SEMINARSKI RAD

Tema : Kamatna stopa

Maj, 2009.

S A D R Ž A J

Uvod............................................................................................................................................... 3

1. Kamatna stopa....................................................................................................................3

1.1. Pojam kamatne stope.......................................................................................................3

1.2. Inflacija i kamatna stopa...................................................................................................5

1.3. Nominalna i realna kamatna stopa...................................................................................5

1.4. Fišerov efekat....................................................................................................................6

1.5. Struktura kamatnih stopa.................................................................................................7

1.5.1. Rizična struktura kamatnih stopa...................................................................................8

1.5.2. Ročna (vremenska) struktura kamatnih stopa.............................................................10

1.6. Politika kamatne stope....................................................................................................13

ZAKLJUČAK............................................................................................................................15

LITERATURA................................................................................................................................. 16

2

Uvod

Kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom

tržištu.

Kamatne stopa kao takve direktno utiču na naš svakodnevni život i ostavljaju značajne

posledice na zdravlje cele ekonomije.

Upravo iz toga razloga i važnosti, dakle, kamatnih stopa, predmet ovog rada u nastavku

rada biće kamatne stope. U nastavku biće obrađene sledeće teze:

- pojam kamatne stope

- inflacija i kamatna stopa

- nominalna i realna kamatna stopa

- Fišerov efekat

- struktura kamatnih stopa ( ročna i rizična) i

- politika kamatne stope

1. Kamatna stopa

1.1. Pojam kamatne stope

Kamata je cena upotrebe tuđih novčanih sredstava. Kamate se izražavaju kao svota koju je

dužnik obvezan platiti u nekom vremenu - obično u godini dana.

Kamata je trošak pozajmljivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene

potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi bilo vrlo malo

kredita, pa bi stoga bi ekonomska aktivnost bila manja.

Kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom

tržištu. Visina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa

stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja.

Stopa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem vremenu u odnosu na neko buduće

vreme, pa je i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja odgovarajućih novčanih i finansijskih

resursa različita i saglasna određenoj stopi njihove korisnosti.

Kamatne stope pripadaju grupi najpomnije praćenih ekonomskih varijabli.

3

Razlog tome je taj što one direktno utiču na naš svakodnevni život i ostavljaju značajne

posledice na zdravlje cele ekonomije.

One utiču na naše odluke o tome da li ćemo trošiti ili štedeti novac, kupovati kuću ili

obveznicu ili jednostavno štedeti novac na računu kod banke.

Kamatna stopa je bitan i, moglo bi se reći, najvažniji instrument funkcionalnog poslovanja

banke. U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinamičnih promena u bankarskom

okruženju, kamatne stope banke se često menjaju i usklađuju sa novonastalim uslovima

poslovanja banke. To se odnosi na aktivne i na pasivne kamatne stope.

Postoji više razloga zbog kojih zajmodavac naplaćuje kamatu i koji istovremeno

predstavljaju determinante visine kamatene stope:

- odloženo raspolaganje novcem: budući da svaki čovek više voli da jednom sumom

raspolaže danas, a ne u budućnosti, to je potrebno da zajmoprimac nadoknadi zajmodavcu to

odloženo raspolaganje,

- rizik pozajmljivanja: uvek postoji opasnost da zajmodavac neće u celini ili delimično

primiti nazad onoliko koliko je pozajmio, na primer zato što zajmoprimac nije u stanju ili da neće

da vrati pozajmnjeno, ili je došlo do promena kurseva valuta i smanjenja vrednosti potraživanja

itd; stoga zajmiodavac traži povećanu kamatnu stopu (premija za rizik) u odnosu na potpuno

siguran zajam,

- oportunitetni trošak - ukoliko zajmodavac pozajmi zajmoprimcu novac, tada je propustio

priliku da investira u sve druge poslovne mogućnosti, što znači i da je propustio da od njih

ostvari dobit; to odricanje mora biti nadoknađeno,

- inflaciona očekivanja - da inflacija, koja obezvređuje novac, ne bi smanjila vrednost

pozajmice koju dužnik vrati, to je potrebno da se unapred u zajam ugradi mehanizam koji će

štititi poverioca; to se obično čini povećanjem kamatne stope u odnosu na onu koja bi bila

primenjena u svetu bez inflacije,

- preferencija likvidnosti: pojedinci više vole da raspolažu kapitalom u likvidnom obliku, tj.

u obliku koji može odmah ili u kratkom roku, a po potrebi, biti korišćen, nego u obliku koji traži

vreme i novac da postane raspoloživ (dugovi).

