti i ukiseljenih namirnica je da registruju svoje proizvode kod FDA. Oni takođe moraju da dostave Saveznoj upravi za hranu i lekove prikaz kritičnih faktora za proces prerade u svakom registrovanom objektu. Pored obeveze registracije i dostavljanja prikaza kritičnih faktora za proces prerade, propisi sadrže i druge zahteve (Naslov 21 Zakona o saveznim propisima (CFR) 108.25 i 108.35). Namirnicama koje ne ispunjavaju pravne zahteve može biti sprečen ulazak u SAD. Zbog toga savetujemo svim izvoznicima na tržište SAD da pažljivo provere da li su ispunjeni svi zahtevi za uvoz namirnica na američko tržište.

Registracija proizvođača konzerviranih namirnica male kiselosti i ukiseljenih namirnica

Koji strani objekti moraju biti registrovani kod Savezne uprave za hranu i lekove? Svi objekti/postrojenja u kojima se vrši konzerviranje namirnica male kiselosti i ukiseljenih namirnica, iz kojih se vrši uvoz proizvoda u SAD moraju biti registrovani kod FDA. Pre nego što krenete da uvozite ovakve proizvode, proverite da li su objekti u kojima se vrši njihovo konzerviranje registrovani.

Kada FDA dobije zahtev, odnosno obrazac za registraciju objekta za konzerviranje namirnica male kiselosti (obrazac FDA -2541, u prilogu), svakom registrovanom objektu dodeljuje broj (registarski broj objekta za konzerviranje namirnica male kiselosti (a Food Canning Establishment Number - FCE#). Na osnovu tog broja FDA može da dobije podatke o registraciji firme i proizvodnom procesu.

Na koji način mogu da saznam da li je objekat/postrojenje registrovano? Kontaktirajte lica zadužena za objekat kako biste proverili da li je dati objekat registrovan kod FDA i tražite da vam dostave registarski broj objekta za konzerviranje namirnica male kiselosti (FCE#).

Da li ja mogu da izvršim registraciju objekta za konzerviranje/preradu namirnica? FDA preporučuje da obrazac za registraciju popuni objekat za konzerviranje/preradu. Uvoznik može da izvrši registraciju objekta kada je on u isto vreme i ovlašćeni predstavnik firme. U tom slučaju, prema pravilima FDA, nadležni za objekat dostavlja dopis u kome ovlašćuje uvoznika da može da zastupa firmu i izvrši registraciju objekta. Sa dopisom je potrebno dostaviti i popunjen obrazac za registraciju objekta. Pre dostavljanja obrasca za registraciju objekta FDA, potrebno je pribaviti dokumentaciju kojom se potvrđuje tačnost podataka navedenih u obrascu za registraciju.

Da li mogu da dobijem spisak registrovanih objekata svih stranih prerađivača? Da, spisak stranih prerađivača koji su izvršili registraciju se može dobiti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Instrukcije o upućivanju zahteva su dostupne na http://www.fda.gov/foi/foia2.htm. Adresa na koju se mogu slati dopisi je: Food and Drug Administration Freedom of Information Staff (HFI-35), 5600 Fishers Lane, Rockville, MD 20857.

http://www.fda.gov/foi/foia2.htm

57

Kako mogu da utvrdim da li proizvodi koje uvozim pripadaju kategoriji konzerviranih namirnica male kiselosti ili ukiseljenih namirnica? Konzervirane namirnice male kiselosti su namirnice poput graška, pečurki ili tunjevine. One se pakuju u hermetički zatvorenim posudama, imaju pH vrednost veću od 4,6 i aktivnost vode preko 0,85. Ukiseljene namirnice su proizvodi male kiselosti kojima su dodati kiseli sastojci, a čija je pH vrednost manja od 4,6. Primer ukiseljenih namirnica su kiseli krastavčići, kisele paprike i marinirane artičoke. U skladu sa propisima, aktivnost vode kod ukiseljenih namirnica mora biti veća od 0,85. FDA preporučuje uvoznicima da se prethodno informišu o propisima koji se primenjuju za konzervirane namirnice male kiselosti i ukiseljene namirnice. Ako niste sigurni da li je u pitanju konzervirana namirnica male kiselosti ili ukiseljena namirnica, obavezno kontaktirajte objekat/postrojenje u kome se vrši prerada date namirnice. Ovaj podatak je tehničke prirode i trebalo bi da je poznat proizvođaču.

