Kako Se Inteligentno Gledaju Filmovi

8/8/2019 Kako Se Inteligentno Gledaju Filmovi

1/9

Kako da se inteligentno i kritiki gledaju filmovi

Uvod u filmsku pismenost:

Gledanje filmova, izuzev ako nije samo u svrhu zabave, obino je bolje uz poznavanje funkcionisanja filmai osnovnih znanja o elementima filmskog zanata. Svaki gledalac filma ili posetilac bioskopa trebalo bi da se

trudi da bude 'kritiar' (u najboljem i najoptijem smislu te rei) i da bude spreman da prihvati potpundoivljaj.

Kritiko i paljivo gledanje filmova znai da se filmska umetnost posmatra sa vie razmiljanja i svesti i dase unapredi ceokupan doivljaj. To takoe znai da se poseduje informisano poznavanje sloenog izgusnutog filmskog 'jezika', njegovih konvencija, kodova, simbola, filmskih svojstava i drugih faktora.

Ozbiljan filmski zaljubljenik treba dublje da ispita film tako to e itati o razliitim aspektima pravljenjafilma ukljuujuifilmske termine koje je bitno znati da bi se u potpunosti shvatio 'jezik' filma. (Ilustrovani

Renik filmskih termina na ovom sajtu, http://www.filmsite.org/filmterms.html, sadri definicije mnogihizraza koji se ovde koriste.)

Uvod: Ovaj kratak spisak daje se za prosenog posetioca bioskopa da bi se podstaklo razmiljanje o filmu.Daju se korisne ideje o umetnosti itanja, analiziranja, posmatranja, kritikog gledanja i dekompozicijefilma (razdvajanje komponenti filma i tumaenja njihovog namernog spajanja). Svako moe da naui jezik,tehnike i strukturu filma u prolosti i sadanjosti. SajtInternet Movie DataBase (http://www.imdb.com/)uvek predstavlja koristan resurs za injenine informacije o filmovima. Pogledajte takoe stranicuTraenje filmova na ovom sajtu gde se navode i drugi korisni resursi.

Ovde dajemo nekoliko jednostavnih predloga kao prvi korak za inteligentno gledanje filmova:

Izaberite odgovarajui film za gledanje:

Obino gledajte film koji vredi gledati. Ako studirate film, verovatno prouavate neke filmske klasike, a ne

poslednji zabavni, akcioni film ili filmski hit.

Ovaj iscpran spisak razliitih koraka nije namenjen za leprave zabavne filmove koji se gledaju samo radiuivanja. Meutim, potrudite se da izaberete po neki film iz velikog izboraanrovskih filmova da bistedoiveli ceo spektar razliitih tipova filmova.

Drugo gledanje:

Film koji to zasluuje gledajte vie puta, poeljno je da ga gledate u drutvu da bi se doivljaj mogaokasnije prodiskutovati.

Tokomprvog gledanja:

upoznajte se sa osnovnim zapletom, glavnim likovima, vanim dogaajima, itd. drugim reima, napravite kratak sinopsis prie, ukljuujui vreme i mesto, likove i njihove

meusobne odnose i glavne teme filma bez pisanja beleaka

Tokom drugog gledanja:

obratite panju na detalje koji se prikazuju piite beleke i primedbe
http://www.filmsite.org/filmterms.htmlhttp://www.filmsite.org/filmterms.htmlhttp://www.filmsite.org/filmterms.htmlhttp://www.filmsite.org/filmterms.htmlhttp://www.filmsite.org/filmterms.htmlhttp://www.imdb.com/http://www.filmsite.org/filmsearch.htmlhttp://www.filmsite.org/genres.htmlhttp://www.filmsite.org/genres.htmlhttp://www.filmsite.org/filmsearch.htmlhttp://www.imdb.com/http://www.filmsite.org/filmterms.htmlhttp://www.filmsite.org/filmterms.htmlhttp://www.filmsite.org/filmterms.html


2/9


3/9

Utvrdite kako je izabrana tehnika filma:

Razmotrite zato je film pravljen u boji ili u crno-beloj tehnici (ukoliko je izbor bio mogu).

