152

10. KAPITAL I UPOTREBA KREDITA

Mnogi ljudi pod pojmom „kapital“ podrazumevaju: gotov novac, stanje gotovine na tekućem

ili štednom računu i druge vrste likvidnih fondova. Ovo je veoma usko shvatanje pojma

kapital. Kapital takoĎe uključuje novac investiran u osnovno stado, mehanizaciju, zgrade,

zemljište i bilo koji drugi oblik kupljene ili prodate imovine.

Poljoprivrede u razvijenim zemljama, poput SAD i zemalja EU-15, jesu najčešće kapitalno

najintenzivniji sektori privrede, ako se intenzitet meri investiranim kapitalom po radniku.

Ovakvo stanje čini poljoprivrednike veoma produktivnim. Grafik 10.1 prikazuje promene

koje su se desile u količini investiranog kapitala u poljoprivredi SAD (vrednosti su

deflacionirane na vrednost dolara iz 1982. godine). Tokom 70-ih godina prošlog veka

vrednost imovine poljoprivrednih gazdinstava je rapidno rasla. Rast cena poljoprivrednog

zemljišta je tome najviše doprineo. Slično tome, pad cena poljoprivrednog zemljišta tokom

prve polovine 80-ih godina najviše je doprineo smanjenju vrednosti ukupne imovine

poljoprivrednih gazdinstava. Nakon toga, vrednost ukupne imovine poljoprivrede raste, ali

znatno skromnijim tempom.

Grafik 10.1: Struktura kapitala u poljoprivredi SAD (u $ iz 1982. godine)

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA)

Investiran kapital po poljoprivrednom gazdinstvu je rastao znatno brţe od rasta ukupnih

investicija u poljoprivredu, jer se broj poljoprivrednih gazdinstava u SAD smanjivao. Mnoga

komercijalna poljoprivredna gazdinstva imaju u proseku preko 1.000.000 $ investiranog

kapitala. Zemljište čini najveći deo tih investicija, ali su zgrade (staje), osnovno stado i

mehanizacija takoĎe veoma vaţni. Ovakve velike kapitalne investicije po jednom

poljoprivrednom gazdinstvu zahtevaju razumevanje principa finansijskog menadţmenta kako

bi se poljoprivrednici mogli takmičiti u današnjoj meĎunarodnoj ekonomiji.

Kredit je izuzetno vaţan za pribavljanje i upotrebu kapitala. Kredit podrazumeva sposobnost

uzimanja novca u zajam uz obećanje da će biti vraćen u dogovorenom budućem periodu

zajedno sa pripadajućom kamatom. Upotreba kredita omogućava poljoprivrednicima da

nabave produktivna sredstva, a da uzeti zajam otplate kasnije iz prihoda koji će stvoriti u

narednim godinama.

153

Ekonomija upotrebe kapitala

Šire definisano, kapital predstavlja novac investiran u fizička sredstva koja se koriste u

poljoprivrednoj proizvodnji. Potrebno je kupiti ili uzeti u zakup proizvodna sredstva, platiti

radnu snagu i druge inpute i finansirati troškove ţivota porodice i druge lične izdatke.

Upotreba kapitala se moţe analizirati pomoću ekonomskih principa, a osnovna pitanja na

koja je potrebno dati odgovore su:

1. Koliko treba ukupnog kapitala koristiti;

2. Kako ograničena sredstva rasporediti meĎu mnogim potencijalnim mogućnostima?

Ukupna upotreba kapitala

Kada je kapital dostupan u neograničenom iznosu, problem je u odreĎivanju količine koju će

poljoprivredno gazdinstvo koristiti. Prema principu opadajućeg rasta prinosa, optimalna

količina korišćenja inputa odreĎena je nivoom upotrebe gde je granična vrednost proizvoda

(GVP) jednaka graničnim troškovima inputa (GTI). Isti princip se moţe primeniti za

odreĎivanje količine potrebnog kapitala.

Grafik 10.2 Upotreba principa jednakih graničnih vrednosti

za odreĎivanje optimalne količine angaţovanog kapitala

1 +i

Granična vrednost proizvoda

Granični trošak inputa

Kapital

Din

ari

a

Grafik 10.2 daje grafički prikaz granične vrednosti proizvoda i graničnih troškova inputa, gde

granična vrednost proizvoda opada, što se dešava kad god postoji zakon o opadajućim

prinosima. GVP je dodatni neto prihod, pre plaćanja kamate, koji nastaje od dodatno

investiranog kapitala. Ovaj dodatni prihod se moţe oceniti upotrebom tehnike diferencijalnih

kalkulacija. GVP se računa na način sličan računanju stope prinosa na aktivu1, osim faktora 1

koji je dodat, i stopa prinosa na aktivu meri prosečni, a ne graničan prinos.

Granični troškovi inputa jednak je dodatnom dinaru investiranog kapitala uvećanog za kamatu

koja se mora platiti, kao cena njegove upotrebe. Stoga, GTI jednak je 1+i, gde i predstavlja

kamatnu stopa na pozajmljena sredstva, ili oportunitetni trošak investiranja sopstvenog

kapitala na poljoprivrednom gazdinstvu. U ovom primeru, profit će se maksimirati upotrebom

kapitala u obimu prikazanom tačkom a, gde je GVP jednaka GTI, to jest, to je tačka gde

investicija stvara onoliki prihod, koliki je potreban da pokrije inicijalni trošak uvećan za

trošak kamate.

1 ROA – Return on assets

154

U nekim slučajevima, kamatna stopa raste sa većom upotrebom kredita, kao u slučaju kada

zajmodavac klasifikuje zajmotraţioca u rizičniju kategoriju. U onom obimu upotrebe kapitala

kada do toga doĎe kriva GTI se pomera na viši nivo. Tada je optimalan iznos angaţovanog

kapitala na niţem nivou, nego u slučaju kada su kamatna stopa i GTI konstantni.

Alokacija ograničenog kapitala

Mnoga poljoprivredna gazdinstva nemaju dovoljno sopstvenog kapitala ili nisu u mogućnosti

da pozajme dovoljno sredstava kako bi dostigli tačku gde je GVP jednaka GTI za ukupno

korišćen kapital. Drugim rečima, kapital je ograničen na niţi nivo od onog u kojem se

maksimizira ukupan profit. Problem, u ovom slučaju, jeste alokacija ograničenog kapitala na

mnoge alternative njegove upotrebe. Ovo se moţe postići upotrebom principa jednakih

marginalnih vrednosti.

Upotreba principa jednakih marginalnih vrednosti ima za rezultat da se kapital alocira na

alternativne linije proizvodnje, na takav način da je GVP poslednjeg investiranog dinara

jednaka u svim alternativama. Čak i kada dodatni kapital nije dostupan za investiranje, postoji

mogućnost „premeštanja“ kapitala izmeĎu alternativa ka onim alternativama koje imaju više

ujednačenu graničnu vrednost proizvoda.

Ovaj princip je često teško primeniti u realnom ţivotu na poljoprivrednom gazdinstvu. Kao

prvi razlog, moţe se navesti da ne postoji dovoljno dostupnih informacija kako bi se precizno

izračunala GVP. Cene i troškovi se konstantno menjaju. Drugo, neke alternative mogu da

zahtevaju velika investiciona ulaganja, poput staja za stoku, staklenih bašta, ili sistema za

navodnjavanje. Treće, kapital investiran u sredstva kao što su poljoprivredno zemljište i

zgrade ne moţe se lako preusmeriti u druge namene. Sve ovo oteţava mogućnost

izjednačavanja GVP ovih alternativa sa drugim gde se kapital moţe investirati dinar po dinar.

Iako postoje teškoće u primeni principa jednakih marginalnih vrednosti, ne bi trebalo

obeshrabrivati njegovu upotrebu. Kad god se ograničeni kapital moţe realocirati izmeĎu linija

proizvodnje kako bi njihove granične vrednosti proizvoda bile više ujednačene, ukupan profit

će porasti.

Kriza prezaduženosti farmi u SAD tokom 1980-ih godina. Šta je pošlo naopako?

Tokom osamdesetih godina prošlog veka najveći broj poljoprivrednika u SAD suočio se sa

finansijskim problemima. Da li je uzrok bio u neodgovornom menadţmentu ili u kombinaciji

ekonomskih snaga nad kojima poljoprivrednici nemaju kontrolu?

Od kraja drugog svetskog rada pa do ranih ’70-ih godina poljoprivreda SAD je povećavala

proizvodnju zahvaljujući rapidnoj primeni novih tehnologija. Prosečna veličina farmi je u tom periodu

rasla, jer se ukupan broj farmi prepolovio. Pored toga niske profitne marţe i strah koji je vukao korene

još od perioda Velike ekonomske krize uticao je na farmere da budu vrlo konzervativni prema

zaduţivanju kod banaka.