Kako mogu da dobijem više podataka o propisima koji se primenjuju na konzervirane namirnice male kiselosti i ukiseljene namirnice? Kontaktirajte koordinatora za registraciju objekata, HFS-618, Center for Food Safety and Applied Nutrition (Centar za ispravnost namirnica i primenjenu ishranu), 200 C St., SW, Washington, DC 20204. Zahtev za obrazac možete dobiti e-mailom na: [email protected] (navedite sledeće podatke: ime i prezime, naziv firme i adresu).

Ako nadležni za objekat/postrojenje u kome se vrši prerada namirnice nisu u stanju da utvrde da li proizvod pripada kategoriji konzerviranih namirnica male kiselosti ili ukiseljenih namirnica, da li je moguće obratiti se Saveznoj upravi za hranu i lekove za pomoć? Da, prerađivači se mogu obratiti FDA na sledeću adresu: Regulatory Food Processing and Technology Branch (HFS-617), 200 C St., SW, Washington, DC 20204. Navedite naziv proizvoda (na engleskom jeziku), kritične faktore za proces prerade proizvoda, pH vrednost svih sastojaka, formulu sastojaka, (procenat svih sastojaka po težini) i aktivnost vode.

Koji su faktori kritični za proces prerade? Temperatura, vreme i drugi faktori koji imaju značaja na proces (primer: težina, sastav, aktivnost vode) utvrđen od strane kompetentnih organa prema određenim komercijalnim zahtevima.

Za koje vrste konzerviranih namirnica male kiselosti i ukiseljenih namirnica je potrebno dostaviti prikaz faktora koji su kritični za proces prerade? Prerađivači imaju obavezu da dostave prikaz kritičnih faktora za proces prerade svakog proizvoda, vrstu i veličinu pakovanja za sve konzervirane namirnice male kiselosti i ukiseljene namirnice koje se izvoze u SAD. Oni to čine pre isporuke proizvoda na američko tržište popunjavanjem potrebnih obrazaca za svaki proizvod, vrstu i veličinu pakovanja. Obrazac koji će koristiti zavisi od procesa prerade proizvoda. U objektu u kome se vrši prerada mogu da odaberu obrazac na osnovi procesa prerade koji se primenjuje. Postoje dve vrste obrazaca: Obrazac FDA -2541a (sve metode osim aseptičkih sistema pakovanja za namirnice male kiselosti) i Obrazac Savezne uprave za hranu i lekove -2541c (Aseptički sistemi pakovanja za namirnice male kiselosti). Obe vrste obrazaca su dostupne na: http://www.cfsan.fda.gov/~comm/lacf-toc.html.

Da li podaci o kritičnim faktorima za proces prerade moraju biti dostavljeni Saveznoj upravi za hranu i lekove pre izvoza proizvoda? Da, svi podaci o kritičnim faktorima za proces prerade moraju biti dostavljeni FDA pre nego što se proizvod ponudi za izvoz na američko tržište. Tehnolozi zaposleni u FDA proveravaju ispravnost i kompletnost podataka. Ovo je veoma značajna aktivnost koja zahteva posebnu pažnju. Zbog velikog broja obrazaca, može trajati i više nedelja.

