1. Degresivni - varijabilni trokovi Svi trokovi koji ne rastu ili ne opadaju, u istoj srazmeri sa rastom ili opadanjem proizvodnje nazivaju se degresivnim trokovima. Svaki troak koji u masi raste sporije od rasta proizvodnje svrstava se u degresivno-varijabilne trokove. Za dobro sagledavanje trokova potrebno je uzeti fiksne i proporcionalne trokove zajedno i potom videti kakva je reagibilnost. Degresivno varijabilni trokovi obuhvataju: Trokove pomonog materijala Trokove tehnolokog goriva koje nije proporcionalnog karaktera Zarade pomonih radnika u radionicama... 2. Opta podela trokova Sve trokove smo podelili na: Prirodne vrste trokova Ekonomski i neekonomski trokovi Direktni i indirektni trokovi Trokovi po mestima i nosiocima Ukalkulisani realizovani i naplaeni trokovi Stalni planski i standardni trokovi Apsorbovani, preapsorbovani i neapsorbovani trokovi Kratkoroni i dugoroni trokovi Trokovi koji se mogu kontrolisati i trokovi izvan kontrole Trokovi proizvodnje i trokovi prometa Fiksni, varijabilni i polufiksni trokovi Ostale podele i grupacije trokova 3. Diviziona kalkulacija Diviziona kalkulacija je najednostavniji oblik obrauna cene kotanja.ona se primenjuje u svim preduzeima masovne proizvodnje. Ovde se najee radi o jednovrsnim proizvodima. U poljoprivredi ukoliko se preduzee bavi proizvodnjom jedne vrste proizvoda moe se upotrebiti diviziona kalkulacija.Diviziona kalkulacija je najtaniji i najekonominiji nain obrauna trokova i utvrivanja cene kotanja. Cena kotanja se utvruje jednostavnom deobom svih trokova u proizvodnji bez razlike gde su nastali. Deoba trokova na direktne i indirektne kod ove kalkulacije nije potrerbna.Kod divizione kalkulacije potrebno je izraunati strukturu trokova i izdataka kako bi se moglo vriti uporeivanje sa planskim trokovima, ali i sa elementima kalkulacije iz predhodnih perioda. Cena kotanja po jedinici proizvoda dobila bi se na sledei nain: CK= UPR OP

CK - cena kotanja proizvoda UPR ukpni poslovni rashodi OP obim proizvodnje 4. Kalkulacije vidovi kalkulacije U zavisnosti od vremena kada se izrauju kalkulacije mogu se podeliti na: Planske Korigovane 1

Obraunske

Sa aspekta obima mogu biti: Opte Pojedinane Serijske Poslovne Prema posebnoj nameni kalkulacije se dele na: Nabavne Prodajne Paritetne 5. Bruto zarade i naknade Drutvena zajednica je uvela poreze i doprinose na zarade i naknade zaposlenih ljudi. Ova zahvatanja vre se da se obezbede sredstva za podmirivanje potreba mnogobrojnih dravnih organa, organizacija i institucija. Za obraun bruto zarade i naknade zarade potrebno je znati neto zarade i naknade, stope poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Kada se znaju neto zarade i naknade, zarada zaposlenog osoblja izraunava se bruto zarada i naknade zarada gde se obuhvataju porez na dohodak graana, doprinos za penziono i invalidsko osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti. Bruto zarade i naknade izraunavaju se pomou formule BZ= NZ (100-PDSo):100 BZ bruto zarada NZ neto zarada PDso porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Izraunata bruto zarada slui kao osnovica za izraunavanje:naknade za korienje komunalnih dobara, solidarne stambene izgradnje, doprinose privrednim komorama, zadrunim savezima i dr. dabine koje prepisuje drutvena zajednica, a ija osnova je bruto zarada radnika. 6. Sistemi obrauna amortizacije Obraun amortizacija osnovnih sredstava u zavisnosti od toga da li se eli ustanoviti za jednu vremensku zonu ili po uinku moe se vriti po: Vremenskom sistemu Funkcionalnom sistemu Vremenski sistem obrauna amortizacije obuhvata sline metode: Metod konstantne amortizacije Metod degresivne amortizacije Metod progresivne amortizacije Obraun amortizacije po metodi konstantne amortizacije najvie se primenjuje u naoj praksi. Za obraun amortizacije osnovnih sredstava po ovoj metodi potrebno je znati: Osnovicu amortizacije Vek trajanja Stopu amortizacije Funkcionalni sistem obim uinka utvruje se za ceo vek trajanja osnovnog sredstva. Broj uinka moe biti utvren od strane proizvoaa. Ukoliko je odreen od strane proizvoaa, unosi se u 2