Iznenada, od 1973. godini poljoprivreda SAD-a je počela da doţivljava fazu brzog rasta. Svetska

traţnja za poljoprivrednim proizvodima u kombinaciji sa padom proizvodnje u nekim regionima

(usled loših vremenskih uslova) doveli su do dupliranja cena poljoprivrednih proizvoda za manje od

dve godine. Poljoprivrednici su videli iznenadan rast svojih neto dohodaka i traţili su načine da

reinvestiraju svoj „neočekivan“ profit u kupovinu poljoprivrednog zemljišta, mehanizacije i dodatnih

grla stoke. Obilna ponuda kredita i jednocifrene kamatne stope dodatno su podstakle ubrzani rast

poljoprivredne proizvodnje. Zajmodavci (banke) su bili izuzetno zainteresovani za odobravanje

155

zajmova za kupovinu one imovine čija vrednost raste, kao što je to bio slučaj sa poljoprivrednim

zemljištem, čija vrednost je u proseku rasla za 20 do 30% godišnje.

Početkom 1980-ih godina, serija dogaĎaja je dovela do naglog preokreta u poljoprivrednoj

proizvodnji. Sistem federalnih rezervi je doneo odluku da snizi stopu inflacije, koja je dostigla 13,5%

na godišnjem nivou. To je dovelo smanjene ponude novca, što je direktno izazvalo rast kamatnih stopa

na 15-20%, pa i više. Rast vrednosti dolara prouzrokovao je na meĎunarodnom trţištu smanjenje

traţnje za proizvodima iz SAD. Smanjen izvoz poljoprivrednih proizvoda uticao je na prevelik rast

ponude na domaćem trţištu i doveo do ogromnog pada njihovih cena. Veliki broj poljoprivrednika,

koji su uzeli ogromne zajmove sa varijabilnim kamatnim stopama odjednom se suočio sa smanjenim

prihodima i višim ratama po osnovu zajmova.

Usled pada traţnje za poljoprivrednim zemljištem, zbog visoke cene kapitala i zbog povećane prodaje

zemljišta od strane onih poljoprivrednika koji su imali problema sa likvidnošću, trţišna cena zemljišta

je brzo padala. Zajmodavci su poţurili da objave prodaju nekretnina pod hipotekom, kod onih zajmova

gde je pretila opasnost da vrednost hipoteke padne ispod visine neotplaćenog iznosa zajma. Dve

izuzetno sušne godine koje su pogodile region drţava srednjeg zapada tokom 1983 i 1988. godine,

dodatno su ugrozile finansijske pozicije mnogih poljoprivrednika.

Procenjuje se da je usled finansijskih problema ugašeno izmeĎu 200.000 i 300.000 poljoprivrednih

gazdinstava tokom 80-ih godina. Osim toga, veliki broj banaka i dobavljača inputa za poljoprivrednu

proizvodnju je bankrotirao u istom periodu. Većina poljoprivrednih gazdinstava koja su preţivela,

postigla su to zahvaljujući pomoći od članova porodice, otpisom dugova od strane zajmodavaca ili

pak, zato što su bili konzervativni prema zaduţivanju kod banaka.

Kamatne stope su postepeno smanjene, cene poljoprivrednih proizvoda su porasle i trţište resursa

poljoprivredne proizvodnje se stabilizovalo. MeĎutim, stav cele jedne generacije poljoprivrednika i

zajmodavaca, prema kapitalu i upotrebi kredita je ostao duboko pod uticajem krize iz 80-tih godina.

Izvori kapitala

Kapital se sastoji od gotovine i imovine kupljene gotovim novcem, tako da je relativno lako

„izmešati“ kapital iz različitih izvora. Jedan vaţan deo finansijskog menadţmenta

poljoprivrednog gazdinstva je njegova sposobnost pribavljana kapitala iz nekoliko izvora i

kombinovanje kapitala u odgovarajućim razmerama za različite namene.

Vlasnički kapital

Sopstveni kapital poljoprivrednog gazdinstva naziva se vlasnički kapital ili neto imovina.

Računa se kao razlika izmeĎu aktive i ukupnih obaveza poljoprivrednog gazdinstva, iskazanih

u bilansu stanja. Postoji nekoliko načina kako vlasnik poljoprivrednog gazdinstva moţe da

osigura ili akumulira sopstveni kapital. Većina poljoprivrednika započinje svoj biznis

ulaganjem sredstava pribavljenih iz štednje, poklona ili nasledstva. Ukoliko tokom poslovanja

poljoprivredno gazdinstvo ostvaruje profit koji prevazilazi lične izdatke i poreze, tada se

preostala sredstva mogu reinvestirati u poslovanje gazdinstva. Neki poljoprivrednici imaju

dodatne izvore zarade izvan gazdinstva, ako je jedan ili više članova zaposleno u drugim

privrednim subjektima ili ostvaruju dohodak od investicija, koje takoĎe mogu uloţiti u

poslovanje gazdinstva.

Sredstva koja su već u vlasništvu mogu povećati svoju vrednost bilo kroz inflaciju ili kroz

promene u traţnji. Ovo ne dovodi do povećanja količine ili produktivnosti fizičkih sredstava,

156

ali se dodatni novac moţe pribaviti ili prodajom sredstava ili njihovom upotrebom kao

sredstva zaloga za dobijanje zajma.

Tuđi kapital

Neki investitori mogu biti voljni da uloţe kapital u poljoprivredno gazdinstvo bez namere da

budu vlasnici ili menadţeri tog gazdinstva. U nekim tipovima ugovora o zakupu sa plaćanjem

zakupnine u vidu udela u ostvarenoj proizvodnji, vlasnici zemljišta ulaţu i deo operativnog

kapitala za kupovinu semena i Ďubriva, ili čak obezbeĎuju opremu i grla za osnovno stado.

Veća poljoprivredna gazdinstva mogu imati ograničene ili „tihe“ partnere koji ulaţu kapital

ali ne učestvuju u upravljanju. Poljoprivredna gazdinstva organizovana u vidu akcionarskog

društva mogu prodati akcije spoljnim investitorima. Ovi sporazumi povećavaju „raspoloţivi“

kapital ali istovremeno obavezuju vlasnika poljoprivrednog gazdinstva da deli zaradu sa

investitorima.

Lizing

Često je jeftinije pribaviti i koristiti kapitalnu imovinu putem lizinga ili zakupa, nego je

kupiti. Kratkoročni lizing omogućuje poljoprivredniku da menja količinu i tip imovine iz

godine u godinu. MeĎutim, ovo kreira više neizvesnost oko dostupnosti sredstava poput

poljoprivrednog zemljišta i obeshrabruje dugoročno unapreĎivanje poslovanja.

Ugovor o uslužnoj proizvodnji

Poljoprivrednici koji imaju ograničen pristup kapitalu ili kreditu, ili koji ţele da ograniče svoj

finansijski rizik mogu sklopiti ugovor o pruţanju usluga sa investitorima zainteresovanim za

poljoprivrednu proizvodnju. Primeri uključuju: usluţni tov junadi, usluţni tov svinja, usluţnu

proizvodnju tovnih pilića ili jaja i ugovorene usluge poljoprivrednom mehanizacijom. Obično,

poljoprivrednik obezbeĎuju radnu snagu i menadţment i nešto od opreme ili zgrade, dok

investitor plaća druge inpute. Poljoprivrednik dobija fiksnu nadoknadu po jedinici

proizvodnje. Bilo koja posebna veština koju poljoprivrednik poseduje moţe uticati na rast

proizvodnje bez povećanja finansijskog rizika. MeĎutim, mogući prihod po jedinici proizvoda

iz usluţne proizvodnje moţe biti manji od prihoda iz proizvodnje koja je u potpunosti u

vlasništvu poljoprivrednika.

Kredit

Posle vlasničkog kapitala, drugi najveći izvor kapitala za poljoprivredna gazdinstva je kapital

pribavljen kroz kredit. Pozajmljeni novac moţe posluţiti da se:

Ubrza rast veličine poljoprivrednog gazdinstva;

Unapredi efikasnost ostalih resursa;

Razvuče kupovina kapitalnih sredstava tokom vremena i

Preduprede periodi sa negativnim tokom gotovine.

Zaduţenost poljoprivrednih gazdinstava u SAD je naglo rasla u kasnim sedamdesetim i

početkom osamdesetih godina (Grafik 10.1). MeĎutim, sredinom osamdesetih, mnogi

poljoprivrednici su prodavali svoju imovinu kako bi smanjili dug ili im je neotplaćeni deo

zajma bio otpisan kada nije bilo izgleda da će moći da ga otplate. Nakon tog perioda,

zaduţenost poljoprivrednih gazdinstava je rasla ali po sporijoj stopi.