Posmatrajte kako je koriena boja (ili crno-bela tehnika)?

Procenite vrednost produkcije:

Da li film ima:

visoku vrednost produkcije (da li izgleda skupo i bljetavo) nisku vrednost produkcije (da li je nisko budetni, slian amaterskom, B-filmu)

Prouite trajanje filma i dogaaja:

Prouite ukupno trajanje filma i vremenski raspored razliitih segmenata (ili sekvenci) ili prelomnihtrenutaka unutar tog vremena.

Pratite trajanje delova filma - pomou digitalnog brojaa na video ureaju ili DVD plejeru.

Ostanite objektivni:

Ostanite objektivni prema onome to se prikazuje, bez predrasuda o filmu zasnovanih na onome to steuli o njemu (od kritiara ili prijatelja), pokuajte da iskljuite svoje miljenje o glumcima, reputacijireisera, itd.

Sveukupni kvalitet:

Posmatrajte film kao celinu, shvatite da je on napravljen kao zbir svih svojih delova. Neki pojedinanidelovi moda su 'sjajni' ali film mora da bude povezan, da bude kohezivan i da neto znai kao celina.

Upoznajte se sa kontekstom filma:

Koji je bio socijalni, politiki i/ili istorijski kontekst pri nastanku filma?

Da li je postojala neka kontroverza oko nastanka filma?

Upoznajte se sa prvobitnim prihvatanjem:

Kako je film prvobitno prihvaen?

Kakvo je danas miljenje o njemu?

itajte miljenja recenzenata i kritiara: ili

Saznajte ta su o filmu rekli glavni recenzenti, novinski izvetai ili filmski kritiari.

Takoe razmotrite ocene kritiara (tj., zvezdice, "podignute paleve", slovne ocene, brojane ocene, itd.).


4/9

Upoznajte se sa filmskim uticajima:

Saznajte da li je film uticao na budue filmove.

Da li na neki nain sadri pohvalu (ili spominjanje) nekog ranijeg filma?

Klasifikujte film po anru:

Procenite pretenu vrstu filma, njegove kategorijeanripod-anr(kao to su akcioni, avanturistiki,muziki, komedija, itd.). Ako je hibridni(kombinacija dva ili vie anrova), koji su to anrovi?

Kako se film uklapa (ili ne uklapa) u konvencionalne prepoznatljive klasifikacije?

Napiite kratak rezime:

Kako bi glasio kratak rezime kojim se opisuje film (to se esto naziva sinopsis)?

Odredite tip filma:

Ispitajte da li film predstavlja nastavak,prethodni dogaaj, rimejk,parodiju, odavanje poastinekomdrugom filmu, itd.

Postoje li druge verzije iste filmske prie?

Prouite tekstualne izvore:

Saznajte neto o piscu scenarija i dijaloga (i njegove ostale radove) ako je mogue doi do scenarijauporedite ga sa samim filmom.

itajte o tekstualnim izvorima filma (literatura i ostalo):

Da li film predstavlja adaptaciju nekog drugog dela ili je zasnovan na originalnoj ideji? Akopredstavlja adaptaciju, koliko se pridrava originala?

Ako predstavlja original, koliko je sve i inovativan?Da li scenario efikasno prenosi priu putem radnje i dijaloga?

Saznajte da li je pria istinita ili izmiljena:

Ako se film zasniva na istorijskom dogaaju ili linosti, koliko je film veran ivotu? Da li je filmska pria stvarna ili izmiljena? Da li velia neki istorijski dogaaj ili period?

Ispitajte zaplet, strukturu ili priu:

Kakva je struktura filma?

Odredite kljunu scenu (ili scene) i sekvence.