Visina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa

stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja.

4

Stopa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem vremenu u odnosu na neko buduće

vreme, pa je i kamatna kamatna kao izraz cene korišćenja odgovarajućih novčanih i finansijskih

resursa različita i saglasna određenoj stopi njihove korisnosti.

Razlikujemo nekoliko vrsta kamatnih stopa kao i modela za njihovo izračunavanje. Vrste

kamatnih stopa su:

- nominalna kamatna stopa

- stvarna kamatna stopa

- realno pozitivna kamatna stopa

- realno negativna kamatna stopa

- relativna kamatna stopa i

- konformna kamatna stopa.

1.2. Inflacija i kamatna stopa

Inflacija predstavlja stanje u kome raste opšti nivo cena u privredi.

Stopa inflacije je procentualna promena nivoa cena u odnosu na prethodni period.

Inflatornim uslovima posebno su pogođeni kreditori i depozitari, kojima preti ozbiljno

realno smanjivanje vrednosti novčane imovine ili čak njeno nestajanje. To se u nacionalnim

okvirima može štititi preko visine kamatne stope kao realne cene novca.

Međutim, u uslovima inflacije problem je visine kamatne stope kao realne cene novca

odnosno kapitala u sadašnjem u odnosu na budući period.

1.3. Nominalna i realna kamatna stopa

Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja se najčešće objavljuje i ne koriguje sa

stopom inflacije.

Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koju isplaćuju banke.

Nominalna kamatna stopa može biti:

- fiksna i

- varijabilna.

5

Fiksna nominalna kamatna stopa je navedena u ugovoru tj. precizno nominalno ugovorena i

po njoj banka vrši obračun kamate dužniku.

Visina varijabilne nominalne kamatne stope može se utvrditi na dva načina:

- prvi, preko važeće kamatne stope na finansijskom tržištu u momentu obračuna kamata (na

primer: LIBOR) i

- drugi, preko ostvarene važeće stope inflacije u momentu obračuna kamata (fiksira se

fiksni deo kamatne stope i na njega se dodaje promenljivi deo vezan obično za godišnju stopu

inflacije).

U uslovima visoke inflacije obično se uvodi i revalorizacija realnog dela kamatne stope, pa

se taj zbir uvećava po stopi inflacije.

Realna kamatna stopa je nominalna stopa korigovana za efekte inflacije. Postoji sledeće

realne kamatne stope:

- realno pozitivna i

- realno negativna kamatna stopa.

Realno pozitivna kamatna stopa postoji onda kad je nominalna odnosno stvarna kamatna

stopa od stope inflacije.

Realno negativna kamatna stopa - to je situacija kad je nominalna odnosno stvarna kamatna

stopa niža od stope inflacije. Izračunava se po istom modelu kao i realno pozitivna kamatna

stopa, s tim što je u ovom slučaju rezultat sa predznakom minus.

1.4. Fišerov efekat

Po Irvingu Fišeru, nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacije. Ovaj odnos je

dat tzv. Fišerovom jednačinom koja glasi:

i = r + π

Isto tako po Irvingu Fišeru:

- realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa - stopa inflacije i

- nominalna kamatna stopa = realna kam. stopa + stopa inflacije

6

Zamislimo da se poveća se ponuda novca, cene rastu, pa raste i kamatna stopa i to tačno za

iznos stope inflacije.

Primera radi, porast količine novca izaziva porast cena za 1% tj. inflaciju od 1%. Prema

Fišerovoj jednačini, tolika stopa inflacije izaziva porast kamatne stope za jedan procentni poen.

Taj odnos 1 : 1 naziva se Fišerov efekat.

Kamatnu stopu (tj. potencijalnu kamatu) posmatramo sa aspekta izgubljenog prihoda -

mogli da ga ostvarimo da nismo držali novac kod sebe. Da je novac bio uložen mogli bismo

računati sa realnim dobitkom po stopi r. Znamo da će zadržani novac ostvariti negativni dobitak

pošto će se obezvrediti s obzirom na očekivanu stopu inflacije (-πe).