U strukturi ukupnog duga poljoprivrednih gazdinstava u SAD jednu polovinu čine dugovi po

osnovu uzetih zajmova za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i izgradnju graĎevinskih

objekata (staja, silosa itd.). Drugu polovinu čine dugovi po osnovu uzetih zajmova za nabavku

157

grla stoke, mehanizacije i zaliha ţitarica (stočna hrana). Poredeći ukupan dug poljoprivrede sa

ukupnom imovinom moţe se zaključiti da je poljoprivreda SAD-a finansijski stabilna (Grafik

10.3) MeĎutim, to ne znači da svako poljoprivredno gazdinstvo ima stabilnu finansijsku

poziciju. Uvek postoje pojedinci i poljoprivredna gazdinstva koja imaju više duga nego što su

to njihove mogućnosti otplate dozvoljavaju.

Grafik 10.3 Udeo duga u ukupnoj imovini poljoprivrednih

gazdinstava u SAD

Tipovi zajmova

Zajmovi namenjeni poljoprivrednoj proizvodnji mogu se klasifikovati prema: duţini otplate,

korišćenim fondovima i prema tipu obezbeĎenja otplate. Potencijalni korisnik mora da bude

upoznat sa svim stručnim izrazima, koji se odnose na kreditiranje, kao i sa uslovima zajma

kako bi mogao efikasno komunicirati sa zajmodavcem.

Zajmovi prema dužini otplate

Klasifikacija zajmova prema duţini otplate najčešće se koristi kod pripreme bilansa stanja. U

poljoprivredi su u upotrebi najčešće tri kategorije zajmova prema ovom kriterijumu.

Kratkoročni zajmovi

Kratkoročni zajmovi se generalno koriste za kupovinu inputa koji su neophodni za nesmetano

odvijanje tekućeg proizvodnog ciklusa. Kao primeri mogu se navesti kupovina semena,

Ďubriva, grla za tov i stočne hrane. Plate zaposlenim radnicima i zakupnine se takoĎe

finansiraju sa kratkoročnim zajmovima. Otplata se vrši nakon ţetve, kada se usevi prodaju ili

kada se prodaju utovljena grla stoke. Kratkoročni zajmovi se takoĎe nazivaju i proizvodni ili

operativni zajmovi i prikazuju se u kratkoročnim obavezama u bilansu stanja.

Srednjoročni zajmovi

Ukoliko se zajam moţe otplatiti u periodu duţem od jedne ali kraćem od 10 godina, tada se

klasifikuje kao srednjoročni zajam. Svake godine dospeva za otplatu jedna ili više rata.

Srednjoročni zajmovi se obično koriste za kupovinu mehanizacije, priplodne stoke i mlečnih

grla i za izgradnju nekih zgrada. Ova sredstva će se u proizvodnji koristiti nekoliko godina i

ne moţe se očekivati njihova otplata u periodu od jedne godine ili kraće.

158

Dugoročni zajmovi

Zajam sa rokom dospeća od 10 godina ili više klasifikuje se kao dugoročan zajam. Osnovna

sredstva sa dugim ili neograničenim vekom upotrebe kao što su poljoprivredno zemljište i

zgrade često su kupljena iz sredstava dugoročnog zajma. Na primer, zajam za kupovinu

zemljišta se moţe odobriti na rok otplate od 20 do 40 godina. Način otplate ovih zajmova je

najčešće u godišnjim ili polugodišnjim ratama.

Zajmovi prema korišćenim fondovima

Korišćenje ili namena fondova za odobravanje zajmova je drugi najčešći kriterijum za

klasifikaciju zajmova.

Zajmovi za nekretnine

Ova kategorija uključuje zajmove za kupovinu nekretnina kao što su zemljište ili zgrade ili

gde nekretnina sluţi kao zalog za uzeti zajam. Zajmovi za nekretnine su tipično dugoročni

zajmovi.

Zajmovi za pokretnu imovinu

Svi poslovni zajmovi koji nisu u kategoriji zajmova za kupovinu nekretnina pripadaju ovoj

kategoriji i obično su kratkoročni ili srednjoročni. Usevi, grla stoke, mehanizacija ili druga

poslovna pokretna imovina moţe se koristiti kao sredstvo zaloge.

Zajmovi za ličnu imovinu

Ovi zajmovi predstavljaju neposlovne zajmove koji se koriste za kupovinu lične imovine, kao

što su kuća, prevozno sredstvo, bela tehnika, nameštaj i sl.

Zajmovi prema tipu obezbeđenja

ObezbeĎenje zajma se odnosi na imovinu koja se daje zajmodavcu u zalog kako bi se on

osigurao za otplatu zajma. Ukoliko korisnik zajma nije u mogućnosti da plaća rate,

zajmodavac ima legalno pravo da uzme u svoje vlasništvo zaloţenu imovinu. Tu imovinu

zajmodavac moţe prodati i iskoristiti za otplatu kredita. Imovina koje se zalaţe kao garancija

otplate zajma naziva se zalog.

Obezbeđeni zajmovi

Kod obezbeĎenih zajmova, odreĎena imovina je pod hipotekom, kako bi posluţila kao zalog

za otplatu uzetog zajma. Zajmodavci uglavnom favorizuju obezbeĎene zajmove, s obzirom da

imaju veću sigurnost da će zajam biti vraćen. Srednjoročni i dugoročni zajmovi su obično

osigurani sa specifičnom imovinom, kao što je traktor ili odreĎeni broj hektara

poljoprivrednog zemljišta. Neki zajmovi su obezbeĎeni sa izjavom o obezbeĎenju, koja moţe

da uključuje imovinu koja će biti pribavljena ili proizvedena nakon što je zajam dobijen, kao

što je to slučaj sa uzgojem useva.

Neobezbeđeni zajmovi

Zajmotraţioci sa dobrim kreditom i sa dobrom istorijom otplate zajmova mogu biti u

mogućnosti da pozajme novac tako što će samo „dati obećanje da će otplatiti zajam“ ili bez

davanja imovine pod hipoteku. Ovo bi bio „neosiguran zajam“ koji se takoĎe naziva „zajam

na potpis“ jer potpis duţnika predstavlja jedinu garanciju duţnika o vraćanju zajma. Najveći

broj procedura odobravanja zajmova, kao i većina bankarskih propisa obeshrabruju

odobravanje neosiguranih zajmova.

159

Planovi otplate

Postoji mnogo načina i njihovih varijanti kada su u pitanju planovi otplate poljoprivrednih

zajmova. Zajmodavci pokušavaju da prilagode otplatu prema nameni zajma, tipu imovine

zaloţene za osiguranje zajma i projektovanom toku gotovine zajmotraţioca.

Kada se pregovara o zajmu, obe strane (zajmodavac i zajmotraţilac) treba da su saglasne u

vezi perioda i dinamike otplate zajma. U svakom slučaju, ukupno plaćena kamata je veća

ukoliko se novac pozajmljuje na duţi period. Osnovna jednačina za obračun kamate je:

K = G · i · V,

gde je K vrednost kamate koju je potrebno platiti, G je glavnica ili iznos pozajmljenog novca,

i je kamatna stopa za odreĎeni vremenski period i V je broj perioda tokom kojih se kamata

nagomilava.

Jednokratna otplata

Jednokratna otplata zajma podrazumeva otplatu glavnice u celosti uvećanu za pripadajuću

kamatu u momentu dospeća. Kratkoročni, odnosno operativni zajmovi imaju uglavnom

ovakav način otplate. Zajmovi sa jednokratnom otplatom zahtevaju dobro isplaniran tok

gotovine kako bi se obezbedio dovoljan iznos gotovine u momentu dospeća zajma za otplatu.

Kamata na zajam sa jednokratnom otplatom obračunava se prostim kamatnim računom. Na

primer, ako je pozajmljeno 40.000$ na tačno godinu dana po godišnjoj kamatnoj stopi od

12%, jednokratna isplata bi iznosila 44.800$, uključujući 40.000$ glavnice i 4.800$ kamate.

40.000$ · 12% · 1 godina = 4.800$

Ukoliko se zajam otplati u periodu kraćem ili duţem od jedne godine, kamata se obračunava

za stvarno vreme na koje je novac bio pozajmljen.

Kreditna linija

Uzimanje zajma sa jednokratnom otplatom često podrazumeva pozajmljivanje veće svote

novca nego što je to poljoprivredniku zaista potrebno u jednom momentu ili uzimanje

nekoliko manjih pojedinačnih zajmova. Kao alternativa ovome, neki zajmodavci odobravaju

korisnicima zajma da pregovaraju o kreditnoj liniji. Sredstva odobrenog zajma se prebacuju

na račun poljoprivrednog gazdinstva po potrebi u adekvatnom iznosu i momentu, sve do

maksimalno odobrenog iznosa. Kada poljoprivredno gazdinstvo ostvari odreĎeni prihod,

poljoprivrednik prvo plaća akumuliranu kamatu a zatim se preostali deo sredstava koristi za

otplatu glavnice. Ne postoji fiksan raspored otplate niti fiksni iznosi.