Kako je isprian zaplet?

normalnom ekspozicijom
http://www.filmsite.org/genres.htmlhttp://www.filmsite.org/subgenres.htmlhttp://www.filmsite.org/subgenres.htmlhttp://www.filmsite.org/genres.html


5/9

retrospekcijom (flashback) pomou naratora (govorom) hronoloki ili linearno vezano za likove objektivno ili subjektivno na neki drugi nain

Dodatna pitanja za razmatranje:

Sa koje take gledita se film predstavlja? Da li postoji paralelizam izmeu dve ili vie scena (da li filmski iseci prelaze tamo-amo izmeu

dve scene koje se dogaaju istovremeno ili u razliitim vremenskim periodima)?

Da li je prelazak izmeu scena efektan? Postoji li vrhunac i razreenje (i rasplet)? Da li film obezbeuje kontinuitet od scene do scene? Da li na kraju filma ostaju nedoumice?

Utvrdite specijalne (vizualne) efekte:

Ispitajte specijalne (vizualne) efekte u filmu i utvrdite koliko su veto uraeni.

Razmotrite da li su napredni, raunarski generisani tehniki aspekti filma bitni za radnju filma ili njihovaneograniena upotreba preovlauje nad dramskim narativnim elementima i unitava sutinu- a to jezaplet i/ili likovi.

Kao prirunik moete koristiti stranicuNajvei vizualni/specijalni efekti u istoriji filma ovog sajta.

Pregledajte nagrade i pohvale:

Upoznajte se sa glavnim nagradama koje je film dobio (npr., Oskari), sa nominacijama i ostalim

dobijenim pohvalama.

Prepoznajte temu (ili teme):

Potraite glavnu temu filma, motiv, ideju ili dominatnu poruku, kao i podtekst filma ('skrivenu' poruku), azatim odgovorite na sledea pitanja:

Pronaite istaknute simbole i metafore u filmu i utvrdite njihovu svrhu i sveukupni efekat. Koje popularne ideologije film prikazuje i podrava? Da li film ima originalnu ili konvencionalnu temu? Da li pria, gluma i ostali filmski elementi na adekvatan i uspean nain podravaju temu filma?

Posmatrajte stil i ton:

Utvrdite ukupni stil i ton filma (mraan, otmen, napet, luda komedija, itd.).

Razmotrite likove i uspenost glume:

Navedite sledee:
http://www.filmsite.org/visualeffects.htmlhttp://www.filmsite.org/visualeffects.htmlhttp://www.filmsite.org/visualeffects.htmlhttp://www.filmsite.org/oscars.htmlhttp://www.filmsite.org/oscars.htmlhttp://www.filmsite.org/visualeffects.html


6/9

glavne likove u filmu (da li su vana njihova imena?) takoe razmotrite nekoliko sporednih likova i nain na koji su upotrebljeni kratak opis svakog od njih njihove glavne motivacije ili etike vrednosti/pretpostavke razvoj linosti

Zatim, postavite sebi dodatna pitanja:

Da li postoji heroj ili anti-heroj? Da li su likovi uverljivi i ivotni? Da li je gluma nezaboravna, izuzetna ili inferiorna? Upitajte se o 'kvalitetu zvezda' zato su izabrani odreeni izvoai (ili zvezde) za svaku ulogu

da li je podela odgovarajua (tj., pravilna starost i telesna graa, ili odgovarajui nain govora)? Dali su neki izvoai izabrani suprotno od tipa? Ima li prvih pojavljivanja?

Da li njihov nastup odgovara ulozi? Da li je gluma profesionalna ili neprofesionalna? Da li jedan izvoa zasenjuje ostale?

Otkrivanje stereotipa:

Da li film podrava ili pobija uobiajene stereotipe (stvarne ili izmiljene) o razliitim vrstama ljudi(oevima, homoseksualcima, Indijancima, starijim ljudima, enama, mentalnim bolesnicima, crncima,seljacima, itd.)?

Ima li karikatura?

Otkrijte reiju:

Upoznajte se sa celim repertoarom filmova istog reisera, karakteristikama njegovog stila i omiljenimtehnikama.

Da li je reiser veteran ili poetnik?