Razlika između ova dva dobitka prema Fišerovoj jednačini, je nominalna kamatna stopa ili:

r - (-πe) = i

Trošak držanja novca - na jednoj strani gubi se realna kamata, a na drugoj, realna vrednost

novca

 Prema kvantitativnoj teoriji novca rast ponude novca određuje stopu inflacije, a ponuda i

tražnja za zajmovnim sredstvima određuje realnu kamatnu stopu. Dakle, kada Fed poveća stopu

rasta novca, to rezultira većom stopom infacije i većom nominalnom kamatnom stopom. To

usklađivanje nominalne kamatne stope prema stopi inflacije naziva se Fišerov efekat, po

ekonomisti Irvingu Fišeru,koji je prvi proučavo ovu pojavu.

Fišerov efekat ne važi na kratak rok, s obzirom da inflacija nije u tom slučaju predviđena.  

1.5. Struktura kamatnih stopa

Pojam struktura kamatnih stopa se koristi za opisivanje odnosa koji postoje između

različitih vrsta kamatnih stopa u jednoj privredi. U pogledu korišćenja kredita i emisije hartija od

vrednosti instrumenata duga mogu postojati razlike u pogledu rizika i rokova dospeća.

Otuda se može govoriti o postojanju dve vrste strukture kamatnih stopa:

- rizična struktura i

- ročna struktura.

7

1.5.1. Rizična struktura kamatnih stopa

Rizična sturktura kamatnih stopa (risk structure of interest rate) je vezana za postojanje

različitih vrste rizika između pojedinih instrumenata duga.

Naime, obveznice istog roka dospeća imaju različite kamatne stope.

Odnos između ovakvih kamatnih stopa se naziva rizičnom strukturom kamatnih stopa.

Grafik 1 – Rast novca (M2, godišnja stopa) i kamatna stopa (tromesečni rizični zapisi), 1951 – 2001

Grafik 1 nam pokazuje dve važne karakteristike ponašanja kamatnih stopa na obveznice

jednakih rokova dospeća:

- kamatne stope na različite vrste obveznica međusobno se razlikuju svake godine,

- razlika između kamatnih stopa se vremenom menja.

Na primer, kamatne stope na obveznice lokalnih vlasti bile su više od kamatnih stopa na

obveznice državne blagajne, ali posle određenog vremena su pale ispod njih. Isto tako razlika u

kamatnim stopama obveznica korporacija sa rejtingom Baa i kamatnih stopa na državne

obveznice SAD, je bila velika za vreme Velike krize tokom 1930 -1933. godine. Razlika se

smanjila u periodu od 1940. do 1960., da bi se potom opet povećala. Kako možemo objasniti ova

kretanja?

Naime, ovakva kretanja nastaju iz razloga što se kod rizične strukture kamatnih stopa

javaljaju odnosno na nju utiču:

- rizik neplaćanja

8

- likvidnost i

- pravila oporezivanja.

Rizik obveznice koji utiče na visinu njene kamatne stope je rizik neplaćanja koji

podrazumeva verovatnost da emitent obveznice neće biti u stanju da podmiri svoje obaveze na

temelju isplate kamate ili glavnice po dospeću obveznice ili kamate na naplatu. Ukoliko se neka

korporacija nađe u ozbiljnoj krizi i ukoliko nema plan rehabilitacije vrlo je verovatno da će

pribeći obustavi isplate svojih obaveza po osnovu izdatih obveznica. Sa druge strane obveznice

države se obično smatraju neopterećene rizikom, jer savezna vlada uvek može povećati poreze ili

čak štampati novac radi podmirenja svojih obaveza.

Obveznice poput ovih se nazivaju bezrizične obveznice jer ne nose rizik neplaćanja.

Razlika između kamatnih stopa obveznica bez rizika i obveznica sa rizikom neplaćanja se

naziva premija na rizik. Premija na rizik pokazuje koliko dodatnih kamata kupci obveznica treba

da zarade da bi bili spremni da drže rizičnu obveznicu.

Tako možemo da zaključimo da obveznica koja nosi veći rizik neplaćanja će uvek imati

pozitivnu premiju na rizik, a povećanje rizika neplaćanja povećava i premiju na rizik.

Likvidnost je još jedna karakteristika obveznice koja utiče na njenu kamatnu stopu odnosno

rizičnu strukturu kamatne stope. Primera radi, američke državne obveznice su najlikvidnije

dugoročne državne obveznice jer se sa njima svuda trguje uz minimalni trošak. Korporacijske

obveznice nemaju takvu likvidnost, jer ne može svaka korporacija izdati takvu količinu

obveznica kao država. Usled pojave poteškoća u slučaju potrebe za brzom prodajom ovih

obveznica, trošak njihove prodaje može biti visok. Analizom ponude i potražnje može se

pokazati da manja likvidnost korporacijskih obveznica utiče na povećanje razlike između

kamatnih stopa na državne i korporativne obveznice.

