GODINA 2006 BROJ 61-62 / CENA 40 SEK

Đuro Bilbija: Nova konzulska vremena

KAKO SSMO IIZGUBILIBOJ NNA KKOSOVUSRBIJA BBEZ GGRANICASRBIJA BBEZ GGRANICA

jun 2006. 2

SADRŽAJ

Poštanska adresa: Serbiska Folkets Röst, "Koreni", Box 145, 139 24 Värmdö, Sverige

Fax: +46 8 570 20 440; Telefon: +46 70 29 20 100E-mail redakcije: koreni@telia.comE-mail odgovornog urednika: janic@telia.comwww.koreni.net

LIST SRBA U RASEJANJUOsnivač i odgovorni urednik: Nikola JaniæGlavni urednik: Olivera VukiæPriprema za štampu: Vesna BoškovFotografija: Rade Preliæ

www.koreni.net

Željko Vuković: Srbija bez granica 6

Kosovo: Podsetnik za pregovarače 10

Đuro Bilbija: Nova konzulska vremena 14

Dobrica Ćosić: Srpsko pitanje - pitanje istine 16

Srđa Trifković o Crnoj Gori 32

Istina i pomirenje: Zataškavanje zločina nad Srbima 42

Lov na Mladića: Jastrebovi na delu 48

jun 2006.3

Razgovarao: Ratko Dimitrov

Gospodine Janiću, Crna Gora je refe-rendumom postala slobodna i nezavi-sna država. Granice na Balkanu jošjednom su promenjene. Da li je došlo ido nekih bitnih promena u međuljud-skim odnosima u dijaspori?

Koliko je meni poznato nije, ne ra-čunajući izuzetke koji se procentualnomogu meriti u promilima. Međutim, iz-razito je visoka prisutnost mišljenja daje Srbija trebalo u mnogočemu da vodidrugačiju politiku i da je rezultatom re-ferenduma u bratskoj Crnoj Gori Srbijai politički i egzistencijalno prisiljena dasvoju buduću spoljnu politiku u mno-gočemu promeni. Prvenstveno u dijalo-gu sa Evropskom unijom i zemljama uokruženju. Bilo kakva sentimentalnostu odnosu na “slobodnu i nezavisnu Cr-nu Goru“ ne bi trebalo ovoj zemlji daomogući bilo kakav povlašćen položaj.

Da li se varam ili je moguće da kadagovorite o Crnoj Gori kao “slobodnoj inezavisnoj državi“ u vašem glasu po-stoji i malo ironije?

Varate se. Ironije nema, a verujem danema poštenog čoveka koji bi prihvatioda Crna Gora u bivšoj zajednici sa Srbi-jom nije bila “slobodna ili nezavisna“.Bez da detaljnije rasčlanjavam pitanje

na referendumu “Da li želite slobodnu imeđunarodno priznatu Crnu Goru“mišljenja sam da je samo takva formula-cija ovog pitanja dovoljna da se shvatiobim i cilj još jednog “demokratskogdoprinosa“ i brige Evropske Unije i go-spodina Solane u njihovim naporimada pomognu Srbiji i Crnoj Gori.

Neizmerno mi je više žao prijateljskihi rođačkih podeljenosti u današnjoj Cr-noj Gori nego sam razlaz dve državegde je većinski narod srpski. Inficiranarana crnogorske “slobode“ ostaće dece-nijama nezalečena i otvorena. Lično bihvoleo da grešim u proceni da budućaCrna Gora neće imati neku nezavisnostdostojnu njihovom shvatanju “čojstva ijunaštva“. Ne verujem da će mogućnostprosperiteteta i delovanja ove maledržave u odnosu na EU i Ameriku bitiveća nego što je to bila u vreme državnezajednice Srbije i Crne Gore. Kada ame-rički marinci budu šetali po Boki Kotor-skoj smatrajući je “svojom“ a mladi i po-nosni crnogorci “njihovom“, posledicesuprotnih tumačenja “nezavisnosti“snosiće crnogorski, a ne američki narodili albanska manjina u Crnoj Gori.

Vratićemo se na pitanja o Crnoj Gorinekom drugom prilikom...

Što se mene tiče nećemo. Ja budućerazgovore o Crnoj Gori neću prihvatiti.Ostavimo i Srbe i Crnogorce u CrnojGori da sami utiču na svoju sutrašnjicu

Masovnim angažovanjem dijaspore stvorila bi seprotivteža muslimankoj, šiptarskoj i hrvatskojdugogodišnjoj propagandi. Postignut efekatprevazišao bi u mnogome ono što bi eventualnomogle da ostvare PR firme, koje za svoj posaotraže novac koji Srbija nema i koji bi se, da gaimamo, najverovatnije dao u pogrešne ruke...

INTERVJU

Nikola Janić, Predsednik Srpskog Saveza u Švedskoj i koordinator USDE

Zarad boljeg sutrana{ih gra ana

Lično bih voleo da grešim uproceni da buduća Crna Goraneće imati neku nezavisnostdostojnu njihovom shvatanju

“čojstva i junaštva“. Neverujem da će mogućnostprosperiteteta i delovanja

ove male države u odnosu naEU i Ameriku biti veća nego

što je to bila u vreme državnezajednice Srbije i Crne Gore.Kada američki marinci budu

šetali po Boki Kotorskojsmatrajući je “svojom“ amladi i ponosni crnogorci

“njihovom“, posledicesuprotnih tumačenja

“nezavisnosti“ snosićecrnogorski, a ne američkinarod ili albanska manjina

u Crnoj Gori.

jun 2006. 4

i da svoje buduće probleme rešavaju sa-mi ili sa onima sa kojima oni žele da točine. Srpskom i ostalim narodima u Cr-noj Gori iskreno želim mirnu i bogatijubudućnost.

Voleo bih da nastavimo naš razgovor omatici i dijaspori, koji smo već ranijevodili, i nadam se da ćete ovog putamoći da nam kažete nešto novo i nepo-znato.

Ništa nije novo i odgovornima je svepoznato. Kada se govori ili piše o dija-spori najčešće se susrećemo sa imenimaistih organizacija i njihovih predstavni-ka, pojedinaca koji uz pomoć laži i falsi-fikata, poznatih i političarima i mediji-ma, javnosti se i dalje predstavljaju kao“predstavnici“ dijaspore. U pitanju sučesto fantomske organizacije tipa KSE.Najčešće čitamo o, na primer, KongresuSrpskog ujedinjenja iz Amerike i poje-dincima Majkl Đorđeviću, Jasmini Vu-jic, Editi Krunić, Sofiji Škorić, MiliAlečkovic, Zoranu Milinkoviću... Učemu je greška što tražimo da se svederačunica koja bi pokazala koliko je is-punjeno od svakakvih i mnogobrojnihobećanja koje su ove osobe i lično i uime njihovih organizacija javno obećalinapaćenoj Srbiji?

Vi ste više puta govorili o Kongresusrpskog ujedinjenja...

Jesam i govoriću o njemu i o njemusličnim organizacijama. Sve dok nekone ispoštuje svoju obavezu i građanimaSrbije i srpskom rasejanju umesto laži ibajki ne predstavi istinu. Američki KSUsam o sebi piše da su oni “najznačajnijaorganizacija srpske dijaspore“. To je nji-hovo pravo, ali je nemoralno to učiniti.Ja sebi zadržavam moje patriotsko, ali imoralno pravo, da iznesem mišljenje dase ta organizacija srozala na nivo sitnogprofiterstva i da je ona već godinama odveće štete nego što je od koristi i srp-skom rasejanju i srpskim maticama.

Gospodine Janiću, moram da ukažemda vi sebi dozvoljavate izuzetno teškeoptužbe na račun drugih...

Ja sebi dozvoljavam sve i svašta kadaje u pitanju moj narod. Ali nikako nevidim zašto bi moj stav po nekim pitan-jima ili moje mišljenje o nekim organi-zacijama ili ljudima trebalo da bude op-tužba? Za razliku od mnogih od njih

kada šire neosnovane glasine i pišusvaštarije o meni ja deklarišem javnoosnov za moje stavove i prilažem doka-ze neoborive za moja pisanja. Shvatiteda ja ne mogu da shvatim ili prihvatimda jedna organizacija srpske dijaspore,kao što je KSU, ima ekonomskih mo-gućnosti da u Srbiji angažuje PR firmui novinare koji rade na stvaranju pozi-tivnog imidža o njihovoj organizaciji uSrbiji, a da ista ta organizacija istovre-meno iz budžeta siromašne Srbije tražinovac da bi oni u Americi u minut dodavanaest eventualano provukli neštoo Srpskom narodu na Kosmetu?! Nemogu da dovedem u vezu sa patrioti-zmom činjenicu da taj KSU za samo 100evra mesečno zakupi ceo sprat u zgradiMinistarstva za dijasporu u strogomcentru Beograda, o čemu sam već govo-rio i ranije, a da čak i od institucija kojetreba da pomažu siromašne Srbe naKosmetu traže visoke sume u dolarimakao pomoć njima za rad njihove kance-larije u Vašingtonu.

Poznato mi je i za kancelariju KSU ida su angažovali PR firmu u Beogradu,ali to su stvari koje su već zastarile kaovest...

Ja razgovor sa vama nisam shvatiokao iznošenje najnovijih vesti, već kaoobostranu potrebu da ukažemo na ano-maliju da u Srbiji najčešće nelogične inečasne rabote najbrže “zastarevaju“, ada nije došlo do njihovog finalnog ras-pleta ili da smo bar dobili konkretne od-govore na opravdano postavljena pi-tanja. U slučaju dijaspore to je prisutnoprvenstveno kada se radi o nekim oso-bama iz Francuske ili Amerike kao i oameričko-srpskoj organizaciji KSU. Ujednom razgovoru sa vama, kada smogovorili o uzrocima neangažovanja na-še dijaspore na promeni negativne slikekoja je na Zapadu stvorena o Srbimakao narodu, rekao sam da se radi o „ne-sposobnima koji uporno sprečavajusposobne“.

Da li ste promenili mišljenje o tome?

Nisam. Ali vremenom se ono iskri-stalisalo i danas sam bliže ubeđenju dase narcisoidni, iskompleksirani i u bitinesposobni pojedinci koriste od odre-đenih krugova u Srbiji, ali i nekih za-padnih institucija, da bi se u srpskomrasejanju sposobni što više onemo-gućili da deluju za interes naših narodai države. Kada je u pitanju iznošenje

globalne istine o dešavanjima na pro-storima bivše Jugoslavije i stradanjuSrpskog naroda u Sloveniji, Hrvatskoj,Bosni i na Kosmetu isuviše je kontra-diktornosti i suprotnog delovanja Srbi-je u odnosu na bivše jugoslovenske Re-publike i novonastale države. Dok se usvim tim zemljama kontinuirano izno-si i istina i poluistina o isključivo srp-skim zločinima nad njihovim državlja-nima u Srbiji je obratno. Za razliku odhrvatskih, muslimanskih i šiptarskih,srpske vlasti u domaćim medijima go-vore često o potrebi iznošenja istine osrpskim stradanjima i angažovanju di-jaspore na lobiranju, ali istovremenosu oni ti koji ne čine ništa, pa čak isprečavaju da ta istina pređe graniceSrbije i ode u svet.

Dok televizija BH skoro nedeljnoemituje emisije o srpskim zločinimanad muslimanima, Satelitski programRTS-a obraća se našoj dijaspori prven-stveno obaveštenjima o folklorijadama iamaterski urađenim prilozima o bezna-čajnim dešavanjima u klubovima srp-skih organizacja. Ne kažem da bi treba-lo da postoji apsolutni tabu o takvim in-formacijama, ali je neprihvatljivo da jeto prioritet ove redakcije koja je takođepostala i jednostrani informativni kanalMinistarstva za dijasporu. Deo te redak-cije deluje kao PR agencija (nadam sebesplatna) za promovisanje svakakvihbajki o patriotskom delovanju KSU i ne-kog Instituta Srbije i Crne Gore u Brise-lu.

Umesto toga bilo bi za sve, a prven-stveno za siromašnu Srbiju, korisnijekada bi državna televizija Srbije jedan-put nedeljno ili bar dvaput mesečnoemitovala dokumetarne emisije (ideal-no bi bilo da budu titlovane na engle-skom) u kojima bi se objavljivali prilozio dešavanjima koja idu u korist Srbiji i očemu bi svet, kako kaže i sam predsed-nik Tadić, a više puta i premijer Koštu-nica, trebalo da se upozna uz pomoćsrpskih lobista u rasejanju. Vreme je dakao i svi ostali i srpska televizija emitujeono što je nama u korist, a da je doku-mentovano i istinito. Umesto govora opronalaženju novca za pojedine lobistei pojedine organizacije koji ništa ne izlo-biraše, već uz pomoć nekih medijauporno lobiraju jedino na tome da imSrbija da novac da lobiraju, državna te-levizija Srbije treba da menja uređiva-čku politiku i tom izmenom omogućistotinama hiljada Srba širom sveta do-stupnost takvim emisijama.

Desetine hiljada ljudi među srpskim

INTERVJU

jun 2006.

rasejanjem snimale bi redovno ove emi-sije na CD i DVD. Umnožavali bi ih pre-ma svojim mogućnostima redovno da-vali svojim prijateljima i vladinim insti-tucijama i medijima u zapadnim zem-ljama, u kojima žive. To bi činile i srpskeorganizacije. Takvim masovnim anga-žovanjem stvorila bi se protivteža mu-slimankoj, šiptarskoj i hrvatskoj dugo-godišnjoj propagandi. Postignut efekatprevazišao bi u mnogome ono što bieventualno mogle da ostvare PR firme,koje za svoj posao traže novac koji Srbi-ja nema i koji bi se, da ga imamo, najve-rovatnije dao u pogrešne ruke.

Zašto sa ovom vašom idejom, koja iz-gleda ostvariva, i sa njenom mogućomrealizacijom, koja bi bila od koristi zanašu maticu, niste upoznali političareu Srbiji i urednike RTS-a?

Gospodin Koštunica je u više razgo-vora obavešten i bio je saglasan o veli-kim mogućnostima koje postoje za an-gažovanje naše dijaspore. U mnogo če-mu smo se složili tokom tih razgovora aubeđen sam da do konkretizacije nijedošlo svesnim sprečavanjem toga odnekog od njegovih bliskih saradnika.Gospodinu Borisu Tadiću, predsednikuSrbije, sam isto to napomenuo u veomakratkom razgovoru prilikom njegoveposete Švedskoj. A što se tiče Redakcijesatelitskog programa RTS-a nemam štada kažem jer je to i posebna, i tužnapriča. Glavna urednica ove redakcijeodbijala je čak i da objavi apel dijasporiza njeno angažovanje po pitanju Ko-smeta, kada je on dolazio od zaista jakihi uticajnih organizacija i pojedinaca izdijaspore. Nasuprot tome emitovali sutendeciozno režirane i nekorektne re-portaže sa sastanka Instituta SCG i kon-vencija KSU u Americi. Izostali rezultatipo pitanju Kosmeta nikada nisu bili te-ma razgovora na ovom kanalu.

Gospodine Janiću, prilikom skoro svihnaših razgovora, a bilo ih je dosta,priča se uvek vrtela oko istih problema.Da li mislite da u Srbiji zaista ne po-stoji politička volja da se napravi tajneophodni “inventar srspke dijaspore“o kome redovno pričate? Zar je mogućeda se ne čini ono što bi sigurno bilo odkoristio državi i njenim građanima?

Nažalost ne samo da je to moguće,već se to dešava, toleriše i sankcionišeod određenih političkih krugova i me-dija u matici. Cilj je da se konstantnim

pisanjem i pozitivnim govorom o na-vodnim sposobnostima nesposobnihprećute realne i ostvarive mogućnosti idelovanje sposobnih. Objavljivanje ujavnosti istine o tome koliko je zaistaostvareno a koliko godinama slagano olobističkim aktivnostima navedenih po-jedinaca i organizacija bilo bi istovreme-no i priznavanje nekih medija i politič-kih institucija za njihovo saučesništvo uovim, od nekoga lukavo smišljenim,prevarama. Istovremeno bi bilo neko-retno da ne pomenem i neka minimalnapomeranja na bolje i da su ona došlaodande odakle smo se tome najmanjenadali - od Ministarstva za dijasporu.

U kom smislu?

Daću vam dva primera. Prvi je da višenema onog od ranije poznatog histe-ričnog, agresivnog i pristrasnog forsi-ranja, selektivnog izdvajanja i podrškeameričkom Kongresu Srpskog ujedi-njenja u odnosu na druge organizacijesrpske dijaspore u Evropi. Nadamo seda će ovo ministarstvo konačno učinitiono što je trebalo da uradi od samogpočetka svog postojanja, odnosno danapravi korektan inventar o mogućno-stima i pojedinaca i organizacija međusrpskim rasejanjem.

Drugi primer je zapažen na sajtuistog ministarstva. Poznato vam je ime“Pokret za novu Srbiju“ ali ni vama kaoni nama nije bilo potpuno jasno da li jePZNS organizacija ili politički pokret? Udijaspori PZNS i njen predsednik DejanBulatović imaju nadimak “skakavci“zbog njihovih neuravnoteženih saop-štenja i nesrazmernih kontradiktornostikoje se objavljuju na njihovom sajtu ina forumima srpske dijaspore. To dagospodin Bulatović, predsednik PZNS-a radi u Diznilendu u Parizu nikome ni-je bila smetnja niti je zbog toga dovođe-no u pitanje patriotsko delovanje oveskupine. Nije nam upalo u oči ni da go-spodin Bulatović i njegova majka imajupotpuno suprotne podatke o izuzetnobitnom periodu iz detinjstva i dešava-nja u njegovom životu.

Ali kada su saopštenjima ove grupaci-je počeli da osporavaju drugima ono štosu očigledno smatrali da isključivo oniimaju pravo da čine, nateralo nas je dapažljivije pogledamo njihove akrobat-ske skokove. To je izgleda učinilo i Mi-nistarstvo za dijasporu, pa je sa naslov-ne strane sajta ministarstva nestao linkPZNS-a. Ali na sajtu PZNS-s je i daljeprisutna biografija njihovog predsedni-

ka gospodina Bulatovića gde izmeđuostalog piše:

“Dejan Bulatović, citat: “rođen08.02.1975. god. u Šidu, malom gradićuu Vojvodini. Završio je osnovnu školu uŠidu, srednju Ekonomsku školu uSremskoj Mitrovici, a Teološki fakultetu Beogradu. 1996. godine na protestukoalicije “Zajedno” nosi lutku sa likomSlobodana Miloševića(u prirodnoj Mi-loševićevoj veličini) obučenu u zatvor-sko odelo, što će se kasnije ispostaviti daje bilo njegovo tačno političko proviđe-nje budućnosti Slobodana Miloševića.Nakon završetka protesta Bulatović bi-va hapšen zbog nošenja pomenute lut-ke, gde u pritvoru doživljava neviđenutorturu, kao i da je bio osuđen kaznomzatvora od prekršajnog Sudije u traja-nju trideset dana, a kasnije i pokrenutkrivični postupak zbog kršenja ugleda ičasti, tada, predsednika Srbije Sloboda-na Miloševića...”

Dakle to je deo biografije koja stoji nazvaničnoj prezentaciji PZNS. U nedelj-niku NIN broj 2398, od 13. decembra1996. objavljena je izjava majke DejanaBulatovića koja o tome, šta je Dejana iz-velo na ulicu sa demonstrantima, kažesledeće: “Iako je završio samo osnovnuškolu, od detinjstva ga je pogađala na-pravda...“ Ali mladi Bulatović nije jedi-ni koga pogađa nepravda. Želim da na-pomenem da je za mene od malogznačaja da li je on ili bilo ko završio fa-kultet ili samo osnovnu školu. Da li Bu-latović ili njegova majka govore istinudanas nema tu važnost (sem za samogDejana) koju ima činjenica o saznanju iistini o tome šta je ko u rasejanju činioza interes naše države i naroda juče, štačini danas i šta može da učini za sve nassutara? Naravno i da znamo koga za-pravo neki ljudi predstavljaju. Da li je upitanju analfabeta ili akademik ne-važno je zbog neizbežne činjenice da iakademik i analfabeta imaju svoje od-ređeno i cenjeno mesto u mozaiku srp-skog naroda.

Vreme je da se bar u ovoj današnjojsrpskoj državi Srbiji oformi savetodav-no telo dijaspore i matice koje će se ru-kovoditi isključivo relevantnim i stvar-nim mogućnostima i sposobnostima ipojedinaca i organizacija i u matici i urasejanju a zarad boljeg sutra svih nje-nih građana. Prvi korak je inventar ijednih i drugih i “Koreni“ će u ime togaod idućeg broja početi da objavljuje felj-ton sa dokumentovanim materijalom oistinskim “poduhvatima“ i od vas tamoi od nas ovamo.

INTERVJU

5

jun 2006. 6

Piše: Željko Vuković

Posle skoro 80 godina Srbija jeponovo – samostalna država.Na papiru, naravno. U stvarno-sti, najkraće rečeno, i ma kolikozazvučalo grubo - to je sada te-

ritorija bez jasnih i izvesnih granica, nakojoj, državni organi i institucije manjeili više uspešno prodaju i rasprodajupreostalu imovinu i prirodna bogatstva,i ispunjavaju znane i neznane zahteve iželje kolonijalnih gospodara.

Uostalom, način na koji je ta državnavlast ozvaničila ponovo rođenu državuSrbiju – najilustrativnije je potvrdio tutragičnu srpsku stvarnost. Recimo, u sa-li parlamenta, kada se proglašavala no-va Srbija, nije bilo ni predsednika ni pri-mijera Srbije, čak ni jednog jedinog mi-nistra! A poslanici više nadrndani negopričljivi, jedva su ih po hodnicima i re-storanima nahvatali da glasaju.

Ma, da se otvarao neki kiosk ili pekar-ska radnja ili da je neka pevačka zvez-da promovisala novi CD – bilo bi neu-poredivo svečanije i dostojastvenije.

Sramota nad sramotama. Ni zrna sa-mopoštovanja u državi koju su preosam stoleća napravili – SVECI! A kojuće, ostane li ovako, razbaštiniti i raznetidržavni činovnici i tajkuni.

Neželjeni poklonNaravno, nova Srbija nije plod ni že-

lje a kamo li borbe srpskog naroda.Jednostavno, sva nekadašnja jugoslo-

venska braća iskoristila su pruženu impriliku da, uz izdašnu pomoć takozva-ne ”međunarodne zajednice”, i na ra-čun lažnih narodnooslobodilačkih borbiprotiv navodnih imperijalističkih srp-skih ugnjetavača – oblikuju svoj drža-votvorni identitet i isposluju si državu.

Dakle, Srbija je neželjeni i preostalikomad nekadašnje zajedničke kuće, aSrbi ”napušteni narod”, čak i od najver-nije crnogorske braće. I otud je razum-ljivo što se nisu veselili kada im je Milo”poklonio” državu. Ali, politička i društ-vena elita u Srba morala je, zarad pono-sa nacije bar, da dostojanstveno i uz svedužne počasti – dočeka novu Srbiju.

A za to su svakako imali i drugih ite-kako sudbonosno važnih razloga. Pre

svih onaj koji se nalazi u činjenici da jeu toku novo komadanje Srbije i da gla-ve polako promaljaju i oni koji iste ta-kve planove uveliko operacionalizuju.

Da podsetim, bivši ministar unutraš-njih poslova Dušan Mihajlović, prozvaoje lane vlast da krije istinu od naroda, tojest da mu ne saopštavaju ono što kolo-nijalni gospodari kazuju njima: nemasmiraja za Srbe dok Srbija ne bude sve-dena na beogradski pašaluk. Niko munije odgovorio, a kamo li rekao da go-vori neistinu. O svemu što srpski narodpodseća da ima državu – uredno se ćuti.Ili se prikriva ili negira kao loša prošlostkoje se treba odreći.

Najdržavotvorniji balkanski narodgotovo je izgubio osećaj za vlastitu dr-žavu. Godinama ga sa svih strana, i izasvih grmova, uporno olajavaju, kleve-ću, kažnjavaju, vredjaju, ponižavaju,ucenjuju… a nigde nije bilo niti sadaima države da ga zaštiti.

Zato i ne čudi što ponovno rađanjeSrbije nije imalo nikakvog odjeka u srp-skom narodu.

Majklovo upozorenjePre neokoliko dana, američki amba-

sador u Beogradu, Majkl Polt, upozorioje srpsku javnost da se nedostatak vizi-je budućnosti Srbije – ključni problem.Ni veće ni potrebnije istine!

Verovatno ćemo u Poltovim memoa-rima pročitati šta ga je ponukalo da tokaže. Doduše, ne bih se iznenadio i damu se – omaklo. Onako ljudski. Naime,družeći se sa Srbima godinama, čovekse uverio da nismo ni zli ni primitivnikako nas i dan danas mnogi predstav-ljaju u zapadnim javnostima.

A, mi, opet, ni na nebu ni na zemlji, niu levoj ni u desnoj, ni napred ni nazad,pa se ambasador Polt jednostavno kaočovek Majkl sažalio. I upozorio nas kaošto, inače, mogu i hoće da učine samo

POLITIKA

Najdržavotvorniji balkanski narod gotovo je izgubio osećaj za vlastitu državu

Povratak u srpsku budućnost

SRBIJA BEZGRANICAGRANICA

jun 2006.

POLITIKA

istinski dobronamernici. Dakle, i neza-visno od razloga i motiva, američki am-basador nam je u uši zabo najvažnijuistinu o našoj stvarnosti. Naravno, iočekivano, to Poltovo upozorenje jepotpuno prećutano.

Na javnoj sceni Srbije niko se nije ninamrštio zbog njegovih reči, a kamo lida je na njih ili povodom njih - reago-vao. Ali, tako to uvek biva u društvima idržavama čije “javno mnenje” ne mislini svojom ni “glavom” opštih nacional-nih ili državnih interesa.

Da je drugačije, onda bi Poltova di-jagnoza glavne srpske bolesti – pokre-nula lavinu. Naime, kada američki am-basador kaže da nemamo nikakvu vizi-ju vlastite budućnosti, to znači da sveono što Amerika i Evropska unija odnas zahtevaju da ispunimo milom ili si-lom – nije nikakva vizija našeg sutra!

I nije, naravno! Ruku na srce, nikada iniko od zapadnih gospodara naše sud-bine nije rekao da ćemo bolje živeti akoudovoljimo njihovim zahtevima za pri-jem u članstva nama važnih organizaci-ja i asocijacija. Ni slučajno, tako neštoim se nije omaklo ni u najboljem raspo-loženju. To što je fraza “put u Evropu”postala isto što i put u bolju budućnost– podvala je domaćeg porekla. I izvelesu je domaće a ne strane političke i inte-lektualne snage.

I to, maltene, bez ikakvog otpora, kaona prepad. I čak i bez nužde da odgovo-re na ona zdravorazumska pitanja “ma-log Đokice”, poput: “Oprostite, kad ka-žete da idemo ili da nas vodite u Evro-pu, da li pri tome mislite na moćnu Ne-mačku ili socijalno brižni Portugal?”.

Naravno, nije svejedno. Ako, recimo,ovakvi kakvi jesmo - siromašni, podvo-jeni, iznureni i nemoćni – pravimodržavu po uzoru na Nemačku ili Holan-diju, onda ćemo proći kao ona žaba štoje mislila da će postati konj ako se pot-kuje.

Izlazna strategija Kada su Slovencima u vreme njihove

”tranzicije” poslali legendarnog ekono-mistu Džefri Saksa da im uredi zemlju,oni su mu dali nogu. Razumljivo, jer ni-su hteli da budu bespomoćno “koloni-jalno tržište”, već ozbiljan narod idržava, ma koliko mali bili.

Odbranili su se Janezi zahvaljujući ja-snoj viziji vlastite budućnosti, i svesti daono što Evropska unija od njih traži –nije nikakva vizija, nego samo uslovi zaulazak u “igru” na EU-teren.

I niko im nije zamerio niti ih kaznio

što su nogirali Džefrija. Isto to uradiše iPoljaci i Rusi, a mi njegove učenike pri-hvatili kao neprikosnovene usrećitelje!

Dakle, “Evropa” i navodni “put” kanjoj, kao i silne “evroatlanske integraci-je” – nisu nikakva vizija naše budućno-sti, a sve više postaju paravan iza kojegse urušavamo i nestajemo i kao narod ikao država. Toliko da nije nemoguće dase na nas sažalio i Majkl.

Ipak, kada se na Srbe i Srbiju pogledakroz naočare kolonijalnih gospodaranaše sudbine, uzroci Poltove zabrinuto-sti što Srbi nemaju ni viziju države, akamo li pravu i pravnu – postaju mno-go jasniji. Naime, već je vreme da Ame-rikanci i njihovi evropski saveznici mi-sle na ”izlaznu strategiju” iz ”ne-stanja”ili bezdržavlja u kojem su držali i jošdrže Srbe i Srbiju, a koje se zvanično zo-ve tranzicija.

Prvo, od svega što su želeli jeftino, dane kažem u bescenje, kupiti – na trpezisu ostali NIS i EPS. Nafta i struja, dakle.I na tome se žurno i brižno radi. Ostaleprofitabilne kompanije i fabrike su pra-ktično već pazarili.

Pritom, nisu ni jednu jedinu podiglina našoj zemlji! Onako, da su došli saparama, pa na ledini izgradili neku fa-briku. Takve direktne investicije, doka-zano, uopšte ih ne interesuju. Oni bi sa-mo da uzmu već gotovo što odmah i si-gurno donosi pare. Pa, dokle traje. Kadkrava ne bude više davala mleko – ili ćeje odvesti u mesaru ili prosto poklonitidomaćinu da je on hrani dok može ihoće. Ili dok sama od sebe ne crkne..

E, kada dođe vreme da se Srbima ka-že da je to bila ta tranzicija i da su sami

krivi što su u njoj ostali bez vredne imo-vine i prirodnih bogatstava – trebaće imdržava Srbija. Da umiruje i eutanaziragrađjane! Da efikasno sprečava pobunuonih kojima će siromaštvo i osećaj pre-varenosti podići krv u glavu. Da ob-jašnjava kako je lagerovanje nuklear-nog i drugog opasnog otpada – našaprivredna budućnost. I tako dalje…

Za bezbednost ”odmarališta za NA-

TO-trupe u prolazu” – kako se zvaničnosada zovu vojne baze – neće morati dabrinu. Jer, sagradiće ih na delovima Sr-bije gde će glavnu ili svu vlast imati –manjine sa državotvornim ambicijama.Dakle, izvan Beogradskog pašaluka.

Zbog toga će nas sada požurivati sanovim Ustavom. Tražiće da Srbija budedržava građana, a ne Srba i ostalih gra-đana koji u njoj žive, što će izazvati bur-ne rasprave. I u toj buci usvojiće se ononjima najvažnije – Srbija kao država re-giona. Po šnitu koji će pasati i da je Srbi-ja konfederacija.

Za regione će se, naravno, tražiti au-tonomija kao da su federacije. A to će”nevladina javnost” da podrži. Kao štosada podržava nezavisnost Kosova iMetohije. I tako dalje….

”Dedržavizacija” SrbaPočetkom juna, a u formi raznoraznih

anketa na beogradskim ulicama, lansi-rana je i partola: ”Za mene je Beograd –Srbija!”. Kao, eto, mladi, obrazovani Sr-bi na kojima počiva budućnost ovezemlje, već su shvatili da u modernomsvetu nije važno kolika ti je država, nikom narodu pripadaš. Država je tamo isamo tamo gde je tebi dobro.

A da je Srbija već isto što i Beograd,zaključio bi svaki neupućeni gledalacglavnih televizija. I svaki gost na kultur-nim događanjima u prestonici. Uosta-lom, da nema izbora, saobraćajnih ne-sreća, poplava i ubistava – ne bi se niznalo za Srbiju izvan Beograda.

Na istom fonu ”dedržavizacije” Srbasu i sve grlatiji glasovi upozorenja dasrpski narod u Srbiji ima samo štete odpristigle braće preko Drine i Save. Jedantakav raskol sada bi itekako dobrodošaograditeljima Beogradskog pašaluka. Areakcija na te sejače razdora unutar srp-skog nacionalnog korpusa – nema! Jed-ni neće da reaguje, drugi utonuli u apa-tiju i beznađe.

Uzgred, u srpskoj javnosti još nemani slova o tome kako je Hrvatska od-lučila, a Bosna i Hercegovina prihvatila,da Zagreb svakom Hrvatu koji živi uBiH nadoplaćuje penziono osiguranjedo novčane kvote koja važi u Hrvatskoj.

Da je to Srbija uradila za Srbe u BiH,Sarajevo i Zagreb bi vrisnuli do neba, aVašington i Brisel bi zapretili sankcija-ma. Ali, Beogradu tako nešto ne padana pamet. Kako kad ne reaguje ni nasve žešće atake na samu Republiku Srp-sku, iako po Dejtonu na to ima pravo.

Da rezimiramo – Srbi su dobili Srbiju,a ne državu!

7

Pre neokoliko dana, američkiambasador u Beogradu, Majkl Polt, upozorio je srpsku javnost da se

nedostatak vizije budućnostiSrbije – ključni problem.

Ni veće ni potrebnije istine!

jun 2006. 8

Piše: Slobodan Reljić

Da su plemenitog Kristijana ŠvarcŠilinga pitali da li je normalno dase donese “politička odluka” ka-ko bi na Svetskom fudbalskomprvenstvu neka reprezentacija,

evo baš njegova nemačka, igrala i ruka-ma, da za nju ne važi ofsajd, da se njoj nesviraju faulovi – on bi se verovatno od sr-ca nasmejao. Pa gde su tu pravila i logika,pitao bi se svaki normalan čovek. Ali gdesu pravila kad je rešavanje problema naprostoru bivše Jugoslavije u pitanju?Švarc Šiling ne nalazi da se u tom slučajuvalja držati logike ili kakvih pravila. Predpitanjima o mogućem referendumu uRepublici Srpskoj on se setio da je “RSstvorena Dejtonskim sporazumom, kojine daje prostora za odvajanje”. (Oli Renje bio još mudriji: našao je da to pitanjenije na agendi Evropske unije!)

Švarc Šiling, u stvari, samo ponavljamantru zapadnih birokrata angažovanihu regionu. Jer, istini za volju, “pravniprincipi” kojih se Švarc Šiling setio nedaju za pravo Albancima da se bezuslov-no izjašnjavaju za otcepljenje od Srbije, ajoš manje bi se u njima moglo naći osno-va da iza tog pristupa stanu zapadnezemlje koje sebe vole da zovu “međuna-rodna zajednica”. Kad bi kome bilo doprava i sporazuma, našao bi u poslednjihsto godina ispisano toliko hartije i siluparagrafa koji integritet Srbije štite baronoliko koliko dejtonsku Bosnu drže pa-piri ispisani u onoj američkoj vazduho-plovnoj bazi.

Ali, malo koga u današnjoj “međuna-rodnoj zajednici”, kad se radi o Balkanui dalekim zemljama, zanimaju pravila,pravni principi, pravda. I “najtvrđi skep-tik” iz Brisela oko crnogorskog referen-duma, Havijer Solana, veselo je odmah-nuo rukom i pozdravio Lipkinu lakoćuodbacivanja svakog mogućeg prigovora,ali je “reagovao sa vidnom razdražlji-vošću” (“Handelsblat”, Hamburg) na pi-tanje “da li podržava i narodne referen-dume u španskim pokrajinama Katalo-

niji i Baskiji”. “Ozbiljno sumnjam da ćetamo ikad biti referenduma”, odbrusio jeHavijer, kome je na trenutak pala maskaa ispod nje se pojavio čovek od krvi i me-sa i nešto emocija. Mora da je onim Ba-skijcima koji su dolazili u Podgoricu davide kako se to dobija nezavisnost na re-ferendumu izgledao kao što je Miloševićizgledao albanskim aktivistima iz OVK.

Posle odlaska Crne Gore Srbijom je za-vladalo čudno osećanje. Većina građanase osetila pogođenim. U susedstvu, Ev-ropi i s onu stranu Okeana lako se mogloprepoznati ono što je novinarsko okouočilo u Zagrebu: “stanje euforije, kaoda se radi o vlastitom uspehu”. I dok jeraspevani Đukanović čestitao “nezavi-snost Srbiji”, drugi su “znali” da je prera-no. Nije kraj. Jer: “Kosovo je sada na re-du”, podseća Gazeta Šiptare iz Tirane. Islede nova nemoralna i neprincipijelnanagovaranja, pritisci, ucene i zamornoneiskreno off the record šargarepa-pita-nje: “Da li bi brz ulazak u Evropsku uni-ju bio adekvatna naknada za nezavi-snost Kosova?” (Da li je i to po Švarc Ši-lingovim “pravnim principima”?)

Srbija, “demokratska Srbija” (kako seod milja zove država diskontinuiteta po-sle 5. oktobra 2000), suočava se sa suro-vom istinom. “Kooperativnost” koja jeposle Miloševića proglašena za vrhun-sku vrednost sada se pokazuje kao – ne-dovoljna. Biti samo “kooperativan” sveviše se doživljava kao – slabost. A slabine dobijaju utakmice. Posebno ne važneutakmice.