tehnike karakteristike osnovnog sredstva, pa e planerima biti olakan posao. Osnovica za obraun i planiranje funkcionalne amortizacije treba da bude revalorizovana nabavna vrednost osnovnog sredstva. 7. Sistemi analize metoda uporeivanja Uspena analiza zavisi od primene adekvatnih metoda. Metode koje se najvie primenjuju su: Metode uporeivanja Metode raslanjivanja Metode izolacije Metode korelacije Metoda uporeivanja To je najznaajnija metoda. Deli se na: Vremensko uporeivanje Uporeivanje izmeu preduzea Teritorijalno uporeivanje Interno uporeivanje Vremensko se najvie primenjuje u praksi. Za uporeivanje uzimaju se predmeti, stanja I pojave koji moraju biti istog karaktera. Uporeivanje se vri za odreeni vremenski period koji mora biti isti. Uporeivanje izmeu preduzea je korisno jer se na taj nain moe doi do saznanja da li se konkretno preduzee nalazi u boljoj ili loijoj poslovnoj situaciji. Uporeuju se samo preduzea koja proizvode iste proizvode ili vre iste usluge. Teritorijalno uporeivanje prodaja robe vri se u zemlji i inostranstvu. Trina situacija nije svuda ista to ima uticaja na ostvarenje realizacije. Takva saznanja omoguie preduzeu da se orjentie na ona trita koja e najvie prihvatiti proizvedene proizvode uz prodajnu cenu koja e uveati finansijski rezultat. Interno uporeivanje odnosi se na uporeivanje ostvarenih sa planiranim elementima poslovanja preduzea. 8. Analiza - metode raslanjivanja Primenjuje se samo na sloene predmete, elemente i pojave. Ralanjivanje po vremenu vri se sa namerom da se sagleda u kojim su se vremenskim periodima uspeno a u kojim neuspeno obavljali pojedini zadaci. 9. Metoda izolacije Odnosi se na analizu onih predmeta stanja i pojave koje su imale i imaju negativno dejstvo na poslednje preduzee. Na primer ako se ustanovi pad prodaje proizvoda, sagleda se situacija po proizvodima, a kada se utvrdi koji proizvod je dao negativni rezultat izvrie se njegova izolacija i nastavak istraivanja uzoraka zbog kojih je do toga dolo. 10. Metoda korelacije Metoda korelacije odnosi se na dejstvo pojava na elemente ili delove bilansa uspeha i bilansa stanja.dejstvo jedne pojave prouzrukuje i druge pojave koje se odraavaju ne samo na jedan deo bilansa, ve na vie delova.ako preduzee nije uspelo da na vreme izmiri svoje obaveze prema dobavljaima, odmah se smatra da je nastala nelikvidnost. Predpostavimo da je uzrok nastale nelikvidnosti zbog neizmirene obaveze od strane kupca. Usled toga nastaje nova pojava koja se ogleda u nemogunosti nabavke repromaterijala. Smanjenju zaliha i njihovog potpunog iskorienja, obustavi proizvodnje itd. Znai da jedna pojava utie da nastane druga ili druge pojave koje utiu na rad i poslovanje preduzea. 3

11. Kratkorona potraivanja U kratkorona potraivanja spadaju: Avansi Depoziti Kaucije Kupci u zemlji i inostranstvu Potraivanja od zajednikog poslovanja Avansi obuhvataju novana sredstva koja se unapred daju dobavljaima drugim poslovnim partnerima Depoziti su novana sredstva koja se daju bankama, finansijskim organizacijama i drugim pravnim licima za period krai od jedne godine. Kaucije se obino daju kada preduzea koriste sredstva za rad nekog drugog pravnog ili fizikog lica. Potraivanja od kupaca u zemlji i inostranstvu stvaraju se realizacijom proizvedenih proizvoda. 12. Varijabilni trokovi Tu spadaju: 1. Proporcionalno-varijabilni trokovi 2. Degresivno-varijabilni trokovi 3. Progresivno-varijabilni trokovi Proporcionalno-varijabilnim trokovima nazivamo one trokove koji se uvek menjaju u istom smeru u kojem se menja obim proizvodnje i korienja kapaciteta.Tipian primer ovih trokova su supstancioni materijali i zarade radnika koji neposredno rade u proizvodnji materijalnih dobara. Ovi trokovi se nazivaju i direktnim trokovima. Proporcionalno-varijabilni trokovi obuhvataju: Sirovine i materijal za izradu proizvoda Zarade radnika koji pakuju proizvod Elektrinu energiju koja se troi za proizvodnju proizvoda Degresivno-varijabilni trokovi svi trokovi koji ne rastu ili ne opadaju, u istoj srazmeri sa rastom ili opadanjem proizvodnje nazivaju se degresivnim trokovima. Svaki troak koji u masi raste sporije od rasta proizvodnje svrstava se u degresivno-varijabilne trokove. Za dobro sagledavanje trokova potrebno je uzeti fiksne i proporcionalne trokove zajedno i potom videti kakva je reagibilnost. Degresivno varijabilni trokovi obuhvataju: Trokove pomonog materijala Trokove tehnolokog goriva koje nije proporcionalnog karaktera Zarade pomonih radnika u radionicama... Progresivno-varijabilni trokovi spadaju svi oni trokovi koji rastu bre od rasta obima proizvodnje. Najee nastaju kada se u preduzea pojave, nesklad izmeu zadataka i raspoloivih resursa, organizacione slabosti i drugi uzroci. U ove trokove spadaju: trokovi prekovremenog rad odravanje sredstava za rad trokovi koji se prouzrukuju radom u treoj smeni 13. Kalkulacija ekvivalentnih brojeva U praksi se tretira kao podvrsta divizione kalkulacije. Metoda kalkulacije pomou ekvivalentnih brojeva primenjuje se u uslovima proizvodnje vie proizvoda koji su meusobno 4