Tako razlike između kamatnih stopa na korporativne i državne obveznice ne nastaju samo

usled rizika neplaćanja na korporacijske obveznice, već nastaju i kao odgovor na njihovu manju

likvidnost. Zbog toga se nekada premija na rizik naziva i premija na likvidnost, ali najtačniji

naziv bi glasio premija na rizik i likvidnost. Međutim ova razlika se ipak formalno naziva

premija na rizik.

Poreski tretman je veoma bitan faktor rizične strukture kamatnih stopa. Primera radi, isplate

kamata po osnovu obveznica lokalnih vlasti izuzete iz saveznih poreza na dohodak.

9

Ova sjajna činjenica utiče na povećanje tražnje za ovim obveznicama, zbog povećanja

njihovog očekivanog povrata i automatski na sniženje njihovih kamatnih stopa.

Ukoliko zamislimo da radimo u SAD i da je visina našeg dohotka takva da nas svrstava u

najviši razred poreza na dohodak, koji u SAD iznosi 40%, za svaki dodatni dolar zarade, državi

se plaća 40 centi. Ukoliko smo novac uložili u državne obveznice nominalne vrednosti od 1000

dolara, sa kojom se po toj vrednosti trguje i koja ima kuponsku isplatu od 100 dolara, nakon

oporezivanja ćemo zaraditi 60 dolara. Tako je kamatna stopa od 10% na obveznicu na kraju po

odbitku poreza ispala svega 6% .

Međutim ukoliko smo svoj novac uložili u obveznicu lokalne vlasti nominalne vrednosti od

1000 dolara, prodajnom cenom od 1000 dolara i kuponskom isplatom od 80 dolara, njena

kamatna stopa od 8% jeste manja od kamatne stope državne obveznice iz prethodnog primera

koja je iznosila 10%, ali pošto je obveznica lokalnih vlasti izuzeta iz oporezivanja, mi ćemo

zaraditi svih 8%. Očigledno je da se na obveznicama lokalnih vlasti zarađuje više nakon

oporezivanja, pa su ljudi spremni da drže rizičnije i manje likvidnije obveznice, čak i sa manjom

kamatnom stopom od onih koje nose državne obveznice.

Zaključak je dakle da ukoliko neka obveznica ima povoljan poreski tretman, njezina će

kamatna stopa biti niža time i njena rizičnost manja.

1.5.2. Ročna (vremenska) struktura kamatnih stopa

Vremenska struktura (term structure of interest rate) - opisuje odnose koji postoje između

kamatnih stopa instrumenata (kredita, HoV) sa različitim rokovima dospeća.

Da bi se odredila vremenska struktura kamatnih stopa u jednoj zemlji mora se poći od

visine kamatnih stopa na različite kredite i hartije od vrednosti.

Kriva prinosa (yield curve) opisuje ročnu, vremensku strukturu kamatnih stopa.

Ona može imati različite oblike što direktno zavisi od odnosa kratkoročnih i dugoročnih

stopa.

Kada krive prinosa imaju rastući oblik: dugoročne kamatne stope su iznad kratkoročnih

kamatnih stopa.

Kada su krive prinosa ravne: kratkoročne i dugoročne stope su identične.

10

Kada su krive prinosa obrnute (inverzne): dugoročne kamatne stope su ispod kratkoročnih

kamatnih stopa.

Pitanja koje se nameću kod objašnjenja ročne ili vremenske strukture kamatnih stopa jesu:

- zašto se i kako kamatne stope na obveznice sa različitim rokovima dospeća pomeraju

tokom vremena

- zašto su kratkoročne kamatne stope niske, a krive prinosa većinom rastuće i obrnuto

- zašto krive prinosa skoro uvek imaju rastući oblik.

Teorija očekivanja nudi odgovore na prva dva pitanja ali ne i na treće.

Teorija segmentiranih tržištaobjašnjava odgovore na treće pitanje, ali ne i na prva dva.

Teorija premije likvidnosti i teorija preferencije plasmana jesu teorije koje su oslonjene na

osnovne pretpostavke obe prethodne i pružaju celovite odgovore na sva tri osnovna pitanja.