“Kooperativna Srbija” se prećutno od-rekla podrške delu građana Crne Gorekoji su hteli da žive s njom u istoj državi.“Kooperativni Beograd” je na nedavniveliki pritisak na Republiku Srpsku daprihvati ustavne promene koje revidirajuDejtonski sporazum gledao sa himalaj-skih visina. Kao da predsednik ovedržave nije potpisnik dokumenta zastvaranje ovakve Bosne. Zbog Hagu ne-dostupnog Ratka Mladića (koga svi odre-da i bez presude imenuju “ratnim zločin-cem”) Evropska unija prekida pregovore

sa Srbijom, i to nekako u vreme kad Tri-bunal (s razumevanjem iste Unije) vraćaRamuša Haradinaja na Kosovo dajućimu mogućnost da učestvuje u političkomživotu. A “međunarodna zajednica” do-pušta da premijer pokrajine postaneAgim Čeku koga Srbija godinama osno-vano optužuje za masovne zločine protivčovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.

Nikad kraja spisku činjenica koje suSrbe u “kooperativnoj Srbiji” ostavile beznade da će skoro biti tretirani kao “norm-alan svet”. Da li to tonemo u stanje kadće prevladati osećaj da je “kooperativnaSrbija” samo međufaza na putu ka “Srbi-ji na kolenima”? Srbija je pred pitanjem:dokle može ići njena “kooperativnost” ada bude i za nju korisna? I šta joj ostajekao pristup kada ovakva “kooperativ-nost” postane nepodnošljiva? (…)

Ima li država Srbija, kao najautentični-ji zastupnik našeg opšteg interesa, šta dazaloži iza odlučnog stava koji bi nju po-stavio u ulogu partnera? Postoji li preo-vlađujuća svest da nas – u svetu deregu-lacija i sve izvesnijeg nadmetanja sila imoći – samo odlučnost i beskompromi-sna borba za naša prava ostavlja u igri?Šta su naša sredstva u toj borbi? Vojskakoja se sistematski razbija, demonizuje idemodernizuje deceniju i po? Diploma-tija u kojoj su i kadrovi koji su aktivnostkoncentrisali na podrivanje državne za-jednice i Srbije? Demontirane tajne služ-be koje bi morale da igraju sa filijalamanajjačih svetskih “servisa” i “agencija”?Inteligencija koja ne može da dobaci dal-je od dnevnopolitičkog ekspertstva? Ili,nacionalni konsenzus partija čije raspra-ve liče na svađe parničara iz humori-stičkih serija?

Ako je odgovor negativan, ako ovazemlja ne bude imala ništa za borbu zasvoj identitet i integritet sem “koopera-tivnosti”, onda nam ostaje samo da na-gađamo o posledicama stanja kad nekinarod duže živi sa osećajem poniženostii izopštenosti. Mračna perspektiva?

NIN

KOMENTAR

“Kooperativnost” koja je posle Miloševića pro-glašena za vrhunsku vrednost sada se pokazujekao – nedovoljna. Biti samo “kooperativan” svese više doživljava kao – slabost. A slabi ne dobi-jaju utakmice. Posebno ne važne

Lako}a ponizavanja Srbije

Piše: Branislav Matić

Kada je 1912. na belom konju prviujahao u oslobođenu Prištinu, iz kojebehu potisnuti Turci, veliki Milan Rakićje veoma dobro znao da se time zatvaragrandiozni krug. Kao kada se ličnostvrati u svoju biografiju i kada se narodvrati u svoju istoriju. Koracima njego-vog belca koračala je Pravda. Pravda nakoju se čekalo četiri i po veka.

Kroz oči pesnika, diplomate i vojnikana tu zemlju i taj grad gledala su poko-lenja stradalnika i anonimnih čuvara„zrna iz kojeg će sve ponovo nići“. Di-plomata je i u tom potresnom trenuostvarenja sna mogao zamisliti da će seu budućnosti pojaviti nove sile koje ćeSrbe primorati da pod borbom privre-meno ustuknu sa Kosova. Ali teško daje diplomata, pesnik i pogotovu vojnikmogao prihvatiti pomisao da će Srbijednom biti naterani da za sudbinu sve-tinja igraju sa bašibozukom i mafijomjednu nameštenu utakmicu, da učest-vuju u grozničavoj trci na sobnim bici-klima. Još teže je mogao prihvatiti da će,

kad je o Kosovu reč, pravo na hrabrost iuzvišenost biti ismejano i ukinuto, za-menjeno vrednostima „čmara sveta“ i„ideologijom droba“.

Ali, eto, biva, dođu i takva vremena.

MAMAC ZA FAUSTESlobodan Antonić je poslednji u du-

gom nizu onih koji su smireno, bez pa-tetike, ispisali tu važnu rečenicu: „Koso-vo za Srbe nije stvar racionalnosti, onoje stvar identiteta.“ Sopstva. Duše. Pre-govarati o Kosovu znači cenkati se okoduše. Faustovska situacija, opasna zasvakog aktera sasvim konkretno i di-rektno. To je tačka gde prestaje politika,a počinje sudbina.

Milošević je imao pljačkašku hiperin-flaciju, piramidalne banke, podržavlje-nu mafiju, pola miliona demonstranatapod prozorom i toliko izbeglica na gra-nici, davao je stare srpske gradove i re-gione kao raskalašne napojnice u dej-tonskoj krčmi, izručio je Krajinu i omo-gućio Hrvatskoj najveću simulaciju po-bede u istoriji ratovanja na ovim prosto-rima. Ali je čvrsto držao kormilo i uži-

vao, nemojmo se lagati, većinsku podr-šku. Pao je tek kad je napustio Kosovo,ne shvatajući ni do danas da je nadasvetime nepovratno presudio sam sebi i dase to nije moglo pokriti stupidnim fra-zama iz „Dnevnika 2“ RTS-a. Da je svedrugo sačuvao a napustio Kosovo, istobi prošao. To više nije bila politika negolična sudbina. To nije taktičko pitanje,ili dosetka marketinških mrdalica, negogranica između biti i ne biti. Više mu senije moglo dogoditi ništa što nije za-služio. I ako neko od njega ipak napraviheroja i mučenika, biće to upravo onikoji mu sude što je uopšte pokušao, ma-kar i katastrofalno pogrešno, da braniKosovo. Ne zaboravimo ni ovo: Miloše-vić nije ni prvi ni poslednji visoki srpskipolitičar kome je Kosovo bilo strašnosudilište, ili im je zbog Kosova presuđe-no. Bilo je, videli smo, i više „smrtnih

jun 2006.9

Podsetnik za srpske pregovarače

MOC KOSOVA

KOMENTAR

Pregovarati o Kosovuznači cenkati se okoduše. Faustovska situa-cija, opasna za svakogaktera sasvim konkret-no i direktno. To jetačka gde prestaje poli-tika, a počinje sudbina

Aleksandar Simić i Slobodan Samardžić saAlbertom Roanom na pregovorima u Beču

jun 2006. 10

KOMENTAR

slučajeva“. Oni na čijim imenima se da-nas zaustavila kuglica za vođenje pre-govora moraju, zbog Srbije i zbog sebe,biti svesni ovakvog metapolitičkogznačenja i moći Kosova. Nekada bi sereklo: posvetiti se ili propasti. Moder-nom uhu bi to isto trebalo kazati drukči-je, ali u oba slučaja konsekvence su ja-sne i lične.

NIJE GOTOVOPozicija srpskih pregovarača jeste

teška, ali i čista. Sada, kad su najzad sa-brani i imenovani, svako normalan uovoj zemlji dužan je da im barem ne od-maže. Od sad do okončanja „pregovo-ra“, Srbija mora postati zemlja u kojojsu paščad vezana, a kamenje razveza-no. Nikakav defetizam, malodušnost,„ironijski diskurs“ ili ideal potrošačkekorpe ne smeju im biti dodavani u bre-me. Takav pristup Kosovu nije nikakva„mitomanija“ ni „grcanje u nacional-nom sentimentu“, kako se rugaju beo-gradsko-kumrovački svršeni kursistiameričkog nacionalizma. To je pravo navernost naspram podljudskog pragma-tizma, prednost visine nad debljinom,srca i glave nad stražnjicom. To je ko-načan odgovor na pitanje: „Šta ti je važ-nije – čast ili život?“

Onaj ko kaže da Srbija danas bira iz-među Evrope i Kosova pokušava da nasslaže i da nam ukine ma kakav izbor.Onaj ko tvrdi da će „sve biti završeno ibez srpskog pristanka“ ili je neznalica,ili varalica. Relevantan srpski potpis –ne Svilanovićev ili Draškovićev, narav-no – predstavlja jedinu prevodnicu izužasnog dalekosežnog nasilja nad Srbi-jom u kakav-takav legalizam. I nije ni-kakva tajna šta će sve biti činjeno da setakav potpis iznudi. Ali taj srpski pot-pis, uz strpljenje i kreativan pristup uokviru dopustivog, najmoćnije je pre-govaračko oružje u srpskim rukama.

U krajnjem slučaju, niko u srpskomtimu i u Srbiji ne sme zaboraviti: Koso-vo može biti oteto, može biti izgubljeno,ali ne sme biti dato. Nikada, ni pod ka-kvim uslovima. Kosovo nije puka terito-rija koja može biti kompenzovananečim drugim: novcem, statusom, dru-gom teritorijom. Oteto ili izgubljenoKosovo – to je uvek bilo privremenostanje. Dato Kosovo je trajno, neizbrisi-vo prokletstvo. Ruka koja svojim potpi-som daje Kosovo je ruka ubice Srbije. Aprema takvima neće imati milosti niBog ni rod. Čak ni dušmani.

EVROPA NACIJA

Zašto deo međunarod-ne zajednice žuri daokonča pregovore ostatusu Kosova i Meto-hije do kraja godine?

Piše: Mirko Radonjić

Vlastima Srbije i njenim pregova-račima trebalo je samo nekoliko“bečkih rundi”, pa da shvate dase približavaju zamci ka kojojih vode partneri iz međunarod-

ne zajednice i - kalendar. Zvanični Beograd poslednjih nedelja

u jedan glas ponavlja da pregovori obudućem statusu Kosova i Metohije nesmeju biti oročeni - da bi ih uopšte bilo.Razgovori o decentralizaciji Pokrajine

sve su, naime, razdanili: vreme se trošiu ćorsokaku, trčanjem u mestu. Dogo-vora nema, ni o čemu, a vođa pregovo-ra Marti Ahtisari uporno ponavlja dasve mora da bude završeno do kraja go-dine. Isti signali dolaze i iz Amerike,dok je Evropa, za sada, uzdržana.

Pozicija Srbije je jasna: svesna da imasolidne argumente za stav da Kosmettreba, makar formalno, da ostane u nje-nom sastavu, o statusu želi da - prego-vara. Pregovora, međutim, neće ni biti,ako priče o “tehničkim pitanjima”, po-put reforme lokalne vlasti, zaštite spo-menika i raspodele dugova, potraju to-liko da, po njihovom završetku, ostanetaman toliko vremena da Marti Ahtisari,ili njegov pomoćnik Albert Roan, oddve strane pokupe mišljenja o tome ka-kva budućnost Kosmeta treba da bude.Šta će im Beograd i Priština reći, već sezna. Posle toga, svi su izgledi da bi pred

BEZIZLAZNI KOŠMARza buduće generacije

Zna šta hoće: Marti Ahtisari

jun 2006.11

Savet bezbednosti UN “sletelo” gotovorešenje, a Srbija bi sa svojim pravnim iistorijskim argumentima mogla da zai-gra kolo, usred Beogradskog pašaluka.

Neznanje, ili?Ovakva opasnost postoji, iako pitanje

budućeg statusa Kosova i Metohije spa-da u onu najtežu grupu problemameđunarodne politike, za koje iskusni iiskreni analitičari otvoreno kažu: turešenja nema. Ako se, štaviše, govori o“konačnom” statusu KiM, onda to višenije ni kriza bez rešenja, nego - bezizla-zni košmar za buduće generacije. Kažese da takvi problemi mogu samo da se“rešavaju”, ali ne i da se “reše”. Oni suposledica novog doba; nekada, rešavanisu legitimno - silom i dogovorommoćnih, uz nametanje slabima. “Uprav-ljanje krizama” (“crisis management”),upravo zbog njih je postala popularnanaučna disciplina.

Primera takvih, dugotrajnih i ne-rešivih konflikata, je mnogo: na Bli-skom istoku, “konačno rešenje” za Izra-el i Palestinu traži se već 60 godina.Vođeno je mnogo runda pregovora.Jedna za drugom, one su propadale, i“privremeni status” definisan je nasil-jem, ratom iz koga je Izrael, s ame-ričkom potporom, uvek izlazio kao po-bednik. Indijsko-Pakistanski spor trajeotkako je Indije i Pakistana. U dalekoblažem slučaju od svih pomenutih, de-mokratskoj Argentini još ne pada na pa-met da prizna britanski suverenitet naFoklandskim ostrvima, gde su ljudi, izinata, vozili levom stranom puta i kadasu Argentinci, za vreme okupacije, pro-menili to pravilo.

Uprkos svemu, deo onoga što se nazi-va “međunarodnom zajednicom”, tan-dem “duplo A” - “Amerika - Ahtisari” -

želi da pregovori o statusu Kosmeta bu-du gotovi već do Nove godine. Da li jereč o elementarnom neznanju, ili lošojinformisanosti? Sigurno ne. Amerika jeigrala ulogu u svim konfliktima posleDrugog svetskog rata i njena admini-stracija, uz vlade starih kolonijalnih sila,najbolje zna kako treba rešavati trvenjameđu narodima. Bivši finski predsed-nik Marti Ahtisari, izaslanik UN saogromnim stažom, ima samo malomanje iskustva...

Moskva pitaTrku tandema “duplo A” ka konač-

nom statusu ne podržava Rusija. To jepotvrdio i ruski ambasador u BeograduAleksandar Aleksejev, u okviru preda-vanja o prioritetima ruske spoljne poli-tike na Balkanu, na beogradskom Insti-tutu za međunarodnu politiku i privre-du, petog juna.

- Neobjašnjiv je stav da pregovori ostatusu Kosova moraju da budu za-vršeni do decembra 2006. - Pitam se: azašto ne do januara, ili februara 2007?Važno je da rešenje budu kompromi-sno, i da se do njega dođe kroz direktandijalog. To neće biti lako, ali, tim pre,moramo imati mnogo strpljenja. Nije nivreme ni mesto da se održavaju neke tr-ke - rekao je Aleksejev.

Današnja Međunarodna kontakt gru-pa umnogome podseća na stari “kon-cert velikih sila”, koji je, po ustrojstvuEvrope s Bečkog kongresa, čitav vek -sve do Prvog svetskog rata - uspešnočuvao mir na kontinentu, na principu“ravnoteže moći”. Rusija je tada bila ve-liki teg na evropskoj “vagi”, do 1850-ih -težak skoro kao svi ostali zajedno. Ru-ska ekonomska moć danas ubrzano ra-ste, a nju, kod velikih zemalja, običnosustižu vojna, i politička. Da li se,možda, “velikima” sa Zapada i zbog to-ga - žuri?

Ulaganje u budućnostDrugi, sličan, razlog za žurbu odnosi

se na Srbiju. Zemljama koje su ne-sređene, siromašne i savršeno nesvesnesvojih vrednosti i potencijala, najlakšeje nametnuti nemoguće. Srbija je takvazemlja. Ove godine, ostala je bez CrneGore. Srbija 2006. godine još je savršenplen za grabljivce.

U Beogradu je šestog juna održanakonferencija “Kosovo: status i standar-di; ka obezbeđivanju regionalne bez-bednosti i stabilnosti”, u organizacijiHelsinškog odbora za ljudska prava uSrbiji.

U svečanoj odaji Hotela “Interkonti-nental”, u prisustvu Škeljzena Malićija iAzema Vlasija, posebno oštri prema po-litici Beograda bili su predsednik Libe-ralno-demokratske partije Čedomir Jo-vanović i član predsedništva Građan-skog saveza Srbije Zoran Ostojić. Ilu-stracije radi, navešćemo nekoliko “hito-va” s tog skupa.

Objašnjavajući zašto Srbi s Kosova neulaze u institucije, dok njihovi zemljaciu Hrvatskoj s HDZ-om čine vladajućuvećinu, Ostojić je rekao:

- To je moguće, jer Srbi u Hrvatskojnisu pod kontrolom mračnih, konzerv-ativnih snaga desnog neostaljinizma uBeogradu.

Drugi “antistaljinista”, lider LDP Če-domir Jovanović, rekao je, izmešu osta-log i da su “strahovi koji danas postojena Kosovu, posledica politike Beogradakoji ih kreira”. Jovanović je rekao i da“nije sporno” da će status Kosova bitiodređen već ove godine.

Iako su Vlada, predsednik i zvaničnadiplomatija shvatili vremensku zamkutandema “duplo A”, neki političari u Sr-biji u tome, izgleda, nisu uspeli. Moždasu, ipak, sve shvatili, i upravo u tome vi-de svoju priliku. Možda i u podršci nji-ma, neko vidi svoju dobru investiciju ubudućnost.

POLITIKA

Razgovori o decentralizacijiPokrajine sve su, naime,

razdanili: vreme se troši ućorsokaku, trčanjem u mestu.Dogovora nema, ni o čemu,

a vođa pregovora Marti Ahtisari uporno ponavlja dasve mora da bude završeno

do kraja godine

Srpski pregovarački tim: vreme se troši trčanjem u mestu

jun 2006.

SKANDAL

Piše: Dr Mirjana Anđelković Lukić

Stari kineski strateg, koji je živeou Kini pre više hiljada godinagovorio je da je pobediti nepri-jatelja na bojnom polju dobro,ali pobediti ga bez borbe je naj-

bolje. Današnji stratezi i „bogovi rata“primenjuju ovu vojnu doktrinu na naj-vulgarniji način. Organizovanjem obo-jenih revolucija, počev od naše, petook-tobarske, čija je boja bila crno-bela, (cr-na pesnica na belom polju zastave, iobratno), do narandžaste ili ružičaste.

Taktika čoporaNajveća vojna sila sveta je ušla na te-

ritorije zemalja nekadašnjeg istočnogbloka i na „miran“ način ih okupirala.Primenjena je taktika čopora, koji imasvog predvodnika, dobro plaćenog, raz-ume se, a koja se sastoji u izvođenju štovećeg broja nezadovoljnih ljudi na uli-ce. Za ovakav prevrat koriste se izborina kojima se obavezno jedna strana fi-nansira sa zapada, odnosno direktno izSAD ili CIA-e. Ova strana mora i da po-bedi, dobila izbore ili ne, jer bi pare ko-je su joj date bile uzalud bačene.

Posle „demokratskog“ osvajanja vla-sti, gazda uspostavlja vojne baze, dovo-di veliki broj vojnih i civilnih instruk-tora, i sprovodi reformu oružanih snagau svoju korist, naravno, a pod izgovo-rom da se što pre uključe u NATO. Na-rod još uvek u pobedničkoj euforiji neshvata da je upao u paukovu mrežu.Ovaj scenario je na našem tlu uspešnosproveden uz zdušnu pomoć domaćih‘’demokrata’’.

Puzeća okupacija naše zemlje počinjeod petooktobarskog prevrata, kada suširom otvorena vrata britanskim i ame-ričkim vojnim „instruktorima“ da uđu unaš Generalštab i da počnu s reforma-

ma, a ustvari da u mirnodopskim uslo-vima rasturaju vojsku koju nisu moglivojnički da neutrališu 1999 godine. Naj-važniji čovek u našem javnom i poli-tičkom životu postaje američki ambasa-dor. Prvo Montgomeri s njegovom da-mom, a danas Majkl Polt, doduše beztrenutnog eksponiranja dame. Bez nje-govog, ambasadorovog aminovanja ni-šta se u zemlji ne preduzima. Čak je našao za shodno da pohvali

dodelu nacionalne frekvencije televizijiFoks, uz tvrdnju da će to doprineti veli-kom poboljšanju našeg televizijskogprograma. I ja sam ubeđena da će zaistadoprineti, ali ispiranju mozga naciji, na-ročito mladima, zbog čega su kod nas iinstalirane razne obojene televizije. Je-dino ne znam koja je boja rezervisanaza TV Foks!

Razaranje i gašenjeOkupacija je uvek podržavana propa-

gandom. Gromoglasnom propagandomu korist prigovora savesti i maksimalnimsmanjenjem vojnog budžeta, direktno seuticalo na smanjenje borbene gotovostinaše vojske, smanjen je broj regruta zavojno služenje vojske, a povećan brojonih koji se opredeljuju za civilno. Uskladu s „evropskim načelima“ donet jezakon o aboliciji svih onih koji se nisuodazvali na poziv za služenje vojske.

Uništene su sve naučne institucije uvojsci, počev od Vojnih instituta razli-čitih profila, geografskog, istorijskog,tehničkog. U Vojnotehničkom institutu,koji je bio nosilac razvoja novih materi-jala i tehnologija u ratnoj tehnici, uga-šeni su svi važni sektori: Sektor vozila,ABHO zaštite; osoblje ogromne biblio-teke VTI-a kao i ono iz redakcije VTI-aza izdavanje naučno-stručnih publika-cija i časopisa, svedeno je na minimums namerom da se otpusti, Sektor za ma-

terijale i zaštitu je do kraja razoren,ostalo je nešto malo istraživača u Odel-jenju za metale i eksplozivne materije.

Istraživanja su zamrla, jer nema doto-ka novca, tako da istraživači tavore umraku, čekajući šta će se dogoditi. Nekiodlaze dobrovoljno, a oni koji su preva-lili 40 godina života, znajući da ih nikoneće primiti na posao bez obzira na nji-hovo ogromno znanje i iskustvo, često is akademskim titulama magistara i dok-tora, čekaju ili penziju ili otkaz. A neka-da su bili rame uz rame sa svetskimistraživačkim institutima svog ranga!

Ovi sumorni uslovi rada u nekad elit-nim vojnim naučno-istraživačkim usta-novama ukazuju na postojanje mnogoopasnije namere „mekog“ okupatora pocelokupnu strukturu naše vojske idržave. Smanjuje se i postojeći broj pro-fesionalnih vojnih lica, jer svi koji su na-punili 30 godina staža, ili proglašeni zaneperspektivne, moraju da odu u penzi-ju. U suštini, radi se o ogoljenom ob-računu ‘’mekog’’ okupatora sa vojskomkoju nisu vojnički pobedili. U uslovimapuzeće okupacije, „demokratske“ vlastidanas demontiraju sve najvažnije vojnestrukture.

Posebna je hajka na vojne obaveštajneinstitucije, koje su u toku NATO agresi-je uvek bile korak ispred neprijatelja. Nanajgrublji način je u sredstvima javnoginformisanja ova služba ocrnjena i upo-

12

U senci reforme vojske

Puzeća okupacija SrbijeSve se u vojsci SCG osipa i rasprodaje. Jedinošto je „uspešno“, (bar po izjavama ministravojnog i raznih stranih vojnih eksperata), to jeizvoz srpskog topovskog mesa u strane vojnemisije i rad na reformisanju vojnih snaga

Vojska u totalnom raspadu

jun 2006.

ređivana sa nekim ozloglašenim, tipaKGB ili rumunske, te istočnonemačke.Naravno, svuda gde ima ljudi ima i od-ređenih slabosti, ali je činjenica da je voj-na služba bezbednosti bila velika zaštitai zemlje, i pripadnika vojske.

Danas u cilju „transparentnosti“, sveje razoreno i dovedeno do apsurda.Stvara se neka vojska koja nije u duhunaše tradicije, a ni u cilju zaštite naše te-ritorije i naroda. Ubačena je u srpskujavnost tvrdnja da nam vojska nije nipotrebna, jer ćemo ući prvo u Partner-stvo za mir (pa i Rusija je u njemu, zarne?) a onda ćemo i u NATO i nema višeratovanja! Nepotrebnost vojske se ujavnosti Srbije veoma dobro primila,posebno u dezerterskim krugovimamladih „lavova“ demokratije.

Gorki plodovi naše zabludeSve se u vojsci SCG osipa i rasproda-

je. Jedino što je „uspešno“, (bar po izja-vama ministra vojnog i raznih stranihvojnih eksperata), to je izvoz srpskogtopovskog mesa u strane vojne misije irad na reformisanju vojnih snaga. Ujavnosti se sve češće pominje češkinačin reforme vojne i civilne službe bez-bednosti. Po tom, češkom modelu,kompletna služba se rasformirava i us-postavlja se potpuno nova organizacijas novim ljudima. Mi, kako sve radimo iviše od onog što od nas traže, taj modelćemo možda u potpunosti primeniti ina vojsku. Ne treba mnogo mašte pashvatiti kakav će to haos da bude i ka-kve će posledice imati po bezbednostzemlje i njenog stanovništva.

Aktuelni ministar vojni je bio izuzet-no zadovoljan što je skupština SCG iz-glasala da naši pripadnici vojske moguda učestvuju u „mirovnim operacijama“uz NATO snage u Avganistanu i Burun-diju. Egzaltirani ministar je izjavio da ćetrenutno u te zemlje biti poslato po šestpripadnika vojske i veoma je zadovol-jan brojem dobrovoljno prijavljenih po-laznika za takve operacije.

Naravno, sve se to dešava uz fanfareodobravanja „demokratske“ vlasti kojasledi „demokratske principe“ Evrope.Ne reče ministar vojni kolike će platevojnika na avganistanskom ili burundij-skom terenu da budu, ali u odnosu nabednu platu koju ovde primaju i 500evra im je ogromno!

Ne reče ministar ni da je pomenuo akamoli zatražio da se naših manje odhiljadu vojnika rasporedi na Kosmetu,u sastavu KFOR-a, jer i to je “mirovnamisija’’ zar ne? Sadašnjeg ministra voj-

nog kao ni njegove prethodnike uosta-lom, ne zanima ispunjavanje Rezolucije1244. On je srećan što naši odlaze u Av-ganistan i Burundiju! Zna se i pod čijukomandu! Isključiva motivacija vojnikaza odlazak na tuđa opasna i nemirnapodručja, je na žalost novac.

Istorija je pokazala da je najamna voj-ska po pravilu kukavička u borbi i nasil-na prema golorukom stanovništvu. Topotvrđuju učestali događaji ranjavanja iubijanja nevinog civilnog stanovništvau Republici Srpskoj. Videla se „delo-tvornost“ i „opravdanost postojanja“snaga KFOR-a u toku martovskog po-groma Srba 2004. godine, kad su se svinajamnici razbežali kao miševi pred šip-tarskom ruljom i ostavili goloruko sta-novništvo bez zaštite. Pripadnicima ta-kve, najamničke vojske je najvažnije da

dobiju dobru platu, da se dobro prove-du i da sačuvaju glavu do završetka nji-hovog boravka na tuđoj teritoriji. Osta-lo ih se mnogo ne tiče.

Danas, šest godina posle „demokrat-skog“ prevrata, ubiramo gorke plodovenaše zablude. Živimo u osiromašenoj,opljačkanoj i okupiranoj zemlji, u kojojsu uspešni jedino tajkuni, koji srpskinarod nazivaju lenjim i koji svojoj“vrednoj” deci kupuju luksuzne vile istanove po Londonu. Nama ostalimaništa drugo ne preostaje nego da na sle-dećim izborima zbijemo redove i izabe-remo patriotsku stranku, ma koliko nebila po volji britanskom ambasadoru iostalim gazdama. Šta nam još moguučiniti a što već nisu?

Srpsko ogledalo

SKANDAL

13

Posebna je hajka na vojne obaveštajne institucije, koje su u toku NATO agresije uvek bile korak ispred neprijatelja.

Na najgrublji način je u sredstvima javnog informisanja ovaslužba ocrnjena i upoređivana sa nekim ozloglašenim, tipaKGB ili rumunske, te istočnonemačke. Naravno, svuda gde

ima ljudi ima i određenih slabosti, ali je činjenica da jevojna služba bezbednosti bila velika zaštita i zemlje, i

pripadnika vojske

jun 2006. 14

Piše: Đuro Bilbija

Pravi junaci sličnih vesti najradi-je bi da takve vesti prođu ne-primećeno, a i da njihova stvar-na uloga ostane u senci. Čestotako i biva, jer oni sami i njiho-

ve zemlje diriguju i vestima, ali ovogaputa nije baš sasvim.

Poslanik Izetbegovićeve Stranke de-mokratske akcije u Predstavničkom do-mu BiH, izvesni Mehmed Žilić, uskopi-stio se i odbio da glasa za “ustavneamandmane”, uprkos tome što je i nje-mu bilo potanko objašnjeno, i kristalnojasno, da oni istovremeno dedejtonizu-ju i Bosnu (približavajući je klasičnimdržavama) i Republiku Srpsku. Tolikose Žilić uzjogunio, da su direktan priti-sak na njega, na kraju, morali da izvršei predstavnik Evropske komisije u Sara-jevu Majkl Hemfriz i američki ambasa-dor Daglas Meklheni.

Tako i toliko, da su Hemfriz i Meklhe-ni bili prisiljeni da pred reflektore iznesusve ono što rade zakulisno i, po pravilu,samo sa liderima najvećih parlamentar-nih stranaka. A da sve bude još neprijat-nije i kompromitantnije – Žilić, koji bi(kao i SDA u celini) Republiku Srpskunajradije ukinuo, pred njihovim “ube-đivanjem” upravo zato nije popustio.

Jedino naivni mogu sumnjati da ćeVašington i Brisel na kraju naći rešenjeza Žilićevu “jednačinu sa jednom nepo-znatom”. Ne znati da su u Bosni protek-toratska i zla “konzulska vremena” i dastoga domaćim političarima i institucija-ma komanduje Ešdaunov naslednikKristijan Švarc-Šiling, a da Amerika iEvropska unija - i njima i njime - uprav-ljaju preko Meklhenija i Hemfriza. Srbi-ja, hvala Bogu, nije još ničiji protektorat,ali i ona živi svojevrsna “konzulska vre-mena”. Ambasadorska vremena.

Javno zadovoljstvo prvog američkogdiplomate u SCG, Majkla Polta, činjeni-com da je među dobitnicima naše naci-

onalne frekvencije i Foks, desničarskatelevizija milijardera Ruperta Mardoka,dvostruki je dokaz. I da politika i moćBele kuće imaju nemale zasluge za tuodluku. I da sam Polt ulogu “prvogkonzula” u Beogradu može uspešno daigra i bez Meklhenijevog baktanja sa ne-poslušnim poslanicima.

Istovremeno javno nezadovoljstvoMihaela Derusa, otpravnika poslova ne-mačke ambasade u Beogradu, time štofrekvenciju nije dobio i RTL, samo jepokazalo ko je Meklheni u Beogradu. Ipotvrdilo da Vašington još uspešno rea-lizuje bar prva dva od tri velika geopo-litička imperativa Amerike u viđenjuZbignjeva Bžežinskog: izbeći sudaremeđu zapadnim vazalima i držati ih ustanju zavisnosti koju opravdava njiho-va bezbednost, negovati poslušnost šti-ćenih subjekata i sprečavati varvare daformiraju ofanzivne saveze.

A potvrdilo je i da ambasadorska“konzulska vremena” u Srbiji nisu istošto i u Bosni. Bolje rečeno: bar zasad jošnisu isto, ali to mogu postati u ne takodalekoj budućnosti – ako vlast u Beo-gradu pred gazdama Poltova i Derusabude popuštala kao dosad.

Ukoliko ta “pupčana vrpca” ne budepresečena, moglo bi nam se dogoditiproročanstvo jednog bivšeg francuskogdržavnika: da postanemo zemlja i na-rod koji su izgubili samopoštovanje, pa– samim tim – i glavni preduslov i raz-log za dalje postojanje.

Uprkos svemu ovome, državni vrhSrbije ne pokazuje da je makar shvatioprirodu opasnosti. Još manje: da je sve-stan koliko tu opasnost fatalnijom činistanje u državnom vrhu i unutar nacio-nalne političke i kulturne elite. A da svebude još tragičnije, stvari ne stoje mno-go bolje ni među vodećim srpskim inte-

POLITIKA

Nova konzulska vremena u Bosni i Srbiji za nejasnu i nesigurnu budućnost

Srbijabezotpora

jun 2006.

lektualcima. Primera radi, pesnik Milo-van Danojlić pripada intelektualnomkrugu koji je uveren da je ključna greš-ka Srbije što posle 1990. godine nije po-puštala pred novim gospodarima sveta.U ime tog svog rezona i izgovara: “SADsu izašle kao pobednik iz hladnog rata iborbe protiv SSSR-a i odmah, po prirodistvari, krenule u osvajački pohod naostatak planete.

Mi smo se našli na jednom od prava-ca tog pohoda. Naši predvoditelji nisushvatili daje otpor uzaludan, da trebahitno tražiti primirje i izlaziti u susretzahtevima jačega”.

Citirano ne daje odgovor na nedou-micu: da li bi Srbija tokom protekle de-cenije i po imala drugačiju – i bolju –sudbinu, sa mnogo izglednijom i povo-ljnijom i bližom i daljom perspektivom,da je popuštala samo nekim ili svimameričkim zahtevima i pritiscima. Ali,čini se da ga daju ove Danojlićeve reči:

“Zapad je bio mobilisan protiv Srbije,pošto su mnoge zemlje procenile da,povodom jedne male i nesređene zem-lje, s toliko nerešenih unutrašnjih pro-blema, ne vredi postavljati načelna pi-tanja o kršenju međunarodnog prava,poštovanju suvereniteta i tako dalje.Nadale su se da ih to bezakonje nećemnogo koštati, da će Milošević brzo pa-sti i da će se sve još brže zaboraviti. Onje neprestano pravio ustupke i nijedannjegov ustupak nije bio dovoljan. Tra-žila se kapitulacija i potpuno gospoda-renje Balkanom na kome Srbija držiključni položaj... Greška srpskog ruko-vodstva je bila u tome što nije blagovre-meno razumelo daje propast Jugoslavi-je nezaustavljiva i da protiv SAD ne mo-že voditi rat”.

Iz ovoga “viri” osnovni zaključak: tre-balo je na vreme ispunjavati sve ame-ričke zahteve i pristajati na sve ucene,makar to značilo tek nešto malo zaka-mufliranu kapitulaciju pred novimosvajačima Balkana i pokoriteljima sve-ta. Sa dodatkom: to bi nas manje bolelo,tako bismo bolje prošli i mnogo manjestradali i izgubili. Međutim, mi se – bašu “najboljoj” nacionalnoj tradiciji – nioko ovoga nismo složili ni do danas.Naime, akademik Kosta Čavoški samoje jedan od onih koji rezonuju drukčije.Sam Čavoški sa Danojlićevim rezonompolemiše ovako:

“Da je nekim slučajem spreman da is-traje u svom stavu, Danojlić bi saveto-vao da od svega dignemo ruke i odmahdamo sve što se od nas traži: Kosovo iMetohiju Arbanasima, Vojvodinu – Ma-

đarima, Hrvatima i, možda, Rumunima,a Rašku bosanskim muslimanima kojise sada predstavljaju kao Bošnjaci. Amoje je tvrdo uverenje: ukoliko nemanikakvog otpora, pa se na svaku ucenuodmah pristaje (kako to predlaže Milo-van Danojlić), onda se ide do kraja pa sezahtevaju potpuni poraz i kapitulacija.Ako se pak pruži primeren otpor i po-kaže bar izvesna snaga – makar i znatnomanja od sile koja ucenjuje i preti – po-stoje dobri izgledi da će se proći znatnobolje nego u slučaju kada se na sve i bezikakvog otpora pristaje”.

I bez posebnog naglašavanja, jasno jeda se Danojlić i Čavoški glože i zbog ne-postojanja nacionalnog konsenzusa onovim “konzulskim vremenima” i – do-duše, indirektno – oko ključnog stava-preporuke Srpske pravoslavne crkve daSrbija – ukoliko joj rešenje za Kosmetbude nametano – južnu pokrajinu pro-glasi okupiranim delom svoje teritorije.Jer, prema Danojliću i njegovim istomi-šljenicima: sa “okupacijom” bi, u naj-manju ruku, trebalo krajnje opreznopošto bi nam se mogla obiti o glavu. AČavoški i oni koji su s njim saglasni:očito tvrdo veruju da bi proglašavanje“okupacije” upravo pomoglo da se barovoga puta izbegnu “potpuni poraz ikapitulacija”, da bi baš to bilo pokazi-vanje “razumne snage” koje bi stvoriloizglede “da se prođe znatno bolje negou slučaju kada se na sve i bez ikakvogotpora pristaje”.

S obzirom na stanje duhova u Srbiji,unapred je isključeno da Danojlić i Ča-voški svoj spor izvedu do kraja i da seoko najbitnijeg kako-tako slože. A i ka-da bi se to dogodilo: to ne bi ništa pro-menilo. Suštinu njihovog sporenja – ipovodom novih “konzulskih vremena”,koja se postepeno-neprimetno mogu iz-roditi i u meku atipičnu okupaciju, i okoproglašavanja “okupacije” Kosova i Me-tohije - morali bi jedan drugome razja-sniti Boris Tadić, Vojislav Koštunica,Vuk Drašković i Zoran Stanković.