Da li postoje i drugi zahtevi za konzervirane namirnice male kiselosti i ukiseljene namirnice koje je potrebno ispuniti, osim registracije i dostavljanja prikaza ključnih faktora za proces prerade? Da, uvoznici konzerviranih namirnica male kiselosti i ukiseljenih namirnica moraju ispuniti sve zahteve propisane Zakonom o prehrambenim, farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima. U skladu sa njima namirnice moraju biti ispravne, čiste i neoštećene, a označavanje mora da bude tačno i ispravno. Prerada konzerviranih namirnica male kiselosti mora biti u skladu sa Propisima za dobru proizvodnu praksu (21 CFR Deo 113). Prerada ukiseljenih namirnica mora biti u skladu sa Propisima za dobru proizvodnu praksu (21 CFR Deo 114).

mailto:[email protected]

http://www.cfsan.fda.gov/~comm/lacf-toc.html

58

Za namirnice male kiselosti i ukiseljene namirnice potrebno je UVEK obezbediti potvrdu da su proizvedene u objektu koji je registrovan kod FDA. Za ove proizvode, Saveznoj upravi za hranu i lekove se prilikom registracije dostavljaju podaci o lokaciji objekta/proizvođaču. Nije dovoljno dostaviti samo ime i adresu sedišta firme proizvođača, trgovačkog posrednika ili isporučioca.

Dodatne informacije o uvoznim procedurama Savezne uprave za hranu i lekove su date u Priručniku o procedurama koji je dostupan na internet adresi: http://www.fda.gov/ora/compliance_ref/rpm_new2/.

4. Organic – specifičnosti uvoza i prometa organskih proizvoda U skladu sa Nacionalnim programom za organsku proizvodnju (National Organic Program- 205.101(a)(1)), počevši od 21. oktobra 2002. godine svi proizvođači ili učesnici u prometu organskih proizvoda – proizvoda koji su proizvedeni u skladu sa zahtevima organske proizvodnje, moraju biti sertifikovani od strane kuća koje su akreditovane kod USDA. Samo pod tim uslovom oni mogu prodavati, označiti ili predstavljati proizvode označene kao “100% organski” (100 percent organic), "organski” (organic) ili "napravljen od organskog (navesti sastojke ili vrste hrane)” (made with organic (specified ingredients or food group(s)). Saglasno NOP, od obaveze sertifikacije izuzeti su samo proizvođači ili prerađivači čiji ukupan godišnji promet organskih proizvoda ne prelazi 5.000 US$ (205.101(a)(1). Međutim, oni se moraju pridržavati propisa u vezi označavanja proizvoda, kako je definisano poglavljem 205.310 NOP-a.

Deo V

Osnovno o spoljnotrgovinskom poslovanju

1. Harmonizovani sistem

Harmonizovani sistem (Harmonized Commodity Description and Coding System) je univerzalni klasifikacioni sistem koji se koristi pri pravljenju carinskih tarifa. Svakom proizvodu, kao predmetu spoljnotrgovinske razmene, dodeljuje se jedinstveni 10-cifarski indentifikacioni kod, pri čemu svaka od tih 10 cifara predstavlja deo rastuće serije koja opisuje i klasifikuje određeni proizvod. Tako je, na primer, harmonizovani broj (tarifna oznaka) za koncentrat soka od jabuke: 2009.70.0010. Ovaj proizvod je kategorizovan sa 6 cifara u sok od jabuka (2009.70), a sok od jabuka je kategorizovan sa 4 cifre u voćni sok: 2009, itd. Prvih šest cifara predstavlja Harmonizovani sistem (propisani od Svetske carinske organizacije), dok su 7. i 8. cifra tarifne oznake preuzete iz Kombinovane nomenklature Evropske unije i jedinstvene su za sve zemlje članice Evropske unije i ostale zemlje koje su preuzele ovu nomenklaturu (uključujući i našu zemlju). 9. i 10. cifra tarifne oznake variraju od zemlje do zemlje, tj. zemlje ih koriste za svoje (domaće) nomeklaturne pozicije.

Na osnovu harmonizovanog sistema izrađena je i carinska tarifa Savezne Republike Jugoslavije, pa zatim i Srbije. Harmonizacija je obavljena u pogledu tarifnih brojeva, tarifnih oznaka i naimenovanja robe (u oblasti poljoprivrede nije završena), ali ne i carinskih stopa. Carinska tarifa Srbije ima preko 8.500 tarifnih stavova u okviru kojih su klasifikovane sve vrste roba koje mogu biti predmet spoljnotrgovinske razmene.