Na koji nain je reiser oblikovao, dao autorski peat, interpretirao ili kontrolisao svaki aspekt u stvaranjufilma i izglaganju prie? Pogledajte odeljakNajvei reiseriovog sajta.

Uoite filmske i vizuelne elemente:

Prepoznajte filmske, stilske i vizuelne karakteristike filma, upotrebu osvetljenja i boje (ili crno-beletehnike) za stvaranje raspoloenja, upotrebu statine ili pokretne kamere, koliinu krupnih planova iomiljene tehnike. Uporedite trajanje filma sa 'trajanjem radnje'.

Obratite panju na sledee vizuelne elemente:

snimak uspostavljanja (poetni snimak u sceni) osvetljavanje kamere (difuzno, jako, slabo, prigueno, istaknuto, reflektor, upotreba svetlih i

tamnih povrina)

fokusiranje (zumiranje, zamuivanje, izotravanje) udaljenost kamere i kadriranje (iroki plan, srednji plan, krupni plan) kompozicija (postavljanje elemenata, simetrino ili asimetrino, upotreba senki, vrata, niskih

plafona, prozora, ogledala, itd.)

uglovi kamere (nagnut rakurs, iroki rakurs, telefoto, lini rakurs, visoki/niski rakurs, itd.)
http://www.filmsite.org/directors.htmlhttp://www.filmsite.org/directors.htmlhttp://www.filmsite.org/directors.htmlhttp://www.filmsite.org/directors.html


7/9

kretanje kamere i snimanje (kolica sa platformom, kran, panovanje, paralelno, iz ruke,zamrznuti kadar, snimak reakcije, broj i redosled snimaka, upotreba direktnih i suprotnihsnimaka kod razgovora ili intervjua, itd.)

upotreba boje (ili filtera u boji) brzina filma (obrnuto ili ubrzano/usporeno kretanje)

Sveukupno, da li je kinematografija efektna?

Sluajte pratnju i/ili muziku:

Utvrdite ko je kompozitor i da li ima ranijih slinih radova. Obratite panju na nezaboravne pesme (injihove rei) i/ili ples.

Paljivo sluajte kako muzika/pratnja uspeva u okviru filma da podvue dogaanja, da vodi priu ili daobezbedi emocionalni ton ili raspoloenje.

Da li muzika odgovara filmu, da li je suptilna i efektna ili neodgovarajua i preovlaujua?Obratite panju na to da li je povremeno umesto zvuka upotrebljena tiina.

Obavestite se o mizansceni:

Razmotrite 'mizanscenu' u filmu. (Mizanscena moe da obuhvata postavljanje scene, kostime, minku,osvetljenje, kao i pozicioniranje i kretanje kamere.)

Kako su scene 'orkestrirane' ili postavljene pred kameru?

Utvrdite lokacije:

Odredite lokaciju svake scene. Da li su sve odgovarajue i efektne?

Oznaite razliite vrste postavki:

geografske (mesto) vremenske (istorijski period) lokacije (na licu mesta) u studiju vani rekviziti

Obratite panju na filmske konvencije i kliee:

Obratite panju na tipine konvencije koje se korist na filmu, na primer, (1) automobili nakon sudaraskoro se uvek zapale, ili (2) u Americi svi telefonski brojevi poinju sa 555.

Uoite montau:

da li je film glatko i prirodno montiran?

Obratite panju na montiranje prelazaka kao to su:

iseen srednji deo pokreta da bi se spajanjem poetka i kraja dobio skok (jump cuts) nova slika se postepeno iri na raun stare kao krug iz sredine ili kao okretanje stranice (wipes) slika se postepeno pojavljuje (fade-ins)


8/9

slika se postepeno gubi (fade-outs) slika postepeno prelazi u crno (fade-to-black, dissolves) slika postepeno prelazi u drugu sliku (lap dissolves) meanje (mixes) upotreba montae ili nagli prekidi izmeu scena prikaz dve slike jedne pored druge radi poreenja (juxtapositions) -preseci, iseci, uporedni iseci montaa zvuka (na koji nain muzika, umovi, ili prelazni dijalog stvaraju iluziju neprekidnostimeu scenama) brzina i ritam montae (tipina duina i brzina sekvenci ili scena)