Sa koliko-toliko jasnim i usaglašenimprocenama: šta je za Srbiju u savreme-nim uslovima – naročito u slučaju “ko-načnog statusa Kosova” - prihvatljiv ineizbežan “primeren otpor” i da li biproglašavanje “okupacije” bilo razum-no i dugoročno korisno demonstriranje“znatno manje”, ali ipak “izvesne sna-ge” sa kojom se, u konačnom saldu,prolazi “znatno bolje nego... kada se nasve i bez ikakvog otpora pristaje”.

Nema sumnje, upravo ovo bi – ukoli-ko je još uopšte moguće, s obzirom daje državni vrh Srbije mnogo bliži Da-nojliću nego Čavoškom i da nova “kon-zulska vremena” ne doživljava kaosmak sveta – za naše vođe bio, u nekuruku, Heraklov podvig s obzirom da bipodrazumevalo istovremeno pravljen-je makar skice nacionalne geostrategije.

Utoliko pre što se ni do stava povo-dom “okupacije” ni do srpskog geostra-teškog minimuma ne može doći ako se– kao što je pred smrt govorio ZoranĐinđić – nema vizija i Srbije i sveta bar50 godina unapred. Ukoliko Tadić,Koštunica, Drašković i Stanković pritom (čega je Đinđić takođe bio svestan)ne budu vodili računa i o tome šta će onjima i njihovim potezima kroz polaveka misliti potomci i sunarodnici.

U najkraćem: ako ne budu potpunosvesni da bez pravog odnosa premanovim “konzulskim vremenima” nećemoći da zauzmu istorijski ispravan stavni prema “konačnom statusu Kosova”ni prema “okupaciji”.

POLITIKA

15

A potvrdilo je i da ambasador-ska “konzulska vremena” u

Srbiji nisu isto što i u Bosni.Bolje rečeno: bar zasad još ni-su isto, ali to mogu postati une tako dalekoj budućnosti –ako vlast u Beogradu pred ga-zdama Poltova i Derusa budepopuštala kao dosad. Ukolikota “pupčana vrpca” ne budepresečena, moglo bi nam se

dogoditi proročanstvo jednogbivšeg francuskog državnika:da postanemo zemlja i narodkoji su izgubili samopošto-vanje, pa – samim tim – i

glavni preduslov i razlog zadalje postojanje

I RTL ostao bez frekvencije

DOKUMENTACIJA

Piše: Dobrica Ćosić

Moje sveske su ispisane.Moje ideje su izgovorenei od mnogih savremeni-ka poreknute, zbog čeganisam nesrećan. A nekamoja predviđanja su me

ljudskim nesrećama potvrdila, zbogčega jesam nesrećan čovek. Koje mojeznanje i iskustvo ljudima premorenimsrpskom stvarnošću može da pripali ra-zumnu nadu u budućnost podnošljivi-ju od sadašnjice, pitam se sa nedoumi-com.

Jeseni 1967. godine predavanje naKolarčevom narodnom univerzitetu“Kako da stvaramo sebe”, započeo samovim rečima: “Kako da stvaramo sebe,odnosno svoj ljudski svet i uslove, pi-tanje je koje samo sobom nosi izvesnofilozofsko opredeljenje i stav prema os-novnim vrednostima.

Na to se pitanje danas mora odgova-rati racionalno i sa novom istorijskomvizijom. Neminovno je radikalno pro-veravanje svih velikih nacionalnih cilje-va i društvenih orijentacija, iskazanih uokviru generacije kojoj danas pripada-mo: toliko je već tragičnih ishoda pret-hodnih opredeljenja i verovanja.

Novi programski tekst velikog srpskog pisca i akademika

JESU LI SRBI ISTUPILIIZ ISTORIJE?Srpsko pitanje - pitanje istine

jun 2006.17

DOKUMENTACIJA

Zablude i mitoviKad god pogledamo u nazad, pepeo

mnogih poraza zaspe nam pogled; nekeoslepi i razboli im dušu; većinu podmi-te svakojake sitne mogućnosti naše za-mućene svakodnevice. Sve više nas jetakvih koji imamo izgovore za sve neu-spehe i promašaje. Ta ideologija prav-danja i opravdavanja objektivnim činio-cima, zasnovana na dijalektici moral-nog licemerja jedne društvene sile - ko-munističke partije, imenujem je sada - inagonskom optimizmu nekritične, infe-riorne većine, odavno je postala repre-zentativni izraz naše opšte svesti. Sveviše je naših savremenika čija se vera sa-mo ličnim računom i privatnim intere-som hrani.

Ne pristajem na naš tradicionalnignev i očaj posle svega, iz čega se rađa-ju naše psovke i opet velike i skupe ne-promišljenosti. A mi smo pred njima. Iliveć odavno u njima.

Po svemu, danas je od naročitog zna-čaja napor za istinitim sagledavanjemsebe i stvarnosti...”

Moram još da citiram predavača naKolarčevom narodnom univerzitetu ko-

ji je u jesen 1967. u predavanju “Kakoda stvaramo sebe” i ovo rekao: “Moždaje najnesrećnija osobenost srpske nacio-nalne kulture njena sadržajna, vremen-ska i prostorna nejedinstvenost. Tu ne-jedinstvenost vladajući činioci danasuporno podstiču. Za tu svrhu stvorenaje jedna čitava ideologija. U tu su se ide-ologiju slile austrougarske i kominter-novske koncepcije Balkana i Jugoslavi-je. Jednog dana to će biti sagledano sasvim posledicama... Sada gospodare za-blude, anahroni motivi i tradicionalnarezignacija...

Izvesnu tragiku našeg ulaska u mo-derno doba čini svakako i predominaci-ja političkog činioca u našem društve-nom životu. Čitavo jedno stoleće, savnacionalni potencijal, trošio se u poli-tičke ciljeve... Politički činioci će sve dodanas preovladavati celokupnim društ-venim bićem. Vlast i politika bili suosnovna preokupacija našeg društva od1804. do današnjih dana” rekao je taj istipredavač na Kolarčevom univerzitetu ujesen 1967. godine i uzviknuo: “Maštaza dobro i mašta protiv zla - mašta namgrdno nedostaje!”

A to svoje predavanje završio je sle-dećim rečima: “Kako, dakle, da stvara-mo sebe? I za odgovore na to pitanje iza oživotvorenje njegovo neophodna jezaista celokupna ‘umna snaga naroda’ isva njegova mašta. Razmere i karakter,voljnost i organizovanost svih umnih imoralnih snaga društva, odrediće sud-binu naše zemlje, na njenom strmomputu u savremeniji i čovečniji svet... sa-mo opštom prosvećenošću, razvijenomkulturom i naukom, Srbija može ko-načno da prestane da bude zemlja selja-ka, činovnika i političara”.

Knjiga “Moć i strepnje” u kojoj je ob-javljeno ovo predavanje, zabranio je li-beralni Centralni komitet Saveza komu-nista Srbije 1971. Po direktivi Josipa Bro-za i Edvarda Kardelja; egzekuciju su iz-vršili njihovi činovnici osuđeni za “libe-ralizam”, a neki živi i danas se hvale islave tim svojim “liberalizmom”.

Strančice i dameMaja 1968. godine na plenumu Cen-

tralnog komiteta Saveza komunista Sr-bije, taj predavač sa Kolarčevog narod-nog univerziteta, kritikovao je vladaju-ću nacionalnu politiku Saveza komuni-sta Jugoslavije, upozorio na opasnostšiptarskog separatizma i šovinizma i gu-bitak Kosova i Metohije, zbog čega jeproglašen srpskim nacionalistom da mutu titulu i danas potvrđuju i veličaju te-

levizija i radio B92, neke šarene novine,mafijaške strančice, fondovi i fondacijeza ljudska prava sa dekontaminiranimdamama i potplaćenim ekspertualcima,kako ih lucidno naziva Bogoljub Šijako-vić, a koje sledi gomila beogradskihlumpenintelektualaca i nadničara pi-skarala. Ja ne polemišem s njima. Ja sa-mo konstatujem moć bezumlja.

Eto, kako je već današnji sabesednikgovorio 1967. godine da bi njegovu kri-tiku Titove i Kardeljeve nacionalne idržavne politike potvrdio Ustav 1974. ikonačno slom Titove Jugoslavije 1991.Molim vas da mi verujete da ovoliko sa-mocitiranje nije narcizam nego mojeočajništvo. Međutim, očajništvo je bo-lest i greh. Nama je neophodno zdravljei razum; porudiću se za njih i u svojojreči. A citirao sam svoja shvatanja izgo-vorena pred pola veka, ne da bih sehvalio da sam bio u pravu, nego da bihvas upitao: jesmo li mi Srbi istupili izistorije? Nama je, po svemu sudeći,odavno stao istorijski časovnik.

Putanja opstankaSa istinom, nama je danas nada po-

trebnija od hleba. Samo ubedljiva rečnade u čovečniju budućnost ima huma-ni smisao u obraćanju ljudima našezemlje. Jer bez razumne nade ne mo-žemo da iskoračimo u budućnost - na-ma Srbima neizvesniju no ikad. Neznam šta će biti sa Evropom i svetom zadeset godina, o polovini veka i njego-

Maja 1968. godine na plenumu Centralnog

komiteta Saveza komunista Srbije,

taj predavač sa Kolarčevog narodnog univerziteta, kritikovao je vladajuću

nacionalnu politiku Savezakomunista Jugoslavije, upozorio na opasnost

šiptarskog separatizma i šovinizma i gubitak Kosova

i Metohije, zbog čega jeproglašen srpskim

nacionalistom da mu tu titulu i danas potvrđuju i

veličaju televizija i radio B92,neke šarene novine, mafijaške strančice,

fondovi i fondacije za ljudska prava sa

dekontaminiranim damama i potplaćenim

ekspertualcima

Sa istinom, nama je danasnada potrebnija od hleba.Samo ubedljiva reč nade učovečniju budućnost ima

humani smisao u obraćanjuljudima naše zemlje. Jer bezrazumne nade ne možemo da

iskoračimo u budućnost -nama Srbima neizvesniju noikad. Ne znam šta će biti saEvropom i svetom za deset

godina, o polovini veka i nje-govom kraju ne usuđujem seni da razmišljam. Ljudskopamćenje zna da etnosi injihove kulture nestaju. Nestanak i ne iz velike daljine, preti i Srbima

jun 2006. 18

vom kraju ne usuđujem se ni da raz-mišljam. Ljudsko pamćenje zna da et-nosi i njihove kulture nestaju. Nestanaki ne iz velike daljine, preti i Srbima.

U tolikoj neizvesnosti, kako izabrationu mogućnost, onu putanjicu koja srp-skom narodu i ljudima, dostojanstvenopstanak i najviše dobra obećava? Ilinajmanje zla donosi. To je naša sudbin-ska briga. A ja sam stari skeptik i pisacljudskog i srpskog tragizma. Pripadamrevolucionarnom naraštaju koji je imaonadu da može da promeni svet zla i ne-pravdi. Ali, ta nada je izneverena; izne-verili smo je mi, njeni vernici, sa svojimvođom; izneverila je i ona nas, jer je napočecima njene ideologije bila velika ilu-zija, a mi smo kao ratni pobednici otro-vani vlašću sagoreli u zabludama.

Mi nismo uspeli da podredimo istori-ju svojim idejama i idealima. Zajedno sasvojom vlašću samleveni smo u zupča-nicima velikog mehanizma istorije, ka-ko Jan Kot tumači sudbine junaka Šeks-pirovih drama. Taj zaključak deluje sle- poerministički i fatalistički. A mi smo

svesno izabrali put u budućnost. Bio jeto čin podviga i zaslužena slava heroj-skog žrtvovanja za slobodu i ideale. Tajje izbor predstavljao i nadljudsku mo-gućnost mog naraštaja i srpskog narodakoji nas je sledio. I oni koji su delovali saidejama suprotnim našim, izmanipuli-sani su i poraženi.

Novi svetDruštvo koje je za nas označeno poj-

mom tranzicija, predstavlja povratak upljačkaški kapitalizam i put u licemer-nu, dirigovanu demokratiju; to je sadasvet trajnijeg zla i većih nepravdi odonih protiv kojih smo se nekad borili.

Naše društvo je danas po mnogo če-mu gore od onog prethodnog, pa i onogkojeg smo partizanskom revolucijomsrušili. Česta nostalgija za prošlošću ni-je nostalgija za himerama. Zato danaspred vama i razmišljam o idejnoj odgo-vornosti i dužnosti intelektualaca u eg-zistencionalnoj krizi naroda. A verujemda znam koliko je danas teško, skupo,bolno iznošenje istine. Verujem daznam koliko je teško sabrati ljude da de-luju za opšte dobro i postići saglasnost:šta je opšte dobro u primordijalnomegoizmu ljudske većine, u opštoj bedinaroda, u socijalnoj nejednakosti u ra-sponu od mase bednika, do šake tajku-na, u nihilističkom beznađu mladog na-roda? Kako probuditi odgovornost zadostojan život celine?

Ta odgovornost, po mom uverenju,započinje saznanjem istine o sebi i sve-

tu i delatnim uvažavanjem tih istina. Ato mogu da čine samo ljudi kojima isti-na nije u funkciji korisnih, probitačnihinteresa; ljudi kojima je istina u funkcijivišeg smisla egzistencije. Pretpostav-ljam da to jesu i da to treba da budu lju-di koji se bave umnim radom - naukom,filozofijom, književnošću, umetnošću,obrazovanjem, kulturom u celini, novi-narstvom i drugim kompetentnim stru-kama.

Odgovornost za život je bila osnovnaenergija etosa srpskog naroda koja je uposlednjim decenijama XX veka zabri-njavajuće smalaksala u porazima i rasu-la se van kolektivnog bića, u lične inte-rese, u muku opstajanja većine i opse-nama jeftinog, banalnog hedonizmamanjine našeg društva. Odgovornostza život, ponavljam, ja danas svodim uodgovornost za istinu o sebi, svojoj na-ciji u svetu u kome postojimo.

Prekretnica istorijePokušaću najpre da imenujem pro-

mene koje su nastale u našem dobu i začije smo istinito imenovanje obavezni.

Velika prekretnica istorije koja se zbi-la krajem XX veka, proizvela je radikal-ne promene u biću svih društava, osobi-to boljševičko-socijalističkih. Te su pro-mene izazvane porazom Sovjetskog Sa-veza u “hladnom ratu”, političkim revo-lucijama, odnosno kontrarevolucijama,a najviše tehničko-tehnološkim energi-jama, pronalascima i komunikacijskiminovacijama savremene civilizacije. Pro-menjeni su temelji celokupne državno-

DOKUMENTACIJA

Kao pisac zamišljen nad jugoslovenskom i srpskom

stvarnošću, ja sam u raznimistorijskim etapama srpskopitanje video sa naglascima:

kao socijalističko, kao civilizacijsko, kao

demokratsko, kao državnopitanje. A kako ga vidim

danas juna 2006. godine? Po mom razumevanju našeg

stanja, položaja i egzistencijalnih imperativa,

srpsko pitanje danas je umnopitanje; srpsko pitanje jepitanje cele istine o sebi i svetu u kojem živimo. Ta

cela istina ne treba nam za filozofiju i književnost; one

imaju svoje istine; cela istinanama je neophodna za

uspostavljanje kolektivnogistorijskog razuma, ljudskog i nacionalnog dostojanstva i moguć napredak naroda

Srbije.

Moć bezumlja: mafijaške strančice, potplaćeni ekspertualci, gomila beogradskih lumpenintelektualaca ...

jun 2006.

političke, ekonomske, duhovne i komu-nikacijske strukture savremenog sveta.

Takve promene se ubrzavaju ka real-nosti kojoj ni najimaginativniji umovi nevide jasne obrise. Tehnokrate su uglav-nom optimisti; filozofi su u većini skepti-ci i pesimisti; sve češće se oglašavaju na-učnici, posebno ekonomisti, kritikom raz-voja “nesputanog”, surovog, globali-stičkog, korporativističkog kapitalizma.Napuštene su mnoge tradicionalne vred-nosti i ideje; američkom hegemonijomprekomponovan je svet; ideologijomljudskih prava univerzalno su normiraniodnosi među narodima i ljudima, u mno-gim vidovima samo manipulacijski i in-strumentalizovani hegemonističkim cil-jevima vodeće sile i interesima totalitarnei rentabilne demokratije.

Kriza narodaUprkos pozitivnim promenama, meni

se čini da su mnoga zla, nepravde, ob-mane, siromašvo, mržnja, kriminal, oso-bito laž i nemoral, ipak uvećani. Ameri-ka više nije slobodno društvo. Kartezi-janska, dekartovska Evropa, sada je sa-mo u bibliotekama. Doduše, opštim pro-gresom uvećane su i mogućnosti zaživot sa manje napora i više slobode i za-dovoljstva, svejedno što je siromašnijihsve više, a i bogatih je sve više, pa ipak:jaz među njima se samo produbljuje.

Američki imperijalizam motivisanenergetskim potrebama i hegemoni-stičkim ciljevima je u ratoboračkoj agre-siji, verski sukobi se zaoštravaju, trka unaoružanju uzima zalet, nove globalneprekompozicije sveta koje diktira slo-bodno tržište, proizvodna ekspanzijaAzije, internetska komunikacija, opa-snosti neregulisanog kapitalizma, ne-predvidive posledice korporativističkogglobalizma i totalitarne demokratije čijeje moralno biće hipokrizija - kao da naj-avljuju obnovu hladnog rata, a sukobicivilizacija nisu samo siromaštvom mo-tivisani kako Soljženjicin veruje. Eks-plozija islama sa fundamentalističkimciljevima, možda najavljuje budućnostsveta dubinski agresivnih anatagoniza-ma. Balkan je njihovo izrazito poprište iobnovljeno razbojište. Savremena civili-zacija je izazvala i duboku krizu svihhumanističkih vrednosti, a lažne i he-donističke potrebe umnožila i uvećalado apsurdnih razmera.

Neke narode, kao ruski i srpski, naprimer, slomom boljševičkog i titoi-stičkog socijalizma, zahvatila je kriza,koju je češki filozof Karel Kosik odavnonazvao “krizom naroda”.

Takvim mi se čini svet u kome smo miSrbi postali žrtveni jarci; ali, to je svetkome moramo da se prilagodimo i op-stanemo sa stvaralačkim potencijalima idostojanstvom.

Ali treba najpre konkretno i savesnoodgovoriti na pitanje: šta smo i gde smomi Srbi danas? Dogodila se u prošlomveku epohalna promena na srpskojzemlji koju ja označavam pojmom razi-storije. Da malo pojasnim taj pojam.

Pišući antiutopijski i alegorijski ro-man “Bajka” davnih 1962-1965. godina,kada se u mom dramatičnom sporenjusa našom društvenom i idejnom stvar-nošću u meni ukidala ideološka ambi-valencija i zbivao proces unutrašnjegpreobražaja od ideološkog vernika i za-visnika u kritičkog i slobodnog pisca, jasam u “Bajci” ispisao jedno poglavlje -“Razistorija”, u kome sam fikcijski po-ništavao realnost reverzibilnošću vre-mena, srpske i evropske istorije, vraća-jući vreme u nazad, u nepostojanje sve-ukupne realnosti, vraćajući je involuci-jom u prošlost, u bilo, u tren prapočetka- da ne nađem ljudsko “srećno doba”.Razistorija je bila nova reč, nov pojam usrpskom jeziku koji sam kasnije koristiou određenim kontekstima, strepeći daće razistorija, to jest entropija i rušenjepostojećeg biti i naša, jugoslovenska isrpska sudbina. I ona se zbila u posled-njim decenijama XX veka. Naša razisto-rija se u nekim vidovima nastavlja i jajoj posle 21. maja 2006. ne nazirem kraj.Ali joj se mora učiniti kraj, ako hoćemoda opstanemo kao istorijski narod.

A moram da napomenem: bili smodva veka mali narod koji je u Evropinajviše žrtava dao za svoju i evropskuslobodu i demokratiju.

Bili smo jedini evropski narod koji jeu porobljenoj Evropi u Drugom svet-skom ratu digao masovni ustanak pro-tiv nacističke Nemačke i fašističke Itali-je; bili smo jedino socijalističko društvokoje se pobunilo protiv Staljina i u ne-kim životnim sadržajima odreklo stalji-nizma, čime je ideološki i istorijski poče-lo rušenje Staljinove, sovjetske imperije.

Kao najbrojniji jugoslovenski narod,bili smo u velikom hladnom ratu međuprotagonistima mira i koezgistencije su-kobljenih blokova. Sve je to sada za glo-baliste, svetske centre moći, evrobiro-krate, ambasadore velikih sila i hege-mona sveta - prošlost koja se njih netiče, koju mi po njihovim nalozima tre-ba da zaboravimo i okrenemo se bu-dućnosti, jer je nama teritoriju državeodredila Badenterova komisija, a našu

DOKUMENTACIJA

19

Srbi su gubili i gube …

* U raspadu Jugoslavije, mnogih vrednostitradicije i ostvarenja u poretku partizanske re-volucije - socijalizmu u kojem je bio postignutznačajan, u nekim vidovima i impresivan eko-nomski, kulturni i civilizacijski razvoj i napre-dak našeg društva.

* U porazu srpske nacionalne ideologije irealnom gubitku svih ratova koje smo vodili uXX veku.

* U propasti države za koju smo u dva ve-ka žrtvovali preko dva miliona glava.

* U proglašenju Srbije za razbijača Jugo-slavije, ratnog agresora, narod zločinaca ipočinioca genocida.

* U iskorenjavanju i proterivanju milion Sr-ba sa svojih vekovnih teritorija - današnje Hr-vatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije,Kosova i Metohije, čija se albanska aneksijaubrzano ostvaruje.

* U opasnom biološkom tanjenju životnogstabla, demografskom padu srpskog naroda iiseljavanju srpskog naroda i iseljavanju mla-dog naroda iz Srbije.

* U etničkom raskolu i duhovnom posr-nuću Crne Gore, čije rasrbljavanje i raznje-goševljavanje može je odvesti u raspad.

* U tranzicijskom razaranju, regresiji, ras-prodaji, pljačkanju i propadanju nacionalneprivrede.

* U urušavanju prosvetnog, obrazovnog ikulturnog stupnja naroda.

* U raspadu javnog morala od legalnog ni-hilizma.

* U agresiji naših ratnih saveznika 1999.Protiv Srbije i otimanju Kosova i Metohije zanašeg trovekovnog neprijatelja.

* U stavljanju Srbije pred sud Ujedinjenihnacija u Hagu za zločinačko udruživanje s cil-jem stvaranja velike Srbije koju su izmislili hr-vatske ustaše, plaćeni pravnici i istoričari au-strougarske provencijencije, jugoslovenski,austrijski i nemački srbofobi.

* U planetarnoj satanizaciji i rasističkoj dis-kriminaciji Srba koje vrše svetski mediji,bošnjački xihadisti, diplomate, potplaćeni in-telektualci i novinari Evrope, SAD i nekihislamskih zemalja...

Da skratim spisak sadržaja i vidova srpskerazistorije u najkraću rečenicu: Srbi su danaspariji u Evropi. Zato srpska mladež beži iz svo-je zemlje za hleb i dostojanstvo.

jun 2006.

istoriju je ispisala optužnica Haškog tri-bunala. Tako nama, narodu koji ima kul-turu staru osam vekova, svakodnevnokomanduju činovnici briselske kancela-rije, Stejt departmenta, raznih ideološkihi finansijskih foruma “međunarodne za-jednice”, mnoge “nevladine organizaci-je” i apatridi. Oni nam nalažu da se nebavimo našom prošlošću zato što su namoni imenovali prošlost: ona je za njih mi-tomanska, hegemonistička, velikosrp-ska, agresorska, zločinačka, genocidna.Ali, mi ih ne smemo poslušati: mi se mo-ramo baviti i prošlošću ne zbog istorizmakao nacionalističke opsesije, nego zbogkritičkog, istinskog sagledavanja sebe,da bismo obrazovali delatan istorijski ra-zum s kojim bi se oslobađali svojih za-bluda i stramputica i jasnije videli kudaćemo i šta možemo za svoj ugrožen op-stanak i napredak da učinimo.

Naređena budućnostA kakvoj budućnosti pod decenijskim

sankcijama, permanentnim, svako-dnevnim ucenama i ultimatima, u sve-mu diskriminisan narod srpski, možeda se nada? Budućnost koju nam nudeje naređena budućnost. Zadata bu-dućnost. Ponovo nas usrećuju ideološ-kim komandama. Nekada su to činiliboljševičke birokrate, sada to čine evro-birokrate. Briselski usrećitelji, po meto-dama u postupanju, ne razlikuju semnogo od nekadašnjih kremljanskihusrećitelja.

U nekim bitnim sadržajima i vidovi-ma mi danas nismo slobodan narod. Ni-je reč o našem neprihvatanju ogra-ničenog suvereniteta. Ako se ujedinju-jemo sa Evropskom unijom, moramo seodricati i nekih sadržaja svog suvereni-teta, ali se pritom ne možemo odrećisvog identiteta i svoje geografske, an-tropološke, kulturološke, kreativne spe-cifičnosti. Posle boljševičkog iskustva isocijalističkog sloma, ne smemo se lišitikritičkog odnosa i stvaralačke skepseprema svemu što nam određuje sudbi-nu i što nam se diktira sa strane. Ima, pomom uverenju, dosta i Orvelovske ide-ologije i sovjetskih metoda u sadašnjemstvaranju Evropske unije, koja može bi-ti i samo evroutopija.

Epohalne promeneNije, dakle, srpsko pitanje danas da li

ćemo “stupiti u Evropu”, jer jesmoEvropa iako su nas u poslednje vremesa geografskim šovinizmom proglasilizapadnim Balkanom, valjda da ne bi-smo zaboravili tradicionalnu inferior-

DOKUMENTACIJA

20

ZABLUDE

Pokušaću da označim samo neke, po mom saznanju, najkrupnije istorijske zablue i greške u srp-skoj nacionalnoj ideologiji i državnoj politici XX veka.

Sklon sam mišljenju da su Srbi u uticajima evropskih i svetskih činilaca, čitav XX vek proživeli ukobnim zabludama i izdašno, iracionalno, ginuli za njih. Slavu nekih nacionalnih podviga i skupihžrtvovanja, dovelo je u pitanje i obesmislilo potonje vreme i izazvali one, nazovimo ih, “cunami po-sledice”. Ovim shvatanjem ne želim da umanjim veličinu dela naših predaka i svog naraštaja; ovimshvatanjem samo potvrđujem svoje uverenje o tragizmu čovekovog i srpskog bivstvovanja.

Ako nismo mogli na polovini XIX i početkom XX veka da uvidimo i predvidimo da je obnova ne-manjićke države i oslobođenje Stare Srbije sa Kosovom i Metohijom - ratovanje za oslobođenjevećine nesrpskog naroda, da su Balkanski ratovi donosili Balkanu oslobođenje od vekovne osman-lijske okupacije, sada moramo da uvidimo da su to bili srpski ratovi za tuđe države.

Rat sa Bugarskom 1913. je samo nesrećan rat za oba naroda.

Neprihvatanje Londonskog ugovora 1915. osnovni je uzrok nacionalne tragedije srpskog narodau XX veku.

Povlačenje srpske vojske i naroda u zimu 1915. preko Albanije, herojski podvig jedinstven uevropskoj istoriji, koštao je Srbiju oko sto pedeset hiljada duša, pa se po konačnom ishodu ne možesmatrati razumnim činom.

Ujedinjenje sa Hrvatima i Slovencima, plaćeno je sa milion i dvesta hiljada srpskih glava, a kodznatnih delova hrvatskog i slovenačkog naroda zajednička država doživljena je kao srpsko poroblja-vanje i srpski imperijalizam zbog čega je ta Jugoslavija od Kominterninih komunista, hrvatskih iostalih jugoslovenskih nacionalista proglašena “tamnicom naroda”. Ona je to ostala i za polovinuCrne Gore do 21. maja 2006.

Jugoslovenstvo kao državna i kulturna ideologija bilo je zasnovano na pogrešnom uverenju da suSrbi, Hrvati i Slovenci “jedan troimeni narod sa dve vere”, a previđalo se i ne uvažavalo, i iz gran-domanskih srpskih razloga, da su to tri suprotstavljene nacionalne ideologije koje žele svoje, samo-stalne države.

Da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavija, teško održiva država, pokazala jehrvatska separatistička peticija još 1919. godine, Vidovdanski Ustav 1921, ubistvo hrvatskih vođau jugoslovenskom parlamentu 1928, ubistvo Kralja Aleksandra u Marselju 1934, stvaranje Banovi-ne Hrvatske 1939. i konačno, aprilski rat sa Nemačkom i Italijom, Mađarskom i Bugarskom 1941.kada su Jugoslaviju pokušali da brane samo Srbi.

A Srbi u jugoslovenskoj emigrantskoj vladi, Srbi komunisti i Srbi monarhisti, ni posle stravičnogustaškog genocida, osim jugoslovenskog državnog jedinstva nisu videli neki drugi oblik državne eg-zistencije jugoslovenskih naroda. Naravno, saveznički trijumvirat je iz svojih interesa uslovljavaouvažavanje jugoslovenskog integriteta, ali da nije vođen onako surov građanski rat kakav je vođen,

državno pitanje jugoslovenskihnaroda mogo se i drukčije rešavati.

Druga Jugoslavija, stvorenana socijalističkoj ideologiji i idejibratstva i jedinstva ni sa Tito-vom i komunističkom diktatu-rom kao federacija nije izdržalaviše od deset godina; sa svojomsamoupravnom decentralizaci-jom, odnosno nacionalno-sepa-ratističkim zahtevima, utvrdilase u konfederalnom ustavu1974. sa pravom republika nadržavnost, samostalnost i otce-pljenje.

Neću dalje da istorizujem srp-ske zablude, greške i odgovor-nosti.

rasturi Jugoslavija, da bi nas 2002. bri-selska kancelarija prisilno stavila udržavni provizorijum koji ne postoji naplaneti zbog čega se i srušio 21. maja.

Našom skromnom pameću mi nemožemo da shvatimo da je moćnojAmerici samo korisno da sa NATO-arm-adom otima Srbima Pećku patrijaršiju,Dečane, Gračanicu, Devič, BogorodicuLjevišku, Hoču, sagrađene pre no što jeAmerika postala država. Mi Srbi smatra-mo da nije demokratski i humano danas “međunarodna zajednica” primora-va da na Kosovu i Metohij živimo saonima koji nas tri veka i sada ubijaju idrže u logorima, a koje smo i mi ubijalii palili im kuće.

Da se vratim konkretnom razmišljan-ju o našoj odgovornosti za istinu.

Bez istorijske, egzaktne i bolne istineo sebi, svojim zabludama i pogreškamau nacionalnoj politici od Balkanskih ra-tova do rata NATO alijanse protiv Srbi-je, Srbija neće biti duhovno zdrava isposobna da krene u politički, ekonom-ski, moralni i civilizacijski preobražaj ispokojniju budućnost.

Znam dobro da je istorijska pamet na-knadna pamet; da istorijski razum zavelika događanja nisu imali i nemaju nisada ni velike nacije, da iracionalni fak-tori pokreću velika kolektivna zbivanja.U istoriji se retko u kolektivnim zbivan-jima razumno i moralno postupalo. Ma-li narod, kakav je srpski, ne sme svojukulturu, svoju nacionalnu samosvest,svoju viziju budućnosti, dejstveno dališi naknadne pameti: kritičkog odnosaprema prošlosti i uviđanja svojih zablu-

da, predrasuda, mitova, grešaka, nacio-nalnih laži.

Najpreči zadatak srpske nauke i inte-ligencije danas, ja vidim u saznavanju iutvrđivanju istine o stvarnim uzrocimarazbijanja Jugoslavije, savesnom utvrđi-vanju broja žrtava svih naroda koji suučestvovali u međunacionalnim i gra-đanskim ratovima na jugoslovenskomtlu 1991-1999.godine. Naš je životni za-datak da “činjeničkim istinama” porek-nemo “organizovano laganje” o Srbima,koristim sintagmu Hane Arent, a to je ustvari institucionalizovano laganje kojedanas gospodari svetskim javnim mnje-njem u funkcij istine “Laži-istine” kojapostaje osnova legalnosti donošenjasvih državnih i političkih odluka velikihsila, SAD, Saveta bezbednosti i Evrop-ske unije o Srbiji.

Muslimansko miniranje pekare u Mi-skinovoj ulici i raketiranje pijace Marka-le u Sarajevu, dakle, ubijanje svog naro-da, da bi se optužili Srbi kao krvoloci, pasuluda izmišljotina o silovanju šezdesethiljada muslimanski nad čim se zgra-žavao nemački narod i čitav svet, pauvećavanje i falsifikovanje broja srebre-ničkih žrtava i na toj “laži-istini” bombar-dovali Srbi, pa Vokerova inscenacija srp-skog masakra Albanaca u Račku koja jeposlužila kao “moralan” povod za napadNATO-pakta na Srbiju... Setite se Klinto-nove argumentacije za NATO-vskosprečavanje “humanitarne katastrofe”Albanaca na Kosovu i njegovih lažnih ci-fara pobijenih Albanaca. To su samo ne-ki dokazi američke i evropske državneupotrebe laži-istine. Mi smo ljudski i pa-

nost od potavljanja Istočnog pitanja. Misada nemamo drugi put, mi hoćemo imoramo u Evropsku uniju, ali ne posvaku cenu.

Pristupanje Evropskoj uniji predstav-lja epohalnu promenu političkog, naci-onalnog i civilizacijskog bivstvovanja.Evropska unija nije nebeski raj. To jeporedak stroge redukcije tradicionalnihpotencijala, napornog radnog života, ri-gidnog uslovljavanja načina života, su-rove tržišne utakmice na koju mi nismospremni, pa smo unapred uslovljeniživotnim standardom, neuporedivonižim od standarda razvijenih evrop-skih društava.

Ne stupa se u Evropsku uniju prepisi-vanjem briselskih zakona i papira, negoradikalnim preobražajem društva, raci-onalizacijom i modernizacijom celoku-pnog života. A evropski faktori naše pri-stupanje Evropskoj uniji ucenjuju jed-nim ili nekolicinom odmetnika. Zar nijeveća cena stupanja u novu epohu odglave jednog generala? Zar oni iz Brise-la, Vašintona, Londona, Pariza i Berlina,zaista misle da smo mi samo nemisleća,balkanska rulja, potpuno amneizirana?A mi ipak dobro pamtimo i krvavoplaćamo istorijsku katastrofu koju suuzročile u Mastrihtu 1991. evropskaDvanaestorica kada su odlučili da se

CRNA

jun 2006.

DOKUMENTACIJA

21

Američki imperijalizam motivisan energetskim

potrebama i hegemonističkimciljevima je u ratoboračkojagresiji, verski sukobi se

zaoštravaju, trka u naoružanjuuzima zalet, nove globalneprekompozicije sveta koje diktira slobodno tržište,

proizvodna ekspanzija Azije,internetska komunikacija,opasnosti neregulisanog

kapitalizma, nepredvidiveposledice korporativističkog

globalizma i totalitarne demokratije čije je moralno

biće hipokrizija - kao da najavljuju obnovu hladnog

rata, a sukobi civilizacija nisusamo siromaštvom motivisani

kako Soljženjicin veruje

Tako nama, narodu koji ima kulturu staru osam vekova, svakodnevnokomanduju činovnici briselske kancelarije, Stejt departmenta ...

jun 2006. 22

triotski obavezni da se egzaktnim činje-nicama suprostavimo “slovenačkom,“ustaškom”, i “bosanskom modelu la-ganja” o uzrocima i činiocima propastiJugoslavije koje je izdašno iskoristio ne-dobronameran svet i Haški tribunal.

Inferiorno ponašanjePrve prepreke istinama o srpskom

narodu, moramo to da uvidimo, pred-stavlja nam naše domaće “organizova-no laganje” kojim se planski i stručnokoriste američki, nemački, britanski idrugi inostrani mediiji, a tim, “auten-tičnim činjenicama”, tim doušničkimistinama, snabdevaju ih korumpiraniintelektualci “mondijalisti”, “antinacio-nalisti” i neke “civilne” nevladine orga-nizacije” koje finansira inostranstvo.Tome doprinosi i inferiorno, neubedlji-vo, ravnodušno ponašanje srpskedržave, njenih institucija i medija pre-ma srpskim zločinima i srpskim lažima.

A mi se moramo odvažiti za saznanjei slobodan govor istina o sebi, svojimnacionalnim lažima i zabludama, svo-jim zločinima koji su u srpsko imepočinjeni u ratovima i najstrožije ihosuditi u samoj Srbiji. Zločini koje supočinili Srbi do apsurda su uveličani imonstruizovani gebelovskim i “bošn-jačkim modelom”, kako kaže An Dilije u“Nuvel opservateru”. Treba “činje-ničkim istinama” da poreknemo, teužasavajuće laži, osobito o Srebrenicikoja je postala muslimasnki aušvic, me-

tafora srpskog zločinstva, a najmanjepet hiljada Srba ubijenih u Sarajevu dosada izbrojanih, uzgredne su žrtvečetvorice suludih Muslimana!