srodni i imaju zajednike trokove. Kalkulacija ekvivalentnih brojeva najvie se primenjuje u industrijskim preduzeima. Kada se radi o poljoprivrednoj proizvodnji primena ove kalkulacije je mala. Za primenu ove kalkulacije potrebno je utvrditi koeficijente za raspodelu trokova na pojedine vrste proizvoda. Ekvivalentni (koeficijenti) se mogu utvrditi na osnovu: svetskih trinih cena pojedinih proizvoda koliine vrednosti pojedinih proizvoda trokovi rada izrade dimenzija, debljina, numere i veliine proizvoda U preduzeima gde postoji ustaljeni ekvivalent jednostavno se svi direktni i indirektni trokovi dele i utvruje se cena kotanja po jedinici proizvoda. 14. Fiksni trokovi Sam naziv ukazuje da se radi o trokovima koji se ne menjaju u toku rada preduzea. Oni u masi ostaju na istom nivou bez obzira na to koliki je obim uinka. Fiksni trokovi se menjaju po jedinici uinka. Najvei su kada se najmanje proizvodi a najmanji kada je obim uinka najvei i korienje kapaciteta najvee. Kod fiksnih trokova najbitnije je da se obim proizvodnje i pruanja usluga dovede do maksimalnog korienja. Fiksni trokovi obuhvataju: amortizaciju nematerijalnih usluga zarade rukovodilaca preduzea zakupnine osiguranje imovine porez na imovinu... Apsulutno fiksni i relativno fiksni trokovi Apsolutnim nazivaju se svi trokovi koji nastaju bez razlike da li preduzee radi ili ne. Relativno fiksni su oni koji su do odreenog obima proizvodnje i kapaciteta isti fiksni da bi se zatim promenili i bili isti do odreenog obima proizvodnje a zatim ponovo promenili. Ovi trokovi se jo nazivaju Zonskim,stepenastim, srpskim trokovima. 15. Raspodela optih trokova Raspodela optih trokova koji se ostvaruju na nivou organizacione celine u ijem sastavu postoji vie proizvodnih linija mogu se vriti na sline naine: prema veliini proizvodnih kapaciteta na osnovu direktnih zarada radnika na osnovu direktnih zarada i trokova sredstava mehanizacije Proizvodni kapaciteti u poljoprivrednim preduzeima najee se odreuju prema zastupljenim granama, na primer u ratarskoj i voarsko-vinogradarskoj proizvodnji kapaciteti se utvruju na osnovu zasejane povrine a u stoarskoj proizvodnji prema broju uslovnih grla, ukoliko preduzee ima vie proizvodnih linija i prema broju grla, ako ima samo jednu proizvodnu liniju. 16. Stopa amortizacije Da bi se utvrdila stopa amortizacije osnovnih sredstava potrebno je najpre da preduzee udvrdi vek trajanja osnovnih sredstava. Ona se utvruju na osnovu tehniko-tehnolokih karakteristika koja daje proizvoa i na bazi iskustva iz svog ili drugog preduzea koja imaju slina ili ista sredstva. Stopa amortizacije dobija se kada se procenat 100 podeli sa vekom trajanja osnovnog sredstva. Ako preduzee eli zbog novih savremenih, na nauci zasnovanih tehnolokih procesa i postupaka da ubrza amortizaciju pojedinih osnovnih sredstava potrebno je da donese odluku o uvoenju veih stopa amortizacije od propisanih. U ovom sluaju uinci preduzea bie vie optereeni amortizacojom. To je unapred smiljena akcija preduzea koja ele da idu u korak sa razvojem proizvodnih snaga grane u kojoj se nalaze. Amortizacija je troak fiksnog karaktera. 5