Tabela 10.1 sadrţi primer kreditne linije. Sredstva su pozajmljena u dva navrata, prvi put

40.000$ dinara pozajmljeno je 1. februara, a 20.000$ pozajmljeno je 9. aprila uz godišnju

kamatnu stopu od 9%. Poljoprivrednik je 1. Septembra otplatio zajmodavcu 32.850$. Kamata

se izračunava na sledeći način:

40.000$ · 9% · 2/12 = 600$

60.000$ · 9% · 5/12 = 2.250$

2.850$

Za korišćeni iznos zajma od 40.000$ kamata je plaćena za dva meseca, a za iznos zajma od

60.000$ za 5 meseci. Preostalih 30.000$ je iskorišćeno da bi se smanjila glavnica sa 60.000$

na 30.000$.

160

Od 1. oktobra, kamatna stopa je smanjena na 8%. Sledeća otplata izvršena je 1. decembra u

iznosu od 24.000$. Kamata je ovaj put izračunata na sledeći način:

30.000$ · 9% · 1/12 = 225$

30.000$ · 8% · 2/12 = 400$

625$

Kamata se za jedan mesec računa po stopi od 9%, a za dva meseca po stopi od 8%. Nakon što

je kamata isplaćena, preostalih 23.375$ odlazi na smanjivanje preostale glavnice.

Tabela 10.1 Primer kreditne linije

Datum Pozajmljen

iznos Kamatna

stopa Otplaćen

iznos Plaćena kamata

Plaćena glavnica

Neotplaćeno

1. feb 40.000 9% 0 0 0 40.000

1. apr 20.000 9% 0 0 0 60.000

1. sep 0 9% 32.850 2.850 30.000 30.000

1. okt 0 8% 0 0 0 30.000

1. dec 0 8% 24.000 625 23.375 6.625

Kreditna linija smanjuje troškove kamata korisnika zajma i značajno skraćuje vreme koje

zajmotraţilac troši za proceduru odobrenja zajma. MeĎutim, korisnik mora imati veću

samodisciplinu prilikom donošenja odluka o tome kako će koristiti pozajmljena sredstva, kada

će novac pozajmiti i kada će zajam vratiti.

Amortizacioni zajam (zajam sa otplatom u jednakim ratama)

Amortizacioni zajam je tip zajma koji ima periodičnu otplatu kamate i glavnice. TakoĎe se

moţe nazivati i zajam sa otplatom u ratama. Kada se glavnica otplaćuje, i smanjuje se

neotplaćeni deo zajma, a iznos kamate takoĎe opada. Pretpostavimo da je pozajmljeno

10.000$, sa kamatnom stopom od 12% na godišnjem nivou. Planom otplate ugovoreno da se

nakon 6 meseci otplati 5.000$ a preostalih 5.000$ na kraju godine. Kalkulacija kamate bi se

mogla prikazati na sledeći način:

Prva isplata: 10.000$ po 12% za 1/2 godine = 600$

Druga isplata: 5.000$ po 12% za 1/2 godine = 300$

Ukupna kamata: 900$

Ukupna otplata u dve rate bi iznosila 5.600$ i 5.300$.

Kamata je plaćena jedino na neplaćeni deo zajma i za preostali period u kojem su sredstva

pozajmljena. Ukupna kamata je manja nego u slučaju da je ceo zajam otplaćen na kraju

godine, pošto je samo 5.000$ preostalo za otplatu u drugoj polovini godine.

Postoje dva tipa plana amortizacije zajmova: jednaka otplata glavnice i jednake ukupne rate.

Amortizacioni zajam sa jednakim ratama glavnice ima na svaki datum plaćanja isti iznos

glavnice, uvećan za kamatu na neotplaćeni iznos glavnice. Na primer, desetogodišnji zajam sa

kamatnom stopom od 8% i iznosom od 100.000$ imao bi godišnju otplatu glavnice od

10.000$. Preostali deo glavnice zajma se smanjuje sa svakom plaćenom ratom, pa se i dospeli

iznosi kamate smanjuju, kao što je prikazano na Grafikonu 10.4.

161

Korisnici zajma često smatraju da je otplata prvih rata izuzetno teška, jer je kod pokretanja

novog ili proširenja postojećeg posla potrebno izvesno vreme kako bi se postigao maksimalni

tok gotovine. Iz tog razloga, mnogi dugoročni zajmovi imaju plan amortizacije sa jednakim

ukupnim ratama. U grafiku 10.5 prikazani su iznosi glavnice i kamata koji se plaćaju svake

godine za zajam od 100.000$. U početnim godinama veliki udeo u ratama je kamata, ali sa

svakim sledećim plaćanjem rate kamata se smanjuje, a udeo glavnice raste, pri čemu

poslednju ratu čini uglavnom glavnica.

Grafik 10.4 Otplata zajma sa jednakim iznosima glavnice

Grafik 10.5 Otplata zajma sa jednakim iznosima rata

Kako bi se izračunala ukupna otplata zajma sa jednakom ukupnim ratama, mogu se koristiti

tablične vrednosti sa faktorima amortizacije ili dodatak u MS Excel-u (Spreadsheet solutions).

Iznos godišnjih rata zavisi od dva elementa: visine kamatne stope i duţine perioda na koji je

uzet zajam. Na primer, amortizacioni faktor za desetogodišnji zajam po kamatnoj stopi od 8%

iznosi 0,14903. Ovaj faktor se mnoţi sa iznosom zajma kako bi se izračunala ukupna godišnja

rata. Kredit od 100.000$ bi imao godišnje rate od (0,14903 · 100.000$) 14.903$. Ovo je faktor

i procedura za konvertovanje sadašnje sume u godišnju vrednost anuiteta, koja je objašnjenja

u Investicionoj analizi.

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Godina

$Kamata

Glavnica

162

U tabeli 10.2 prikazani su iznosi glavnice i kamate u svakom od dva plana otplate. Metod

jednakih ukupnih rata ima manja ukupna plaćanja nego što je to slučaj sa jednakim

plaćanjima glavnice zajma u prve 4 godine. MeĎutim, ukupno plaćena kamata je 49.030 $ u

poreĎenju sa samo 44.000$ u prvom planu. Prednost niţih početnih rata delimično je

neutralisana većom ukupnom kamatom koja se plaćena tokom ukupnog perioda zajma, zato

što je glavnica smanjivana po niţoj stopi u početnim godinama.

Tabela 10.2 Amortizacija 100.000$ zajma na period od 10 godina uz kamatnu stopu od 8%

Otplata jednakih iznosa glavnice Otplata jednakih rata

Otplaćena glavnica

Plaćena kamata

Ukupna rata

Neotplaćena glavnica

Otplaćena glavnica

Plaćena kamata

Ukupna rata

Neotplaćena glavnica

10.000 8.000 18.000 90.000 6.903 8.000 14.903 93.097

10.000 7.200 17.200 80.000 7.455 7.448 14.903 85.642

10.000 6.400 16.400 70.000 8.052 6.851 14.903 77.590

10.000 5.600 15.600 60.000 8.696 6.207 14.903 68.894

10.000 4.800 14.800 50.000 9.391 5.512 14.903 59.503

10.000 4.000 14.000 40.000 10.143 4.760 14.903 49.360

10.000 3.200 13.200 30.000 10.954 3.949 14.903 38.406

10.000 2.400 12.400 20.000 11.830 3.073 14.903 26.576

10.000 1.600 11.600 10.000 12.777 2.126 14.903 13.799

10.000 800 10.800 0 13.799 1.104 14.903 0

100.000 44.000 144.000 100.000 49.030 149.030

Zajam sa odloženim vraćanjem glavnice

Neki planovi amortizacije kredita se ugovaraju sa niţim ratama, tako da se glavnica

značajnim delom ili čak u potpunosti isplaćuje na kraju perioda otplate zajma. Na primer, pola

glavnice moţe biti plaćeno periodičnim ratama, a drugi deo na kraju perioda otplate zajma. U

nekim slučajevima, periodične rate mogu sadrţavati samo kamatu, a ceo dug glavnice se

otplaćuje na kraju perioda otplate kredita. Ovakvi tipovi zajmova nazivaju se zajmovi sa

odloţenim vraćanjem glavnice. Prednost ovog tipa zajma je u manjim iznosima rata, ali

nedostatak su im velika rata na kraju perioda zajma i veći ukupni troškovi kamate. Zajam sa

odloţenim plaćanjem često zahteva dodatni zajam za refinansiranje poslednje rate.

Tabela 10.3 Amortizacija 100.000$ zajma na period od 10 godina

uz kamatnu stopu od 8%, sa odloţenim vraćanjem glavnice

Otplata jednakih rata

Otplaćena glavnica

Plaćena kamata

Ukupna rata

Neotplaćena glavnica

5.177 8.000 13.177 94.823

5.591 7.586 13.177 89.232

6.039 7.139 13.178 83.193

6.522 6.655 13.177 76.671

7.044 6.134 13.178 69.627

7.607 5.570 13.177 62.020

8.215 4.962 13.177 53.805

8.873 4.304 13.177 44.932

9.583 3.595 13.178 35.349

35.349 2.828 38.177 0

100.000 56.772 156.772

163

Rate zajma sa odloţenim vraćanjem glavnice računaju se amortizovanjem iznosa glavnice

koju treba otplatiti periodičnim ratama, koristeći metod jednakih glavnica ili jednakih ukupnih

rata. Zatim se dodaje kamata na neotplaćeni deo glavnice dodaje svakoj rati. U tabeli 10.3

prikazane su godišnje rate po metodu jednakih ukupnih rata od prve do devete godine, sa

poslednjom ratom u desetoj godini u iznosu od 25% od visine zbira glavnice i kamate.