Naše ubedljivo suprodstavljanje pro-pagandnim stereotipima srpskih nepri-jatelja iznošenjem “činjeničkih istina”,danas neće uspeti da razuveri tvorce,

vlasnike i korisnike “organizovanog la-ganja” o srpskom narodu, jer mi nema-mo novac, moć i sredstva da se supro-stavimo globalnim lažima Si-En-En, Bi-Bi-Si, nemačkim i francuskim televizija-ma, diplomatama i propagandistimasvetskih moćnika; biće potrebno mnogovremena da se njihovi propagandni ste-reotipi zamene istinama. Međutim, na-ma je istina neophodna danas za našedostojanstveno opstajanje u ljudskojzajednici; da naša deca i omladina rastusa istinama o svojim roditeljima i preci-ma i da se ne stide što su Srbi. Nama jeistina neophodna za promenu sebe istvaranje sebe. Mi se ne možemo osve-stiti samo na istinama i učiniti ih temel-jom nacionalne i društvene svesti da bi-smo spasli svoj kolektivni razum od ra-zaranja i paranoje progonjenih. Bez isti-na i istorijskog razuma mi nemamoidentitet, a bez identiteta ni budućnostkao istorijski narod.

Da zaključim ovaj letimičan i sumo-ran osvrt na srpsku sudbinu, pitanjem:da li su i zašto su skoro sve nacionalne,državne i društvene težnje srpskog na-roda u XX veku okončane porazima?Na to pitanje - tojnbijevski izazov, našisavremenici od svoje inteligencije čeka-ju istinite odgovore. Samo ako istinitosebi razjasnimo XX vek, imaćemo umnusnagu da zasnujemo razumnu nadu uspokojniju budućnost u XXI veku. Srbiimaju moć, uveren sam, da izvrše tajnajteži podvig u svojoj novijoj istoriji.

Gospodo, prijatelji, zemljaciVrlo sam svestan da u svojim raz-

mišljanjima o nekim životnim pitanjimasrpskog naroda nisam nadvladao tamosvoje pesimističke duše. Slagao bih dasam optimist. Ali ja sam borbeni pesi-mist. I podsećam vas ovde u mitskomgradu Kruševcu: ako je izgubljena bit-ka, na Kosovu nije izgubljeno carstvosrpsko. Iz duha narodnog rodio se ve-ličanstveni srpski ep i etos čije je jezgrosloboda. Na kosovskoj izgibiji stečeno jeistorijsko znanje i moralno iskustvo zaopstanak naroda. Potom je nastalo stva-ralaštvo Despota Stefana Lazarevića. Ukulturi i kulturom je zatrajala Srbija: iz-rasle su Manasija, Kalenić, Ljubostinja,Veluće, Rudenica, Naupare, Komoran,Ramaća, Vraćevšnjica...stvorena je školaKonstantina Filozofa; zacvilela gordapatnja Monahinje Jefimije da se rodi pr-va srpska pesnikinja; iz Stefanove ple-mićke i duboke duše kliknulo je SlovoLjubve - prva srpska pesma; izvila se re-

DOKUMENTACIJA

Valjda neću mnogo pogrešitiako kažem da je srpski narod

danas u muci zaostajanja,opstajanja i odbrane svog

identiteta i integriteta, kakvune podnosi ni jedan evropski

narod. Nezadovoljstvo sobom isurovim, nepravednim svetom,

pod čijom političkom iekonomskom vladavinom i

tiranijom “organizovane laži”grcamo, izaziva naš gnev kojise pretvara u rezignaciju, unihilizam, u iracionalnost.Čini mi se da to stae, ako jetačno viđeno, dramatičnoaktuelizuje moju tezu o

delatnoj odgovornosti kaograđanskom i patriotskom

postulatu inteligencije

Srbiju žestoko boli Kosovo - Srbi u Kosovo polju

jun 2006.23

nesansna vertikala srpskog duha.Poslednjih decenija, poslednjih godi-

na, ovih dana ponovo, uz naše dugo-trajno učešće i neučešće, silom i neum-ljem otimaju nam se Kosovo i Metohija.Amerika a i njeni sledbenici “rešavajukosovsko pitanje”na najlakši i najpo-grešniji način. Bez trunke istorijskog ra-zuma i pravde, slepi za budućnost.Amerika i velike sile Evropske Unije sta-le su na stranu balkanskog varvarstva:evolucijom stvaraju Veliku Albaniju -državu budućeg generatora neoosma-nizacije i islamizacije Balkana. Može sedogoditi da se za deset godina razlomiCrna Gora. Može se dogoditi da za de-ceniju - dve Makedonci u Skoplju za-počnu borbu za ljudska i nacionalnaprava. Može se dogoditi da biološke,militantne i verske agresije krenu ka Se-veru i Jugu... Jer se zasniva nova sila naBalkanu, tradicionalno spremna za svavazalstva za ostvarenje svojih glavnihciljeva osvajanja tuđih teritorija.

Srbiju žestoko boli Kosovo, ali se Srbijai odlaskom dukljanske Crne Gorezgušnjava za opstanak. Kosovo ne gubisamo Srbija; Kosovo gubi hrišćanskaEvropa. A koje su vojskovođe i političariza hrišćansku Evropu izgubili Kosovo -imena tih činovnika će znati možda samoretki čitaoci starih novina. Ovo je dobasamo po zlu značajnih ljudi. Mnogo ih jeda se pamte. A šta će biti sa nama Srbi-ma? Ako se priberemo, osvestimo istina-ma, zatrajemo kulturom, ponovo ćemoda se uspostavimo kao slobodarski,moćan i istorijski narod. Upravo o tomeću još nekoliko rečenica da izgovorim.

Ponovo da stvaramo sebePočeo sam ovo izlaganje podseća-

njem na svoje pitanje “Kako da stvara-mo sebe”, postavljeno u najavi velikekrize Jugoslavije 1967. Govoreći o svomdoživljaju srpskog XX veka, pokušaosam da sagledam Srbe i Srbiju i sebi raz-jasnim šta smo učinili sa sobom u XXveku. Nije teško da se uvidi da smomnogo uradili na poslovima istorije i dasmo mnogo grešili. Ovde gde smo sadane možemo i nećemo da ostanemo. Mo-ramo, dakle, ponovo da stvaramo sebe.

Treba onom voljom i svešću da krene-mo da se uspinjemo onako kako se Srbi-ja prosvećivala i evropeizovala na počet-ku XX veka; onako kako se Mišićeva Pr-va armija iz podnožja Suvobora i Rudni-ka uspinjala na vrhove Suvobora, Povle-na i Maljena, pobeđujući četvorostrukojačeg neprijatelja; onako kako smo kre-nuli za slobodu protiv nacizma; onako

kako smo obnovili porušenu zemlju po-sle Drugog svetskog rata; onako kakosmo se uporno suprodstavili Staljinu;onako kako smo od seljačkog i primitiv-nog društva stvorili, industrijsko, pro-svećeno i razvojno društvo uprkos ogra-ničenjima titoističke ideologije. U druk-čijim uslovima i za nove ciljeve mi smonarod koji ima pamet i snagu da ponovisvoje istorijske podvige iz prošlosti.

Sva zla koja su nam se dogodila - ra-zaranje Jugoslvije, milion prognanih Sr-ba iz naroda i država razboljenih srbo-mržnjom, sa poslednjom pobedom Au-stro Ugarske, Kominterne i Albanije uCrnoj Gori, nisu to samo zla i nesrećenego biće i potvrda one Hegelove filo-zofeme da zlo rađa i dobro. Da, rodićenam se i dobro ako mu pomognemo dase rodi. Sa grbače su nam se stresli ne-prijatelji i lažibraća. Ostali smo na svo-me i uskoro ćemo se još više zgusnutida nam više niko ne može naše da oti-ma. Sada Srbija stupa u novu epohu. Dase neko vreme povija i saginje, ali višene treba i ne mora da kleči. Mi možemoi hoćemo da stvorimo savremeno, soli-darno, demokratsko društvo koje ćesvojim vrednostima biti ravnopravnosvim naprednim društvima u Evropi.Valjda smo velike zablude potrošili, svepolitičke poretke isprobali; predugosmo žrtveni jarci i parije.

Imamo prirodno bogatu zemlju sa iz-uzetno značajnim geopolitičkim po-ložajem, imamo najbolju njivu u Evro-pi, imamo mlad narod koji je željan rad-nog, stvaralačkog i normalnog života.Čime i po kom redu treba da započne

naš preporod?Ja smatram da najpre treba političare

da promenimo i zakonima politiku uči-nimo poštenim i pametnim delanjem zaopšte dobro. Neophodni su nam zaistadrukčiji i odgovorniji ljudi na vlasti, lju-di znanja i sposobnosti, a ne članovistranaka i profesionalni političari, ideo-loški ostaci građanskog rata i titoizma.Neophodan nam je pravni poredak sademokrtskim i strogim zakonima kakvipostoje u najnaprednijim državamaEvrope. Neophodne su promišljene ienergične mere za privredni oporavak,a on je moguć.

A najdelatniji pokretač našeg prepo-roda treba da bude svestan strah od dal-jeg propadanja i nestanka koji nam pre-te. Sa takvim svesnim strahom moramoda se prenemo i shvatimo neophodnostznanja, poštenja i radinosti.

8. juni 2006. Kruševac

DOKUMENTACIJA

ZAŠTO SMO...Imenovaću još nekoliko kardinalnih grešaka

srpskih komunista u sledećim političkim odluka-ma i neodlukama:

Zašto srpski komunisti na zasedanju AVNOJ-a,posle ustaškog genocida, u ustavnoj konstitucijinove Jugoslavije nisu zahtevali autonomiju za Sr-be u Hrvatskoj?

Zašto se srpski komunisti nisu suprotstavili Ti-tovoj odluci da se zabrani povratak šezdeset hilja-da Srba od Albanaca prognanih sa Kosova i Me-tohije i Srba koje su Bugari prognali iz Makedoni-je, a da pritom poštuju identitet i integritet make-donskog naroda?

Zašto su srpski komunisti prihvatili brionskiustav 1974. koji je dezintegrisao srpski narod, po-delio Srbiju na tri dela, a užu Srbiju stavio u prav-no zavistan položaj od birokratske oligarhije Vojvo-dine i Kosova?

Zašto Savez komunista čak ni posle Titovesmrti nije osudio mučiteljske logore na GolomOtoku, Svetom Grguru, Gradiški, Bileću?

Zašto srpski komunisti nisu politički osudili ro-bijanje Milovana \ilasa, Dragoljuba Jovanovića idrugih političara neistomišljenika?

Zašto sadašnji ravnogorski i četnički pokret neosudi svirepo četničko klanje Srba i Srpkinja podokupacijom?

Zašto vođe bosansko-hercegovačkih Srba nisuprihvatili Vens-Ovenov plan 6.maja 1993. godine,kojim bi se skratio rat za dve godine, izbegao Dej-tonski diktat, nezasnivao Haški sud i potom stvo-rili se uslovi za pravedno rešenje kosovskog pitan-ja, pa srpski narod ne bi doživeo bombardovanjeNATO pakta, niti bi bio proglašen narodom agre-sora i narodomr atnih zločinaca?

Zašto je u građanskom ratu u Bosni, Krajini, Li-ci i Hercegovini u dejstvima nekih paravojnihformacija obnovljena četnička tradicija kame, na-silja, pljačke i bahatog primitivizma, a pre neki danse na Ravnoj gori bajatom nacionalnom retorikomi lačima slavi ta naša grozna prošlost koja u mla-dim savremenicima izaziva stid?

Zašto srpski političari i njihov najodgovornijičovek nije 1991.u raspadu Jugoslavije rešavao irešio kosovsko pitanje?

Zašto ni srpska opozicija, ona koja se smatralademokratskom, nije znala kako da se reši kosov-sko pitanje, nego se zabavljala simulantskim dija-lozima intelektualaca i čitav kosovski problemsvodila na problem izbornih rezultata?

Zašto je i posle političkog prevrata 2000.godi-ne umesto zaista demokratske i pravne države,nastala nakazna, multiplikovano partokratska, pri-vatizovana država u kojoj je među manjinskimstrankama resorno razdeljen državno-društveni iekonomski organizam, vlast i prava kao nagradaza lojalnost u jednoj apsolutno neprincipijelnoj ko-aliciji? Da o ovome zaćutim i nastavim o osnovnojmotivaciji ovog teksta.

jun 2006. 24

Piše: Radomir Milić

Sredinom devedesetih godinaprošloga vijeka, Srbijom seproširila jedna zanimljiva priča.Neki srpski pjesnici su – kažepriča – posjetili Hilandar. U raz-

govoru sa svetogorskim monasima čulisu da je otac Simeon (zamonašeni Ste-fan Nemanja) svoje posljednje zemnedane na Svetoj gori provodio sa svojimsinom Rastkom (budućim svetim Sa-vom). Čuli su i da je tih dana otac sinugovorio u pero svoja zavještanja, za-vještanja koja ostavlja i sinu svome i ro-du svome. Rastko je slušao oca i svepažljivo zapisivao...Čuvši da su ti zapisi sačuvani i da se

nalaze upravo tu, u hilandarskoj riznici,manastirski gosti su se naježili od uz-buđenja. Poželjeli su da ih vide. Monasisu zapise zavještanja Stefana Nemanjeiznijeli na vidjelo, pjesnici su ih odušev-ljeno iščitali i prepisali. Te prepise su, kaoneprocjenjivo blago, ponijeli sa sobom...

Knjiga kroz piscaZavještanja Stefana Nemanje kružila

su Beogradom, a potom i širom Srbije –u početku od ruke do ruke i od usta dousta, a kasnije na sve moguće načine.Predstavljanje mnogih knjiga počinjaloje ili završavalo dijelovima Zavještanjajezika ili Zavještanja knjige i pisma. Vr-sni glumci, naročito Gojko Šantić i LjubaTadić, nadahnuto su izgovarali te riječi.Zavještanja su se, u obliku monodrame,mogla čuti na valovima Radio Beograda.Snimane su TV emisije, čitave serije emi-

sija u kojima su u cijelosti čitana sva Za-vještanja, njih 11 (Zavještanja zemlje,krvi, grobova i kostiju, neba i zvijezda,jezika, crkava, države, vlasti, knjige i pi-sma, pjesme i svirke, imena srpskih). In-ternet je omogućio da se zavjetne riječiStefana Nemanje brzo prenesu širomsvijeta, a pojavilo se i izdanje na CD-u...

Dobrica Erić je, dok je bio urednik uNolitu, objavio „Zaveštanje jezika” uobliku pergamentnog svitka, a pole-đinu svake objavljene Nolitove knjigetog vremena ukrasio je istim zapisom(sa potpisom: Iz Hilandarske povelje).Ljubivoje Ršumović, odgovarajući nanovinarsko pitanje Miloša Jeftića, po-zvao se na Nemanjina Zavještanja, iz-govorio Zavještanje jezika u cijelosti,„onako kako ga je Nemanja izrekaoSvetom Savi”, i zaključio: „Šta bih ja,inok smrtni, imao da dodam ovom sve-tačkom Zaveštanju? Ovo je proročkabeseda, ovo bi trebalo svima nama, Srbi-ma, piscima posebno, da bude zakletva!Nisam naišao u drugim jezicima nasličan amanet.”

Tekla je godina za godinom... i Srbiširom svijeta su Zavještanja Stefana Ne-manje prihvatali kao nešto svoje, kaonešto što im pripada, što je njima i zanjih napisano, kao istinsko zavještanjeNemanjino...

Svih tih godina u Beogradu je skrom-no i tiho živio jedan čovjek koji se knji-gama i jezikom bavio čitav život. Svihtih godina u izlozima knjižara stajala jejedna knjiga na kojoj je pisalo: Za-vještanja Stefana Nemanje, Mile Medić.Malo ko je obraćao pažnju na potpisano

ime. Ko ga je i zapazio, najčešće je po-mišljao da se radi o priređivaču Neman-jinih zavjetnih riječi. Mnogi su, imajućiknjigu u rukama, uspijevali pronaćipotpisnika da bi ga pitali odakle muprepis, kako se može doći do izvornika,predlagali da se objavi i fototipsko iz-danje...

„Znaš li ti šta si napisao”Malo kome je Mile Medić uspijevao

objasniti da „izvorni rukopis” ne posto-ji, da Stefan Nemanja nije za sobomostavio Zavještanja, da je priča o pjesni-cima koji su sa Svete gore donijeli pre-pis izmišljena, da je Zavještanja StefanaNemanje napisao on sam, kao autorskoknjiževno djelo. Da ga je tako i objavio.Ukazivao je na činjenicu da je knjiga odsvog prvog izdanja jasno potpisana, daje u TV emisijama jasno izrečeno imeautora, da je u nekim emisijama i samgostovao i o tome govorio... Uzalud.Knjiga se, od samog početka, otela odsvoga tvorca i započela svoj vlastiti,neobični, samostalni život.

Ljudi su se opirali saznanju da je onošto su već prihvatili kao stari Nemanjinzavjet pisao njihov savremenik, čovjekkojega mogu vidjeti, sresti, dodirnuti, sakojim mogu neposredno razgovarati.Osjećali su se čudno, kao da im nekanevidljiva sila otima nešto njihovo,nešto što su već prihvatili kao vlastitopredačko naslijeđe. Suštinu tog osjeća-nja jasno je iskazao Dobrica Erić, na svojprostodušan i iskren način. Kada je sa-znao pravu istinu, rekao je Mediću:„Svaka tebi čast, ali ja ta zaveštanja i

DRUŠTVO

Jedanaest „Zavještanja Stefana Nemanje” sredi-nom devedesetih potreslo je Srbiju od iskonskihdubina do iskonskih visina. „Zavještanja zemlje,krvi, grobova i kostiju, neba i zvijezda, jezika, cr-kava, države, vlasti, knjige i pisma, pjesme i svir-ke, imena srpskih”. Taj glas prošao je kroz samosrce opkoljenog naroda i još uvek dramatičnoodzvanja u njemu. Ime pisca malo je ko čuo ...

„Zavještanja Stefana Nemanje”, stvarnost i (ili) mit

Svetacka visina i inok smrtni

jun 2006.25

dalje doživljavam prvo kao Nemanjina,pa onda kao svoja vlastita – ti možeš tekna treće mesto.”

Bilo je i onih koji su pisca optuživali zagrubi falsifikat, za namjernu podvalučitaocima, za podmetanje vlastitih riječiStefanu Nemanji. Činjenica da je MileMedić potpisao svoju knjigu i da je takopotpisana objavljivana od samog počet-ka, od prvog izdanja, kao da ništa nijeznačila. Bilo je i onih koji su, saznavši daje to autorski rad, Mediću postavljaličuveno pitanje koje je Dostojevskom po-stavio „strašni” Visarion Bjelinski kada jeFjodor sa strepnjom došao kod njega daga pita nije li možda pročitao njegov ru-kopis: „Znate li Vi šta ste napisali?”

Zaista, šta je to Mile Medić napisao?Napisao je knjigu koja nije dobila nijednu jedinu zvaničnu nagradu (nekedruge njegove knjige jesu). Napisao jeknjigu na čije su se dijelove članovi ipredsjednici raznih književnih žirija ra-do i često pozivali u mnogim prilikama,koje su hvalili... sve dok nisu saznali daje pisac živ i da je tu, među njima. Napi-sao je knjigu tako da su riječi koje u njojizgovara Stefan Nemanja masovno pri-hvaćene kao izvorne, stare osam stotinagodina. Napisao je knjigu oko koje se,od samog početka, isprela legenda...Napisao je knjigu kojoj je pripala naj-veća moguća nagrada – mnogobrojničitaoci je rado čitaju, prepričavaju, pam-te i čuvaju. Napisao je knjigu koja živisvoj samostalni, čudesni, nepredvidljiviživot još za života pisca. Malo li je?

EVROPA NACIJA

Upamti, čedo moje miloČuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može

izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi lijezik, zemlju, dušu?

Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znajda je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći inajtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju riječsvoga jezika.

Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego ijezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko tije riječi potro i svojih poturio.

Narod koji izgubi svoje riječi prestaje biti narod.

Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza tijelo.Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamogdje se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda.

Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živjeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kadgod se dva jezika susretnu i izmiješaju, oni su kao dvije vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuju i jedan i drugi jezik,borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan odnjih, taj će prevladati. Najposlije se čuje samo jedan. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.

Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva,kao bitka među vojskama, niti godinu-dvije, kao rat među narodima, nego vijek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mjeravremena kao za čovjeka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgu-biti sve bitke i ratove, nego izgubiti jezik. Poslije izgubljenog jezikanema naroda. (...)

Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaji slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se.Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima ineka slušaju. Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja igdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj, čedo moje, da jeto još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smjenjuju,države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se takoosvojeni dio zemlje i naroda opet kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu. (...)

Iz “Zavještanja jezika” Mila Medića

DRUŠTVO

Peter Handke, ponovo Oko uglednog austrijskog

pisca koji živi u Parizu uzadnjih nekoliko nedelja

nastala su opet čak i dvaskandala: prvo je

renomirano pariskopozorište Komedi fransez

skinuo Handkeovupredstavu sa repertoara,

zato što je direktor bioužasnut prisustvom

književnika na sahraniMiloševića.

To je izazvalo burne reakcijeevropskih intelektualacazbog neviđene cenzure.

Njihovom negodovanju sepriključio i francuski

ministar kulture, da bidruga grupa intelektualaca

gromoglasno branila odlukudirektora.

Zatim je žiri jedne odnajprestižnijih nagrada na

nemačkom govornompodručju odlučio da piscu

dodeli ovogodišnju nagraduHajnrih Hajne. Ponovo su

(takozvani) intelektualcivrisnuli i napadima na

Handkea popunili stranicekulturnih rubrika evropskih

medija. Posle polemike kojaje trajala skoro tri nedelje,

Handke je odlučio da odbijenagradu pre nego što bi

grad Dizeldorf doneo konačnu (negativnu)

odluku o tome.

Prenosimo nekoliko tekstova koji

dokumentuju vođenuraspravu.

SKANDAL

jun 2006.

Piše: Peter Handke

Najzad, posle više od deset godi-na novinarskog izražavanja usamo jednom pravcu i smislu(odnosno besmislu), čini se dase u Francuskoj, i možda ne sa-

mo u Francuskoj, štampa otvara za dru-gačije predstavljanje Jugoslavije ili jed-nostavno za početak priče o Jugoslaviji.

Izgleda da je sada moguća debata, di-skusija, razgovor, plodonosna rasprava,kao i zajedničko ispitivanje, priče kojese podudaraju... Ranije ništa od toga ni-je bilo moguće, umesto debata imalismo klevetanja, izražena isključivo pre-fabrikovanim rečima, beskonačno po-navljanim, korišćenim kao automatskooružje.

Proširimo, dakle, ovu malu pukotinu,ovaj otvor, ovo proleće reči. Počnimonajzad da slušamo jedni druge, umestošto urlamo i grizemo iz dva neprijateljs-ka tabora. Ali, isto tako, nemojmo višetolerisati zla (!) bića (?), duhove (?), kojiu magičnom jugoslovenskom problemunastavljaju da ispaljuju reči kao što su“revizionizam”, “aparthejd”, “Hitler”,“krvava diktatura” itd. Prestanimo sasvim poređenjima što se tiče ratova uJugoslaviji. Ostanimo kod činjenica ko-je su, kao već doživljeni događaji izgrađanskog rata, koji je izazvala ili jebarem njegovom izbijanju doprinelaneiskrena, ili barem neupućena Evropa,prilično strašne u svakom pogledu.

Prestanimo, dakle, da poredimoSlobodana Miloševića sa Hitle-rom. Prestanimo da upoređuje-mo njega i njegovu supruguMiru Marković sa Magbetom i

njegovom “Lejdi” ili da tražimo sličnostiizmeđu ovog para i diktatora Čaušes-kua i njegove supruge Elene. I nikadaviše nemojmo upotrebljavati izraz“koncentracioni logori” za logore uspo-stavljene za vreme secesionističkih rato-va u Jugoslaviji.

Istina, postojalisu nedopustivi logoriizmeđu 1992. i 1995. na teritoriji jugoslo-venskih republika, naročito u Bosni. Sa-

mo, nemojmo mehanički, u našim gla-vama, povezivati te logore sa Srbima izBosne: takođe su postoja li hrvatski imuslimanski logori, a za zločine koji suovde počinjeni se sudi i sudiće se predHaškim tribunalom. I konačno, presta-nimo da povezujemo masakre (međukoji ma su srebrenički masakri, naglašavam da je u pitanju množina, iz jula1995, zapravo daleko najstrašniji) sasrpskim vojnim i paravojnim snagama.Poslušajmo najzad šta kažu oni koji supreživeli muslimanske masakre u broj-nim srpskim selima oko muslimanskeSrebrenice, masakre koji su izvršeni iponavljani tokom tri godine pre padaSrebrenice, masakre kojima je rukovo-dio srebrenički komandant, dovodeći ujulu 1995. do paklene osvete, večite sra-mote odgovornih bosanskih Srba zaovaj veliki pokolj.

Konačno je fraza koja se ponavlja namestu - to je “najveći pokolj u Evropiposle Drugog svetskog rata”, ali ću ipak

dodati ovaj podatak: da su svi vojnici ilimuškarci među muslimanima iz Srebre-nice koji su pobegli iz Bosne u Srbijuprešavši reku Drinu, granicu izmeđudve države, koji su pobegli u Srbiju,zemlju koja je u to vreme bila pod Mi-loševićevom vlašću, da su svi ti vojnicikoji su došli u navodno neprijateljskuSrbiju bili spašeni - ovde nije bilo ubi-janja niti masakra.

Da, poslušajmo, pošto smo slu-šali “srebreničke majke”, poslu-šajmo takođe majke ili samojednu majku iz srpskog selaKravica koja priča o pokolju na

pravoslavni Božić 1992-1993, koji su iz-vršile muslimanske snage iz Srebrenice,o masakru takođe nad ženama i decomsela Kravice (jedinom zločinu kojemodgovora reč genocid). I prestanimo dasarajevske “snajpere” slepo vezujemoza “Srbe”: većina francuskih “plavih šle-mova” ubijenih u Sarajevu bili su žrtvemuslimanskih nišandžija. I prestanimoda povezujemo opsadu Sarajeva (užas-nu, glupu, nerazumljivu) isključivo savojskom bosanskih Srba: u Sarajevu je uperiodu 1992-1995. na desetine hiljadaSrba ostalo blokirano u centralnim kvar-tovima kao što je Grbavica, koji su ta-kođe bili pod opsadom i to... molim?! -pod opsadom muslimanskih snaga. Iprestanimo da pripisujemo silovanja sa-mo Srbima. I prestani mo da jednostra-no povezujemo reči, kao Pavlovljev pas.

Proširimo otvor. Neka pukotina višenikada ne bude zapušena trulim i zatro-vanim rečima. Zli duhovi - napo lje! Ne-moj te više govoriti! Naučimo veštinupostavljanja pitanja, u ime Jugoslavije,u ime drugačije Evrope! Živela dru-gačija Evropa! Živela Jugoslavija!

Liberation

27

SKANDAL

Napustimo najzadjednostranu viziju rata

Poslušajmo najzad šta kažu oni koji su preživelimuslimanske masakre u brojnim srpskim selimaoko muslimanske Srebrenice, masakre koji suizvršeni i ponavljani tokom tri godine pre padaSrebrenice

Prestanimo, dakle, da poredimo Slobodana

Miloševića sa Hitlerom. Prestanimo da upoređujemo

njega i njegovu suprugu MiruMarković sa Magbetom i njegovom “Lejdi” ili da

tražimo sličnosti između ovogpara i diktatora Čaušeskua i

njegove supruge Elene. I nikada više nemojmo upotre-bljavati izraz “koncentracionilogori” za logore uspostavlje-ne za vreme secesionističkih

ratova u Jugoslaviji.

jun 2006.

Ovaj književnik, koji jenedavno čak govoriokao počasni gost nadiktatorovom pogrebuu Beogradu, ulaže svojknjiževni dar u to dazamagli pitanje krivice i odgovornosti

Piše: Matijas Grečel

Šta znači “poetski pogled na svet”u suočavanju sa etničkim čišćenji-ma i masovnim ubijanjima? I ka-ko “otvorena” može da bude isti-

na, ako se radi o jednom kobnom zbi-vanju obeleženom mržnjom, ratom igenocidom, od koga je prošlo samo ne-koliko godina? Ugledni žiri koji je au-strijskom književniku Peteru Handkeudodelio Hajneovu nagradu grada Disel-dorfa, uz koju ide i novčana nagrada od50.000 evra, sam je sebe na teško shva-tljiv način diskreditovao, ne samo svo-jom odlukom, već još više svojim obra-zloženjem.

“Samosvojan kao i Hajnrih Hajne, Pe-ter Handke u svom delu sledi svoj putka otvorenoj istini. Poetski pogled nasvet on afirmiše ne obazirući se na jav-no mnjenje i njegove rituale”, kaže se uovom obrazloženju, kao da je Handkesa velikom hrabrošću pravim imenomnazvao neku u javnosti potiskivanu isti-nu, dok ju je on zapravo doslovno izvr-nuo naglavce. Puno govori činjenica dase bivši kulturni senator Berlina KristofŠtelcl, koji je i sam član žirija, u među-vremenu prilično otvoreno javno dis-tancirao od ove odluke, koja je po nje-mu doneta sa samo jednim glasomvećine.

Da se radi samo o ovoj odluci žirija, iliu prvom redu samo o književnosti, nebi bilo potrebno da se diže puno bukeoko ove nagrade, jer su Handkeovknjiževni rang i njegov značaj za savre-menu književnost nemačkog govornogpodručja neosporni. Prema saopštenju iobrazloženju se, međutim, upravo ne

radi samo o nagrađivanju jednog knji-ževnog dela, već i jednog stava. A to jeu ovom slučaju prava drskost. MarselRajh-Ranicki je s pravom uzeo u zaštitupesnika čije ime nagrada nosi, nemač-ko-jevrejskog imigranta, od onog komeje žiri nagradu sa njegovim imenom na-menio i s pravom je govorio o “uvredi iismevanju pesnika Hajnea koji izazvajuogorčenje”.

U zapadnoj proceni i osudi rata naBalkanu je, doduše, početkom 90-ih go-dina bilo nekih nejasnoća i - da budepotpuno jasno – neke nepravde prema“Srbima”. Pa ipak, upravo Peter Hand-ke svojim javnim stajanjem na straniMiloševića, koga nikada nije okarakteri-sao kao krivca, već kao “tragičnuličnost”, ni u kom slučaju nije doprineotome da linije sukoba i umešanosti, isto-rijska neprijateljstva i aktuelni odnosipostanu jasni.

Ovaj književnik, koji je nedavno čakgovorio kao počasni gost na diktatoro-vom pogrebu u Beogradu, ulaže, šta-više, svoj književni dar - recimo u “Zim-skom putovanju do reka Dunava, Save,Morave i Drine, ili pravdi za Srbiju”(1996.), u to da zamagli pitanje krivice iodgovornosti. A onaj ko veruje da jeHandke ikada služio opravdanim inte-resima Srba, trebalo bi da se seti da suhrabri Srbi bili ti koji su u oktobru 2000.svojim demonstracijama na posletkubacili Miloševića na kolena i time omo-gućili njegovo izručenje u Hag. “Zala-gati se za Slobodana Miloševića nikadanije značilo biti za Srbiju,” objasnila jesada srpska književnica Biljana Srblja-nović u svom prilogu u “Mondu” - po-kazujući time gde je Handke zaista sta-jao i gde stoji: na strani ekstremnih srp-skih nacionalista.

Ako bi Peter Handke zaista dobioHajneovu nagradu Diseldorfa - za štaje, doduše, potrebna još i saglasnostskupštine grada Diseldorfa koja jošuvek nije obezbeđena - to bi zaista bioskandal. Jer je njegov pogled na svet, apre svega na noviju istoriju Balkana,doduše možda poetski, ali je zapravoipak pre svega: ciničan.

Hamburger Abendblatt

28

HAJKA NA HANDKEADodela Nagrade Hajnrih Hajne au-strijskom književniku Peteru Hand-keu nije naišla na dobar prijem jav-nosti, kako se i očekivalo

Piše: Verner Pirker

“Uprkos Miloševiću, Handke dobijaHajneovu nagradu”, ljutito je komentari-sala Karolina Fečer u listu “Tagesšpi-gel”. Nagrada iznosi 50.000 evra, izra-čunala je ona, novac poreskih obveznikakoji će sada Handke staviti u svoj džep”.Kao da se pesnikova kasa već tolikosmanjila. Oni koji dodeljuju nagradu iz-gledaju kao kršioci embarga koji izbega-vaju svoju obavezu da spreče Handkeada piše i da ga nateraju na kolena. Nai-me, kad se radi o Miloševiću, sa kojimje koruški pisac slovenačkog porekla“osećao bliskost”, kako je sam rekao nanjegovom grobu, prestaje slobodamišljenja.

Obrazloženje članova žirija da Handke“samosvojno, kao Hajnrih Hajne, slediput ka otvorenoj istini”, Hans-KristofBuh smatra čistom porugom. Hajne seodlučno protivio “nacionalnom šovini-zmu, zalažući se za slobodu i toleranci-ju”. Hajne, koji se osećao bliskim KarluMarksu, sigurno je imao drugačiju idejuo slobodi i toleranciji od današanjih no-vinarskih goniča koji jednog pisca, kojiželi da pronađe pravdu za Srbiju, hoćeda gurnu u moralnu i finansijsku pro-past. I koji bi Hajneu, ako bi sudili pra-vedno, morali da uzmu za zlo blizak od-nos sa čovekom, koga smatraju osni-vačem “komunističkog totalitarizma” ačiju su poslednju jezivu figuru, kako ve-ruju, videli u Slobodanu Miloševiću.

Ljutito se Handkeu prebacuje što jetokom rata na Kosovu pilote NATOvređao kao “zelene ubice”. U političkikorektnom stilu debate suština ove izja-ve se čak više ni ne ispituje, već se op-tužuje kao da nije vredna bilo kakvog is-pitivanja.

Nazivati bombašku NATO “mirovnumisiju” ratnim zločinom, očigledno nijestav već srpski ratni zločin. Miljama da-leko, kaže Buh, Peter Handke se udaljiood konsenzusa koji vlada u građanskomdruštvu, a koji glasi: onaj ko ne zavija savukovima, nek drži jezik za zubima.

Junge Welt

SKANDAL

Handkeov pogledna svet je cinican

modernistički, koji dovodi do raspadavišenacionalne države i ostavlja Srbijukao poslednji ostatak neupotrebljive sa-mosvojnosti. A on, Handke, mora dasvojim književnim prisustvom ostaneveran ovoj Srbiji. Tako je nedavno puto-vao i na Miloševićev pogreb, kako jesam napisao - “iz vernosti upravo pre-ma onom drugom, nenovinarskom, ne-vladajućem jeziku”, a tako je nekada pi-sao i rečenice poput onih o Srbiji uočinapada NATO-a: “Šta kaže zemlja kadatako leži oko nas, smeđa, plava – vode-ne arterije - a pre svega zelena (baš kaou propagandnom filmu), u očekivanjuraketne vatre poslate na vatreno puto-vanje iza sedam gora i dalekog Sredo-zemnog mora, dok tako leži u molitvi,kao molitva – da li je sama kriva? Da lisu ovi odavde sami krivi? Šta kaže zem-lja? - zemlja ne kaže baš ništa, samo jošleži nema, još mnogo više nema, i takobaš ništa ne govori, ali - što je važnije -to znači; ne, nije sama kriva! (Pažnja:antinacionalna mistika!)”.

Onaj ko smatra da je ovo kič, trebalobi ne samo da objasni zbog čega je uba-civanje nečega kao što je “pažnja: anti-nacionalna mistika” primer kiča, već ida ima hrabrosti da bude tako zadrt daodbaci i ostalu Handkeovu prozu, u ko-joj takvi odlomci nisu retki. Dalje bi tre-balo objasniti zbog čega književnike po-zivaju na feljtonističke debate, ako neželimo da prihvatimo književnika kojizemlju o kojoj se debata vodi istinskipoznaje i koji se oslanja na svoje knji-

ževno opažanje. Ne treba potezati niprincipe istinitosti, o koju se Handkenavodno ogrešio svojom simpatijomprema Miloševiću. Jer, mada neki Han-dkeovi zaključci koji idu u prilog Mi-loševiću zaslužuju oštru kritiku, ne radise samo o tome da umetnost ima pravoda zauzme svoje mesto, već i o tome dasu mnogi njegovi prigovori bili oprav-dani. On je dugo bio jedini koji je iz-ražavao sumnju (većinom samo u obli-ku pitanja!) kada su drugi proklamova-li neistine: dok se Handkeu još uvek za-mera poređenje Aušvica i bombardo-vanja Srbije.

