karl marks

rezultati neposrednog

procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene Šeste glave Prve knjige ,,Kapitala“

Ta

Karl Marks

Rezultati neposrednog procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene Šeste glave Prve knjige „Kapitala”

Ovom knjigom se prvi put u celini na srps'kohrvatskom jeziku objavljuje Mark- sov rukopis „Rezultati neposrednog pro­cesa proizvodnje” .Reč je o rukopisu koji je pisan u vremenu između juna 1863. i decembra 1866, po svoj prilici u prvoj polovini ovog perio­da. Marksov plan „Kapitala” iz tog vre­mena predviđao je ovaj tekst kao Šestu glavu Prvog toma „Kapitala” . Međutim Marks nije tekst uvrstio u konačnu verzi­ju Prvog toma, niti ga je Engels publi- kovao u Drugom i Trećem tomu. Razlozi za to su ostali nepoznati.Rukopis je u sklopu zrele Marksove pol.it- ekonomske analize šezdesetih godina ve­oma značajan. U prvom delu rukopisa Marks razmatra robu kao proizvod kapi­tala i taj deo, kako on sam ističe, pred­stavlja prelaz od Prvog na Drugi tom „Kapitala” . U drugom delu rukopisa iz­ložena je kapitalistička proizvodnja kao proizvodnja viška vrednosti, a u trećem možda najznačajnijem, delu Marks govor o produkciji, odnosno reprodukciji kapi talističkih odnosa proizvodnje, veoma važ noj problematici koja nije obrađena i

■ i

xMarksizam i savrem enost

Marksizam i savremenost

Uređivački odbor Izdavačkog centra Komunist

Nijaz Dizdarević (predsednik), David Atlagić, Vladimir Bovan, Ivan Cifrić, Nikola Cingo, Zvonimir Damjanović, Ali Dida, Kirc Hadži Vasilev, Milan Kučan, Milan Mali, Simo Nenezić, Milož Nikolić, Najdan Pašić, Ivan Perić, Olga Perović, Vojo Rakić, Bu- dislav Soškić, August Vrtar, Janez Zahrastnik

Glavni i odgovorni urednik David Atlagić

UredniciMiloš Nikolić i Vera Popovic

Predgovor Vera Pilić

PreveliVera Pilić [Šesta glava, str. 3— 113)Josip Brkić (Pojedinačne strane — dodatak, str. 114 -136)

Nacrt korica Vladana Mrkonja

Karl Marks

Rezultati neposrednog

procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene Šeste glave Prve knjige „Kapitala"

Izdavački centar Komunist Beograd, 1977.

Naslov originala

Karl Marx Kapital Erstes BuchDer Produktionsprozess des Kapitals Sechstes Kapi telResultate des unmittelbaren Produktionsprozesses Marx-Engels Archiv II/VII Moskau 1933

Predgovor

Kada se pred našim čitaocem, po prvi put, nađe knjiga koja sadrži Šestu glavu Prvog toma Marksovog „Kapitala”, koja nije uključena u Prvi tom, a ni u kasnije, onda je to ne samo pri­lika nego i potreba da se kaže bar najosnovnije o njenoj suštini, značaju, njenom nastanku i, takođe, o njenom mestu u okviru ge­neze Marksovog učenja. Ta potreba postoji uvek, što znači i onda kada se čitaocu pruža studija koja čini sama po sebi, po svojoj sadržim, samostalnu i zaokrugljenu celinu, a čiji je nastanak ve­zan s okolnostima i uslovima koji su ili potpuno poznati ili se re­lativno jednostavno mogu identifikovati. Ukoliko je ovo tačno, onda je još jasnija potreba da se o Šestoj glavi Prvog toma Mark­sovog „Kapitala” kaže sve što je do danas poznato i što pred­stavlja rezultate izučavanja riznice i zaostavštine osnivača marksiz­ma, koja osobito u poslednjem periodu dobijaju na intenzitetu, a samim tim i na frekvenciji sa kojom se u domenu teorijsko-me- todoloških istraživanja publiku ju u svim krajevima sveta. (O uz­rocima ovoga procesa, koji se danas opaža već i golim okom, po­trebno je i posebno razmišljati, istraživati i zaključke saopštava- ti).1 Dalje, sem onoga što je do sada u svetu poznato u vezi sa

1 M išljenja smo da je u pitanju posebna kom pleksna tem a koja jc baš zbog ovog svoga glavnog obeležja u vezi i s pitanjim a o kojim a govorim o. Pojačano interesovanje u poslednjem periodu je, izm eđu osta­log, rezultat izmenjenih društveno-ekonom skih odnosa u svetu, brem enitih protivrečnostim a koje traže rešenja. Sve to stav lja povećane zahteve pred nauku, pred teorijsko-m etodološka istraživan ja posebno, i to, može se reći, pred sve pravce. Pokušaj da se zakašnjenje u ob jav ljivan ju M arksove zaostavštine nadoknadi urodio je ob javljivan jem ranije još nepublikovanih rad ova i m ora se takođe uzeti u obzir u okviru ovog razm atranja.

VII

sadržinom ove knjige — delimično kao rezultat potvrđenih pret­postavki, a delimično još uvek samo kao pretpostavka ili „naga­đanje”2 — a što smatramo svojom dužnošću da u sažetom vidu sa- opštimo našem čitaocu (kako bi to imao u vidu prilikom čitanja teksta u celini ili u pojedinim delovima), želimo poći i korak da­lje. S obzirom na to što je pored velikog interesovanja za sve što je u vezi sa Šestom glavom koju sadrži ova knjiga do danas u svetu ipak veoma malo rečeno — veoma mali broj komentara je do sada poznat — to postoji mogućnost da se još vrlo mnogo0 njoj kaže, naročito u povezanosti s celinom Marksovog učenja1 u kontinuitetu njegovog razvoja. Ovu smo mogućnost na ovom mestu i postavili kao svoj cilj, koji smatramo veoma važnim, sem već rečenog, još iz jednog razloga: Šesta glava koja je na nared­nim stranicama pred našim čitaocem, koliko nam je poznato, u o p š t e nije bila predmet bilo kakvih komentara u nas a i u svetu je o njoj malo pisano.3

Šesta glava Prve knjige Marksovog „Kapitala” nosi naslov: „ P r o c e s p r o i z v o d n j e k a p i t a l a — Rezultati neposre­dnog procesa proizvodnje” Nastala je u periodu Marksovog inten­zivnog rada, u periodu njegovih temeljnih ekonomskih studija, u vreme kada je pripreman Prvi tom „Kapitala” za štampu. To je period jula 1863. i decembra 1866. godine. Ovaj rukopis završen je već juna i864. Numeracija stranica rukopisa počinje sa brojem 441, zatim idu stranice od broja 459 do 469 m, pa onda od broja 263 do 264, od broja 469 do 495, potom stranice numerisane brojevima 454, 444 i za njima slede stranice od broja 441 do 458. Na kraju je još nekoliko pojedinačnih stranica.

Sta predstavlja ovo poglavlje koje ni Marks nije uključio u Prvi tom „Kapitala”, niti ga je Engels kasnije objavio, prili­kom priprema za štampu Drugog i Trećeg toma „Kapitala”, na čemu je radio s Marksovom najmlađom kćeri Eleonorom? Karl

2 K ao što je poznato, sam pojam nagađanja je nespojiv s naukom. Međutim, druga je i opširna tema koja bi mogla objasniti kada „nagađa­nje” koje može ali ne mora da bude identično s pojmom „hipoteza” pre­staje to da bude i samim tim postaje deo nauke. Posebni podsistemi nauke, kao što su „nauka o nauci” ili si., opširno se bave i ovim razgraničenjem. Međutim, sve dok u centar tog domena ne stane m e t o d, rešenja ne mo­gu biti adekvatna.

J Sto se tiče kom entara u svetskim razm erama, može se reći da najm erodavniji, a ujedno i jedinstveni kom entar čine studije V italija So- lom onoviča Vigodskog (V italii Solom onovič Vigodskii). Posebno vid . nje­govu studiju: ,,K istorii sozdanija .K apita la ’ ”, izd. „Misi”, M oskva 1970, a koja je u stvari nastavak njegove poznate studije: „Istonija jednog ve­likog otkrića K arla M arksa”, iza. „M isi”, M oskva 1965.

VIII

Kaucki (Karl Kautsky) ga takođe ne uključuje u „Teorije o višku vrednosti”! Činjenica je, međutim, da rukopis sadrži razmatranje srži Marksovog učenja, o čemu svedoči već i sam naslov. Takođe je danas već poznato da ne samo što je reč o glavnom Marksovom otkriću — o poreklu viška vrednosti i o nastanku kapitala, kao i o svim ostalim rezultatima neposrednog procesa proizvodnje — nego se zna i to da ovo poglavlje predstavlja m o s t ka Drugoj knjizi.4 Dodali bismo, već na početku, da je u pitanju veza koju tekst ostvaruje kako s Marksovim učenjem u kasnijoj, zreloj fazi stvaralaštva tako i s prvom fazom.

Uprkos tome, Marks ovaj tekst nije uključio u Prvi tom „Kapitala”, niti su, kao što smo rekli, kasnije to učinili Engels i Kaucki. U prvi mah ta činjenica se javlja kao paradoksalna. Ona se delimično može objasniti Marksovom p r o m e n o m p r v o ­b i t n o g p l a n a „Kapitala”, njegovom poznatom navikom da stalno menja način izlaganja usavršavajući ga, i činjenicom što se kod njega plan istraživanja i plan izlaganja nikada nisu po­klapali. Kao što je poznato, ovo poslednje važi i za one delove Marksovog opusa koji su objavljeni za vreme njegovog života i koje je on sam predavao (ili slao) izdavaču. Sem uključivanja u objašnjenje promene prvobitnog plana „Kapitala”, kao neizostavna se javlja i potreba da se nastanak Šeste glave posmatra kroz g e- n e z u, a ne samo kroz kronologiju Marksovog stvaralaštva. Osim toga, objašnjenju Marksovog rada na ekonomskim problemima u celini, a posebno još neobjašnjenim fazama, veoma dobro služe autentični navodi iz Marksove prepiske, ne samo s Engelsom nego i s prijateljima, izdavačima i sa svima ostalima. Iako je to i do sada činjeno u toku svih razmatranja riznice i zaostavštine osnivača marksizma, čini nam se da ta .pažnja u celini nije bila dovoljna, što ćemo pokušati i da dokažemo.

Potrebno je .poći od nepobitne činjenice da je Šesta glava, koja je pred nama, objavljena 1933. godine, tek povodom 50-go- dišnjice Marksove smrti. Naš prevod sledi ovo izdanje na nemač- kom jeziku (Arhiv Marksa i Engelsa, tora II/V1I, Moskva 1933). Zapravo, Institut Marks-Engels-Lenjin u Moskvi, uporedo

4 N aravno, cclina razm atranja šeste glave neobjavljenog rukopisa u povezanosti kako s prvom fazom M arksovog s tvara laštva tako i s Trećim tomom „K apita la” može pokazati i vezu s ukupnim sistemom M arksovog učenja i metoda. O vde želimo da naglasimo samo to liko da postoji veza koja ide i dalje od Drugog toma. Neposredni navodi sadržine Trećeg toma stoje ćitaocu na raspolaganju u delovim a u kojim a se M arks zad ržava na redosledu izlaganja u narednim knjigama.

IX

s originalnim tekstom iz zaostavŠtine (Nacblass) objavljuje i ruski prevod u Drugom tomu (VII), s kratkim informacijama o pre- vodu i isključivo informativnim uvodom A. Leontijeva.

Poslednje izdanje Šeste glave (Institut marksizma-lenjinizma pri CKKPSS, izd. polit, lit., Moskva 1974) objavljeno je u 49- -om tomu Sabranih dela K. Marksa i F. Engelsa, sa predgovorom koji se odnosi na ceo tom, a koji sadrži i druge rukopise. Poznato nam je da je u junu 1969. u Italiji, kao posebna knjiga, objav­ljena ova glava, u prevodu i s predgovorom Bruna Mafija i u Francuskoj s predgovorom Rogera Dangervillea.5

Nas predgovor nije identičan ni sa jednim od pomenutih, iako se u njemu vodi računa o svemu Što oni sadrže, kao i o svim do sada poznatim komentarima. Naše razmatranje na ovom mestu ima za cilj da odgovori na dva kompleksna pitanja:

1) da odredi vreme i uslove u kojima je rukopis nastao, kao i sve što je tome nastanku prethodilo, i

2) da osvetli značaj razmatranja uzroka promena prvobitnog plana i strukture „Kapitala”. Pri tome se akcenat stavlja na ana­lizu do sada heterogenih gledišta o ovome problemu, odnosno na do danas još neosvetljene uzroke. Drugim rečima, sinteza i rezul­tati ovog razmatranja vode nas ka zaključku i sagledavanju od­govora na pitanje zašto Šesta glava, koja je pred nama, nije ušla ni u jedan od četiri toma, uprkos činjenici što je u njoj reč o fundamentalnim problemima Marksovog sistema učenja, njegovog metoda i pogleda na svet.

Danas je izvesno da Šesta glava predstavlja j e d i n i saču­vani deo rukopisa na kome je Marks radio u periodu od 1863. do 1863. Takođe je sigurno da je Šestu glavu Marks neposredno napisao od jula 1863. godine do juna 1864. godine.

Potrebno je istaći šta je prethodilo pisanju ovoga rukopisa, jer to pomaže razjašnjavanju mesta i značaja svih delova ovoga rukopisa, a posebno šeste glave.

U periodu koji je prethodio pisanju Šeste glave, a koji se u literaturi o genezi marksizma označava kao period od 1861—— 1863, Marks je usredsredio pažnju na prvu od šest zamišljenih knjiga, na knjigu ,,o kapitalu” i posebno na prvom odeljku te knjige, na „kapitalu uopšte”. Poznato je da je u pismu L. Kugel-

5 Rukopis ie objavljen pod naslovom : „II C apitale: Libro I, capitolo V I inedito, R isultati del processo di produzione immediato”, Presentazione, traduzione e note di Bruno M affi. Prima edizione: giugno 1969, „La nuova Italia” Editricc, Firenze. Francusko izdanje „Un chapiter inedit du, C api­ta l’ ” izdato je od strane Union Gćnćrale d’Edioions, 1971.

X

manu (Kugelmann), od 28. decembra 1862. godine, saopštio da će se tnjegov rad zvati „Kapital”, a podnaslov će biti „Kritika poli­tičke ekonomije”, da će rad sadržavati ne razmatranje konkurenci­je i kredita, nego samo onu problematiku koja je u anglosakson­skoj literaturi poznata kao „principi političke ekonomije”. Nakon toga Marks ulazi u narednu fazu pripreme rukopisa za štampu. Tako je bar on posmatrao svoj sopstveni rad. To je period koji je i najznačajniji za probleme koje razmatramo i naziva se perio­dom u kome je nastala t r e ć a v a r i j a n t a „ K a p i t a l a”. (Prva varijanta pada u godine 1857— 1859, a druga u godine 1861— 1863). Bitno je imati u vidu da je Marks još u januaru 1863. u XVIII svesci rukopisa iz perioda 1861— 1863. sastavio planove prvog i trećeg dela „Kapitala”. Odeljak pod nazivom „Proces proizvodnje kapitala”, koji nije ništa drugo nego budući Prvi tom „Kapitala”, Marks je imao nameru da podeli na devet glava, i to: Roba. Novac. 2) Pretvaranje novca u kapital. 3) Apsolutni višak vrednosti. 4) Relativni višak vrednosti. 5) Odnos apsolutnog i relativnog viška vrednosti. 6) Pretvaranje viška vred­nosti u kapital. 7) Rezultat procesa proizvodnje. 8) Teorija viška vrednosti. 9) Teorija o proizvodnom i neproizvodnom radu.

Svakome ko je makar i u glavnim crtama izučavao genezu marksizma jasno je da se po tome planu i odvijao Marksov rad na „Kapitalu” u 1863. godini. U prvom izdanju se Prvi tom sasto­jao iz šest glava koje su se pretvorile u odeljke, dok je peta glava imala dva odeljka. Sačuvano je Marksovo pismo Engelsu od 15. avgusta 1863. -u kome on govori o ovome rukopisu. Međutim, celina toga rukopisa je izgubljena, a izuzetak čini sačuvana „Šesta glava. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje”.

Ostaje još da se objasni odakle potiče naziv „Šesta glava” kada se u gornjem planu od januara 1863. naslov i problematika koju sadrži nalaze označeni kao S e d m a glava. Jedino objašnje­nje se može naći u činjenici da u vreme kada je pisao tu glavu Marks još -nije bio čvrsto odlučio da prvi deo u prvoj glavi po­sebno obradi i izda. Kada je do toga došlo, jasno je da se nume­racija glava pomerila za jedinicu i ranija Sedma glava postala je Šesta.

Inače, ta glava je pisana kao zaključna glava Prvog toma „Kapitala”. O tome uostalom svedoči i njena struktura, kao i ni­vo uopštavanja i -podvlačenja niza obuhvaćenih kategorija, zakoni­tosti i njihove međusobne zavisnosti i uslovljenosti.

Kada se uzmu u obzir sva dosadašnja poznata gledišta o na­stanku Marksovog „Kapitala”, a samim tim i geneza Marksovog

XI

sistema učenja, može se zaključiti da jedan od prvih razloga koji­ma se može objasniti zašto Šesta glava nije ušla ni u jedan od tomova niti u „Teorije o višku vrednosti” jeste promena plana „Kapitala”, odnosno pitanje da li je do nje uopšte došlo. Prva raspoloživa literatura o promeni plana, sem tekstova Engelsa i Kauckog, uglavnom je koncentrisana oko studija Henrika Gros- mana, Fridriha Berensa (Friedrich Behrens) i Romana Rosdolskog (Rosdolsky)6. Kao što je poznato, Berensova i Grosmanova (Grossmann) razmatranja se na prvi pogled isključuju, čak Berens izričito protivreči Grosmanovim stavovima, pa se zbog toga sve donedavna smatralo da se nalaze na dva suprotna pola u ovoj diskusiji. Sasvim sažeto govoreći, ta diskusija se svodi na to da Grosman uglavnom tumači takozvane spoljašnje uzroke i spo- ljašnje promene mesta pojedinih poglavlja u „Kapitalu”. Nasuprot tome, Fridrih Berens ovu promenu tumači unutrašnjom dijalektič­kom vezom i „sazrevanjem” Marksovih gledišta, tako da je, po njegovom mišljenju, Marks tek nakon promene plana „Kapitala” „izgradio svoje delo po strogo naučno-metodičkim gledištima”, koja prema ovom autoru izviru iz „biti materijalističke dijalekti­ke”7. U suštini, a danas je to već poznato, između iBerensovih i Grosmanovih gledišta nema bitne razlike. Grosman je objašnjavao da se Marksovo delo deli prema pojedinim funkcijama industrij­skog kapitala, da je ta podela data sa stanovišta empirije i sa sta­novišta građe koju treba obraditi. Po njemu, Marks je tek kasni­je, 1863, dospeo do toga „da ne uzima kao predmet svoje analize neposredno dani pojavni svet”. Stoga je navodno zadržavanje iz­vornog plana bilo nemoguće.® Istraživanja poslednjih godina po­tvrđuju da su, uprkos prividnoj razlici između Grosmanovih i

* O vde mislimo na poznatu studiju H. Grossmanna, „Plan i me- tod .K ap ita la ’ ”, zatim , na studiju Friedricha Behrensa, „Zur Methode der politischen Okonom ie” i studiju Romana Rosdolskog, „Prilog povijesti na­stajanja M arxova .K apita la ’ ”, u kojima se n e p o s r e d n o govori o ovim problemima. Sem tih studija postoje danas i brojne, šire, u kojima se tretiraju metodološki problemi, i u kojim a su pomenuti posredno ili ne­posredno samo dodirnuti. (O vde mislimo na brojne studije koje sadrže i polemiku instrumentalističkih interpretacija M arksove teorije i ostalih pra- vaca.)

7 V id. R. Rosdolsky, „Prilog povijesti nastajanja M arxova .K apita­la ’ ”, izd. IC „Kom unist”, Beograd 1975, str. 13— 42.

' H. Grossmann, „Die Anderung des Aufbauplans des Marxschen ,K ap ita l’ und ihre Ursachen”, u „A rch iv fiir die Geschichte des Sozialismus una der Arbeiterbewegung”, 1929 (u nas je ova studija poznata po svo­me izdanju koje nosi naslov „Plan i metod ,K ap ita la ’ ”, a koja je đoživela više izdanja; poslednje je npr. izdao BIGZ, Beograd 1974).

XII

Berensovih gledišta, njihova objašnjenja „slična kao jaje jajetu”.9 Tako, na primer, jedan od najboljih poznavalaca Marksovih auten­tičnih rukopisa novoga vremena, Roman Rosdolski, koji je pre­minuo pred početak 70-ih godina, potvrđuje ovu identičnost sle- dećim argumentima:

1) obojica objašnjavaju promenu plana takozvanim spoljaš- njim uzrocima i Marksovim bavljenjem određenim delimičnim područjem;

2) obojica lokalizuju vreme promene plana u godinu 1863, i3) obojica sh vata ju Marksov izvorni plan strukture kao osla­

njanje na vulgarno-ekonomsku metodologiju.Ne ulazeći u detaljniju kritiku B e r e n s o v i h gledišta,

R o s d o l s k i izričito osporava da je on insistirajući na dijalek­tičkom objašnjenju uspeo da ode korak dalje od G r o s m a n a. R o s d o l s k i , uzgredno, samo kroz jednu napomenu, ukazuje na r a z l i k u između G r o s m a n a i B e r e n s a . Po prvome je Marks tek u toku svojih studija procesa reprodukcije — koje su, po njemu, počele 1863 — došao na ideju da mora da „umesto analize empirijski postojećih područja u prvi plan stavi funkciju tvorbe viška vrednosti”. P o B e r e n s u , Marks zahvaljuje za ovu iznenadnu inspiraciju „ponovljenoj kritičkoj raspravi s klasičnom građanskom ekonomijom”, s njenim teorijama viška vrednosti.

Ukazujući na ovu razliku, R o s d o l s k i , u stvari, ospora­va i suštinu argumenata koje iznosi G r o s m a n , kao i onih ko­je im suprotstavlja B e r e n s. Po njemu, „Grundrisse” su dokaz da se Marks problemima reprodukcije bavio još 1858. godine, čime se nedvosmisleno odbacuje G r o s m a n o v a argumenta­cija. Dokazi koje R o s d o l s k i pruža protiv B e r e n s o v i h stanovišta, posebno onoga o Marksovom oslanjanju na vulgarno- -ekonomsku metodologiju, daleko su bleđi. Naime, oni se sastoje u tvrdnji da je Marks ono što je imao reći protiv Smitove i Ri- kardove metodologije već raniie rekao i da se to nalazi takođe u delu „Grundrisse”. Upravo Šesta glava Marksovog „Kapitala”, kao što će čitalac moći i sam da se uveri kroz studij autentičnih Marksovih misli, pruža dokaze da se Marks i u razdoblju od 1863. do 1866. iznova vraća na kritiku Smitovih i Rikardovih gledišta, ali i na kritiku ne samo gledišta klasične građanske ekonomije nego i na kritiku vulgarne građanske ekonomije i sit- noburžoaskih shvatanja.

* R. Rosdolsky, op. cit., str. 37.

XIII

Kada smo ovo rekli, nismo želeli ni jednom iznetom poje- dinošću da izrazimo gledište o saglasnosti i prihvatanju Ber en- s o v i h gledišta u celini. B e r e n s je bio pristalica i sledbenik stavova Đerda L u k a č a (Georgy Lukacs) naročito u prvoj fazi Lukačevog stvaralaštva. Njegovo insistiranje na upravljanju pažnje na uzroke promene plana koji proističu iz Marksovog dijalektič­kog metoda i njegovog razvoja, iako nije pružilo adekvatno objaš­njenje i konačan odgovor, ipak je dragoceno kao ukazivanje na orijentaciju koja tek kroz buduća istraživanja može dati veoma mnogo relevantnih zaključaka, posebno za razvoj metodoloških studija. Upravo Šesta glava Marksovog „Kapitala”, njena struktu­ra, sadržina i metod pružaju novu mogućnost u ostvarenju toga zadatka 'koji danas stoji pred naukom. Iako Šesta glava nije pri­premljena za štampu u Marksovoj redakciji i ne sadrži „poslednju Marksovu snažnu sintezu”10 koju, na primer, ima Prvi tom „Ka­pitala” u obliku u kome je štampan, može se reći da svaki ode- ljak šeste glave predstavlja visok teorijski nivo uopštavanja i ne odudara ni jednim svojim delom od onoga što se inače zove stan­dardom u ekonomskoj nauci koji je Marks postavio svojim opu­som, posebno „Kapitalom”.

U vezi s našim daljim tretiranjem promene izvornog plana „Kapitala” i napuštanja prvog plana veoma su značajna razmatra­nja R o s d o l s k o g , koji uzima u obzir sve dosada poznato iz autentičnih Marksovih i Engelsovih studija, odnosno izbora koji je učinio Kaucki. Kao što je moguće zaključiti iz našeg dosadaš­njeg razmatranja, naročito su informativna njegova izlaganja o to­me kako je promena plana do sada tumačena, odnosno kakvi su G r o s m a n o v i i B e r e n s o v i pokušaji toga objašnje­nja (vid. naročito strane 1—42 i 62—75. pomenute studije). Me­đutim, uprkos detaljnom i veoma brižljivom ispitivanju i uprkos uporednoj analizi kako prve tako i druge dispozicije „Knjige o .Kapitalu’ ”, i uprkos tome što cela studija nosi naslov „Prilog povijesti nastajanja Marxova .Kapitala’ ” — pa bi bilo logično očeki­vati da se u njoj može naći objašnjenje zašto šesta glava Markso­vog „Kapitala” nije ušla ni u jedan od tomova — može se reći da dve knjige ove studije ne sadrže nijednu rečenicu, nijednu mi­sao u kojoj se neposredno čak i samo pominje šesta glava koja je ovde predmet našeg razmatranja. Osim toga, i drugi veoma poznati i merodavni istraživači istorije nastanka Marksovog ,,Ka­

10 Vid. B. M affi: Predgovor citiranom izdanju neobjavljenog ruko­pisa Šeste glave, u italijanskom prevodu.

XIV

pitala”, kao što smo već na početku naglasili, ne pružaju nikakav neposredan odgovor na pitanje zašto je dosadašnja sudbina ovog Marksovog rukopisa bila takva kakvu je danas sagledavamo. Ov­de, pre svega, mislimo na značajna istraživanja takođe rano pre­minulog istraživača riznice marksizma i posebno nastanka Markso­vog „Kapitala” Valtera Tuhšerera (W a l t e r T u c h s c h e e - r er ) i njegovo posthumno publikovano delo pod naslovom: „Be- vor das ,Kapital’ entstand” („Pre no što je nastao ,Kapital’ ”), izd. A. V. Berlin, 1968.

Međutim, komparativnom analizom dispozicije koju sadrži studija R o s d o l s k o g , odnosno dispozicija I i III odeljka „Knjige o ,Kapitalu’ ” u januaru 1863, koju je objavio K a u c k i i na koju se R o s d o l s k i poziva, i sadržaja Šeste glave Mark­sovog „Kapitala”, koji stoji čitaocu na raspolaganju u ovoj knjizi, moguće je naći n e p o s r e d n o naslove odeljaka koji se podu­daraju.11 Prva od pomenutih dispozicija glasi:

„Prvi odjeljak » P r o i z v o d n i p r o c e s k a p i t a l a ’ podijeliti ovako:

1. Uvod. Roba. Novac.2. Preobražaj novca u kapital.3. Apsolutni višak vrijednosti, a) Proces rada i proces oplod­

nje kapitala; b) konstantni kapital i varijabilni kapital; c) apso­lutni višak vrijednosti; d) borba za normalni radni dan; e) isto­vremeni radni dani (masa istovremeno zaposlenih radnika). Iznos viška vrijednosti i stopa viška vrijednosti (veličina i visina).

4. Relativni višak vrijednosti, a) Jednostavna kooperacija, b) podjela rada, c) mašinerija itd.

5. Kombinacija apsolutnog i relativnog viška vrijednosti. Od­nosi (proizvodnja) između najamnog rada i viška vrijednosti. For­malno i realno podređivanje rada kapitalu. Proizvodnost kapitala. Proizvodni i neproizvodni rad.

6. Ponovni preobražaj viška vrijednosti u kapital. Prvobitna akumulacija. Wakefieldova teorija kolonija.

7. Rezultati proizvodnog procesa.(Pod 6 ili pod 7 može biti prikazan change u pojavi law

of appropriation).8. Teorije o višku vrijednosti.9. Teorije o proizvodnom i neproizvodnom radu.”

11 O vde se ponovo poređenja radi c itira dispozicija prem a Ros- dolskom.

XV

Sara sadržaj Šeste glave sa svojim naslovima i podnaslo­vima pokazuje doslovno vezu s prvom dispozicijom, što je vid­ljivo iz neposrednog teksta sadržaja:

Šesta glava:1. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje.2. Kapitalistička proizvodnja kao proizvodnja viška vred­

nosti.a. Formalno podređenje (subsumcija) rada kapitalub. Realno potčinjavanje rada kapitalu ili specifičnost kapi­

talističkog načina proizvodnjec. Dopuna o formalnom potčinjavanju rada kapitalud. Proizvodni i neproizvodni rade. Bruto i neto-proizvodf. Mistifikacija kapitala etc.3. Kapitalistička proizvodnja je proizvodnja i reprodukcija

specifično kapitalističkog proizvodnog odnosa.4. Robe kao proizvod kapitala.Već i analiza, u kojoj bi se zadržalo na poređenju „spoljaš-

njeg” poređenja naslova prve dispozicije i razrađenog sadržaja Šeste glave, dovela bi do zaključka da Šesta glava neobjavljenog rukopisa koji nije ušao u „Kapital” p r e d s t a v l j a t e m e l j ­nu i s u š t i n s k u r a z r a d u p r o b l e m a k o j i su b i l i n a z n a č e n i u p r v o j d i s p o z i c i j i . (Bez obzira na aspekte iz kojih se analiziraju pojave, veza se nužno uspostavlja. Posebno je uočljivo mesto Šeste glave, a o čemu smo već napred govorili. Na ovom mestu ponovno isticanje ima za cilj da prikaže odsustvo ovog zapažanja u studiji Rosdolskog.) Čudnovato je da R o s d o l s k i to ne pominje, kao Što i u studiji čijim se samim imenom kaže da govori o istoriji nastanka „Kapitala” ne ukazuje na postojanje Šeste glave koja nije o b j a v l j e n a i koja znači deo realizacije strukture sadržane u prvoj dispoziciji. Ovde ponovo podsećamo da je Šesta glava prvi put objavljena 1933. godine, a da se studija R o s d o l s k o g pojavljuje mnogo kasnije. Istina, može se govoriti da R o s d o l s k i pretpostavlja da se među još neobjavljenim delovima Marksovog drugog ruko­pisa „Kapitala”, kako sam kaže — „onim iz 1861— 1863”, nalazi i sve ono što će budući istraživači videti kao problem za identifikovanje i određivanje mesta i značaja u genezi mark­sizma. Rosdolski za drugi rukopis „Kapitala”, o kojem smo go­vorili, kaže sledeće: „ . . . vrlo važni dijelovi toga rukopisa još

XVI

uvijek nestrpljivo očekuju svoje objavljivanje15, . . . (u fusnoti stoji doslovno: „Kao što je poznato, Kautsky se (isto vrijedi i za novo izdanje ,Theorien’) ograničio samo na objavljivanje dijela rukopisa koji govori o ,Theorien iiber den Mehrwert’. A ostatak bi, kako se može zaključiti iz Engelsovih i Kautskijevih podataka („Das Kapital”, II, str. 4; Kautskijevo izdanje „Theorien”, I, str. XII—XIII), vjerojatno ispunilo preko 1000 stranica.”).”

Ukratko, iako R o s d o l s k i u studiji u kojoj se posredno ne pominje Šesta glava ne daje neposredan odgovor o njenom mestu u genezi marksizma, problematika koja se tom njegovom studijom iznosi na svetlost dana pruža dokaze i oslonce za našu pretpostavku k a k o je Marks ostvario razradu označenih tema koje sadrži prva dispozicija i koju čitalac može da prati na sledećim stranicama. Potrebno je zadržati se i na tezi prema kojoj se promena plana Marksovog „Kapitala”, a možda i objašnjenje zašto Šesta glava Prvog toma „Kapitala”, o kojoj govorimo, nije ušla ni u jedan tom, vidi u Marksovoj misli koju je podvukao u pogovoru „Kapitalu” i koju je i Engels kasnije često isticao, naime da se Marksov metod istraživanja i metod izlaganja nikad ne poklapaju. Ova teza je tačna i ona se može sagledati i iz cele geneze Marksovog sistema učenja. Poznato je da je Marks sve obimne i brojne sveske koje sačinjavaju „Grundrisse . . .” pisao zbog toga da „stvari sebi objasni”. Prema tome je i logičan i osnovan zaključak koji savremeni metodolozi, marksisti i markso- lozi, izvlače identifikujući to Marksovo delo s njegovom naučnom laboratorij om.12 Osim toga, činjenica je i to da je Marks često, usavršavajući svoje napise, menjao redosled kojim se nižu sadr- žina, poglavlja i potpoglavlja njegovog dela. U potvrdu ovoga može izvanredno dobro poslužiti i tekst šeste glave n e o b j a v ­l j e n o g rukopisa koji je pred nama. Ovu Marksovu osobinu veoma je dobro poznavao Engels i na nju više puta ukazivao. Tako, na primer, kada govori o mladim novinarima i o njihovoj ulozi u borbi za pobedu naprednih ideja, kad govori o potrebi da oni treba prethodno da steknu temeljito obrazovanje iz niza disciplina od kojih je jedna i politička ekonomija, Engels upućuje na Marksov primer rečima: „Kad bi ta gospoda znala kako za Marksa nikad ništa nije bilo d o v o l j n o d o b r o što je

12 K . M arx, „Grundrisse der K ritik der Politischen O konom ie” (Ro- hentwurf) 1857— 1858, Dietz Verlag, Berlin 1953 (posebno V orw ort), str. V II— X V I i Foundations o f the Critique o f Political Econom y, posebno by M artin Nicolaus, pp. 1— 63, London 1973 (Ed.: Q uintin Hoare, „New L eft R eview ’’).

XVII

trebao da pruži radničkoj klasi.. .”13 Kao što je poznato, Marks je pisao ceo „Kapital”, pa prema tome i Šestu glavu neobjavlje­nog rukopisa, da bi radničkoj klasi pokazao kakav je njen položaj i da bi -joj izložio zaključke koji na osnovu otkrića koje sadrži „Kapital” ukazuju na to šta valja činiti da se taj položaj izmeni. Onaj ko je stvaralac društvenog bogatstva, onaj kome pripada primarna uloga na tome planu, nalazi se u podjarmljenom polo­žaju. Radnik treba da bude glavni faktor privrednog i društvenog razvoja, jer je takva i njegova stvarna uloga. Kapitalističkim produkcionim odnosima stvari su postavljene na glavu, u tim odnosima mrtvi rad gospodari živim radom itd.

Nesumnjiva je zasluga Romana R o s d o l s k o g što je pokrenuo sva ova pitanja, š-to je konstatovao istinski „maćehinski odnos” prema metodu u marksizmu koji postoji već vrlo dugo i koji je posledica, kao što je poznato, vrlo složenih Okolnosti u društvu, i u stanju nauke. Takođe je značajno i njegovo veoma stimulativno pokretanje pitanja o uzrocima: 1) izmene izvornog plana Marksovog „Kapitala” i 2) činjenica koje su dovele do razlike između Marksovog metoda istraživanja i metoda izlaganja (a koje R o s d o l s k i razmatra samo u vezi s izmenom prvobitnog plana Marksovog „Kapitala”), i gledišta kojima se do sad ova promena objašnjavala. Sve ovo je u tesnoj vezi s našom temom o kojoj raspravljamo i s tekstom koji je pred nama. Zbog toga je već i u okvirima koji nam stoje na raspolaganju nužno naglasiti da je, uz ovaj doprinos, R o s d o l s k i u svojoj studiji zapao i u zablude, odnosno objašnjenja koja nisu prihvatljiva. Naime, po ovom autoru, već kada je pravio prvi plan, izvorni plan „Kapitala” i, štaviše, kad je radio na njegovoj realizaciji, Marks je navodno znao da je ceo taj posao privremenog -karak­tera, odnosno da je u pitanju prolazna, iako neophodna faza u njegovom istraživanju.14 Međutim, prvobitni plan „Kapitala” n e mo ž e se p o s m a t r a t i k a o „ r a d n i mo d e 1”. Kao argument je moguće navesti Marksov Uvod za „Prilog kritici političke ekonomije” u kome on pokazuje, kao što je poznato, r e d o s l e d kojim posmatra građansku ekonomiju, odnosno njen sistem.15 Danas je već jasno da se promena izvornog plana „Kapi-

“ Engels u pismu K . Smitu, 5. avgusta 1890.14 R. Rosdofsky, op. cit.15 V id .: K . M arks, „U vod u kritiku političke ekonomije”, uz studiju

„Prilog kritici političke ekonomije”, „K ultura”, Beograd 1969, str. 207 —241.

XVIII

tala” može tumačiti samo potrebom 'koja je proistekla iz p r o ­c e s a M a r k s o v o g i s t r a ž i v a n j a . Posebni momenti u istraživanju vodili su Marksa ka odluci da izmeni svoj prvobitni plan. Tačno poznavanje motiva i uzroka promene plana dovelo bi do raščišćavanja, na današnjem stupnju razvoja metoda i teo­rije, do jasnog sagledavanja o d n o s a procesa istraživanja i pro­cesa izlaganja. Rešenje ovog problema značajno bi i znatno uticalo na to da sva istraživanja krenu bržim tempom. Ako se ima u vidu u poslednje vreme u svetskoj literaturi toliko puta ponov­ljena konstatacija o i n s u f i c i j e n c i j i razvoja metoda i ako se uporedi njegova nedovoljna razvijenost s potrebama koje stoje pred različitim podsistemima nauke, moguće je utvrditi značaj problema.