Obratite panju na zvune efekte:

Posluajte zvune efekte u filmu gde se moe javiti neto ili sve od sledeeg:

zvuni efekti muzika dijalog ili govor tiina

Prouite i razliito korienje sledeeg:

zvuni mostovi scenski i izvanscenski zvukovi (radi postizanja utiska o trodimenzionalnom prostoru) direktan zvuk i zvuk dodat posle sinhronizacije diegetskizvuk - zvuk koji potie od radnje (tj., dijalog i zvuni efekti) nediegetskizvuk (tj., muzika pratnja, glas naratora preko radnje)

Obratite panju na momente kada se zvuk ne menja istovremeno sa slikom.

Obratite panju na kostime:

Navedite upotrebu istorijskih kostima, dranje tela, stil frizura, itd.

Prouite dijalog:

Pronaite najvanije delove dijaloga i utvrdite da li postoje dugaki monolozi i govori (pogledajte stranicuNajbolji govori i monolozina ovom sajtu).

Obratite panju na nain na koji se izvodi dijalog (ubrzano, promrmljano, istovremeni govor, glasno/tiho,itd.).

Da li postoji ponavljanje delova dijaloga i kako ono deluje?

Razumevanje rangiranja najboljih filmova: komentari

Svaka kritika filma je krajnje subjektivna i ne postoji konaan spisak 100 najveih filmova (naengleskom jeziku).Veliki filmovi ne mogu se objektivno meriti zato to je veliina filma krajnjesubjektivna kategorija. Umetniki kvalitet filmova (i drugih umetnikih dela) nikada se ne moe oceniti ilikvantifikovati, mada kritiari, izvetai i oboavaoci uporno prave spiskove deset najboljih, spiskovestotinu najboljih, spiskove najveih filmova svih vremena, spiskove nagraenih, a prikupljaju i rezultateanketa. Ne postoji nijedan prihvaeni standard za ocenjivanje filmskog rada postoje skale sa 4 ili sa 5
http://www.filmsite.org/bestspeeches.htmlhttp://www.filmsite.org/bestspeeches.html


9/9

zvezdica, ocene od 1-10 i ocene u procentima, slovne ocene, ocenjivanje sveim/trulim paradajzima, ocenesa palcem nagore/nadole i mnogi drugi. Oni samo zamagljuju pitanje. Na ovom sajtu odluno odbijamo darangiramo filmove, jer je potpuno bespredmetno tvrditi da je jedan veliki film neto malo bolji od nekogdrugog.

Na izvestan nain, svako ko gleda film odmah postaje filmski kritiar. Prema tome, svako e imati svoje

omiljene filmove, svoj izbor ili drugi kriterijum za biranje najveih filmova, pa se ne

e sloiti sa bar nekimod ovde izabranih. Ovaj izbor 100 najveih filmova u poslednjem veku filmskog stvaralatva namerno

obuhvata irok spektar anrova, decenija, zvezda i reisera. Naglasak je namerno stavljen na starijeklasinije holivudske/amerike filmove, a ne na novije filmove, mada su ukljueni i neki noviji (i britanskifilmovi). (Ovde postoje i indeksiSledeih 100 najveih filmova i Treih 100 najveih filmova, kao ihronoloki spisak svih200i300 najveih filmova.) Ovaj izbor najveih filmova ne sadri strane filmoveniti filmove koji nisu na engleskom jeziku zbog specijalizacije i fokusiranja. Nije postojala namera niti sepodrazumeva negativna ocena stranih filmova i filmova koji nisu na engleskom jeziku. (PogledajteMovieline-ov spisak100 najveih stranih filmova na ovom sajtu.)