Troškovi uzimanja zajma

Zajmodavci koriste nekoliko različitih metoda naplate kamate što oteţava direktno poreĎenje

zajmova. Stvarna godišnja kamatna stopa trebala bi biti navedena u ugovoru o zajmu. Neki

zajmodavci naplaćuju troškove obrade zahteva, procene i druge troškove kako bi odobrili

zajam. Ovi troškovi zajedno sa kamatom utiču na ukupan trošak uzimanja zajma.

Jedan od načina da se uporede troškovi nekoliko kreditnih planova jeste da se izračunaju

ukupni iznosi rata koji treba da se plate u svakom periodu otplate (glavnica, kamata, i druge

naknade), a zatim da se utvrde diskontovane sadašnje vrednosti serije budućih rata

(Investiciona analiza). Ukoliko se poredi nekoliko alternativa finansiranja, trebalo bi primeniti

istu diskontnu stopa za sve alternative. Oduzimanjem početne vrednosti zajma od zbira

sadašnjih vrednosti svih rata dobija se neto sadašnja vrednost, ili pravi trošak kredita. Pravi

trošak se takoĎe moţe izraziti u procentima, računanjem interne stope prinosa za zajmodavca.

Ovi isti metodi mogu da se koriste za izračunavanje stvarnog troška finansijskog lizinga, pod

kojim poljoprivrednik uzima u zakup opremu na nekoliko godina, a zatim je otkupljuje.

Krediti sa fiksnom stopom imaju kamatnu stopu koja ostaje ista tokom celog perioda otplate

zajma. MeĎutim, neki zajmodavci ne vole da daju dugoročne zajmove sa fiksnim kamatnim

stopama, zato što postoji mogućnost da kamatna stopa po kojoj pribavljaju sredstva moţe

porasti. Zajmotraţioci ne vole da se dugoročno zaduţuju sa fiksnom stopom, ukoliko očekuju

smanjenje kamatne stope. PredviĎanje visine buduće kamatne stope je teško, podjednako i za

zajmodavce i za korisnike zajma.

Iz tog razloga, kreirani su zajmovi sa varijabilnim stopama, koji omogućuju periodično

prilagoĎavanje kamatne stope, a koje moţe biti na godišnjem, polugodišnjem ili kvartalnom

nivou. Mogu da postoje ograničenja koliko često stopa moţe da se menja, maksimalna

promena u jednom prilagoĎavanju, kao i maksimalna i minimalna stopa. Na primer, u SAD

kreditni sistem za farme (Farm Credit System), koji je u vlasništvu farmera, nudi varijabilnu

stopu koja je povezana sa prosečnom kamatnom stopom na obveznice koje izdaju kako bi

prikupili kapital za odobravanje zajmova. Oni takoĎe nude i zajmove sa fiksnim kamatnim

stopama za period od nekoliko godina, sa klauzulom da se kamatna stopa moţe prilagoditi u

narednom periodu otplate.

Zajmovi sa fiksnim kamatnim stopama obično se odobravaju uz veće početne kamatne stope u

odnosu na zajmove sa varijabilnim kamatnim stopama, kako bi se zajmodavci zaštitili od

potencijalnog rasta kamatnih stopa u budućnosti. Zajmotraţilac mora da poredi veću, ali

poznatu kamatno stopu sa verovatnoćom da varijabilna stopa moţe da nadmaši visinu fiksne

stope. Varijabilna stopa moţe takoĎe da opadne. Varijabilna kamatna stopa je jedan od načina

da se osigura da kamatna stopa bude uvek blizu tekuće trţišne stope.

164

Izvori kreditnih sredstava

Poljoprivrednici pozajmljuju novac iz različitih izvora. Neke zajmodavne institucije se

specijalizuju za odobravanje posebnih vrsta zajmova, a neke pored pozajmljivanja novca

pruţaju i druge finansijske usluge. Najvaţniji izvori sredstava u SAD za zajmove

poljoprivrednim gazdinstvima za nabavku ili izgradnju nekretnina i za kupovinu pokretne

imovine prikazani su u Grafiku 10.6.

Komercijalne banke

Komercijalne banke su pojedinačno najveći izvor zajmova za kupovinu pokretne imovine u

poljoprivredi, a imaju takoĎe i ključni udeo u zajmovima za nabavku ili izgradnju nekretnina.

Banke ograničavaju obim odobrenih dugoročnih zajmova kako bi odrţale likvidnost koja je

potrebna da zadovolje zahteve klijenata za gotovinom, kao i da bi sprečile negativne posledice

od neočekivanog „povlačenja“ depozita. MeĎutim, upotreba varijabilnih kamatnih stopa,

zajmova sa odloţenim vraćanjem glavnice i sekundarnih hipoteka, omogućuje bankama da

povećaju svoj udeo na trţištu zajmova za nekretnine.

Velik udeo banaka u odobrenim poljoprivrednim zajmovima je delimično rezultat velikog

broja lokalnih banaka koje posluju u ruralnim sredinama. Blizina banaka sa klijentima

dozvoljava im da se dobro upoznaju sa njima i njihovim pojedinačnim potrebama. Banke

takoĎe pruţaju i mnoge druge finansijske usluge kao što su tekući i štedni računi, čineći na taj

način uslugu svojim klijentima poljoprivrednicima da na jednoj lokaciji vode svoje

finansijsko poslovanje.

Ponekad manje banke ne mogu zakonski odobriti dovoljno visok iznos zajma da finansiraju

velika poljoprivredna gazdinstva. One to mogu učiniti ugovaranjem zajma preko

korespondentne banke. Banke mogu takoĎe da ugovore sekundarnu hipoteku za zajmove za

nekretnine koji su izuzetno visoki ili imaju dug rok otplate za banku.

Grafik 10.6. Trţišni udeli duga farmi u SAD, 1. Januar 2006. godine

Za nekretnine

FCS; 39%

FSA; 2%

Osigurav.

društva; 9%

Pojedinci;

15%Banke; 35%

Za pokretnu imovinu

FSA; 3%

FCS; 24%

Ostali; 23% Banke; 50%

(Izvor USDA)

165

Sistem kredita za poljoprivredna gazdinstva (Farm Credit System)

Sistem kredita za poljoprivredna gazdinstva (Farm Credit System - FCS) osnovan je 1916.

godine od strane kongresa SAD-a kako bi obezbedio dodatni izvor sredstava za

poljoprivredne zajmove. Inicijalno je drţavni kapital upotrebljen za organizovanje i

poslovanje sistema, ali danas je FCS u privatnom zadruţnom vlasništvu i njime upravljaju

njegovi članovi, korisnici zajmova. Sistem nagleda, kontroliše i reguliše nezavisna drţavna

agencija, Farm Credit Administration.

FCS pribavlja sredstva za odobravanje zajmova, prodajom dugoročnih i srednjoročnih

obveznica na nacionalnom trţištu kapitala. Mogućnost pribavljanja sredstava na ovaj način je

dostupna samo za četiri regionalne banke kredita za poljoprivredna gazdinstva (Farm Credit

Bank) i jednoj banci za poljoprivredne kredite (Agricultural Credit Bank) koje ima lokalne

ekspoziture širom SAD. Regionalne banke nude pribavljena sredstva lokalnim asocijacijama

koje zauzvrat iniciraju i nadgledaju odobrene zajmove poljoprivrednicima. Sredstva zajmova

koje poljoprivrednici dobiju od FCS mogu se koristiti za kupovinu osnovnog stada,

mehanizacije, poljoprivrednih graĎevinskih objekata, ruralnih stambenih objekata i zemljišta.

Osim toga poljoprivrednici mogu uzimati i kratkoročne, operativne zajmove.

Kompanije za životno osiguranje

Kompanije za ţivotno osiguranje pribavljaju sredstva iz plaćenih premija za polise ţivotnog

osiguranja i iz drugih zarada i rezervnih fondova. Osiguravajuće kompanije ulaţu ova

sredstva u razne investicije, uključujući i dugoročne poljoprivredne zajmove za kupovinu

nekretnina. Obim sredstava koja ove kompanije nude na trţištu poljoprivrednih zajmova

variraju iz godine u godinu, zavisno od visine stope prinosa poljoprivrednih zajmova u

odnosu na alternativne investicije. Kompanije za ţivotno osiguranje generalno preferiraju

velike poljoprivredne zajmove za nekretnine, sa iznosima preko 500.000$.