Prihvatiti ili ne složiti se sa stanovištem da je prvobitni plan Marksovog „Kapitala” bio prolazna faza za 'koju je Marks unapred znao da će je napustiti, ili deo njegove dijalektike, posebno dijalektike apstraktnog i konkretnog itd., znači prihvatiti ili odbaciti ona stanovišta u kojima se ponavljaju stare ili ističu nove kontroverzije u vezi s Marksovim sistemom učenja. Tako, na primer, pomenuta Marksova napomena o redosledu kojim će tretirati sistem građanske ekonomije16 daje danas priliku Markso­vim 'kritičarima za nova uočavanja nedostataka. Pri prelazu od prvog plana „Kapitala” na drugi izostala su razmatranja države, međunarodne trgovine, svetskog tržišta.17 Reklo bi se kao da Marks i marksizam o tim problemima nisu imali ili nemaju šta da kažu.18 Takođe se oko pitanja napuštanja prvog plana „Kapitala” grupišu i sva današnja brojna heterogena gledišta o poznatoj „klasičnoj” kontroverziji između Prvog i Trećeg toma „Kapitala”, koju je još „građanski Marks” — Bem-Baverk (Behm-Bewerk)

14 O ovoj M arksovoj podeli v id . detaljn ije u M arksovom pismu La- salu od 22. februara 1858 . (C itirano prem a K . M arks, „Briefe iiber ,Zur K ritik der Politischen Okonom ie’ ”, D ietz V erlag, Berlin 197 1 , S. 213 i 214.)

j7 Od M arksovih kritičara, iz posebnog ugla posm atranja, osobito je značajan danas Paul M attick, sa svojim brojnim studijam a. V id., na prim er, njegovu poznatu studiju „M arx und K eynes”, Frankfurt/M ain und W ien 1971.

“ Danas već postoje i studije u kojim a su opovrgnuta ova glediš­ta, i to s metodološkog stanovišta. Još je Rosdolski u pom enutoj, c itiranoj studiji ukazivao na nctačnosti ovih kritika. D etaljnije vid ., na prim er, i opovrgavan ja: Frederich Eberle, „Bemerkungen zum Erklarungsanspruch der M arxschen Theorie” u zborniku „Aspekte der Marxschcn Theo- rie”, 1, Suhrkam p Verlag, 1973. S. 363— 386.

XIX

davno istakao. Kao što je nekada Rudolf Hilferding pobijao ovu navodnu protivrečnost, tako i danas upravo oko promene prvobitnog plana Marksovog „Kapitala” nastaju nove kontrover­zije, ali i nova teorijskodcritička razmatranja u vezi s metodom i teorijom. Ona i nisu ništa drugo nego dalji razvoj marksizma koji se tokom cele svoje geneze razvijao upravo na teorijsko- -kritičkoj analizi, na opovrgavanju neodrživih kritičkih primedbi upućenih Marksovom sistemu. Kontroverzije oko promene plana Marksovog „Kapitala” razvijaju se i ponekad se samo graniče, a ponekad i neposredno zadiru u pitanje apstraktnog i konkret­nog u Marksovom „Kapitalu”. Današnjem istraživaču stoji na raspolaganju već niz međusobno kontradiktornih studija, a, isto tako, i onih koje su među sobom komplementarne, a koje govore, na primer, o tome da li je Prvi tom Marksovog „Kapitala” samo apstraktni model koji je Marks (na primer, kasnije) napustio, a Treći tom analiza i sinteza na temelju konkretne stvarnosti. Ovakva gledišta nisu ništa drugo nego v a r i j a n t e pomenute stare kontroverzije između Prvog i Trećeg toma „Kapitala”. Na pozicije onih protagonista koji se zalažu za ove stavove padaju često i veoma dobri poznavaoci Marksovog sistema, a posebno mnogi marksolozi. Voljno ili nevoljno prihvatanje tih stavova vodi ka priznanju o raspadu Marksovog sistema učenja koji je bio i ostao, kako su to Marks i Engels više puta isticali, celina — „umetnička celina”. Devijacije od Marksovog metoda u svim tim raspravama nastoje pretpostaviti tzv. „logički model” stav­ljanju društveno-ekonomskih kategorija u istorijske okvire. Među protagonistima ovih shvatanja treba posebno istaći rezultate istra ■ živanja Ronalda Mika (Meek). Sve ovo ne samo da su posebne teme iz okvira još nerazrađenog metoda kome su i marksisti, kao što smo već naglasili, poklanjali nedovoljnu pažnju, nego pred­stavljaju i teme koje zahtevaju da im se obrati pažnja ukoliko se želi da ostvari onakva uloga nauke kakva joj danas pripada. U našoj naučno-stručnoj literaturi sve ove kontroverzije nisu bile predmet posebne pažnje, uprkos postojanju pravaca, u studijama različitih domena, u kojima se težilo ka „logičnom” modelu u istraživanju a potpuno se zanemarivali društveno-ekonomski uslovi u kojima se istraživanje vrši. Neadekvatnost tzv. „logičnih” mo­dela, ma kako oni bili konstruisani, pokazuje se nekada pre, a nekada kasnije, no izvesno je da se uvek ispoljava. Kao posle- dica takvih shvatanja javljaju se modeli privrednog i društvenog razvoja „bez delovanja zakona vrednosti”, uz isticanje da je sam pojam „vrednost” suvišan i da savremena „metodologija i tehnika

XX

istraživanja”, svodeći sve na cene, uspešno uspeva da odgovori na složena pitanja npr. privrednog razvoja.

Ističući ovo, smatramo da smo odabrali put da čitaocu nared­nih stranica kažemo, na način koji nije ni uopšten, ni lišen veze sa sadašnjim kretanjima u teoriji, posebno o značaju Markso- vih gledišta i celog sistema koji sadrži Šesta glava. U protivnom bi svi argumenti kojima bi se podvlačio značaj Šeste glave bili deskripcija i olako prelaženje preko njene važnosti. Već sam redosled kojim Marks razvija svoju analizu pokazuje ono naj­hitnije u njegovom metodu i teoriji, a to je: kapitalistička proiz­vodnja kao proizvodnja viška vrednosti, formalno podređenje rada kapitalu, realno potčinjavanje rada kapitalu, proizvodni i ne­proizvodni rad, bruto i neto-proizvod, mistifikacija kapitala itd. Tako Šesta glava još jednom potvrđuje da se sve karakteristične crte Marksovog metoda najjasnije uočavaju baš u „Kapitalu”, i još nešto: ona pokazuje istovremeno i nastanak toga metoda, pokazujući nastanak i razvoj pojedinih kategorija, „dijalektiku apstraktnog i konkretnog” kod Marksa. Upravo Marksova upozo­renja o potrebi menjanja mesta nekih delova rukopisa, koja u ovom izdanju ostavljamo na onim mestima na koja ih je sam Marks stavio, pokazuju da je Marks tokom istraživanja dolazio na pomisao o tome koji bi način izlaganja bio najbolji. U t o k u s a m o g i s t r a ž i v a n j a Marks ukazuje na optimalni put •kojim treba izlaganje da ide, a l i p r i to m n e m e n j a p u t s v o g i s t r a ž i v a n j a .

U vreme nastanka Šeste glave (period 1863— 1864) Marks je već imao za sobom „najbolje godine” svoga plodonosnog istra­živačkog i mukotrpnog rada. On je bio završio „Grundrisse” i „Prilog kritici političke ekonomije”. Neposredno posle ra­da na rukopisu šeste glave održao je predavanje na dva za- sedanja Generalnog saveta Prve internacionale, 20. i 27. ju­na 1965. godine. Zapravo, tačnije, rad na šestoj glavi se deli- mično poklapa s vremenom u kome je nastao Marksov rad, danas poznat pod naslovom „Najamnina, cena i profit”, do koga je došlo povodom pitanja oveniste Džona Vestona (John Wes­ton).19 Biće od posebnog interesa, i za pažljivog čitaoca, i za onoga

” 9 v aj svoj rad je, kao što je poznato, M arks pročitao na engle­skom jeziku 20. i 27. juna 1865, na zasedanju Generalnog saveta P rve in­ternacionale. Rad je p rvi put štampan na engleskom jeziku u Londonu 1898, a list „Neue Zeit”, na nemačkom jez/iku, u periodu 189 7 — 1898. N a­kon toga rad je publikovan u mnogim krajevim a sveta na raznim jezicima. U nas je takođe već doživco više izdanja.

XXI

ko studira Marksov sistem učenja, i za onoga ko istraživačkim radom želi da uzme učešća u rešenju i rešavanju otvorenih pi­tanja oko daljeg razvoja metoda, da uporedi rezultate Marksovih istraživanja iznetih u ovom pomenutom izlaganju o najamnini, ceni i profitu i onima koje sadrži Šesta glava. Celinom svojih rezultata Šesta glava predstavlja veće bogatstvo problema uključenih u razmatranje, viši nivo apstrakcije i, sigurno, viši stepen teorijsko- -metodološkog razmatranja istih problema koje nalazimo i u prvom radu. Ne upuštajući se ovom prilikom detaljnije u takvu komparativnu analizu, koja ima smisla i za kojom postoji po­treba, nužno je zadržati se na jednoj kategoriji, kategoriji „vred­nost rada, cena rada, odnosno vrednost radne snage i visina najamnine”. Bez obzira na termin „vrednost rada i cena rada”, koja postoji na stranicama Šeste glave, Marks implicitno pod vrednošću ili cenom rada podrazumeva vrednost, odnosno cenu radne snage. Uprkos činjenici što su termini prisutni, očigledno je da Marks na stranicama Šeste glave, i to veoma opširno, misli, kao uostalom što i kaže u Prvom tomu „Kapitala”, da je, u stvari, posredi vrednost radne snage koja je određena vred­nošću životnih namirnica nužnih za reprodukciju radne snage radnika i radne snage njegovog potomstva. Isto tako Marks i o najamnom radu u Šestoj glavi, kao i u rukopisu „Najamnina, cena i profit”, govori o istorijskom obliku rada. Najamnina je samo plaćeni d e o rada koji je radnik u toku dana obavio, a drugi deo ostaje kao neplaćeni rad, i iz toga dela koji prisvaja kapitalist nastaje višak vrednosti. Ono što je Marks doslovno rekao u „Najamnini, ceni i profitu” objašnjava upotrebu termina „vrednost rada i cena rada” na narednim stranicama. Radi izbe- gavanja svake dileme ili nesporazuma koji 'bi mogli dovesti i do nagađanja o periodu nastanka ove neobjavljene glave ili slično, potrebno je umesto objašnjenja podsetiti čitaoca na razloge kojima Marks objašnjava upotrebu ovih termina. Marks najpre kaže:

„ V r e d n o s t i l i c e n a r a d n e s n a g e poprima spoljašnji izgled c e n e i l i v r e d n o s t i s a m o g a r ada, iako strogo govoreći izraz ,vrednost ili cena rada’ nema nikakvog smisla” . . . i dalje: , , . . . ako budem upotrebljavao, u nastavku, izraz ,v r e d n o s t r a d a ’, to će biti samo kao uobičajeni ter­min za » v r e d n o s t r a d n e s n a g e ’ ”.20

” U radu „Najam nina, cena i p ro fit” M arks o ovome govori u okviru odeljka koji upravo nosi naslov „Vrednost rada” (odeljak 9).

XXII

Vreme nastanka Šeste glave je bilo istovremeno i doba kada se rađala Prva intemacionala (ista godina, tj. septembar 1864), doba koje je zahtevalo ogroman teorijski rad ali i praktično usme- ravanje. Marksa u to vreme razdiru težnje da izvrši i jedno i drugo, iako on, budno prateći rad Internacionale, Često naglašava da je mnogo važnije da istraje u završavanju započetog teorijskog opusa. Tesna saradnja s Engelsom koju sagledavamo kroz pre­pisku iz toga perioda to najbolje potvrđuje. Istovremeno je to period u kome sazrevaju rezultati ukupnih dotadašnjih njegovih napora na istraživačkom planu; malo vremena deli neobjav­ljeni rukopis Šeste glave od pojave konačne verzije Prvog toma „Kapitala” (1867).

Danas je jasno da je u to vreme već bila gotova i celina koncepcije koju sadrže sva tri toma „Kapitala”. Međutim, i po­red činjenice što danas to potvrđuju i ranije nepoznati i neobjav­ljeni Marksovi rukopisi koji se sukcesivno pojavljuju, ipak i dan- -danas postoje kontroverzije o tome pitanju. Kad je završio Prvi tom „Kapitala”, Marksu su bili poznati rezultati istraživanja koje sadrži Treći tom. Z n a č a j Šeste glave neobjavljenog rukopisa „Kapitala” vidimo u tome što ona to još jednom i z r i č i t o do­k a z u j e , što to na narednim stranicama sam Marks kaže objaš­njavajući nam i neposredno i s v o j i me t o d i s t r a ž i v a n j a i s v o j m e t o d i z l a g a n j a .

Vršeći izbor problema na koje bi trebalo podsetiti čitaoca pre nego što pređe na čitanje šeste glave neobjavljenog ruko­pisa, ne upuštamo se u pretpostavke zašto Marks nije uključio i celinu ovoga rukopisa u Prvi tom, odnosno zašto to nisu učinili ni Engels ni Kaucki. Razlog tome je što nijednu od tih pretpo­stavki koje se inače pominju u vezi sa Šestom glavom21 ne sma­tramo dovoljno osnovanom. Smatramo, međutim, da nije bez in­teresa navesti do sada poznata nagađanja o tome.22 Jedna mo­gućnost se vidi u tome da je Marks nakon promene izvornog plana možda imao neku određenu nameru s ovim rukopisom: da ga, eventualno, štampa kao poseban odeljak, ili kao deo Druge knjige, ili da je Engels mislio da Prva knjiga ne trpi dodatke, ili čak da je zaboravio na ovaj rukopis („on je jednostavno izmakao njegovoj zaista budnoj pažnji u teškom poslu oko traženja i

21 O vde mislimo na posredne navode koje sadrži studija R. Rosdol- skog, kao i citirani predgovor italijanskom prevodu ove glave.

“ V id. B. M affi, op. cit.

XXIII

spremanja rukopisa Drugog i Trećeg toma i plana za izdavanje Četvrtog toma”). S tim <u vezi je i činjenica: u Šestoj glavi ne­objavljenog rukopisa se u nekim delovima u veoma sažetom ob­liku, ali zato veoma o š t r o , postavlja pitanje kapital-odnosa i naročito reljefno prikazuje potčinjavanje rada kapitalu kao i sve specifičnosti kapitalističkog proizvodnog odnosa. Može li se po­staviti pitanje da je Marks zbog toga odložio izdavanje ove sve­ske, imajući u vidu tadašnje društvene prilike, političke okolno­sti, odnos prema njemu i, ne na poslednjem mestu, tzv. realne uslove u vezi s izdavanjem rukopisa. Prepiska između Marksa i Engelsa — posebno „Pisma o »Kapitalu’ ”, zatim „prepiska os­nivača marksizma sa trećim licima” — obiluje podacima da su sve ove mogućnosti takve da dolaze u obzir. Asocijacija nas, na pri­mer, vodi na poznato Marksovo pismo Jozefu Vajdemaru (Jo­seph Weydemeyer)23 u kome Marks upravo razlaže, tačku po tački, kako misli političku ekonomiju da podeli u šest knjiga (kao što smo već napomenuli: „Kapital, zemljišna svojina, najamni rad; država, spoljna trgovina, svetsko tržište”). Govoreći o prvoj knjizi čiji je predmet k a p i t a l , Marks pominje da se ona sa­stoji iz četiri odeljka. Tom prilikom izričito kaže da će deo ,,o ,Kapitalu’ z a d r ž a t i , dok opet ne stanem na noge”. Pre toga kaže prijatelju: „Ti shvataš p o l i t i č k e razloge . . .”.

Zbog ovoga smo i istakli da je i u prepisci, koja je uprkos dosadašnjim izučavanjima nedovoljno proučena, moguće naći mno­go dragocenih razjašnjenja ne samo činjenica nego i uzroka koji su uticali na genezu marksizma, tj. naročito na redosled publiko- vanja pojedinih rukopisa, pa čak, možda, i na metod izlaganja. Ne jednom, nego više puta Marks se žali prijateljima da rezultate do kojih je došao mora modifikovati ili se pitati ,/koji bi izdavač to objavio”?

S ovom asocijacijom je u vezi i naredna koja nas vodi Mark- sovoj oceni opreznosti koju zapaža kod vulgarnih ekonomista, za koje kaže da uvek shvataju koliko je opasno ulaziti u to is­pitivanje koje pokazuje odakle nastaje, odakle potiče višak vred­nosti.

Smatrajući da se istraživanje Marksovog metoda, i izlaganja i istraživanja, treba da kreće po putu koji je oslobođen svih pre­preka koje su se u dosadašnjoj praksi javljale u vidu biograf-

“ M arx an Joseph W cydem eyer in Milwaukee, 1. Februar 1859. C iti­rano prem a: K a rl M arx, „Briefe iiber ,Zur K ritik der Polilischen O kono- mie’ ”, Dietz Vcrlag, Berlin 19/1, S. 225, 226.

XXIV

skill podataka koji su služili kao neka vrsta zamene za suštinsko objašnjenje otvorenih pitanja, ne želimo da dalje isključivo ni­žemo druge momente iz Marksova života koji su i te kako uticali i na njegov rad (progonstva, slabo zdravstveno stanje, poznati dugovi, bolesti u porodici, smrti dece itd.). Ne želimo, stoga, što je nemoguće inače relevantnom biografijom osnivača marksiz­ma, koja i dan-danas može biti obogaćena novim detaljima,24 od­govoriti potrebi za dubljim proučavanjem dijalektike Marksovog fundamentalnog i za metod enciklopedijskog dela „Kapitala”, u kome su sadržana sva ona pitanja o kojima piše i u neobjavlje­nom rukopisu Šeste glave.

Proučavanjem Šeste glave, kaže B. Mafi, ruše se mnogi mi­tovi građanskog društva, građanskog shvatanja, zapravo pogleda na svet ne samo vladajuće klase u kapitalističkom društvu Mark­sovog vremena nego i pogleda na svet koji i danas postoji u onim delovima sveta u kojima je kapitalizam ušao u svoju zrelu fazu. Smatrajući to i osnovnim doprinosom koji ovaj autor daje uvo­deći italijanskog čitaoca u najosnovnije u Marksovom učenju, po­kušali smo da za našeg čitaoca kratko označimo kakve su to pro- mene u pitanju.25 Reč je o mogućnosti koje Marksova analiza i sinteza na narednim stranicama pružaju da se shvate upravo ona pitanja koja i dan-danas imaju izvanredno aktuelan znčaj. Sva se ona nalaze u Marksovoj teoriji radne vrednosti čije delove, tako reljefno prikazane, nalazimo na narednim stranicama. Već smo naglasili da ovaj Marksov rukopis naoružava u polemici pro­tiv svih shvatanja kojima se odbacuju Marksov zakon vrednosti i njegovo delovanje u celini, ili kojima se prima „marksizam bez zakona vrednosti”, tj. bez srži, bez biti celog sistema Marksovog učenja. Međutim, podrobnije razmatranje pojedinih problema i kategorija još neposrednije osvetljava smisao i korist koju danas pružaju Marksova shvatanja na sledećim stranicama. Marksovo

M Sve radne proslave jubileja određenih datum a iz ž ivo ta i rada osnivača marksizm a u svetu uvek imaju kao rezultat i po koje zrnce novo- otkrivenoga i do tada nepoznatog iz ž ivo ta M arksa i Engelsa. O vo je moguće zaključiti i nakon proučavan ja brojnih do sada publikovanih biografija iz pera bilo saborca, bilo p rija .e lja ili drugih poznatih istra­živača ž ivo ta i dela osnivača marksizm a.

U ovome se slažu brojni istraživači k o ji rade na ovom planu. V id. o tome detaljn ije: „U vod ” (F. Eberle, citirano u Zborniku rad ova, str. 7— 21), kao i E. V . Iljenkov, „D ijalektika apstraktnog a konkretnog u M arksovom .K apitalu ’ ” , IC „Kom unist”, Beograd 1975. O va studija, koja stoji na raspolaganju našem Čitaocu, po našem mišljenju, posebno stimuliše na ostvarenje ovoga zadatka.

XXV

objašnjenje fetiškog karaktera robe, koje je nastalo zbog toga da bi Marks bolje objasnio fetiaki karakter novca, upotpunjeno je na ovom mestu.

Poimanje suštine Marksove analize fetiškog karaktera robe postaje, sadržinom narednih stranica, ne samo daleko olakšano nego se na ovom mestu, celinom Šeste glave, daju i novi opšir­niji Marksovi stavovi o ukupnosti proizvodnog odnosa čija je karakteristika fetiški karakter robe. Brojne rasprave poznate pod sažeto označenim nazivom teorije otuđenja i razotuđenja, u mark­sizmu kao celini, dobij a ju ovim nove sveže sokove i, najzad, sa­gledava se i njihov pravi smisao.26 Takođe je sada moguće jasnije sagledati i odnos ranih radova prema „Kapitalu”, razmatran baš s gledišta kako je Marks prilazio — otuđenju i postvarenju u „Ekonomsko-filosofskim rukopisima” iz 1848, kako je prilazio tome u delu „Grundrisse” 1857— 1858, a kako je posmatrao taj proces i njegovo prevazilaženje u „Kapitalu”.

Pojam kapitala i Marksovo razračunavanje, na narednim stranicama, sa tada i do tada vladajućim gledištima, prikazuje nam „kapital” kao društveni odnos, kapital koji samo u dodiru sa živom radnom snagom stvara novu vrednost, „'kapital koji pro­izvodi . . .”, ali Marks pokazuje „kako i kapital biva proizveden”.

Dok se ovi redovi čitaju, nameće se neodoljivom snagom utisak kao da Marks piše sve ono što je nužno reći u savreme- nim polemikama oko pojma kapitala. Marks ovde kao i kod drugih kategorija koje sadrži šesta glava a n t i c i p i r a odgo­vore koje treba dati u današnjoj teorijsko-kritiokoj analizi savre- mene građanske ekonomije.27

Ova anticipacija vredi i za Marksovu analizu o proizvodnom i neproizvodnom radu koju sadrži ova sveska. Može se reći ne samo to da je ta analiza potpunija (po obimu) od one koju sadrži Prvi tom „Kapitala”, posebno XIV glava i „Teorije o višku vrednosti”, nego je to i p o t p u n a , z a o k r u g l j e n a ana l i -

i4 Vid., na .primer, Predgovor F. Oelssnera pomenupoj studiji W.Tuchscheerera „Bevor ,Das K ap ita l’ entstand”, kao i studiju I. Fetschera

pod naslovom „K arl M arx una der Marxismus Von der Pilosophie des Proletariats zur proletarischen W eltanschauung”, Miinchen 1973.

11 O vde se misli na polemiku, na primer, između neoklasične i kem- bričke škole o pojmu kapitala koja je u nedavnom razdoblju dom inirala u ekonomskoj teoriji, zatim na diskusije o teoriji produkeione funkciie i slično. (Vidi detaljnije o ovome naš prilog i diskusiju na 9kupu „M arks i savremenost 1975”, Zbornik radova u izdanju Instituta za međunarodni radnički pokret, Beograd 1976.)

XXVI

z a. Taj deo bi mogao biti publikovan i kao poseban deo rada, a da se ne izgubi ništa bitno. Marks kvalifikuje sva ona gledišta u kojima se postavlja pitanje ,,o proizvodnom i neproizvodnom radu u o p š t e ” kao ograničena . . . Zatim, po Marksu, ne može tehnologija proizvodnje jednoga predmeta uticati na opredeljenje da li je jedan rad proizvodan ili nije . . . Dalje, Marks uključuje i razmatranje usluga u ovo područje analize . . . Marks pokazuje osnovnu karakteristiku svoga metoda stavljanjem teme koju raz­matra u društveno-istorijske okvire u kojima se određene kate­gorije posmatraju. Marks pokazuje da nema jednom zauvek date definicije proizvodnog i neproizvodnog rada, koja važi za sva vremena, za sve društveno-ekonomske formacije i za sve dru štveno-ekonomske i političke sisteme. . . Uprkos toj činjenici Marksova gledišta o proizvodnom i neproizvodnom radu u ove- štalim klišeima građanske ekonomske teorije, koja već više od jednog veka pokušava da opovrgne Marksa, tema o proizvodnom i neproizvodnom radu zauzima jedno od omiljenih mesta. Naro­čito je uvlačenje argumenta o tehničkom progresu „pomagalo” ovim naporima da se Marksova gledišta o proizvodnom i nepro­izvodnom radu prikažu kao prevaziđena. Iako i do sada poznati Marksovi rukopisi i posebno „Kapital” i „Teorije o višku vred­nosti” pružaju nedvosmislen odgovor (koji ne odudara od onoga koji sadrži ova, Šesta glava) na to šta je proizvodan a šta ne­proizvodan rad, ipak naredne stranice taj odgovor daju opširnije i samim tim i jasnije podvlače ono što je suštinsko u teoriji i u metodu.

Uz neobjavljeni rukopis Šeste glave dat je i prevod pojedi­načnih stranica. Kao što će se iz teksta moći zaključiti, reč je o materijalu koji je Marks pripremio da ga eventualno uklju­čuje uz odgovarajuće odeljke. Cak i na pojedinačnim stranicama čitalac će moći da razmišlja o problemima koji danas dominiraju u diskusiji o metodu (dijalektika apstraktnog i konkretnog, em­pirijska istraživanja i teorijsko uopštavanje itd.).

Inače, poznato je da se pojedinačne strane odnose na druge nesačuvane glave izgubljene varijante Prvog toma „Kapitala” i napisane su u različito vreme, ali sve u periodu od 1863. do 1867. godine. Prema do sada poznatim pojedinostima, može se zaključiti da dokazi o tačnim datumima kada je koja stranica na­stala ne postoje.

O prevodu Šeste glave je takođe nužno reći i podvući neko­liko bitnih činjenica. Njime se .pokušava, u svim delovima, da se što je moguće vernije sledi Marksova misao, Marksova konstruk-

XXVII

čija, Marksov stil i čak Marksov izraz. Prevodilac se nije odlu­čio da skraćuje Marksovu rečenicu čak ni u onim delovima u ko­jima je ona suviše duga, i to čak i kao misao saopštena na ne- mačkom jeziku. Na taj način, mislimo da je prevod ostao veran originalu. Prevod je završen juna 1976. godine. Nakon toga je rukopis pregledao drug J o s i p B r k i ć i predložio nam neka terminološka rešenja koja su, po našem mišljenju, doprinela da pre­vod zadržavajući napreci istaknutu autentičnost Marksove misli i rečenice dobije na preciznosti i terminološkoj ujednačenosti. Za­hvaljujući na ovoj pomoći ne možemo da zanemarimo ni pomoć i sugestije kod pre voda sledećih reči i izraza: Gegenstandliche Bedingungen der Arbeit, Verausserung, Entdusserung, sachliche Bedingungen, kao i dinglich, sachlich i gegenstandlich. Prateći tekst čitalac će biti i sam u mogućnosti da sagleda značaj ovog ujednačavanja, kao i sve postojeće teškoće koje izviru iz suštine i oblika rukopisa.

Pružajući ovu knjigu čitaocu smatramo da tek sledi početak diskusije o svemu onome što ona obuhvata. Ubeđeni smo da ta diskusija treba da bude multidisciplinarnog karaktera, kao što to uostalom uvek mora biti kad je u pitanju tumačenje Markso­vog dela. Očekujući ne samo takvu diskusiju nego i istraživanje koje bi bilo inspirisano mislima koje se nalaze na narednim stra­nicama, smatramo da predgovorom ne treba dalje da zadržavamo čitaoca da što pre pređe na autentični Marksov tekst.

Beograd, aprila 1977. VERA PILIĆ

XXVIII

N aslovna strana M arksovog rukopisa

'xd

tk

^.-

,-V

- **

•<*

'*-'

*-

<čw

-\

“-

'ir

: -*

'-±

£Lv_

rf;b

•’■*-£

-A

!JA-

■* ^*

/v_

-vv,

wi

. .

^

--1

^ ‘

"‘^TN

.—---

---

- /,

a _

r^jt

-.A

^•

t TV

»^

.-

-j-

— —

*"'/■*

v v

um

A1-

—

•-/-

**-

-V-.

j/>

* '

'

^ O

u.

>__—

^Vr

'-.-‘V

*-^

"' ,*>

-'4a

~ /A

—V

1^

*"'*

W“

'*^

r^r-

V-s

^

-,y

»»>/•■

■--

.. -,

<;.'.

'- ^

>r'

■r,r

'•\*

W

^

**Yv

*W»i.

--- —

r^-:

^

v ^

iijr

Uv

.v'.

^“

^

.x>

Prv

a st

rana

Mar

ksov

og r

ukop

isa

Kapital Prva knjiga

441 ii Šesta glava

Rezultati neposrednog procesa proizvodnje

U ovoj glavi treba razmotriti tri tačke:1) robe kao proizvod kapitala, kapitalističke] proizvodnje;2) kapitalistička proizvodnja je proizvodnja viška vrednosti;3) ona je, najzad, proizvodnja i reprodukcija celokupnog

odnosa, čime se taj neposredni proces proizvodnje karakteriše kao specifično kapitalistički.

Od te tri rubrike treba br. 1 u poslednjoj obradi za štampu staviti kao poslednju, a ne kao prvu, jer ona čini prelaz ka dru­goj knjizi — procesu prometa kapitala. Zbog toga što je tako zgodnije počinjemo ovde s time.*

* [Prem a ovom uputu mi smo drugu rubriku (rukopis strane 4 59— 491, kod nas strana 4 — 166) i treću (rukopis strane 4 9 2 — 495, kod nas strana 166 — 178) stavili na p rvo i drugo mesto, a p rvu rubriku (ruko­pis strana 4 4 1— 458, kod nas strana 180 — 228) na k raj. Nem. red.]

|| [I]** Kapitalistička proizvodnja kao proizvodnja viška vrednosti

Dotle dok se kapital pojavljuje još samo u svojim elemen­tarnim oblicima, kao roba ili novac, pojavljuje se kapitalista u već poznatim karakternim oblicima vlasnika robe ili vlasnika novca. Stoga su pak vlasnik robe i vlasnik novca po sebi i za sebe isto toliko malo kapitalisti koliko su roba i novac po sebi i za sebe kapital. Kao što se roba i novac pretvaraju u kapital samo pod određenim pretpostavkama, tako se pod istim pret­postavkama vlasnik robe i vlasnik novca pretvaraju u kapita­liste.

Prvobitno se kapital pojavljivao kao novac koji treba da se pretvori u kapital ili koji je kapital još samo po ćuvđpei [po mogućnosti, potencijalno].

Kao što, s jedne strane, ekonomisti greše kad te elementarne oblike kapitala — robu i novac — kao takve poistovećuju s kapitalom, tako je, s druge strane, pogrešno način postojanja upotrebne vrednosti kapitala — sredstva za rad — kao takva proglašavati kapitalom.

U svom prvom (tako reći) provizornom obliku kao novac (kao polazna tačka formiranja kapitala) kapital postoji samo još kao novac, dakle kao suma razmenskih vrednosti u samostalnom obliku razmenske vrednosti, svom novčanom izrazu. Ali taj no­vac treba da se oplodi. Razmenska vrednost treba da služi tome da se stvori što više razmenske vrednosti. Veličina vrednosti treba da raste, tj. da se postojeća vrednost ne samo održi nego i da stvori increment [povećanje], A vrednost, neki vilak vred-

** [U rukopisu:] ad 2) [ Nem. red .]

nosti, tako da se data vrednost — data suma novca predstavi kao fluens, a increment kao fluxion. Na taj ćemo se samostalni novčani izraz kapitala vratiti pri razmatranju njegovog procesa prometa. Ovde, gde imamo posla još samo s novcem kao polaz­nom tačkom neposrednog procesa proizvodnje, dovoljna je jedna jedina napomena: kapital ovde postoji još samo kao data suma vrednosti = N (novac), u kojoj je izbrisana sva upotrebna vred­nost, dakle u obliku novca. Veličina te sume vrednosti ograničena je visinom ili kvantitetom određene sume novca koja treba da se pretvori u kapital. Ta suma vrednosti postaje, dalde, kapital time što se njena veličina povećava, što se ona pretvara u pro- menljivu veličinu, što je ona od početka fluens koji treba da stvori fluxion. Ta suma novca po sebi tek jest kapital, tj. po svom određenju, jer ona treba da bude upotrebljena, utrošena na način kojemu je svrha njeno povećanje, jer se ona i izdaje u svrhu tog povećanja. Pokaže li se to s obzirom na postojeću sumu vrednosti ili sumu novca kao njeno određenje, njen unu­trašnji nagon, tendencija, onda se s obzirom na kapitalistu, tj. vlasnika te sume novca, u čijoj ruci ona treba da izgubi tu funkciju, pojavljuje kao namera, svrha. U tom prvobitnom jed­nostavnom vrednosnom ili novčanom izrazu kapitala (kapitala koji to treba tek da postane), u kojem je apstrahovana svaka veza s upotrebnom vrednošću, u kojemu je ona otpala, otpada također svaka smutljiva međupojava i kasnije zbunjujuće indi­kativne tačke stvarnog procesa proizvodnje (robne proizvodnje itd.), a karakteristična specifična priroda kapitalističkog procesa proizvodnje pokazuje se isto tako apstraktno jednostavnom. Ako je prvobitni kapital neka suma vrednosti = x, onda je svrha da se to x, čime ono i postaje kapital, pretvori u x + A x, tj. u neku sumu novca ili sumu vrednosti = prvobitnoj sumi vred­nosti + neki višak preko te prvobitne sume vrednosti, u datu novčanu veličinu -h dodatni novac, u datu vrednost + visak vrednosti. Proizvodnja viska vrednosti — koja uključuje održa­vanje prvobitno predujmljene vrednosti, pojavljuje se tako kao određujuća svrha, podsticajni interes i konačni rezultat kapitali­stičkog procesa proizvodnje, dakle kao ono čime se prvobitna vrednost pretvara u kapital. Način na koji se to postiže, stvarna procedura tog pretvaranja x u x 4- A x, ne menja ništa u svrsi i rezultatu procesa. Dakako, x može da se pretvori u x + A x i bez kapitalističkog procesa proizvodnje, ali ne pod datim uslo- vom i pretpostavkom, da članovi društva, koji jedni drugima kon- kurišu, nastupaju jedni prema drugima kao osobe koje stoje jedna

6

nasuprot drugoj samo kao vlasnici roba i samo kao takvi među­sobno kontaktiraju (to isključuje ropstvo itd.) i, drugo, ne pod drugim uslovom, da se društveni proizvod proizvodi kao roba. (To isključuje sve oblike u kojima je za neposredne proizvođače upotrebna vrednost glavna svrha i pri čemu se u krajnjem slu­čaju višak proizvoda itd. pretvara u robu.)

460 |j Ova svrha procesa, pretvaranje x u x + A x, pokazuje nadalje kojim tokom treba da ide istraživanje. Taj izraz mora da bude funkcija jedne promenljive veličine, ili da se u nju pre­obrati tokom procesa. Kao data suma novca x je od početka konstantna veličina. Njezin je increment, dakle, = 0. Prema tome, ona mora da se u procesu pretvori u neku drugu veličinu koja sadrži promenljivi elemenat. I radi se o tome da se taj sa­stavni deo pronađe i istovremeno pokaže kojim posredovanjima od prvobitno konstantne veličine postaje promenljiva. Budući da se, kako se dalje pokazuje pri razmatranju stvarnog procesa proizvodnje, jedan deo od x opet pretvara u konstantnu veličinu— naime, u sredstva za rad, budući da se jedan deo vrednosti x pojavljuje samo u obliku određene upotrebne vrednosti, umesto u njenom novčanom obliku, a to je promena, change, koja ništa ne menja u konstantnoj prirodi veličine vrednosti, pogotovo u tom delu, ukoliko je on razmenska vrednost — predstavlja se x u procesu kao c (konstantna veličina) + v (promenljiva veliči­na) = c + v. Ali sad je razlika A (c +i>) = c + (v + A v) i, kako je razlika c = 0, = (v + A v). Ono što se prvobitno činilo kao A x jest, dakle, stvarno A v. Odnos pak tog incre- menta prvobitne veličine x prema delu od x, čiji je to stvarno increment, mora biti (A v = A x (jer je A x = A v)), A x A v— = — , što je u stvari formula stope viška vrednosti. v v

Kako je ukupni kapital C = c + v, gde je c konstantno a v promenljivo, može se C smatrati funkcijom od v. Ako v raste za A v, dobivamo C = C.

Imamo, dakle:1) C = c + v2) C = c + (v + A v).Oduzmemo li jednačinu 1) od jednačine 2), dobivamo raz­

liku C — C, increment C = A C.3) C' — C = c -f + A v — c = A v4) A C = A v.

1

Imamo, dakle, (3) a otuda (4) A C = A v. Ali C — C = = veličini za koju se C promenio (= A C), = incrementu C ili A C, dakle, 4). Ili, increment ukupnog kapitala = incrementu promenljivog dela kapitala, tako da je A C ili change konstant­nog dela kapitala = o. Dakle, konstantni kapital u ovom istra­živanju o A C i l i A v = o dao je nulu, tj. mora se zanemariti

A vProporcija u kojoj je v poraslo = ------ (stopa viška vred-

vA v A v

nosti). Proporcija u kojoj je C poraslo = ------= ---------- (pro-C c + v

fitna stopa).Stvarna, specifična funkcija kapitala kao kapitala jeste, da­

kle, proizvodnja viška vrednosti, koja, kako se kasnije pokazuje, nije ništa drugo nego proizvodnja viška rada, prisvajanje nepla­ćenog rada u stvarnom procesu proizvodnje, koje se pokazuje opredmećeno kao višak vrednosti.