Joška Fišer do danas nije imao nika-kvih posledica zbog toga što je, zanema-rujući svaku realnost, fantazirao o neka-kvom Aušvicu na Kosovu koji trebasprečiti. Takve ideje su se, kao i potpu-no izmišljeni plan “Potkovica” RudolfaŠarpinga, uvek predobro uklapale, i jošuvek se uklapaju, u konsenzus feljtoni-stičke debate da je “Nemačka preko ra-ta na Kosovu došla do nove međuna-rodne odgovornosti”.

Peter Handke se, međutim, proterujeiz jedne debatne javnosti koja ne da dajoj se njen konsenzus ruši i koja umet-ničku samosvojnost hoće da prihvati sa-mo dotle dok ova potvrđuje taj kartel.A, pošto se taj kartel često rado kiti ime-nom Hajnriha Hajnea, verovatno zaistanije bila dobra ideja da se po njemu na-zvana nagrada dodeli Peteru Handkeu.

Die Welt

jun 2006.

SKANDAL

Peter Handke traži isti-nu o Srbiji u poeziji. Zakartel intelektualaca toje neprihvatljiva provo-kacija

Piše: Matijas Kaman

Šta Srbija znači za Handkeovodelo nedavno je primetio TomasŠtajnfeld, izveštavajući o svojojposeti onom “Ničijem zalivu” ukojem je 64-godišnjeg Handkea

pronašao u pariskom predgrađu u ko-jem živi. Tamo Handke gotovo svako-dnevno krstari jednom neuglednomšumom, u čijim ostacima i ruševinamanalazi ono što je nekada živelo u roman-tičnim šumama. “Ono nekadašnje neci-vilzovano”, kaže Štajnfeld, “što ne pri-pada našem vremenu, moralo je da po-traži neko drugo mesto i našlo ga je uovom istrošenom pejzažu. Možda iHandkeovi Srbi spadaju u te čudnovateanahrone figure, koje su se kao mitskabića naselila između starog, ispucalogbetona u vazduh dignutih bunkera i no-ve eksploatisane šume.” Zaista: onaj koje 80-ih godina čitao Handkeove knjige,a naročito “Ponavljanje” iz 1986, o jugo-slovenskom kršu, nije bio mnogo izne-nađen Handkeovim protestom protivraspada Jugoslavije i protiv kritike Mi-loševićeve Srbije, sve do rata na Kosovu.

Ton koji je Handke nakon 1989. usvo-jio u ukupno četiri ratne knjige nije bionov, ne, on je čuvao svoju staru distan-cu prema svim konvencijama medij-skog jezika, i dalje je nastojao da se pri-bliži malim stvarima na livadama, jed-nostavnim ljudima u selima, gde je ve-rovao da nailazi na poeziji zasnovanuna istini, koja je tu glasila: Zapad u ju-goslovenskim republikama podstičegromoglasni nacionalizam koji zvuči

29

Handke je dosledan, nemacka kulturnajavnost nije

Handke je dosledan, nemacka kulturnajavnost nije

Proveo ove godine pravoslavni Uskrs sa Srbima na Kosovu - Peter Handke

Piše: Peter Handke

Ponedeljak 15. maja 2006. nije biouspešan dan za moj spoljašnji život:ujutru sam saznao u El Paisu da je mojafudbalska ekipa, “Numansi”, iz drugešpanske lige, izgubila utakmicu – mož-da je trebalo da budem prisutan i ma-šem zastavom „Numansija”? Uveče sumi pročitali tekstove dueta žena iz Libe-rasiona protiv mojih „revizionističkihteza” o sukobu u „bivšoj Jugoslaviji”;što je još gore, za taj par ja nisam samorevizionista ili neko ko „hoće da ponovonapiše istoriju” već napisanu, jugoslo-vensku, već sam povrh toga i „neonega-cionista”, ili samo „negacionista”.

Moram da budem ozbiljan i odgovo-rim mirno – „Ne nerviraj se!”, što bi re-kla moja kćer – povodom ovakvih ilionakvih opadanja ili „činjeničnih greša-ka” – što bi rekao Nuvel observater –koje propagira u svojim člancima duo.Moram to da učinim zbog čitalaca, čita-laca dobre volje – što je uostalom tauto-logija, jer čitalac sa zlom voljom ili ne-dobrohotan nije nikakav čitalac.

Jeste, u mom pismu čitaocima, koje jeu Liberasionu objavljeno pre nekolikodana, napisao sam da pokolj koji su po-činile muslimanske snage iz Srebrnice,pokolj žena i dece (srpske) iz Kravica (se-lo na dvadesetak kilometara od Srebreni-

ce), zbog žena i dece koji su ubijeni, jestezločin kome pristaje reč „genocid”. Mo-žda grešim kada su u pitanju pravni ter-mini: ali užasan odgovor, strašna osvetasrpskih snaga (ne samo za ubijanja uKravici, već i zbog ubijanja tokom tri i pogodine u tridesetak (srpskih) sela okomuslimanske Srebrenice) koja je stiglaisključivo vojnike i/ili muškarce musli-mane – ova osveta zaslužuje da bude na-zvana „zločinom protiv čovečnosti”: ni-jansa koja osim ako se ne isključe takovažne „nijanse” ne važi u slučaju hiljadei hiljade bosanskosrpskih zločina, po-navljam opet, protiv čovečnosti.

Ja to besno ponavljam a ne, kao što topiše jedna od dveju žena „u nemoguć-nosti da negiram programirane zločineu Srebrenici”, ponavljam besno, ljut nasrpske zločince, naredbodavce, planere,i tu se radi o najgorem „zločinu protivčovečnosti” u Evropi posle rata. I poredsvega toga – i to na kraju krajeva morabiti prihvaćeno od čitalaca ovde u Fran-cuskoj – broj mladih ili manje mladihmrtvih skoro je jednak kod svih strana,muslimanske, hrvatske, srpske, u bo-sanskim ratovima – zašto ne posetitigroblje u Višegradu, nepregledno gro-blje u Vlasenici?

I naročito, tužno opet i opet ponav-ljam: nikada nisam hteo da kažem, i ni-kada nisam ni rekao, da je pokolj u Kra-

vici „jedini genocid” u Bosni (kao što tohoće da sugeriše spisateljka br. 1) većzločin kome jedino odgovara izraz ge-nocid – a bilo je i drugih bosanskosrp-skih pokolja, hrvatskih, muslimanskih,koji zaslužuju da budu kvalifikovanikao genocid. I sada, čitaoče, nekolikomalih ispravki grešaka koje su se pot-krale spisateljki br. 2:

1. Peter Handke „sin majke Slovenkei oca člana austrijske nacističke partije”?Rođen sam 1942. usred rata, i Austrija,koju je anektirao Treći rajh, nije posto-jala, kao što nije postojala ni „austrijskanacistička stranka”. Moj otac, ili pre mojtvorac, bio je nemački vojnik. Sreo samga tek kada sam imao 19 godina, kao štoto pripovedam u knjizi o životu i smrtimoje svete majke, koja je zaista bila„Slovenka” jugoslovenskog duha, kao injena dva brata koji su poginuli u ratu,i bili mobilisani u vojsku zveri Hitlera (isluga) i da je moj ujak Gregor – citiran umom romanu Novi početak, u kome ob-jašnjavam korene svoje ljubavi premaJugoslaviji – „hteo u vazduhu da pokidađavola”.

Tačno je takođe da optužujem svogoca u Ravnodušnom zlu da je član par-tije (nemačke), zbog čega danas žalimznajući kakav mu je bio život; u vremepisanja toga imao sam 29 godina i mr-zeo sam oca, sasvim pogrešno, i kupio

jun 2006. 30

SKANDAL

Izvinite naobjasnjenjuIzvinite naobjasnjenju

Kunem se: nikada više nećuprimeniti na samog sebe reč„pisac”, osim za porez

sam razne tragove protiv njega umestoda shvatim – bilo je raznih članova naci-stičke stranke – kao što ima raznih su-dova. A papa koji je bio član Hitleroveomladine, to je ipak sasvim različit pro-blem od pisca koji za tvorca ima „malognacistu” (a nikad nisam ni bio siguranda je to uopšte bio). Nadam se da samse iskupio prema mom ocu u knjigamaPouka planine Sainte-Victoire i Mojagodina u zalivu Person.

2. „Handke (...) je prešavši u pravo-slavlje aprila 1999, što je bila njegova re-akcija na NATO udare po Srbiji (...) za-boravio bombardovanje Vukovara”: ni-kad nisam preverio. Tačno je: napustiosam Katoličku crkvu, naročito zbog bi-skupskog članka u Mondu gde je bom-bardovanje NATO bilo upoređeno sagašenjem požara „Kanaderima”. (Trebali da se izvinjavam što sam osetljiv nagovor? Govor, govor...) Pravoslavan ilikatolik: ja ostajem hrišćanin, u najma-nju ruku sve do smrti, idući za jevan-đeljima i euharistijom. I nisam nikadazaboravio Vukovar, bio sam tamo. Ni-kada neću zaboraviti Vukovar.

3. „Oblast Srebrenice (...) opisana je(od strane P. H.) kao ‘mirna i lepa’. Izgle-dalo mu je ‘da je nešto moglo da se do-godi’ i (on) radije sluša (...) ptice i žuborizvora”: nikada nisam napisao i rekao„da je nešto moglo da se dogodi” (kakvoshvatanje jezika, mog jezika). Tačno je:bio sam juna 1996. prvi put (posle, jošdesetak puta) u Srebrenici i srpskim seli-ma, takođe razrušenim, okolo, i napisaosam jednu malu knjigu, po imenu Letnjidodatak zimskom putovanju, koja je ob-javljena na nemačkom kod Zurkampa,

zatim na španskom, italijanskom... Po-stoji odličan francuski prevod (G. A.Goldšmit) koji još uvek nije objavljenkod Galimara, posle reakcija na Zimskoputovanje. Tačno je da u tom dodatkupričam o drveću koje je procvetalo, jago-dama po brdima oko Srebrenice, ali,očigledno (izvini što objašnjavam,čitaoče) da bih učinio opipljivijim rušen-je oko Srebrenice i tišinu smrti. A srž do-datka: uzvici do u beskraj srpskog čove-ka iz Srebrenice koji se, među ruševina-ma, jedne letnje večeri (laste!) vraća(!)svojoj kući(!) i urla putem protiv svogsopstvenog naroda, proklinje svoj narodi proklinje, na kraju skoro nerazumljiv ubesu i bolu.

4. „Kada slavi pedeseti rođendan (ja)u Dubrovniku, sumnja u intenzitetbombardovanja prethodne godine”:Tačno je da sam proslavio jedan od svo-jih rođendana u Dubrovniku, svoj četr-deset i peti, četiri godine pre ratova.(Proslavio sam svojih pedeset godina usvojoj selendri, u zalivu Person – prove-riti kod bivšeg gazde Kafane putnik, ko-ji je ugostio moje goste.)

Dalje. Ipak imam želju (jes, si, da) dapriznam da je spisateljka br. 2 u pravukada je u pitanju jedan citat: tokom pri-prema za rat NATO protiv Jugoslavijenekoliko puta sam bio u Rambujeu, i nakraju, zbog neumitne propasti „prego-vora”, zapadnog diktata, na pitanjeBeogradske televizije uporedio sam srp-ski narod (u mom srcu bombardovanje,okupaciju i koncentracione logore, na-ročito Jasenovac, nacističku Hrvatskutokom nemačke okupacije i Jugoslaviju1941-1944) sa jevrejskim narodom. I u

mom, veruj mi, čitaoče, čitateljko, očajui Durcheinander u glavi, rekao sam zai-sta otprilike rečenicu: Srbi su još višežrtve nego Jevreji...

Kada su mi zatim prišli nemački me-diji, nisam mogao k sebi da dođem štosam izgovorio takvu glupost – zato štotakva glupost nije uopšte odgovaralamom osećanju u trenutku kada sam for-mulisao svoj statement, na francuskom,pred kamerama. Ne verujući ni sam, sa-slušao sam snimak – i indeed sam rečipomešao na smešan način. Ali pažnja!odmah sam pismeno ispravio svojezbunjeno mucanje – i nemački medijisu odmah objavili moju ispravku –Frankfurter algemajne cajtung, svakureč, bez ikakvog komentara – ispravkamoje zbunjenosti je bila prihvaćena.

Zašto spisateljka br. 2 ne ispriča celupriču, priču o nekom ko se zbunio, bezzle volje? I priznajem takođe da je gđaZontag, u to vreme u Njujork tajmsu iz-gleda izjavila da ima „intelektualaca ko-ji su se, pošto su čuli (moje) njegove iz-jave o ratu u Jugoslaviji, zakleli da nika-da neće otvoriti niti jednu od njegovihknjiga” i da ta spisateljka br. 3 „nikadanije optužena za cenzuru protiv Hand-kea”. Ali šta znači sada citirati tu heroj-sku rečenicu, u sadašnjem trenutku, sa-da, „sa-da”?Čitaoče, čitateljko: želim, ne zbog se-

be, svog „dela”... nego zbog situacije ine samo trenutno, da nađeš puta domojih dela o velikoj i utopijskoj Jugosla-viji, od secesije Slovenije 1991: Oproštajsanjara od Devete zemlje, Zimsko puto-vanje ka Dunavu, Savi, Moravi i Drini,Letnji dodatak, Oko velikog suda, Pita-jući u suzama (dva putovanja u Jugosla-viju za vreme bombardovanja NATO),Vožnja čunom ili Komad za film o ratu inajzad, poslednju, koja pripoveda mojuposetu Miloševiću u zatvoru, posetumajci u selu Kravica, i stotinama hiljadasrpskih izbeglica, nagomilanih i sakrive-nih na selu, i pejzaž nestale reke u špan-skoj Manči. I želim ti da pročitaš „izbli-za Handkeov rad”, kao što tvrdi da jeučinila spisateljka br. 1, ali izbliza nadrugi način.

I sada se kunem, ali na drugačiji načinnego Suzan Zontag: posle proučavanjanebeskog dueta spisateljke br. 1 i spisa-teljke br. 2 u Liberasionu 15. maja (na-stavak u kvartetu? pa zatim oktetu? andso on?). Kunem se: nikada više nećuprimeniti na samog sebe reč „pisac”,osim za porez.

Liberation, 22. maj 2006.

jun 2006.

SKANDAL

31

jun 2006. 32

Piše: dr Srđa Trifković

Da bismo shvatili šta se 21. majadogodilo u Crnoj Gori, mora-mo biti načisto sa činjenicomda postupci Mila Đukanovićatokom protekle decenije, a po-

gotovu krajnje neregularni uslovi podkojima je održao referendum, ne bi bilimogući da on već godinama ne uživamanje ili više diskretnu ali vazda poli-tički presudnu podršku na obe straneAtlantika.

Postoji niz razloga za podršku zapad-nih vlada, političkih krugova i ličnostijednom po svim merilima neatraktiv-nom režimu. Njih je neophodno ispitatida bismo razumeli naizgled nerazumlji-vu činjenicu da je 22. maja izjavomFrantišeka Lipke zvanično potvrđenapodrška „međunarodne zajednice“ re-ferendumu koji je održan na način kojibi bio apsolutno neprihvatljiv u ma ko-joj zemlji-članici Evropske Unije ili Se-vernoatlanskog saveza.

Tri faze evolucijeRani razdor na liniji Beograd-Podgo-

rica (1995-97) izazvan je pokušajem tan-dema Slobodan Milošević - MirjanaMarković da lansira JUL na celoj terito-riji tadašnje Savezne republike Jugosla-vije. Odbijanje Mila Đukanovića, do ta-da vrlo žustrog i pravovernog slobiste,da podrži promovisanje nove partije uCrnoj Gori (i da sebi tako od gotovogpravi veresiju) nije imalo ideološku većpragmatičnu pozadinu. To odbijanje,međutim, izazvalo je bes Mire Markovići njen pritisak na supruga da se otarasiĐukanovića. Usledio je Miloševićev ne-spretan pokušaj da tadašnjeg crnogor-skog premijera ukloni sa scene prekotromog i političkim trikovima dalekomanje vičnog Momira Bulatovića.

CRNA GORA

Crnogorskom režimu je „međunarodnazajednica“ dopustila da 21. maja odradi štaje već odradio i kako jeto odradio. Moglo muse, ali u ubrzanom tokuistorije taj ishod niti jelegalan, niti je legiti-man, niti je konačan,niti je neopoziv

Iza kulisa crnogorskog referenduma

ZAŠTO SU EU I SAD PODRŽALEĐUKANOVIĆA?

jun 2006.

Dve godine i desetak hiljada ukrade-nih glasova kasnije, Đukanović je izašaoiz okršaja sa Bulatovićem kao pobednik.Njegov konflikt sa Miloševićem za-počeo je kao i svaki drugi unutarpartij-ski lom: kao sukob oko vlasti i moći. Za-vršio se, kako to već kod „drugova“ bi-va, kao kvazi-ideološka šizma.

U prvoj fazi sukoba Zapad nije pohi-tao da Đukanovića otvoreno podrži. Nezaboravimo da je Milošević 1995. godi-ne sebi zaradio lepe poene u Vašingto-nu. Saučestvovao je u likvidaciji Krajine(maj-avgust) a potom, u Dejtonu, bezroptanja je dao mnogo više nego što jeočekivano ili traženo – tako da je iRičard Holbruk bio prijatno iznenađennjegovom kooperativnošću.

I 1996. godine ta kooperativnost sma-trana je bitnom za smirivanje balkan-skih duhova po meri Vašingtona i Brise-la. Kada su mu se naizgled uzdrmalepozicije, u vreme protesta širom Srbijeposle krađe lokalnih izbora krajem go-dine, glasilo američkog establišmentaNjujork Tajms izrazilo je zabrinutostmogućnošću Miloševićevog pada uuvodniku od 28. novembra 1996. U nje-mu je tzv. balkanski kasapin naglo pro-movisan u „potrebnog partnera“. Doksu trajali ulični protesti nije bilo uputnododatno ga slabiti javnom podrškomĐukanoviću.

Već sledeće, 1997. godine, klima sepostepeno menja. Nastupa druga fazaĐukanovićeve evolucije, koja traje dooktobra 2000. Kako je Milošević gubiona upotrebnoj vrednosti kao zapadni„partner“ (a da toga nije bio ni svestan),kako se pripremala nova podela karataza kosovsku partiju, tako je Zapad na-pokon „otkrio“ Mila. Po kratkom po-stupku taj Titov omladinski funkcioner,koji je sa partijske funkcije sa 29 godinastarosti uskočio pravo u premijersku fo-telju i koji je 1991.-93. davao izjave kojesu komotno mogle da ga kvalifikuju uHagu kao velikosrpskog ratnog huš-kača, dobija prideve prozapadnog, sa-vremenog, dinamičnog lidera, poborni-ka tržišnih reformi. Brzopoteznom ob-radom zapadnih medija on postajesušta suprotnost Miloševiću. Tolerišemu se zahuktali duvanski šverc, kojijednim delom krpi budžetske rupe adrugim pomaže rast režimske oligarhijeblisko povezane sa italijanskim „bizni-smenima“ tipa Ćira Macarele, Franće-ska Prudentina, Đerarda Kuoma, FilipaMesine i Santa Vantađata.

Krajem 90-tih Đukanović dobija logi-stičku podršku zapadnih savetnika, a

pristižu i izdašne donacije zapadnihvlada. Crna Gora dolazi na drugo mestou svetu po visini američke pomoći poglavi stanovnika, odmah posle Izraela.Sredstva iz Vašingtona delimično idudirektno u budžet, npr. za pokriće pen-zija ili za hitnu kupovinu električneenergije. Početkom 2000. zbir prilivanovca iz SAD i EU dostiže sto milionadolara.

Time se Đukanoviću olakšava stva-ranje ogromne policijske strukture, fi-nansiranje masivnog državnog aparata(čiji pripadnici i članovi njihovih poro-dica razvijaju osećaj zavisnosti odrežima) i jačanje kontrole nad mediji-ma. Istovremeno njegova retorika,premda još uvek usmerena na političkerazlike sa Miloševićem, sve više pomin-je i navodne strukturne nekompatibil-nosti Crne Gore i Srbije.

Menja se i nastup pred stranom jav-nošću. Trgovinsko predstavništvo CrneGore u Vašingtonu, koje je 1996. otvorioRatko Knežević, isprva je angažovaloprofesionalnog lobistu Džeka Abramo-va, uticajnog vašingtonskog insajderakoji je 2006. pred federalnim sudom pri-znao krivicu i osuđen na robiju zbog ko-rupcije u vezi sa jednim drugim lobi-stičkim angažmanom. Pre deset godinazadatak Abramova bio je da promovišenovo, reformsko lice Đukanovića. Trigodine kasnije, sa početkom bombardo-vanja Srbije, lobistički fokus u SAD pre-bacuje se sa navodne razlike izmeđudvojice lidera na najširi plan: na projek-tovanje imidža Crne Gore kao vojno-političke i istorijske celine potpuno

odvojene od Srbije. Sa padom Mi-loševića 5. oktobra 2000. nastupa trećafaza Đukanovićeve evolucije, koja trajedo danas. Odlazak sa scene glavnog iz-govora za razdvajanje Crne Gore od Sr-bije stavio ga je pred dilemu. Iziskivaoje ili početak potrage za stvarno funkci-onišućim modelom zajedničke države,ili pak otvoreno priklanjanje tvrdo se-paratističkom kursu; srednjeg puta višenije bilo. Đukanović se opredelio za ovodrugo, neumitnom logikom političkih,finansijskih i ličnih interesa oligarhijekoju on sam oličava i čijem je nastankubitno doprineo.

Ti interesi iziskivali su stvaranje jednesuverene državne strukture, nepod-ložne pravnim normama koje bi bile ne-zavisne od volje nosilaca političke moćii jurisdikciji koja doseže dalje od samePodgorice.

Takva motivacija Đukanovića stvorilaje političku klimu u kojoj cilj suvereno-sti više nije pitanje politike već sudbine.U toj vizuri Crnogorci ne samo da nisuSrbi (pa ni „bivši“ ili „srodni Srbima“),već su od Srba bili vazda ugnjetavani iugrožavani. Stavovi suverenista posle 5.oktobra 2000. okrenuli su se ideološkomnasleđu Iva Pilara i Savića MarkovićaŠtedimlije.

Sprega sa albanskim lobijemNovi kurs zahtevao je i nove oblike

nastupa pred svetom. Iziskivao je pri-dobijanje lobističko-propagandne po-drške nosilaca tvrde srbofobije u spol-jnom svetu, pre svega u SAD, koji susvoju propagandno-lobističku tehniku imedijski arsenal usavršavali od Du-brovnika i Vukovara u jesen 1991, prekoBosne 1992.-95, do Kosova u proleće1999.

Ta podrška nije izostala od onog tre-nutka kada je Đukanovićevim sagovor-nicima postalo jasno da je ovog puta za-ista spalio mostove za sobom i da jeotvoreno antisrpska opcija postala nje-govo strateško opredeljenje. U podršcitom opredeljenju posebno značajnuulogu imao je finansijski jak albanski lo-bi i njegova propagandna infrastruktu-ra koju je predvodio dr Januš Bugajskiiz Instituta za strateške studije u Va-šingtonu, tvorac fantomskog Foruma zaameričko-crnogorska politička pitanjaosnovanog oktobra 2001. Za dobre parecrnogorskih poreskih obveznika kao lo-bista je angažovan i neizbežni Bob Dol,veteran albanskog lobija još od kraja1980-tih.

33

Postoji niz razloga za podrškuzapadnih vlada, političkih

krugova i ličnosti jednom posvim merilima neatraktivnom

režimu. Njih je neophodnoispitati da bismo razumeli

naizgled nerazumljivu činjenicu da je 22. majaizjavom Františeka Lipke

zvanično potvrđena podrška„međunarodne zajednice“

referendumu koji je održan nanačin koji bi bio apsolutno

neprihvatljiv u ma kojojzemlji-članici Evropske Unijeili Severnoatlanskog saveza

jun 2006. 34

Srbije po tempu reformi i restrukturi-sanja. Nepostizanje nezavisnosti, pak,upozorava Bugajski, izazvaće niz nega-tivnih posledica: „porast frustracija,gorčine i gneva“, uz mogućnost novihunutrašnjih sukoba i porast sukobljenihnacionalizama, kao i radikalizaciju al-banskih i muslimanskih zajednica u Cr-noj Gori, koje ogromnom većinom po-državaju nezavisnost. Prenebregavajućipotpuno suprotno iskustvo Makedoni-je, autor potom tvrdi da će nezavisnost„ojačati njihovo poverenje u novudržavu i lojalnost njoj“.

Što se tiče pripadnika „srpske manji-ne“ koji, uprkos velikodušnim ponuda-ma vlasti, uporno odbijaju da budu „an-gažovani“ i integrisani u strukture novedržave, problema neće biti: „Crna Goraje stvorila efikasne policijske snage isudski sistem koji mogu da sasvim efi-kasno izađu na kraj sa izazivačima ne-mira i etnički nemiri su krajnje malo ve-rovatni“. Pritom, nastavlja on, najvećaprepreka „integrisanju srpske manjineu crnogorske institucije“ je navodno uodbijanju srpskih nacionalista poputKoštunice da se pomire sa postojanjemcrnogorske nacije i države.

Nezavisna Crna Gora, zaključuje au-tor, imaće stoga blagotvoran efekat nesamo kao simbolično stavljanje tačke naJugoslaviju, „već i kao način uklanjanjaključne premise ma kakve južnosloven-ske zajednice pod srpskom kontrolom“.Na spoljnopolitičkom planu, veli Bugaj-ski, to takođe znači oslobađanje CrneGore od težnje Beograda za eventualnimtešnjim vezama sa Rusijom, jer Crna Go-ra se bezrezervno opredeljuje za pripad-ništvo Zapadu. S druge strane, neposti-zanje nezavisnosti Crne Gore moglo bida podstakne radikalizaciju Srbije:

Nacionalisti će tvrditi da se trend na-pokon preokrenuo i da se „velika Srbi-ja“ više neće smanjivati. To može dove-sti do zahteva da se Kosova (sic!) i polaBosne ponovo priključe nekoj većoj „Ju-goslaviji“. Ovo bi, naravno, imalo di-rektne posledice po Hrvatsku, Albaniju,Makedoniju i druge okolne zemlje kojeimaju razloga da strahuju od ponovnogbuktanja srpskog nacionalizma.

Na dlaku su istovetni ključni argu-menti tzv. Helsinškog odbora za ljudskaprava u Srbiji (izveštaj Ljudska prava ikolektivni identitet: Srbija 2004). Neza-visnost bi otvorila prostor za razvijanjeboljih odnosa sa susedima, tvrdi publi-kacija Sonje Biserko, jer „Crna Gora jeorijentirana (sic!) na ukidanje vojske“.Njome bi se neutralisao uticaj srpskih

re za obnovom nezavisnosti imaju du-boke istorijske korene“:

Crna Gora je imala najduži period ne-prekidne državne nezavisnosti na Bal-kanu, počev od 9. veka. Opstala je kaosuverena država kroz skoro 500 godinaotomanske dominacije regijom. Zemljaje nasilno inkorporirana u prvu Kralje-vinu Jugoslaviju 1918. i nije imala mno-go prilike da odlučuje o svojoj sudbinisve do demokratskih promena 1990-tih.

„Crna Gora je rešena da raskrsti sapolitičkim eksperimentima poput fede-ralizma“ koji se pokazao bezuspešnim,nastavlja Bugajski, kao i stalno sporenjesa Srbijom oko prava i nadležnosti.“Čist rascep“ bi obema stranama bio uinteresu, a pogotovu Crnoj Gori koja neželi više da bude talac unutarsrbijan-skih političkih i ideoloških borbi kojenju ne interesuju jer je godinama ispred

Na Kapitol Hilu Đukanovićeva stvarje mogla da se osloni na ekipu aktivnihi od albanske zajednice izdašno poma-ganih zakonodavaca. Kongresmeni Eli-ot Engel, Henri Hajd i Tom Lantoš, se-natori Mič Mekonel i Džozef Liberman idrugi, od tada su pouzdani pobornicinezavisne Crne Gore na vašingtonskojpolitičkoj sceni.

Premda je albanski lobi nastavio dazahteva regionalizaciju Crne Gore i ne-ke još nedefinisane oblike autonomijeza teritorije sa albanskom većinom ilipluralitetom, ranija zapenušena oštrinatih zahteva donekle je utihnula pred re-ferendum, što se osetilo i u Bardijevomnastupu pred albanskom dijasporom uNjujorku početkom maja 2006. U alban-skom vođstvu prevagnuo je stav da pi-tanje ustavno-pravnog statusa Albana-ca u Crnoj Gori treba ostaviti za kasnije,jer u ovom času podrška otcepljenjupredstavlja prevashodni nacionalni in-teres Albanaca iz tri glavna razloga:

Zbog ukidanja međunarodno-pravnepodloge Rezolucije SBUN 1244, koja sedovodi u pitanje raspadom državne za-jednice i time se olakšava postizanjekonsenzusa „međunarodne zajednice“o nezavisnosti Kosova i Metohije;

Zbog lakšeg ostvarenja dugoročnihgeopolitičkih težnji Albanaca u budućojnezavisnoj Crnoj Gori, po recepturi me-šavine brutalnog nasilja i političkog pri-tiska koja je uspešno primenjena u Ma-kedoniji 2001; i

Zbog daljeg cepkanja srpskog et-ničkog i kulturnog prostora, što je i sa-mo po sebi poželjan strateški cilj alban-ske nacije u celini.

U duhu Ive Pilara i ŠtedimlijeU obradi dr Bugajskog, Đukanovi-

ćeva propaganda za spoljnu upotrebudobija svoju zrelu formu sa objavljiva-njem brošure „Argumenti za nezavi-snost Crne Gore“ (The Case for Monte-negro’s Independence, 2001.). Ta se ar-gumentacija od tada nije bitno menjala.Njene pretpostavke iznete su u vidujedne naizgled neutralne stručno-anali-tičke studije, zasnovane na činjenicama,pod etiketom Centra za strateške imeđunarodne studije. Time je izrazitopristrasan, lobistički nastup dr Bugaj-skog pred neobaveštenim korisnikomtrebalo da dobije dodatni privid anali-tičke nepristrasnosti. Pritom pada u očiuporna težnja identifikovanja aktuelnevlasti sa crnogorskom državom i naci-jom, npr. u tvrdnji da „težnje Crne Go-

CRNA GORA

Po kratkom postupku tajTitov omladinski funkcioner,koji je sa partijske funkcije sa

29 godina starosti uskočiopravo u premijersku fotelju ikoji je 1991.-93. davao izjavekoje su komotno mogle da ga

kvalifikuju u Hagu kao velikosrpskog ratnog huškača,dobija prideve prozapadnog,

savremenog, dinamičnog lide-ra, pobornika tržišnih reformi

U podršci antisrpskomopredeljenju Đukanovića

posebno značajnu ulogu imaoje finansijski jak albanski lobii njegova propagandna infra-struktura koju je predvodio drJanuš Bugajski iz Instituta zastrateške studije u Vašingto-nu, tvorac fantomskog Fo-

ruma za američko-crnogorskapolitička pitanja osnovanog

oktobra 2001. Za dobre parecrnogorskih poreskih obvezni-ka kao lobista je angažovan ineizbežni Bob Dol, veteran

albanskog lobija još od kraja1980-tih

jun 2006.

nacionalista, a posebno Srpske pravo-slavne crkve kao militantnog nosiocavelikosrpske nacionalističke ideologije.Ti krugovi ne miruju: „budući da je odbivših jugoslovenskih republika kojimaje težio da dominira, Beogradu ostalasamo Crna Gora, te su tendencije ne sa-mo prisutne već i pojačane“ uz težnjuvelikosrba da „sofisticiranim sredstvimai pritiscima na Podgoricu pokušavajuda emancipatorske, demokratske ievropske procese u Crnoj Gori zaustavei od nje naprave srpsku provinciju sa iz-laskom na more“.

S druge strane, da bi se došlo do sta-bilne i proevropske Srbije, mora se„izmaći tepih“ ispod nogu srpskom na-cionalizmu. Za očekivati je da će Evrop-ska unija brže sagledavati takav realiteti fakticitet, te da će, poput ekonomskog,i na političkom planu priznati pravo Cr-noj Gori na „dva koloseka“.

Premda je gornji dokument objavljenu Srbiji, očigledno je ne samo iz njego-vog stila, duha i argumentacije već i iznedovoljno vešto prikrivenih jezičkihrogobatnosti da je nastao u postojbinidr Iva Pilara, teoretičara crvenohrvatskeDuklje poznatijeg pod pseudonimimaL. von Südland ili Florian Lichtträger.

Cena zapadne blagonaklonostiTek sa uspostavljanjem antagoni-

stičke distance prema Srbiji i srpstvu kaoosnovi svog suverenističkog projektaMilo Đukanović napokon sebi pridobijablagonaklonost dominantnih elita za-padnog sveta. Opredelivši se za du-kljanski mit on je prigrlio postmodernikulturni obrazac zasnovan na kontra-re-alizmu: mi nismo ono šta „objektivno“

jesmo (poreklo, nasleđe, tradicija, kolek-tivna sećanja), već ono šta kažemo da je-smo. Nosiocima postmodernih obrazacasvako dalje postojanje prepoznatljivosrpskog identiteta Crne Gore, zasnova-nog na predmodernim (kultnim) vred-nosnim postavkama i senzibilitetu,predstavlja nedopustiv anahronizam.

Premda kulturtregeri globalne post-moderne takvo priznanje Srbima nika-da neće otvoreno uputiti, opstanak ta-kvog prostora njima dodatno predstav-lja smetnju i kao mogući izvor subverzi-je u sredinama gde je glajhšaltung naiz-gled priveden kraju. Dopustiti opstanaknekog kulturnog prostorčića u kome cr-nogorski Srbi kao Bećković ili Vuksano-vić bivaju objavljivani, čitani, pa čak inagrađivani, pored živih, zdravih i za

CRNA GORA

svaki zadatak ornih Brkovića u Podgo-rici i Arsenijevića u Beogradu, nedopu-stivo je, baš kao što je nedopustiv op-stanak Asteriksovog sela u senci rim-skih garnizona.

Tek sa artikulisanjem otvoreno ne-prijateljskog stava prema Srbiji i srp-stvu kao osnovi svog projekta, MiloĐukanović pridobija potpunu blagona-klonost političkih krugova zapadnogsveta. On je time napravio izbor kojiima sudbinski karakter. Vezao je svoje„montenegrinstvo“ za tezu o velikosrp-skom remetiteljstvu, tezu koja ima svo-ju bečku, berlinsku, vatikansku, britan-sku i američku varijantu već duže odjednoga veka. Priklonio se haškoj ver-ziji novije srpske istorije kao „zajed-ničkog zločinačkog projekta“ – od IlijeGarašanina, preko Nikole Pašića, doSlobodana Miloševića. Ta i takva vari-janta crnogorskog identiteta neminov-no završava u ustaštvu.

Jedina je uteha da Đukanovićev pro-jekat ne može biti dugoročno uspešanjer počiva na laži. Uprkos njemu i nje-govima, Srbi u Crnoj Gori će uspešnoočuvati svoju kulturnu samosvojnost iposle 21. maja, baš kao što su ga očuva-li i tokom dugih vekova turske domina-cije. Oni su svesni činjenice da pitanjedržavnopravnog statusa Crne Gore ni-je stvar dnevnopolitičkog preganjanja ida zato predstava koja je održana 21.maja nema ni legalnost ni legitimitet.

Za jedan zaista regularan referen-dum trebalo ji dati pravo glasa svimdržavljanima, obezbediti potpunu ot-vorenost svih medija za predstavnike ijednog i drugog stanovišta, postavitiuslov kvalifikovane većine od najman-je 50% upisanih birača i vršiti strogukontrolu biračkih spiskova (npr. u Ul-cinju) i samog glasanja bez pritisaka,pretnji, potkupljivanja i svega ostalogšta smo videli. Ukratko, za sprovođenjeregularnog referenduma trebalo je dase poštuju demokratski standardi nanivou npr. Kvebeka u Kanadi, što ekla-tantno nije bio slučaj.

Tako nešto bilo je iluzorno očekivatiod režima Mila Đukanovića, moralnouveliko diskreditovanog i materijalnobankrotiranog režima koji je spojio na-sleđa Josipa Broza i Džona Gotija. Za-hvaljujući već poslovičnoj dvoličnostiBrisela, tom režimu se moglo da 21. ma-ja odradi šta je odradio i kako je to većodradio. Moglo mu se, ali u ubrzanomtoku istorije taj ishod niti je legalan, ni-ti je legitiman, niti je konačan, niti jeneopoziv.