U SAD se primenjuje Harmonizovani tarifni system Sjedinjedih Država (the Harmonized Tariff Schedule of the United States - HTS), koji, saglasno međunarodnom harmonizovanom sistemu, definiše sve tarife kojima se primenjuju na proizvode koji se uvoze u SAD.

http://www.fda.gov/ora/compliance_ref/rpm_new2/

59

2. INCOTERMS

INCOTERMS su termini koji preciziraju odnos kupca i prodavca, zasnovanog na kupoprodajnom ugovoru, a koje je definisala Međunarodna trgovinska komora (MTK) sa sedištem u Parizu. Oni jasno definišu isključivo osnovne modalitete spoljno trgovinskog posla. Da bi se odnos precizirao, Incoterms se koriste u kombinaciji sa drugim bitnim elementima kupoprodajnog ugovora i sa drugim ugovorima neophodnim za realizaciju određenog spoljnotrgovinskog posla (npr. ugovori o prevozu, osiguranju ili finansiranju).

Obzirom da postoji više verzija (revizija), nastalih zbog potrebe osavremenjavanja, prilikom upotrebe Incoterms-a koriste potrebno je jasno naglasiti koja verzija je u pitanju (poslednja revizija je bila 2000. godine, pa je najnovija verzija Incoterms 2000). Takođe, ugovorne strane koje žele da izbegnu sve nesporazume koji mogu nastati iz međusobnih odnosa, mogu se obratiti Arbitraži MTK, u kom slučaju je potrebno njenu nadležnost nedvosmisleno definisati ugovorom.

Najčešće korišćeni pariteti isporuke na bazi Incoterms-a su: • EXW – Ex Works (isporuka u mestu isporučioca) • CPT – Carriage Paid To (prevoz plaćen do) • CIF – Cost, Insurance and Freight (cena sa osiguranjem i vozarinom) • CFR – Cost and Freight (cena sa vozarinom) • DDP – Delivered Duties Paid (isporučeno, dažbine plaćene - ocarinjeno) • DDU – Delivered Duties Unpaid (isporučeno, dažbine nisu plaćene - neocarinjeno) • FAS – Free Alongside Ship (franko uz bok broda) • FOB – Free On Board (franko brod)

3. Dokumenta koja prate robu pri izvozu

Standardnu, odnosno obaveznu dokumentaciju koja prati robu prilikom carinjenja i međunarodnog transporta, čini:

• Izvozna faktura • Tovarni list • Ugovor sa ino-partnerom • Sertifikat o poreklu robe: izdaje ga i overava Privredna Komora Srbije. U slučaju da roba ima

preferencijalni status (bilateralan sporazum između naše i strane zemlje), sertifikat treba da overi državni organ, tj. carina

Radi adekvatne pripreme Jedinstvene carinske isprave i samog carinjenja, izvoznik treba da špediteru obezbedi i ostale podatke, odnosno instrukcije za obezbeđivanje sledećih dokumenata koji, u nekim slučajevima, treba da prate robu:

• Paritet po kome se roba izvozi (treba da je naveden u ugovoru) • Podatke o izvozniku-podnosiocu zahteva, korisniku (koji može biti ili vlasnik ili izvoznik robe),

krajnjoj destinaciji i primaocu robe, oznaci I vrsti transportnog sredstva • Podatke o robi (kako bi se roba tarifirala, odnosno utvrdili tarifni brojevi svih delova robe koja se

izvozi) • EUR1: dokument o poreklu robe koji izdaje carina u mestu izvoznog carinnjenja, a kojim se

ostvaruju olakšice za uvoz (u stranu zemlju) bez carinskih dažbina, • Sertifikat o kvalitetu: izdaje odgovorna kontrolna kuća • Ako se roba izvozi na paritetu DDU, DDP ili CIF, prevoznik mora da popuni obrazac CMR i, nakon

izvoza, vrati overen primerak kojim se potvrđuje da je roba stigla do kupca. Ako se roba izvozi na paritetu EXW (Ex Works), izvoznik nije dužan da obezbedi/popuni CMR obrazac.