Pokazalo se nadalje da je za pretvaranje x u kapital, u x + A x, potrebno da se vrednost ili suma novca x pretvori u faktore procesa proizvodnje, najpre u faktore stvarnog procesa rada. U određenim industrijskim granama moguće je da jedan deo sredstava za proizvodnju — predmet rada — nema nikakvu vrednost, da nije roba, mada ima upotrebnu vrednost. U tom slučaju pretvara se jedan deo x samo u sredstva za proizvodnju, a predmet rada, ukoliko se posmatra pretvaranje x, tj. kupovina roba, koje ulaze u proces rada, za vrijednost x, ograničava se na kupovinu sredstava za proizvodnju. Faktor procesa rada, predmet rada, ovde je = o, ukoliko se posmatra vrednost. Ali, mi posma­tramo stvar u potpunom obliku, gde je još predmet rada = roba. Onde pak gde to nije, treba taj faktor, as far as value is concerned [dok se tiče vrednosti] uzeti = o, da bi se račun rektifikovao.

Kao što je roba neposredno jedinstvo upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti, tako je proces proizvodnje, proces proiz­vodnje robe, neposredno jedinstvo procesa rada i procesa oplo­đivanja vrednosti. Kao što robe, tj. neposredna jedinstva upo­trebne i razmenske vrednosti, izlaze iz procesa kao rezultat, kao proizvod, tako one u njega ulaze kao konstituirajući elementi. Iz procesa proizvodnje ne može uopšte nikada izaći nešto što u njega nije ušlo u obliku uslova proizvodnje.

8

Pretvaranje predujmljene sume novca, sume koja ima da se oplodi i pretvori u kapital, u faktore procesa proizvodnje jeste čin prometa roba, procesa razmene, a razrešava se u nizu kupo­vina. Taj čin je, dakle, još izvan neposrednog procesa proizvod­nje. On ga samo uvodi, ali je njegova nužna pretpostavka, oa kada umesto neposrednog procesa proizvodnje posmatramo celinu i kontinuitet kapitalističke proizvodnje, onda je samo to pretva­ranje novca u faktore procesa proizvodnje, kupovina sredstava za proizvodnju i radne snage, imanentan momenat ukupnog procesa.

461 || Posmatramo li sad oblik kapitala unutar neposrednog pro­cesa proizvodnje, ima on kao jednostavna roba dvostruki oblik — upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Ali u obema obli­cima događaju se dalja određenja, dalje razvijana obeležja koja su različita od onih proste, samostalno posmatrane robe.

Sto se, najpre, tiče upotrebne vrednosti, njena je posebna sadržina, njeno dalje određivanje bilo potpuno sporedno za odre­đenje pojma robe. Artikl koji je trebao da bude roba i stoga nosilac razmenske vrednosti, morao je zadovoljavati bilo kakvu društvenu potrebu te stoga posedovati bilo kakva upotrebljiva svojstva. Voila tout. [To je sve.] Drugačije je s upotrebnom vrednosću roba koje funkcionišu u procesu proizvodnje. Usled prirode procesa rada raščlanjuju se najpre sredstva za proizvod­nju u predmet rada i sredstva za rad, ili, određenije, u sirovine na jednoj strani, u instrumente, pomoćne materijale itd. na dru­goj. To su ta određenja upotrebne vrednosti koja proizlaze iz pri­rode samog procesa rada, i tako je — s obzirom na sredstva za proizvodnju — upotrebna vrednost dalje određena. Određenje oblika upotrebne vrednosti postaje ovde samo bitnim za razvoj ekonomskog odnosa, ekonomske kategorije.

Ali upotrebne vrednosti koje ulaze u proces rada dalje se u njemu razdvajaju u dva strogo pojmovno razlučena momenta i suprotnosti (sasvim tako kako je upravo bilo rečeno, to čine opredmećena sredstva za proizvodnju) — na jednoj strani opred- mećena sredstva za proizvodnju, objektivni uslovi proizvodnje, na drugoj strani produktivne radne snage, radna snaga koja se svrsishodno ispoljava, subjektivan uslov proizvodnje. To je dalje određenje oblika kapitala, ukoliko se on sub specie upotrebne vrednosti pojavljuje unutar neposrednog procesa proizvodnje. U jednostavnoj robi određeni je svrsishodan rad, predenje, tkanje itd., otelovljen, opredmećen u pređi, u tkanini. Svrsishodan oblik proizvoda jedini je trag što ga je svrsishodan rad ostavio a sam

9

taj trag može biti izbrisan kada proizvod ima oblik prirodnog proizvoda, kao što je stoka, žito itd. U robi je prisutna upotreb­na vrednost, kao ono što postoji, što se u procesu rada pokazuje samo kao proizvod. Pojedinačna je roba, zapravo, gotov proizvod, koji je prošao svoj proces nastanka, gde je proces, u kojemu se otjelovio, opredmetio posebno koristan rad, u stvari ukinut. U procesu proizvodnje nastaje roba. Nju proces neprestano izbacuje kao proizvod, tako da se proizvod sam pokazuje samo kao mo- menat procesa. Jedan deo upotrebne vrednosti, u kojoj se kapi­tal pojavljuje unutar procesa proizvodnje, jeste sama živa radna snaga, ali kao radna snaga određene specifikacije, koja odgovara posebnoj upotrebnoj vrednosti sredstava za proizvodnju i kao aktivna radna snaga, kao radna snaga koja se svrsishodno ispo- Ijava, koja sredstva za proizvodnju čini predmetnim momentima svog posla i stoga ih od prvobitnog oblika njihove upotrebne vrednosti pretvara u nov oblik proizvoda. Same upotrebne vred­nosti prolaze stoga u procesu rada neki stvarni proces pretva­ranja, bio on mehaničke, hemijske, fizičke prirode. Dok je u robi upotrebna vrednost data stvar s određenim svojstvima, ona je sada pretvaranje stvari, upotrebnih vrednosti, koje funkcionišu kao sirovina i sredstvo za rad, pomoću živog rada koji deluje putem njih i u njima, a koji je upravo radna snaga actu [de- latna], u upotrebnu vrednost izmenjenog oblika — određen pro­izvod. Tako se, dakle, oblik što ga kapital kao upotrebna vred­nost poprima u procesu rada raspada, prvo u pojmovno razlu­čena i uzajamno povezana sredstva za proizvodnju; drugo, u

462 || pojmovnu razliku, koja izvire iz procesa rada, između objek­tivnih uslova rada (sredstava za proizvodnju) i subjektivnih uslo­va rada, svrsishodno delatne radne snage, tj. samog rada. Treće, posmatrajući celinu procesa, upotrebna vrednost kapitala pojav­ljuje se ovde kao proces koji proizvodi upotrebnu vrednost, pro­ces u kojemu sredstva za proizvodnju, prema toj specifičnoj odre­đenosti, funkcionišu kao sredstva za proizvodnju svrsishodno de­latne, specifične radne snage, koja odgovara njenoj prirodi. Ili, ukupni proces rada kao takav pojavljuje se, u živom uzajamnom delovanju svojih objektivnih i subjektivnih momenata, kao sve­obuhvatan oblik upotrebne vrednosti, tj. kao realan oblik kapi­tala u procesu proizvodnje.

Proces proizvodnje kapitala, ako posmatramo njegovu real­nu stranu — ili ako ga posmatramo kao proces koji putem ko­risnog rada s upotrebnim vrednostima stvara nove upotrebne vrednosti — jeste pre svega stvarni proces rada. Kao takvi nje-

10

govi su momenti, njegovi pojmovno određeni sastavni delovi — delovi procesa rada uopšte, svakog procesa rada, potpuno sve­jedno na kojem se stupnju ekonomskog razvoja i na osnovici kojeg načina proizvodnje on događao. Kako je, dakle, realan oblik ili oblik objektivnih upotrebnih vrednosti, od kojih se kapital sastoji, njegov materijalni supstrat, nužno oblik sredstava za proizvodnju — sredstava za rad i predmeta rada — koja služe za proizvodnju novih proizvoda; kako su, nadalje, u pro­cesu prometa, u obliku roba, dakle, u posedu kapitaliste kao vlasnika roba, te upotrebne vrednosti već prisutne (na tržištu), pre negoli prema svojoj specifičnoj svrsi funkcionišu u procesu rada — jer se, dakle, kapital — ukoliko se pokazuje u objek­tivnim uslovima rada — po svojoj upotrebnoj vrednosti sastoji od sredstava za proizvodnju, sirovina, pomoćnih materijala i sredstava za rad, oruđa, zgrada, mašina itd., izvlači se iz toga zaključak da su sva sredstva za proizvodnju fiuvdjiet, i ukoliko ona funkcionišu kao sredstva za proizvodnju, actu [delatni] ka­pital, da je kapital stoga nužan momenat ljudskog procesa rada uopšte, bez obzira na svaki njegov istorijski oblik, te da je otud nešto večno i uslovljeno prirodom ljudskog rada. Isto tako se, jer je proces proizvodnje kapitala uopšte proces rada, izvlači za­ključak da je proces rada kao takav, proces rada u svim društve­nim oblicima nužno proces rada kapitala. Kapital se tako po- smatra kao neka stvar, koja igra neku određenu ulogu u procesu proizvodnje, ulogu koja mu kao stvari pripada. To je ista ona logika po kojoj se zaključuje da je zlato, jer je novac zlato, po sebi i za sebe novac, da je svaki rad, jer je najamni rad rad, nužno najamni rad. Tako se identičnost dokazuje time da se čvrsto drži onoga što je identično svim procesima proizvodnje ne vodeći računa o njihovim specifičnim razlikama. Identičnostse dokazuje time da se apstrahuje od razlika. Na tu odlučujuće važnu tačku vratićemo se iscrpnije u toku ovog odeljka. Ovde, zasad, recimo samo ovo:

Prvo: robe, koje je kapitalista kupio da bi ih kao sredstva za proizvodnju potrošio u procesu proizvodnje odnosno procesu rada, njegovo su vlasništvo. One su, zapravo, samo njegov novac pretvoren u robe i isto toliko postojanje njegovog kapitala kadaje on bio novac; čak na još intenzivniji način, ukoliko su oneprisutne u obliku u kojemu stvarno funkcionišu kao kapital, tj. kao sredstvo stvaranja vrednosti, sredstvo za oplođivanje vred­nosti, tj. za njeno povećanje. Ta su proizvodna sredstva, dakle, kapital. S druge strane kapitalista je s drugim delom predujmi je­

l i

ne sume novca kupio radnu snagu, radnike ili kako je u Glavi IV razloženo, da se to pokaže, živi rad. On mu stoga pripada isto tako kao što mu pripadaju objektivni uslovi procesa rada. Ali ovde se ipak pokazuje sledeća specifična razlika: stvarni rad je ono što radnik kapitalisti stvarno daje kao ekvivalenat za deo

463 kapitala koji je pretvoren u najamninu, za || kupovnu cenu rada. To je trošenje njegove životne snage, ostvarenje njegovih proiz­vodnih sposobnosti, njegovo kretanje, a ne kretanje kapitaliste. Posmatran kao lična funkcija, u svom realitetu, rad je funkcija radnika, a ne kapitaliste. Posmatran sa stanovišta razmene, on je ono što kapitalista od njega dobija u procesu rada, a ne ono kako mu kapitalista pristupa u procesu rada. To dakle čini suprotnost prema objektivnim uslovima rada, koji se kao kapital, i utoliko kao postojanje kapitaliste, protive subjektivnom uslovu rada, sa­mom radu ili čak radniku koji radi, unutar samog procesa rada. Tako se događa da se, kako sa stanovišta kapitaliste tako i sa stanovišta radnika, sredstvo za proizvodnju kao postojanje kapi­tala, kao eminently capital, suprotstavlja radu, dakle, drugom elementu, u kojemu se pretvara predujmljeni kapital, te se stoga pojavljuje i izvan procesa proizvodnje Suvapei kao specifičan način egzistencije kapitala. To se dalje razvija, kako će se poka­zati, delom iz opšte prirode kapitalističkog procesa oplođivanja vrednosti (uloge koju u tome igraju sredstva za proizvodnju kao usisivači živoga rada), delom iz razvoja specifično kapitalističkog načina proizvodnje (u kojemu mašinerija itd. postaje stvarni go­spodar nad živim radom). Otuda na osnovici kapitalističkog pro­cesa proizvodnje to nerazlučivo stapanje upotrebnih vrednosti, u čemu kapital postoji u obliku sredstava za proizvodnju, a odre­đenje tih sredstava za proizvodnju, tih stvari kao kapitala, što je određeni društveni proizvodni odnos, upravo, kao unutar tog načina proizvodnje u njemu zahvaćeni proizvod, važi po sebi i za sebe kao roba. To čini osnovicu za fetišizam politekonomista.

Drugo: sredstva za proizvodnju ulaze iz prometa u proces rada kao određene robe, npr. kao pamuk, ugalj, vretena itd. Ona ulaze u obliku upotrebne vrednosti koju su imala dok su još cirkulisala kao robe. Kad su ušla u proces, funkcionišu ona tad sa svojstvima koja odgovaraju njihovim upotrebnim vrednostima a koja im kao stvarima stvarno pripadaju, pamuku kao pamuku itd. Drugačije je pak s delom kapitala koji zovemo promenljivim, a koji se stvarno pretvara u promenljivi deo kapitala tek svojom razmenom za radnu snagu. Posmatran u svom realnom obliku, novac — taj deo kapitala što ga je kapitalista utrošio za kupo-

12

vinu radne snage — ne predstavlja ništa drugo nego sredstva za život koja se nalaze na tržištu (ili su na nj within certain terms [uz određene uslove] ubačena), a koja ulaze u individualnu potrošnju radnika. Novac je samo preobraženi oblik tih sredstava za život, što ga radnik, čim ga je primio, ponovo pretvara u sredstvo za život. To pretvaranje, isto tako kao i kasnija po­trošnja tih roba kao upotrebnih vrednosti, jeste proces koji nema ništa neposredno zajedničko s neposrednim procesom proizvod­nje, tačnije procesom rada; štaviše, pada izvan njega. Jedan deo kapitala, a time i ukupan kapital, pretvara se upravo time u promenljivu veličinu što se umesto novca, neke konstantne veli­čine vrednosti, ili sredstava za život, u kojima se on može pred­staviti, također konstantnih veličina vrednosti, zamenjuje, napro­tiv, jedan element, ziva radna snaga, koja stvara vrednost i koja •kao element što stvara vrednost može biti veća ili manja, može se predstaviti kao promenljiva veličina, i uopšte, u svim okolno­stima samo kao tekuća, postajuća — i stoga within different limits [u okviru različitih granica] sadržana — veličina, umesto neke postale, ulazi kao faktor u proces proizvodnje. Istina, po­trošnja sredstava za život od samih radnika može u stvarnosti biti tako obuhvaćena [uključena] u procesu rada kao potrošnja matieres instrumentales [pomoćnih materija] od mašina, npr. uključena u njih tako da se radnik pokazuje samo kao instrume- nat kupljen od kapitala, a koji za svoju funkciju u procesu rada zahteva potrošnju, dodatak određene porcije sredstava za život kao svojih matieres instrumentales. To se događa više ili manje već prema obimu i brutalnosti eksploatacije radnika. Međutim, to pojmovno nije na tako uzak način (ono dalje videćemo ad [2]* pri reprodukciji čitavog odnosa) sadržano u kapital-odnosu. U prošeku radnik potroši svoja sredstva za život za vreme prekida neposrednog procesa rada, dok mašine troše svoja za vreme svog funkcionisanja (životinja?). Ali tada, posmatra li se čitava rad­nička klasa, deo tih sredstava za život troše članovi porodice koji još ne rade ili koji više ne rade. U stvari, razlika između radnika i mašine može se u praksi svesti na razliku između životinje i mašine, quoad matieres instrumentales, i njihove potrošnje. Ipak, to nije potrebno i otud ne spada u određenje pojma kapitala. Svakako, deo kapitala koji je uložen u najamninu formalno se pokazuje kao deo koji pripada ne viče kapitalisti, nego radniku, čim je poprimio svoj realan oblik sredstava za život koja ulaze

* [U rukopisu:] 3. [V id i naKu napomenu, str. 4. Nem. red.]

13

u potrošnju radnika. Oblik upotrebne vrednosti, koji, dakle, taj deo kapitala ima kao roba pre svog ulaska u proces proizvodnje— kao sredstvo za život — potpuno se, prema tome, razlikuje od oblika što ga on poprima unutar tog procesa a koji je radna snaga sto se delatno ispoljava te stoga sam živi rad. Po tome se dakle taj deo kapitala specifično razlikuje od onoga koji postoji

464 || u obliku sredstava za proizvodnju, a to je opet razlog zašto se, na osnovici kapitalističkog načina proizvodnje, sredstva za proizvodnju u eminentnom smislu a u razlici i suprotnosti spram sredstava za život pojavljuju kapital po sebi i za sebe. Taj privid— bez obzira na ono što ima da bude kasnije izloženo — ne­staje jednostavno tako što je oblik upotrebne vrednosti, u ko­jemu kapital postoji na kraju procesa proizvodnje, oblik proiz­voda, a taj proizvod postoji i u obliku sredstava za proizvodnju i u obliku sredstava za život, te dakle oboje postoje istovremeno kao kapital i stoga u suprotnosti prema živoj radnoj snazi.

Pređimo sada na proces oplođivanja vrednosti.S obzirom na razmensku vrednost pokazuje se opet razlika

između robe i kapitala koji se nalazi u procesu oplođivanja vred­nosti.

Razmenska vrednost kapitala koji ulazi u proces proizvodnje manja je od razmenske vrednosti kapitala koji je bačen na tržište ili je predujmljen — jer on je samo vrednost roba koje ulaze u proces kao sredstva za proizvodnju — tj. vrednost konstantnog dela kapitala koji ulazi u proces proizvodnje kao vrednost. Ume- sto vrednosti promenljivog dela kapitala imamo sada oplođivanje vrednosti kao proces, rad koji se nalazi in actu oplođivanja vred­nosti, koji se neprestano realizuje kao vrednost, ali takođe, teku­ći preko postavljenih vrednosti napreduje ka stvaranju vrednosti.

Što se, najpre, održavanja stare urednosti tiče, dela vred­nosti konstantnog dela, zavisi on od toga: da vrednost sredstava za proizvodnju koja ulaze u proces nije veća nego je potrebno, dalde da robe, ono od čega se one sastoje, sadrže opredmećeno drultveno potrebno radno vreme za svrhu proizvodnje, npr. zgra­de, mašineriju itd., a stvar je kapitalista da pri kupovini tih sred­stava za proizvodnju paze na to da za stvaranje proizvoda imaju average [prosečno] odgovarajuća dobra kao upotrebne vrednosti, bilo kao sirovine, bilo kao mašine itd., dakle, da funkcionišu s average kvalitetom a da radu, živom faktoru, ne suprotstavljaju neobične prepreke, npr. kvalitet sirovine, u što takođe spada da primenjena mašinerija itd. ne daje ništa više nego average

14

dechet (prošek) roba itd. Sve ovo je stvar kapitaliste. Ali, održa­vanje vrednosti konstantnog kapitala zavisi dalje od toga da se on po mogućnosti troši samo proizvodno, da se ne rasipa, jer bi u proizvodu mače bio sadržan veći deo opredmećenog rada nego što je to društveno potrebno. Delom to zavisi od samih radnika, i tu počinje nadzor kapitaliste. (Putem task work, odbijanjem od n a ja m n in a zna on da to sebi obezbedi.) Nadalje, [održavanje vrednosti konstantnog kapitala zavisi od toga], da se rad uredno, svrsishodno obavlja, da se pretvaranje sredstava za proizvodnju odvija prikladno, da se upotrebna vrednost, koja lebdi pred oči­ma kao svrha, stvarno pojavi kao rezultat u uspelom obliku. Ovde opet počinje nadzor i disciplina kapitalista. Konačno, [spo­menuto održavanje zavisi od toga], da se proces proizvodnje ne ometa, ne prekida i da se stvarno napreduje ka proizvodu u datom roku (odseku vremena), a koji je određen prirodom pro­cesa rada i njegovih predmetnih uslova. To delom zavisi od kon­tinuiteta rada koji počinje s kapitalističkom proizvodnjom. Ali, delom zavisi i od slučajeva koji se spolja ne daju kontrolisati. Utoliko sa svakim procesom proizvodnje nastupa neki rizik za vrednosti koje u njega ulaze, rizik, kojemu te vrednosti 1) pod- ležu, međutim, i izvan procesa proizvodnje, i koji je 2) svojstven svakom procesu proizvodnje, a ne samo procesu proizvodnje ka­pitala. (Kapital se protiv tog rizika zaštićuje udruživanjem. Ne­posredni proizvođač koji radi sa sopstvenim sredstvima za pro­izvodnju podleže istom riziku. To nije svojstveno kapitalističkom procesu proizvodnje. Ako u kapitalističkoj proizvodnji kapitalist i rizikuje, rizikuje on samo zato što je uzurpirao svojinu nad sredstvima za proizvodnju.)

Sto se pak živoga faktora u procesu oplođivanja vrednosti tiče, treba 1) vrednost promenljivog kapitala održati time da se on naknađuje, reprodukuje, tj. da se sredstvima za proizvodnju doda tolika količina rada koliko je iznosila vrednost promenljivog kapitala ili najamnine; 2) stvoriti increment njegove vrednosti, višak vrednosti, time da se neki višak količine rada preko one količine koja je sadržana u najamnini, neka dodajna količina rada opredmeti u proizvodu.

Razlika između upotrebne vrednosti predujmljenog kapitala ili određenih roba u kojima on postoji i oblika upotrebne vred-

465 nos ti kapitala u || procesu rada odgovara razlici između razmen­ske vrednosti predujmljenog kapitala i pojave razmenske vredno­sti kapitala u procesu oplođivanja vrednosti u tom što tamo sred­

15

stvo za proizvodnju, konstantni 'kapital, ulazi u proces u istom obliku upotrebne vrednosti koji su imale robe od kojih se taj kapital sastoji, dok na mesto gotovih upotrebnih vrednosti, od kojih se sastojao promenljivi kapital, dolazi živi faktor radne snage koja uvećava svoju vrednost u novim upotrebnim vredno- stima, faktor realnog rada, a što ovde vrednost sredstava za pro­izvodnju, konstantnog kapitala, ulazi u proces oplođivanja vred­nosti kao takva, dok vrednost promenljivog kapitala uopšte ne ulazi u proces, nego se naknadu je delatnošću koja stvara vred­nost, delatnošću živog faktora koja postoji kao proces oplođiva­nja vrednosti.

Da bi radno vreme radnika srazmemo svom trajanju stvo­rilo vrednost, ono mora biti društveno potrebno radno vreme. To znači, za određeno vreme radnik mora obaviti normalnu dru­štvenu količinu svrsishodnog rada. Stoga ga kapitalist primorava da njegov rad ima bar normalni društveni prosečni stepen inten­zivnosti. On će tražiti da se taj minimum koliko je više moguće prebaci i pokušati da u datom vremenu izvuče iz radnika što je više moguće rada, jer mu svaka intenzivnost rada preko proseč- nog stepena stvara višak vrednosti. On će, nadalje, pokušati da proces rada što je više moguće produži preko granica u kojima se mora raditi, da bi nadoknadio vrednost promenljivog kaoitala, najamninu. Pri datoj intenzivnosti procesa rada on će težiti da produži njegovo trajanje, a pri datom trajanju procesa rada da po mogućnosti poveća njegovu intenzivnost. Kapitalist primorava radnika da svom radu da normalan stepen intenzivnosti, a ako je moguće i viši, i primorava ga da svoj proces rada što je više moguće produži preko vremena koje je potrebno za nadoknadu najamnine.

S tim osobitim karakterom kapitalističkog procesa oplođiva­nja vrednosti modificira se dalje i realan oblik kapitala u procesu proizvodnje, njegov oblik kao upotrebna vrednost. Prvo, sredstva za proizvodnju moraju postojati u nekoj meri koja je dovoljna ne samo za apsorpciju potrebnog rada nego i za apsorpciju odre­đenog viška rada. Drugo, menja se intenzivnost i ekstenzivnost stvarnog procesa rada.

Sredstva za proizvodnju koja radnik upotrebljava u stvarnom procesu rada jesu, istina, svojina kapitalista i stoje nasuprot nje­govu radu, koji je njegovo sopstveno ispoljavanje života, kako je to ranije izloženo, kao kapital. Ali, s druge strane, on je taj koji ih upotrebljava u svome radu. U stvarnom procesu rada koristi

16

on sredstva za rad kao provodnike svog rada a predmet rada kao materiju u kojoj se njegov rad ispoljava. Upravo time radnik pretvara sredstva za proizvodnju u svrsishodan oblik proizvoda. Ali, stvar stoji drugačije sa stanovišta procesa oplođivanja vred­nosti. Nije radnik onaj koji upotrebljava sredstva za proizvodnju, nego su sredstva za proizvodnju ta koja upotrebljavaju radnika. Nije živi rad onaj koji se ostvaruje u stvarnom radu kao svom objektivnom organu, nego je stvarni rad taj koji se održava i oplođuje usisavanjem živoga rada te time postaje vrednost koja se oplođuje, kapital, i kao takav funkcioniše. Sredstva za proiz­vodnju pokazuju se još samo kao usisivači što je moguće veće količine živoga rada. 2ivi rad pokazuje se još samo kao sredstvo oplođivanja postojeće vrednosti i stoga njene kapitalizacije. I, bez obzira na ono što je ranije izloženo, sredstva za proizvodnju eminemment [osobito] upravo se stoga opet pokazuju nasuprot živom radu kao postojanje kapitala, i to sada kao vladavina minu­log, mrtvog rada nad živim. Živi rad, upravo kao onaj koji stvara vrednost, neprestano se otelovljuje u procesu oplođivanja vred­nosti opredmećenog rada. Rad je, kao napor, kao trošenje životne snage, lična delatnost radnika. Ali kao onaj koji stvara vrednost, kao rad u procesu svog opredmećenja, rad radnika je, čim je radnik stupio u proces proizvodnje, samo način postojanja vred­nosti kapitala, njemu pripojen. Ta snaga, koja održava vrednost i stvara novu vrednost, jeste stoga snaga kapitala, a taj proces pokazuje se kao proces njegovog samooplođivanja i, štaviše, kao proces osiromašivanja radnika, koji od vrednosti što ju je stvorio istovremeno stvara sebi samom tuđu vrednost.

466 j| Na osnovici kapitalističke proizvodnje pokazuje se ta spo­sobnost opredmećenog rada da se pretvori u kapital, tj. da se sredstva za proizvodnju pretvore u sredstvo komande nad živim radom i sredstvo njegove eksploatacije, kao nešto što im pripada po sebi i za sebe (kao što je s time na toj osnovici Suvđpei povezano), što je od njih nerazdvojno, te stoga kao svojstvo, koje im kao stvarima, kao upotrebnim urednostima, kao sredstvi­ma za proizvodnju pripada. Ona se stoga pokazuju po sebi i za sebe kao kapital, a kapital — koji izražava određeni proizvodni odnos, određeni društveni odnos, u kojemu unutar proizvodnje posednici uslova za proizvodnju istupaju prema živoj radnoj snazi — kao stvar, upravo onako kako se pokazala vrednost kao svoj­stvo neke stvari i ekonomsko određenje te stvari kao robe, kao njen stvarni kvalitet, sasvim onako kako se društveni oblik, koji je rad dobio u novcu, pokazao kao svojstvo neke stvari. 2) Vlast

2 fiesta glava Kapitala 17

kapitalista nad radnicima jeste, zapravo, samo vladavina osamo­staljenih, nasuprot radniku osamostaljenih uslova rada (u koje sem objektivnih uslova procesa proizvodnje — sredstava za pro­izvodnju — spadaju i objektivni uslovi održavanja i dejstvovanja radne snage, dakle sredstva za život) nad samim radnikom, prem­da se taj odnos ostvaruje tek u stvarnom procesu proizvodnje, koji je, kao što smo videli, u suštini proces proizvodnje viška vrednosti, što uključuje održavanje stare vrednosti, tj. proces samooplođivanja vrednosti predujmljenog kapitala. Kapitalist i radnik stoje u prometu jedan prema drugom samo kao prodavci roba, ali zbog specifično polarizacione prirode vrsta roba, koje oni jedan drugome prodaju, ulazi radnik nužno u proces proiz­vodnje kao sastavni deo upotrebne vrednosti, realnog postojanja, i postojanja vrednosti kapitala, premda se taj odnos ostvaruje tek unutar procesa proizvodnje, a kapitalist, koji postoji kao kupac ra­da samo buvapei, postaje stvarnim kapitalistom tek onda kad radnik, koji se prodajom svoje radne snage eventualiter pretvorio u najamnog radnika, u spomenutom procesu stvarno dođe pod komandu kapitala. Funkcije, koje kapitalista izvršava, jesu samo sa svešću i voljom izvršene funkcije samog kapitala — vrednosti koja se sama oplođuje usisavanjem živoga rada. Kapitalista funk- cioniše samo kao personificirani kapital, kapital kao ličnost, kao što radnik funkcioniše samo kao personificirani rad, koji njemu pripada kao muka, napor, a kapitalisti kao supstanca koja stvara i povećava bogatstvo i koja se kao takva pokazuje, u stvari, kao elemenat što je pripojen kapitalu u procesu proizvodnje, kao nje­gov živi, promenljivi faktor. Vlast kapitaliste nad radnikom jeste stoga vladavina stvari nad čovekom, mrtvoga rada nad živim, proizvoda nad proizvođačem, budući da su, uistinu, robe, koje su postale sredstva vladavine (ali samo kao sredstva vladavine samog kapitala) nad radnicima, puki rezultati procesa proizvod­nje, proizvodi tog procesa. Taj je odnos sasvim isti u materijal­noj proizvodnji i u stvarnom društvenom procesu života — jer taj je proces proces proizvodnje — koji se u ideološkoj oblasti pokazuje u religiji, izokretanje subjekta u objekt i obrnuto. Isto- rijski posmatrano, deluje to izokretanje kao nužna prolazna taška da bi se na račun većine iznudilo stvaranje bogatstva kao takvog, tj. bezobzirnih proizvodnih snaga društvenog rada, koje jedino mogu stvoriti materijalnu osnovicu slobodnog ljudskog društva. Kroz taj protivrečan oblik mora se proći upravo tako kao što čovek mora svoje duhovne snage najpre religiozno oblikovati kao sebi nasuprotne nezavisne moći. To je proces otuđenja nje-

18

govog sopstvenog rada. Radnik je ovde od početka iznad kapi­taliste utoliko što je kapitalist ukorenjen u spomenutom procesu otuđenja i u njemu nalazi svoje apsolutno zadovoljenje, dok je radnik kao njegova žrtva, naprotiv, od početka u buntovničkom odnosu i oseća ga kao proces porobljivanja. Ukoliko je proces proizvodnje istovremeno stvarni proces rada a kapitalista kao nadglednik i vodilac tog procesa ima da obavi neku funkciju u

467 stvarnoj proizvodnji, dobija njegova delatnost, || u stvari, spe­cifičnu, raznoliku sadržinu. Ali sam proces rada pokazuje se samo kao sredstvo procesa oplođivanja vrednosti upravo kao što se upotrebna vrednost proizvoda pokazuje samo kao nosilac njegove razmenske vrednosti. Samooplodnja vrednosti kapitala — stvara­nje viška vrednosti — jeste, dakle, određujuća, vladajuća i pre- sežuća svrha kapitaliste, apsolutan nagon i apsolutna sadržina nje­govog posla, u stvari, samo racionalizirani nagon i svrha tvorca blaga — potpuno siromašna i apstraktna sadržina, koja dopušta da se kapitalista, s jedne druge strane, pokaže upravo isto toli­ko porobljen kapital-odnosom, mada, s druge strane, na suprot­nom polu od radnika.

Prvobitan odnos, u kojemu would be capitalist (budući kapi­talista] kupuje rad (posle Gl. IV možemo reći rad umesto radna snaga) od radnika da bi kapitalizirao neku novčanu vrednost, a radnik prodaje raspolaganje nad svojom radnom snagom, svoj rad, da bi životario, jeste nužan uvod i uslov — sadrži po sebi u sebi — upravo u stvarnom procesu proizvodnje razložen odnos, u kome vlasnik roba postaje kapitalist, personificirani kapital, a radnik puka personifikacija rada za kapital. Kao što je onaj prvi odnos, u kome radnik i kapitalista nastupaju jedan prema dru­gome prividno kao vlasnici roba, tako je on, kako ćemo kasnije videti, rezultat i proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje. Ali potom se oba čina moraju odvojiti. Prvi pripada prometu. Drugi nastaje na osnovi prvoga tek u stvarnom procesu proiz­vodnje.

Proces proizvodnje je neposredno jedinstvo procesa rada i procesa oplođivanja vrednosti, kao što je njegov neposredni re­zultat, roba, neposredno jedinstvo upotrebne i razmenske vred­nosti. Ali, proces rada je samo sredstvo procesa oplođivanja vred­nosti, a proces oplođivanja vrednosti je kao takav u suštini proizvodnja viska vrednosti, tj. proces opredmećenja neplaćenog rada. Time je ukupni karakter procesa proizvodnje specifično određen.

19

Ako proces proizvodnje posmatramo sa dva različita gle­dišta: 1) kao proces rada, 2) kao proces oplođivanja vrednosti, onda se već iz toga vidi da je on samo jedinstven, nedeljiv pro­ces rada. Ne radi se dvostruko, jednom, da bi se stvorio svrsi­shodan proizvod, upotrebna vrednost, da bi se sredstva za pro­izvodnju pretvorila u proizvode, a drugi puta, da bi se stvorila vrednost i višak vrednosti, da bi se vrednost oplodila. Rad biva samo pridodan u svom određenom, konkretnom, specifičnom ob­liku, načinu, načinu egzistencije, u kom je on svrsishodna delat- nost, koja pretvara sredstva za proizvodnju u određeni proizvod, vreteno i pamuk npr. u pređu. Samo je predenje itd., ono što se pridodaje i koje svojim pridodavanjem neprestano proizvodi sve više pređe. Taj realni rad je vrednostan ukoliko ima normal­no određen stepen intenzivnosti (ili ga samo uračunava, ukoliko ga ima) i ukoliko se taj realni rad da tog intenziteta u određenim, vremenski merenim kvantitetima, materijalizuje u proizvodu. Kad bi proces rada bio prekinut na tački gde je količina pridodanog rada u obliku predenja itd. = količini rada sadržanog u najam­nini, onda ne bi bio proizveden nikakav višak vrednosti. Višak vrednosti pokazuje se stoga takođe u nekom višku proizvoda,. ovde kao količina prede koja prelazi količinu čija je vrednost = = vrednosti najamnine. Proces rada pokazuje se otud kao proces oplođivanja vrednosti radi toga što je u njemu dodajni konkretni rad količina društveno potrebnog rada (po svome intenzitetu) = = određenoj količini društveno prosečnog rada i radi toga što ta količina, sem one koja je sadržana u najamnini, predstavlja neku dodatnu količinu. To je kvantitativno izračunavanje poseb­nog konkretnog rada kao potrebnog društveno prosečnog rada, izračunavanje koje pak odgovara realnom momentu prvo normal­ne intenzivnosti rada (da se za proizvodnju određene količine proizvoda upotrebljava samo za to društveno potrebno radno vreme) i produženju procesa rada preko trajanja koje je potrebno za naknadu vrednosti promenljivog kapitala.

468 |j Iz ranije izloženog sledi da izraz „opredmećeni rad” i su­protnost kapitala kao opredmećenog rada prema živom radu mogu da dovedu do vrlo pogrešnog shvatanja.

Ranije* sam već pokazao da je analiza robe na „radu” kod svih dosadašnjih ekonomista dvosmislena i nepotpuna. Nije do-

3 Bez zablude raspra o tome da 1! osim rada i priroda učestvuje u proizvodu (kontribuira) uopšte nije bila moguća. O vo se odnosi samo na konkretni rad.

20

voljno tu analizu svesti na „rad”, nego na rad u dvojakom obli­ku, u kome se on, s jedne strane, pokazuje kao konkretan rad u upotrebnoj vrednosti roba, a s druge strane uzima kao druš­tveno potreban rad u razmenskoj vrednosti. S prve tačke gle­dišta sve zavisi od njegove posebne upotrebne vrednosti, njego­vog specifičnog karaktera, koji upravo upotrebnoj vrednosti što ju je stvorio utiskuje specifičan pečat i stvara od nje, za razliku od drugih vrednosti, konkretnu upotrebnu vrednost, ovaj odre­đeni artikal. Nasuprot tome sasvim se apstrahuje njegova posebna korisnost, njegova određena priroda i vrsta ukoliko se on uzima kao elemenat stvaranja vrednosti a roba kao njegovo opredme- ćenje. Kao takav on je bezrazličan, društveno potreban, opiti rad, potpuno ravnodušan prema svakoj posebnoj sadržini, zbog čega takođe po svom samostalnom izrazu, novcu, po robi kao ceni, dobija izraz koji je zajednički svim robama i razlikuje se samo kvantitetom. Po prvome prikazuje se stvar u određenoj upotreb­noj vrednosti robe, njenom određenom stvarnom postojanju, po drugome pak u novcu, bez obzira na to da li ovaj sad postoji kao novac ili kao puki obračunski novac u ceni robe. Po prvome reč je isključivo o kvalitetu, po drugome samo o kvantitetu rada. Po prvome prikazuje se razlika konkretnog rada u podeli rada, po drugome u njegovom bezrazličnom novčanom izrazu. U pro­cesu proizvodnje ta nam se razlika aktivno opire. Nismo to više mi oni koji je povlačimo, nego ona nastaje u samom procesu proizvodnje.

Razlika između opredmećenog i živog rada pokazuje se u realnom procesu rada. Sredstva za proizvodnju, npr. pamuk i vreteno itd., jesu proizvodi, upotrebne vrednosti, u kojima su otelovljeni određeni, konkretni radovi, izrada mašina, gajenje pa­muka itd., dok se predenje pojavljuje u procesu ne samo kao spe­cifično različit rad od onih radova koji su sadržani u sredstvima za proizvodnju nego kao živi rad, rad koji se tek ostvaruje i koji neprestano izbacuje iz sebe svoj proizvod, a koji je u suprotnosti prema onim radovima što su već opredmećeni u svojim, njima svojstvenim proizvodima. I sa toga stanovišta pokazuje se su­protnost između jedne strane kao raspoloživosti postojanja kapi­tala i živoga rada kao, pre svega, trošenja životne snage radnika. Nadalje, u procesu rada pojavljuje se opredmećeni rad kao pr^d- metan momenat, elemenat za ostvarenje živoga rada.