Tek sa artikulisanjem otvoreno neprijateljskog stava

prema Srbiji i srpstvu kaoosnovi svog projekta, MiloĐukanović pridobija potpunu

blagonaklonost političkih krugova zapadnog sveta. On jetime napravio izbor koji imasudbinski karakter. Vezao je

svoje „montenegrinstvo“ za tezu o velikosrpskom

remetiteljstvu, tezu koja imasvoju bečku, berlinsku, vatikansku, britansku i

američku varijantu već dužeod jednoga veka

35

Proslava nezavisnosti Crne Gore na Cetinju

jun 2006. 36

Pišu: Dimitrije Đurić i Anja Bogdanović

„Nije to, prijatelju, obična sezonskapriča, jedna žestoka politička bitka, iništa. Napneš se, namakneš, namestiš,dosoliš, podmažeš, zastrašiš, izađeš nanešto svoje, a onda primiriš stvari, vra-tiš ih u tok, među obale, pa polako, klaj-klaj“, kaže reporterima „EVROPE NA-CIJA“ Podgoričanin Božidar Popović,samo nekoliko minuta pošto je u lokal-nim dnevnim novinama dao oglas daprodaje „svu pokretnu i nepokretnuimovinu. Albancima popust 10 odsto!“Tri dana pre zvaničnog proglašenja cr-nogorske nezavisnosti, koje pola CrneGore zove svečanim a pola tragičnim, ielektronski i štampani mediji prepunisu ovakvih oglasa.

„Onaj ko se latio ovakvog dvoseklog

mača krenuo je na put na kojem nemadobrih rešenja i otišao predaleko. Zase-kao je u živo meso, ostalo je samo da sevidi u čije. Ispalo je da je na očito nere-gularan način preglasana, da ne kažempokradena, pravoslavna većina u CrnojGori! Jedna krnja trećina te većine, pluszdružene nacionalne manjine, plus po-treban broj lažnjaka i fantoma – i eto tinesreće! Nema tu leba, prijatelju, sve je

zatrovano i to na organizovan način!Javni život, međuljudski i međunacio-nalni odnosi, politika, kultura, privreda,sport, sve! Razularena rulja peva o klan-ju Srba, okruženi smo antisrpskim grafi-tima, Srbi u javnim službama dobijajuotkaze ako su izašli na referendum.

Da ne poveruješ! Kao da sam dosa-dašnji život proveo negde drugde, pa sesad odnekud zadesio u ovom košmaru.

CRNA GORA

Kako je Mašan prelomio u mozak

IMA TIJEH PARANičim Đukanović nije iznenadio, ali je, vidimo,sve sproveo. Učinio je to sa sigurnošću igračakoji unapred zna da će njegov gol iz ofsajda bitipriznat i nagrađen ovacijama. Da li je to dokazpolitičke sposobnosti ili prosto krajnje bestid-nosti, kombinovane sa nasmešenim nasiljem? Ili su, u ovakvom poretku vrednosti, politika ibestidnost jedno te isto?

jun 2006.

Da mi je neko prošle godine reko da ćemoji Crnogorci protiv mene pravitidržavu sa onima iza kojih stoji viševe-kovna istorija borbe upravo protiv tedržave, sa onima čiju je istragu još vla-dika Rade opevao, ja bih takvome rekoda je nesoj i luđak. A evo, izleglo nam sepred vratima. E, kad oće s Albancima ubolju budućnost, u Eurrrropu, neka im.Ja ću im pomoći. Sve što imam prodaćuAlbancima, pa odoh u majčicu Srbiju,tamo da se pod starost skućim i smi-rim.“

U Seocetu kod Andrijevice, u Vasoje-vićima, podno Komova, izveštavaju no-vine, meštani oglasili da prodaju celo se-lo, isključivo strancima, a Albancima zakupovinu daju popust od 15 odsto. Isteemotivne rečenice, ista obrazloženja.

„Nije lako ostaviti grudu, kućište. Aliizgleda da su nam predodređene večneseobe, šta ćeš. Možda ćemo u Srbiji moćida budemo svoji na svome, poštovani iuvažavani. Možda tamo kupimo čitavoselo i damo mu ime Seoce. Poniženjakoja smo ovde pretrpjeli i koja bi nas joščekala ne mogu se izdržati. Ako ostane-mo, biće samo većih nesreća. Izgleda dako neće brata za brata, hoće tuđina zagospodara.“

Predstavljaju se kao Stijovići, Mitro-vići, Guberinići...

Da li je ovo kraj ili početak? Postoji li neko razuman u ovoj zemlji,

staroj ili novoj, kako god, sposoban dazaustavi strašne procese?

Oktroisana „pravila raspada“

Unutrašnji problemi i kontroverzeCrne Gore dublji su nego ikad. Dok tonaglo izbija na površinu kao „novi reali-tet“, analitičari se uglavnom još baverazmatranjima „referendumskog proce-sa“ i uloga svih aktera u njemu.

Iako je taj glas u etabliranim mediji-ma u Srbiji diskretno suzbijan, ili čakoznačen kao politički nekorektan, svesu oštrije i direktnije kritike izricane naračun EU i njenih medijatora u CrnojGori. Lanac staložene i argumentovanekritike započeo je odmah posle zatva-ranja glasačkih mesta, za mnoge izne-nađujuće, politički analitičar iz Vašing-tona Obrad Kesić, „veoma dobro oba-vešten i visoko kotiran u SAD“. Pravilakoja je akterima u Crnoj Gori toplompreporukom nametnula EU, bilo je toodmah jasno, nisu bila pravila za objek-tivno izjašnjavanje, po evropskim stan-dardima, nego „pravila raspada“. Done-te su svima dobro poznate odluke koji-

ma se direktno i nepobitno uticalo na is-hod, od neprimereno niskog cenzusa zaotcepljenje, preko uskraćivanja pravaglasa celoj jednoj Crnoj Gori, do raz-ličitog postupanja u istim situacijama,shodno političkoj volji i proceni.

Ostave li se po strani „pravila igre“,jer su na njih kako-tako svi akteri pret-hodno pristali, još je spornije držanje

predstavnika Unije tokom poslednjihsati referendumskog dana i u danimakoji će uslediti.

„Trenutak koji je izabran za prekidan-je pregovora o pridruživanju EU direkt-no je uticao na referendumski proces: ufinišu kampanje bio je to glavni argu-

ment propagande gospodina Đukano-vića. Veoma je indikativna i činjenica dapo okončanju glasanja niko od ovlaš-ćenih predstavnika EU nije reagovao naočito režirano prerano saopštavanje,preliminarnih procena’, unapred pri-premljeni vatromet i izvođenje na uliceorganizovanih pristalica bloka za otce-pljenje“, kaže Obrad Kesić. „Potom ćeEvropa, u skladu sa svojom logikom,reći da je onaj ko je izveo toliko vatre-nih pristalica na ulice demonstrirao vi-sok kvantum političke volje koji se mo-ra uvažiti. Dakle, navodno, ne može senazad, jer bi to izazvalo prevelike ne-kontrolisane potrese i sve bi izmaklokontroli.“

Sutradan će František Lipka, pred-sednik Republičke referendumske ko-misije, izjaviti na jednoj od konferencijaza štampu da je za otcepljenje glasalo55,4 odsto, dakle 0,4 odsto preko cenzu-sa, i dodaće prvu od antologijskihrečenica koje će izricati u narednim da-nima: „U ovom trenutku nije prebroja-no još 5 odsto glasova onih koji su izašli,ali to svakako ne može uticati na ko-načan ishod.“ (!?)

U istom duhu, usred žalbenog roka ipre konačnih rezultata, EU je u liku Ha-vijera Solane i Olija Rena objavila da jereferendum za njih gotov“ i „čestitalanarodu Crne Gore“. Takvo držanje, namomente potpuno bezočno, retroaktiv-no je obesmililo celu prethodnu proce-duru i svelo je na rang licemerne igre.

I režim u Podgorici i briselski komesa-ri ovako su nedvosmisleno „pokazalivrednosti za koje se zalažu: primat poli-tičkog nad pravnim, demagoškog nadlegitimnim, čisto pragmatičkog nadnačelnim, svršenog čina nad procedu-ralnim, nadmoćne sile nad svime dru-gim manje silnim“, piše analitičar Alek-sandar Pavić (Prelimirani krah,www.nspm.org.yu). „Jer, nije postojaoni jedan valjan razlog, ni jedno validnoobjašnjenje za žurbu da se na raznenačine ,priznaju’ rezultati crnogorskogreferenduma pre isteka roka za sve žal-be i pre objavljivanja konačnih rezulta-ta. Osim ako se nije htela predupreditibilo kakva mogućnost drugačijeg isho-da, metodom horskog nametanja per-cepcije da je željeni ishod (nezavisnostCrne Gore) već ,gotova stvar’, koju je,molim vas, ,ceo svet’ već prihvatio. Aupravo to upinjanje da se ,zvaničnost’nametne pre zvanično odobrenih roko-va, čak mnogo više od raznih po-tvrđenih i nepotvrđenih navoda o iz-bornim krađama i manipulacijama, na-

CRNA GORA

37

Pravila koja je akterima uCrnoj Gori toplom preporukom

nametnula EU, bilo je toodmah jasno, nisu bila pravilaza objektivno izjašnjavanje, poevropskim standardima, nego„pravila raspada“. Donete susvima dobro poznate odluke

kojima se direktno i nepobitnouticalo na ishod, od

neprimereno niskog cenzusaza otcepljenje, preko

uskraćivanja prava glasa celojjednoj Crnoj Gori, do

različitog postupanja u istimsituacijama, shodno političkoj

volji i proceni

Princ Crne Gore Nikola II Petrović Njegošproslavlja rezultate referenduma

jun 2006. 38

vodi na zaključak da je krađe, prevare imutljavine uistinu i bilo.“

Lako dogovorena neizvesnostDa li je Milo Đukanović ovakav dogo-

vor sa komesarima EU napravio još pretri godine, pristajući na bastard zvaniSCG, i dajući tako i sebi i Uniji vremenada pripreme stvari? Uniji je bilo veomanezgodno da razbija državu koja jeupravo izvela „spektakularnu demo-kratsku revoluciju“, baš onakvu kakvuje Zapad tražio, jer bi to „poslalo veomalošu poruku svim njenim drugim klijen-tima, širom sveta“. Đukanović je, pak,tada dobro znao da Mašan još nije bio„prelomio u mozak“, da još uvek „nematijeh para“, i da treba još dosta lomiti, lo-miti, lomiti. Povrh svega, i jedni i drugisu dobili pristojno vreme da Srbiju ube-de u besmislenost i neodrživost zajed-ništva, ili barem u to da se nipošto nesme mešati u svoje poslove, niti se ka-kvim grdnim slučajem ozbiljnije zainte-resovati za ljudska prava svojih suna-rodnika u Crnoj Gori.

Ima ozbiljnih zastupnika ove teze;potkrepljuju je analizama i argumenti-ma koji se svakako ne mogu tek takoodbaciti. Ti argumenti dobijaju na težiniako se razmotri držanje nekih političkihfaktora u samoj Srbiji tokom najkritični-jih sati nakon referenduma. Slučaj CE-SID-a i CEMI-a, njihova upotrebnavrednost i moralni kredibilitet, apsolvi-rani su i ne bismo se ovde bavili njima.

Uostalom, gotovo istovetnu ulogu odi-grao je njima srodni deo „nevladinogsektora“ u samoj Srbiji, što otklanjamnoge dileme. Ali stvar je ovoga putabila mnogo ozbiljnija od nivoa NVO.

„S nepodnošljivom lakoćom banaliza-cije svega političkog, ofirali su predstav-nici Demokratske stranke, G-17+, SPO,,šestooktobaraca’ i ,nevladinog sektora’,kao i princ Aleksandar Karađorđević“,razložno konstatuje Aleksandar Pavić.„Požurili su da na razne načine ,legiti-mišu’ ishod referenduma još pre zva-ničnih rezultata, isteka roka za prigovo-re, i žalbe, kao i prihvatanja rezultata re-ferenduma od strane oba bloka u CrnojGori. Tu se posebno istakao PredsednikSrbije, koji je uveo jednu značajnu novi-nu u opšti politički diskurs, a to je ,pri-znavanje preliminarnih rezultata’ izbo-ra, što će bez sumnje biti primenjeno i unekim budućim izbornim procesima i uzemlji i u svetu, gde god postoji opa-snost od konačnog ishoda neželjenogod strane ,nepristrasnih’ posmatrača iposrednika.“

Dodajmo svemu ovome opasku održanju ključnih medija u Beogradu.Pri tom, ostavljamo po strani one koji suispod svih profesionalnih standarda,poput B92, već oko 21 sat uveče sveproželi slavljeničkim tonovima. Ali ka-ko objasniti činjenicu da RTS pre objav-ljivanja čak i „konačnih preliminarnihrezultata“, a kamoli zvaničnih rezultatareferenduma (o veoma osetljivom ivažnom žalbenom roku da i ne govori-

mo), u udarnom terminu emituje više-satni živi program pod naslovom „Poslesvega — Srbija“?

Po čijem nalogu ili proceni je objav-ljen taj kraj pre kraja, šireno „uverenjeda je sve gotovo“ i da se tu nema višešta čekati? Jasno je da stav vlade, to jestpremijera, kao i stav najjače političkestranke u Srbiji nisu bili takvi. Kome setoliko žurilo da onima u Crnoj Gori kojisu glasali za zajednicu poruči: „Sve jegotovo, kasno je da se borite za svojuistinu i svoje pravo“? Ili da Đukano-vićevoj propagandi namesti na volej:„Eto, čak se i hegemona struktura u Be-ogradu pomirila, još samo ovi lokalninešto buču“?

Braća po komšijamaNišta novo u političkoj tehnologiji

vlasti u Podgorici nismo videli tokomreferendumskog procesa. Repertoarmnogo bliži Africi nego Evropi. Upornaprimena davno pročitanih i proučenihdriblinga.

Nijedan akter na crnogorskoj poli-tičkoj sceni – uključujući i one koji delu-ju po principu „dobro jutro, čaršijo, nasve četri strane“ – nije bio nikakva ne-poznanica. Veoma dobro se unapredznalo sve. I kako će ko glasati, i kako ćekrivotvoriti oni koji to uvek rade. I kakosu se odabrani građani Srbije, Kosmeta iBiH našli na biračkim spiskovima u Cr-noj Gori. I kako je u Ulcinju, Tuziju iliPlavu tako naglo raslo biračko telo, i ka-ko se u poslednjim satima referendumaprocenat izlaznosti počeo smanjivati.Nije prištinski dnevnik Koha ditoreništa novo otkrio napisavši: „Opcija zanezavisnu Crnu Goru pobedila je zasvega oko 2.000 glasova, upravo onolikokoliko je Albanaca iz različitih delovaAmerike doputovalo u tu republiku ra-di izjašnjavanja na referendumu.“ I svidrugi „instrumenti“ su uveliko ob-jašnjeni u medijima bržim od našeg.

Ničim Đukanović nije iznenadio, alije, vidimo, sve sproveo. Učinio je to sasigurnošću igrača koji unapred zna daće njegov gol i ofsajda biti priznat i na-građen ovacijama.

Da li je to dokaz političke sposobnostiili prosto krajnje bestidnosti, kombino-vane sa nasmešenim nasiljem? Ili je to,u ovakvom poretku vrednosti, jedno teisto? Zašto su iste stvari za iste ljude ipolitičke centre bile neprihvatljive u Sr-biji do 2000, a pohvalne i moderne u Cr-noj Gori 2006? Kako bi reagovao „ceosvet“ kada bi se u Beogradu ili Kragu-jevcu pevalo o klanju Crnogoraca, a

CRNA GORA

predsednik srpske vlade potom predistom masom održao vatreni govor za-hvalnosti? Nisu li ova pitanja nepod-nošljivo retorička, a odgovori odveć ibolno poznati? Nije li nerealna i naivnasrbijanska nada da to „nadalje neće bitiproblem Srbije“?

Kraj ili početakDa se, najzad, sasvim razumemo: sva-

ko pribran je svestan da bi Đukanovićevrezultat od, recimo, 54 ili 49 odsto za-

jedničku državu odveo u dalju nepod-nošljivu agoniju, koja bi iznutra razjelasve, a pre svega zajednicu. Njegova no-menklatura (videli smo ovoga puta nje-nu snagu i raspored u samom Beogra-du) nikada ne bi dopustila da zajed-nička država profunkcioniše. Došlo bido nekih oblika (ne)kontrolisanog ras-prskavanja, koji ne bi usrećili nikogadobronamernog. Ali neke stvari neop-hodno je izgovoriti zbog istine kaovrednosti po sebi, zbog istorije, zbogpotomaka. Šta sad?

Da, „Srbija mora nova gorka iskustvaiskoristiti da probudi svoje velike aliuspavane i zapuštene potencijale“. Mo-ra „silnom energijom i svom svojomkreativnošću okrenuti se sebi, ali ni-pošto ne sme počiniti ni jednu od dvesasvim moguće tragične greške“. Srbe izCrne Gore koji žive u Srbiji ne sme pre-tvoriti u strance i predmet animoziteta,a one u Crnoj Gori koji su se izjasnili zazajednicu, i koji će zbog toga sigurnoplaćati nimalo naivnu cenu, ne smeostaviti na cedilu. Mora „iskoristiti sveraspoložive evropske instrumente dazaštiti njihova ljudska i nacionalna pra-va“. Nije naročito teško da se tim ljudi-ma, kroz posebne fondove pomoći,pruži dragocena podrška. Da im seomogući subvencionisano školovanjedece u Srbiji (uz obavezu da se po za-vršetku školovanja vrate u Crnu Goru).Da se otvore povoljne kreditne linije zanjihov privatni biznis u Crnoj Gori, štobi srpsku zajednicu tamo učinilo pro-speritetnijom i jačom, omogućavajućiistovremeno i privredno povezivanje saSrbijom. Da im se osigura povoljnosnabdevanje udžbenicima i literaturom,školovanje na srpskom jeziku i nacio-nalnom pismu, učini dostupnom srpskakultura, tehnološki omogući povezi-vanje u elektronsku zajednicu sa „Srbi-jom širom sveta“, olakšaju komplikova-nija lečenja ili sportske karijere za su-pertalentovane.

Da, Srbija se sada mora silnom ener-gijom i svom svojom kreativnošću okre-nuti sebi, ali, posle svega, nipošto se nesme ogrešiti o Srbe iz Crne Gore, biloone koji žive u Srbiji, bilo one koji će na-staviti „na strašnom mjestu postojati“.

Pa, zaboga, njih je dole manje od jed-nog Novog Sada, što čak ni za državukakva je trenutno Srbija nije finansijskinepremostiv problem! Koliko će ih bitiza deset ili dvadeset godina, to u velikojmeri zavisi i od Srbije.

EVROPA NACIJA

jun 2006.39

CRNA GORA

Da, Srbija se sada morasilnom energijom i svom

svojom kreativnošću okrenutisebi, ali, posle svega, nipoštose ne sme ogrešiti o Srbe izCrne Gore, bilo one koji žive

u Srbiji, bilo one koji ćenastaviti „na strašnom

mjestu postojati“. Pa, zaboga,njih je dole manje od jednogNovog Sada, što čak ni zadržavu kakva je trenutno

Srbija nije finansijski nepremostiv problem! Kolikoće ih biti za deset ili dvadeset

godina, to u velikoj merizavisi i od Srbije

NeferendumBez obzira na rezultate referenduma, koje

(očigledno) nikada nećemo saznati, u maju 2006.Crna Gora je i formalno otcepljena iz državne zajed-nice sa Srbijom. Nije se pri tom dogodilo ama bašništa što iole ozbiljni poznavaoci „politike“ u CrnojGori nisu unapred, godinama već, znali i najavljiva-li. U toj državici, u kojoj je tajna policija najvažnijaprivredna grana i najsigurnije „polje prosperiteta“,skoro da se „u glavu“ zna kako će ko glasati. (Pobroju stanovnika, Crna Gora je, ne zaboravimo, 3-4 puta manja od Beograda.) Tako, blazirani i ci-nični gospodar Crne Gore veoma precizno je znaokoliko ljudi mora kupiti, koliko zastrašiti, kolikiobim uvoza stanovnika iz susednih zemalja mu jeneophodan, koliko lažnih ličnih karata naštancova-ti i pravih konfiskovati, koga pravno a koga fizičkisprečiti da glasa, koliko pokojnika iz groba moraizaći da bi osiguralo visoku izlaznost, koliko bi-račkih aveti mora tog dana lutati zemljicom i gla-sati na neograničenom broju mesta, koliko pred-stavnika „druge strane“ u važnim biračkim odbori-ma mora biti priterano uza zid ili stavljeno u džep.Znao je koliko to košta i u kojim valutama: evrima,vrećama krtole, mešinama skorupa, grlima stoke,oproštenim računima i porezima, novim zaposlen-jima u oronulim firmama, zaboravljanju nekih pute-ra na glavama, širokogrudim obećanjima, opakimpretnjama. Ni njegovo iskustvo u trgovini sa opo-zicijom možda nije bilo bez značaja.

I odlučio je da poplaća, nepoklebljivo zadržava-jući povremeno sasvim komičnu monumentalnugrimasu principijelnosti i demokratičnosti.

Tehnike manipulacije toliko puta dosad viđene ido detalja proučene. Bilo je više nego jasno da ćegospodar Crne Gore proglasiti svoju pobedu nepo-sredno po zatvaranju glasačkih mesta, i da će pro-glašenje biti brže što rezultat bude tešnji, a odmahzatim izvesti raspomamljene pristalice na ulicu,onemogućavajući normalno dovršavanje brojanja,dovodeći Evropu pred svršen čin, a Crnu Goru predambis građanskog rata. Ništa nije smelo iznenadi-ti nikoga, pogotovu ne lidere opozicije. Od trenut-ka kada su pristali da pod tim abnormalnim uslovi-ma trče trku – trku koja je za ovakvog gospodaraCrne Gore bila doslovno borba na život i smrt, u ko-joj su apsolutno sva sredstva dopuštena – lideribloka za zajednicu preuzeli su na sebe odgovor-nost po staroj formuli: „Ko se u kolo hvata, u nogese uzda!“

Detaljnije analize izložićemo na stranicama kojeslede. Ali već ovde treba zastati i duboko udahnu-ti. Srbima i Srbiji potrebno je mnogo snage i mu-drosti, mnogo samokontrole i sabranosti, da u ko-lektivnom afektu (koji neki politički centri organizo-vano podstiču) ne bi počinili tragične i u suštini sa-mopotiruće istorijske previde.

Ako se sada naprave takva dalekosežna po-grešna prestrojavanja, i ako se propusti neočeki-vana epohalna šansa da se novom kreativnošću inovom energijom aktiviraju kapitalni potencijali Sr-bije, koji su i dalje bitno iznad u odnosu na većinuzemalja u regionu, ovo naše nesrećno pokolenjeonemogućiće svojim potomcima ma kakvo isprav-ljanje katastrofalnih grešaka koje im ostavljamo unasleđe. ?

Crnogorski premijer Milo Đukanović uz šampanjac proslavlja rezultate referenduma

jun 2006.

Piše: D. Jović

Malo je reći da su se suvereni-sti Mila Đukanovića od iz-nenada (uoči referenduma)preminulog Branka Sbute-ge, kanonika katoličke cr-

kve u Dobroti, oprostili kao od “jednogod najvećih crnogorskih intelektualacanašeg vremena”. Jer, on im je bio višenego svoj - jedan od njihovih “gurua” izdrugog plana.

Stoga nije bilo nikakvo iznenađenješto su misi, koja je prethodila sahranidon Sbutege, prisustvovali: sam premi-jer Đukanović sa suprugom Lidijom,njegovi ministri Miodrag Pavličić, JusufKalamperović i Bora Vučinić, te grado-načelnici Podgorice (Miomir Mugoša),Kotora (Marija Ćatović), Tivta (DraganKankaraš) i Herceg Novog (Dejan Man-dić). Niti što su Sbuteginoj porodicisaučešće izjavili i predsednik SCG Sve-tozar Marović, i predsednik Crne GoreFilip Vujanović, i predsednik crnogor-ske Skupštine Ranko Krivokapić.

Sve je to, u suštini, bilo odavanje poštei vraćanje duga – koliko se to može pri-likom poslednjeg oproštaja – onome ko-me se mnogo više duguje. A kako i ne bibili u dugu, kad je Sbutega o Đukano-vićevim, Marovićevim i Vujanovićevimpolitičkim protivnicima, pristalicamazajednice sa Srbijom, govorio isključivou ovom tonu: Opozicija u Crnoj Gori inije opozicija jer, pored ostalog, nema nisopstvenu poziciju. Pozicije na kojima jeona bila doskora – to su pozicije koje suu Srbiji potučene na poslednjim izbori-ma. To su, Bogu hvala, pozicije kojimase sudi (procesuira) u Hagu. To su pozi-cije okrivljenika Haškog tribunala.

Sbutega je delio i najvažnije uverenjelidera suverenističkog bloka: da CrnaGora ni prvim pridruživanjem Srbiji, niformiranjem dvojne Jugoslavije, a ni sa-dašnjom državnom zajednicom SCG,nije napravila trajni i dobar izbor za bu-dućnost. Drugim rečima: da 21. maja nareferendumu treba da ispravi greškesvog 20. veka i da tek zauvek “prelomi”,odnosno – da ponovo “prelomi” jed-nom prelomljeno, i vrati se sebi i svojojdržavnosti. Čak i da (mada je izbegavaoda o tome govori javno i sasvim otvore-no) “prelomi” i crkvenu istoriju pa dakonačno dobije svoju autokefalnu pra-voslavnu crkvu odvojenu od SPC.

U ime ovakvog pogleda na stvari,don Sbutega, koji je bio potomak jedneod najstarijih porodica kotorskih po-morskih kapetana, ocenio je: “Pitanje

40

CRNA GORA

Guruji suverenistaŠta je u Crnoj Gori već crkveno “prelomljeno”, ašta posle referenduma može da se prelomi?

jun 2006.

kovertirane optužnice za zločine u Du-brovniku je pitanje naše budućnosti.Ona omogućava da se na višoj instancidesi katarza...Podignuta je upravo uonom momentu kada Crna Gora trebada svoj definitivni odnos prema regio-nalnom kontekstu pokaže na predsto-jećim izborima i referendumu. Ti izborii referendum obeležiće put Crne Gore ubudućnost”.

Koliko je, i zašto, i Sbutegino ključnouverenje - da Crna Gora tek treba da“prelomi” i državno i crkveno pitanje -bilo dragoceno i dobrodošlo Đukanovi-ćevom bloku, možda se ponajbolje vidiu “ogledalu” ovog dela saopštenja mi-tropolita Amfilohija Radovića povodomiznenadnog dolaska Svetozara Maro-vića i Filipa Vujanovića u Cetinjski ma-nastir: “Što se tiče referendumskog pi-tanja, za Mitropoliju Crnogorsko-pri-morsku, utkanu u biće Crne Gore, većdavno je ‚prelomio’ Nemanja mestom

svoga rođenja, Sv. Vasilije svojim dola-skom iz Hercegovine pod Ostrog, SvetiPetar Cetinjski svojim ratovanjem za‚slavno serbsko carstvo’ i njegovu obno-vu, Vladika Rade svojim zovom knjazuSrbije da ide za kralja u Prizren a on ćeza patrijarha u Peć (1848) i knjaz Nikolasvojom himnom ‚Onamo, namo’.”

Sbutegino i sopstveno kontrauveren-je – da Nemanja, Vasilije Ostroški, Sv.

Petar Cetinjski, Njegoš i knjaz-kralj Ni-kola nisu “prelomili” ni za Crnu Goru niza njih – ubrzo su ponovo prodemon-strirali i Đukanović i Marović. Prvi jeotvoreno poručio i svojim pristalicama,i glasačima bloka za zajedničku državu,i mitropolitu Amfilofiju: Crna Gora tre-ba da ima svoju autokefalnu pravoslav-nu crkvu i verujem da će je dobiti. Jedi-no je obećao da on taj “proces” nećeubrzavati i ostvaio da se nagađa – da liće suverenisti, po njegovoj još skrivenojzamisli, raditi na odvajanju MitropolijeCrnogorsko-primorske od Srpske pra-voslavne crkve ili će potpomagati jačan-je na njen račun (i uz upotrebu nasilja)nekanonske Crnogorske pravoslavnecrkve Miraša Dedeića i lobirati njenopriznanje u pravoslavnom svetu.

A Marović jedva da je bio išta manjedirektan i jasan, rekavši: “Nedavno samrazgovarao sa Velimirom Androvićem,pametnim čovekom, nekadašnjim di-rektorom Jugopetrola, koji verovatnone pripada ni jednom ni drugom bloku.On je došao sa nekoliko pitanja i jednood njih je bilo šta će biti sa crkvom. Kadsam zadnji put bio kod mitropolita, re-kao sam mu da sam došao da se pomo-lim svetom Petru Cetinjskom za mir, alii da zamolim mitropolita koji sedi na tojvelikoj stolici da se ne opredeljuje, daCrkva ne bude ni na čijoj strani. Pono-vio sam mome prijatelju Androviću daja pripadam toj crkvi, nezavisno od to-ga ko su njene vladike i ko su njeni epi-skopi i poglavari, zato što verujem daona treba da bude kao što je bila u peri-odu mog Mitrofana Bana. Znači, pravo-slavna crkva u Crnoj Gori”.

U suštini, pravoslavni vernik Marovićje ovim ponudio ključ za dešifrovanjepozicija i namera ateiste Đukanovića.Jer, s obzirom da se Amfilohije ipak“opredelio” (saopštivši da su još Ne-manja, Sveti Petar Cetinjski i Njegošizabrali i “prelomili”), Marovićeve reči“ja pripadam toj crkvi”, zajedno sa nje-govim uveravanjem Androvića da Mi-tropolija treba da bude “pravoslavna cr-kva u Crnoj Gori”, teško da se mogushvatiti drukčije osim kao najava da ćese suverenisti, sada kada im je pošlo zarukom da na referendumu “prelome”državno pitanje, ubrzo upustiti i u “pre-lamanje” crkvenog.

Samim tim: da će prednost dati “lom-ljenju” Mitropolije i mitropolita, a nebesperspektivnom uzdizanju CPC. Šta-više, da će CPC i sam Dedeić u tomeigrati ulogu “pomoćnih trupa” i svoje-vrsne grupe za pritisak.

CRNA GORA

41

STAV BISKUPAI crnogorski katolički biskupi – mada su se

u svojoj uskršnjoj poslanici čuvali potpuneotvorenosti i bilo kakvog svrstavanja – po sve-mu sudeći stoje na poziciji da Crna Gora u sve-mu tek treba da “prelomi”. Uostalom, napisalisu: “Ovogodišnji uskršnji praznici blisko pret-hode velikoj istorijskoj odluci crnogorskihgrađana na referendumu o nezavisnosti. Ovegodine ćemo se zato na poseban način molitiza prosvetljenje u pameti i savesti građana Cr-ne Gore kako bi doneli ispravnu odluku o svo-joj budućnosti. Ono što ne može izdržati prove-ru dobra za buduća pokoljenja nije dobro ni zasada. Molićemo se – kakva god bila referen-dumska odluka – da je svi poštuju”.

jun 2006. 42

RATNI ZLOČINI

Piše: Milorad Vukašinović

Imperiju ne interesuju pravda i isti-na, interesuje je moć. Želi da pre-čicama svoju prizemnu ratnu pro-pagandu ozvaniči kao istoriju, daverifikuje svoju samoopravdava-juću „istinu“ i primerno kazni sve

koji postavljaju potpitanja. Stoga, izgle-da da više nikoga ne čudi što se Hagproglašava nezainteresovanim za slučajHolmec, ili što potpuno ignoriše ogrom-ni dokazni materijal o kontinuiranimmasovnim zločinima nad Srbima (po-put onih u Sisku), ili što novinarskaudruženja u Srbiji ćute o šikaniranjuistinoljubivog kolege Željka Vukovićaod strane dela nevladinog sektora zbogiznošenja činjenica o monstruoznom

zločinu Albanke Elfete Veseli nad srp-skim dečakom Slobodanom Stojano-vićem u okolini Srebrenice.

Nepodnošljiva lakoća zaborava iprećutkivanja punih petnaest godinaprekrivala je slučaj užasne smrti trojicevojnika JNA na graničnom prelazu Hol-mec, u Sloveniji, kao i tolike druge.Gromki i već pervertirani odjek tog pre-ćutkivanja predstavlja i nedavna izjavaministra odbrane SCG Zorana Stanko-vića, koji nas je nazdravo uveravao da,

prema njegovim najnovijim nalazima,ne treba da verujemo ni izveštajima ne-zavisnih inostranih eksperata ni sop-stvenim očima. To što vidimo, kad boljerazmislimo, nije se dogodilo.

Kako god, srpskoj javnosti je tek ne-davno prikazan dokumentarni film au-strijske televizije na kojem se vidi kakopripadnici Teritorijalne odbrane Slove-nije, na Vidovdan (28. juna) 1991. godi-ne, mučki i hladnokrvno streljaju troji-cu mladića koji su prethodno položili

Nepodnošljiva lakoća zaborava i prećutkivanja - prviratni zločin na graničnom prelazu Holmec u Sloveniji

Da li nas sistematsko zataškavanje zločina nadSrbima, kao i zapoveđeno ignorisanje stvarnihuzroka rata, doista uvodi u strahote novog(starog) jednoumlja?

Istina i pomirenje

DATI SVE I OSTATAK

jun 2006.

oružje – za koje nisu ni imali bojevumuniciju – i istakli beli čaršav u znakpredaje. Da je u ovom bezdušnom sve-tu i malo pravde, danas bi njih trojicaimali svoje porodice, decu, roditelje, ka-rijere i pravo na ostale životne radosti.Sve to im je oduzeto u jednom trenutkujednog čudnog „rata“ koji je neko, pore-deći slovenačka dešavanja sa kasnijomtragedijom bivše Jugoslavije, nazvao„malim prljavim ratom sa velikim posle-dicama“.

Zahuktala vojna i medijska mašineri-ja zapadnih sila u međuvremenu jeimala preča posla na Balkanu. Na rat zaosamostaljenje Slovenije od SFRJ se za-boravilo. Režiseri razaranja Jugoslavijedodelili su glumcima slovenačkog pro-vincijalnog pozorišta neke nove uloge,isplativije.

Jedan od aktera „malog rata sa veli-kim posledicama“, nekadašnji slove-nački ministar za informisanje Jelko Ka-cin, nedavno je kao član delegacijeevropskog parlamenta posetio Vojvodi-nu. Posle boravka u Srbiji napisao je de-taljan izveštaj o položaju nacionalnihmanjina, koji je objavljen u ljubljan-skom međunarodnom institutu IFI-MES. Optužujući Srbiju za navodnemeđuetničke incidente u pokrajini, Ka-cin je napisao kako „centralne vlasti uBeogradu ni same ne znaju o brojnimpromenama u Evropi za poslednjih 15godina, pa očekivanja, želje i potrebemanjina ne razumeju dobro jer su pre-dugo svesno sprovodile mere samoizo-lacije“.

U izvesnom smislu gospodin Kacin jeu pravu, jer, da su centralne vlasti u Be-ogradu normalne, on bi odmah po ula-sku u našu zemlju bio uhapšen i ubrza-no procesuiran, ili makar proteran kao„persona non grata“. Baš kao i njegovsunarodnik Janez Drnovšek, koji je nanedavnoj mini balkanskoj turneji po-dučavao slovenačkom modelu „metkau potiljak“ Srbiji svoje poštovaoce uPodgorici i Prištini.

Konačno, treći važan pripadnik mo-zga slovenačkog „malog prljavog rata“Milan Kučan dobio je ulogu tzv. svedo-ka optužbe u mastodontskom procesukoji je protiv Slobodana Miloševićavođen u Haškom tribunalu.

Mnogo zanimljivije od rečenog za nasje ono što je prećutano o slučaju Hol-mec, za koji je bivši slovenački predsed-nik rekao da se „izgleda zaista dogo-dio“. Ipak, zaboravio je da saopšti, iakoje bio pod zakletvom, da je slovenačkodržavno tužilaštvo ubistvo trojice vojni-

zacija „plemenito“, ali da ona „u nave-denom slučaju ništa ne može jer njenmandat ističe 2004. godine“. Glavni tu-žilac Haškog tribunala dodala je u pi-smu da je „rat u Sloveniji prekratko tra-jao da bi se počinili brojniji ratni zloči-ni“.

Dakle, za tužilaštvo Trubunala u Ha-gu ubistvo mladih vojnika pred televi-zijskim kamerama je „incident“, u ratukojeg u stvari i nije bilo. Baš kao što iNATO nije počinio agresiju na SaveznuRepubliku Jugoslaviju 1999. godine.Zbog duge „samoizolacije“, izgleda danam se mnoge stvari pričinjavaju, pa ito da se u model „haške pravde“ nikakone uklapaju zločini počinjeni nad Srbi-ma širom Jugoslavije.