17. Nematerijalni trokovi Pored mareijalnih trokova u preduzeima i kod drugih pravnih lica ine se mnogi nematerijalni trokovi. Oni su mnogobrojni i obuhvataju sve naknade, neproizvodne usluge, reprezentacije, premije osiguranja, lina primanja, porezi, doprinosi i ne zavise od poslovnog rezultata bankarske usluge... Naknade troskova su: za autorske honorare za privremene i povremene poslove dnevnice za slubena putovanja u zemlji i inostranstvu naknade prevoza za slubena putovanja u zemlji i inostranstvu terenski dodaci trokovi prevoza radnika naknade za odvojeni ivot od porodice 18. Obraun ostalih linih primanja regres za godinji odmor pomo porodicama svojih radnika nagrade lina primanja za rekreaciju 19. Porezi i naknade koji ne zavise od poslovnog rezultata Tu spadaju: porez na imovinu, naknade za korienje graevinskog zemljita, porez na promet naknade za puteve. Porez na imovinu plaa se na slina prava na nepokretnostima: svojine, plodouivanja, upotrebe, korienja o osnovu tajm-eringa, dugoronog zakupa stana u dravnoj svojini... Nepokretnostima se smatraju: zemljite, stambene i poslovne zgrade i drugi graevinski objekti. Obraunavanje poreza na imovinu vri se pomou osnovice i stope poreza. Osnovica je trina vrednost kapitala a stopu poreza propisuju zakoni i vrlo esto se menja. Akcize i porez na promet propisuje drava. Akcizom se vri oporezivanje samo nekih proizvoda, a to su derivati-nafte, duvanske preraevine, alkoholna pia, kafa, luksuzni proizvodi i juno voe iz uvoza. Akciza se plaa u novanom iznosu. Porez na promet plaa se na prodaju proizvoda i vrenje usluga. Uslugama se smatraju svi poslovi i radnje koje se vre od strane preduzea-drugim licima. Poreski obveznik je lice koje izvri usluge. Porez na promet proizvoda i usluga optereuje kupce meutim preduzea ga moraju obraunavati i formirati prodajnu cenu. 20. Doprinosi koji ne zavise od poslovnog rezultata Doprinosi koji ne zavise od poslovnog rezultata svrstavaju se u sledee doprinose: 1. Za penziono i invalitsko osiguranje 2. Za zdravstveno osiguranje 3. Za osiguranje od nezaposlenosti 4. Za izgranju stanova solidarnosti 5. Privrednim komorama 6. Zadrunim savezima 7. Udruenjima i drugim asocijacijama Doprinos za penzisko i invalitsko osiguranje obrunava se i plaa na zarade i naknade zaposlenog osoblja, lanova upravnog i nadzornog odbora, pripravnika i drugih radnika. Osnovica 6

za obraun je obino neto zarada, naknada za i eventualno druga primanja radnika. Stope doprinosa se esto menjaju. Na nivou zemlje formiran je fond za penziono i invalitsko osiguranje. Uplate doprinosa se vre u fond koji slui, pre svega za podmirenje penzija i invalidnina svim licima koja na to imaju pravo. Doprinos za zdravstveno osiguranje odlazi u fond za zdravstveno osiguranje, ija se sredstva koriste za podmirenje potreba svih zdravstvenih organizacija i institucija, koje pruaju zdravstvene usluge osiguranicima. Doprinos privrednim komorama plaaju svi privredni i neprivredni subjekti koji se ulanjuju u komore. Komore u cilju unapreenja privrede, bave se mnogobrojnim pitanjima i problemima. Osnovicu za obraun trokova privrednim komorama ini bruto zarada. Na osnovicu se primenjuje stopa doprinosa i dobija se iznos koji se treba platiti komori. Doprinos zadrunim savezima plaaju sva preduzea i druga pravna lica koja se ulanjuju u zadrune saveze. Zadruni savezi formirani su sa namerom da se pomogne normalno odvijanje i unapreenje celokupne poljoprivredne proizvodnje. lanice saveza su, u najveem broju zemljoradnike zadruge, poljoprivredne organizacije i pravna lica koja posluju sa poljoprivrednim preduzeima. Osnovica za obraun doprinosa zadrunim savezima je bruto zarada radnika. Stope doprinosa utvruju skuptine zadrunih saveza.

7