Agencija za usluge poljoprivrednim gazdinstvima (Farm Service Agency)

Agencija za usluge poljoprivrednim gazdinstvima (Farm Service Agency – FSA) je deo

američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) i ima kancelarije u većini poljoprivrednih

opština. Odeljenje FSA zaduţeno za poljoprivredne zajmove fokusirano je na poljoprivredna

gazdinstva koja ne ispunjavaju uslove za komercijalne zajmove kod drugih zajmodavnih

institucija. Najveći broj direktnih zajmova dodeljuje se poljoprivrednicima početnicima. FSA

ima ovlašćenje da odobrava hitne zajmove poljoprivrednicima sa područja gde je proglašeno

stanje elementarne nepogode. U pitanju su privremeni zajmovi koji se koriste za obnavljanje

proizvodnje nakon prirodnih katastrofa, kao što su poplave i suše. Tokom godina FSA je

fokus sa odobravanja direktnih zajmova iz drţavnih fondova, pomerila ka kreditnim

garancijama kod komercijalnih zajmodavaca. To praktično znači da komercijalni zajmodavac

obezbeĎuje sredstva zajma, a FSA garantuje otplatu do 95% od iznosa zajma u slučaju da

duţnik nije u mogućnosti da plati.

Kako bi se kvalifikovali za zajam ili garanciju od FSA, poljoprivrednik mora da: vodi

porodično poljoprivredno gazdinstvo manje veličine, ostvaruje značajan deo dohotka iz

poljoprivrede i da nema mogućnosti da dobije zajam od drugih zajmodavnih institucija.

Poslednji uslov ne znači da su poljoprivrednici koji koriste usluge FSA uvek siromašni i

kreditno rizični. Mnogi poljoprivrednici su početnici koji nemaju dovoljno sopstvenog

kapitala da pozajme sredstva iz dodatnog izvora. Čim duţnici unaprede svoju finansijsku

166

poziciju do tačke kada se sredstva mogu pribavljati i od drugih komercijalnih izvora, oni

moraju potraţiti nekog drugog zajmodavca.

Pojedinci i dobavljači

Pojedinci, prodavnice poljoprivrednih inputa, dileri poljoprivredne mehanizacije i drugi,

veoma su vaţni izvori zajmova za kupovinu pokretne i nepokretne imovine, kao što je to

prikazano na grafiku 10.6. Zajam za kupovinu inputa za tekuću proizvodnju mogu se dobiti

od prijatelja i roĎaka, prodavnica materijala za poljoprivrednu proizvodnju, proizvoĎača

inputa ili specijalizovanih poljoprivrednih kreditnih kompanija. Mnogi dobavljači

dozvoljavaju kupcima: 30, 60 i 90 dana za isplatu svojih računa pre nego što se počne

obračunavati bilo kakva kamata, a osim toga mogu da finansiraju kupovinu na duţi period, ali

sa kamatom. Ova „politika“ dobavljača u duţem vremenskom periodu, je u suštini zajam, a

ukupno stanje računa moţe biti veliko u odreĎenim periodima godine. Trgovci

poljoprivrednom opremom ili vozilima takoĎe obezbeĎuju zajmove finansirajući samostalno

kupovinu ili preko povezanih finansijskih kompanija.

Relativno velik deo duga prema pojedincima i ostalima, za kupljene nekretnine odnosi se na

prodavce poljoprivrednog zemljišta koji su zemljište prodali poljoprivrednicima uz

višegodišnji period otplate. U velikom broju slučajeva u SAD pri sklapanju ugovora o prodaji

poljoprivrednog zemljišta koristi se klauzula o plaćanju ugovorene cene u ratama, pri čemu

prodavac prenosi u posed zemljište, a kupac periodično plaća rate direktno prodavcu. Postoji

značajna razlika izmeĎu ovog načina prodaje i prodaje sa plaćanjem trţišne cene u potpunosti

gotovinom, gde kupac sredstva pozajmljuje od komercijalnog zajmodavca, plaća kupcu punu

prodajnu cenu i tada vrši periodične otplate zajmodavcu. Ugovor o kupovini zemljišta na rate

moţe imati neke poreske olakšice za prodavca, a kupac moţe da pregovara o niţem učešću,

niţoj kamatnoj stopi ili o fleksibilnijim uslovima otplate.

Drugi izvori

FSA takoĎe, obezbeĎuje kratkoročne trţišne zajmove, pri čemu se uskladištene ţitarice

koriste kao sredstvo zaloga. Ovi krediti se ugovaraju po fiksnoj stopi po kilogramu i obično

imaju niţu kamatnu stopu od trţišne. Ukoliko trţišna cena proizvoda na osnovu kojeg se

uzima kredit padne ispod rate kredita uvećane za kamatu, vrednost koju korisnik sredstava

mora da plati se preračunava po tekućoj trţišnoj ceni. Na ovaj način poljoprivredniku se nudi

garantovana minimalna cena za proizvod. Ţitarice se moraju uskladištiti dok se zajam ne

isplati, do maksimalnih devet meseci.

Uspostavljanje i razvoj kredita (poverenja)

Kada se uspostavlja ili razvija kredit, korisno je stvari sagledati sa tačke gledišta zajmodavca.

Šta zajmodavac razmatra prilikom donošenja odluke o podnetom zahtevu za zajam? Zašto

neko poljoprivredno gazdinstvo moţe da dobije više sredstava u odnosu na druga ili zašto

dobija niţu kamatnu stopu ili drugačije uslove otplate zajma?

Zajmotraţilac mora biti svestan potrebe da adekvatno prikaţe svoj kreditni bonitet

zajmodavcu. Neki od najvaţnijih faktora koje je potrebno uzeti u obzir prilikom donošenje

odluke o kreditu su:

Lični karakter;

167

Menadţerske sposobnosti;

Finansijska situacija i njen progres tokom prethodnih godina;

Kapacitet otplate;

Namena zajma;

Zalog.

Kada se koriste ovi faktori kao vodič za uspostavljanje i razvijanje kredita, potencijalni

korisnik zajma treba da ima na umu da zajmodavac ţeli da odobri zajam, jer je to njegov

posao. MeĎutim, oni tragaju za profitabilnim i sigurnim zajmovima koji će biti otplaćeni.

Lični karakter

Poštenje, integritet, rasuĎivanje, reputacija i neke druge lične karakteristike podnosioca

zahteva za zajam uvek se razmatraju od strane zajmodavca. Kredit (poverenje) se moţe lako

izgubiti zbog nepoštenih poslovnih postupaka i kašnjenjem u plaćanju dospelih finansijskih

obaveza. Ako poverilac nije upoznat sa duţnikovim karakterom, on će verovatno proveriti

njegove karakteristike. Kako bi očuvao, dobru kreditnu istoriju, korisnik treba na vreme da

informiše zajmodavca o bilo kakvoj promeni koja se desi bilo u finansijskim uslovima ili u

poslovanju gazdinstva koja moţe da utiče na otplatu kredita. Pošten i otvoren odnos sa

zajmodavcem je neophodan kako bi se odrţao kreditni bonitet.

Menadžerske sposobnosti

Zajmodavac mora pokušati da oceni menadţerske sposobnosti duţnika. Poljoprivrednici sa

iskustvom se ocenjuju na osnovu prethodne evidencije, dok se menadţerske sposobnosti

početnika mogu oceniti samo na osnovu njihove biografije, obrazovanja i završenih obuka.

Ovi faktori utiču na profitabilnost, a samim tim i na mogućnost otplate kredita. Zajmodavci

često rangiraju slabe menadţerske sposobnosti kao osnovni razlog zašto duţnici upadaju u

finansijske teškoće.

Finansijska situacija

Tačni i dobro pripremljeni bilans stanja i bilans uspeha su neophodni da bi se dokumentovala

tekuća finansijska situacija poljoprivrednog gazdinstva i njegova profitabilnost. Zajmodavci

mogu puno toga naučiti o poljoprivrednom gazdinstvu iz ovih finansijskih izveštaja.

Višegodišnja evidencija o dobrom finansijskom progresu moţe biti isto tako vaţna kao i

trenutna finansijska pozicija.

Kapacitet otplate

Profitabilnost nekog posla ne garantuje sposobnost otplate kredita. Potrebno je ostvarivati

dovoljan priliv gotovine da bi se nadoknadili troškovi ţivota porodice, platili porezi kao i

kamata i glavnica za uzeti zajam. Sposobnost otplate se najbolje meri tokom gotovine koji

ostvaruje poljoprivredno gazdinstvo. Potrebno je izraditi plan toka gotovine za jednu ili više

godina pre nego što se dogovore fiksni rokovi otplate zajma. Isuviše često se dešavalo da se

novac pozajmi za profitabilne poslove, koji u početnim godinama nisu imali dovoljan priliv

gotovine za otplatu kamate i glavnice. Ukoliko se problem sa tokom gotovine identifikuje na

vreme, tada se kao rešenje moţe iskoristiti duţi rok otplate zajma ili fleksibilniji plan otplate.