Na ohrabrujuću dijagnozu našegstanja svesti ipak nismo dugo čekali.Dobili smo je, ni manje ni više, na stra-nicama vodećeg glasila internacionalnelihve Njujork tajmsa. Ovih dana, u ana-lizi posvećenoj poukama sa suđenja Mi-loševiću, uvek dobro obavešteni i ovogaputa začuđujuće iskreni američki dnev-nik otvoreno ukazuje na osnovne cilje-ve postupka koji je vođen protiv bivšegpredsednika Srbije i SRJ. To su pre sve-ga „uobličavanje istorije rata, zatimpodsticanje Srba da obustave svoje po-ricanje zločina i povezivanje srpskogdruštva sa ostatkom Evrope“. Nije neo-phodno biti pravnik da bi se zaključilokako nijedan od navedenih ciljeva ne-ma nikakav krivičnopravni karakter,već su isključivo politički. Čak i „uo-bličavanje istorije rata“, odnosno „pi-

RATNI ZLOČINI

ka JNA juna 1991. godine kvalifikovalokao „završenu priču“ uz konstataciju da„nikakav zločin nije počinjen“. Istovre-meno je podneta krivična prijava protivpredsednice Helsinškog monitoringaSlovenije Neve Miklavčić–Predan, kojusu slovenački mediji optužili „za izdajudomovine, blaćenje boraca i rata za slo-venačku nezavisnost, pomanjkanjedržavotvorne svesti i nedostatak patrio-tizma“.

Haška „imperijalna pedagogija“U celu predstavu zataškavanja zloči-

na uključila se lično Karla del Ponte, ko-ja je u pismu gospođi Miklavčić–Predannavela kako je sve što radi njena organi-

„,Uobličavanje istorije rata’,odnosno ,pisanje poželjne

pobedničke istorije’, motivisano je isključivo

politički. Preciznije, jedino seod Srba zahteva ,suočavanje

sa prošlošću’, čak i kad je onapuka konstrukcija, dok suostali akteri jugoslovenskedrame, posebno izvršioci

najtežih zločina nad Srbima,ne samo amnestirani već inagrađeni. Primera je, na

žalost, i previše“

43

Idila koja zavarava - masovna ubistva Srba u Sisku su jedan odnajtežih zločina na prostoru bivše Jugoslavije o kojima se ćuti

jun 2006. 44

RATNI ZLOČINI

sanje poželjne pobedničke istorije“, po-litički je motivisano.

Upravo zbog ovako proklamovanihciljeva, lokalni odjek haških procesa ve-oma je različit. Preciznije, jedino se odSrba zahteva „suočavanje sa prošlošću“,dok su ostali akteri jugoslovenske dra-me, posebno izvršioci najtežih zločinanad Srbima, jednostavno amnestirani.Primera je, na žalost, i previše. Spome-nućemo samo neke.

Jedan od najtežih zločina na prostorubivše Jugoslavije, o njemu se još uvekskandalozno ćuti, sigurno su masovnaubistva koja je hrvatska vlast počinilana području opštine Sisak u periodu1991–2000. Nekadašnji ministar u VladiRepublike Srpske Krajine Nikola Dobri-jević o tome je trebalo da govori uHaškom tribunalu, kao svedok odbraneSlobodana Miloševića. Njegov iskaz bioje predviđen pre svedočenja neka-dašnjeg saveznog premijera MomiraBulatovića.

Dobrijević se, međutim, nije pojaviou haškoj sudnici, prvenstveno iz proce-duralnih razloga, jer nije u predviđenovreme stigla garancija Tribunala da ovajsvedok odbrane neće biti deportovan uHrvatsku, gde je svojevremeno u lokal-noj štampi o njemu pisano kao o „rat-nom zločincu“.

Šta je trebalo da svedoči nekadašnjikrajiški ministar o događajima u Hrvat-skoj i posebno u opštini Sisak, gde jerođen i odakle je 1991. godine bio pri-moran, kao i većina Srba, da izbegne?Evo nekoliko zanimljivih detalja koji sesavršeno uklapaju u „uobličavanje isto-rije rata“, a koji do danas upadljivo nezanimaju ni haške tužioce, a ni hrvatskopravosuđe.

Ugledni građani mračne prošlostiJoš 1968. godine, u vreme nacionali-

stičkog Maspok-a, u Hrvatskoj su bileformirane „Omladinske jedinice Hrvat-ske“, sastavljene i od Srba i od Hrvata.Dobrijević tvrdi da je sa nepunih 18 go-dina tada regrutovan u jednu takvu jedi-nicu, koja je obučavana u kasarni u seluGornji Hrastovac. Pripadnici jedinice bi-li su naoružani. Ova formacija raspušte-na je tek 1971. godine, posle završetka„hrvatskog proljeća“. Komandant nave-dene formacije u to vreme bio je ĐuroBrodarac. Reč je, podsetimo one zabo-ravnije, o još jednom „glumcu“ u pred-stavi zvanoj rat protiv Jugoslavije, koji ćedvadeset godina kasnije biti jedan odglavnih aktera čuvenog filma sa Marti-nom Špegeljom snimljenog od stranevojne služba bezbednosti. Opisujući at-mosferu u Sisku 1990. godine, NikolaDobrijević ukazuje da je „prvo oružjepodeljeno u selima Donje Posavine –Preloščica, Gušće, Kratečko, Topolovac iLonja, i to u režiji Katoličke crkve“.

Već u avgustu 1990. godine u Sisakdolazi brod-tanker pun naoružanja ipristaje u selo Crnac, rodno mesto ge-nerala Janka Bobetka. Raspodelom oru-

žja neposredno je rukovodio generalovsin Ivan Bobetko. Zamenik u regional-noj policiji u tom trenutku je pomenutiĐuro Brodarac, koji je polovinom 1991.godine preuzeo sve funkcije u regional-nom MUP-u. On je potpisao sva rešen-ja o otkazima i penzionisanju policajacasrpske nacionalnosti.

Na dan formiranja NDH, 10. aprila1991. godine, rezervni sastav policije uopštini Sisak popunjen je sa oko 120 pri-padnika, uglavnom pridošlih iz Argen-tine i SAD. Reč je o potomcima ustaškeemigracije iz Drugog svetskog rata. Tihdana, reči su Dobrijevića, službenikMUP-a „gospođa Jelić podelila im je ko-verte sa većim iznosom deviznih sred-stava na kojima čak nije pisalo ime iprezime osobe koja treba da preuzmeova sredstva“. Nekadašnji krajiški mini-star ističe da je pomenuta službenicaMUP-a kasnije likvidirana, „verovatnokao nezgodan svedok“.

Dobrijević je na suđenju Miloševiću uHagu trebalo da priloži kao dokaznimaterijal i dokument pod nazivom„Spisak žrtava HDZ-ovih zločina u Si-sku od 1991. do 2000. godine“. Reč je611 ubijenih i nestalih građana oveopštine, od kojih je 595 Srba, 14 Hrvatai 2 muslimana. Među ubijenima i nesta-lima je čak 120 žena, od kojih je 26 bilou penziji. Neke od žrtava ubijene su namonstruozan način. Primera radi, RadeOstojić je krajem avgusta 1991. godineobešen na radnom mestu u sisačkojželezari. Kompletna porodica Obrado-vić iz mesta Mošćenica likvidirana je uistom danu. Otac porodice Pero likvidi-ran je na Savi, kao i majka Milja, malo-letni Dejan i Jovanka.

Na skoro identičan način likvidiranaje tročlana porodica Vila, koja je u Siskustanovala u ulici Pokupljanskoj broj 6.Tragičnu sudbinu doživela je i LjubicaSolar, rođena 1972. godine. Likvidiranaje u stanu verenika, 17. septembra 1991.godine. Prethodno je silovana. Navede-ni spisak, koji je sa obimnom pratećomdokumentacijom u posedu Haškog tri-

„Dobrijević je na suđenju Miloševiću u Hagu trebalo da priložikao dokazni materijal i dokument pod nazivom ,Spisak žrtava

HDZ-ovih zločina u Sisku od 1991. do 2000. godine’. Reč je o 611 ubijenih i nestalih građana ove opštine, od kojih

je 595 Srba, 14 Hrvata i 2 muslimana. Među ubijenima i nestalima je čak 120 žena, od kojih je 26 bilo u penziji. Neke od žrtava, prema raspoloživim dokazima, ubijene su

na monstruozan način“

General Janko Bobetko

jun 2006.45

naravno na temelju odgovarajućih čin-jenica. Umesto podrške, Vukovića je zaširenje tzv. „govora mržnje“ tužila ne-vladina organizacija Komitet pravnikaza zaštitu ljudskih prava. U podnetojtužbi između ostalog stoji da je Vuković„zloupotrebio tragediju srpskog dečakasamo da bi potvrdio užasni stereotip ko-ji vlada u javnom mnjenju o zverskomponašanju Albanaca“. Pri tom, ni u jed-nom trenutku se ne traži kazna za ubi-cu Elfetu Veseli i makar zakasnela prav-na satisfakcija za porodicu nesrećnogSlobodana.

Tu se, međutim, priča ne završava.Vukovića, koji je odavno na meti nevla-dinog sektora samo zbog toga što o zbi-vanjima u ruševinama Jugoslavije pišena osnovu činjenica i elementarnog mo-rala, u međuvremenu poznata „nevi-dljiva ruka“ lišava uredničkog statusa, anjegove inteligentne i visprene komen-tare seli sa druge na neku petnaestustranicu nedeljnog izdanja Večernjihnovosti. Tako je, eto, jedan novinarpodvrgnut „kazneno-vaspitnim mera-ma“ zbog teksta u kojem iznosi egzakt-nu istinu o još jednom užasnom zločinunad Srbima. Profesionalni „tumači isto-rije rata iz nevladinog sektora“ već suizrekli presudu i stradalniku, i novinarukoji o stradanju piše, jedino monstruo-zni ubica, Albanka Elfeta Veseli, ostajenedodirljiva pod zaštitom NGO.

Stvar, razume se, nije nimalo bezazle-na. „Slučaj Vuković“ danas je presedan.Sutra, posle eventualno izrečene presu-de, postaje princip. Novinarske organi-zacije u Srbiji, međutim, ćute. Znajućineke od njih, pretpostavljam da već sa-da čekaju na poklonjenje „ministarstvuistine“, unapred se izvinjavajući zbogtoga što su nekada pisali o stradanju Sr-ba. Sve je isto kao kod Orvela.

Konačno, šta je to što suštinski pove-zuje slučajeve zločina na graničnomprelazu Holmec, stradanje srpskih civi-la u Sisku i optužbu protiv novinaraŽeljka Vukovića? Reč je o nepodnošlji-vom spoju provincijalnog varvarstva inemorala, koji se savršeno uklapaju uaktuelni planetarni cinizam jedine pre-ostale supersile. Na delu je jedno novojednoumlje, koje „čuvari haškog mode-la pravde u Srbiji“ obezbeđuju na otvo-reno uvredljiv način. Uostalom, u pravuje Željko Vuković kada konstatuje da„nikada Srbi i Srbija nisu bili poniženiji,uplašeniji, ali i nemoćniji“. Zaista, ne-podnošljiva je ta naša psihologija prista-janja, naša spremnost da „damo sve, pai ostatak“.

bunala, sadrži i podatak da je njen ubi-ca izvesni Mirko Marjanović – Grančica,koji je u žrtvu pucao iz „magnuma“.

Na kraju ovog dokumenta navedenasu i imena osumnjičenih, koje Dobrije-vić smatra odgovornim za navedenazverstva. To su Ivo Bobetko, u to vremepredsednik kriznog štaba za „sektor se-ver“ u Sisku, Josip Brajković, predsed-nik HDZ-a u Sisku, zatim pomenutiĐuro Brodarac, u vreme masovnih li-kvidacija načelnik policijske uprave uopštini i njegov zamenik Vladimir Mi-lanković.

Plan sa najvišeg mestaNa spisku se nalazi još 55 imena lica

osumnjičenih da su neposredno iz-vršavali naređenja pomenute četvorice.Neki od njih su ogrezli u krvi, poput iz-vesnog Željka Hlisića, vozača u Privred-noj komori Siska, koji je bio „glavni li-kvidator u stacionaru ORA“. Osum-njičen je za likvidaciju više od 100 lica,baš kao i Drago Bošnjak, vlasnik kafea uUmagu, koji je većinu likvidacija poči-nio tokom avgusta i septembra 1991. go-dine. Kao masovni ubica pominje se iEkrem Mandal iz Labina, koji je u doku-mentu na osnovu dokaza osumnjičenza likvidaciju 120 lica srpske nacional-nosti. Bio je komandant zloglasne„Handžar divizije“ koja je operisala napodručju sela Mošćenica i u delu nasel-ja Željezara.

O tragičnim dešavanjima u Sisku sve-dočio je i nekadašnji visoki komuni-stički funkcioner Stipe Šuvar u knjiziHrvatski karusel. Naveo je, pored osta-log, da su mnogi leševi spaljivani u si-sačkoj železari, radi sakrivanja dokaza obrutalnim likvidacijama srpskih civiladaleko od linije fronta, duboko na teri-toriji koju je efektivno kontrolisalaTuđmanova vlast.

Postoji još jedan zanimljiv podatak,

koji predstavlja dokaz da su pomenutimonstruozni zločini u Sisku i okolini pla-nirani u samom vrhu hrvatske vlasti. Na-ime, spiskovi za likvidaciju srpskog sta-novništva u opštini bili su sačinjeni dale-ko ranije, pre masovnih zločina u avgu-stu i septembru 1991. godine. Istovreme-no, formirane su grupe za likvidaciju,osigurani stacionari i sredstava za iz-vršenje zločina. Čitavom pripremom ru-kovodio je sin generala Bobetka, Ivo,član najužeg rukovodstva HDZ-a. Od-mah posle njegovog stupanja nadužnost, sutradan, 2. avgusta 1991. godi-ne, „ubilačka mašina počela je da radi“.

Danas je Ivo Bobetko slobodančovek i ugledni građanin nezavisneHrvatske, kao i ostali koje tereti ovajobimni dokazni materijal prosleđenTribunalu u Hagu. Baš kao i izvršiocizločina na graničnom prelazu Holmecu Sloveniji, nad kolonom JNA u Tuzli,srpskim civilima u Sarajevu. Na slobo-di su i mučitelji Srba u Mostaru, Konji-cu, „ratnici džihada“ koji su pred tele-vizijskim kamerama odsekli glave srp-skim vojnicima u okolini Vozuće. Naslobodi je i Elfeta Veseli, Albanka kojaje na svirep način likvidirala srpskogdečaka Slobodana Stojanovića u okoli-ni Srebrenice. Ovaj poslednji slučaj za-služuje poseban komentar, prvenstve-no zbog toga što predstavlja preciznuparadigmu lokalnog odjeka „haškepravde“ kod nas.

Slučaj novinara ŽeljkaVukovićaO ovom monstruoznom zločinu nad

srpskim dečakom pisao je ugledni novi-nar Večernjih novosti Željko Vuković,13. novembra 2005. godine. U svakomnormalnom društvu njegov novinskitekst bio bi ocenjen kao odgovoran imoralan gest predstavnika profesije čijaje osnovna obaveza otkrivanje istine,

RATNI ZLOČINI

„Rade Ostojić je krajem avgusta 1991. godine obešen naradnom mestu u sisačkoj železari. Kompletna porodica

Obradović iz mesta Mošćenica likvidirana je u istom danu. Otac porodice Pero likvidiran je na Savi, kao i majka Milja,

maloletni Dejan i Jovanka. Na skoro identičan način likvidirana je tročlana porodica Vila, koja je u Sisku stanovala

u ulici Pokupljanskoj broj 6. Tragičnu sudbinu doživela je i Ljubica Solar, rođena 1972. godine. Likvidirana je u stanu

verenika, 17. septembra 1991. godine. Prethodno je silovana“

jun 2006. 46

INTERVJU

Razgovarala: Maja Radonić

Profesore Kovačeviću, Vi ste bili jedanod koautora i potpisnika Slova o srp-skom jeziku, koje je, kada se pojavilo1998. godine, bilo izazvalo velike pole-mike čak i kod Srba, iako je ono nasta-lo s ciljem da bude osnova srpskog filo-loškog programa. Dokle se stiglo sa re-alizacijom tog programa?

- Na žalost, Srbi ni danas nemaju svo-ga filološkog programa iza koga bi svistali. Slovo je iniciralo veliku raspravu otome šta je srpski jezik bio, šta jeste i štatreba da bude, ali se mnogo dalje od teinicijative nije otišlo, bar kada je reč onekom opšteprihvaćenom srpskom filo-

loškom programu. Ni danas u srpskojlingvistici nema opšteprihvaćenog sta-va o tome da li je današnji srpski jezikobimom i sadržajem jednak onom Vu-kovom i vukovskom, kako to naglašavaSlovo, ili i on treba da stane u red sa iz-vedenica iz tzv. srpskohrvatskog jezikadobijajući isti status sa tzv. “hrvatskim,bosanskim/bošnjačkim i crnogorskimjezikom”.

Zašto srpski jezik nije niti može biti uistoj ravni sa tim nazovijezicima, već jeSlovom naglašeno, a podobno rasvetlje-no u knjigama koje je iniciralo ne samoSlovo nego i aktuelno stanje srpkoga je-zika.

A kakvo je to aktuelno stanje? Kakoocenjujete aktuelno dešavanja oko srp-skoga jezika u Crnoj Gori?

- Svedoci smo da se danas na sve stra-ne “ne-Srbi” ne samo izvan Srbije negoi u Srbiji (koji su izvorni govornici srp-skoga jezika) odriču ne srpskog jezikanego njegovog imena. Prvo su to uradi-li Hrvati, ali su se oni za taj status prei-menovanja srpskog u tzv. hrvatski jezikborili gotovo 150 godina. Za njima su uposlednjem desetleću krenuli i ostali:muslimani su srpski preimenovali u bo-sanski/bošnjački, a sad i Crnogorski želeda u Crnoj Gori ukinu srpski, na jedanvrlo perfidan način. Cilj je, kao i kodHrvata i muslimana, istiskivanje srp-skog imena iz srpskog jezika.

Aktuelna vlast u Crnoj Gori, naslanja-jući se na jezičke i etnolingvističke ave-tluke tzv. Dukljanskih akademika, želida srspki preimenuje, makar i zaobila-zno preko termina maternji jezik, u cr-nogorski. Svemu tome su itekako dopri-neli i srpski filolozi, koji su, kad sam upolemikama upozoravao da je njihovopriznavanje “bošnjačkog” (ali ne i bo-sanskog) imena za srpski jezik put zaizgon srpskog jezika iz oblasti s većin-skim muslimanskim stanovništvom, ka-kav je npr. Novi Pazar, govorili da su to“fiks ideje”, da je to samo moje umiš-ljanje. A sada ćute o zahtevima musli-mana da se i u škole u Raškoj oblastiuvede “bosanski”.

Mogu li se sva ta rasparčavanja srp-skoga jezika, pa makar i imenom, pod-vesti pod hrvatski filološki program,kako je to npr. konstatovano u Slovu?I ko sprovodi hrvatski filološki pro-gram kao srpski, i zašto: zbog neznan-ja, namerno ili...?

- Da, sve je to u skladu sa hrvatskimfilološkim programom. Po tom progra-mu treba stvoriti što više nazovijezikaod srpskog jezika, pa čak na neki načinnagovoriti Srbe za stvaranje novog srp-skog književnog jezika, različitog odsrpskog koji smo mi upamtili pod srp-skohrvatskim imenom. Tada će tek idanašnji “hrvatski književni jezik” biti upotpunosti prizant, razvnopravan sasrpskim.

I ne samo to: nego će biti i najraspro-stranjeniji i najuticajniji, jer, vidite, i cr-

Prof. dr Miloš Kovačević, redovni profesor za srpski jezik i opštu lingvistiku, autor 13 knjiga i više od 300 stručnih radova

USITNJAVANJE JEZIKA

Svi oni što srpskom jeziku odriču pravo nasrpsko ime pozivaju se na “pravo” koje su ad hoc izmislili hrvatski književnici u poznatojDeklaraciji o položaju hrvatskog književnogjezika iz 1967. godine da svaki narod jezik kojiupotrebljava može zvati kako to sam želi

jun 2006.47

nogorski “Dukljani” i vlast koja se s nji-ma saglašava teže ka katolicizmu i pri-bližavanju “hrvatskom”, a to žele i mu-slimani u BiH, a s njima odmah jedno-glasno i muslimani u Sandžaku. Tajprogram ima svojih sledbenika i međuSrbima, ja ipak mislim zbog toga što oninisu svesni stanja u kome se srpska filo-logija nalazi, ili što nikako ne žele da na-puste stare pozicije nezameranja sa“bratskim” narodima. Danas je to jošuvek u modi.

Koje to naučne principe oni iznevera-vaju?

- Svi oni što srpskom jeziku odričupravo na srpsko ime pozivaju se na“pravo” koje su ad hoc izmislili hrvatskiknjiževnici u poznatoj Deklaraciji o po-ložaju hrvatskog književnog jezika iz1967. godine da svaki narod jezik kojiupotrebljava može zvati kako to samželi. Iako su se i vodeći srpski filolozi(npr. Pavle Ivić) pozivali na to pravo,ono je zapravo lažno, fingirano pravo,jer nije zabeleženo ni u jednom UNE-SCO-ovom, OEBS-ovom ili dokumentuSaveta Evrope.

Eto kad i danas ima srpskih filologakoji se iza takvog “prava” zaklanjajumožete misliti koliko oni drže do naukečije principe ne bi smeli izneveravati. Ada i ne kažem koliko drže do srpskihnacionalnih filoloških interesa!

Kakve posledice po celokupne nacio-nalne interese Srba može da ima daljeusitnjavanje srpskog jezika i kako gazaustaviti?

- Ukoliko se Srbi ne “opamete”, po-sledice mogu biti više nego porazne posrpske nacionalne ineterese u celini. Da-

kle, stalno se sužava prostor na kome sesrpski ne imenuje kao srpski. Srbi ne-maju ni danas nikakvog programa izakoga bi svi stali. A taj program je jedno-stavan: stati samo iza nespornih nau-čnih činjenica da je i danas srpski knji-ževni jezik i svojim obimom i sadržajempodudaran Vukov(sk)om srpskom knji-ževnom jeziku. Tako bi ono što se zove“hrvatskim književnim jezikom” bila sa-mo zagrebačka varijanta, a ono što sezove “bošnjačkim/bosanskim” sarajev-ska varijanta srpskog književnog jezika.Srpski filolozi treba, dakle, samo da seujedine oko nespornih naučnih činjeni-ca o srpskom jeziku. I da ih zastupajubeskompromisno.

Kako se odbraniti od optužbi susednihnaroda i etničkih grupa da sprovođen-je srpskog filološkog programa i jačan-ja svesti o celokupnosti srpskog je-zičkog prostora nije pokušaj poroblja-vanja niti neki “velikosrpski proje-kat”,već prosta naučna činjenica?

- Odgovor je, čini mi se, jednostavan iveć smo ga u razgovoru spomenuli. Sr-bi ne treba da traže nikakve dodatnečinjenice niti argumente, nego samoone koje važe za sve ostale podudarnejezičke slučajeve u svetu. Zar bi ondaneko mogao govoriti o “velikosrpskomjezičkom projektu”, a da ne govori o“velikoengleskom jezičkom projektu”,ili “velikonemačkom jezičkom projek-tu”, jer se veliki broj “ne-Engleza” služiengleskim, ali ga i dalje zove engleskijezik, veliki broj “ne-Nemaca” koristi senemačkim ali mu ne menja nemačkoime i sl.

Ono što važi za druge narode i drugejezike mora važiti i za Srbe i za srpski je-zik. Svaki prigovor pred takvim kriteri-jumom pada u vodu, zapravo postajebesmislen.

Počeli smo razgovor sa Slovom o srp-skom jeziku, pa da ga i završimo jošjednim pitanjem o Slovu: da li je Slo-vo u međuvremenu dobilo jos pristali-ca u naučnim krugovima ili njegoviprotivnici i dalje zauzimaju važnamesta po fakultetima i naučnim insti-tucijama?

- Slovo je, što je najvažnije, dobilonaučnu potvrdu u nekoliko knjiga kojesu se pojavile posle njega, kao npr. uknjizi “Uvod u srbistiku” Petra Milosav-ljevića, “Novi Rat za srpski jezik i pravo-pis” Radmila Marojevića, u mojim knji-

gama “U odbranu jezika srpskoga – idalje” i “Srpski jezik i srpski jezici”, za-tim u velikom broju naučnih radova ob-javljenih ne samo u Srbiji. Reagovanjana te događaje, posebno one s matern-jim jezikom u Crnoj Gori, pokazuju dastavovi iz Slova danas imaju mnogoviše pristalica.

A protivnici Slova? I danas oni ne sa-mo autore nego i zagovornike Slovasmatraju ne nacionalistima, to im je ne-kako blago, nego čak ultranacionalisti-ma. Ali ta izolovanja, šikaniranja autoraSlova i u srpskoj sredini tema je naj-manje za poseban intervju.

INTERVJU

Rasparčavanje srpskog jezikaje u skladu sa hrvatskim filološkim programom. Po tom programu treba

stvoriti što više nazovijezikaod srpskog jezika, pa čak naneki način nagovoriti Srbe za

stvaranje novog srpskogknjiževnog jezika, različitog

od srpskog koji smo mi upamtili pod srpskohrvatskim

imenom

Ukoliko se Srbi ne “opamete”,posledice mogu biti više negoporazne po srpske nacionalneinterese u celini. Dakle, stalnose sužava prostor na kome sesrpski ne imenuje kao srpski.

Srbi nemaju ni danasnikakvog programa iza kogabi svi stali. A taj program jejednostavan: stati samo izanespornih naučnih činjenicada je i danas srpski književni

jezik i svojim obimom isadržajem podudaranVukov(sk)om srpskom

književnom jeziku

Piše: Đuro Bilbija

“Solanije” više nema, a naš svet i daljeje sklon da misli kako nam je komesarEU za spoljnu politiku i bezbednost izra-zito nenaklonjen i zla sudbina. Da ga za-boravimo – i da se bar malo opustimo -ne daju nam ni Evropa, ni sam HavijerSolana, ali se može dogoditi da mu neki,na kraju, ponešto ipak oproste.

Koliko god se to ne uklapalo u uvreže-nu predstavu o Solani kao svojevrsnomsrpskom fatumu, upravo je on - na Bri-selskom ekonomskom forumu – izgovo-rio ovo što sa Zapada dosad niko nije:“Moglo bi doći do obnove pregovora EUsa Srbijom ako Karla del Ponte oceni daBeograd čini sve što može da uhapsi iHagu isporuči generala Ratka Mladića”.

Solanine reči zazvučale su gotovo kaopolutvrdnja da za njega “ako” više nijepravo ako i kao poluotvoreno poručiva-nje zvaničnicima u Beogradu: počniteda pod hitno dokazujte da dajete sve odsebe – a EU će za to imati veće uši negodosad. U neku ruku, čak i kao istovre-meno sugerisanje glavnoj haškoj tuži-teljki da manje zakera i da obznani kakoSrbija konačno “čini sve što može”.

Teško je pretpostaviti da jedan Solanane zna šta govori ili da je prekoračioovlašćenja. Pre će biti da se za ovakvoneočekivano “šaputanje” i Beogradu iHaškom tribunalu nije odlučio samo za-to što, kao i svi drugi glavni u “međuna-rodnoj zajednici”, dobro zna da su u Sr-biji već mesecima desetine probranihzapadnih agenata specijalista za “lov

na ljude”, da oni u potrazi za Mladićemvode glavnu reč i da su im MUP Srbije iBIA stavili na raspolaganje i sve traženoi sve svoje mogućnosti. Niti stoga što jenaprečac postao uveren da je Srbija –kao što je rekao na Briselskom forumu –“važna zemlja koja treba da bude bližeEU” jer ni Balkan ni naš kontinent u ce-lini neće biti stabilni “bez Srbije kojaULAZI u Evropsku uniju”.

Ne, “važna zemlja” bi i Solani – damu nisu prethodno pokazani “strogopov.” izveštaji (upravo tih agenata-koor-dinatora “lova”) da Srbija ovoga putauglavnom “čini sve što može” – bila ma-lo da javno izgovori: “Učiniću sve da Be-ograd što brže obnovi pregovore o stabi-lizaciji i pridruživanju”. Ne, on se i zapoluapel Del Ponteovoj mogao odlučitijedino na bazi takvih tajnih raporta,znajući da ih i ona već ima na stolu.

Najnoviji nepovoljan izveštaj Karledel Ponte, samo je potvrdio da zaista ni-su ni bili preveliki izgledi da će ona –procenjujući Solanino “ako”, u kome jerealno sadržan i mali popust - voditiračuna o tome da je Srbija “važna zem-lja” i da je u interesu Evrope da ona“ULAZI u EU”? Moguće je čak – ako Sr-bija uistinu već “čini sve što može” - i danamerno nije objavila da stvari tako sto-je. Naravno, ne samo po svojoj volji jerje nemoguće – ukoliko Srbija već “činisve što može” - da to ne znaju i vašing-tonski i briselski “jastrebovi” koji su Srbi-ma nenaklonjeniji i od Solane iz vreme-na NATO-bombardovanja! Ti “jastrebo-

vi” i jesu prave gazde DelPonteove. Stoga ona, očito, idalje ima mandat da od Sr-bije, kao u onoj poznatoj iz-reci, još traži da sa svog ru-kava u nedogled stresa inepostojeću trunku pra-šine.

Da stvari suštinski stojedrukčije, da su još nekimoćni ljudi u Vašingtonui Briselu prešli bar Solaninput kakvog-takvog urav-noteživanja ličnog odno-sa prema Srbima, ne bi se

dogodilo da Šon Makormak, portparolStejt departmenta, odmah posle Solani-nog nastupa saopšti: kako Bela kuća gu-bi strpljenje zbog “slabog učešća Srbije upotrazi za optuženima kakav je generalMladić”, a da američki državni sekretar,Kondoliza Rajs, iako je pre godinu danaocenila da “Srbija sarađuje sa Hagom”,danas smatra kako je tobože “bilo malosaradnje od tada”. Dakle: da je bilo “ma-lo saradnje” sada kada je ima mnogoviše i kada zvanični Beograd uistinu činisve ili gotovo sve što može!

Da nije tako, ne bi američki ambasa-dor u Beogradu, Majkl Polt, izjavljivaokako je “vreme da Vlada Srbije izručiMladića” i da “preda Mladića”. Kao daga već ima u rukama, kao da je ceo pro-blem samo u tome što ona neće da gapošalje u Hag! Uostalom, da je neštodrugo po sredi - ne bi ni britanski amba-sador u našoj zemlji, Dejvid Gauen, iz-javljivao kako na Srbiji ne leži samo od-govornost za pronalaženje samo RatkaMladića, nego i Radovana Karadžića!

Beogradu su, naravno, Solanina ne-očekivana evolucija i popustljivost pre-malo za bilo šta. Ko misli drukčije: nekase malo udubi u Karline, Makormako-ve, Poltove i Gauenove reči. Stoga bizvanična Srbija – naravno, u primerenojformi i ne gubeći iz vida da Mladić uHagu i “sve što (se) može”, u najmanjuruku, nisu isto – morao ponešto otkriti idomaćoj i svetskoj javnosti.

Predočiti im, recimo: i koliko su “lov-ci” već u Srbiji i širom Srbije. I šta im jesve omogućeno. I koliko su prilici da ko-riste i infrastrukturu BIA i MUP. I kolikosu oni a koliko MUP i BIA dosad imaliprovera i potraga (odvojenih i među-sobno koordiniranih). I ko je u tome vo-dio glavnu reč. I zašto oni i njihovi šefo-vi u Beogradu i preko granice dobroznaju i da Srbija poslednjih meseci činiviše nego ikad i “sve što može”, ili bez-malo “sve što (se) može”...

Karla del Ponte, Makormak, Polt i Ga-uen Solaninu “važnu zemlju” pretvara-ju u – nevažnu. Zato Srbija – ako želi dabar sebi ostane “važna zemlja” i da, koli-ko se može, iskoristi Solaninu evoluciju- svojim interesima duguje bar deo skri-vene istine o dosadašnjem delovanjustranih lovaca na generala Mladića nanjenoj teritoriji.

POLITIKA

JASTREBOVI NA DELUZbog čega zvanična Srbija još ne otkriva kakostrani agenti na njenoj teritoriji love generalaRatka Mladića?

jun 2006.49

re naših i inostranih delegacija... I zapo-sleni u Palati federacije su nekako no-stalgični. Većina sa dugim radnim sta-žom. Posle raspleta državne, sada čeka-ju i rasplet svojih sudbina. Gde će i štaće, samo nagađaju.

- Radim ovde još od Džemala Bijedi-ća. Tada, na pripremama sednica Save-znog izvršnog veća... Ravno 34 godine.Još koju pa idem u penziju. To je neka-ko i najbezbolnije, ali baš mi je žao mo-jih kolega koje će, možda, imati proble-ma sa zapošljavanjem - priča JovankaJurić, koja obavlja sekretarske poslove.

I pravnik Nada Vuković-Rakić je tridecenije u Palati federacije. U sektoruza imovinu. Kroz njene ruke poslednjihgodinu dana prošla je sva državna imo-vina nekadašnje SRJ. 600.000 kvadrat-nih metara “prepisano” je na korišćenjeSrbiji.

- Još kad čujem priče da ne radimo....Naravno da nisu tačne. Svako od nas

I zaposleni u Palatifederacije su nekakonostalgični. Većina sadugim radnim stažom.Posle raspleta državne,sada čekaju i raspletsvojih sudbina. Gde će i šta će, samo nagađaju

Piše: Tanja Markotić

Kada je sagrađena, postojao jesan o velikoj i snažnoj federa-tivnoj Jugoslaviji. Sa šest repu-blika i dve pokrajine. Sada, ka-da su i Crnogorci napustili za-

jedničku državu, sigurno je samo jed-no: da nema više nijednog valjanog raz-loga da nosi zvučno ime Palate federaci-je. Šta će biti sa ovim zdanjem još se nezna. Ali, kako kaže generalni sekretarSaveta ministara Igor Jovičić, zgrada jeprojektovana i građena za potrebe ad-ministracije, i pokušaj promene name-ne značio bi i ogromne troškove. A, biloje priča da bi mogla postati muzej, pahotel, pa bolnica...

- Teško da je to uopšte moguće. Zgra-da ima 15.000 kvadratnih metara kance-larijskog prostora, dok su oko 50.000kvadrata holovi i svečani saloni - kažeJovičić. I dodaje da će o nameni ovogzdanja, ali i o zaposlenima kada dođevreme - odlučiti Vlada Srbije.

Holovi i saloni su danas prazni.Odišu istorijom. Najveća od svih sve-čanih sala još nosi ime “Jugoslavija”. Po-slednju deceniju retko se koristi.

Nekada, u punom sjaju bivše SFRJ,pod dirigentskom palicom Josipa BrozaTita tu su se održavali prijemi: zaDžimija Kartera, za “gvozdenu ledi”Margaret Tačer, velikog Titovog prija-telja rumunskog diktatora NikolajaČaušeskua, prošli su i svi lideri pokretanesvrstanih... Onda su došla neka dru-ga vremena...

A saloni koji su nekada nosili imenarepublika - slovenački, bosanski, make-donski i hrvatski - još sredinom devede-setih, preimenovani su u crveni, braon,plavi... Samo dva su zadržala ime - srp-ski, koji se poslednjih godina koristio zapotpisivanje međudržavnih sporazu-ma, i crnogorski - za poslovne razgovo-

ima i mnogo posla i ogromnu odgovor-nost. - kaže Nada Vuković-Rakić, po-moćnik generalnog sekretara koja u pr-ste zna ne samo imovinu bivše SRJ negoi zaostavštinu nekadašnje velike Jugo-slavije.

Slavišu Vukotića Mrču poznaje mno-go i bivših i aktuelnih političara. Kažuda je Ivica Račan, kad ga je posle skorodecenije, ponovo video u Beogradu uPalati federacije pre četiri godine, naopšte iznenađenje prisutnih, sav raz-dragan skočio sa stolice viknuvši: “Gdesi, Mrčo!” Znali su se celu deceniju. Vu-kotić mu je svakog jutra donosio kafu ukabinet. I Kučanu - 12 godina. A, MomirBulatović posvetio mu je poslednjustranu svoje knjige...

- Radim kao konobar 30 godina. Pro-šao sam sve države. Najteže mi je bilokada je nestala SFRJ, a ovo sada sa Cr-nom Gorom potreslo me je intimno -priča Vukotić, koji je, kao i druge njego-ve kolege iz Sektora za ugostiteljstvo,radio u svim velikim protokolarnimsvečanostima, po standardima koje pro-pisuju španski i bečki protokoli, a o če-mu svedoče i zahvalnice stranih držav-nika, valjda iznenađenih besprekornimmanirima...

Oba restorana u Palati federacije ra-de. Uobičajeno. Anđa Pavković, koja ra-di u onome smeštenom u zapadnomkrilu, kaže da se dnevno sprema dve-stotinak obroka. Na meniju ćufte. Koš-taju 50 dinara...

- Valjda će biti neki socijalni programtako da se nadam da ću otići u penziju.Imam 33 godine radnog staža od kojihsam, evo, 28 provela u ovoj kući...- veliAnđa Pavković koja mesečno prima15.000 dinara.

“Običan” svet u Palati federacije i uutorak je, kao i svakog drugog dana, ra-dio. Svako svoj posao. Brinući o sutra...