Pored ostale dokumentacije, prilikom izvoznog carinjenja prehrambenih proizvoda, izvoznik robe je dužan da obezbedi i dodatnu dokumentaciju-sertifikate, zavisno od vrste roba, i to:

60

1. voće i prerađevine: a) fitosanitarni sertifikat, i b) sertifikat ekološke inspekcije. 2. povrće: a) uverenje o kontroli kvaliteta, b) fitosanitarni sertifikat, i c) sertifikat sanitarne inspekcije (izdaje inspekcija u mestu utovara) 3. meso i prerađevine: a) uverenje o kontroli kvaliteta, b) veterinarski sertifikat 4. voda i sokovi (nalaze se u slobodnom režimu izvoza): a) uverenje o kontroli kvaliteta. Sva prateća dokumenta, kao i nazivi na robi i transportnom pakovanju, moraju biti na engleskom jeziku. Kvarljiva roba mora imati nalepnicu „perishable food“. 4. Međunarodni prevoz robe Prevoz robe u međunarodnom robnom prometu, zavisno od količine i vrste robe, kao i od mesta isporuke i krajnjeg odredišta robe, može se vršiti drumskim, železničkim, morskim i avio prevozom. Međunarodni interkontinentalni prevoz većih količina robe, računajući i transport prehrambenih proizvoda iz Srbije na sve destinacije u SAD, po pravilu i gde god je to moguće zbog prirode robe, vrši se upotrebom kontejnera. Oni se najčešće prevoze morskim putem, a ređe avionskim putem. 4.1. Kontejnerski prevoz robe Kontejneri se, po svojim dimenzijama, mogu podeliti na 20-stopne (20’) (unutr. dimenzije: 5,902 x 2,350 x 2,392 m) i 40-stopne (40’) (unutr. dimenzije:12,032 x 2,350 x 2,392 m). Po opremljenosti razlikuju se obični (Dry Box Container) i specijalni Frigo kontejneri, koji, radi što boljeg očuvanja kvaliteta robe u transportu, omogućuju stvaranje kontrolisanih unutrašnjih uslova u pogledu vlažnosti vazduha i temperature. Zbog različitih zahteva u pogledu opreme za istovar i manipulaciju kontejnerima, usluga prevoza se razlikuje u slučaju Dry Box i Frigo kontejnera:

• Ukoliko se roba prevozi Dry Box kontejnerima moguća je ponuda usluge organizacije prevoza od vrata/do vrata, od vrata/terminal i od vrata/iskrcajna luka.

• U slučajevima kada se roba prevozi Frigo kontejnerima, prevoz je moguće organizovati samo po sistemu od vrata/iskrcajna luka.

Maksimalna nosivost kontejnera • Dry Box kontejner - ukoliko se transport obavlja do luke istovara maksimalna bruto težina robe je 22

tona kod 20-stopnog (20’), odnosno 21,5 tona kod 40-stopnog (40’) kontejnera; ukoliko je krajnja destinacija terminal u unutrašnjosti ili door delivery maksimalni bruto robe se, zbog težinskih ograničenja, smanjuje i zavisi od države u kojoj je krajnja destinacija kao i od dražava u tranzitu.

• Frigo kontejner - obzirom da se radi o specijalnoj opremi moguće je organizovati transport samo do luke istovara. Maksimalni bruto robe je 20 t/40’. Ukoliko kupac planira da kontejner, nakon prijema u istovarnoj luci, otprema do neke adrese u unutrašnjosti, maksimalni bruto robe zbog težinskih ograničenja se smanjuje i zavisi od države u kojoj je krajnja destinacija kao i od država u tranzitu.