Sasvim drugačije, međutim, izgleda stvar čim se posmatra proces oplođivanja vrednosti, stvaranje i proizvodnja nove vred­nosti.

21

Rad, koji je ovde sadržan u sredstvima za proizvodnju, jeste određena količina opšteg društvenog rada i stoga se predstavlja u određenoj veličini vrednosti i sumi novca, in fact [u stvari], u ceni tih sredstava za proizvodnju. Rad, koji se dodaje, jeste određena dodatna količina opšteg društvenog rada i pokazuje se kao dodatna veličina vrednosti ili suma novca. Rad koji je već sadržan u sredstvima za proizvodnju isti je kao novododati rad. Oni se međusobno razlikuju samo po tome što je jedan opred- mečen u upotrebnim vrednostima a drugi se nalazi u procesu tog opredmećenja, jedan je prošli, drugi sadašnji, jedan mrtav, drugi živ, jedan opredmećen u perfektu, drugi se opredmečuje u prezentu. U obimu u kojemu minuli rad zamenjuje živi postaje i on sam proces, oplođuje se, postaje fluens koji stvara fluxion. To njegovo usisavanje dodatnog živog rada jeste njegov proces

469 samooplođivanja, njegovo stvarno pretvaranje u kapital, || u vrednost koja samu sebe oplođuje, jeste njegovo pretvaranje iz konstantne veličine vrednosti u veličinu vrednosti koja je pro- menljiva i procesivna. Svakako, taj dodatni rad može da se doda samo u obliku konkretnog rada a stoga isto i sredstvima za pro­izvodnju samo u njihovom specifičnom obliku kao posebnim upo­trebnim vrednostima a vrednost, koja je sadržana u tim sredstvi­ma za proizvodnju, održava se samo njihovom potrošnjom kao sredstava za rad, dakle, konkretnim radom. To, međutim, ne is­ključuje da se postoječa vrednost, rad koji je opredmećen u sred­stvima za proizvodnju, isključivo povećava samo preko svoje sop- stvene količine nego i preko količine rada što je opredmećen u promenljivom kapitalu, i da se povećava u stepenu u kome on usisava živi rad, a koji sam sebe opredmećuje kao novac, kao opšti društveni rad. Stoga je eminently [eminentno] u ovom smislu — koji se odnosi na proces oplođivanja vrednosti, pravu svrhu kapitalističke proizvodnje — da se kapital kao opredme- ćeni rad (accumulated labour, pre-existent labour and so forth — [akumulirani rad, preegzistentni rad i tako dalje]) protivi živom radu (immediate labour etc. — [neposredan rad itd.]) i od eko­nomista njemu suprotstavlja. Ali oni ovde neprestano padaju u protivrečnosti i dvosmislenosti — čak i Rikardo — zato što nisu jasno analizirali robu na osnovi rada u dvojakom obliku.

Samo kroz prvobitni proces razmene između kapitaliste i radnika — kao vlasnika roba — ulazi u proces proizvodnje živi faktor, radna snaga kao momenat realnog oblika kapitala. Ah tek u samom procesu proizvodnje pretvara se opredmečeni rad

22

usisavanjem živoga rada u kapital i stoga se rad pretvara u ka­pital*

469a || Kapitalistički proces proizvodnje je jedinstvo procesa radai procesa oplođivanja vrednosti. Da bi se novac pretvorio u ka­pital, pretvara se on u robe koje čine faktore procesa rada. Nov­cem se moraju kupiti, prvo, radna snaga i, drugo, stvari bez kojih se radna snaga ne može upotrebiti, tj. bez kojih ne može raditi. U procesu rada nemaju te stvari nikakva drugog smisla sem da služe kao životna sredstva rada, upotrebne vrednosti rada — s obzirom na živi rad kao njegov materijal i sredstvo, s obzi­rom na proizvod rada kao njegova sredstva za proizvodnju, s ob­zirom na to da su sama ta sredstva za proizvodnju već proizvodi, proizvodi kao sredstva za proizvodnju nekog novog proizvoda. Ali ove stvari ne igraju tu ulogu u procesu rada zato što ih kapi­talista kupuje, zato što su one preobraženi oblik njegovog novca, nego on ih, naprotiv, kupuje zato što one tu ulogu igraju u pro­cesu rada. Za proces predenja kao takav npr. nevažno je to što pamuk i vreteno predstavljaju novac kapitaliste, dakle kapital, što je utrošeni novac po svom određenju kapital. Materijal za rad i sredstvo za rad oni postaju samo u ruci predioca koji radi, i oni to postaju zbog toga što on prede a ne zbog toga što on taj pa­muk, koji pripada nekoj drugoj osobi, upreda nekim vretenom,

* [O vd e je M arks učinio napom enu:] N ote [sa slcdećim upozore­njem :] Ono od strane 96 do 107 pod rubrikom : „N eposredni proces p ro ­izvodnje”, spada ovde, treba ga sa prethodnim to blend (spojiti) i oboje međusobno to rectify [rck tific ira ti — isp rav iti]. D itto spada ovde str. 2 6 2 — 64 ove knjige. Prem a ovom upozorenju donosimo na ovom mestu oba pom enuta odcljka. Izmene („oboje međusobno to rectify [rek tific i- ra t i]”) nisu preduzete. D odatne strane (prvobitno str. 9 6 — 107) je M arks naknadno prenumerisao u 469a— 469m . Tekst koji treba dodati na str. 469a (96) počinje jednim odeljkom koji je M arks preSkrabao (4 puta popreko prevučeni odeljak koji je sačinjavao nastavak teksta nekadaš­njih strana 1— 95 koje nam ne stoje na raspolaganju. N a zag lavlju strane pisao je M arks:] To pripada str. 496 [(pogrešno: str. 469). N a izbrisa­nom odeljku tekst koji sledi a koji nije prevučen nosi sa ovim u vezi natp is:] 6. Neposredni proces proizvodnje.

[Tekst preškrabanog odeljka glasi:][469a] [• • •] II jer kapital kojim se kupuje radna snaga sastoji se, u stvari,

od životnih sredstava, m ada su ova životna sredstva radniku data kroz novac. On bi mogao zajedno s pristalicam a m onetarnog sistema na pita­nje: šta je kapital? odgo vo riti: k apital je novac, jer kada kapital postoji u procesu rada m aterijalno u obliku sirovina, radnih instrum enata itd., postoji on u procesu prom eta u obliku novca. Tako bi neki antički ekonom ista na p itanje: šta je radnik? m orao odgovoriti istom logikom : radnik je rob (jer je rob bio radnik antičkog procesa rada). \Nem. red.]

23

koje pripada istoj toj drugoj osobi, u pređu, za istu tu drugu oso­bu. Robe ne postaju kapital time što se upotrebljavaju i proizvod­no troše u procesu rada, nego one time postaju elementi procesa rada. Ukoliko je kapitalista kupio te stvarne elemente procesa rada, predstavljaju oni njegov kapital. Ali to važi i za rad. On takođe predstavlja njegov kapital, jer kupcu radne snage rad pri­pada isto tako kao što mu pripadaju i predmetni uslovi rada koje je kupio. I ne pripadaju mu samo pojedini elementi procesa rada, pripada mu čitav proces rada. Kapital, koji je ranije posto­jao u obliku novca, postoji sada u obliku procesa rada. Ipak, pro­ces rada ne menja svoju opitu prirodu zato što je kapital zavla­dao procesom rada, te radnik stoga radi za kapitalistu umesto za sebe samog. Materijal za rad i sredstva za rad ne postaju po prirodi kapital zato što se novac pri pretvaranju u kapital pre­tvorio u faktore procesa rada, te dakle i nužno poprimio oblik materijala za rad i sredstava za rad, tj. postaju to isto toliko malo koliko zlato i srebro postaju po prirodi novac zato što je novac, između ostalog, zlatan i srebren. Ipak, isti savremeni eko­nomisti, koji se smeju nad naivnošću monetarnog sistema kada on na pitanje: šta je novac? odgovara: zlato i srebro je novac, ne ustručavaju se da na pitanje: šta je kapital? odgovore: kapital je pamuk. Oni ne kažu ništa drugo ni kada izjavljuju da su ma­terijal za rad i sredstva za rad, sredstva za proizvodnju ili pro­izvodi što se upotrebljavaju za novu proizvodnju — kapital, ukratko, da su predmetni uslovi rada po prirodi kapital, utoliko što i zbog toga što po svojim materijalnim svojstvima služe kao upotrebne vrednosti u procesu rada. Ispravno je tad kada drugi dodaju: kapital je meso i hleb, jer iako kapitalista novcem kupuje

469b radnu snagu, predstavlja taj novac, u stvari, samo hleb, || meso, ukratko sredstva za život radnika.127 Stolica sa četiri noge i pre­

117 „C apita l is that part o f the wealth o f a country which is em­ployed in production, ana consists o f food, ceothing, tools, raw m ateri­als, machinery, etc. necessary to give effect to labour.” [ „ K a p i t a l . . . je onaj deo bogatstva jedne zemlje koji se upotrebljava u proizvodnji i sa­stoji se iz hrane, odela, oruđa, sirovina, mašinerije etc. nužnih da scpostigne radni e fekat.”] (89, R icardo, 1. c.). „C apital is a portion o f thenational wealth, employed, o r meant to be employed, in favouringreproduction.” [„K ap ita l je deo nacionalnog bogatstva upotrebljen ilinamenjen upotrebi, u svrhe reprodukcije.”] (21, G. Ramsay, 1. c.).„ C a p ita l. . . a particular species o f w e a lth . . . destined. . . to theobtaining o f other articles o f u tility .” [ „ K a p i t a l . . . naročita v rs*ab o g atstva . . . p red određen . . . za dobijanje drugih korisnih artikala.” ] (F. Torrens, 1. c.). „ C a p i ta l . . . p r o d u i t . . . com me moyens d ’une nou-

24

svlakom od somota predstavlja pod izvesnim konjunkturama pre­sto; ta stolica je zbog toga stvar koja služi za sedenje, a ne presto po prirodi svoje upotrebne vrednosti. Najhitniji činilac procesa rada jeste sam radnik, a u antičkom procesu proizvodnje taj rad­nik je rob. Iz toga sledi da je radnik isto tako malo po prirodi rob, mada to gledište Aristotelu nije sasvim strano, kao što su vreteno i pamuk, zato što ih najamni radnik dan-danas troši u procesu rada, po prirodi kapital. Ova glupost, koja određeni društveni proizvodni odnos, što se prikazuje u stvarima, shvata kao stvarno prirodno svojstvo samih tih stvari, udara nam u oči kada otvorimo prvi bolji priručnik iz ekonomije i odmah na prvoj strani pročitamo da su elementi procesa proizvodnje, sve­deni na svoj najopštiji oblik, zemlja, kapital i rad.12S Moglo bi se isto tako reći da su oni zemljišna svojina, noževi, makaze, vretena, pamuk, žito, ukratko, materijal za rad i sredstva za rad, i — najamni rad. Na jednoj strani nabrajamo elemente procesa

velle production .” [„ K a p ita l . . . p ro iz v o d i. . . kao sredstvo jedne nove proizvodnje.” ] Senior, 1. c., p. 3 18 ) . „Lorsqu’un fonds est consacrć k la production m aterielle, ii prend le nom de capital." [„Z bog toga što je jedan fond određen za m aterijalnu p roizvodnju uzim a on ime kapitala."'] (207, t. I, Storch, Cours d ’Economie Politique, Pariser Ausgabe von 1823). „Le capital est cette portion de la richesse produite qui est destinće k la reproduction.” [K ap ita l je onaj deo proizvedenog bogatstva koji je određen za reprodukciju.” ] (p. 364, Rossi, Cours d'Econom ie Politique, 183 6 — 37. Briisseler Ausgabe 1842). Rossi se muči s „teškoćom ” da li se i sirovina može računati u kapital. Može se p rav iti raz lik a između „capital-m atičre” [k apita l-m aterija] i „capital-instrum ent” [k ap ita l-in stru m en t], ali ,,est-ce (la matičre prem ičre) vraim ent lž un instrum ent de production? n ’est-ce pas

fjlutot l ’objet sur lequel les instruments produeteurs doivent agir?” [„a li, da i je (prim arna m aterija) tu odista instrum enat (sredstvo) proizvodnje? Nije

li više predmet na koji treba da deluju sredstva za p ro izvodnju?” (p. 367).] On ne uviđa da se, kada jednom kapital zameni njegovim m ate­rijaln im pojavnim oblikom , i otuda opredmećene uslove rada pogrešno nazove kapitalom , oni u odnosu na sam rad razliku ju kao m aterija l za rad i sredstva za rad, ali da su u odnosu na proizvod na isti način proizvodna sredstva, kako on tada kapital i na str. 372 pogrešno zove „sredstvim a za proizvodnju”. „II n’y a aucune difference entre un capital et toute autre portion de richesse: c’est seulement par l ’emploi qui en est fa it, qu’une chose devient capital, c.-ž-d . eorsqu’elle est employće dans une operation productive, comme m atičre prem ičre, comme instrum ent ou comme approvisionnem ent.” [„N em a nikakve razlike između kapitala i čitavog ostalog dela bogatstva: samo njegova upotreba čini jedan pred­met kapitalom , tj. kad je on upotrebiien u proizvodnoi operaciji kao sirovina, kao sredstvo ili kao za liha .”] (Cherhuliez, Riche ou Pauvre, Paris, 1841 . p. 18.)

01 V id i B. John S tu art M ill, Principles o f P o litica l Econom y, V . I, b. I.

25

rada mešajući ih sa specifičnim društvenim karakterima koje ti elementi imaju na određenom istorijskom stupnju razvoja, a na drugoj strani dodajemo jedan elemenat koji pripada procesu rada kao nekom večnom procesu između čoveka i prirode uopšte, da­kle, nezavisno od svih određenih društvenih oblika. (Dalje ćemo u tekstu videti da ta iluzija ekonomista, koji prisvajanje procesa rada pomoću kapitala mešaju sa samim procesom rada te stoga predmetne elemente procesa rada jednostavno pretvaraju u ka­pital, i to zato što se i kapital, između ostalog, pretvara u pred­metne elemente procesa rada — i kako ta iluzija, koja kod klasičnih ekonomista traje samo dode dok oni kapitalistički proces proizvodnje posmatraju isključivo s tačke gledišta pro­cesa rada, te je stoga daljim izlaganjem ispravljaju, proističe iz prirode samog kapitalističkog procesa proizvodnje. Ali odmah se pokazuje da je ovo veoma zgodan metod za to da bi se dokazala večnost kapitalističkog načina proizvodnje ili da bi se dokazalo da je kapital neprolazni prirodni elemenat ljudske proizvodnje uopšte. Rad je večni prirodni uslov ljudske egzistencije. Proces rada nije ništa drugo do sam rad, posmatran u trenutku svoje stvaralačke delatnosti. Stoga su opšti momenti procesa rada ne­zavisni od svakog određenog društvenog razvoja. Sredstva za rad i materijal za rad, od kojih su jedan deo već proizvodi ranijeg rada, igraju svoju ulogu u svakom procesu rada uvek i u svim okolnostima. Ako im stoga prikačim ime kapital u uverenju da „semper aliquid haeret” [uvek se nešto i prilepi], onda sam dokazao da je postojanje kapitala večiti prirodan zakon ljudske proizvodnje i da je Kirgiz, koji s nožem što ga je ukrao od Rusa seče trsku i od nje sebi plete čamac, upravo isto tako ka­pitalista kao gospodin fon Rotšild. Isto tako bih mogao dokazati da su se Grci i Rimljani pričešćivali zato što su pili vino i jeli hleb i da se Turci svakodnevno škrope katoličkom svetom vodom zato što se svakodnevno peru. To je takvo impertinent [drsko] plitko trabunjanje, koje nalazimo izbućkano sa samodopadljivom važnošću ne samo od jednog F. Bastiata, ili u ekonomskom trak- tatiću Society for the advancement of useful knowledge [Dru­štva za napredak korisnog znanja], ili u spisima za malu decu

469c jedne mother Martineau [majke Martino], || nego čak i kod pravih stručnih pisaca. Umesto da se tako, kako se nameravalo, dokaže večita prirodna nužnost kapitala, negira se, štaviše obrat­no, sama njegova nužnost za određeni istorijski stupanj razvoja društvenog procesa proizvodnje, jer na tvrdnju da kapital nije

26

ništa drugo do materijal za rad i sredstvo za rad ili da su pred­metni elementi procesa rada po prirodi kapital, s pravom se odgovara da nam je, dakle, potreban kapital, ali nisu kapitalisti, ili, da kapital nije ništa drugo nego /we129 koje je izmišljeno za obmanu masa.

Nesposobnost da se proces rada shvati samostalno a ipak istovremeno kao jedna strana kapitalističkog procesa proizvodnje, pokazuje se još jače kada nam gospodin F. Vejlend npr. priča da je sirovina kapital i da njezinom preradom on postaje proizvod. Po tome je koža proizvod štavioca, a kapital obućara. Oboje, sirovina i proizvod jesu određenja koja pripadaju nekoj stvari s obzirom na proces rada, i niti jedno niti drugo nemaju po sebi i za sebe ništa s određenjem da budu kapital, premda oboje, sirovina i proizvod, predstavljaju kapital čim je kapitalista pri­svojio proces rada.130 Gospodin Prudon je ovo iskoristio sa svo-

129 „K aže nam se da rad ni jedan korak ne može da učini bez kapitala, da je lopata za čoveka koji kopa isto to liko važn a kao njegov rad, da je kap ital stoga isto to liko potreban p ro izvod n ji kao sam rad. Radnik sve ovo zna; ova istina mu svakodnevno izlazi pred oči; ali ova uzajam na zavisnost između kapitala i rada nema n ikak ve veze s re lativn im položajem kapitaliste i rad n ika ; ona čak dokazuje da drugi mora da izd ržava prvog. K ap ita l nije ništa drugo nego nepotrošena p roizvodnja i ukupan kapital koji u ovom trenutku postoji, postoji nezavisno od neke posebne individue ili neke posebne klase i na koji način nije identičan s n jim a; i kad bi svak i kap italista i svaki bogati čovek u V elikoi B ritan iji iznenada um ro, ni jedan jedini deo bogatstva ili kapitala ne bi sa njim iščezao, niti bi nacija bila osirom ašena Čak ni za vrednost jednoga Farthinga. Za posao proizvođača bitan je kapital, a ne kapitalista; i tu postoji isto tako ve lik a raz lika između ovoga dvoga kao između brodskog tereta i teretnice.” (59, J . F. B ray, Labour's wrongs and Labour's rem edy etc. Leeds 1839.)

„C apital is a sort o f cabalistic w o rd like church o r state, o r any other o f those general terms which are invented by those w ho fleece the rest o f mankind to conceal the hand that shears them .” [„ K a p ita l je neka vrsta mistične reci, slično c rk v i ili d ržavi, ili bilo kojoj drugoj od tih opštih izraza koje su pronašli oni koji va ra ju ostali deo čovečanstva da bi sakrili ruku koja ih čerupa.” ] (17, Labour defended against the claims o f C apita l etc., London, 1825). T vorac ovog anonimnog spisa je Th. Hodgskin, jedan od najznačajnijih modernih engleskih ekonom ista. N jegov citirani spis, čiji se značaj još i danas priznaje (vid i, na prim er, John Lalor, M oney and M orals etc., London, 1852), izazvao je nekoliko godina posle svog izlaska jedan anonimni protivspis (antispis) Lord Broughama koji ie isto tako površan kao što su to, inače, ekonomski doprinosi ovih brb ljiv ih genija.

00 „The m aterial w hich . . . w e obtain fo r the purpose o f combining it w ith our own (!) industry, and form ing it into a product, is called capita l; and, a fter the labour has been exerted, and the value created,

27

jom uobičajenom „dubinom”. „Posredstvom čega se pojam pro• izvod iznenada pretvorio u pojam kapital. Posredstvom ideje vrednosti. To znači da je proizvod, da bi postao kapital, morao da prođe autentično ocenjivanje vrednosti, da bude kupljen ili prodan, da je o njegovoj ceni moralo da se debatira i da ju se fiksira nekom vrstom legalne konvencije. Ova koža, kako ona dolazi iz klaonice, jeste proizvod klaoničara [mesara]. I tu kožu kupi štavilac? On smesta tu kožu ili njenu vrednost unosi u svoje eksploatacione fondove. Radom štavioca postaje taj kapital opet proizvod.”

Gospodin Prudon se odlikuje aparatom lažne metafizike i njime najobičnije elementarne predstave unosi u svoje „eksploa­tacione fondove” najpre kao kapital i zatim ga prodaje publici kao visokoparni „proizvod”. Pitanje, kako se proizvod pretvara u kapital, jeste po sebi i za sebe besmisleno, ali odgovor zaslu­žuje pitanje. U stvari, gospodin Prudon nam priča samo dve prilično poznate činjenice, jednom, da se proizvodi ponekad prerađuju kao sirovina i, drugo, da su proizvodi istovremeno robe, tj. imaju neku vrednost, koja pre svog ostvarenja mora da izdrži teško iskušenje debate između kupca i prodavca. Isti „filozof” primećuje: „La difference pour la socićtć, entre capital et produit n’existe pas. Cette difference est toute subjective aux individus” [„Za društvo ne postoji razlika između kapitala i proizvoda. Ta razlika je individuama sasvim subjektivna”].

Ako ekonomista, dok kapitalistički proces proizvodnje po- smatra samo sa gledišta procesa rada, označava kapital kao puku stvar, sirovinu, instrumenat itd., pada mu onda opet na pamet da je proces proizvodnje ipak i proces oplođivanja vrednosti i da spomenute stvari s obzirom na proces oplođivanja vrednosti dolaze u obzir samo kao vrednost. „Isti kapital postoji čas u obliku sume novca, čas u obliku neke sirovine, nekog instru­menta, neke gotove robe. Te stvari zapravo nisu kapital; on pre-

it is called a product. Thus, the same article m ay be product to one, and capital to another. Leather is the product o f the currier, and the capital o f the shoemaker." [„M aterija l k o j i . . . dobijamo radi njegovog kom binovanja s nasom sopstvenom (!) industrijom , radi njegovog obliko­van ja u proizvod, zove se kap ita l; i pošto je rad obavljen i vrednost stvorena, on se zove p roizvod. Isti artik l može biti proizvod za jednoga a kapital za drugog. K oža je p roizvod kožara, a kapital obućara.” ] (F. W ay land, 1. c., p. 25.) (Slede sada gore navedena govna iz Prudona, p ri tom c itira ti: G ratu it du CrSdit. Discussion entre M. Fr. Bastiat et M. Proudhon , Paris 1850 , p. 179, 180, 182.)

28

biva u vrednosti koju one imaju”.131 Ukoliko se ta vrednost 469d „održava, više ne propada, umnožava, odvaja od robe, || koja

ju je stvorila, ostaje [ona] slično nekom metafizičkom i nesup- stancijalnom kvalitetu uvek u posedu istog proizvođača (tj. ka­pitaliste)”,132 označava se ono, što je upravo označeno kao stvar, sad kao „komercijalna id e ja 133

Proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje nije niti puki proizvod (upotrebna vrednost) niti puka roba, tj. proizvod koji ima razmensku vrednost; njegov specifični proizvod jeste višak vrednosti. Proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje su robe koje imaju više razmenske vrednosti, tj. otjelovljuju više rada nego što je za njihovu proizvodnju predujmljeno u obliku novca ili roba. U kapitalističkom procesu proizvodnje pokazuje se pro­ces rada samo kao sredstvo, a proces oplođivanja vrednosti ili proizvodnja viška vrednosti kao svrha. Čim se ekonomista ovoga seti, kapital se označava kao bogatstvo koje se upotrebljava u proizvodnji da bi se stvorio „profit”.134

Videli smo da se pretvaranje novca u kapital raspada u dva samostalna procesa koji pripadaju sasvim različitim sferama i egzistiraju odvojeno. Prvi proces pripada sferi prometa roba i stoga se zbiva na tržištu roba. To je kupovina i prodaja radne snage. Drugi proces je potrošnja kupljene radne snage ili sam proces proizvodnje. U prvom procesu stoje kapitalista i radnik jedan prema drugom samo kao vlasnik novca i vlasnik roba a njihova je transakcija, kao i transakcija između svih kupaca i

131 J . B. Say, 1. c., t. II, p. 429, N ote. K ad a C arey kaže: „C api­t a l . . . all articles possessing exchangeable va lu e” [„ K a p it a l . . . svi a rtik li koji imaju razmensku vredn ost” ] (H . C. C arey, Principles o f Po litical Economy, P art I, Philadelphia, 1837 , p. 294), onda to ponovo spada u objašnjenje kapitala koje smo pomenuli još u I g la v i: „C apita l — is commodities” [„k ap ita l su robe” ], objašnjenje koje se odnosi samo na poja­vu kapitala u procesu prom eta.

Sismondi, N ouv. Princ, etc., t. I., p. 99.133 ,,Le capital est une idee com m erciale.” [„ K ap ita l je jedna ko­

m ercijalna ideja.” ] (Sism ondi, Etudes etc., t. II, p. 273.)134 „C apital. That portion o f the stock o f a country which is kept

or employed w ith a v iew to pro fit in the production and distribution of w ealth .” [„K apita l. O naj deo im ovine jedne zemlje koji se čuva ili upo­treb ljava s izgledom na p ro fit u proizvodnji i raspodeli bogatstva.” ] (T. R. Malthus. D efinitions in Po litical Economy, N ew edition etc. by John C azcnove, London, 18S3, p. 10.) „K ap ita l deo za proizvodnju is generally fo r the purpose o f obtaining p ro fit em ployed w ealth [„uopšte u cilju dobijanja pro fita upotrebljeno bogatstvo”]. „{75, Th. Chalm ers, On Political Economy etc., London, 1832. 2 -nd edition.)

29

prodavača, razmena ekvivalenata. U drugom procesu pojavljuje se radnik pro tempore [za sada] kao živi sastavni deo kapitala samog a kategorija razmene ovde je sasvim isključena, pošto je kapitalista kupovinom prisvojio sve faktore procesa proizvodnje, stvarne i lične, pre no što je taj proces počeo. Ali, premda oba procesa postoje samostalno jedan uz drugi, oni se uzajamno uslovljavaju. Prvi uvodi drugi, a drugi izvodi prvi.

Prvi proces, kupovina i prodaja radne snage, pokazuje nam kapitalistu i radnika samo kao kupca i prodavca robe. Ono po čemu se radnik razlikuje od ostalih prodavača roba jeste samo specifična priroda, specifična upotrebna vrednost robe koju on prodaje. Ali, posebna upotrebna vrednost roba ne menja apso­lutno ništa ekonomsku određenost oblika transakcije, ne menja ništa u tome da kupac predstavlja novac a prodavač robu. Dakle, da bi se dokazalo da odnos između kapitaliste i radnika nije apsolutno ništa drugo nego odnos između vlasnika roba, koji na obostranu korist i po slobodnom ugovoru razmenjuju novac i robu, dovoljno je izolovati prvi proces i zadržati se na njegovom formalnom karakteru. Ova jednostavna veština nije nikakva ča­rolija, ali je čitava zaliha mudrosti vulgarne ekonomije.

Videli smo da kapitalista mora da pretvori svoj novac ne samo u radnu snagu nego i u predmetne faktore procesa rada, sredstva za proizvodnju. Posmatramo li, međutim, ukupni kapi­tal na jednoj strani, dakle sve kupce radne snage na jednoj strani, a sve prodavce radne snage, sve radnike na drugoj, onda je radnik upravo primoran da umesto neke robe prodaje sopstve- nu snagu kao robu, jer mu, na drugoj strani, stoje nasuprot kao tuđa svojina sva sredstva za proizvodnju, svi predmetni uslovi rada isto tako kao i sva sredstva za život, novac, sredstva za

[469e] proizvodnju i || sredstva za život, jer, dalde, svekoliko pred­metno bogatstvo stoji nasuprot radniku kao svojina vlasnika roba. Pretpostavljeno je da on radi kao nevlasnik i da mu uslovi njegovog rada stoje nasuprot kao tuđa svojina. To što je kapitalista br. I vlasnik novca i od kapitaliste br. II, koji poseduje sredstva za proizvodnju, kupuje ova sredstva za pro­izvodnju, dok radnik novcem što ga je primio od kapitaliste br. I kupuje sredstva za život [životne namirnice] od kapitaliste br. III, apsolutno ništa ne menja činjenicu da su kapitalisti br. I, II i III zajedno isključivi vlasnici novca, sredstava za proiz­vodnju i sredstava za život, čovek može da živi samo ukoliko on proizvodi svoja sredstva za život a on može da proizvodi sredstva za život samo ako poseduje sredstva za proizvodnju, ako

30

poseduje predmetne uslove rada. Unapred je, dakle, jasno da je radnik koji je lišen sredstava za proizvodnju lišen također sred­stava za život, kao što i, obrnuto, čovek koji je lišen sredstava za život ne može da stvori nikakva sredstva za proizvodnju. Dakle, to što novcu i robi čak u prvom procesu, pre nego što su se stvarno pretvorili u kapital, od početka utiskuje karakter kapitala, nije ni njihova priroda da služe kao novac, ni njihova priroda da služe kao roba, ni materijalna upotrebna vrednost tih roba da služe kao sredstva za život i sredstva za proizvodnju, nego Činjenica da se taj novac i ta roba, ta sredstva za proizvod­nju i sredstva za život kao samostalne moći, personificirane u njihovim vlasnicima, suprotstavljaju radnoj snazi koja je lišena sveg predmetnog bogatstva, da su, dakle, stvarni uslovi koji su potrebni za ostvarenje rada otuđeni od samog radnika, čak se pokazuju kao fetiši, nadareni sopstvenom voljom i sopstve- nom dušom, da robe figuriraju kao kupci osoba. Kupac radne snage je samo personifikacija opredmećenog rada koji jedan deo sebe samog daje radniku u obliku sredstava za život da bi svom drugom delu pripojio živu radnu snagu i tim se pripajanjem pot­puno održao i premašio svoju prvobitnu masu. Ne kupuje radnik sredstva za život i sredstva za proizvodnju, nego sredstva za život kupuju radnika da bi ga pripojila sredstvima za proizvodnju.

Sredstva za život su poseban materijalni oblik egzistencije u kome kapital staje nasuprot radniku pre nego što ih radnik prisvoji prodajom svoje radne snage. Ali, čim proces proizvodnje počne, radna snaga je već prodata, dakle, sredstva za život prešla su, bar de jure, u fond potrošnje radnika. Ta sredstva za proiz­vodnju nisu elemenat procesa rada koji pored dejstvujuće radne snage sam ne pretpostavlja ništa drugo sem materijal za rad i sredstva za rad. U stvari, radnik mora da održava svoju radnu snagu sredstvima za život, ali ta njegova privatna potrošnja, koja je istovremeno reprodukcija njegove radne snage, pada van pro­cesa proizvodnje robe. Moguće je da kapital u kapitalističkoj proizvodnji zaista apsorbuje čitavo raspoloživo vreme radnika, da se, dakle, trošenje sredstava za život uistinu pokaže kao puki događaj procesa rada, kao što je trošenje uglja u parnoj mašini, ulja u točku, sena u konja, kao što je to ukupna privatna po­trošnja robova koji rade. U tom smislu Kikardo npr. (vidi gore belešku 127) pored sirovina, oruđa itd. nabraja „hranu i odelo” kao stvari koje daju „effect to labour” [efekat rada] i stoga kao

469f „kapital” služe u procesu rada. Ali, || ma kako se to stvarno dešavalo, sredstva za život, čim ih slobodni radnik troši, jesu

31

robe koje je on kupio, čira ona pređu u njegove ruke, i to više, čim ih on počne trošiti, ona su prestala biti kapital. Ona, dakle, nisu nijedan od materijalnih elemenata u kojima se kapital po­javljuje u neposrednom procesu proizvodnje, premda čine mate­rijalni oblik egzistencije promenljivog kapitala koji se pojavljuje na tržištu, unutar sfere prometa kao kupac radne snage.

Ako kapitalista od 500 talira 400 pretvori u sredstva za proizvodnju a 100 uloži u kupovinu radne snage, onda tih 100 talira čine njegov promenljivi kapital. S tih 100 talira radnici kupuju sredstva za život, bilo od istog kapitaliste, bilo od dru­gih. Tih 100 talira samo su novčani oblik tih sredstava za život. Oni su, dakle, u stvari materijalno stanje promenljivog kapitala. U neposrednom procesu proizvodnje promenljivi kapital više ne postoji: niti u obliku novca niti u obliku robe, nego u obliku živoga rada što ga je kapital sebi prisvojio kupovinom radne snage. Suma vrednosti, koja je predujmljena u novcu ili robama, pretvara se uopšte u kapital samo tim preobražajem promenlji­vog kapitala u rad. Iako je, dakle, kupovina i prodaja radne snage, čime je uslovljeno pretvaranje jednog dela kapitala u promenljivi kapital, proces koji je odvojen od neposrednog pro­cesa proizvodnje i koji je samostalan i prethodi mu, on je apso­lutna osnova kapitalističkog procesa proizvodnje i momenat sa­mog tog procesa proizvodnje, ako ga posmatramo kao celinu a ne samo u trenutku neposredne proizvodnje roba. Predmetno bo­gatstvo pretvara se u kapital samo zato što radnik, da bi živeo, prodaje svoju radnu snagu. Stvari [Sachen] koje su predmetni [gegenstandliche] uslovi rada, dakle sredstva za proizvodnju, i stvari koje su predmetni uslovi za održanje samog radnika, dakle sredstva za život, postaju kapital samo nasuprot najamnom radu. Kapital nije stvar [Ding], kao što ni novac nije stvar. U kapitalu, kao i u novcu, pokazuju se određeni društveni pro­izvodni odnosi osoba kao odnosi stvari prema osobama, ili od­ređeni društveni odnosi pokazuju se kao društvena prirodna svoj­stva stvari [Dingen]. Bez salariata [najamnog rada], čim se dakle individue odnose jedna prema drugoj kao slobodne lič­nosti, nema proizvodnje viška vrednosti, a bez proizvodnje viška vrednosti nema kapitalističke proizvodnje, dakle nema niti kapi-

To je ono pravo Sto leži u osnovi Rossijeve polemike protiv na­brajan ja životnih sredstava kao sastavnih delova proizvodnog kapitala. K ako on, međutim, stvar nepravilno shvata, i u kakvu zabludu dospeva, videće se u jednom kasnijem poglavlju .

32

tala niti kapitaliste! Kapital i najamni rad (tako nazivamo rad radnika koji prodaje sopstvenu radnu snagu) označuju samo dva faktora istog odnosa. Novac ne može postati kapital a da se ne razmeni za radnu snagu kao robu koju sam radnik pro­daje. S druge strane, rad se može pokazati kao najamni rad čim mu sopstveni predmetni uslovi stupe nasuprot kao samo­stalne moći, tuđa svojina, kao vrednost koja postoji za sebe i po sebi, ukratko, kao kapital. Ako se, dakle, kapital prema svojoj materijalnoj strani ili prema upotrebnim vrednostima, u kojima on postoji, može sastojati samo od predmetnih uslova samog rada, moraju ti predmetni uslovi stajati nasuprot radu kao tuđe, samostalne moći, kao vrednost — opredmećeni rad — koja se prema živom radu odnosi kao prema pukom sred­stvu svog sopstvenog održanja i povećanja. Najamni rad ili salariat jeste, dakle, nužan društveni oblik rada za kapitali­stičku proizvodnju, baš kao što je kapital, potencirana vred­nost, nužan društveni oblik koji moraju da poprime predmetni uslovi rada, da bi rad bio najamni rad. Najamni rad je, dakle, nužan uslov za stvaranje kapitala i stalno potrebna pretpostavka za kapitalističku proizvodnju. Stoga, iako prvi proces, razmena novca za radnu snagu ili prodaja radne snage, kao takav ne ulazi u neposredni proces proizvodnje, ulazi on, naprotiv, u proizvod­nju celoga odnosa.136

Pređemo li sad od prvog procesa, kupovine i prodaje radne snage, koji pretpostavlja osamostaljenje sredstava za proizvodnju i sredstava za život prema stvarnom radniku, dakle personifici­rana sredstva za proizvodnju i sredstva za život, koja kao kupci

IJ‘ O datle se može zaključiti šta jedan F. B astiat razum e o suštini kapitalističke proizvodnje kada objašnjava sa laria t [najam ninu] kao fo r­malnost izvan kapitalističke proizvodnje i koja je nevažna, i o tk riva ,,que ce n’est pas la form e de la rem uneration qui crće pour lui ( l’ouvrier) cette dćpenđance” [„da nije oblik nagrađivanja koji s tvara za njega (radnika) ovu zavisnost” ]. (378, Harmonies Economiques, Paris, 1851.) To je jedno otkriće — uz to još plagijat uzet iz dela pravih ekono­mista koji je rđavo- shvaćen — dostojno istog slatkorečivog ignoranta, koji ie u istom spisu, dakle 185 1 , otkrio ,,ce qui est plus dćoisif et plus infaillible encore, c’est la disparition des grandes crises industrielles en Angleterre” [„ono što je odlučujuće i sigurnije, to je nestanak v e li­kih industrijskih kriza u Engleskoj” ]. (396.) Iako je F. Bastiat 1851 . dekretom uklonio velike krize iz Engleske, zah vatila je Englesku već 1857. opet jedna velika kriza, a 1861 . je, što se može pročitati iz zva - ničnih izveštaja engleskih trgovinskih kom ora, izbegla jednu industrij­sku krizu dotle neslućenog obima samo usled izbijanja američkog gra­đanskog rata.