Nekako, svi misle da se za državnuzajednicu moglo učiniti više. Da nije bi-lo dovoljno političke volje. Da se olako“pustila” niz vodu... Ali, sada o tomemože još samo da se priča...

DRUŠTVO

TITO

Josip Broz Tito nije često dolazio u svojradni kabinet. Tu i tamo, tek po koji sat , uočiprijema ili kada je primao akreditive ambasa-dora. U taj Titov kabinet nikada nije ulazioDobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ. Koristioje onaj u kojem je nekada bio - AleksandarRanković.

A, Zoran Lilić, drugi jugoslovenski pred-sednik, samo je nakratko boravio u Titovomkabinetu koji je, po današnjim merilima, biosasvim skromno namešten. Kažu da je Lilićtražio da se Titov sto sa jedne, prebaci nadrugu stranu kancelarije. A, onda je, poslekratkog vremena iz ko zna kojih razloga od-lučio da se i on preseli u onaj Rankovićev.

Treći predsednik SRJ Slobodan Miloševićnikako nije voleo predsedničke kancelarije uPalati federacije pa se tamo nikada nije niuselio dok je poslednji SRJ šef države Voji-slav Koštunica, takođe, bio skloniji neka-dašnjoj Rankovićevoj nego Titovoj kancelari-ji. Isto kao i prvi, poslednji i jedini predsednikSCG Svetozar Marović.

SPOMENIK SEPARACIJESPOMENIK SEPARACIJE

jun 2006. 50

Piše: Drago Hedl

Ono što će Glavašu i njegovojobrani zadavati najviše glavo-bolje jest slučaj ubojstva Čedo-mira Vučkovića u dvorištuzgrade ispred koje se nalazio

njegov ratni štab. Glavaš je tada počinioveliku grešku: kako bi objasnili otkud seVučković našao u blizini njegova uredai otklonili mogućnost da je onamo do-veden, ispitivan i mučen, izmislili supriču o atentatoru. Tu je priču, premaiskazu jednog svjedoka, Glavaš dogo-vorio zajedno s glavnim urednikom

Slobodnog tjednika Marinkom Boži-ćem. Tako su se, brzopleto i nesmotre-no, upetljali u veliku laž …

Vladimir Šeks održao je obećanje. UGlobusu prošlog tjedna, odgovarajućina pitanje dokle se stiglo u istrazi o rat-nim zločinima u Osijeku, u što je dubo-ko umočen njegov nekadašnji prijatelj istranački kolega Branimir Glavaš, rekaoje: “Mislim da ćete brže nego što mislitedobiti odgovor na to pitanje.” U to vrije-me, dok je davao intervju, u svom sa-borskom kabinetu, u ladici njegova sto-la, već se nalazila omotnica koju mu jeposlao Mladen Bajić i u kojoj se tražiskidanje imuniteta Glavašu radi pokre-tanja kaznenog postupka zbog ratnogzločina protiv civilnog stanovništva.

Kapa s petokrakomProšlog utorka, odmah iza Praznika

rada, upravo je Šeks novinarima pri-općio tu vijest. Da će Glavašu biti skinutimunitet, znalo se i prije praznika,pričalo se o tome u visokim HDZ-ovimkrugovima, a i Anto Đapić, Glavaševkoalicijski partner u osječkom Grad-skom vijeću, tu je činjenicu kiselo pri-općio svojim najbližim stranačkim su-radnicima. Obojica su, i Glavaš iĐapić, posljednjih dana uveseljavala

javnost – Glavaš noseći kapu s crvenompetokrakom i izjavljujući kako će zaPraznik rada u Kuću cvijeća, poklonitise Titu, a Đapić skinuvši se u košarkaškidres, kako bi pokazao svu svoju korpu-lenciju. No, ni jednom ni drugom, za-pravo, nije bilo do smijeha.

Marljivi Vladimir Faber, šef osječkepolicije, koji je vrijedno radio, a vrlomalo pričao za cijelog trajanja istrage,svoj je posao, praktično, završio još u si-ječnju. Otkako je iz Zagreba došao uOsijek, u drugoj polovini srpnja prošlegodine, odmah nakon što je KrunoslavFehir svoja saznanja o ratnim zločinimaiznio pred glavnim državnim odvjetni-

RATNI ZLOČINI

Glavašev susret sa istinomFeral analizira: što je dovelo do odluke državnogodvjetnika Mladena Bajića da pokrene istragu oratnim zločinima u Osijeku protiv BranimiraGlavaša

jun 2006.51

Sve do Fehirovog iskaza u srpnjuprošle godine, Glavaš je tvrdio kako ni-kakvih ratnih zločina u Osijeku nije bi-lo, a one koji su govorili suprotno nazi-vao je psihičkim bolesnicima, lažovima iudbašima. Kad se međutim klupko rat-nih zločina toliko počelo odmotavati daje postalo bjelodano kako su se oni doi-sta i dogodili, Glavaš ih više nije nije-kao, ali je odgovornost za njih počeoprebacivati na druge. Prije svega naŠeksa.

Glavašev adutŠeks je doista nekih mjesec dana, s

kraja ljeta i početka jeseni 1991., bio uOsijeku i bio je predsjednik Kriznog šta-ba za Slavoniju i Baranju. Imao je podsvojom nadležnošću područje od Vuko-vara do Virovitice, dok je Glavaš bio za-dužen isključivo za Osijek. Svi koji su uOsijeku bili u to vrijeme, znaju da seŠeks nije petljao u obranu grada. To jebio posao kojim se bavio Glavaš i zbogkojeg je kasnije sve zasluge u obraniOsijeka pripisivao sebi. Također, nitkood onih koji su dali iskaze o ratnimzločinima počinjenim u Osijeku, za njihne tereti Šeksa, već Glavaša.

No, nema sumnje da će Glavaš u cije-lu priču što je moguće više nastojatiuključiti Šeksa. On je to nagovijestio vi-še puta i upravo je umakanje Šeksa uratni zločin bio njegov glavni adut iosnova svih samouvjerenih istupa kakoo istrazi o osječkim ratnim zločinimaneće biti ništa. Glavaš je naime smatraoda će samo spominjanje Šeksa u tomkontekstu ovome biti dovoljna opome-na, ali i poruka da slučaj zaustavi prijenego što stvari odu predaleko.

Dravske likvidacijeDruga točka Glavaševe obrane bila je

i bit će da je riječ o politički montiranomprocesu i da je to osveta Sanadera iŠeksa, kivnih nakon što je, poslijeisključivanja iz HDZ-a, pred lokalne iz-bore prošle godine, sa svojom nezavi-snom listom, o Osijeku do nogu potu-kao HDZ i osvojio vlast u gradu iOsječko-baranjskoj županiji. Glavaš jeod tada oblijetao svako selo, osnivaoogranke svog Hrvatskog demokratskogsabora Slavonije i Baranje (HDSSB), ana prošlomjesečnim lokalnim izborimau Požegi, uspio prijeći izborni prag.

Ideju Slavonija-regija rastrubio je nasve strane i ne može se reći da na anta-gonizmu prema Zagrebu nije stekaopodosta poklonika. Najavio je otvaranjebiroa u Bruxellesu i već nekoliko puta

RATNI ZLOČINI

kom, Mladenom Bajićem i pošto je cije-lu priču nekoliko dana kasnije - prvi uHrvatskoj - objavio Feral, Faber je pri-kupio mnoštvo dokaza koji nedvojbenoukazuju na vezu između Glavaša ipočinjenih ratnih zločina u Osijeku.

Fehirovu priču o ispitivanju, zatva-ranju, mučenju i maltretiranju civila ugaražama nadomak Glavaševog ureda,u osječkoj Županijskoj ulici, te o likvida-ciji najmanje dvojice njih, potvrdilo je uiskazima, prema Feralovim saznanjima,još nekoliko svjedoka.

Po svemu sudeći Faber je uspio pri-kupiti i materijalne dokaze koji potkre-pljuju izjave svjedoka. Pomogao je iHaaški sud koji je svojedobno vodio is-tragu o ratnim zločinima u Osijeku iGlavaševoj ulozi u njima, ali koji sezbog vremenske stiske svoje istrage ka-snije ograničio samo na najkrupnije ri-be. Dio dokaza prikupljen je i naTužilaštvu za ratne zločine RepublikeSrbije, koje pod brojem KTRR 46/05 ta-kođer istražuje taj slučaj, a koji se svedonedavno vodio kao “slučaj Glavaš”,da bi onda - kako se ne bi prejudiciralakrivnja (a vjerojatno i na zamolbu kole-ga iz Hrvatske) - predmet bio preime-novan u “slučaj Osijek”.

Tako se na Bajićevu stolu našlo mno-štvo dokaza koji su državnog odvjetni-ka mogli dovesti do samo jedne odluke:pokretanja istrage i zahtjeva prema Sa-boru da se Glavašu skine imunitet.

Juriš na ŠeksaNo, za to je trebalo više od devet mje-

seci. Snaga dokaza koja se našla na Ba-jićevu stolu bila je tolika da državni od-vjetnik, i da je htio, nije imao kamo. Ipak,predmet je stajao u ladici sve dok mu uveljači ove godine nije izglasan novimandat. Potom se čekala prisega, pa kadsu sve kockice došle na svoje mjesto, od-luka je donesena. No, dok se Bajić jošpremišljao, u vrhu HDZ-a razmatrala semogućnost da se Glavaša ipak nekakozaobiđe, te da mu se umjesto suđenja zaratni zločin, upriliči politička smrt. Na-vodno je Šeks sve do unatrag nekolikotjedana bio sklon toj ideji, a prema neki-ma, ta ideja od njega je i potekla.

Potvrda te teze može se pronaći uŠeksovu angažmanu da se vlast u Osije-ku, koju ondje u koaliciji obnašajuĐapić i Glavaš, sruši tako da se nekolikovijećnika iz redova Glavaševe nezavi-sne liste vrati u HDZ. Šeks je i osobnopotegnuo iz Zagreba da bi u prostorija-ma osječkog HDZ-a, sredinom prošlogmjeseca, obznanio kako je jedan Gla-

vašev vijećnik prebjegao u HDZ, te ka-ko će takvih biti još. Najavio je i skoriGlavašev silazak s vlasti u Osijeku, nosve je izvedeno prilično trapavo, pa odte priče nije bilo ništa. Navodno je tadaŠeks odlučio da treba prepustiti pravo-suđu da se ono pozabavi s Glavašem.Čim je u utorak rano popodne i

službeno objavljeno da će Hrvatski sa-bor na sljedećoj sjednici, koja započinje10. svibnja, glasovati i o skidanju imuni-teta Glavašu, ovaj je najavio da u tojpriči, kad jednom krene, nipošto nećebiti sam. “Epilog cijeloga slučaja neće bi-ti onakav kako priželjkuju oni koji suovo pokrenuli jer su za vrijeme Domo-vinskog rata bili samo kat iznad mene iodgovorni za sve odluke. Iskoristit ćuna idućoj saborskoj sjednici svojih 15minuta i progovoriti o mnogim stvari-ma koje su do sada bile nepoznanica ihrvatskoj javnosti i međunarodnim in-stitucijama.”

Glavaš dakle najavljuje svoj juriš naŠeksa, jer upravo je Šeks bio “samo katiznad njega” u kasno ljeto 1991. kada sedogodio dio zločina nad osječkim civili-ma. No, što to Glavaš ima reći i koje su“nepoznanice” u pitanju, a za koje nezna ni hrvatska javnost ni međunarod-ne institucije, bit će zanimljivo čuti. I na-ravno, još će zanimljivije biti: zašto je osvemu što je znao šutio.

FEHIR: OSTAJEM KOD SVAKE RIJEČI

Krunoslav Fehir, insajder koji je pokrenuo cijelisluèaj Glavaš i koji veæ devet mjeseci živi posvedrugaèijim životom od onoga na koji je navikao,kaže kako je zadovoljan što se pokazalo dapravna država u Hrvatskoj ipak funkcionira.

- Zadovoljan sam što je sve napokon krenu-lo i što se sada pokazuje da ono što sam govo-rio nisu bile laži veæ istina. Javnosti je poznatotko se sve i koliko upro da me dezavuira, da mese prikaže kao nepouzdanog svjedoka. Na mojje raèun izreèeno toliko laži i objeda, a ja se ni-sam mogao braniti. Gurnut sam u izolaciju, bezmoguænosti da odgovaram na sve optužbe ko-je su išle na moj raèun - kaže Fehir.

- U postupku koji æe uslijediti, vidjet æe se daje sve što sam rekao istražnoj sutkinji bilo isti-na. Znam što se dogaðalo oko garaža u kojimasu muèeni i ispitivani civili, jer sam ondje bio iu svemu sudjelovao i pokazat æe se da sam sverekao upravo onako kako je i bilo. Ostajem kodsvake svoje rijeèi, nema ni govora da bih povu-kao iskaz. Èekao sam devet mjeseci da sve toskupa napokon krene i ponekad sam zapadao ukrizu misleæi kako se nešto politièki kalkulira ivaže, no sada mi je drago da æe proces krenu-ti. Drago mi je zbog istine, da se dokaže tko ješto radio i tko je odgovoran za ratne zloèinepoèinjene u Osijeku.

putovao u Belgiju kako bi “dao kaparu”za prikladni poslovni prostor. Sve to ra-dio je sa strašću, svjestan kako će mupolitička snaga koju je za kratko vrijemeizgradio biti od pomoći u danima i ne-voljama koji ga očekuju.

Kad je prošlog tjedna protiv FredaMarguša i Tomislava Dilbera, koji se upritvoru nalaze još od rujna, odnosnostudenoga prošle godine, podignutaoptužnica za ratni zločin - ubojstvo de-vet civila i pokušaj ubojstva još jednoga- mnogima se činilo da će cijela priča oratnim zločinima u Osijeku završiti natom dvojcu. Tim prije jer su Margušu,pored ubojstava u Čepinu, mjestu na-domak Osijeka, u kojem je “operirao”,prišiveno i ubojstvo, odnosno pokušajubojstva s kojima teško da je mogaoimati bilo kakve veze. Mislilo se da bisve moglo završiti kao i u poznatomslučaju Paulin Dvor, gdje na kraju, zasmrt 19 civila, robija samo jedna osoba.

Dok je cijeli Osijek već godinamaznao da iza likvidacije Srba u Čepinustoji Marguš, što je on javno priznao ujednom novinskom intervjuu nepo-sredno nakon tih događaja, potpuno iz-nenađenje predstavlja vezivanje njego-va imena uz likvidaciju poznatogosječkoj liječnika Milutina Kutlića i po-kušaj ubojstva Radoslava Ratkovića, je-dine osobe koja je preživjela serijusličnih likvidacija na obali Drave.

Naime, i Kutlić i Ratković prošli su tor-turu u Dubrovačkoj ulici u Osijeku, jošjednom punktu na koji su dovođeni civi-li, ispitivani i maltretirani, a potom ubija-ni. U Dravi je potkraj 1991. i početkom1992. pronađeno desetak tijela likvidira-nih na isti način. Iz priče Radoslava Rat-kovića, nekadašnjeg tehničara uOsječkoj bolnici, koji je jedini preživiomučenje u Dubrovačkoj ulici i potom po-kušaj likvidacije na obali Drave, saznalose kako su se takve egzekucije obavljale.

Obično bi dvojica ili trojica vojnika umaskirnim uniformama pokucala navrata osobe koju su tražili i potom je,pod izlikom da je vode na obavijesnirazgovor, strpali u kola i odveli u Du-brovačku ulicu. Tamo bi je mučili, ispiti-vali i maltretirali i potom, ruku svezanihna leđima i s ljepljivom trakom okousta, odvezli na Dravu, te joj ondje pu-cali u potiljak.

Ratković, koji danas živi u jednom se-lu u Vojvodini, jedini je preživio drav-ske likvidacije i o svemu što se događalou Dubrovačkoj, te kako mu je dvaputpucano u glavu na obali Drave iz koje ječudom isplivao, dao opširan iskaz.

jun 2006. 52

Ratković je bio i na prepoznavanjuMarguša, u jesen prošle godine, no onni tada ni kasnije nije tvrdio da je pre-poznao Marguša kao osobu koja mu jeu prosincu 1991. pucala u glavu. Tutvrdnju ponovio je Feralovu novinaru iprošlog tjedna, upravo na dan kada jeprotiv Marguša podignuta optužnica.

Dio optužbe koji Marguša tereti zaubojstvo dr. Kutlića i pokušaj ubojstvaRatkovića, teško će biti dokazati jer svešto se do sada zna o Marguševim zloči-nima, nikada ga nije dovodilo u vezu slikvidacijama iz Dubrovačke ulice uOsijeku. Marguš je operirao u Čepinu, au Dubrovačkoj ulici u Osijeku bila je po-sve druga jedinica s posve drugim za-povjednikom.

Ono što će Glavašu i njegovoj obranizadavati najviše glavobolje jest slučajubojstva Čedomira Vučkovića u dvo-rištu zgrade ispred koje se nalazio nje-gov ratni štab. Prema iskazu Krunosla-va Fehira, pripadnika Branimiroveosječke bojne (BOB), Vučković je zajed-no s Đorđem Petkovićem bio zatočen ugaraži, samo nekoliko metara od prozo-

ra ureda Glavaševog ratnog zapovjed-ništva. Vučković i Petković bili su togdana, u rujnu 1991. godine, mučeni i is-pitivani, a o okrutnosti kojom je to čin-jeno svjedoči i podatak da su bili prisil-jeni ispijati kiselinu iz akumulatora kojisu se nalazili u garažama.

Montirani atentatPrema svjedočenju Krunoslava Fehi-

ra, pripadnika Branimirove osječke boj-ne, koji je u to vrijeme imao samo 16 ipol godina, Vučković je u jednom tre-nutku, izmučen užasnom boli uzroko-vanom ispijanjem kiseline, probio vratagaraže. Tada je Fehir, budući da je on-dje držao stražu i da je imao takvu za-povijed, pucao na Vučkovića. Kasnije,obdukcijski će nalaz pokazati da jeVučković bio samo ranjen, a da je smrtnastupila od trovanja akumulatorskomkiselinom.

Petković koji je ostao u garaži i nijepokušavao bježati, prema Fehirovu is-kazu, likvidiran je po izričitu Glavaševunaređenju. Kad su se nakon pucnjave ublizini Glavaševa zapovjednog mjestastrčali njegovi vojnici, on je zapitao Fe-hira gdje se nalazi onaj drugi, misleći naPetkovića. Kad mu je odgovoreno da jejoš u garaži, Glavaš je, tvrdi Fehir, izre-kao zapovijed: “Odmah likvidirati i nje-ga.” Petković je potom, onako polumr-tav, utrpan u vozilo i od tada mu se gu-bi trag.

Glavaš je tada počinio veliku grešku,koja je 15 godina kasnije počela odmo-tavati nit zločina i koja će ga dovesti usituaciju da će u svibnju 2006. protivnjega započeti istraga. Kako bi objasniliotkud se Vučković našao u blizini Gla-vaševa ureda i kako bi otklonili svakumogućnost da je onamo bio doveden,ispitivan i mučen, izmislili su priču oatentatoru. Tu je priču, prema iskazujednog svjedoka koji ju je, želeći ostatianoniman, povjerio Feralovom novina-ru, Glavaš dogovorio zajedno s glavnimurednikom Slobodnog tjednika Marin-kom Božićem.

I doista, u prvom rujanskom brojutog lista na naslovnici je osvanula pričao atentatoru na Glavaša. Veliki tekst oatentatu na “oca Slavonije”, Glavaša,bio je potkrijepljen i fotografijom mr-tvog “atentatora”, čovjeka u poodma-klim šezdesetim, gojaznog, u bijelojkošulji kratkih rukava. Svatko tko je vi-dio fotografiju morao je posumnjati dase radilo o atentatu – atentatori naimetako ne izgledaju. Još manje oni koji bipreskočili dva metra visoku kapiju i

RATNI ZLOČINI

TERET CRVENE VOJARNENa Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu,

koje u slučaju Osijek usko surađuje s Državnimodvjetništvom Republike Hrvatske, desetaksvjedoka dalo je svoje iskaze još u studenomprošle godine. Neki među njima teško tereteGlavaša i to zbog događaja u Crvenoj vojarnigdje su uz civile bili zatočeni i vojni zarobljenici.U iskazu koji su 16. studenoga prošle godinedali Mirko Borota, umirovljeni zastavnik JNA-a ibivši vojnik Zlatko Ristevki, teško terete Gla-vaša za nehumano postupanje prema ratnim za-robljenicima. Oni su, zajedno s još dvojicom voj-nika, kao pripadnici vojne jedinice StevanSinđelić uhićeni u Kopačevu, u Baranji, 22. vel-jače 1992. Sprovedeni su u Crvenu vojarnu gdjesu proveli nekoliko mjeseci sve do velike raz-mjene zarobljenika.

I Borota i Ristevski govore o krajnje nehuma-nom ponašanju, batinanju i mučenju kojima subili izloženi u Crvenoj vojarni. Obojica tvrde ka-ko su se mučenja i maltretiranja uvijek poja-čavala prigodom Glavaševih dolazaka u Crvenuvojarnu, te kako je on osobno naređivao zlostav-ljanja i fizičku i psihičku torturu.

Obojica bi se mogli pojaviti i kao svjedoci uprocesu, dođe li do suđenja Glavašu.

uputili se u dobro čuvan i stražama osi-guran Glavašev ratni štab. No, to nijebila i jedina greška. U tekstu Slobodnogtjednika o “atentatoru” se govorilo kaoo Đorđu Petkoviću, dok ČedomiraVučkovića, čija je slika objavljena, nitkonije spominjao. Očito je nastala zabuna,pa je u brzini i strci koja je uslijedila na-kon Vučkovićevog ubojstva, on krivoidentificiran kao Petković. A kako jePetković odvezen kamionom, likvidirani vjerojatno bačen u Dravu - jer njegovotijelo nikada nije pronađeno – u Slobod-nom je tjedniku objavljena Vučko-vićeva slika.

Donositelji loših vijestiKad je Feral prije nekoliko godina o

tome pisao, razotkrivši što se stvarnodogađalo u garažama uz Glavašev ratništab, te ustvrdivši kako nikakvog aten-tata nije bilo, ovaj se silno uzbudio i od-mah pozvao Krunoslava Fehira, za-traživši od njega da o svemu šuti, a akoga netko o tome bilo što pita – uputio gaje - da se prvo javi njemu, Glavašu. Ta-da mu je dao i broj svog mobilnog tele-fona, rekavši kako ga može zvati u bilokoje doba dana ili noći. Fehir je tadašutio, no u srpnju prošle godine odlučioje ipak o svemu progovoriti.

Upravo će događaji oko garaža, kamosu dovođeni civili po Glavaševu na-ređenju, biti ključni u istrazi o ratnimzločinima u Osijeku. Tu će optužnicanajčvršće i stajati jer je najviše dokaza inajviše iskaza svjedoka.

Drugi problem Glavaš će imati s Cr-venom vojarnom, bivšom kasarnomJNA u središtu Osijeka, kamo su ta-kođer privođeni civili, no i dio ratnihzarobljenika koji su pali u ruke Hrvat-skoj vojsci. Ono što se događalo u Crve-noj vojarni, u nekim elementima, sličina događaje u splitskoj Lori. O tome ta-kođer postoje iskazi svjedoka i jasnasvjedočenja o Glavaševoj ulozi.

Glavaš sve do Šeksove objave skidan-ja imuniteta nije vjerovao da će se to do-ista i dogoditi. Iako je tvrdio da mu jeprvu vijest o tome priopćio jedan gene-ral Hrvatske vojske, još prije tjedana da-na, on nije vjerovao u tu mogućnost.Tek u utorak prijepodne, neposrednoprije nego je Šeks obznanio tu vijest,Glavaš je doslovce podivljao u zgradiosječkog Gradskog poglavarstva. Đapićse nalazio u Bosni i očito mu je bilo dra-go što u tim trenucima s Glavašem nemora dijeliti isti prostor. General koji jejavio Glavašu što mu se sprema i, kakoje kasnije rekao Đapić, dojavio mu da

skidanje imuniteta ne znači i njegovohapšenje, vjerojatno je Slavko Barić.

Glavaš je očito mislio upravo na Ba-rića kad je rekao kako ima informacijeda se kazneni progon za ratni zločinosim njega, priprema protiv još jednog

hrvatskog generala. Tako bi moglo is-pasti da je donositelj loših vijesti zaGlavaša i sam od njega saznao lošu vi-jest.

Feral Tribune

RATNI ZLOČINI

jun 2006.53

I Kutlić i Ratković prošli su torturu u Dubrovačkoj ulici uOsijeku, još jednom punktu na koji su dovođeni civili, ispitivani

i maltretirani, a potom ubijani. U Dravi je potkraj 1991. ipočetkom 1992. pronađeno desetak tijela likvidiranih na istinačin. Iz priče Radoslava Ratkovića, nekadašnjeg tehničara uOsječkoj bolnici, koji je jedini preživio mučenje u Dubrovačkoj

ulici i potom pokušaj likvidacije na obali Drave, saznalo se kako su se takve egzekucije obavljale

jun 2006. 54

RATNI ZLOČINI

Piše: Marijana Milosavljević

Dok je autobus pun novinara izSrbije stajao na granici sa Hr-vatskom, bilo je jasno da se pri-bližavamo skliskom terenu na-gomilanih pretnji. Novinara

Dragu Hedla, najzaslužnijeg za medij-sko otvaranje “slučaja Glavaš”, štiti poli-cija jer mu prete razjareni Glavaševisledbenici. Branimir Glavaš, protiv kogase sprovodi istraga zbog ratnih zločinanad srpskim civilima u Osijeku, takođeističe da mu se preti. Preti se navodno injegovom maloletnom sinu Filipu pa gaobezbeđenje prati na putu u školu, aisto kaže i šef policije u Osijeku Vladi-mir Faber – preti mu se jer je prijavioGlavaša. Ultradesničari prete navodnoSanaderu i Mesiću jer su dozvolili da seprotiv Glavaša povede postupak...

Sve se dešava 15. maja, putovanje jedogovoreno mesecima unapred, a cilj jeda se u organizaciji Tužilaštva za ratnezločine RS i OEBS-a novinari upoznajusa sudskim procesima protiv optuženi-ka za ratne zločine koji se vode u regio-nu. Sasvim slučajno, dakle, stižemo uHrvatsku u najzanimljivijem trenutku.Koji dan pre, Glavašu je skinut posla-nički imunitet, a javnost je očekivalarešenje o pokretanju istrage koja značiistorijsku prekretnicu – formalni poče-

tak kaznenog postupka za ratne zločinepočinjene pre 16 godina u Osijeku. Sveje intrigiralo hoće li Glavaš istragu pro-vesti u zatvoru poput generala MirkaNorca i optuženih na ponovljenomsuđenju za ratne zločine u Lori.

Sve nabrojano daje Glavašu na težini,popularnost mu raste pa se kao nepri-kosnoveni slavonski lider našao pri vr-hu top-liste sto najuticajnijih Hrvata uanalizi nedeljnika “Nacional”. U obra-zloženju piše da: “...već 16 godina kruci-jalno utiče na događaje u Osijeku i oko-lici. Pod njegovom kontrolom je sve, od‘Belja’ i ‘Glasa Slavonije’ do NK ‘Osijek’.Koliko je moćan, videlo se na prošlogo-dišnjim lokalnim izborima kada je pobi-jedio u Županiji, a u Osijeku vlada saAntom Đapićem, dok je HDZ poslijenjegovog odlaska krahirao. Suđenje musamo podiže popularnost jer je dobiostatus žrtve političkog progona”...

Bilo je, dakle, logično da NIN još izBeograda dogovori intervju sa Branimi-rom Glavašem pogotovu što je bilo pla-nirano da grupa još prvog dana, posleVukovara, obiđe i Osijek pre dolaska u

Zagreb. Glavaš je ljubazno pristao. Ve-rovatno zbog svega nabrojanog a u žel-ji da goste zaštite od eventualnih nepri-jatnosti na graničnom prelazu, dugočekamo policijsko obezbeđenje koje nasneće napustiti naredna četiri dana.Zbog neplaniranog zakašnjenja, bogati-jeg programa u Vukovaru (posetaŽupanijskom sudu, poseta Ovčari, sa-stanak sa Udruženjem vukovarskihmajki i Udruženjem porodica nestalih inasilno odvedenih lica u Vukovaru), or-ganizatori putovanja odustaju od pose-te Osijeku. Novinarki NIN-a nije ostaloništa drugo do da pozove BranimiraGlavaša i izvini se što neće moći dadođe, a sve u želji da se razgovor ipakdogodi, recimo u Zagrebu.

Branimir Glavaš se, međutim,odlučuje za drugačije “ob-jašnjenje”. Na brzinu organizu-je konferenciju za novinare i“nalazi” lik graničnog policajca

koji nam je navodno savetovao da iz-begnemo Osijek što naš on, Glavaš, vidikao “nastavak stvaranja psihoze o Osi-

MOĆ PRAVA NA ZABORAVKako je Branimir Glavaš iskoristio NIN-ov pozivza intervju da održi lekciju hrvatskim vlastima o njihovom nedemokratskom odnosu prema srpskim novinarima

jun 2006.

RATNI ZLOČINI

jeku kao gradu slučaju”. Deli savete:“Umjesto da srpskim novinarima izrazidobrodošlicu i ugodan boravak u RH,on preko njih odašilje antihrvatsku po-ruku, poruku da je Hrvatska danaszemlja nesigurnosti i nefunkcioniranjapravne države. To je sramotno, podlo ipokvareno, ali ne od toga graničnog po-licajca već od njegovih nadređenih kojisu mu dali takav naputak... To je, ta-kođer, direktan politički pritisak na Vr-hovni sud prilikom donošenja odluke oBajićevom zahtjevu (misli na državnogtužioca Hrvatske – primedba autorke).”

Usledilo je ispitivanje policajcana granici, oglasili su se njihovišefovi da kažu da njihovi pod-ređeni nisu nikom delili savete,oglasio se i ministar MUP-a Hr-

vatske. O tome šta je Glavašev Osijekmožda najbolje svedoči slučaj kolegeDrage Hedla, novinara splitskog “Feraltribjuna” koji je prvi otvorio priču o ubi-stvima civila u Osijeku. Više puta su muGlavaševi ljudi pretili smrću, a pogoto-vu otkad se prošle godine javio Kruno-slav Fehir i ispričao kako je bio svedok iučesnik likvidacija nad osječkim civili-ma 1991. i 1992. godine.

Posle pretnji Fehir je dobio statuszaštićenog svedoka. Kada je međutim,Ivica Špiranac, jedan od pripadnika rat-ne Branimirove bojne (BOB – reč je o je-dinici koja je po Glavašu dobila ime ikoja je po tvrdnjama brojnih svedokabila zadužena za likvidaciju Srba i Hr-vata neistomišljenika u Osijeku i Slavo-niji), potvrdio Fehirovu priču, bio jebrutalno pretučen i smešten na psihija-trijsku kliniku. Od tada ćuti i odbija dasarađuje u istrazi.

Ovo je otprilike matrica za po-ložaj svedoka u Hrvatskoj kojisu pokušali da progovore o rat-nim zločinima nad Srbima.Mnoštvo njih naprasno je u

sudnici dobijalo napad amnezije, mno-gi su odbijali da ponove ono što su rekliu predistrazi i istrazi jer su bili za-strašivani a neretko i mučeni. Takonešto je moguće jer u Hrvatskoj jošuvek dominira mišljenje koje je u imedržave svojevremeno lično propagiraoMilan Vuković, nekada predsednik Vr-hovnog suda RH, tvrdeći da Hrvati sobzirom na to da su vodili odbrambenirat ne mogu da počine ratni zločin. Dra-go Hedl u tekstu “Izvještavati o ratnimzločinima” (2005. godina) piše da su muu Državnom odvjetništvu u Zagrebu

objasnili da, po hrvatskim zakonima,prikrivanje ratnog zločina nije ratnizločin. I danas većinski deo javnosti“misli da istraga o ubojstvima dvadese-tak srpskih civila (različiti izvori tvrdeda ih je bilo stotinak – primedba autor-ke) u gradu u kojemu je od srpskih gra-nata i snajpera ubijeno 1 000 ljudi, nemaveze s pravdom”, percipira MladenkaŠarić, kolumnistkinja “Večernjeg lista”.

Posle posete Državnom odvjetništvu,Vrhovnom sudu i županijskim sudovi-ma u Zagrebu, Vukovaru i Splitu, sa-znali smo da su do pre pet godina op-tužnice za ratne zločine podizane samoza pripadnike srpskih vojnih i paravoj-nih snaga, uz retke izuzetke kao što jebio slučaj zločina na Koranskom mostu.U periodu od 1991. do 2004. za delo rat-nog zločina bilo je prijavljeno 4 448 oso-ba, optuženo 1 544, osuđeno 600 a oslo-bođeno 50 osoba. Uočeno je da se išlopreširoko i selektivno po etničkoj pri-padnosti. Međunarodna zajednica priti-sla je glavnog državnog tužioca Mlade-na Bajića na, kako je sam rekao, “inter-no suočavanje s prošlošću”, što je dove-lo do mnogobrojnih ponovljenih suđe-nja posle presude Vrhovnog suda RH, ito zbog pogrešnog i nepotpunog utvr-đivanja činjeničnog stanja.

Bajić se postarao da se više ne sudi uodsustvu jer su takvi procesi preskupi imoraju se iz početka ponoviti kada seosumnjičeni jednom nađe. Ivo Josipo-vić, ugledni profesor Pravnog fakultetau Zagrebu, kaže da su se često moglepročitati paušalne optužnice sledećegsadržaja: “kriv je jer je pripadnik naro-da koji je 400 godina tlačio Hrvate”.

Sada se procesi za ratne zločinepoveravaju najiskusnijim sudi-jama. Da bi se osiguralo fer su-đenje bez pritiska javnosti, pred-sednik Vrhovnog suda Hrvatske

može da za sprovođenje postupka odre-di sud nezavisno od teritorijalne nad-ležnosti, kao u slučaju Branimira Gla-vaša, protiv koga se vodi istraga u Za-grebu a ne u Osijeku gde su krivična de-la počinjena. Potvrđeno nam je, takođe,da tajnih optužnica više nema. Pred-stavnici najviših pravosudnih organatvrde da su spremni da sprovode nepri-strasne krivične postupke protiv svihsvojih građana osumnjičenih za ratnezločine, bez obzira na nacionalnost. (…)

Dragan Miljuš je novinar “Večernjeglista”, ima 36 godina. Dete je iz mešovi-tog braka, deklariše se kao Srbin. Njego-vi prijatelji istog pedigrea uglavnom sedeklarišu kao Hrvati. Kaže da im je takobilo lakše. Ne začuđuje ga cifra koju jenedavno izneo Milorad Pupovac tvr-deći da se od 1991. godine pokatoličilooko 30 000 Srba. Tokom rata služio je uHrvatskoj ratnoj mornarici i Četvrtojgardijskog brigadi. Njegovo je mišljenjeda je general Gotovina nevin i da nemaosnova za hašku optužnicu: “Oluja jebila legitimna oslobodilačka vojna akci-ja 120 000 hrvatskih vojnika.” Što seslučaja Glavaš tiče, kaže: “Pitam se da libi do istog postupka došlo da se Glavašnije posvađao sa Sanaderom, otišao izHDZ-a a usput pokupio svu vlast u Osi-jeku i Slavoniji. Čini mi se da je instru-mentalizovana funkcija državnog od-vjetnika RH i da on djeluje kao pro-dužena ruka Ive Sanadera i HDZ-a kojise po svaku cijenu, možda i za neka bu-duća vremena, želi obračunati sa opa-snim Glavašem... Iako upućujem na po-litičku pozadinu, ne znači da mislim dase ti zločini ne trebaju procesuirati. Na-protiv.”

Zoran Vukičević je kolega iz RadioSplita, poreklom Crnogorac. Od počet-ka prati slučaj Lora: “Sporna je optužni-ca i ko je sve morao biti u toj sudnici.Odgovorni su dolazili kao svjedoci. Su-dilo se i sudi se drugome ešelonu. Novaistraga je u toku ali je činjenica da imapuno stvari koje ne znamo i koje ćemotek saznavati. Bio sam vojnik na ratištu,odazvao sam se čim sam dobio poziv.Znam da se većina pita – zbog čega dasudimo našim ljudima zbog zločina uobrambenom ratu. Ja mislim da trebaprocesuirati zločine ako ih je bilo.” (…)

NIN

55

O tome šta je Glavašev Osijek možda najbolje svedoči

slučaj kolege Drage Hedla,novinara splitskog “Feral

tribjuna” koji je prvi otvoriopriču o ubistvima civila uOsijeku. Više puta su mu

Glavaševi ljudi pretili smrću, a pogotovu otkad se prošle

godine javio Krunoslav Fehir i ispričao kako je bio svedok

i učesnik likvidacija nadosječkim civilima 1991. i

1992. godine

Balkanska 1, Beograd, SCG Tel: +381 11 2686-255Fax: +381 11 2688-389 www.hotelmoskva.co.yu

DOBRO DOŠLI U SRCE BALKANAVaš Hotel MOSKVA