168

Namena zajma

Samolikvidirajuće zajmove je verovatno najlakše pribaviti. Samolikvidirajući zajmovi se

koriste za kupovinu inputa kao što su mineralna Ďubriva, semena, hrana za stoku, pri čemu se

zajam otplaćuje prodajom useva ili stoke. Sa druge strane, zajmovi za osnovna (kapitalna)

sredstva se koriste za kupovinu dugoročne fizičke imovine, kao što su zemljište, mehanizacija

i sl. Upotrebom ove imovine mora se kreirati dodatni prihod, a koji neće doći od prodaje istih.

Za uzimanje zajmova za kapitalnu imovinu potrebno je obezbediti dodatni zalog.

Zalog

Zemljište, zgrade, stoka, mehanizacija, uskladištene ţitarice, i usevi u vegetaciji mogu se

koristiti kao sredstvo zaloga. Količina i tip raspoloţivog zaloga veoma su vaţni faktori pri

podnošenju zahteva za zajam. Sigurno je da zajam ne bi trebao da bude odobren, a ni zahtev

za njim podnet ukoliko projektovani prihod poljoprivrednog gazdinstva ne pokazuje da

postoji kapacitet otplate. MeĎutim, zajmodavci osim kapaciteta otplate, traţe sredstvo zaloga

kako bi imali dodatnu garanciju da će zajam biti vraćen. Ukoliko se desi neka nepredviĎena

situacija i zajam ne moţe da se otplati, sredstvo zaloga moţe biti jedini način da zajmodavac

naplati dug. U nekim slučajevima zajmodavac moţe da traţi i neku ličnu imovinu u zalog za

poslovni zajam ili da zahteva da poljoprivrednik naĎe ţiranta, koji će svojim potpisom na

menici garantovati otplatu zajma.

Likvidnost

Sposobnost poljoprivrednog gazdinstva da aţurno izmiruje sve dospele gotovinske obaveze

naziva se likvidnost. Odrţavanje likvidnosti, kako bi se izmirile dospele obaveze otplate

zajma je vaţan deo uspostavljanja i unapreĎenja kredita. Nekoliko mera likvidnosti se moţe

izračunati iz podataka u bilansu stanja.

Faktori koji utiču na likvidnost

Profitabilno poljoprivredno gazdinstvo verovatno ima odgovarajuću likvidnost u dugoročnom

periodu. MeĎutim, ponekada čak i profitabilna poljoprivredna gazdinstva iskuse probleme sa

tokom gotovine zbog uticaja nekoliko faktora.

Rast poljoprivrednog gazdinstva

Zadrţavanjem sve većeg broja priplodne stoke ili zaliha stočne hrane, smanjuje se količina

prodatih proizvoda u kratkom roku. Izgradnja novih zgrada (staja), kupovina zemljišta ili

mehanizacije zahteva veliki odliv novca, pri čemu dodatni priliv gotovine od njihove upotrebe

će biti vidljiv tek za nekoliko meseci ili godina. Štaviše, kada se u proces proizvodnje uključi

nova tehnologija potrebno je da proĎe nekoliko ciklusa proizvodnje kako bi se dostigla

adekvatna efikasnost. Svi ovi faktori izazivaju privremene nedostatke gotovine i trebaju se

uzeti u obzir prilikom planiranja finansiranja i otplate zajma.

Prihodi i izdaci izvan poljoprivredne proizvodnje

Ovi elementi su posebno vaţni za porodična poljoprivredna gazdinstva. Osnovni troškovi

ţivota porodice moraju biti izmireni čak i kada je ostvaren veoma nizak iznos profita. U

169

odreĎenim fazama ţivota, članovi poljoprivrednog domaćinstva mogu imati visoke troškove

obrazovanja ili lečenja. Generalno, neposlovne izdatke bi trebalo odloţiti sve dok se ne

ostvari dodatni višak gotovine. MeĎutim, reinvestiranje svakog zaraĎenog dinara u poslovanje

poljoprivrednog gazdinstva moţe da dovede do stresa u porodici, ukoliko se lični ciljevi ne

ostvaruju u duţem periodu.

Tokom godina, porodična poljoprivredna gazdinstva ostvaruju sve veći udeo dohotka iz

delatnosti van poljoprivrednog gazdinstva iz radnog odnosa u drugim privrednim subjektima

ili iz investicija. Redovan i pouzdan izvor dohotka izvan poljoprivrednog gazdinstva ne samo

da stabilizuje resurse za troškove ţivota porodice, već stabilizuje i poljoprivredno gazdinstvo

tokom perioda kada se ostvaruje negativan tok gotovine.

Karakteristike zajma

Kamatne stope i uslovi kredita mogu uticati na tok gotovine, kao i na visinu zaduţenosti.

Pronalaţenje najniţe kamatne stope na trţištu utiče na smanjenje rata zajma. Ugovaranjem

zajma sa duţim periodom otplate ili sa odloţenim vraćanjem glavnice takoĎe utiče na

smanjenje kratkoročne finansijske obaveze. UsklaĎivanje termina plaćanja rata za zajam sa

teminima prodaje proizvoda ili prilivima gotovine iz drugih izvora, smanjiće potrebu za

uzimanjem kratkoročnih operativnih zajmova.

Struktura duga

Struktura duga se odnosi na raspodelu duga izmeĎu kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih

obaveza. Generalno, period otplate zajma trebao bi da odgovara duţini ţivotnog veka

pribavljene imovine. Finansiranje srednjoročne ili dugoročne imovine sa kratkoročnim

zajmom često uzrokuje probleme u otplati i pojavu negativnog toka gotovine.

Neki bilansi stanja nisu uravnoteţeni zbog toga što udeo kratkoročnih obaveza u ukupnim

obavezama veći od udela kratkoročne imovine u ukupnoj imovini. Refinansiranjem dela

kratkoročnih zajmova iz kojih je finansiran deo dugoročne imovine i otplata zajma u

višegodišnjem periodu moţe unaprediti likvidnost.

Finansijski plan za nepredviđene situacije

Bez obzira na to koliko menadţer efikasno vodi posao uvek postoje periodi u kojima se

ostvaruje negativan tok gotovine. U grafiku 10.3 prikazano je kako je nivo zaduţenosti

poljoprivrednika rastao dramatično od 1975. do 1983. godine. MeĎutim, kamatna stopa je

naglo porasla početkom osamdesetih i dostigla nivo koji nije bio predviĎen kada je odobrena

većina zajmova. Ovakvo stanje u kombinaciji sa opštim padom cena poljoprivrednih

proizvoda osamdesetih godina proizvelo je situaciju poznatu pod nazivom „Finansijska kriza

farmi“, tokom 1980-ih godina.

Lekcije, naučene tokom ovog perioda učinile su mnoge poljoprivrednike i zajmodavce

opreznijim prilikom upotrebe kredita. Svako gazdinstvo bi trebalo da ima finansijski plan za

nepredviĎene situacije kako bi bilo pripremljeno za neočekivane nedostatke gotovine. U

nekim slučajevima, neke aktivnosti koje nisu profitabilne na duţi rok mogu se preduzeti kako

bi se pokrio negativni tok gotovine. Sledeći koraci su set mogućih aktivnosti za nepredviĎene

finansijske situacije:

170

1. Čuvanje ušteĎevine ili zaliha ţitarica i grla stoke koji se mogu lako pretvoriti u

gotovinu, a pri tome imaju mali rizik od gubitka;

2. Očuvanje kreditne rezerve ili nekih neiskorišćenih mogućnosti uzimanja kratkoročnih

ili dugoročnih zajmova. Dugoročne kreditne rezerve se ponekada mogu koristiti za

refinansiranje obimnijih kratkoročnih obaveza ukoliko se za to ukaţe potreba;

3. Otplatiti dugove ranije u godinama kada je priliv gotovine iznad proseka;

4. Smanjiti ne-poljoprivredne izdatke ili povećati ne-poljoprivredne zarade u vreme kada

je neto tok gotovine smanjen. Sticanje dodatnog obrazovanja ili radnog iskustva moţe

olakšati pronalaţenje posla izvan poljoprivrednog gazdinstva;

5. Adekvatno se osigurati za slučajeve gubitka u proizvodnji useva, osigurati se od

nesretnog slučaja, posedovati zdravstveno osiguranje i sl.;

6. Prodati manje produktivnu imovinu kako bi se povećala raspoloţiva gotovina. Da bi se

identifikovala imovina čijom prodajom bi se ostvario najmanji negativan efekat na

profitabilnost poljoprivrednog gazdinstva, treba primeniti princip jednakosti graničnog

troška i graničnog prihoda. U nekim slučajevima tok gotovine se moţe unaprediti, a da

se pri tome ne smanji efikasnost, prodajom osnovnog sredstva a zatim njegovim

uzimanjem na lizing, kako bi se odrţala veličina poslovanja;

7. Oslanjanje na roĎake ili prijatelje u slučaju potrebe za hitnim finansiranjem ili za

upotrebom mehanizacije ili zgrada sa manjim troškovima ili besplatno ili u zamenu za

rad;

8. Proglasiti bankrot i napraviti plan postepene otplate duga kreditorima, a pri tome

nastaviti bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom ili sprovesti prodaju imovine i otpis

dela dugova.