Pakovanje i ambalaža Po pravilu, ali sa određenim izuzecima, roba se prilikom prevoza kontejnerima pakuje na tzv. Euro palete. Važno je imati u vidu da se, ukoliko je roba paletizovana ili se za pakovanje koristi bilo šta od neobrađenog drveta, svaki deo ambalaže od drveta mora biti fumigiran (podvrgnut toplotnom tretmanu) i pravilno obeležen odgovarajućim pečatom plave boje. Poslove fumigiranja, saglasno domaćim i međunarodnim propisima, obavljaju specijalizovane firme koje poseduju međunarodni sertifikat. Pored ograničenja u pogledu nosivosti, kod Frigo kontejnera roba u kutijama ili na paletama se, zbog cirkulacije vazduha, pakuje u kontejner maksimalno do visine naznačene crvenom linijom na zidu kontejnera. Kod Dry Box kontejnera nema limita u visini pakovanja.

U oba slučaja mora se voditi računa da težina, tj. masa robe bude pravilno raspoređena po celom kontejneru (tzv. osovinsko opterećenje); ukoliko se ovaj zahtev ne ispoštuje prevoznik ili vozar može naplatiti dodatne penale ili čak odbiti prevoz neadekvatno upakovane robe.

61

Najava posla Kako bi se pravovremeno obezbedio kontejner za prevoz robe neophodno je kod vozara ili špedicije izvršiti najavu posla, odnosno dati im nalog za postavljanje kontejnera radi utovara.

• Ukoliko se roba prevozi Dry Box kontejnerima, kontejner se može postaviti na adresu utovara po pravilu dan ili dva nakon dobijanja Vašeg naloga.

• Ukoliko se roba prevozi Frigo kontejnerima potrebna je najava postavljanja na adresu utovara 3-4 dana ranije.

4.2. Avio prevoz Jedan od vidova transporta prehrambenih proizvoda jeste i avionski prevoz, ili kargo prevoz (cargo). Ovim vidom transporta moguće je transportovati manje količine roba, uzorke, kao i kontejnerski upakovane pošiljke i to po principu „door to door“. Prednost ove vrste prevoza je izuzetno kratko vreme prevoza, a glavna mana su znatno viši troškovi prevoza u odnosu na prevoz morskim putem. Osim redovnih linija moguće je ugovoriti i čarter letove za sve važnije svetske destinacije. Roba koja se transportuje avionskim putem potrebno je da bude upakovana fabrički u euro paletama. U slučaju prevoza manjih količina robe postoje različite mogućnosti pakovanja, zavisno od težine i zapremine robe. Radi adekvatne pripreme i pakovanja robe, kao i zbog smanjenja troškova prevoza, najbolje je prethodno konatktirati avio-prevoznika i tražiti detaljne instrukcije za pakovanje 4.3. Ostale aktivnosti organizatora prevoza Veliki domaći ili međunarodni vozari, kao organizatori prevoza ili agenti brodara (kao što su „Jugoagent“ Beograd, „Tri mare“ Rijeka, „Hub” Beograd, itd.), zavisno od zahteva klijenta, a u cilju iznalaženja optimalnog odnosa cena prevoza/vreme putovanja organizuju otpremu i prevoz robe preko svih većih luka u okruženju (Bar, Beograd, Pančevo, Koper, Rijeka, Solun, Konstanca i Hamburg). Pored toga oni mogu da obezbede i praćenje kontejnera, bukiranje/rezervisanje prostora na brodu, izradu dokumentacije, kontakt sa agentima na krajnjoj destinaciji, konsultacije i savete vezano za organizaciju transporta, ugovore sa kupcem, paritete, plaćanje, potrebnu dokumentaciju i drugo. 4.4. Plaćanje prevoza Iznos nadoknade za prevoz, kao i uslove plaćanja, dogovaraju samostalno organizator prevoza i korisnik prevoza, tj. izvoznik robe ili njegov zastupnik. Vozari se u zaračunavanju troškova najčešće pridržavaju standardnih cenovnih okvira, zavisno od vrste i količine robe, relacije, tipa prevoznog sredstva, kao i od intenziteta prevoza za određenog klijenta. Najčešće opcije plaćanja prevoza su plaćanje na prepaid bazi (plaćanje vozarine unapred na račun domaćeg prevoznika/organizatora prevoza/špeditera), collect bazi (troskovi vozarine se plaćaju od strane špeditera ili izvoznika angažovanom brodaru u iskrcajnoj luci) ili na krajnjoj destinaciji. 5. Izvozno carinjenje i naplata robe Svaka roba namenjena izvozu mora prethodno da se izvozno ocarini, i to u mestima gde je registrovan izvoznik, mestu utovara ili u nekom trećem mestu na osnovu odobrenja Savezne Uprave carina. Tom prilikom od strane carinskih organa vrši se pregled robe i prateće dokumentacije, provera da li su ispunjeni svi uslovi propisani za međunarodni promet predmetne robe, carinsko evidentiranje roba, te naplata carinske takse. Angažovani špediter najplaćuje uslugu izrade carinske dokumentacije i organizacije carinjenja, po pravilu, nakon izvršenog carinjenja.