3 Šesta glava Kapitala 33

zaključuju ugovor s radnicima kao prodavcima, pređemo li s tog procesa, koji se događa u sferi prometa, na robnom tržištu, na sam neposredni proces proizvodnje, to je on, pre svega, proces rada. U procesu rada stupa radnik kao radnik u normalan dela- tan odnos, koji je određen prirodom i svrhom samoga rada, prema sredstvima za proizvodnju. On ih prisvaja i postupa s nji­ma kao s pukim sredstvom i materijalom svog rada. Samo-

469g stalna, || čvrsta i samovoljna egzistencija tili sredstava za proiz­vodnju, njihovo odvajanje od rada, sada se zaista ukida. Stvarni uslovi rada pokazuju se u svom normalnom jedinstvu s radom kao puka materija i organi njegovog stvaralačkog delovanja. Sirovu kožu, koju radnik štavi, obrađuje on kao puki predmet svoje proizvodne delatnosti, a ne kao kapital. On ne štavi kožu kapitalisti.137 Ukoliko je proces proizvodnje samo proces rada, troši radnik u tom procesu sredstva za proizvodnju kao puka životna sredstva rada. Ali, ukoliko je proces proizvodnje istovre­meno proces oplođivanja vrednosti, troši kapitalista u njemu radnu snagu radnika ili prisvaja živi rad kao životnu krv kapitala. Sirovina, uopšte predmet rada, služi samo tome da usisa tuđi rad a oruđe za rad služi samo kao konduktor, provodnik za taj proces usisavanja. Time što je živa radna snaga pripojena stvar­nim sastavnim delovima kapitala, postaje on oživljena neman i počinje da deluje „kao da je đavo ušao u nj”. Budući da rad stvara vrednost samo u određenom korisnom obliku i budući da svaka naročito korisna vrsta rada iziskuje materijal i sredstva specifične upotrebne vrednosti — vreteno i pamuk npr. za pre­denje, nakovanj, čekić i željezo za kovački rad itd., rad može da bude usisan samo ako kapital poprimi oblik specifičnih sredstava za proizvodnju, koja iziskuje određeni proces rada; i samo u tom obliku može se živi rad usisati. Ovde, dakle, vidimo zašto kapitalisti, radniku i po\it-ekonomisti, koji proces rada može da zamisli samo kao proces što ga je prisvojio kapital, materijalni elementi procesa rada zbog njihovih materijalnih svojstava važe kao kapital. Također, vidimo zašto polit-ekonomista ne može materijalnu egzistenciju tih elemenata kao pukih faktora procesa rada da odvoji od s njima pomešanog društvenog svojstva koje od njih pravi kapital. On to ne može zato što stvarno isti taj

117 „Vidim o dalje iz razm atranja samog ekonomiste kako kapital, rezultat rada, u procesu proizvodnje postaje opet supstrat, m aterijal rada, kako, dakle, za trenutak postavljeno odvajanje kapitala od rada opet nalazi izraza u jedinstvu jednog i drugog .” (F. Engels, Deutsch- -franzdsische Jahrbiicher usw., p. 99.)

34

identični proces rada, kojemu sredstva za proizvodnju svojim materijalnim svojstvima služe kao puka životna sredstva rada, pretvara ista ta sredstva za proizvodnju u puko sredstvo usisava­nja rada. U procesu rada, posmatranom za sebe, radnik upotreb­ljava sredstva za proizvodnju. U procesu rada koji je ujedno kapitalistički proces proizvodnje sredstva za proizvodnju upo­trebljavaju radnika tako da se rad pokazuje samo kao sredstvo pomoću kojega neka određena veličina vrednosti, dakle neka određena masa opredmećenog rada usisava živi rad da bi se održala i povećala. Proces rada pokazuje se tako kao proces samooplođivanja vrednosti opredmećenog rada pomoću živoga rada.'38 Kapital upotrebljava radnika a ne radnik kapital, i samo stvari koje upotrebljavaju radnika, koje stoga u kapitalistima poseduju samostalnost, sopstvenu svest i sopstvenu volju, jesu kapital.™ Ukoliko je proces rada samo puko sredstvo i realan oblik procesa oplođivanja vrednosti, ako je on, dakle, proces koji se sastoji u tome da osim rada, koji je bio opredmećen u najam­nini, opredmeti u robama visak neplaćenog rada, visak vrednosti, dakle da proizvodi visak vrednosti, onda je polazišna tačka či­tavog tog procesa razmena opredmećenog rada sa živim radom, razmena manje opredmećenog rada za više živoga rada. U samom

111 „Labour is the agency by w hich capital is made productive o f . . . p ro fit.” [„R ad je sredstvo kojim k ap ita l p ro iz v o d i. . . p ro fit.” ] (Jo h n W ade, 1. c., p . 161.) „U građanskom društvu je ž iv i rad samo sredstvo da se poveća akum ulirani rad .” (p. 12, M anifest der Kommunis- tischen Partei, 1848.)

119 Određeni ekonomski k arakter životn ih sredstava da sebi kupe radnike ili proizvodnih sredstava, kože, kalupa itd. da prim ene obućarske šegrte, o vo izokretanje [odnosa] između s tva ri i lica, dakle kapitalis­tički karakter, srastao je s m aterijalnim karakterom proizvodnih eleme­nata tako nerazdvojno u kapitalističkoj proizvodnji, a stoga i u fan ­taziji polit, ekonomista, da R ikardo, na prim er, dok sm atra potrebnim da m aterijalne elemente kapitala bliže karakteriše, kao samo od sebe razum ljivo, bez daljeg razm išljanja ili daljih primedbi upotreb ljava eko­nomski prave izraze, kao što su „C apital, or the means o f em ploying labour” [„K ap ita l <ili sredstva za zapošljavan je rad nika” ], (dakle ne „means employed by labour”) [„sredstva koja zapošljava ra d ” ] nego „means o f em ploying labour” [„nego sredstva koja zapošljavaju ra d ” ] (1. c., p. 92), „quantity o f labour employed by a cap ital” [„količina rada koju primenjuje kap ital” ] (p. 4 19 ib.), „fond koji postoji da ih zapo­sli (radnike)”, (p. 252 itd.). Tako se i u današnjem nemačkom jeziku kapitalist, personifikacija stvari koje uzim aju rad, naziva poslodavcem , a stvarni radnik onaj koji p rihvata posao. ,,U građanskom društvu je kapital samostalan i ličan, dok je delatna individua nesamostalna i bez­lična.” (M anifest der Kommunistischen Partei, 1 . c.)

35

procesu razmene razmenjuje se neka količina rada koji je opred­mećen u novcu kao robi za isto toliku količinu rada što je

469h opredmećen u živoj radnoj snazi. || Razmenjuju se ekvivalenti koji odgovaraju zakonu vrednosti robne razmene, jednake koli­čine opredmećenog rada, iako je jedna količina opredmećena u stvari a druga u živoj osobi. Ali ova razmena uvodi samo proces proizvodnje, posredstvom kojega se, u stvari, razmeni više rada u živom obliku nego što ga je utrošeno u opredmećenom obliku. Stoga je velika zasluga klasične ekonomije što je ceo proces proizvodnje kao takav prikazala kao proces između opredmećenog rada i živoga rada, i što je stoga kapital prikazala, u suprotnosti prema živom radu, samo kao opredmećeni rad, tj. kao vrednost koja samu sebe oplođuje pomoću živoga rada. Njen nedostatak sastoji se ovde samo u tome što je ona, prvo, bila nesposobna da pokaže kako ta razmena više živoga rada za manje opredme­ćenog rada odgovara zakonu robne razmene, određenju vrednosti roba radnim vremenom, i što je stoga, drugo, razmenu određene količine opredmećenog rada za radnu snagu u procesu prometa neposredno strpala u istu hrpu sa usisavanjem živoga rada, koje se dešava u procesu proizvodnje, pomoću opredmećenoga rada, koji postoji u obliku sredstava za proizvodnju. Proces razmene između promenljivog kapitala i radne snage brka se u klasičnoj ekonomiji sa procesom usisavanja živoga rada pomoću konstant­nog kapitala. I ovaj nedostatak proističe iz njene „kapitalističke” ograničenosti, jer za samog kapitalista, koji rad plaća tek nakon što se on oplodio, izgleda razmena neke male količine opredme­ćenog rada za neku veliku količinu živoga rada kao jedan jedini neposredovani proces. Kada dakle suvremeni ekonomista kapital kao opredmećeni rad suprotstavlja živome radu, onda on pod opredmećenim radom ne razumeva proizvode rada ako oni imaju neku upotrebnu vrednost i ako su otelovljenje određenih koris­nih radova, nego ako su oni materijalizacija određene količine opštedruštvenog rada, dakle vrednost, novac, koji sam sebe op­lođuje procesom prisvajanja tuđeg živog rada. To prisvajanje posredovano je razmenom između promenljivog kapitala i radne snage, razmenom koja se dešava na robnom tržištu, ali se izvr­šava tek u stvarnom procesu proizvodnje.140

,<0 Neposredni rad i opredmećeni rad, sadržaj i minuli rad, živ i i nagom ilani rad itd. su otuda oblici u kojim a ekonomisti izražavaju odnos između kapitala i rada.

„Labour and c a p ita l. . . the one immediate labour, . . . the other hoarded labour.” [„R ad i k a p ita l. . . jedan tekući rad . . . drugi nagomi-

36

Podređivanje procesa rada kapitalu najpre ne menja ništa u stvarnom načinu proizvodnje i pokazuje se praktično samo u sledećem: radnik stupa pod komandu, vodstvo i vrhovni nadzor kapitaliste, naravno, samo s obzirom na svoj rad koji pripada kapitalu. Kapitalista pazi da on ne traci vreme i da npr. svaki čas isporuči proizvod jednog časa rada, da za izradu proizvoda upotrebi samo prosečno potrebno radno vreme. Ukoliko je ka­pital-odnos odnos koji vlada nad proizvodnjom, te se, dakle, radnik pojavljuje na tržištu stalno kao prodavač a kapitalista stalno kao kupac, utoliko je proces rada sam u celini kontinuiran i ne prekida se kao onda kad radnik, kao nezavisni proizvođač

469i roba, zavisi od j| prodaje svojih roba pojedinim stalnim kupcima, budući da minimum kapitala mora biti dovoljno velik da radnika

lani rad .” ] (Jam es M ill, Elements o f Po litica l Econom y, London, 1821 p. 75.) „Antecedent labour (capital) . . . present labour.” [„Sad ašn ji rad . . . prethodni rad .” ] (£. G. W akefie ld u svome izdanju A . Sm ita, London, 1836, t. I, p. 23 1 , Note.) „Accum ulated labour ( c a p i ta l) . . . im m ediate labour.” [„ Akum ulisani rad (kap ita l) . . . tekući rad .” ] (Torrens, 1. c., ch. I. [p. 3 1] .) „Labour and C apita l, that is accum ulated labour.” [„R ad i kapital, tj. akum ulisani rad ."] (1. c., p. 499, R icardo.) „The specific advances o f the capitalists do not consist o f cloth [„Specifična preduzi- manja kapitalista ne sastoje se u m ateriji] (uopšte u upotrebnim vredn o- stima), but o f la b o u r” [„nego u rad u .” ] (M althus, The M easure o f Value etc., London, 1823 , p. 17, 18.)

„Comme tout homme est forcć de consommer avan t de produire, l ’ouvrier pauvre se trouve dans la dependance du riche, et ne peut ni v iv re ni trava ille r, s’il n ’obtient de lui des denrćes et des marchadises existantes, en retour de celles qu’il prom et de produire par son t r a v a i l . . .

f>our l ’y (id est le riche) faire consentir, il a fa llu convenir que toutes es fois qu’il echangerait du tra va il fa it contre du tra va il a fa ire , le

dernier aurait une va leur supćrieure au prem ier.” [„K ak o je svaki čovek prim oran da troši pre nego što proizvodi, jadni radnik se nalazi u za­visnosti od bogatog i ne može ni živeti ni rad iti ako od njega ne dobije životne namirnice i robu za održanje kao u zv ra t za onu koju obećava da će proizvesti svojim radom . . . da bi njega (id est bogataša) trebalo ubediti, da bi trebalo udesici da svaki put kad bude razm enjivao gotov rad za rad koji će se obaviti poslednji ima veću vrednost od prvo g .” ] (36, 37, t. I., Sismondi, De la Richesse commerciale, Paris, 1803.)

Gospodin W . Roscher, koji čak i ne sluti šta kažu engleski ekono­misti, a osim toga on se neblagovrem eno na to podseća, da Senior krsti kapital „apstinencijom”, p ravi sledeću i gram atički „vestu” profesorsku prim edbu: „R ikard ova škola običava da podredi i kapital pod pojam rada, kao .nagom ilani rad ’. O vo je nevesto zato što je (!) vlasn ik kapitala ipak (!) vise (!) učinio od pukog (!) stvaran ja (!) i održan ja istog (!); u pravo uzdržavanje od sopstvcnog uživanja, za šta on, na prim er, traži kam ate.” (W . Roscher, 1. c.)

37

neprestano zapošljava i da može da dočeka prodaju roba.141 Naj­zad, kapitalista prisiljava radnika da trajanje procesa rada pro­duži što više može preko granica radnog vremena koje je po­trebno za reprodukciju najamnine, pošto upravo taj višak rada kapitalisti daje višak vrednosti.lU

141 „ I f in the progress o f time a change takes place in their econo­mical position (workm en), i f they become the workm en o f a capitalist who advances their wages beforehand, tw o things take place. First they can now labour continuously; and, secondly, an agents is provided, whose office and whose interest it w ill be, to see that they do labour continuously . . . Here, then, is an increased continuity in the labour o f a ll this class o f persons. They labour d aily from morning to night, and are not inter­rupted by w aiting fo r or seeking the custom er. . . But the continuity of labour, thus made possible, is secured and im proved by the superintendence o f the capitalist. He has advanced their wages; he is to receive the pro­ducts o f their labour. It is his interest and his privilege to see that they do not labour in terruptedly o r d ila to rily .” [„U koliko sa odmicanjem vre­mena dođe do promene u njihovom ekonomskom položaju (radnika), uko­liko postane radnik kod kapitaliste koji unapred daje najamninu, dešavaju se dve stvari. P rvo, oni sada mogu da rade kontinuirano; i drugo, pred­viđen je jedan agent čiji je posao i čiji je interes da gleda da oni rade kontinuirano, ovde tada postoji povećani kontinuitet rada svih tih klasa. O ni svakodnevno rade od ujutro do uveče i ne prekidaju čekajući ili tražeći m u šterije . . . a li kontinuitet rada je omogućen, obezbeđen i po­boljšan kapitalistovim supernadzorom . On je poboljšao njihove najam­nine; on treba da prim i proizvode njihovog rada. N jegov je interes i njegova privilegija da v id i da oni ne rade s prekidim a 'ili sporo.”] (Jones, R., 1. c., p. 37, sq. passim.)

141 ,,Un axiom e gćnćralement admis par les ćconomistes est que tout tra va il doit laisser un cxcćdant. Cette proposition est pour moi d’une vćritć universelle et absolue: c’est le corollaire de la loi de la proportio- nnalitć (!), que l ’on peut regarder comme le sommaire de toute la science ćconomique. Mais, j ’en demande pardon aux ćconomistes, le principe^ que tout tra va il doit laisser un excedant n'a fa s de sens dans leur theorie, et n’est susceptible d ’aucune dem onstration.” [„Jedan aksiom koji je opšte prihvaćen kod ekonom ista je to da svaki rad treba da d l višak. Ta pro­pozicija je za mene univerzalna i apsolutna istina: to je posledica zakona srazmere (!), koji se može posm atrati kao sinteza svih ekonomskih znanja. A li ja molim to da ekonomisti oproste, princip da svaki rad dozvoljava da se dobije višak nema smisla u n jihovoj teoriji d nije potkrepljen ni­kakvim dokazom .”] (Proudhon, Philosopnie de la Misere.) Ja sam u spisu Misere de la Philosophic, Reponse a la Philosophic de la Misere de M. Proudhon, Paris 1847, p. 76— 91, pokazao da gospodin Prudon nema ni najm anje pojm a o tome šta je to ,,excćdant du tra va il”, naime visak proizvoda u čemu se višak rada ili neplaćeni rad radnika pred­stavlja. Pošto on u kapitalističkoj proizvodnji faktički nalazi^ da _ svaki rad pruža tak av „višak”, pokušava on sebi da objasni ovu činjenicu iz neke misteriozne prirodne osobine rada i da se iz zabune izvuče kroz sesquepedalia verba kao što su „corollaire de la loi de la proportionna- l'ite” [„posledica zakona 9razmere”].

38

Kako vlasnika roba upotrebna vrednost robe zanima samo kao nosilac njene razmenske vrednosti, tako kapitalistu proces rada zanima samo kao nosilac i sredstvo procesa oplođivanja vrednosti. I unutar procesa proizvodnje — ako je on proces oplođivanja vrednosti — sredstva za proizvodnju nastavljaju da budu puka novčana sredstva, nevažna za poseban materijalni oblik, posebnu upotrebnu vrednost u kojoj je predstavljena ta razmenska vrednost, upravo tako kao što se u istom tom pro­cesu sam rad ne uzima kao proizvodna delatnost određenog ko­risnog karaktera, nego kao sups tanca koja stvara vrednost, kao društveni rad uopšte, koji se opredmećuje i u kojemu je jedino zanimljiv momenat — njegov kvantitet. Stoga svaka posebna sfera jeste za kapital samo posebna sfera u koju se ulaže novac da bi se od njega napravilo više novca, da bi se održala i da bi se povećala postojeća vrednost ili da bi se prisvojio višak rada. U svakoj posebnoj sferi proizvodnje proces rada različit je, pa su stoga različiti i faktori procesa rada. Ne mogu se sa vretenom, pamukom i pređom praviti čizme. Ali ulaganje kapitala u ovu ili onu sferu proizvodnje, mase, u kojoj se ukupan kapital dru­štva deli na različite oblasti proizvodnje, najzad, odnos u kome se kapital seli iz jedne sfere proizvodnje u drugu, sve je to od­ređeno izmeničnim odnosom u kome društvo treba proizvode tih posebnih oblasti proizvodnje, tj. upotrebne vrednosti roba što ih one stvaraju; jer, iako se plaća samo razmenska vrednost neke robe, ona se kupuje uvek samo radi njene upotrebne vrednosti. < Pošto je roba neposredni proizvod procesa proizvodnje, kapi­talista može realizirati kapital koji postoji na kraju procesa u obliku robe, pa dakle i višak vrednosti što je sadržan u kapitalu, samo ako nađe kupce za svoje robe.>

Ali kapital je po sebi i za sebe ravnodušan prema poseb­nosti svake sfere proizvodnje, i samo se prema većoj ili manjoj teškoći u prodaji roba ove ili one sfere proizvodnje određuje u šta se on ulaže, kako se ulaže i koliko prelazi iz jedne sfere pro­izvodnje u drugu ili koliko se menja njegova podela između raz­ličitih sfera proizvodnje. U stvarnosti ta pokretljivost [Fliissig- keit] kapitala nailazi na frikcije, koje ovde dalje ne treba raz­matrati. Ali, s jedne strane stvara on sebi, kako ćemo kasnije videti, sredstva da bi se te frikcije, ako proističu iz prirode sa­mog procesa proizvodnje, prevladale, a s druge strane, sa razvo­jem njemu svojstvenog načina proizvodnje odstranjuje on sve zakonite i vanekonomske zapreke svog slobodnog kretanja u raz­ne sfere proizvodnje. Pre svega, ruši on sve zakonite ili tradicio-

39

nalne granice koje ga sprečavaju da po slobodnoj volji kupi ovu ili onu vrstu radne snage ili sebi po volji prisvoji ovu ili onu vrstu rada. Iako, nadalje, radna snaga u svakoj posebnoj sferi proizvodnje ima svoj poseban oblik, recimo, sposobnost za tka­nje, pravljenje obuće, kovanje itd., pa stoga svaka posebna sfera proizvodnje iziskuje radnu snagu koja se razvila shodno toj sferi, tj. iziskuje posebnu radnu snagu, ipak ona ista pokretljivost kapitala pretpostavlja njegovu ravnodušnost prema posebnom

469k karakteru j| procesa rada koji je on sebi prisvojio, istu onu po­kretljivost ili varijabilnost u radu, dakle u radnikovoj sposobnosti da upotrebi radnu snagu. Videćemo da kapitalistički način pro­izvodnje sam stvara prepreke koje su suprotne njegovoj sopstve- noj tendenciji, ali on odstranjuje sve zakonite i vanekonomske prepreke toj varijabilnosti.143 Isto onako kako je za kapital, kao vrednost koja samu sebe oplođuje, nebitan posebni materijalni oblik u kome se on pojavljuje u procesu rada, svejedno dakle da li kao parna mašina, kao gomila đubreta ili kao svila, isto je tako radniku nebitna posebna sadržina njegovog rada. Njegov rad pripada kapitalu, taj rad je samo upotrebna vrednost robe koju je on prodao i on je i prodaje samo zato da bi prisvojio novac a s novcem i sredstva za život. Promena u vrsti rada zanima radnika samo zato što svaka posebna vrsta rada zahteva druga­čije razvijenu radnu sposobnost. Ako ga njegova ravnodušnost prema posebnoj sadržini rada ne čini sposobnim da po komandi menja svoju radnu sposobnost, pokazuje on tu ravnodušnost time što one koji će ga zameniti, generaciju koja dorasta, već prema ponudi na tržištu baca iz jedne grane rada u drugu. Sto je raz­vijenija kapitalistička proizvodnja u jednoj zemlji, utoliko je veći zahtev za varijabilnošću radne snage, utoliko je ravnodušniji rad­nik prema posebnoj sadržini svoga rada i utoliko je intenzivnije kretanje kapitala iz jedne sfere proizvodnje u drugu. Klasična ekonomija pretpostavlja varijabilnost radne snage i pokretljivost kapitala kao aksiome, i to s pravom utoliko ukoliko je ovo ten­dencija kapitalističkog načina proizvodnje koja se, usprkos svim zaprekama što ih on najvećim delom sam stvara, bezobzirno

,4J „E very man, if not restrained by law , would pass from one em ploym ent to another, as the various turns in trade should require.” [„Svak i čovek, ako to nije zakonom zabranjeno, preći će iz jednog za­poslenja u drugo onako kako to različiti obrti u trgovini budu zahte- va li.”] (4, Considerations concerning taking o ff the Bounty on C om exported etc., London, 1753.)

40

sprovodi. Da bi se jasno opisali zakoni političke ekonomije, apstrahuju se frikcije, kao što se u čistoj mehanici apstrahuju posebne frikcije, koje u svakom posebnom slučaju njene primene treba prevazići.144

Iako kapitalista i radnik istupaju na tržištu jedan prema drugom samo kao kupac, novac, i kao prodavač, roba, ipak je ovaj odnos od početka specifično obojen osobitom sadržinom njihove trgovine, utoliko više što je pretpostavka kapitalističkog načina proizvodnje da se istupanje obeju strana na tržištu u istom oprečnom određenju stalno ponavlja ili da je stalno. Posmatramo li odnos vlasnika roba uopšte na tržištu, istupa isti vlasnik roba naizmenično kao prodavač i kao kupac robe. Međusobna razlika dvaju vlasnika roba kao kupca i prodavca samo je razlika koja neprestano iščezava, time što u sferi prometa svi naizmenično igraju jedni protiv drugih iste uloge. Istina, i radnik, nakon što je prodao svoju radnu snagu, pretvorio je u novac, postaje ku­pac, i kapitalisti istupaju prema njemu kao puki prodavci roba. Ali novac je u njegovoj ruci samo sredstvo prometa. Na pravom robnom tržištu razlikuje se radnik od vlasnika roba kao prodav­ca, u stvari, kao svaki drugi vlasnik novca, samo kao kupac. Ali na tržištu rada, naprotiv, istupa novac prema njemu neprestano kao novčani oblik kapitala i stoga vlasnik novca kao personifi­cirani kapital, kapitalista, kao što on sa svoje strane istupa pre-

144 Nigde se pokretljivost kap itala, va rijab ilite t rada i ravnodušnost radnika prem a sadržini njegovoga posla više ne p o jav lju je nego u S je­dinjenim D ržavam a Severne Am erike. U E vropi je, i u samoj Engleskoj, kapitalistička proizvodnja još uvek fa ls ifiko vana feudalnim ostacima. Što se, na prim er, pekare, obućarstvo itd. tek sada počinju u Engleskoj da vode kapitalistički duguje se okolnosti što je engleski kapital im ao zna­čajne feudalne predrasude o „respektabilnosti” . Bilo je „ocmeno” crnce p rodavati u rODstvo, ali nije bilo „otm eno” praviti kobasice, čizme ili hleb. Stoga iz Sjedinjenih D ržava potiče sva m ašinerija koja evropske ,,ne- otm ene” poslovne grane podređuje kapitalističkom načinu proizvodnje. S druge strane, nije čovek nigde tako ravnodušan prem a vrsti rada kao u Sjedinjenim D ržavam a i nigde nije tako svestan da njegov rad uvek isporučuje i predaje isti proizvod — novac, i nigde ne prolazi s istom nonšalancijom kroz različite poslovne grane. O va „varijab ilnost” radne sposobnosti pojavlju je se ovde kao sasvim različita osobina slobod­nog radnika u suprotnosti prem a robu koji radi, čija je radna snaga sta­bilna i može se prodati samo jednom na lokalno uobičajeni način. „Slave labour is em inently defective in point o f v e rs a ti l ity . . . i f tobacco be cultivated, tobacco becomes the sole staple, and tobacco is produced w hatever be the state o f the m arket, and w hatever be the condition o f the soil.” [„Ropski rad je veom a defektan s gledišta p o k r e t l j iv o s ti . . . ako se gaji duvan, duvan postaje jedina kultura i duvan se proizvodi ma kakvo bilo stanje tržišta i ma kakvi bili uslovi tla .” (46, 47, Cairns, 1. c.)

41

[4691] ma vlasniku novca kao || puka personifikacija radne snage i otud rada, kao radnik.™ Nisu to puki kupac i puki prodavač koji stoje jedan nasuprot drugome, nego su to kapitalista i radnik koji u sferi prometa, na tržištu, istupaju jedan prema drugome kao kupac i prodavač. Njihov odnos kao odnos kapitaliste i rad­nika jeste pretpostavka za njihov odnos kao kupca i prodavca. Nije to kao kod drugih prodavača roba odnos koji jednostavno proizlazi iz prirode same robe, da naime nijedan neposredno ne proizvodi proizvode za svoje životne potrebe, nego svaki proiz­vodi određeni proizvod kao robu, čijom prodajom on sebi pri­svaja proizvode drugih. Nije ova društvena podela rada i osamo­staljenje različitih grana rada ono što npr. od obučara čini pro­davca čizama i kupca kože ili kruha. Nego je podela jednovrsnih elemenata samog procesa proizvodnje i njihovo osamostaljenje jednih nasuprot drugima, koje napreduje ka uzajamnoj personi­fikaciji, to čime novac kao opšti oblik opredmećenog rada postaje kupac radne snage, živog izvora razmenske vrednosti i stoga bo­gatstva. Stvarno bogatstvo, posmatrano prema razmenskoj vred­nosti, novac, posmatran prema upotrebnoj vrednosti, sredstva za život i sredstva za proizvodnju — istupa[ju] prema mogućnosti bogatstva, tj. radnoj snazi, kao osoba prema nekoj drugoj osobi.

469m || Budući da je visak vrednosti specifičan proizvod procesaproizvodnje, njegov proizvod nije samo roba, nego kapital. Unu­tar procesa proizvodnje rad se pretvara u kapital. Delatnost radne snage, tj. rad, opreamećuje se u procesu proizvodnje, te tako postaje vrednost. Ali pošto je rad prestao da pripada samom rad­niku već pre nego je počeo, jeste ono što se za njega opredme- ćuje, opredmećenje tuđeg rada i stoga vrednost koja samostalno istupa nasuprot radnoj snazi, tj. kapital. Proizvod pripada kapi­talisti i on je nasuprot radniku isto toliko kapital koliko i ele­menti proizvodnje. S druge strane, postojeća vrednost — ili no­vac — postaje stvarno kapital tek pošto se on pokaže kao samo- oplođujuća vrednost, kao procesivna vrednost. A kao takav on se pokazuje pošto delatnost radne snage, rad, deluje u procesu proizvodnje kao energija koja mu je pripojena i čak mu pripada, a drugo, pošto se on kao vilak vrednosti razlikuje od sebe kao prvobitno predujmljene vrednosti, što je opet rezultat opredme­ćen ja viška rada.

145 „Odnos fabrikanta prema radniku j e . . . čisto ekonomski. Fabri- kant je .kapital’, radnik je .radnik’.” (F. Engels, Lage der arbeitenden Klassen etc., p. 329.)

42

U procesu proizvodnje rad postaje opredmećeni rad u opreci prema živoj radnoj snazi, tj. kapital. Drugo, istim usisavanjem i prisvajanjem rada u procesu proizvodnje predujmljena, data vrednost postaje procesiuna vrednost te stoga vrednost koja stva­ra neki od sebe različit višak vrednosti. Predujmljena suma vred­nosti, koja je samo Suvapet bila kapital, realizuje se kao stvar­ni kapital146 samo time što se rad u toku procesa proizvodnje pretvara u kapital.*

263 [. . .] || tj. da bi se iz proizvodnje dobila natrag veća vred­nost nego što iznosi suma vrednosti koju kapitalista u njemu i za njega (proces proizvodnje) predujmljuje. Sama proizvodnja roba pokazuje se samo kao sredstvo za tu svrhu, kao što se uopšte proces rada pokazuje samo kao sredstvo procesa oplođi­vanja vrednosti. Proces oplođivanja vrednosti ne treba ovde da se uzme u ranijem smislu kao proces stvaranja vrednosti, nego kao proces za stvaranje viška vrednosti.

Ali, ovaj se rezultat postiže ukoliko je živi rad, koji je rad­nik imao da da i koji se stoga i opredmetio u proizvodu njego­vog rada, veći nego rad koji je sadržan u promenljivom kapi­talu ili koji je uložen u najamninu ili, što je isto, veći nego rad što ga iziskuje reprodukcija radne snage. Ukoliko predujmljena vrednost postaje kapital samo putem proizvodnje viška vredno­sti, osniva se nastanak kapitala, kao i kapitalistički proces pro­izvodnje, u prvom redu na dva momenta:

Prvi je, kupovina i prodaja radne snage, čin koji spada u sferu prometa. Ali, posmatrajući celinu kapitalističkog procesa proizvodnje, taj čin nije samo momenat i pretpostavka nego i stalni rezultat tog procesa. Ova kupovina i prodaja radne snage pretpostavlja odvajanje predmetnih uslova rada — dakle sred­stava za život i sredstava za proizvodnju — od same žive radne snage, tako da je ona jedina svojina kojom radnik raspolaže i jedina roba koju je on imao da proda. To odvajanje ide čak dotle da spomenuti uslovi rada istupaju prema radniku kao

144 „O ni (radnici) razm enjuju svoj rad (treba da glasi: svoju radnu snagu) za pšenicu (id est sredstva za život).

To postaje za njih dohodak (tj. spada u njihovu individualnu po­trošnju . . . dok je n jihov rad postao kapitalom za njihovog gospodara.” {Sismondi, N. P, T. I, p. 90.) „Radnici koji svoj rad razm enjuju, pre­obraćaju %a u kapital." (I. c., p. 105.)

* [O vd e se završava p rv i umetak koji počinje na strani 44, koji čine strane rukopisa 469a— 469m . Prema M arksovom navodu (vidi stranu 42 i našu Note 44), sledi sada drugi, koji je M arks označio stranam a 2 6 2 — 264. Strana 262 nedostaje. Nem. red.}.

43

samostalne osobe, jer je kapitalista kao njihov vlasnik samo nji­hova personifikacija u suprotnosti prema radniku kao pukom vlasniku radne snage. Ovo odvajanje i osamostaljenje je pretpo­stavka za to da bi se kupovina i prodaja radne snage odvijala, dakle da bi se uopšte živi rad pripojio mrtvom radu kao sredstvo za njegovo samoodržanje i samopovećanje, dakle samooplođivanje. Bez razmene promenljivog kapitala za radnu snagu ne bi bilo samooplođivanja ukupnog kapitala a stoga ni stvaranja kapitala ili pretvaranja sredstava za proizvodnju i sredstava za život u kapital. Drugi momenat je stvarni proces proizvodnje, tj. dakle stvarni proces potrošnje radne snage koju je kupio vlasnik novca ili robe.*

* [Sledeći citat čiji početak nedostaje stoji u rukopisu neposredno ispod prednjeg nemačkog teksta s kojim nema nikakve veze. On je mnogo više nastavak jedne fusnote koja se odnosila na tekst strane 262 koja nedostaje. Nem. red,.:] „to three capital workm en or to 4 ord inary o n e s . . . I f the three W ould he hired at 31. 10 sh. a piece, w hile the 4 required 3 1. a piece, through the wages o f the three would be higher, the price o f the w ork done by them would be low er. It is true that the causes which raise the amount o f the labourers’ wages often raise the rate o f the capitalist’s pro fit. If, by increased industry, one man perform s the w ork o f two, both the amount o f wages, and the rate o f profits w ill generally be raised; not by the raise o f wages, but in consequence o f the additional supply o f labour having diminished its. price, o r having di­minished the period fo r yhich it had previously been necessary to ad­vance that price. Thelabourer, on the other hand, is principally interested in the amount o f wages. The amount o f his wages being given, it is certain ly his interest that the price o f labour should be high, fo r on that depends the degree o f exertion imposed on him .” (1. c., 14, 5.) [„trojici glavnih radnika, ili četvorici običnih . . . A ko bi trojica mogla biti unajm­ljena po 3 1. 10 sh. svaki, dok bi četvorica tražila svaki po 3 1., mada bi najamnine trojice bile više, cena rad a koii oni obave bila bi niža. Tačno ie da uzroci koji dižu iznos radničkih najamnina često dižu stopu kapitalistovog profita . A ko pri razvijenijo j industriji jedan čovek obavlja posao dvojice, i iznos najam nina stopa profita biće uopšte povećani; ne usled porasta najamnina, nego kao posledica dopunske ponude rada smanjile su se njegove cene, i li se smanjio period u kome je bilo potrebno da poraste cena. Radnik ie, s druge strane, u načelu _ zainteresovan za iznos najamnina. Pošto je iznos najamnina dat, njegov je interes da cena rada bude visoka, od toga zavisi stepen egzercira nad njim .”] Iz istog napisa:

„The labourer’s situation does not depend on the amount which he receives at any one time, but on his average receipts during a given p e rio d . . . the longer the period taken, the more accurate w ill be the estimate.” [„R adn ikov položaj ne zavisi od iznosa koji on primi u bilo koje vrem e jedanput, nego od prošeka primanja za vreme datog p e r i o d a . što je duži period, to će tačnija biti procena.” (7, 1. c.) „Godina je naj­bolja kao period. O buhvata letnje i zimske najamnine.” (7, 1. c.)

44

U stvarnom procesu proizvodnje predmetni uslovi rada — materijal i sredstva za rad — ne služe samo za to da se živi rad opredmeti, nego da se opredmeti vise rada no što ga je bilo sadržano u promenljivom kapitalu. Oni, dakle, služe kao sredstva apsorpcije i sredstva isceđivanja viška rada, koji se pokazuje u višku vrednosti (i surplusproduce, višku proizvoda). Posmatramo li, dakle, oba momenta, prvi, razmenu radne snage za promen­ljivi kapital, i drugi, stvarni proces proizvodnje (u kome je živi rad pripojen kapitalu kao agens), pokazuje se ceo proces kao proces u kome [se] 1) manje opredmećenog rada razmenjuje za više živog rada, ukoliko je ono što kapitalista realiter (stvarno) dobija za najamninu — živi rad; i 2) predmetni oblici, u koji­ma se kapital neposredno pokazuje u procesu rada, sredstva za proizvodnju (dakle opet opredmećeni rad) služe kao sredstva za isceđivanje i apsorpciju tog živog rada — dakle, kao proces koji se odvija između opredmećenog i živog rada, proces koji ne pre­tvara samo živi rad u opredmećeni, nego istovremeno opredme­ćeni rad u kapital, dakle i živi rad pretvara u kapital. Stoga je to proces u kome se proizvodi ne samo roba nego i višak vred­nosti i stoga — kapital (usp. 96— 108)*.

Sredstva za proizvodnju pokazuju se ovde ne samo kao sredstva za ostvarenje rada nego upravo isto tako i kao sredstva eksploatacije luđeg rada**.

[469] || O vrednosti ili novcu kao opredmećenju opšteg društve­nog prosečnog rada treba reći još ovo: Npr. predenje može da po sebi i za sebe bude iznad ili ispod nivoa društveno prosečnog rada. Tj. određena količina rada utrošenog u predenje može da bude = > < od iste količine društveno prosečnog rada, npr. od radnog vremena iste veličine (dužine) opredmećenog u odre­đenoj količini zlata. Ali, ako se predenje obavlja sa, u njegovoj sferi, normalnim stepenom intenzivnosti, dakle, npr. ako je rad koji je utrošen za proizvodnju pređe u jednom satu = normal­noj količini pređe koju jedan sat predenja pod datim društvenim uslovima u prošeku daje, onda je rad što je opredmećen u pređi društveno potreban rad. Kao takav ima on količinski određen odnos prema društveno prosečnom radu uopšte, koji važi kao

* [O no u zagradi odnosi se na str. 44 do 84 ove sveske, naime na strane 469a— 469m rukopisa. V idi strana 42— 44, naše Note. Nem. red.]

** [O vde se završava drugi um etak (str. 262— 264 rukopisa, od čega strana 262 nedostaje). Sledeće je nastavak str. 469 rukopisa (str. 42 ove sveske). Nem. red.]

45

mera, tako da taj rad pokazuje jednaku, veću ili manju količinu društveno prosečnog rada. On, dakle, sam izražava određenu količinu društveno prosečnog rada.