Pojam strukture kamatne stope je određen očekivanjima budućih kamatnih stopa. Kamatna

stopa na dugoročnu obveznicu biti jednaka proseku kratkoročnih kamatnih stopa koje ljudi

očekuju u periodu do dospeća dugoročne obveznice. Na primer, ako investitori očekuju da će

kratkoročna kamatna stopa u proseku iznositi 10% u narednih 5 godina, teorija predviđa da će

kamatna stopa na obveznice sa rokom dospeća od 5 godina takođe, biti 10%. Ako očekivanja da

kratkoročne kamatne stope još više porastu nakon tog perioda od 5 godina i prosečna kamatna

stopa u narednih 20 godina iznosi 12%, onda će i kamatna stopa na dvadesetogodišnje obveznice

iznositi 2% i biće viša od kamatne stope na petoghodišnje obveznice.

Ovakva teorija i pretpostavka se temelje na očekivanju da će kratkoročne kamatne stope

imati drugačije vrednosti u budućem periodu pa stoga i teorija o prosečnoj ceni za sve periode

sadržane u periodu dospeća dugoročne obveznice. Ovakav zaključak izveden je iz analize tržišta,

posebno kupaca obveznica koja nas uverava da kupci neće zadržavati obveznice sa nižim

prinosom već će ih se rešavati u korist kupovine onih sa većim prinosima a sve to pri raličitim

rokovima dospeća što je, načelno, i neminovnost u slobodnom tržištu hartija od vrednosti.

Za kupca prodaja jedne i kupovina druge obveznice pod ovakvim uslovima predstavlja

kupovinu savršenog supstituta i posledica pravilno izvršene ovakve konverzije ima za rezlutat

jednak prinos.

Teorija očekivanja dozvoljava svojim osnovnim postavkama pad ili ravnu, ali ne i rastuću

krivu prinosa, te se sa takvim pristupom ne daju objasniti činjenice sadržane u trećem pitanju.

11

Teorija segmentiranih tržišta tretira zasebno svaku od celina jedinstvenog tržišta kao

poseban segment u kome prati kamatnu stopu pojedinačnih obveznica kroz prizmu ponude i

tražnje, a da pri tome očekivani prinosidrugih obveznica sa različitim rokom dospeća nemaju

nikakav uticaj.

Potrebe investitora prema kojim, politikom kreiranja porodičnih /poslovnih fondova sa

dužim rokovima dospeća, ali odabranim prema vlastitim potrebama, dobićemo relativno jasnu

sliku o trećem pitanju koje u svojoj osnovi sadrži uočeni trend da krive prinosa imaju uvek

rastući oblik.

Investitori su više zainteresovani za kratkoročne obveznice, jer one nose manji kamatni

rizik; zato se investitorima mora ponuditi premija na likvidnost, kako bi se podstakli da ulažu u

dugoročne obeznice.

Slika 1 – Odnos između teorije premije likvidnosti i teorije nepristrasnih očekivanja

Tako se teorija očekivanja modifikuje time što se premija na likvidnost, t ln (predstavlja

trenutnu premiju na likvidnost obveznice za n – period u vremenu t, uvek je pozitivna i raste

kako se povećava rok dospeća obveznica) dodaje jednačini koja predstavlja odnos između

dugoročnih i kratkoročnih kamatnih stopa, odnosno:

12

S obzirom na to, da je premija likvidnosti uvek pozitivan broj i da raste kako se povećava

rok dospeća, kriva prinosa do koje se dolazi na osnovu premije likvidnosti i teorije

preferencijalnih plasmana, uvek je iznad krive prinosa do koje se dolazi na osnovu teorije

očekivanja (kriva prikazana na osnovu nepromenjenih budućih jednogodišnjih kamatnih stopa) i

ima oštriji nagib.

Ove dve teorije potvrđuju i drugu činjenicu, tj. da krive prinosa imaju karakterističan oštar

uzlazni nagib, kada su kratkoročne kamatne stope niske, odnosno oštar silazni nagib kada su

kratkoročne kamatne stope visoke.

1.6. Politika kamatne stope

Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike banke i ključni

faktor uspešnog poslovanja banke.

Od obima i strukture produktivne aktive banke i visine aktivnih kamatnih stopa zavisi nivo

ukupnog kamatnog prihoda banke. A od visine pasivnih kamatnih stopa zavise ukupni kamatni

izdaci banke.