62

Izvoznici su dužni da izveženu robu naplate najkasnije u roku od 60 dana. Ukoliko to iz određenih razloga nisu u stanju da urade, potrebno je da Narodnoj Banci Srbije dostave pismeni zahtev za produženje roka za naplatu potraživanja. U cilju stimulisanja izvoza Vlada Republike Srbije subvencioniše sa 10 odsto izvoznike konzervisanog povrća, džemova bez šećera, konzervisane višnje, voćnih sokova, suvih šljiva, sojinog i suncokretovog ulja, margarina i majoneza, vina i rakije i klaničnih proizvoda. Takođe, Vlada Republike Srbije subvencioniše izvoz živinskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda sa 20 odsto. Pravo na subvencije ostvaruje se, nakon naplate izvoza, i to podnošenjem zahteva nadležnom ministarstvu uz koji se prilažu kopije carinske dokumentacije i dokaza o naplati predmetnog izvoza. 6. Obračun troškova izvoza Pre realizacije samog izvoza u SAD potrebno je prethodno proveriti kod nadležnih organa da li je dozvoljen uvoz konkretne robe iz Srbije, kao i plaćanju kojih carinskih dažbina isti podleže. Kako bi mogli unapred da što preciznije kalkulišu-izračunaju prodajnu cenu svog proizvoda na stranom tržištu, izvoznici treba da uzmu u obzir sve troškove koji prate izvoz robe i njen uvoz na određeno tržište. Po izvršenom izvozu izvoznik ili vlasnik robe treba da naprave obračun izvoza u koji uključuju sve troškove vezane za predmetni izvoz, računajući, pored izvozne cene, i troškove neophodnih pregleda, sertifikata i uverenja; troškove prevoza, špedicije, bankarske troškove, eventualne ležarine, itd. Pri tome se obavezno, pored marže uvoznika ili ino-distributera, moraju uključiti i dažbine čijem plaćanju podleže Vaš proizvod prilikom uvoza na određenom ino-tržištu. Tu se, pored carine, računaju i eventualne dodatne dažbine po probijanju odobrenih kvota, taksa za carinsku evidenciju, kao i posebne dažbine – prelevmani i sezonske carine koje se neretko zaračunavaju prilikom uvoza određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Takođe, sredstva bescarinske zaštite (non-tariff barriers), kao što su posebni zahtevi u pogledu kvaliteta, porekla ili označavanja proizvoda, igraju sve važniju ulogu u međunarodnoj trgovini. Zato se efekti ovih mera obavezno moraju imati u vidu, kako u pogledu sagledavanja njihovih finansijskih efekata, tako i u pogledu marketing strategije za određena tržišta.