Formalna supsumpcija rada pod kapital

Proces rada postaje sredstvo procesa oplođivanja vrednosti, procesa samooplodnje kapitala — fabrikacije viška vrednosti. Proces rada se supsumira pod kapital (to je njegov sopstveni proces) a kapitalista stupa u proces kao dirigent, vodilac; to je za njega istovremeno neposredno proces eksploatacije tuđeg rada. Ovo nazivam formalnom supsumpcijom rada pod kapital. To je opsti oblik svakog kapitalističkog procesa proizvodnje; ali to je istovremeno poseban oblik pored razvijenog specifično-kapitali- stickog načina proizvodnje, jer poslednji uključuje prvi, ali prvi nipošto ne uključuje nužno poslednji.

470 || Proces proizvodnje je postao proces samoga kapitala. Toje proces koji se događa sa faktorima procesa rada, u koje se pretvorio novac kapitaliste, i koji se događa pod njegovim vod­stvom i sa svrhom da se od novca napravi više novca.

Kad seljak koji je prije nezavisno proizvodio za sebe samog postaje nadničar, tj. radi za nekog zakupca, kad hijerarhijsko raz­vrstavanje koje je važilo u esnafskom [cehovskom] načinu pro­izvodnje iščezne pred jednostavnom suprotnošću kapitaliste, koji dopušta da zanatlija kao najamni radnik radi za sebe, kad pri­jašnji vlasnik robova svoje bivše robove zaposli kao najamne rad­nike itd., to su onda drugačije društveno određeni procesi pro­izvodnje pretvoreni u proces proizvodnje kapitala. Time nastu­paju ranije razložene promene. Seljak, koji je ranije bio nezavisan, postaje kao faktor procesa proizvodnje zavisan od kapitaliste koji njime upravlja a sam njegov posao zavisi od ugovora što ga je on kao vlasnik robe (vlasnik radne snage) prethodno sklopio s kapitalistom kao vlasnikom novca. Rob orestaie da bude oruđe proizvodnje koje pripada njegovom korisniku. Odnos između maj­stora i pomoćnika iščezava. Majstor je s pomoćnikom stajao u odnosu kao majstor zanata. Sada on stoji nasuprot njemu samo kao vlasnik kapitala, kao što pomoćnik stoji nasuprot njemu samo još kao prodavač rada. Pre procesa proizvodnje istupaju oni svi jedan prema drugome kao vlasnici roba a zajednički im je samo novčani odnos, a unutar procesa proizvodnje kao personificirani

46

funkcioneri faktora toga procesa, kapitalist kao „kapital”, nepo­sredni proizvođač kao „rad”. Njihov je odnos određen radom kao pukim faktorom kapitala što sebe sam oplođuje.

Dalje se kapitalista brine za to da rad ima normalan stepen valjanosti i intenzivnosti i da što je više moguće produžava pro­ces rada, budući da time raste višak vrednosti što ga taj proces proizvodi. Kontinuitet rada raste ako na mestu proizvođača koji su ranije zavisili od pojedinih redovitih kupaca, poslednji, koji više nemaju da prodaju nikakvu robu, imaju u kapitalisti stal­nog isplatioca.

Sad nastaje i mistifikacija koja je imanentna kapital-odnosu. Radna snaga koja održava vrednost pokazuje se kao samoodrža- vajuća snaga kapitala, a radna snaga koja stvara vrednost kao samooplođujuća snaga kapitala, i u celini, prema pojmu, opred- mećeni rad kao korisnik živog rada.

Uprkos svemu tome sa spomenutom change (promenom) nije nipošto od početka nastupila bitna promena u realnom na­činu procesa rada, u stvarnom procesu proizvodnje. Naprotiv, u prirodi je stvari da — pošto je nastupila supsumpcija procesa rada pod kapital, na osnovi nekog postojećeg procesa rada, koji je postojao pre te svoje supsumpcije pod rad i koji se oblikovao na osnovi ranije različitih procesa proizvodnje i drugih uslova proizvodnje — kapital sebi supsumira dati, postojeći proces rada, dakle, npr. zanatski rad ili način poljoprivredne proizvodnje koji odgovara sitnom samostalnom seljačkom gazdinstvu. Ako nastupe promene u tim nasleđenim procesima rada koje je kapital uzeo pod svoju komandu, onda te modifikacije mogu biti samo poste­pene posledice već izvršene supsumpcije datih, nasleđenih pro­cesa rada pod kapital. Sto rad postaje intenzivniji, ili što se pro­dužava trajanje procesa rada, što rad postaje kontinuiraniji i rav- nomerniji s gledišta zainteresiranog kapitaliste, to samo po sebi i za sebe ne menja karakter samog realnog procesa rada, realnog načina rada. To je, dakle, veliki kontrast, kako je pokazano, pre­ma specifično kapitalističkom načinu proizvodnje koji se razvija napredovanjem kapitalističke proizvodnje (rada na višem nivou itd.), koji istovremeno sa odnosima različitih agensa proizvodnje revolucionile vrstu tog rada i realni način celog procesa rada. U suprotnosti je sa poslednjim što supsumpciju procesa rada, koju smo do sada posmatrali (supsumpciju načina rada, koji je razvijen već pre nastupa kapital-odnosa, pod taj kapital-odnos), pod kapital nazivamo formalna supsumpcija rada pod kapital.

47

Kapital-odnos kao odnos prinude da bi se produženjem radnog vremena iznudio višak rada — odnos prinude koji se ne osniva ni na kakvim odnosima gospodstva i prinude nego jednostavno proizlazi iz različitih ekonomskih funkcija — zajednički je za oba načina, ali specifično kapitalistički način proizvodnje poznaje još i druge načine da se iznudi višak vrednosti. Naprotiv, na osnovi postojećeg načina rada, dakle datog razvoja proizvodnih snaga rada i načina rada koji odgovara toj proizvodnoj snazi, može vi­šak vrednosti da bude proizveden samo produženjem radnog vre­mena, dakle kao apsolutni visak vrednosti. Ovome kao jedinom obliku proizvodnje viška vrednosti odgovara stoga formalna supsumpcija rada pod kapital.

471 |i Opšti momenti procesa rada, kako su prikazani u Gl. II,dakle npr. diremtion [pretvaranje] predmetnih uslova rada u ma­terijal i sredstva nasuprot živoj delatnosti samih radnika itd., jesu određenja koja su nezavisna od svakog istorijskog i specifično društvenog karaktera procesa proizvodnje i koja ostaju jednako istinita za sve moguće oblike razvoja tog procesa, dakle, u stvari, nepromenljivi prirodni uslovi ljudskog rada. Ovo se odmah poka­zuje očitim u tome što oni važe za ljude koji rade nezavisno i proizvode ne u razmeni s društvom nego samo u razmeni s pri­rodom, Robinzon itd. To su, dakle, u stvari apsolutna određenja ljudskog rada uopšte, čim je on prestao da ima čisto životinjski karakter.

Ono u čemu se sam proces rada, koji je samo formalno sup- sumiran pod kapital, od početka razlikuje i čime se sve više raz­likuje, čak na osnovi starog nasleđenog načina rada — jeste visi nivo na kome se on izvodi, dakle, na jednoj strani obim predujm- ljenih sredstava za proizvodnju, a na drugoj, broj radnika kojima komandira isti employer [poslodavac]. Ono što se npr. na osnovi esnafskog načina proizvodnje pokazuje kao maksimum (npr. s ob­zirom na broj pomoćnika), jedva može da bude minimum za kapital-odnos. Jer, u stvari, ovaj odnos može nastupiti sasvim nominalno još samo onde gde kapitalista nije zaposlio bar toliko radnika da višak vrednosti što ga on proizvodi bude dovoljan za njegovu privatnu potrošnju i da dostaje kao akumulacioni fond, tako da on sam bude oslobođen neposrednog rada i da radi još samo kao kapitalista, kao vrhovni nadzornik i vodilac procesa, da obavlja, tako reći, s voljom i svešću nadarenu funkciju kapi­tala koji se bavi svojim procesom oplođivanja. Ovo povećanje nivoa stvara i realnu osnovu na kojoj nastaje specifično kapita­listički način proizvodnje u inače povoljnim istorijskim odnosi­

48

ma, kao što su npr. oni u 16. veku, iako se on, naravno, kao način koji nije vladajući u društvu, može pojaviti na pojedinim tačkama unutar ranijih društvenih oblika.

Najjasniji postaje različiti karakter formalne supsumpcije rada pod kapital ako ga se usporedi sa stanjima u kojima kapital već postoji u određenim, podređenim funkcijama, ali još ne u svojoj vladajućoj funkciji koja određuje opšti oblik društva, u funkciji neposrednog kupca rada i neposrednog prisvajača procesa proizvodnje. Npr. zelenaški kapital, ukoliko on neposrednim pro­izvođačima, kao npr. u Indiji, predujmljuje sirovinu, oruđe za rad ili takođe oboje u obliku novca. Ogromne kamate koje on vuče, kamate koje on uopšte, bez obzira na njihovu veličinu, tako iznuđuje od neposrednih proizvođača, samo su drugo ime za vi­šak vrednosti. On, u stvari, pretvara svoj novac u kapital time što od neposrednih proizvođača iznuđuje neplaćeni rad, višak rada. Ali on se ne meša u sam proces proizvodnje koji se kao i uvek odvija pored njega na svoj uobičajen način. On potiče de- lom iz zakrzljavanja tog načina proizvodnje, a delom je sredstvo da bi on zakrzljao i da bi se postiglo da dalje vegetira u najnepo- voljnijim uslovima. Ovde još nema formalne supsumpcije rada pod kapital. Drugi primer je trgovinski kapital; ako on daje na­loge nekom broju proizvođača, zatim sakuplja njihove proizvode i prodaje ih, pri čemu on može da predujmljuje i sirovinu itd. ili takođe da predujmljuje novac itd. To je onaj oblik iz kog se delom razvio savremeni kapital-odnos i koji tu i tamo još čini prelaz ka pravom kapital-odnosu. Ni tu još nema formalne sup­sumpcije rada pod kapital. Neposredni proizvođač još uvek ostaje i prodavač roba i korisnik svog sopstvenog rada. Ali ovde je pre­laz već više prisutan nego što je to u odnosu zelenaškog kapitala. Oba oblika, na koja ćemo se kad za to bude prilika kasnije vra­ćati, reprodukuju se kao sporedni i prelazni oblici unutar kapita­lističkog načina proizvodnje.

472 JI Realna supsumpcija rada pod kapital ili specifično kapitalistički način proizvodnje

U Gl. III bilo je iscrpno izloženo kako se s proizvodnjom relativnog viška vrednosti — (koja je za pojedinog kapitalistu, ukoliko on preuzme inicijativu, podstaknuta time što je vred­nost = društveno potrebnom radnom vremenu, opredmećenom

4 Šesta glava K apitala 49

u proizvodu; što je, dakle, za njega stvoren višak vrednosti, čim je individualna vrednost proizvoda ispod njegove društvene vred­nosti i stoga može da bude prodan za sumu preko svoje indivi­dualne vrednosti) — menja ceo oblik načina proizvodnje i nastaje specifično kapitalistički način proizvodnje, na osnovi kojeg se i s kojim se istovremeno tek razvijaju i proizvodni odnosi, koji odgovaraju kapitalističkom načinu proizvodnje, između različitih agensa proizvodnje, a posebno između kapitaliste i najamnog radnika.

Društvene proizvodne snage rada, ili proizvodne snage nepo­sredno društvenog, podruštvljenog (zajedničkog) rada, kooperaci­jom, podelom rada u radionici, primenom mašinerije, i uopšte pretvaranje procesa rada u svesnu primenu prirodnih nauka, me­hanike, hernije itd., za određene svrhe, tehnologije itd., isto kao i svi radovi na višem nivou, koji svemu tome odgovaraju, itd. (samo je ovaj podruštvljeni rad taj koji može da na neposredni proces proizvodnje primeni opšte proizvode ljudskog razvoja, kao što je matematika itd., kao što, s druge strane, razvoj ovih nauka pretpostavlja određen stepen materijalnog procesa proizvodnje), taj razvoj proizvodne snage podruštvljenog rada u suprotnosti prema više ili manje izoliranom radu pojedinaca itd. te s njime primena nauke, tog opšteg proizvoda društvenog razvoja, na ne­posredni proces proizvodnje — sve to se pokazuje kao proizvod­na snaga kapitala, a ne kao proizvodna snaga rada ili samo kao proizvodna snaga rada ukoliko je ona istovetna s kapitalom, a svakako ne ni kao proizvodna snaga pojedinog radnika ni kao proizvodna snaga radnika kombinovanih u procesu proizvodnje. Mistifikacija, koja uopšte leži u kapital-odnosu, razvija se sad mnogo dalje nego što je to bio i mogao biti slučaj kod samo for­malne supsumpcije rada pod kapital. S druge strane, tek se ovde jasno (specifično) pokazuje i istorijsko značenje kapitalističke pro­izvodnje, upravo preobražajem samog neposrednog procesa proiz­vodnje i razvojem društvenih proizvodnih snaga rada.

Bilo je pokazano (Gl. 3) kako se radniku ono „društveno” itd. njegovog rada ne samo „predstavlja” nego „stvarno” protivi, i to ne samo kao tuđe nego kao neprijateljsko i suprotno i kao ono što je opredmećeno i personificirano u kapitalu.

Kao što se proizvodnja apsolutnog viška vrednosti može pa smatrati kao materijalni izraz formalne supsumpcije rada pod ka­pital tako se proizvodnja relativnog viška vrednosti može posma- trati kao realna supsumpcija rada pod kapital.

50

Ovim oblicima viška vrednosti — apsolutnom i relativnom — ako se posmatraju svaki za sebe, odvojeno — a apsolutni vi­šak vrednosti uvek prethodi relativnom — odgovaraju dva odvo­jena oblika supsumpcije rada pod kapital ili dva odvojena oblika kapitalističke proizvodnje, od kojih prvi uvek prethodi drugom, iako onaj dalje razvijani, drugi oblik, može opet biti osnova za uvođenje prvog u nove grane proizvodnje.

473 || Dopuna o formalnoj supsumpciji rada pod kapital

Pre no što krenemo dalje na razmatranje realne supsump­cije rada pod kapital, evo još nekih dopuna iz mojih beležnica.

Oblik koji se osniva na apsolutnom višku vrednosti nazivam Formalna supsumpcija rada pod kapital, jer se on samo formalno razlikuje od prijašnjih načina proizvodnje na čijoj osnovi nastaje [uvodi se], bilo da je u njemu Producer selfemploying [samostal­ni proizvođač] bilo da neposredni proizvođači moraju drugima da isporučuju višak rada. Prinuda, koja se vrši, jeste drugačija, id est [to jest] metoda kojom se iznuđava višak rada. Ono što je bitno za formalnu supsumpciju jeste:

1) čisti novčani odnos između onoga koji prisvaja višak rada i onoga koji ga (pro)daje: ako podređenost nastaje, nastaje ona iz određenog sadržaja prodaje, a ne iz njemu pretpostavljene podre­đenosti kojom bi proizvođač bio stavljen u drugačiji odnos nego što je novčani odnos (odnos vlasnika roba prema vlasniku roba) prema Exploiteuru [eksploatatoru] njegovog rada usled politič­kih itd. odnosa; samo kao vlasnik uslova rada kupac je ovde onaj koji prodavca dovodi u ekonomsku zavisnost od sebe; a ne nika­kav politički i društveno fiksirani odnos nadređenosti i podre­đenosti.

2) ono što je uključeno u prvi odnos — jer inače radnik ne bi mogao da prodaje svoju radnu snagu da mu njegovi objektivni uslovi rada (sredstva za proizvodnju) i subjektivni uslovi rada stoje nasuprot kao kapital, kao sredstva koja je monopolisao ku­pac njegove radne snage. Sto mu potpunije ovi uslovi rada stoje nasuprot kao tuđa svojina, to je formalniji odnos kapitala i na­jamnog rada, dakle formalna supsumpcija rada pod kapital, uslov i pretpostavka realne supsumpcije.

U samom načinu proizvodnje ne događa se ovde još nikakva razlika. Proces rada, tehnološki gledano, odvija se kao pre, samo

51

sada kao proces rada koji je podređen kapitalu. Ipak, u samom procesu rada nastaje, kako je ranije izloženo, 1) ekonomski odnos nadredenosti i podređenosti, time što kapitalista nastupa kao po­trošač radne snage, te je stoga nadzire i njome dirigira; 2) nasta­je veći kontinuitet i velika intenzivnost rada i veća ekonomija u primeni uslova rada, time što se čini sve da bi proizvod otelovio samo društveno potrebno (ili rather [bolje] još manje) radno vreme, i to isto tako s obzirom na živi rad, koji se upotrebljava za njegovu proizvodnju, kao i s obzirom na opredmećeni rad, koji kao vrednost primenjenih sredstava za proizvodnju ulazi u taj proizvod, stvarajući vrednost.

Prinuda na višak rada — a time, s jedne strane, na stvara­nje potreba i sredstava za zadovoljenje tih potreba, kao proizvod­ne mase koja premašuje tradicionalne potrebe radnika — i stva­ranje slobodnog vremena za razvoj, nezavisno od materijalne pro­izvodnje, dobija pri formalnoj supsumpciji rada pod kapital samo jedan drugi oblik nego u ranijim načinima proizvodnje, ali oblik koji povećava kontinuitet i intenzivnost rada, koji povećava pro­izvodnju, povoljniji je za razvoj varijacija radnih sposobnosti te time i za diferenciranje načina rada i načina zarade, i konačno, odnos vlasnika uslova rada i samog radnika postaje čisti odnos kupovine i prodaje ili novčani odnos a eksploatacioni odnos od­vaja se od svih patrijarhalnih i političkih ili takođe religioznih amalgama. Svakako, sam proizvodni odnos proizvodi novi odnos nadredenosti i podređenosti (koji proizvodi i političke itd. izraze sebe samog). Sto manje kapitalistička proizvodnja prevazilazi for­malni odnos, to je manje razvijen i onaj odnos, budući da on pretpostavlja samo sitne kapitaliste koji se u pogledu načina ob­razovanja i načina rada tek malo razlikuju od samih radnika.

474 || Razlika u vrsti odnosa nadredenosti i podređenosti, nedotičući još sam način proizvodnje, pokazuje se najviše onde gde se poljski i domaći sporedni radovi, koji se obavljaju samo za potrebe porodice, pretvaraju u samostalne kapitalističke grane rada.

Razlika rada koji je formalno supsumiran pod kapital od ra­nije vrste primene rada pojavljuie se u onom obimu u kome ra­ste veličina kapitala što ga pojedini kaoitalist upotrebljava, dakle broj radnika koje on istovremeno upošljava. Tek s nekim mini­mumom kapitala prestaje sam kapitalista da bude radnik i [po­činje] da se ograničava samo na upravljanje procesom rada i trgo­vinu s proizvedenim robama. I realna supsumpcija rada pod ka­

52

pital, istinski kapitalistički način proizvodnje, događa se tek onde gde su kapitali izvesne veličine neposredno prisvojili proizvodnju, bilo da je trgovac postao industrijski kapitalista, bilo da su na osnovi formalne supsumpcije nastali veći industrijski kapitalisti3*.

* Tekst ove fusnote se nalazi na jednom naknadno napisanom , do- datom listu koji M arks nije num erisao. Pošto ispod teksta rukopisa str. 474, na koju se fusnota odnosi, sledi još jedan kratak odeljak , snabdeo je M arks fusnotu sledećom napomenom koja joj p reth od i:]

4 O vo a) se ne odnosi na poslednji pasus, nego na prethodni.[N akon ove primedbe sledi tekst fusnote. Nem. red.:~\

[474a] || a) „A free labourer has generally the lib erty o f changing hism aster: this liberty distinguishes a slave from a free labourer, as much as an English man o f-w a r sailor is distinguished from a m erchant sailor . . . TTie condition o f a labourer is superior to that o f a slave, because a labourer thinks him self f ree ; and this conviction, h ow ever erroreous, has no smail influence on the character o f a population.” [„S lobodni radnik ima uopšte uzev slobodu da menja svoga gospodara. O va sloboda ra z ­likuje roba od slobodnog radnika isto toliko koliko se engleski vo jn ik ratne m ornarice razliku je od trgovačkog pom orca . . . Po ložaj radnika je viši od položaja roba, jer radnik sm atra sebe slobodnim ; i ovo ubeđenje, ma kako pogrešno, nema m ali uticaj na k arak ter populacije.” ] (56— 57, P. R. Edmonds, Practical, M oral and Po litica l Econom y, London, 1828). „M otiv koji slobodnog čoveka tera na rad je m noeo žešći od onoga koji tera roba: slobodan čovek ima da bira između teškog rada i crkavan ja (vid i mesto dalje), rob izm eđ u . . . i dobrog b ičevan ja”. (56, 1. c.) „The difference between the conditions o f a slave and a labourer under the money system is v e ry in c o n s id era b le ;... the master, o f the slave under­stands too w ell his own interest to w eaken his slaves by stinting them in their food ; but the master o f a free man gives him as litt le food as possible, because, the in ju ry done to the labourer does not fa l l on him self alone, but one the whole class o f masters.” [„R azlik a između položaja roba i radnika pod m onetarnim sistemom je v r lo neznatna . . . G ospodar roba veom a dobro razum e svoj sopstveni interes da bi oslabio svoje ro­bove uskraćujući im hranu; ali gospodar slobodnog čoveka daje mu toliko malo hrane koliko je to moguće, jer nepravda učinjena prem a radniku ne pada samo na njega, nego na celu klasu gospodara .” ] (\. c.)

„U stara vrem ena, to make m ankind laborious beyond their w ants, to make one part o f a state w ork , to m antain the oth er p a rt gratuitously, [da bi se postiglo da čovečanstvo rad i iznad svojih potreba, trebalo je učiniti tako da jedan deo države rad i da bi se drugi deo izd ržavao ], i to samo tako da izvršioci budu rob ovi: ropstvo je stoga bilo svuda uvedeno. Tada je bilo potrebno da se ropstvo množi kao što je sada potrebno da se razori. Razlog je jasan. I f m ankind be not forced to labour, they w ill only labour fo r them selves; and i f they have few wants, there w ill be few labour. But when states come to be formed and have occasion for idle hands to defend them against the violence o f their enemies, food at any rate must be procured fo r those who do not labur; and as by the supposition, the wants o f the labourers are small, a me­thod must be found to increase their labour above the proportion o f their wants. For this purpose slavery was ca lcu la ted . . . The slaves w ere forced

53

Ako odnos nadređenosti i podređenosti zameni ropstvo, kmetstvo, vazalstvo, patrijarhalne itd. oblike podređenosti, doga­đa se samo promena u njegovom obliku. Oblik postaje slobodniji, zato što je on samo još stvarne prirode, formalno dobrovoljan, čisto ekonomski. (Verte \_okreni~\.)*

Ili odnos nadređenosti i podređenosti u procesu proizvod­nje zamenjuje raniju samostalnost u procesu proizvodnje, kao npr. kod svih selfsustaining peasants [samostalnih seljaka], farmers [farmera], koji su imali da plaćaju rentu na proizvode, bilo drža­vi, bilo landlordu [zemljoposedniku], poljsko-kućne sporedne in­dustrije ili samostalnog zanata. Ovde, dakle, postoji gubitak ra-

to labour the soil which fed both them and the idle freemen, as was the case in S p arta ; o r they filled all the servile places which freemen fill now , and they were likewise employed, as in Greece and in Rome, in supplying w ith m anufactures those whose service was necessary for the state. Here then was a v io lent method o f making mankind laborious in raising fo o d . . . Men were then forced to labour, because they were slaves to others; men are now forced to labour because they are slaves o f their own yants.” [„K ad ljudi ne bi bili prinuđeni da rade, radili bi samo za sebe; i kad bi im ali malo želja, bilo Di malo rada. A li kad su države obrazovane i kad se ukazala prilika da ih besposlene ruke brane od srdžbe njihovih neprijatelja, m orala je da bude obezbeđena hrana na svaki način za one koji ne rade ; i p ri pretpostavci da su želje radnika bile male, m orao je biti pronađen metod da se poveća n jihov rad iznad srazm era njihovih želja. U te svrhe je bilo stvoreno ro p stvo . . . Robovi su bili prinuđeni da rade zemlju koja je hranila i njih i besposlene slo­bodne ljude, kao što je to bio slučaj u Sparti; ili su napunili sva slu- žinska mesta na kojim a su dotle bili zaposleni slobodnjaci i oni su bili tako zaposleni, kao što je to bio slučaj u G rčkoj i u Rimu, da snabde-vaju proizvodim a one čija je služba bifa neophoana državi. Tu je posto­jao nasilan metod da se ljud i nateraju da rade na povećanju h ran e . . . Ljudi su bili prim orani da rade, je r su bili robovi ostalih; ljudi su »ada prim orani da rade je r su robovi svojih sopstvenih potreba.”] (J. Steuart (Dublin Edition) v. 1., p. 38— 40).

,,U 16. stoljeću”, kaže isti Steuart, „dok su s jedne strane lordovi otpuštali svoje km etove, otpuštali su farm eri”, koji su se pretvarali u industrijske kapitaliste, „die idle mouths [besposlena usta]. Iz jednoga means o f subsistence [sredstva za opstanak] pretvorena je poljoprivreda u trade (trgovinu). Posledica je b ila: „The w ith d ra w in g ... a number o f hands from a triflin g agriculture forces, in a manner, the husbandmen to w ork harder; and byhard labour upon a small spot, the same effect is produced as w ith slight labour upon a great extent.” [„Sm anjenje broja ru ku u sitnoj poljoprivred i, na određen način, prim orava ljude _ da rade veoma teško i vise da bi postigli isti efekat kao kada ih je bilo više, te su,prema tome, rad ili lakše i manje lakim radom u velikom obimu.”](1. c., p. 105.)

[O vo upozorenje se odnosi na našu u prošloj Note navedenoj M arksovoj primedbi. Nem. red.]

54

nije samostalnosti u procesu proizvodnje a sam odnos nadrede- nosti i podređenosti jeste proizvod uvođenja kapitalističkog na­čina proizvodnje.

Najzad, može odnos kapitaliste i najamnog radnika zameniti esnafskog majstora, njegove pomoćnike i šegrte, prelaz, što ga delom trpi gradska manufaktura pri svom nastanku. Srednjove- kovni esnafski odnos, koji se u analognom obliku razvio u uskim krugovima i u Atini i Rimu, a koji je u Evropi bio tako odlu­čujuće važan za obrazovanje kapitalista s jedne strane i za obra­zovanje slobodnog radničkog staleža s druge, jeste ograničen, još neadekvatan oblik odnosa kapitala i najamnog rada. Ovde, s je­dne strane, postoji odnos kupca i prodavca. Plaća se najamnina a majstor, pomoćnik i šegrt odnose se jedan prema drugom kao slobodne osobe. Tehnološka baza ovog odnosa je zanatska radio­na u kojoj je više ili manje vešto rukovanje s oruđima za rad odlučujući faktor proizvodnje. Samostalan lični rad i stoga njegov profesionalni razvoj, koji iziskuje duže ili kraće vreme učenja, od­ređuje ovde rezultat rada. Majstor je, istina, ovde u posedu uslo- va za proizvodnju, alata, materijala za rad (iako alat može pripa­dati i pomoćniku), njemu pripada proizvod. Utoliko je on kapi­talista. Ali kao kapitalista on nije majstor. On, prvo, ima da u prvom redu sam bude zanatlija i is supposed [pretpostavlja se] — majstor u svom zanatu. U samom procesu proizvodnje figurira on kao zanatlija, isto tako kao njegovi pomoćnici; tek on upućuje svoje pomoćnike u tajne zanata. Prema svojim šegrtima on ima sasvim isti odnos kakav ima profesor prema svojim učenicima. Njegov odnos prema šegrtima i pomoćnicima nije stoga odnos kapitaliste kao takvog, nego odnos majstora u zanatu, koji kao takav, te stoga nasuprot njima, zauzima u korporaciji hijerarhij­ski položaj. Taj položaj, is supposed, zasniva se na njegovom sop- stvenom majstorstvu u zanatu. Njegov kapital je zato i po svom materijalnom obliku kao i po svom obimu vrednosti vezani kaoi- tal, koji nipošto još nije poprimio slobodni oblik kapitala. On nije određena količina opredmećenog rada, vrednost uopšte, rada koji može da primi ovaj ili onaj oblik uslova rada, da primi koji god oblik, već prema tome da li se kapital, da bi prisvojio višak rada, razmenjuje za ovaj ili onaj oblik živog rada. U toj određe­noj grani rada, u svom sopstvenom zanatu, može majstor da no­vac pretvori delom u objektivne uslove zanata a delom tim nov­cem kupi pomoćnike i drži šegrte tek pošto je završio propisane stepene šegrta, pomoćnika itd. te sam isporučio [prodao] svoje majstorsko delo. Svoj novac može on da pretvori u kapital samo

55

u svom sopstvenom zanatu, tj. može da ga upotrebi ne samo kao sredstvo sopstvenog rada nego i kao sredstvo eksploatacije tuđeg rada. Njegov je kapital vezan za određeni oblik upotrebne vred­nosti te stoga isto tako malo istupa prema njegovim radnicima kao kapital. Metodi rada koje on primenjuje nisu samo iskustve­ni nego i propisani od esnafa — važe kao nužni. Tako i s te strane krajnji cilj nije razmenska vrednost nego upotrebna vred­nost rada. Ne zavisi od njegove volje da isporučuje rad ovog ili onog kvaliteta, nego je cela esnafska radiona usmerena na to da isporučuje određeni kvalitet. Cena rada zavisi od njegove volje isto tako malo kao i metod rada. Ograničeni oblik koji sprečava nje­gov imetak da funkcioniše kao kapital pokazuje se, nadalje, u tome što je, u stvari, propisan maksimum obima vrednosti nje­govog kapitala. On ne sme držati više od određenog broja po­moćnika, jer preko esnafa treba da svim majstorima bude osigu­ran alikvotni deo zarade njihovog zanata. Najzad, odnos majstora prema ostalim majstorima kao članovima istog esnafa; kao takav pripadao je on korporaciji koja je [posedovala] izvesne zajednič­ke uslove proizvodnje (esnafske veze itd.), politička prava, udeo u gradskoj upravi itd. On je radio po porudžbini — izuzevši ra­dove koje je radio za trgovce — za neposrednu upotrebnu vred­nost, a u skladu s time je regulisan i broj majstora. On ne istupa prema svojim radnicima kao puki trgovac. Još manje može trgo­vac svoj novac da pretvori u proizvodni kapital; on može samo da robe „sakuplja”, a ne da ih sam proizvodi. Svrha i rezultat eksploatacije tuđeg rada nije ovde razmenska vrednost kao takva niti bogaćenje kao takvo, nego egzistencija koja odgovara određe­nom staleiu. Instrument je ovde odlučujući. Sirovinu ovde u mnogim granama rada (npr. krojačkom poslu) majstor dobiva sa­mo od svojih mušterija. Ograničenje proizvodnje u celini zatečene potrošnje jeste ovde zakon. Ono dakle nipošto nije regulisano ograničenjima samog kapitala. U kapitalističkom odnosu iščeza­vaju ta ograničenja društveno-političkim vezama u kojima se ka­pital ovde još kreće; stoga se on tu još ne pojavljuje kao kapital.

476 || Puko formalno pretvaranje zanatske radione u kapitalistič­ku, dakle pretvaranje u kome pre svega tehnološki proces još ostaje isti, sastoji se u otpadan ju svih spomenutih ograničenja — čime se takođe menja odnos nadređenosti i podređenosti. Majstor nije sad više kao majstor kapitalista, nego je kao kapitalista maj­stor. Ograničenje njegove proizvodnje nije više uslovljeno ogra­ničenjem njegovog kapitala. Kapital (novac) se može po volji raz- menjivati za svaku vrstu rada a stoga i uslova rada. Majstor može

56

prestati da sam bude zanatlija. Sa iznenadnim širenjem trgovine a time i potražnjom trgovačkog staleža za robama, morala se es- nafska radiona, koja je sama od sebe prerasla svoje granice, for­malno pretvoriti u kapitalističku.

S obzirom na samostalnog zanatliju, koji radi za strange customers [nepoznate mušterije], povećava se kontinuitet radni­ka koji radi za kapitalistu. Njegov rad nije ograničen slučajnim potrebama pojedinih customers [mušterija], nego samo potrebom eksploatacije kapitala koji ga zapošljava. Ovaj rad, usporedi li se s radom roba, postaje produktivniji, jer je intenzivniji. Dok rob radi samo teran spoljnim strahom, a ne za svoju egzistenciju, koja ne pripada njemu, ali mu je ipak zagarantovana, slobodni radnik, naprotiv, radi gonjen svojim wants [potrebama]. Svest (ili radije predstava) o slobodnom samoodređenju, slobodi, od jednoga pravi mnogo boljeg radnika nego što je drugi, a s time [je] povezano feeling [osećanje, svest] of responsibility [odgovornosti]: pošto je on, kao svaki prodavač roba, responsibel [odgovoran] za ro­be koje isporučuje i mora isporučiti s određenim kvalitetom, ako neće da ga drugi prodavci roba iste species [vrste] istisnu sa tržišta. Kontinuitet odnosa roba i robovlasnika jeste odnos u kome se rob održava direktnom prinudom. Slobodan radnik, na­protiv, mora da ga sam održava, pošto njegova egzistencija i egzistencija njegove porodice zavisi od neprestanog obnavljanja prodaje vlastite radne snage kapitalisti.

Kod roba se minimum najamnine pokazuje kao konstantna veličina koja ne zavisi od njegovog rada. Kod slobodnog radnika se ta vrednost njegove radne snage i prosečna najamnina koja ioj odgovara ne pokazuje u toj predestiniranoj granici, nezavis­noj od njegovog sopstvenog rada i određenoj njegovim pukim fi­zičkim potrebama. Ovde je prošek za klasu više ili manje kon­stantan, kao vrednost svih roba; ali on ne postoji u ovoj nepo­srednoj realnosti za pojedinog radnika, čija najamnina može da bude iznad ili ispod tog minimuma. Cena rada čas pada ispod vrednosti radne snage čas se penje iznad nje. Nadalje, tu postoji prostor (within narrow limits [unutar uskih granica]) za indi­vidualnost radnika, odakle razlika u najamnini delom u različitim granama rada, delom u istoj grani rada, već prema vrednoći, veš- tini, snazi itd. radnika, a delom je ta razlika određena merom njegovog ličnog učinka. Tako se veličina najamnine pokazuje na- izmenično kao rezultat njegovog sopstvenog rada i individualnog kvaliteta tog rada. To je posebno razvijeno onde gde se plaća

57

najamnina po komadu. Iako ona, kako je pokazano, ništa ne me- nja u opštem odnosu između kapitala i rada, između viška rada i potrebnog rada, ipak se time taj odnos iskazuje različito za po­jedinog radnika, i to prema meri njegovog ličnog učinka. Kod roba mogu posebna sposobnost ili spretnost povisiti kupovnu vrednost njegove ličnosti, ali to se njega samog ništa ne tiče. Drugačije je kod slobodnog radnika koji je sam vlasnik svoje radne snage.

A li || Viša vrednost te radne snage mora se platiti njemu samoma iskazuje se u višoj najamnini. Ovde, dakle, prevladavaju velike razlike u najamnini, već prema tome da li poseban rad zahteva razvijeniju radnu sposobnost, radnu sposobnost koja iziskuje veće proizvodne troškove, ili ne. Time je, s jedne strane, otvoren pro­stor za individualne razlike, a s druge, dat podsticaj za razvoj sopstvene radne sposobnosti. Ma koliko da je sigurno da masa rada mora da se sastoji od više ili manje unskilled labour [nekva- lifikovanog rada] i da stoga masa najamnine mora biti određena vrednosću jednostavne radne sposobnosti, pojedinim individua­ma ipak je moguće da se posebnom energijom, talentom itd. uz­dignu u više sfere rada, baš kao što je apstraktno moguće da ovaj ili onaj radnik sam postane kapitalista i eksploatator tuđeg rada. Rob pripada određenom masteru [gospodaru]; radnik se, istma, mora prodavati kapitalu, ali ne jednom određenom kapitalisti te on tako u određenoj sferi može da bira kome će se prodati, mo­že menjati svog mastera [gospodara]. Svi ti izmenjeni odnosi čine delatnost slobodnog radnika intenzivnijom, kontinuiranijom, pokretljivijom i veštijom nego što je delatnost roba, bez obzira na to što ga ona osposobljava za jednu sasvim drugu istorijsku akciju. Rob za svoje održanje prima potrebna sredstva za život u naturalnom obliku, koji je isto tako fiksiran, i po vrsti i po obi­mu — u upotrebnim vrednostima. Slobodni radnik prima sred­stva za život u obliku novca, razmenske vrednosti, apstraktnog društvenog oblika bogatstva. Ma koliko salair [najamnina] sad, u stvari, nije ništa drugo nego posrebreni, ili pozlaćeni, ili poba- kreni, ili papirnati oblik potrebnih sredstava za život, u koji se ona neprestano moraju rastvarati — ipak je novac, koji ovde funkcioniše samo kao iščezavajući oblik razmenske vrednosti, kao puko sredstvo prometa, novac kao apstraktno bogatstvo, razmen- ska vrednost, a ne određena, tradicionalno i lokalno ograničena upotrebna vrednost za radnika svrha i rezultat njegovog rada. Radnik sam jeste onaj koji novac pretvara u bilo koje upotrebne vrednosti i s njime kupuje bilo koje robe, a kao vlasnik novca,

58

kao kupac roba on je u sasvim istom odnosu prema prodavcima roba kao i svi ostali kupci. Uslovi njegove egzistencije primora­vaju ga, naravno — upravo kao i obim vrednosti novca koji je zaradio — da novac pretvori u prilično ograničen krug sredsta­va za život. Međutim, ovde je moguća poneka varijacija: tako npr. novine ulaze u potrebna sredstva za život engleskog grad­skog radnika. On može nešto uštedeti, zgrtati blago. On može svoju najamninu profućkati na rakiju itd. Ali, on može da tako radi kao slobodni agens, on mora sam za to platiti; on je sam sebi odgovoran za način na koji he spends his wages [troši svoju najamninu]. Nasuprot robu, koji treba gospodara, radnik uči da sam vlada sobom. Svakako, to važi samo kad se posmatra pre­tvaranje kmetova i robova u slobodne najamne radnike. Kapita­listički odnos se ovde pokazuje kao uspon na društvenoj lestvici. Obratno je onde gde se slobodni seljak ili zanatlija pretvara u najamnog radnika. Kakva razlika između pround yeomanry of England [engleskih ponositih seljaka], o kojima govori Šekspir, i engleskih poljoprivrednih nadničara. Pošto je kod najamnih radnika svrha rada samo najamnina, novac, određena količina raz­menske vrednosti, u kojoj je izbrisana svaka posebnost upotrebne vrednosti, radnik je potpuno ravnodušan prema sadržini svog ra­da i stoga prema posebnoj vrsti svoje delatnosti. Dok u esnaf- skom ili kastinskom sistemu ta delatnost, međutim, važi kao stručna delatnost, ona je kod roba kao i kod stoke za rad samo određena, njemu nametnuta i predana vrsta delatnosti, zapošlja­vanje njegove radne snage. Ukoliko, dakle, podela rada nije sa­svim unifikovala radnu sposobnost, slobodan radnik je principi­jelno prijemčiv i pripravan na svaku varijaciju svoje radne spo­sobnosti i svoje radne delatnosti (kako se to pokazuje kod sur- pluspopulation [prenaseljenosti] seoskog stanovništva koje ne­prestano prelazi u gradove), koja obećava bolju najamninu. Ako je formirani radnik više ili manje nesposoban za tu varijaciju, gleda on na nju kao na uvek otvorenu za novi naraštaj, a novora- stuća generacija radnika je takva da se može rasporediti u nove grane rada ili u osobito razvijene grane rada i biti im na raspola­ganju. U Severnoj Americi, gde se naiamni rad razvio gotovo oslobođen sećanja na staro esnafsko društvo itd., pokazuje se vrlo izrazito i ova varijabilnost, potpuna ravnodušnost prema određe­nom sadržaju rada i prelasku iz jedne grane u drugu. Suprotnost te varijabilnosti prema jednoličnom, tradicionalnom karakteru ro­bovskog rada, koji ne varira prema proizvodnim odnosima, nego, obratno, iziskuje da se proizvodnja prilagodi jednom uvedenom

59

i tradicionalno nasleđenom načinu rada, naglašavaju stoga svi pisci Sjedinjenih Država kao određenu karakteristiku slobodnog najamnog rada Severa prema robovskom radu Juga (vidi Cairns). Neprestano obrazovanje novih vrsta rada, ta neprekidna varija­cija — odgovara mnogostrukosti upotrebnih vrednosti te je stoga i stvarni razvoj razmenske vrednosti — pa je prema tome napre- dujuća podela rada u celini društva moguća tek s kapitalističkim načinom proizvodnje. Ona počinje sa slobodnim zanatsko-esnaf- skim radom, u kome nije ograničena okoštalošću svake određene poslovne grane same.