U duem vremenskom periodu su se ovde navedeni filmovi na engleskom jeziku stalno pojavljivali naspiskovima najboljih filmova svih vremena i esto se pominju u odgovorima gledalaca i kritiara.Pogledajte na ovom sajtuRekapitulaciju najboljih filmova svih vremena to je pokuaj da se na jednommestu prikupe razliita rangiranja filmova i da se omogui poreenje ocena u razliitim vremenskimperiodima. Mada ga neki osporavaju, ipak postoji dosta irok konsenzus veine istoriara filma, kritiara,ljubitelja filma i izvetaa da izbor na ovom sajtu predstavlja filmove koje je veina kritiara ocenila kaoznaajne i da ih se "mora videti" (preteno holivudske amerike proizvodnje). To su filmovi za koje se od

veine obrazovanih ljudi sa solidnim znanjem istorije filma oekuje da ih poznaju i da njihovo poznavanjespada u filmsku pismenost. Pogledajte takoe na ovom sajtu odeljakSaveti za kritiko gledanje filmova.

Ovi bitni izbori filmova obezbeuju zajedniku osnovu za prouavanje filma. Oni su bez sumnje ostavilineizbrisiv trag na nae ivote i odraavaju mnoge kljune momente u poslednjih 100 godina. To su filmovikoji reflektuju trenutke u vremenu koje nikad ne moemo zaboraviti. Oni odbijaju da izblede iz naihseanja, ak i nakon dugog vremena njih objedinjuje injenica da se gledaju i da se o njima govoridecenijama nakon to su napravljeni. Mnogi od ovih najveih filmova su snimljeni pre vie decenija, iponekad nisu primeeni odmah po pojavljivanju, ali su izdrali probu vremena. Imaju mo da zabave,omaijaju, informiu i emocionalno nas potresu i da promene nae doivljavanje stvari. Nita nije toliko

raznovrsno kao izbor velikih filmova - prirodno, tu imamo komedije, drame, vesterne, animirane, nemefilmove, itd., koje je nemogue meusobno rangirati ili kvantifikovati u zbirci remek dela. Dole navedenifilmovi potiu od prvih poetaka nemog filma u Holivudu, preko svih anrovskih filmova (ludih komedija,

vesterna, itd.), sve do dananjih epskih filmova i hitova.

Na ovom sajtu dostupni su i mnogi drugiSpiskovi najveih filmova radi komparativne analize i kritike.Radi poreenja, mogli biste da pogledate spisak100 najveih amerikih filmova amerikog filmskoginstituta i njihov originalni spisak400 nominovanih filmova.

Pripremila Irena Gonda ivkovi
http://www.filmsite.org/momentsindx200.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx200.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx200.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx200.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx200.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx300.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx300.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx300.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx300.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx300.htmlhttp://www.filmsite.org/200films.htmlhttp://www.filmsite.org/300films.htmlhttp://www.filmsite.org/foreign100.htmlhttp://www.filmsite.org/foreign100.htmlhttp://www.filmsite.org/foreign100.htmlhttp://www.filmsite.org/greatfilmssummary.htmlhttp://www.filmsite.org/filmview.htmlhttp://www.filmsite.org/filmview.htmlhttp://www.filmsite.org/filmview.htmlhttp://www.filmsite.org/greatlists2.htmlhttp://www.filmsite.org/greatlists2.htmlhttp://www.filmsite.org/greatlists2.htmlhttp://www.filmsite.org/afi100films.htmlhttp://www.filmsite.org/afi100films.htmlhttp://www.filmsite.org/afi100films.htmlhttp://www.filmsite.org/afi100films.htmlhttp://www.filmsite.org/afi100films.htmlhttp://www.filmsite.org/afi400films.htmlhttp://www.filmsite.org/afi400films.htmlhttp://www.filmsite.org/afi100films.htmlhttp://www.filmsite.org/greatlists2.htmlhttp://www.filmsite.org/filmview.htmlhttp://www.filmsite.org/greatfilmssummary.htmlhttp://www.filmsite.org/foreign100.htmlhttp://www.filmsite.org/300films.htmlhttp://www.filmsite.org/200films.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx300.htmlhttp://www.filmsite.org/momentsindx200.html

Documents

Kako Se Inteligentno Gledaju Filmovi