63

Korisni web-sajtovi:

1. Uprava SAD za carinu i zaštitu granice / U.S Customs and Border Protection http://www.customs.gov/

2. Uprava SAD za hranu i lekove / U.S. Food and Drug Administration http://www.fda.gov/default.htm

3. Ministarstvo za poljoprivredu SAD – Spoljnotrgovinska podrška / United States Department of

Agriculture – Foreign Agricultural Service http://www.fas.usda.gov/default.asp 4. Ambasada SAD u Srbiji / Embassy of the United States, Serbia

http://belgrade.usembassy.gov/embassy/fas/uci.html

5. Trgovinska podrška / U.S. Commercial Service http://www.buyusa.gov/yugoslavia/en/ 6. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede Republike Srbije / Serbian Ministry of

Agriculture, Forestry and Water Management http://www.minpolj.sr.gov.yu/

7. Agencija SAD za međunarodni razvoj, Srbija / U.S. Agency for International Development, Serbia http://serbia-montenegro.usaid.gov/code/navigate.php?Id=4

8. Privredna Komora Srbija / Serbian Chamber of Commerce http://pks.komora.net/

Korisne adrese i kontakti: Food and Drug Administration Center for Food Safety and Applied Nutrition Industry Activities Staff HFS-565 200 C Street, SW Washington DC 20204 Office of Food Labeling (HFS-820) Center for Food Safety and Nutritional Practice FDA, 5100 Paint Branch Parkway College Park, MD 20740-3835 Tel: (301) 436-2371 http://www.cfsan.fda.gov/label.html (Najnovije informacije o označavanju namirnica) (za informacije o dobijanju dozvole za uvoz mleka ili mlečnih prerađevina) Food and Drug Administration, Division of Cooperative Programs, Milk Safety Branch (HFS-626), 200 C Street S.W, Washington, D.C. 20204 USDA u Beogradu: U.S. Embassy, Kneza Milosa 50, Str, 11 000 Belgrade tel. +381 11 306 4802, fax +381 11 306 4922 e-mail: [email protected]

http://www.customs.gov/

http://www.fda.gov/default.htm

http://www.fas.usda.gov/default.asp

http://belgrade.usembassy.gov/embassy/fas/uci.html

http://www.buyusa.gov/yugoslavia/en/

http://www.minpolj.sr.gov.yu/

http://serbia-montenegro.usaid.gov/code/navigate.php?Id=4

http://pks.komora.net/

http://www.cfsan.fda.gov/label.html


64

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Beograd, Nemanjina 22-26, 9. sprat, Tel. 011.3065.038, 011.3065.039, fax. 011.3616.272 e-mail: [email protected] SIEPA - Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Vlajkovićeva 3/ V, 11000 Beograd Tel: +381 11 3398 550, +381 11 3398 510 Fax: +381 11 3398 814 E-mail: [email protected] Privredna komora Srbije Resavska 13-15,11000 Beograd Tel. +381 11 3300 900, Fax. +381 11 3230 949, +381 11 3239 009 Email: [email protected] Važniji sajmovi hrane u SAD i Kanadi:

• U.S. Food Export Showcase, Chicago, Illinois - svakog Maja • American Food Fair, Chicago, Illinois - svakog Maja • Fancy Food, New York – svakog Jula • Fancy Food Show, San Francisco –Februara • Canadian Food & Beverage Show, Toronto, Canada - sredina Februara

Uporedni odnos najvažnijih jedinica američkog i metričkog mernog sistema:

1 inč (inch) = 2,54 cm 1 stopa (foot) = 30,48 cm 1 barel (barell) = 158,98 l 1 unca (ounce) = 28,349 g 1 funta (pound) = 453,5972 g 1 bušel (bushel) = 36,239 l

mailto:[email protected]?subject=E-mail%20sa%20www.minpolj.sr.gov.yu


Kontakt u Privrednoj komori Srbije: Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom

Olivera Kiro, sekretar Tel.: 011 / 32 48 109 Fax: 011 / 32 48 060

E-mail: [email protected]

Marica Vidanović, sam. savetnik Tel.: 011 / 33 00 938 Fax: 011 / 32 48 060

E-mail: [email protected]

www.pks.rs

65