478 || Posle ovog dodatka o formalnoj supsumpciji rada pod ka­pital, dolazimo, dakle, sada do:

Realne supsumpcije rada pod kapital

Opšta karakteristika formalne supsumpcije ostaje, id est [to jest] direktno podređivanje procesa rada, ma kakav on tehnološki bio, kapitalu. Ali na ovoj osnovi nastaje jedan tehnološki i drugi specifični način proizvodnje, koji menja realnu prirodu procesa rada i svoje realne uslove — kapitalistički način proizvodnje.

„Agriculture for subsistance . .. changed for agriculture for trade . . . , the improvement of the national territory. . . propor­tioned to this change” (49, beleška. A. Young. Political Arith­metic. London 1774) [„Poljoprivreda za opstanak . . . zamenjena poljoprivredom za trgovinu . . . , iskorišćavanje nacionalne teri­torije . . . srazmerno ovoj zameni”.]

Realna supsumpcija rada pod kapital razvija se u svim onim oblicima koji razvijaju relativan višak vrednosti u razlici od ap­solutnog.

S realnom supsumpcijom rada pod kapital dešava se u sa­mom načinu rada, u produktivnosti rada i u odnosu kapitaliste i radnika potpuna revolucija (koja se neprestano nastavlja i po­navlja)0.

Pri realnoj supsumpciji rada pod kapital ulaze u proces rada sve changes [promene] koje smo ranije izložili. Razvijaju se dru- hvene-proizvodne snage rada a s radom na visokom nivou raz­vija se primena nauke i mašinerije u neposrednoj proizvodnji. S jedne strane, kapitalistički način proizvodnje, koji se sada for­mirao kao način proizvodnje sui generis [poseban, svoje vrste],

B M anifest der Kommunistischen Partei (1848).

60

stvara izmenjeni oblik materijalne proizvodnje. S druge strane, ova promena materijalnog oblika jeste osnova za razvoj kapital- -odnosa, čiji adekvatni oblik stoga odgovara određenom stepenu razvoja proizvodnih snaga rada.

Već smo videli da je određeni i stalno rastući minimum ka­pitala u ruci pojedinih kapitalista s jedne strane nužna pretpo­stavka, a s druge strane stalni rezultat specifično kapitalističkog načina proizvodnje. Kapitalista mora biti vlasnik ili posednik sredstava za proizvodnju na nekom društvenom nivou, i to u obimu vrednosti koji je izgubio svaki odnos prema mogućoj pro­izvodnji pojedinca i njegove porodice. Minimum kapitala je to veći u nekoj poslovnoj grani što se ona više kapitalistički vodi, što je veća društvena produktivnost rada u njoj razvijena. U is­tom obimu kapital mora da povećava veličinu vrednosti i po­prima društvene dimenzije, dakle da izgubi svaki individualni karakter. Upravo produktivnost rada, masa proizvodnje, masa sta­novništva, masa viška stanovništva, koja razvija ovaj način pro­izvodnje, uzrokuje sa oslobođenim kapitalom i radom neprestano nastanak novih poslovnih grana, u kojima kapital opet može da radi na nižem nivou i da opet može proći različite stepene raz­voja, dok i te nove poslovne grane ne budu vođene na dru­štvenom nivou. Ovaj proces [je] stalan. Istovremeno kapita­listička proizvodnja teži tome da osvoji sve one industrijske

479 grane koje dotad još nije || zahvatila, u kojima postoji još samo formalna supsumpcija. Čim je ona prisvojila poljoprivredu, rudar­stvo, manufakturu najvažnijih odevnih materijala itd., zahvata ona druge sfere, u kojima su zanatlije još samo formalno (sup- sumirani) ili takođe još samostalni. Već pri razmatranju mašine­rije bilo je rečeno da njeno uvođenje u jednu granu povlači za sobom to uvođenje u druge grane i ujedno u druge vidove iste grane. Npr. mašinsko predenje vodi do mašinskog tkanja; mašin- sko predenje u industriji pamuka vodi do mašinskog predenja vune, lana, svile itd. Česta primena mašinerije u rudnicima uglja, manufakturama pamuka itd. dovela je do potrebe uvođenja krup­nog načina proizvodnje u samu mašinogradnju. Bez obzira na po­većana sredstva saobraćaja, koja je iziskivao ovaj način proizvod­nje na višem nivou, tek je to uvođenje mašinerije u samu mašino­gradnju — naročito cikličkih prime motors — koje je omogućilo uvođenje parobroda i železnica, revolucionisalo čitavu brodograd­nju. Krupna industrija baca u njoj još nepodložne grane takve mase ljudi ili u njima stvara takav relativan višak populacije

61

kakvu iziskuje pretvaranje zanata ili malih formalno-kapitalistič- kih radiona u krupnu industriju. Evo sledeće torijevske jere- mijade:

„In the good old times, when „Live and let live” was the general motto, every man was contented with one avocation. In the cotton trade, there were weavers, cotton spiners, blanchers, dyers and several other independent branches all living upon the profits of their respective trades, and all, as might be experted, contented and happy. By and by, however, when the downward course of trade had proceeded to some extent, first one branch was adopted by the capitalist, and then another, till in time, the whole of the people were ousted, and thrown upon the market of labour, to find out a live hood in the best manner they could. Thus, although no carter secures to these men the right to be cotton-spinners, manufactures, printers etc., yet the course of events has invested them with a monopoly of a ll. . . They have become Jack-of-all trades, and as far as the country is concerned in the business, it is to be feared, they are masters of none.” (56. Public Economy Concentrated etc. Carlisle. 1833.) [,,U dobra stara vremena kad je opšti moto bio „živi i pusti druge da žive”, svako je bio zadovoljan jednim zanimanjem. U industriji pamuka su bili tkači, predioci pamuka, belioci, far- bari i razne druge nezavisne grane, svi su živeli od profita svoga sopstvenog rada i svi su, koliko se moglo dokazati, bili zadovolj­ni i srećni. Međutim, malo-pomalo, kad je tok opadanja posla dostigao izvestan stepen, prvo je kapitalista prisvojio jednu gra­nu, a onda drugu, sve dođe dok svi ljudi nisu bili istisnuti i bačeni na tržište rada da tamo na najbolji mogući način nađu nasušni hleb. Pošto tako nikakav zakon nije tim ljudima osigura­vao pravo da budu predioci pamuka, prerađivači, štampari etc., nego su im okolnosti pružile monopol na sve . . . Oni su postali svaštari i ukoliko se uzme u obzir cela zemlja, onda se treba plašiti da oni nisu maistori ni za šta.”]

Materijalni rezultat kapitalističke proizvodnje jeste, osim razvoja društvenih proizvodnih snaga rada, porast mase proiz­vodnje te povećanje i umnogostručcnje proizvodnih sfera i nji­hovih ogranaka, čime se tek adekvatno razviia razmenska vred­nost proizvoda — sfera u kojoj oni deluju ili se razvijaju kao razmenska vrednost.

„Proizvodnja radi proizvodnje” — proizvodnja kao samo- svrha — počinje, istina, već sa formalnom supsumpcijom rada pod kapital, čim uopšte neposredna svrha proizvodnje postane

62

proizvođenje sto je moguće većeg i sto je moguće višeg viska vrednosti, čim uopšte razmenska vrednost proizvoda postane odlučna svrha. Međutim, ta imanentna tendencija kapital-odnosa realizuje se adekvatno — i sama postaje nužan uslov, takođe tehnološki — tek pošto se razvio specifično kapitalistički način proizvodnje a s njim i realna supsumpcija rada pod kapital.

480 || Kako je ovo poslednje već ranije u suštini iscrpno izlo­ženo, moguće je ovde biti sasvim kratak. — To je proizvodnja

7 koja se ne vezuje za unapred određujuća i unapred određena ograničenja potreba. (Njen protivrečan karakter uključuje ogra­ničenje proizvodnje preko kojeg ona stalno hoće da pređe. Odatle krize, hiperprodukcija itd.) To je jedna strana po kojoj se ona razlikuje od ranijeg načina proizvodnje; if you like [ako hoćete], pozitivna strana. Druga je negativna strana, ili protivrečan karak­ter: proizvodnja u suprotnosti prema proizvođaču i ravnodušna prema njemu. Stvarni [wirkliche] proizvođač kao puko sredstvo proizvodnje, a stvarno [sachliche] bogatstvo kao samosvrha. I razvoj ovog stvarnog bogatstva, stoga, u suprotnosti prema ljud­skom individuumu i na njegovu štetu. Produktivnost rada uop­šte = maksimum proizvoda s minimumom rada, otud što je mo­guće više pojeftinjenje roba. To postaje zakon u kapitalističkom načinu proizvodnje, nezavisno od volje pojedinih kapitalista. I ovaj zakon ostvaruje se samo uključujući drugi, da se nivo proiz­vodnje ne određuje prema datim potrebama, nego, obratno, masa proizvoda se određuje nivoom proizvodnje koji je propisan sa­mim načinom proizvodnje i koji neprestano raste. Njen cilj [je] da pojedini proizvod itd. sadrži što je moguće vise neplaćenog rada, a to se postiže samo proizvodnjom radi proizvodnje. S jed­ne strane, ovo se pojavljuje kao zakon, ukoliko bi kapitalista, koji proizvodi na isuviše niskom nivou, otelovljavao u proizvo­dima više od društveno potrebne količine rada. To se, dakle, pokazuje kao adekvatno provođenje zakona vrednosti, koji se potpuno razvija tek na osnovici kapitalističkog načina proizvod­nje. Ali, s druge strane, to se pojavljuje kao nagon pojedinog kapitaliste, koji, da bi prekršio ovaj zakon ili ga lukavstvom upotrebio u sopstvenu korist, pokušava da individualnu vrednost svoje robe snizi ispod njene društveno određene vrednosti.

Svim tim oblicima proizvodnje (relativnog viška vrednosti), sem rastućem minimumu kapitala koji je potreban za proizvod­nju, zajedničko je to da opiti uslovi za rad mnogih radnika koji neposredno kooperiraju dopuštaju, kao takvi, ekonomiju, za raz­liku od razmrvljenosti tih uslova kod proizvodnje na nižem nivou,

63

s time što delotvornost tih zajedničkih [opštih] uslova proizvod­nje ne uslovljava proporcionalno jednako velik porast u njiho­voj masi i njihovoj vrednosti. Njihova zajednička, istovremena upotreba čini da njihova relativna vrednost (s obzirom na pro­izvod) pada, ma koliko da njihova apsolutna masa vrednosu raste.

Proizvodni i neproizvodni rad

O ovome ćemo ovde odmah nešto ukratko reći pre no što nastavimo dalje razmatrati izmenjeni oblik kapitala koji nastaje kao rezultat kapitalističkog načina proizvodnje.

Pošto je neposredna svrha i pravi proizvod kapitalističke proizvodnje — višak vrednosti, proizvodan je samo onaj rad i samo onaj radnik, primenilac radne snage, koji neposredno pro­izvodi višak vrednosti, dakle samo onaj rad koji se u procesu proizvodnje direktno troši radi oplodnje kapitala.

S jednostavnog stanovišta procesa rada uopšte izgleda nam proizvodan onaj rad koji se realizuje u nekom proizvodu, tačnije, nekoj robi. Sa stanovišta kapitalističkog procesa proizvodnje mora se tome pridodati bliže određenje; da je proizvodan onaj rad koji neposredno oplođuje kapital ili proizvodi višak vrednosti, dakle, rad koji se realizuje u nekom surplusvalue [višku vred­nosti], predstavljenom u surplusproduce [višku proizvoda], bez ekvivalenta za radnika, izvršioca tog rada, dakle u prekomernom incrementu [povećanju] robe za monopoliser [onoga ko je mo- nopolisao] means of labour [sredstva za rad], za kapitalistu; [proizvodan je, prema tome,] samo onaj rad koji promenljivi ka­pital i stoga ukupni kapital postavlja kao C + A C = C + A y. To je, dakle, rad koji neposredno služi kapitalu kao agency nje­govog samooplođivanja, kao sredstvo za proizvodnju viška vred­nosti.

Kapitalistički proces rada ne ukida opšta određenja procesa rada. On proizvodi proizvod i robu. Utoliko je proizvodan onaj rad koji se opredmećuje u robama kao jedinstvo upotrebne i razmenske vrednosti. Ali proces rada je samo sredstvo procesa oplodnje kapitala. Proizvodan je dakle onaj rad koji se otelov- ljuje u robama, ali, ako posmatramo pojedinačnu robu, u jednom njenom alikvotnom delu otelovljen je neplaćeni rad, ili ako po­smatramo ukupan proizvod, koji u alikvotnom delu ukupne ma-

64

se roba otelovljuje samo neplaćeni rad, dakle proizvod koji kapi­talistu ništa ne košta.

Proizvodan je onaj radnik koji obavlja proizvodan rad i proizvodan je onaj rad koji neposredno stvara višak vrednosti, tj. oplođuje kapital.

481 || Samo građanska ograničenost, koja kapitalistički oblikproizvodnje smatra njenim apsolutnim oblikom i stoga jedinim prirodnim oblikom proizvodnje, može pitanje, šta su proizvodni rad i proizvodni radnik sa stanovišta kapitala, pobrkati s pita­njem, šta je uopšte proizvodan rad i stoga se zadovoljiti tauto- loškim odgovorom — da je proizvodan svaki rad koji uopšte proizvodi, rezultira nekim proizvodom ili bilo kojom upotrebnom vrednošću, uopšte, nekim rezultatom.

Samo je onaj radnik proizvodan čiji je proces rada = pro­izvodnom procesu potrošnje radne snage — nosioca tog rada — od kapitala ili kapitaliste.

Iz toga odmah proizlaze dve stvari:Prvo: pošto s razvojem realne supsumpcije rada pod kapi­

tal ili specifično kapitalističkog načina proizvodnje stvarni funk- cioner ukupnog procesa rada ne postaje pojedinačni radnik, nego sve više društveno kombinovana radna sposobnost, a različite proizvodne sposobnosti, koje jedna drugoj konkurišu i čine ukup­nu proizvodnu mašinu, na veoma različit način učestvuju u ne­posrednom procesu stvaranja roba ili, što je ovde bolje, proizvo­da — jedan više radi rukom, drugi više glavom, jedan kao ma­nager, engineer [rukovodilac, inženjer], tehnolog itd., drugi kao overlooker [nadzornik], treći kao neposredni manuelni radnik ili čak samo kao nekvalifikovani pomoćnik — sve više se funkcije radne sposobnosti podvode pod pojam proizvodnog rada a njihovi nosioci pod pojam proizvodnog radnika, radnika kojega kapital direktno izrabljuje i koji je uopšte podređen njegovom procesu oplodnje i procesu proizvodnje. Posmatra li se ukupan radnik, od koga se radiona sastoji, ostvaruje se njegova kombinovana delatnost materialiter [materijalno] neposredno u ukupnom pro­izvodu koji je ujedno ukupna masa roba. Pri tome je sasvim svejedno da li je funkcija pojedinog radnika, koji je samo član tog ukupnog radnika, dalja od neposrednog manuelnog rada ili bliža njemu. Ali tad je: delatnost ove ukupne radne sposobnosti njena neposredna proizvodna potrošnja od kapitala, tj., dakle, proces samooplodnje kapitala, neposredna proizvodnja viška vred­nosti, te stoga, kako to kasnije treba da bude šire izloženo, nepo­sredno pretvaranje te sposobnosti u kapital.

5 Šesta glava Kapitala 65

Drugo: podrobnija određenja proizvodnog rada proizlaze sama po sebi iz datih karakterističnih obeležja kapitalističkog procesa proizvodnje. Prvo, posednik radne snage istupa prema kapitalu ili kapitalisti kao njen prodavač, iracionalno, kako smo videli, izraženo, kao direktni prodavač živog rada, a ne robe. On je najamni radnik. Ovo je prva pretpostavka. Drugo, među­tim, što je uvedeno tim prethodnim procesom koji pripada pro­metu, njegova radna snaga i njegov rad kao živi faktor nepo­sredno se otelovljuje u procesu proizvodnje kapitala, postaje sam jedan od njegovih sastavnih delova, i to varirajućih, koji ne samo da delom održava, delom reproducira predujmljene vrednosti ka­pitala nego ih ujedno povećava te se stoga stvaranjem viška vrednosti pretvara u samooplođujuću vrednost, u kapital. Ovaj rad se opredmećuje neposredno u toku procesa proizvodnje kao tekuća veličina vrednosti.

Prvi uslov može, s jedne strane, biti ispunjen, a da drugi ne bude. Radnik može biti najamni radnik, nadničar itd. Ovo se dešava svaki put kad nedostaje drugi momenat. Svaki proizvodni radnik jeste najamni radnik, ali nije zato svaki najamni radnik proizvodni radnik. Kad god se rad kupuje da bi bio potrošen kao upotrebna vrednost, kao usluga (Dienst), a ne za to da kao živi faktor zameni vrednost promenljivog kapitala i da bude otelovljen u kapitalističkom procesu proizvodnje, rad nije pro­izvodan rad niti je najamni radnik proizvodni radnik. Njegov rad biva tada postavljen (setzend) radi njegove upotrebne vrednosti, a ne kao razmenska vrednost, on se troši neproizvodno, a ne pro­izvodno. Kapitalista mu, dakle, stoji nasuprot kao kapitalista, kao reprezentant kapitala. On razmenjuje svoj novac za njegov rad kao revenu (dobit), a ne kao kapital. Njegova potrošnja ne konstituiše N — R — N', već R — N — R (poslednje rad ili sa­mu uslugu). Novac ovde funkcioniše samo kao sredstvo prometa, a ne kao kapital.

482 |j Koliko se robe, koje kapitalista kupuje za svoju privatnu potrošnju, malo proizvodno troše, postaju faktori kapitala, isto se toliko malo troše usluge koje on dobrovoljno ili prinudno (ako je reč o državi itd.) kupuje za svoju potrošnju radi njihove upotrebne vrednosti. One ne postaju faktor kapitala. One stoga nisu proizvodni radovi niti su njihovi nosioci proizvodni radnici.

Sto se više proizvodnja uopšte razvija kao proizvodnja roba, to više mora svako [Jeder], a svako hoće da postane trgovac ro­bama, da pravi novac, bilo od svog proizvoda, bilo od svojih usluga, ako njegov proizvod po svojim prirodnim svojstvima po-

66

stoji samo kao usluga a ovo se pravljenje novca pokazuje kao krajnja svrha svake vrste delatnosti. (Vidi Aristotel.)a U kapita­lističkoj proizvodnji, dakle, postaju apsolutnima, s jedne strane, proizvodnja proizvoda kao roba, a s druge strane, oblik rada kao najamni rad. Mnoštvo funkcija i delatnosti, koje su imale oreol svetosti, važile kao samosvrha, koje su bile izvršavane gratis [besplatno] ili su bile plaćane zaobilaznim putevima (kao svi professionals [predstavnici slobodnih profesija], lekari, barristers [advokati] itd. u Engleskoj, gde barristeri i physician [lekari] nisu mogli ili ne mogu podnositi tužbe za naplatu), pretvara se s jedne strane direktno u najamne radnike, ma koliko bio različit sadržaj njihovog rada i njihovo plaćanjeb. S druge strane, potpa­daju oni — ocena njihove vrednosti, cena tih različitih delat­nosti od bludnice do kralja — pod zakone koji utvrđuju cenu najamnog rada. Razrada ove poslednje tačke spada u posebnu raspravu o najamnom radu i najamnini, ne ovamo. Ta pojava pak, da se s razvojem kapitalističke proizvodnje sve usluge [Dien- ste] pretvaraju u najamni rad a svi njihovi izvršioci u najamne radnike, da dakle najamne radnike povezuje s proizvodnima isti karakter, daje utoliko više povoda za brkanje jednih s drugima što je to pojava koja karakteriše kapitalističku proizvodnju i koju je ta proizvodnja sama stvorila. S druge strane, ona apologetima daje povoda da proizvodnog radnika, zato što je on najamni radnik, pretvore u radnika koji razmenjuje za novac samo svoje usluge (tj. svoj rad kao upotrebnu vrednost). Time se srećno previda differentia specifica [specifična razlika] tog „proizvodnog radnika” i kapitalističke proizvodnje — kao proizvodnje viška vrednosti, kao procesa samooplodnje kapitala, čije je puko sa- mootelovljeno sredstvo [agency] živi rad. Vojnik je najamni rad­nik, najamnik, ali on zbog toga nije proizvodni radnik.

Dalja zabluda proističe iz dva izvora.Prvo: u kapitalističkoj proizvodnji se neki delovi procesa

kojim se proizvode robe obavljaju na način koji pripada ranijim načinima proizvodnje, u kojima, dakle, odnos kapitala i najamnog rada faktički još ne postoji te stoga uopšte nije upotrebljiva kate­gorija proizvodnog i neproizvodnog rada, koja odgovara kapitali­stičkom stanovištu. Ali, unatoč tome što ona odgovara vladaju- ćem načinu proizvodnje, pod nju se idealiter [idealno] supsumi- raju i oni odnosi koje taj način proizvodnje još nije supsumirao.

a A r is to teles.b M anifest der Kommunistischen Partei.

67

Npr. selfemploying labourer [samostalni radnik] je svoj sopstveni najamni radnik, njegova sopstvena sredstva za proizvodnju istu­paju prema njemu kao kapital. Kao svoj sopstveni kapitalista koristi on samoga sebe kao najamnog radnika. Ovakve anomalije pružaju onda dobrodošlo polje za nagvaždanje o proizvodnom i neproizvodnom radu.

483 || Drugo: izvesni neproizvodni radovi mogu incidentaliter[slučajno] biti povezani s procesom proizvodnje i čak njihova cena može da uđe u cenu robe, pa dakle za njih izdati novac so far [utoliko] činiti jedan deo predujmljenog kapitala a njihov rad se pokazati stoga kao rad koji se ne razmenjuje s revenu [dobiti], nego neposredno s kapitalom.

Uzmimo odmah poslednji slučaj, poreze, cenu za vladine usluge itd. Ali ovo spada u faux frais de production [neproiz­vodne troškove proizvodnje] i za kapitalistički proces proizvod­nje jeste po sebi i za sebe slučajan oblik, a ne nipošto tim proce­som uslovljen, za njega nužan, njemu imanentan. Kad bi se npr. svi indirektni porezi pretvorili u direktne, porezi bi se plaćali kao i uvek, ali ne bi više bili predujam kapitala, nego trošenje revenua [dobiti]. Mogućnost tog pretvaranja oblika pokazuje da je on spoljašan, nebitan i slučajan za kapitalistički proces proizvodnje. Naprotiv, s pretvaranjem oblika proizvodnog rada nestala bi revenu [dobit] kapitala i sam kapital.

Dalje, npr. procesi materijalni akti itd. Sve se to odnosi na stipulacije [ugovore] između vlasnika roba kao kupaca i pro­davača roba, i nema nikakve veze s odnosom kapitala i rada. Funkcioneri mogu time postati najamni radnici; ali oni time ne postaju proizvodni radnici.

Proizvodni rad je samo skraćeni izraz za čitav odnos i na­čin na koji radna snaga i rad figuriraju u kapitalističkom procesu proizvodnje. Ako, dakle, govorimo o proizvodnom radu, onda govorimo o drultveno određenom radu, radu koji uključuje sa­svim određen odnos između kupca i prodavca rada. Proizvodni rad se direktno razmenjuje s novcem kao kapitalom, tj. s novcem koji je po sebi kapital, koji je određen da funkcioniše kao kapi­tal i da kao kapital stane nasuprot radnoj snazi. Proizvodan rad je, dakle, takav rad koji za radnika reprodukuje samo prethodno određenu vrednost njegove radne sposobnosti, a nasuprot tome, kao delatnost koja stvara vrednost, oplođuje kapital, suprotstav­lja samom radniku kao kapital one vrednosti koje je stvorio. Specifičan odnos između opredmećenog i živog rada sastoji se u tome da prvi čini kapital, a poslednji proizvodan rad.

68

Specifičan proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje, vi­šak vrednosti, stvara se samo razmenom s proizvodnim radom.

Ono što čini specifičnu upotrebnu vrednost tog rada za ka­pital nije njegov određeni koristan karakter niti su to isto tako posebna korisna svojstva proizvoda u kome se taj rad opredme- ćuje, nego njegov specifičan karakter kao stvaralačkog elementa razmenske vrednosti (viška vrednosti).

Kapitalistički proces proizvodnje nije samo proizvodnja ro­ba. On je proces koji apsorbuje neplaćeni rad a od sredstava za proizvodnju čini sredstva za usisavanje neplaćenog rada.

Iz onoga što je dosad rečeno proističe da je određenje rada kao proizvodnog rada određenje koje po sebi i za sebe nema apsolutno nikakve veze s određenom sadrzinom rada, njegovom posebnom korisnošću ili sa osobitom upotrebnom vrednošću, u kojoj se on otelovljuje.

484 || Rad iste sadrzine može stoga biti proizvodan i nepro­izvodan.

Npr. Milton, who did the Paradise lost [koji je stvorio „Iz­gubljeni raj”], bio je neproizvodan radnik. Naprotiv, pisac koji proizvodi za svog knjižara, jeste proizvodni radnik. Milton je proizveo Paradise lost („Izgubljeni raj”) kao što svilena buba proizvodi svilu, kao delatnost svoje prirode. On je kasnije taj proizvod prodao za 5 funti i utoliko je postao trgovac robom. Ali lajpciški literarni proleter koji proizvodi knjige po komandi svog knjižara, npr. kompendije o političkoj ekonomiji, približno je proizvodni radnik ako je njegova proizvodnja supsumirana pod kapital i dešava se samo radi njegove oplodnje. Neka pevačica, koja peva kao ptica, neproizvodni je radnik. Ako ona svoje peva- nje prodaje za novac, ona je utoliko najamni radnik ili trgovac robama. Ali ista pevačica, koju angažira kakav entrepreneur [preduzetnik] i koji je pušta da peva kako bi pravila novac, proizvodni je radnik, jer ona proizvodi direktno kapital. Učitelj, koji druge podučava, nije proizvodni radnik. Ali učitelj, koji je u nekom institutu angažovan s drugima kao najamni radnik, da bi svojim radom oplodio novac preduzetnika knowledge monge- ring institution [ustanove koja trguje znanjem], jeste proizvodni radnik. Ipak je većina tih radova, posmatrana po obliku, jedva formalno supsumirana pod kapital te, dakle, pripada prelaznim oblicima.

U celini su radovi koji su konzumirani samo kao usluge a nisu se pretvorili u proizvode koji egzistiraju odvojeno od radnika te stoga izvan njih kao samostalne robe, ali se ipak mogu direkt-

69

no kapitalistički eksploatisati, zanemarive veličine u poređenju s masom kapitalističke proizvodnje. Oni se stoga mogu sasvim zanemariti i tretirati samo u vezi s najamnim radom, pod kate­gorijom najamnog rada koji ujedno nije proizvodni rad.

Isti rad (npr. gardening, tailoring itd. [vrtlarstvo, krojački rad]) može obavljati isti workingman [radnik] u službi indu­strijskog kapitaliste ili neposrednog potrošača itd. U oba slučaja je on najamni radnik ili nadničar, ali je on u prvom slučaju proizvodni radnik, a u drugom neproizvodni, jer u prvom slu­čaju proizvodi kapital, a u drugom ne; jer je u prvom slučaju njegov rad momenat procesa samooplodnje kapitala, a u dru­gom ne.

Veliki deo godišnjeg proizvoda, koji se troši kao revenu [dohodak] i ne ulazi više kao sredstvo za proizvodnju ponovno u proizvodnju, sastoji se od proizvoda (upotrebna vrednost) koji zadovoljavaju najfatalnije, najbednije požude, fancies itd. Ova sadržina je sasvim nebitna za određenje proizvodnog rada (iako bi, naravno, rast bogatstva bio zaprečen [check erhielte], kad bi jedan neproporcionalni deo bio tako reprodukovan, umesto da se ponovo pretvori u sredstva za proizvodnju i sredstva za život, koja iznova ulaze u reprodukciju, bilo roba bilo same radne snage — ukratko, koja se proizvodno troše). Ova sorta proizvod­nog rada proizvodi upotrebne vrednosti, opredmećuje se u pro­izvodima, koji su određeni samo za neproizvodnu potrošnju, a u svom realitetu, kao artikl, nemaju nikakvu upotrebnu vrednost za proces reprodukcije (oni je mogu dobiti samo razmenom ma­terije s reproduktivnim upotrebnim vrednostima; ali to je samo displacement [zamena]. Somewhere [bilo gde] moraju se oni potrošiti kao neproizvodni. Drugi takvi artikli, koji spadaju u neproizvodni proces potrošnje, mogli bi da u slučaju potrebe opet funkcionišu kao kapital. Podrobnije razmatranje o ovome spada u Gl. III, knjiga II, o procesu reprodukcije. Ovde treba anticipirati samo ovu napomenu: uobičajena ekonomija ne može sa stanovišta same kapitalističke proizvodnje reći nijednu razum­nu reč o granicama proizvodnje luksuznih predmeta. Ali stvar je veoma jednostavna ako se temeljito analiziraju momenti pro­cesa reprodukcije. Ako je proces reprodukcije ili njegov napredak ometan, ako je on več uslovljen prirodnim porastom populacije, zadržavan nesrazmernom primenom takvog proizvodnog rada, koji se otelovljuje u neproizvodnim artiklima, onda je, dakle, bilo reprodukovano premalo potrebnih sredstava za život ili premalo sredstava za proizvodnju itd., onda je luksuz sa stano-

70

višta kapitalističke proizvodnje za osudu. Uostalom, on je apso­lutna nužnost za način proizvodnje koji proizvodi bogatstvo za neproizvođače, dakle, mora mu dati nužne oblike, u kojima on može biti prisvojen od bogatstva koje je namenjeno samo uži­vanju.)

Za samog radnika taj proizvodni rad, kao i svaki drugi rad, jeste samo sredstvo za reprodukciju njegovih potrebnih sred­stava za život; za kapitalistu, kojemu je sasvim svejedno kakva je priroda upotrebne vrednosti i kakav je karakter primenjenog konkretnog rada, on je samo moyen de battre monnaie, de pro- duire la survalue [sredstvo za pravljenje novaca, za proizvodnju viška vrednosti],

485 || Težnja da se proizvodni i neproizvodni rad odrede njiho­vom materijalnom sadržinom potiče iz tri izvora.

1) Fetišističkog nazora, koji je svojstven kapitalističkom načinu proizvodnje i izvire iz njegove suštine, po kome su eko­nomske određenosti oblika, npr. biti roba, biti proizvodan rad itd., svojstva koja pripadaju materijalnim nosiocima tih određe­nosti oblika ili kategorije po sebi i za sebe.

2) Iz toga što je rad, posmatrajući proces rada kao takav, samo proizvodan rad koji rezultira nekim proizvodom (materijal­nim proizvodom, jer je ovde reč samo o materijalnom bogatstvu).

3) Iz toga što u stvarnom procesu reprodukcije, posmatra­jući njegove realne momente, postoji velika razlika, s obzirom na formiranje itd. bogatstva, između rada koji se otelovljuje u re­produktivnim artiklima i rada koji se otelovljuje u pukim luxu­ries [luksuznim artiklima].

(Primer: Za mene je sasvim svejedno da li ću kupiti panta- lone ili ću kupiti tkaninu te pozvati u kuću nekog krojačkog pomoćnika kome ću platiti njegovu uslugu (id est [to jest] nje­gov krojački rad). Ja ih kupujem od merchant tailor [trgovca odelima], jer su tako jeftinije. U oba slučaja novac, koji sam potrošio, pretvaram u upotrebnu vrednost, koja pripada mojoj individualnoj potrošnji i treba da zadovolji moju individualnu potrebu, a ne u kapital. Krojački pomoćnik čini mi istu uslugu, bilo da radi za mene kod merchant tailor ili u mojoj kući. Na­protiv, usluga što je isti krojački pomoćnik, kojeg je uposlio merchant tailor, čini tom kapitalisti sastoji se u tome da on 12 časova radi, a plaćen je samo za 6 itd. Usluga, koju on njemu čini, sastoji se, dakle, u tome da on 6 časova radi besplatno. Činjenica da se ovo dešava u formi šivenja pantalona samo skriva stvarnu transakciju. Stoga, čim to može merchant tailor

71

nastoji da pantalone opet pretvori u novac, tj. u oblik u kome je potpuno nestao određeni karakter krojačkog rada, a učinjena usluga iskazuje se u tome da su od jednog talira nastala dva.

Usluga je uopšte samo izraz za posebnu upotrebnu vrednost rada, ako on nije koristan kao stvar [Sache], nego kao delatnost. Do ut facias, facio ut facias, facio ut des, do ut des [dajem da učiniš, činim da učiniš, činim da daš, dajem da daš], ovde su sasvim nevažni oblici istog odnosa, dok u kapitalističkoj proiz­vodnji to do ut facias izražava veoma specifičan odnos između predmetnog bogatstva i živog rada. Pošto, dakle, u ovom kupo­vanju usluga nije uopšte sadržan specifičan odnos rada i kapitala, ili je potpuno izbrisan, ili uopšte nije postojao, ono je, naravno, omiljeni Sejov [Say], Bastjaov [Bastiat] i Konsortenov oblik da bi se izrazio odnos kapitala i rada.)

Radnik takođe kupuje usluge novcem, što je jedan način trošenja, ali mje manir [način] pretvaranja novca u kapital.

Nijedan čovek ne kupuje lekarske ili pravničke „izvršne usluge” da bi tako utrošeni novac pretvorio u kapital.

Velik deo usluga spada u troškove potrošnje roba, na primer kuvarica itd.

Razlika proizvodnog i neproizvodnog rada sastoji se samo u tome da li se rad razmenjuje za novac kao novac ili za novac kao kapital. Tamo gde npr. kao kod self employing labourer, ar­tisan itd. [samostalnog radnika, zanatlije], ja kupujem njegovu robu, ta kategorija je potpuno isključena, jer nema direktne raz- mene između novca i rada bilo koje vrste, već između novca i robe.

486 || U nematerijalnoj proizvodnji, čak i kad se ona obavljasamo za razmenu, proizvodi robe, moguće je dvoje:

1) Ona rezultira robama koje postoje odvojeno od proiz­vođača, dakle, mogu da u intervalu između proizvodnje i po­trošnje cirkulišu kao robe, kao knjige, slike, kao svi umetnički proizvodi koji se razlikuju od umetničkog rezultata umetnika koji ih stvara. Ovde je kapitalistička proizvodnja primenljiva u veoma ograničenoj meri. Ti ljudi, ako ne drže pomoćnike kao sculptors [vajari] itd., rade većinom (ako nisu samostalni) za neki trgovački kapital, npr. knjižara. Taj odnos jeste samo pre­lazili oblik ka puko formalnom kapitalističkom načinu proizvod­nje. Činjenica, da je u tim prelaznira oblicima upravo eksploata­cija radnika najveća, ništa ne menja na stvari.

2) Proizvod se ne može odvojiti od čina proizvođenja. I ovde je kapitalistički način proizvodnje ograničen i po prirodi

72

stvari može se dešavati samo u nekim sferama. (Želim lekara, a ne njegovo potrkalo.) Npr. u nastavnim ustanovama učitelji mogu biti puki najamni radnici za preduzetnika fabrike učenja. Tome slično ne treba uzimati u obzir za celinu kapitalističke proiz­vodnje.)