Razlika prihoda između ukupnih aktivnih i ukupnih pasivnih kamatnih stopa predstavlja

neto kamatni prihod banke.

Osnovna bankarska filozofija u tržišnim uslovima je formiranje izvora sa kraćim prosečnim

rokom dospeća uz niže prosečne kamatne troškove u odnosu na prosečan rok dospevanja

plasmana i prosečne cenovne aktive.

Naime, u tržišnim privredama se smatra da je prosečna kamatna margina banaka u

granicama između 1-2 procenta poena dovoljna za pokrivanje njihovih troškova, rizika i

motivacionog stimulansa.

 Poslovne banke u tržišnim uslovima utvrđuju kamatne stope na bazi: 

- tendencija kretanja kamata na finansijskom tržištu,

- nivoa eskontne kamatne stope,

13

- elemenata konkurentnosti,

- predviđanja inflacionih trendova i

- respektovanja eventualnih administrativnih ograničenja

U izgrađivanju tržišnih uslova i postepene deregulacije finansijskog tržišta, osnovni

principi kamatne politke bili bi : 

- pozitivna realna kamatna stopa treba da se održava u granicama ravnotežne kamatne stope

determinisane dugoročnim ekonomskim i investicionim performansama privrede i odnosima

ponude i potražnje na finansijskom tržištu

- zabrana kartelskog ili monopolskog formiranja kamatnih stopa

- konzistencija sa ukupnom tržišnom valorizacijom u ekonomiji

- međuzavisnost u formiranju eskontne kamatne stope i kamatnih stopa na finansijskom

tržištu

- instaliranje čvrste politike monitoringa i supervizorstva nad funkcionisanjem svih

finansijskih institucija i posebno poslovnih banaka

- puna poslovna samostalnost i autonomija svih tržišnih subjekata i ekonomskih jedinica u

pogledu donošenja investicionih i kreditnih odluka.

14

ZAKLJUČAK

Kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom

tržištu. Visina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa

stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja. Kamatne stope pripadaju

grupi najpomnije praćenih ekonomskih varijabli. Razlog tome je taj što one direktno utiču na naš

svakodnevni život i ostavljaju značajne posledice na zdravlje cele ekonomije. Kamatna stopa je

bitan i, moglo bi se reći, najvažniji instrument funkcionalnog poslovanja banke. U uslovima

deregulacije bankarskog poslovanja i dinamičnih promena u bankarskom okruženju, kamatne

stope banke se često menjaju i usklađuju sa novonastalim uslovima poslovanja banke. To se

odnosi na aktivne i na pasivne kamatne stope.

Inflacija predstavlja stanje u kome raste opšti nivo cena u privredi. U uslovima inflacije

problem je visine kamatne stope kao realne cene novca odnosno kapitala u sadašnjem u odnosu

na budući period.

Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja se najčešće objavljuje i ne koriguje sa

stopom inflacije. Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koju isplaćuju banke. Nominalna

kamatna stopa može biti: fiksna i varijabilna.

Relativna kamatna stopa je nominalna stopa korigovana za efekte inflacije. Relativna

kamatna stopa je proporcionalni deo godišnje kamatne stope koji se koristi za obračunski period

kamata tokom godine.

Po Irvingu Fišeru, nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacije. Ovaj odnos je

dat tzv. Fišerovom jednačinom.

Pojam struktura kamatnih stopa se koristi za opisivanje odnosa koji postoje između

različitih vrsta kamatnih stopa u jednoj privredi. U pogledu korišćenja kredita i emisije hartija od

vrednosti instrumenata duga mogu postojati razlike u pogledu rizika i rokova dospeća. Otuda se

može govoriti o postojanju dve vrste strukture kamatnih stopa: rizična struktura i ročna

struktura.

Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike banke i ključni

faktor uspešnog poslovanja banke.. Osnovni principi kamatne politke bili bi : pozitivna realna

kamatna stopa treba da se održava u granicama ravnotežne kamatne stope determinisane

dugoročnim ekonomskim i investicionim performansama privrede i odnosima ponude i potražnje

na finansijskom tržištu, zabrana kartelskog ili monopolskog formiranja kamatnih stopa i dr.

15

LITERATURA

1. Erić D., Bojović P., (2005), Menadžment hartijama od vrednosti, ICIM, Kruševac2. Erić D., (2004), Finansijska tržišta, Viša poslovna škola, Beograd3. Jednak J., (2005), Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd

16