Ove aktivnosti nisu zamena za voĎenje profitabilnog posla. Neke od njih mogu čak uticati na

smanjenje profitabilnosti u kratkom roku. Ali bilo koja od ovih aktivnosti moţe se primeniti u

zavisnosti od ozbiljnosti finansijske situacije poljoprivrednog gazdinstva, kao sredstvo za

nastavak poslovanja dok se profit ne poveća.

Solventnost

Dok je upravljanje likvidnošću fokusirano na tok gotovine, solventnost podrazumeva odnos

izmeĎu pozajmljenog kapitala i sopstvenog kapitala, kao i rezerve koja je dostupna da ga

podrţi. Odnos duga i imovine se najčešće koristi za merenje solventnosti.

Finansijska poluga i upotreba kredita

Korišćenje kombinacije sopstvenog i pozajmljenog kapitala, omogućava posedovanje većeg

poljoprivrednog gazdinstva, nego što bi to inače bio slučaj. Stepen u kojem je pozajmljeni

kapital upotrebljen da dopuni i proširi sopstveni kapital naziva se finansijskom polugom.

Finansijska poluga se povećava sa porastom odnosa dug/sredstva. Visina odnosa dug/sredstva

koji je 0,50 ili 50% ukazuje da je 1/2 ukupnog kapitala poljoprivrednog gazdinstva

pribavljeno iz tuĎih izvora a 1/2 je sopstvenog kapitala.

Kada je stopa prinosa na pozajmljeni kapital veća u odnosu na kamatnu stopu, profit će se

povećati a samim tim i vlasnički kapital. Što je veći odnos pozajmljenog i ukupnog kapitala,

sa time će rasti profit, a vlasnički kapital će rasti još brţe. Na primer, pretpostavimo da

gazdinstvo raspolaţe sa 100.000$ sopstvenog kapitala, kao što je prikazano u gornjem delu

tabele 10.4. Ako pozajmi još 100.000$ po kamatnoj stopi od 10%, tada odnos dug/sredstva

171

iznosi 0,50. Ukoliko gazdinstvo ostvari prinos na sredstva (ROA) od 15%, ili 30.000$, a

troškovi kamata iznose 10.000$, preostalih 20.000$ čine prinos na sopstveni kapital (ROE).

Stopa prinosa na sopstveni kapital je 20.000$/100.000$, ili 20%. Povećanjem finansijske

poluge, ili odnosa dug/sredstva, na 0,67 pozajmljivanjem ukupno 200.000$ rezultiraće još

većom stopom prinosa na sopstveni kapitala (25%), kao što je prikazano u poslednjoj koloni

tabele 10.4.

Tabela 10.4 Prikaz principa rastuće finansijske poluge

Odnos pozajmljeni kapital/aktiva

0,00 0,33 0,50 0,67

Sopstveni kapital ($) 100.000 100.000 100.000 100.000

Pozajmljeni kapital ($) 0 50.000 100.000 200.000

Ukupna aktiva ($) 100.000 150.000 200.000 300.000

Dobra poslovna godina

Prinos na sredstva (15%) 15.000 22.500 30.000 45.000

Plaćena kamata (10%) 0 5.000 10.000 20.000

Prinos na sopstveni kapital ($) 15.000 17.500 20.000 25.000 Prinos na sopstveni kapital (%) 15% 17,5% 20% 25%

Loša poslovna godina

Prinos na sredstva (5%) 5.000 7.500 10.000 15.000

Plaćena kamata (10%) 0 5.000 10.000 20.000

Prinos na sopstveni kapital ($) 5.000 2.500 0 -5.000 Prinos na sopstveni kapital (%) 5% 2,5% 0% -5%

MeĎutim, uvek postoji i druga strana mogućeg ishoda. Ukoliko je stopa prinosa na ukupna

sredstva manja od kamatne stope na pozajmljeni kapital, tada se prinos na sopstveni kapital

smanjuje sa upotrebom finansijske poluge, a moţe čak postati i negativan. To je prikazano u

donjem delu tabele 10.4, gde je stopa prinosa na sredstva samo 5%, a stopa prinosa na

sopstveni kapital opada do negativnih 5% sa rastom finansijske poluge. Stoga, visoka

finansijska poluga moţe značajno da poveća finansijski rizik poljoprivrednog gazdinstva, u

uslovima kada je kamatna stopa visoka ili je stopa prinosa na sredstva niska.

Maksimalna vrednost odnosa dug/sredstva

Većina zajmodavaca koristi odnos dug/sredstva kako bi izmerilo solventnost. MeĎutim, oni se

ne slaţu uvek oko toga šta se smatra „sigurnim“ odnosom. Zbog toga se profitabilnost

gazdinstva i troškovi pozajmljenih sredstava takoĎe uzimaju u obzir. Jednostavan odnos

izmeĎu ovih faktora se moţe prikazati sledećom formulom:

Maksimalan odnos dug/sredstva = ROA

IR

gde Maksimalan odnos dug/sredstva = najviši odnos dug/sredstva pri kojem gazdinstvo moţe

da očuva svoju samostalnost; ROA = procenat prinosa na ukupna sredstva nakon oduzimanja

vrednosti neplaćene radne snage; IR = prosečna kamatna stopa na dug poljoprivrednog

gazdinstva.

Na primer, poljoprivredno gazdinstvo čija je prosečna stopa prinosa na sredstva 6% i koje na

svoj dug plaća prosečnu kamatnu stopu od 12% moţe da ostvari maksimalan odnos

172

dug/sredstva od 0,50, a da pri tome ne doĎe do smanjenja sopstvenog kapitala. Drugim

rečima, prinos na svaki dolar sredstava plaća kamatu na dug od 0,50$, ali bez glavnice. Ako

se stopa prinosa na sredstva smanji na 3%, a prosečna kamatna stopa poraste na 15%, tada bi

maksimalan odrţiv odnos dug/sredstva iznosio 0,20.

Maksimalan odnos dug/sredstva je nivo na kojem je stopa prinosa na sopstveni kapital

jednaka 0. Dug se isplaćuje bez smanjivanja sopstvenog kapitala ili korišćenja prihoda izvan

gazdinstva. Ona poljoprivredna gazdinstva koja ostvaruju veću stopu prinosa na sredstva ili

koja mogu pozajmiti novac sa niţom kamatnom stopom, mogu sa većom sigurnošću koristiti

prednosti finansijske poluge. MeĎutim, mudar menadţer će uvek odrţavati odreĎenu, nešto

niţu granicu zaduţenosti.

Inflacija i kapitalna dobit

U razvijenim zemljama stopa inflacije se generalno odrţava na niskom nivou. Neke zemlje

danas ostvaruju godišnju stopu inflacije čak i preko 100%. U slučaju visoke inflacije,

menadţeri često preferiraju da svoj kapital čuvaju u imovini kao što je zemljište, čija vrednost

moţe da poraste, radije nego u finansijskim sredstvima kao što su gotovina, štednja i

obveznice. MeĎutim, materijalna sredstva takoĎe mogu izgubiti na vrednosti u slučaju kada se

menjaju ekonomski uslovi, kao što je prikazano na grafiku 10.1.

Kada poljoprivrednici investiraju u srednjoročnu ili dugoročnu imovinu, tada stepen njihove

solventnosti i rast trţišne vrednosti sopstvenog kapitala postaju usko povezani sa promenama

u vrednosti ovih kapitalnih sredstava. MeĎutim, promene samo u vrednosti sredstava imaju

malo uticaja na likvidnost ili tok gotovine, sve dok se sredstva ne prodaju. Stoga, tokom

perioda rasta vrednosti zemljišta mnogi vlasnici poljoprivrednog zemljišta zaključuju da

njihov sopstveni kapital raste brzo bez istovremenog rasta prihoda. Neki menadţeri mogu

prodati zemljište i pretvoriti uvećanu vrednost aktive u kapitalnu dobit, iako jedan deo

gotovine moţe otići na plaćanje poreza. Drugi mogu koristiti svoj sada znatno veći sopstveni

kapital kao zalog za pozajmljivanje novca, ali pri tome mogu imati poteškoća sa stvaranjem

dovoljno gotovine za otplatu zajma.

Generalno, što je duţi vek trajanja nekog osnovnog sredstva, to je niţa stopa prinosa gotovine.

Mnogi poljoprivrednici imaju cilj da poseduju zemljište i zgrade sa očekivanjem da će njihova

vrednost porasti tokom vremena. Oprezan finansijski menadţer mora paţljivo uspostaviti

ravnoteţu izmeĎu potreba za kratkoročnom likvidnošću naspram sigurnosti i potencijala rasta

dugoročnih investicija.