„Proizvodni labourer [radnik], koji directly [neposredno] povećava his master’s wealth [bogatstvo svog gospodara].” (Matlhus: Principles of Political Economy. 2-nd edition. London 1836).

Razlika između proizvodnog i neproizvodnog rada važna je s obzirom na akumulaciju, budući da je samo razmena za proiz­vodni rad jedan od uslova ponovnog pretvaranja viška vrednosti u kapital.

Kapitalista kao reprezentant proizvodnog kapitala u njego­vom procesu oplodnje obavlja proizvodnu funkciju, koja se sa­stoji upravo u tome da diriguje proizvodnim radom i da ga eksploatiše. Nasuprot supotrošačima surplusvalue [viška vredno­sti], koji nisu ni u kakvom neposrednom i delatnom odnosu prema svojoj proizvodnji, njegova klasa je proizvodna klasa par excellence. (Kao rukovodilac procesa rada može kapitalista obav­ljati proizvodni rad u smislu da je njegov rad uključen u celo- kupan proces rada, koji se otelovljuje u proizvodu). Mi ovde poznajemo samo još kapital unutar neposrednog procesa proiz­vodnje. Kako pak stvar stoji s drugim funkcijama kapitala — i agensima kojima se on unutar tih funkcija služi — može se tek kasnije izložiti.

Određenje proizvodnog rada (pa stoga i neproizvodnog, kao njegove suprotnosti) temelji se dakle na tome da je proizvodnja kapitala proizvodnja viška vrednosti a rad što ga on upotrebljava rad koji proizvodi višak vrednosti.

487 Bruto i neto proizvod

(Spada možda bolje u Knj. III, Gl. III)Budući da svrha kapitalističke proizvodnje (i stoga proiz­

vodnog rada) nije egzistencija proizvođača, nego proizvodnja viš­ka vrednosti, sav potrebni rad, koji ne proizvodi višak rada, jeste suvišan i bezvredan za kapitalističku proizvodnju. Isto važi i za naciju kapitalista. Sav produit brut [bruto proizvod], koji samo reprodukuje radnika, tj. koji ne proizvodi produit net

73

(surplusproduce [višak proizvoda]), isto je tako suvišan kao i sam taj radnik. Ili, ako su radnici na jednom određenom stepenu razvoja proizvodnje bili potrebni da bi se proizveo produit net [neto proizvod], postaju oni na nekom naprednijem stepenu proizvodnje, koji ih više ne treba, suvišni. Ili, potreban je samo onaj broj ljudi koji je za kapital unosan [profitable]. Isto važi za naciju kapitalista. „Nije li realni interes nacije isti (kao i inte­res nekog privatnog kapitaliste kome je, ako profit njegovog ka­pitala od 20.000 ,samo nipošto ne padne ispod 2.000’, svejedno da li on »pokreće 100 ili 1000 ljudi’), samo ako su isti njeni revenu net et reel [neto dohodak i realni dohodak], rents i profits [rente i profiti], što stoji do toga da li se ona sastoji od 18 ili 12 miliona individua? . . Kad bi 5 miliona ljudi moglo da proizvodi hranu i odeću za 10 miliona ljudi, bila bi hrana i odeća tih 5 miliona revenu net. Bi li zemlja izvukla neku korist iz toga ako bi joj, da bi se proizveo isti revenu net, bilo po­trebno 7 miliona ljudi, tj. ako bi bilo potrebno da bude upotreb- Ijeno 7 miliopa ljudi da bi se proizvela hrana i odeća za 12 miliona? Hrana i odeća onih 5 miliona bila bi uvek revenu net”.

čak ni filantropija ne može ništa da kaže protiv ove Rikar- dove postavke. Jer uvek je bolje da od 10 miliona ljudi samo 50% njih životare kao čiste proizvodne mašine za 5 miliona, nego da od 12 miliona njih 7 ili 58 3/4 [% ] životare kao takve mašine.

„Of what use in a modern kingdom would be a whole province thus divided (između selfsustaining litde farmers kao u first times of ancient Rome), however well cultivated, except for the mere purpose of breeding men, which, singly taken, is a most useless purpose”. (47. Arthur Young. Political Arithmetic etc. London, 1774.)

[„Od kakve bi koristi bila za savremenu kraljevinu cela jedna (između samostalnih malih farmera kao u prvo vreme sta­rog Rima) podeljena provincija, ma kako se ona obrađivala, izu­zev za razmnožavanje ljudi, što je, uzeto izolovano, veoma neko- ristan cilj”.]

Činjenica da je svrha kapitalističke proizvodnje net produce [neto proizvod], u stvari samo u obliku surplusproduce [viška proizvoda], u kome se otelovljuje surplusvalue [višak vrednosti], pretpostavlja da je kapitalistička proizvodnja essentiellement [u suštini] proizvodnja vilka vrednosti.

Ovo je suprotno npr. nazoru koji odgovara starinskim, pri­jašnjim načinima proizvodnje. Po njemu su gradski magistrati

74

itd. zabranjivali npr. pronalaske, da radnici ne bi ostali bez hleba, pošto je radnik kao takav važio kao samosvrba a njegova zarada u staleškim okvirima kao njegova privilegija, za čije je održanje bio zainteresiran čitav stari poredak. To je suprotno [takođe] nazoru protekcionističkog sistema, koji je još nacionalno obojen (za razliku od freetrade [slobodne trgovine]), da industrije itd. treba da kao izvori egzistencije velikog mnoštva ljudi budu na­cionalno zaštićene od inostrane konkurencije itd. Ali to je takođe suprotno nazoru A. Smita, da je npr. ulaganje kapitala u poljo­privredu „produktivnije”, jer isti kapital zapošljava više ruku. Svi ti nazori su za razvijeni kapitalistički način proizvodnje za- stareli i neistiniti, pogrešni. Veliki bruto proizvod (as far as the variable part od capital is coccerned [ako je reč o promenljivom delu kapitala]) u proporciji prema malom neto proizvodu je­ste = maloj proizvodnoj snazi rada i istoga kapitala.

488 |J Međutim, s ovom razlikom bruto i neto proizvoda tradi­cionalno su povezane svakojake konfuzne predstave. One potiču delom iz fiziokratije (vidi knjigu IV), delom od A. Smita, koji kapitalističku proizvodnju još uvek tu i tamo zamenjuje s proiz­vodnjom za neposredne proizvođače.

Kad pojedini kapitalista šalje novac u inostranstvo, gde do­bija 10% interesa [kamate], dok bi u zemlji mogao zaposliti mnoštvo surpluspeople [prekobrojnog stanovništva], zaslužuje on s kapitalističkog stanovišta građansku krunu, jer taj vrli građanin sprovodi zakon koji unutar svetskog tržišta kao i unutar zidova nekog društva razdeljuje kapital već prema stopi profita što ga daju posebne sfere proizvodnje, te ih upravo time izjednačuje i proporcionira proizvodnju. (Svejedno je da li se novac npr. daje ruskom caru za ratove protiv Turske itd.) Pojedini kapitalista time samo sledi imanentni zakon i stoga moral kapitala to pro­duce as much surplusvalue as possible [da proizvodi što je mo­guće više viška vrednosti]. Ovo, međutim, nema nikakve veze s posmatranjem procesa rada.

Nadalje, pri tome se kapitalističkoj proizvodnji često su­protstavlja nekapitalistička, npr. agriculture for subsistance [po­ljoprivreda za održanje] agriculture [i] for trade [poljopri­vredi za trgovinu], onoj koja zapošljava ruke ova koja tržištu isporučuje mnogo veći proizvod, te stoga dopušta da se iz onih koji su ranije bili zaposleni u poljoprivredi izvuče u manufakturi neto proizvod. Ali ova suprotnost nije određena unutar samog kapitalističkog načina proizvodnje.

75

Videli smo, u celini, da je zakon kapitalističke proizvodnje povećavanje konstantnog kapitala u odnosu na promenljivi i na višak vrednosti, net produce; drugo, povećanje neto proizvoda u odnosu na onaj deo proizvoda koji zamenjuje kapital, id est [to jest] najamnina. Sad se te dve stvari zamenjuju. Ako se ukupni proizvod nazove bruto proizvodom, onda on u kapita­lističkoj proizvodnji raste u odnosu na neto proizvod; ako se deo proizvoda, koji se rastvara u najamninu + net produce, nazove neto proizvodom, onda neto proizvod raste u odnosu na bruto proizvod. Samo u poljoprivredi (pretvaranjem oranica u pašnjake) neto proizvod često raste na štetu bruto proizvoda (celokupne mase proizvoda) usled izvesnih određenja koja su svojstvena renti a koja ovde ne treba razmatrati.

Inače je učenje o neto proizvodu kao krajnjoj i najvišoj svrsi proizvodnje samo brutalan, ali tačan izraz za to da je oplođivanje vrednosti kapitala te stoga i stvaranje viška vred­nosti, bez obzira na radnika, pokretačka duša kapitalističke pro­izvodnje.

Najviši ideal pak — u skladu s relativnim porastom pro- duit net — kapitalističke proizvodnje jeste što je moguće veće smanjenje onih koji žive od salaira [najamnine], što je moguće veće povećanje onih koji žive od produit net.

489 || Mistifikacija kapitala itd.

Budući da je živi rad — unutar procesa proizvodnje — već otelovljen u kapitalu, pokazuju se sve društvene proizvodne sna­ge rada kao proizvodne snage, kao kapitalu inherentna svojstva, upravo kao što se u novcu opšti karakter rada, ako on stvara vrednost, pokazao kao svojstvo neke stvari. To je tako pre svega zato što:

1) rad kao ispoljavanje radne snage, kao napor, istina, pri­pada pojedinom radniku (to je ono čime on realiter plaća kapi­talisti ono što mu kapitalista daje), iako im [tj. radnicima] on kao rad koji se opredmetio u proizvodu, koji pripada kapitalisti, naprotiv kao društvena kombinacija u kojoj pojedina radna sna­ga funkcioniše samo kao poseban organ ukupne radne snage što čini određenu radionu, ne pripada, nego im, štaviše, istupa nasuprot kao kapitalistički aranžman, biva im nametnut [an- getan];

76

2) se ove društvene proizvodne snage rada ili proizvodne snage društvenog rada istorijski razvijaju tek sa specifično kapi­talističkim načinom proizvodnje, dakle, pokazuju se kao nešto što je imanentno kapital-odnosu i od njega neodvojivo;

3) objektivni uslovi rada poprimaju s razvojem kapitalistič­kog načina proizvodnje izmenjen oblik, zavisno od dimenzije u kojoj se upotrebljavaju i od ekonomije s kojom se upotrebljavaju (potpuno nezavisno od oblika mašinerije itd.). Oni postaju raz­vijeniji od koncentrisanih sredstava za proizvodnju, predstavlja­jući društveno bogatstvo, i ono što, zapravo, iscrpljuje celinu, u obimu i efektu uslova za proizvodnju društveno kombinovanog rada. Bez obzira na kombinaciju samog rada, taj društveni ka­rakter uslova rada — u koje, između ostalog, spada njihov oblik kao mašinerije i capital fixe [stalni kapital] u bilo kom obliku — pokazuje se kao nešto potpuno samostalno, nešto što postoji nezavisno od radnika, kao način postojanja kapitala te stoga takođe kao nešto što su kapitalisti aranžirali nezavisno od radni­ka. Kao što se društveni karakter njihovog sopstvenog rada po­kazuje kao kapitalistički, koji tim uslovima za proizvodnju pri­pada nezavisno od radnika, takvim se kudikamo više pokazuje društveni rad koji sadrži uslove za proizvodnju kao zajedničke uslove za proizvodnju, uslove kombinovanog rada;

ad 3) ovde ćemo, što delimično anticipira kasnije izlaganje, odmah reći sledeće:

profit za razliku od viška vrednosti — može da raste usled ekonomične upotrebe zajedničkih uslova rada, bilo da se npr. uštedi na građenju, loženju, osvetljenju itd., bilo da vrednost prime motora ne raste u istom stepenu u kojemu rastu njegova snaga, ekonomija u ceni sirovina, ponovno korišćenje otpadaka, smanjenje administrativnih troškova, robnih kuća pri masovnoj proizvodnji itd. Sva ta relativna pojevtinjenja konstantnog kapi­tala pri apsolutnom porastu njegove vrednosti zasnivaju se na tome da se ova sredstva za proizvodnju, sredstva za rad kao i materijal za rad, zajednički upotrebljavaju, a apsolutna pretpo­stavka te zajedničke upotrebe jeste zajednički rad konglomerisa- nih radnika. Dakle, sama ta upotreba jeste samo predmetni izraz društvenog karaktera rada i društvene proizvodne snage koja iz toga proističe. Isto se tako posebni oblik ovih uslova, kao što je npr. mašinerija, ne može upotrebiti sem za kombinovani rad. Ali ti uslovi pokazuju se, nasuprot radniku, koji se u njima kreće, kao dati uslovi, nezavisni od njega, kao oblik kapitala.

77

Stoga se npr. i ekononnsanje s njima (te porast profita koji iz toga proističe i pojevtinjenje roba) pokazuje kao nešto sasvim različito od viska rada radnika, kao direktan čin i tvorevina ka­pitaliste, koji ovde uopšte funkcioniše kao personifikacija društve­nog karaktera rada, čitave radione kao takve. Nauka kao opšti duhovni proizvod društvenog razvoja, ovde se pokazuje isto tako direktno otelovljena u kapitalu (njena primena kao nauke na materijalni proces proizvodnje, odvojena od znanja i sposob­nosti pojedinog radnika), a opšti razvoj društva, jer ga kapital eksploatiše nasuprot radu, jer kao proizvodna snaga kapitala deluje nasuprot radu, pokazuje se kao razvoj tog kapitala, to više što za veliku većinu pražnjenje radne snage ide ukorak s time.

490 || Sam kapitalista jeste vlastodržac samo kao personifikacijakapitala (zbog čega on u italijanskom knjigovodstvu neprestano figuriše kao dvostruka figura, npr. kao debtor [dužnik] sopstve- nog kapitala).

Proizvodnost kapitala, posmatramo li formalnu supsumpciju, sastoji se najpre samo u prinudi na višak rada; to je prinuda koju kapitalistički način proizvodnje deli s ranijim načinima proizvod­nje, ali prinuda u obliku koji je pogodniji za proizvodnju.

Sredstva za proizvodnju, stvarni [sachlichen] uslovi rada, posmatramo li samo puko formalan odnos, opšti oblik kapitalis­tičke proizvodnje, koja svoj manje razvijeni način deli sa svojim razvijenijim načinom, ne pokazuju se kao sredstva supsumirana radniku, nego kao sredstva pod koja je on supsumiran. Capital employs labour [kapital zapošljava rad]. Već je ovaj odnos u svojoj jednostavnosti personifikacija stvari [Sachen] i postvare- nje [Versachlichung] osoba.

Taj odnos, međutim, postaje kompliciraniji i na izgled mi steriozniji time što se s razvojem specifično kapitalističkog na­čina proizvodnje nasuprot radniku osamostaljuju i istupaju prema njemu kao „kapital”, ne samo te stvari [Dinge] — ti proizvodi rada, kao upotrebne vrednosti i kao razmenske vrednosti — nego se i društvenom obliku rada predstavljaju kao oblici raz­voja kapitala i stoga tako razvijene proizvodne snage društvenog rada kao proizvodne snage kapitala. Kao takve društvene snage one su nasuprot radu „kapitalizirane”. U stvari, zajedničko je­dinstvo u kooperaciji, kombinacija u podeli rada, primena pri­rodnih snaga i nauka, proizvoda rada kao mašinerije — sve to istupa prema pojedinim radnicima kao osamostaljeno, kao tuđe, stvarno [sachlich], zatečeno; tu, bez njihovog učešća i često

78

protiv njega, kao puki oblici postojanja sredstava za rad što postoje nezavisno od njih i njima vladaju, ako oni stvarno, a po sudu i volji cele radione inkarniranima u kapitalisti ili njegovim understrappers [reprezentantima], ako je ona stvorena njihovom vlastitom kombinacijom — postoje kao funkcije kapitala, koji živi u kapitalisti. Društveni oblici njihovog rada — subjektivno- -objektivno — ili oblik njihovog društvenog rada jesu odnosi koji su stvoreni sasvim nezavisno od pojedinih radnika; radnici, sup- sumirani pod kapital, postaju elementi ovih društvenih tvorevina, ali te društvene tvorevine ne pripadaju njima. One stoga istu­paju prema njima kao oblici samog kapitala, kao, za razliku od njihove pojedinačne radne sposobnosti, kombinacije koje pripa­daju kapitalu, proističu iz njega i u njemu su otelovljene. A ovo poprima to realniji oblik, što se više, s jedne strane, sama nji­hova radna sposobnost modificira ovim oblicima tako da u svo­joj samostalnosti, dakle van ovog kapitalističkog spoja, postaje nemoćna, gubi svoju samostalnu proizvodnu sposobnost, a s dru­ge strane, s razvojem mašinerije uslovi rada pokazuju se kao uslovi koji su i tehnološki ovladali radom i istovremeno ga zame- njuju, potiskuju, čine suvišnim u njegovim samostalnim oblicima. U ovom procesu, u kome društveni karakteri njihovog rada istu­paju prema njima u izvesnoj meri kapitalizirani — kao što se npr. u mašineriji vidljivi proizvodi rada pojavljuju kao proizvodi koji vladaju radom — isto je, naravno, s prirodnim snagama i naukom, proizvodom opšteg društvenog razvoja u njegovoj ap­straktnoj kvintesenciji — istupaju oni prema njima kao sile kapi­tala. One se, u stvari, odvajaju od veštine i znanja pojedinog radnika — i mada su, posmatrano po njihovom izvoru, opet proizvod rada — one se svuda, gde ulaze u proces rada, pokazu­ju kao otelovljene u kapitalu. Kapitalista koji upotrebljava neku mašinu ne treba da se u nju razume. (Vidi Ure.) Ali u malini deluje realizovana znanost prema radniku kao kapital. I, u stva­ri, sva ova na društvenom radu zasnovana primena nauke, pri­rodna snaga, i proizvodi rada, pokazuju se u velikoj meri, i čak isključivo kao sredstva eksploatacije rada, kao sredstvo da se prisvoji višak rada, te stoga kao snage koje pripadaju kapitalu i stoje nasuprot radu. Kapital, naravno, upotrebljava sva ta sred­stva samo da bi eksploatisao rad, ali da bi ih eksploatisao on ih mora primeniti na proizvodnju. I tako se razvoj društvenih pro­izvodnih snaga rada te uslovi tih razvoja pokazuju kao delo kapitala, prema kome se pojedini radnik ne samo pasivno od­nosi nego i koje se događa u suprotnosti prema njemu.

79

Pošto se sastoji od roba, kapital je dvostruk:• (1) Razmenska vrednost (novac), ali vrednost koja se oplo­

đuje, vrednost koja time što jeste vrednost stvara vrednost, kao vrednost raste, povećava se [ein Increment erhalt]. Ovo se svodi na razmenu neke date količine opredmećenog rada za veću ko­ličinu živog rada.

(2) Upotrebna vrednost, a ovde kapital, prema svojim od­ređenim odnosima, deluje u procesu rada. No upravo ovde on nije samo materijal za rad, sredstvo za rad, kojima rad pripada, koja su rad u sebi otelovila, nego s radom [prisvaja] takođe njegove društvene kombinacije i razvoj sredstava za rad koji odgovara tim društvenim kombinacijama. Kapitalistička proiz­vodnja razvija pre svega naveliko — otkida od pojedinog samo­stalnog radnika — uslove procesa rada, i predmetne i subjektivne, ali ih razvija kao sile koje ovladavaju pojedinim radnikom i koje su mu tuđe.

Tako kapital postaje veoma misteriozno biće.491 || Uslovi rada gomilaju se kao društvene sile nasuprot rad­

niku i u ovom obliku oni su kapitalizirani.Kapital je, dakle, proizvodan:1) kao prinuda na vilak rada. Rad je proizvodan upravo

kao izvršilac tog viška rada, usled razlike između vrednosti radne snage i svoje oplodnje.

2) kao personifikacija i reprezentant, postvareni oblik „dru­štvenih proizvodnih snaga rada” ili proizvodnih snaga društvenog rada. Kako zakon kapitalističke proizvodnje — stvaranje viška vrednosti itd. — na to primorava, razloženo je ranije. On deluje kao prinuda kapitalista jednih prema drugima i prema radnicima — dakle, kao zakon kapitala protiv obaju. Društvena prirodna snaga rada ne razvija se u procesu oplođivanja vrednosti kao takvom, nego u stvarnom [wirklichen] procesu rada. Ona se stoga prikazuje kao svojstva koja pripadaju kapitalu kao stvari [Ding], kao njegova upotrebna vrednost. Proizvodni rad — kao rad koji proizvodi vrednost, stoji nasuprot kapitalu uvek kao rad pojedinačnog radnika, u ma kakvim društvenim kombinaci­jama ovi radnici ulazili u proces proizvodnje. Dok kapital, dakle, prema radnicima predstavlja društveno proizvodnu snagu rada, proizvodni rad prema kapitalu predstavlja uvek samo rad poje­dinačnog radnika.

Kod procesa akumulacije smo videli kako se momenat, ko­jim već minuli rad u obliku proizvodnih snaga i uslova za proiz-

80

vodnju, prema upotrebnoj vrednosti i razmenskoj vrednosti, po­većava reprodukciju — ne samo masu vrednosti koja održava određenu količinu živog rada nego i masu upotrebnih vrednosti koje taj momenat nanovo proizvodi — pokazuje kao kapitalu imanentna snaga, jer opredmećeni rad funkcioniŠe prema rad­niku uvele kao kapitalizirani rad.

,,Le capital e’est la puissance democratique, philanthropique et egalitaire par excellence”. (29. F. Bastiat. Gratuite du credit etc. Paris, 1850.)

[„Kapital je demokratska, filantropska i egalitarna vlast par excellence”.]

„Stock cultivates land: stock employs labour”. (A. Smith, 1. c., b. V., ch. II., edit. Buchanan. 1814. v. III., p. 309.)

[„Imovina obraduje zemlju: imovina primenjuje rad”.] „Capital is . . . collective force”. [„Kapital je . . . kolektivna

snaga”.] (162. John Wade. History of the Middle and Working Classes etc. 3 ed. London, 1835), „Kapital je samo drugo ime za civilizaciju”. (104. 1. c.)

„La classe des capitalistes, consideree en bloc, se trouve dans une position normale, en ce que son bien-etre suit la marehe du progres social”. (75, Riche ou Pauvre. Cherbuliez.) ,,Le capitaliste est l ’homme social par excellence, ii represente la civilisation”. (76. 1. c.)

[„Klasa kapitalista, posmatrana u celini, nalazi se u normal­nom položaju u tom pogledu što njeno blagostanje raste uporedo s društvenim napretkom”. . . . „Kapitalista je društveni čovek par excellence, on reprezentuje civilizaciju”.]

Plitko: „Productive Power of capital [Proizvodna snaga kapitala] nije ništa drugo nego količina realnih productive po­wer [proizvodnih snaga] kojima kapitalista može da komanduje posredstvom svog kapitala” (p. 91). J. St. Mill: Essays on some unstelled questions of Political Economy. London, 1821).

„The accumulation of capital, or the means of employing labour . . . must in all cases depend on the productive powers of labour”. (92. Ricardo. Principles. 3 ed. 1821). [„Akumulacija kapitala ili sredstava za primenu rada mora u svakom slučaju da zavisi od proizvodnih snaga rada”.'] Jedan komentator Rikarda primećuje na to: „If the productive powers of labour mean the smallness of that aliquot part of any produce that goes to those whose manual labour produced it, the sentence is nearly iden­tical”. (p. 71. Observations on certain verbal disputes in Political

6 fiesta glava K apitala 81

Economy. London, 1821.) [„Ako proizvodne snage rada ozna­čavaju malu količinu onog alikvotnog dela svakog proizvoda koji je proizveden ručnim radom, postavka je gotovo istovetna”.]

Neprestano transponovanje rada u kapital dobro je izraženo u sledećim naivnim rečenicama Destutt de Tracy ja:

„Ceux qui vivent de profits — (les capitalistes industrieux) alimentent tous lesautres, et seuls augmentent la fortune publique et creent tous nos moyens de jouissance. Cela dolt etre, puisque le travail est la source de toute richesse, et puisque eux seuls donnent une direction utile au travail actuel, en faisant un usage utile du travail accumule”. (242. Destutt de Tracy 1. c. „Traitć d’Economie Politique.”) [„Oni koji žive od profita — (indu­strijski kapitalisti) — hrane sve ostale i jedino oni uvećavaju opšte blagostanje i sva naša sredstva za uživanje. To je tako zato što je rad izvor svega bogatstva i zato što samo oni koman- duju korisno živom radu, korisno upotrebljujući akumulisani rad.”] Budući da je rad izvor svega bogatstva, kapital je onaj koji povećava sve bogatstvo. „Nos facultćs sont notre seule richesse originaire, notre travail produit tous les autres, et tout travail bien dirige est productif”. (243. 1. c.) [„Naše sposobnosti su jedino naše prirodno bogatstvo, naš rad proizvodi sva ostala bogatstva, i svaki je pravilno usmereni rad proizvodan”.] Naše sposobnosti su naše jedino izvorno bogatstvo. Zato radna sposob­nost nije bogatstvo. Rad proizvodi sva druga bogatstva, tj. on proizvodi bogatstva za sve ostale izuzev za sebe samog, i on sam nije bogatstvo, već samo njegov proizvod. Svaki dobro usmereni rad je proizvodan, tj. svaki proizvodan rad, svaki rad koji kapi­talisti donosi profit, dobro je usmeren.

Transponovanje društvenih proizvodnih snaga rada u stvar­na [dingliche] svojstva rada toliko je ukorenjeno u svesti, da se prednosti mašinerije, primena nauke, pronalazak itd. u ovom svom otuđenom obliku predstavljaju kao nužni oblik, i stoga sve ovo kao svojstva kapitala. Osnova je tome 1) oblik u kome se na bazi kapitalističke proizvodnje, dakle i u svesti onih koji su zahvaćeni ovim načinom proizvodnje, stvar prikazuje; 2) isto- rijska činjenica da do ovog razvoja dolazi najpre i za razliku od ranijih načina proizvodnje, u kapitalističkom načinu proizvod­nje, te dakle suprotan karakter tog razvoja izgleda upravo tom načinu imanentan.

82

[II*] Kapitalistička proizvodnja je proizvodnja i rep­rodukcija specifično kapitalističkog proizvodnog

odnosa

]| Proizvod kapitalističke proizvodnje nije samo vilak ured­nosti, to je kapital.

Kapital je, kako smo videli, N—R—N’, urednost koja sama sebe oplođuje, vrednost, koja rada vrednost.

Predujmljena suma novca ili suma vrednosti, čak posle nje­nog pretvaranja u faktore procesa rada — u sredstva za proiz­vodnju, konstantni kapital — i u radnu snagu, u koju se pre­tvorio promenljivi kapital, jeste najpre kapital samo po sebi, samo 5uvj[m [potencijalno, po mogućnosti], a on je samo ta­kav još više pre svog pretvaranja u faktore stvarnog procesa proizvodnje. Tek unutar tog procesa, stuarnim otelovljenjem živog rada u predmetne oblike postojanja kapitala, tek stvarnim usisavanjem dodajnog rada, pretvara se u kapital ne samo ouaj rad već i predujmljena suma vrednosti od mogućeg kapitala, kapitala po definiciji, u delatni i stvarni kapital. Sta se dešavalo za vreme celokupnog procesa? Radnik je prodao raspolaganje svojom radnom snagom za neophodna sredstva za život, za neku datu vrednost koja je određena vrednošću njegove radne snage. Sta je, dakle, posmatrajući njega, rezultat?? Simplement i pure- ment [jednostavno i jasno] — reprodukcija njegove radne snage. Sta je on, prema tome, dao? Delatnost koja održava vrednost, koja stvara i povećava vrednost, svoj rad. On, dakle, izlazi iz tog procesa onakav kakav je, bez obzira na trošenje svoje radne

* [U rukopisu:] ad 3) [Vidi str. 4, nale Note. Nem. red.]

83

snage, u njega ušao, kao puka subjektivna radna snaga koja mora da, ponovo prođe kroz isti proces da bi se održala.

Kapital, naprotiv, ne izlazi iz tog procesa onakav kakav je u njega ušao. On se tek u njemu pretvorio u stvarni kapital, u vrednost koja sebe oplođuje. Ukupni proizvod jeste sada oblik u kome on postoji kao ostvareni kapital a kao takav stoji on kao svojina kapitaliste, kao samostalna i samim radom stvorena moć ponovo nasuprot tom radu. Proces proizvodnje nije stoga bio samo njegov proces reprodukcije nego proces njegove proizvodnje kao kapitala. Ranije su proizvodni uslovi stajali nasuprot radniku kao kapital utoliko što ih je on nalazio osamostaljene nasuprot sebi. Sada je proizvod njegovog sopstvenog rada to što ih on nalazi nasuprot sebi kao uslove proizvodnje pretvorene u kapital. Ono što je bilo pretpostavka, sada je rezultat procesa proiz­vodnje.

Utoliko je iskaz, da proces proizvodnje stvara kapital samo drugi izraz za to da je taj proces stvorio visak vrednosti.

Ali stvar ne ostaje na tome. Višak vrednosti se iznova pretvara u dodajni kapital, pokazuje se kao stvaranje novog ka­pitala ili povećanog kapitala. Tako je kapital stvorio kapital, 9 nije se samo realizovao kao kapital. Proces akumulacije je sam imanentan momenat kapitalističkog procesa proizvodnje. On uključuje novo stvaranje najamnih radnika, sredstava za ostvari­vanje i povećavanje postojećeg kapitala, bilo da on pod sebe supsumira one delove stanovništva koji ranije još nisu bili za­hvaćeni kapitalističkom proizvodnjom, kao što su žene i deca, bilo da mu se potčine radničke mase koje su povećane prirod­nim porastom populacije. Pri podrobnijem posmatranju pokazuje se da kapital reguliše ovu proizvodnju same radne snage, pro­izvodnju mase ljudi koju ima da eksploatiše primereno svojim eksploatacionim potrebama. Kapital, dakle, ne proizvodi samo kapital, on proizvodi sve veću masu radnika, materijal, pomoću kojeg on jedino može da funkcioniše kao dodajni kapital. Rad, dakle, ne proizvodi samo, u suprotnosti prema sebi, uslove rada na sve višem stepenu kao kapital, nego kapital proizvodi na sve višem stepenu proizvodne najamne radnike koje on treba. Rad proizvodi svoje uslove proizvodnje kao kapital, a kapital rad kao sredstvo svojega ostvarenja kao kapitala, rad kao najamni rad. Kapitalistička proizvodnja nije samo reprodukcija odnosa, ona je njegova reprodukcija na sve višem nivou. Toliko koliko se s kapitalističkim načinom proizvodnje razvija društvena proiz-

84

vodna snaga rada raste i nasuprot radniku nagomilano bogatstvo, kao bogatstvo koje njime vlada, kao kapital, širi se nasuprot njemu svet bogatstva kao svet koji mu je tuđ i koji njime vlada. U istom pak odnosu razvija se, suprotno tome, njegovo subjek­tivno siromaštvo, beda i zavisnost. Njegovo iscrpljivanje i spome­nuto obilje odgovaraju jedno drugom, idu ukorak. Ujedno se povećava masa tih živih sredstava za proizvodnju kapitala, radni proletarijat.

493 || Porast kapitala i prirast proletarijata pokazuju se stogakao supripadni, mada polarno razdeljeni proizvodi istog procesa.

Taj odnos se ne samo reprodukuje, ne samo na uvek ma- sovnijem stepenu proizvodi, stvara sebi ne samo više radnika i neprestano zahvata i one grane proizvodnje koje mu ranije nisu bile podvrgnute, nego se, kako se pokazalo pri izlaganju speci­fično kapitalističkog načina proizvodnje, reprodukuje pod uvek povoljnim okolnostima za jednu stranu, kapitaliste, a pod uvek nepovoljnim za drugu, najamne radnike.

Posmatrajući kontinuitet procesa proizvodnje, najamnina je samo deo proizvoda što ga radnik neprestano proizvodi. Taj deo se pretvara u sredstva za život i stoga u sredstva za održanje i povećanje radne snage, koja kapital treba za svoju samooplod- nju, svoj proces života. To održanje i povećanje radne snage, kao rezultat procesa, pokazuje se, dakle, jedino kao reproduk­cija i proširenje uslova reprodukcije i uslova akumulacije koji mu pripadaju. (Vidi Jenki [Yankee.])

Time iščezava i privid, koji je taj odnos posedovao na povr­šini, da ravnopravni vlasnici roba istupaju jedan prema drugom u prometu, na tržištu roba, a razlikuju se jedan od drugoga kao svi ostali vlasnici roba samo po materijalnoj sadržini svojih roba, posebnoj upotrebnoj vrednosti roba, koje su jedan drugom imali da prodaju. Ili ovaj prvobitni oblik preostaje samo još kao privid odnosa koji mu je osnova, kapitalističkog odnosa.

Ovde treba razlikovati dva momenta po kojima se repro­dukcija samog tog odnosa na sve širem nivou razlikuje kao rezultat kapitalističkog procesa proizvodnje od prvog oblika, ka­ko se on, s jedne strane, istorijski pojavljuje, a s druge strane, neprestano se iznova prikazuje na površini razvijenog kapitali­stičkog društva.

1) Prvo, s obzirom na početni proces koji se događa unutar prometa, kupovinu i prodaju radne snage.

85

Kapitalistički proces proizvodnje nije samo pretvaranje vred­nosti ili robe, koje kapitalista delom iznosi na tržište, a delom drži unutar procesa rada po sebi, u kapital; nego ovi proizvodi koji su pretvoreni u kapital nisu proizvodi kapitala, nego proiz­vodi radnika. On mu stalno jedan deo svojih proizvoda — po­trebna sredstva za život — prodaje za rad; za održanje i pove­ćanje radne snage, kupca samog, i stalno mu pozajmljuje drugi deo svog proizvoda, objektivne uslove rada, kao sredstvo za sa- mooplodnju kapitala, kao kapital. Dok radnik tako svoje proiz­vode reprodukuje kao kapital, reprodukuje kapitalista radnika kao najamnog radnika i stoga kao prodavca svoga rada. Odnos pukih prodavača roba uključuje da oni razmenjuju svoje sopstve- ne radove koji su otelovljeni u različitim upotrebnim vrednosti- ma. Kupovina i prodaja radne snage kao stalni rezultat kapitali­stičkog procesa proizvodnje uključuje da radnik mora stalno ponovo da kupuje jedan deo sopstvenog proizvoda za svoj živi rad. Time iščezava privid pukog odnosa vlasnika roba. Ta stalna kupovina i prodaja radne snage i stalna istupanja robe, koju je sam radnik proizveo, kao kupca njegove radne snage i kao konstantnog kapitala, pokazuje se samo kao posredujući oblik radnikovog podjarmljivanja kapitalu, živog rada kao pukog sred­stva za održanje i povećanje nasuprot njemu osamostaljenog predmetnog [gegenstandlichen] rada. To je oblik posredovanja koji je imanentan ovom načinu proizvodnje, ovekovečivanje od­nosa kapitala kao kupca a radnika kao prodavca rada; ali to je oblik koji se samo po obliku razlikuje od drugih direktnijih oblika porobljivanja rada i svojine nad njim od vlasnika uslova za proizvodnju. Ovim posredovanjem kupovine i prodaje prikriva taj oblik stvarnu transakciju i neprekidnu zavisnost, koja se stal­no obnavlja, kao puki novčani odnos. Ne reprodukuju se stalno samo uslovi ove trgovine; nego to, čime .jedan kupuje, a što

494 drugi mora prodati, jeste rezultat |j procesa. Neprestano obnav­ljanje tog odnosa kupovine i prodaje posreduje samo stalnost specifičnog odnosa zavisnosti i daje mu lažan privid transakcije, kontrakta [ugovora] između vlasnika roba koji su ravnopravni i jednako slobodno suprotstavljeni. Ovaj početni odnos pokazuje se sada kao imanentan momenat gospodstva predmetnog rada nad živim, gospodstva koje je proizvedeno u kapitalističkoj pro­izvodnji.

Greše, dakle, ioni koji na najamni rad, prodaju rada kapitalu, i time oblik

salarijata, gledaju kao na nešto spoljašnje kapitalističkoj proizvod­

86

nji; on je bitan oblik posredovanja kapitalističkog proizvodnog odnosa, koji ga uvek iznova proizvodi; i

oni koji u ovom površnom odnosu u ovom suštinskom formalitetu, prividu kapital-odnosa, nalaze samu njegovu suštinu, te stoga tvrde da taj odnos karakterišu supsumiravši radnike i kapitaliste pod opšti odnos vlasnika roba i time ga apologiziraju, brišu njegovu differentiu specificu [specifičnu razliku].

2) Da bi kapital-odnos uopšte nastupio, pretpostavljen je određeni istorijski stepen i oblik društvene proizvodnje. Unutar nekog ranijeg načina proizvodnje morala su se razviti sredstva saobraćaja te sredstva za proizvodnju i potrebe koje teže prema prevazilaženju starih proizvodnih odnosa i prema njihovom pre­tvaranju u kapital-odnos. Ali one treba da budu razvijene samo do te mere da bi došlo do formalne supsumpcije rada pod ka­pital. Na osnovi ovog izmenjenog odnosa razvija se, međutim, specifično izmenjeni način proizvodnje, koji s jedne strane stvara nove materijalne proizvodne snage, a s druge strane se tek na njihovoj osnovi razvija te time, u stvari, stvara sebi nove realne uslove. Time nastaje potpuna ekonomska revolucija koja, s jed­ne strane, tek stvara realne uslove za vladavinu kapitala nad radom, ispunjava je, daje joj odgovarajući oblik. S druge pak strane ona u proizvodnim snagama rada koje je razvila nasuprot radniku, u usiovima proizvodnje i odnosima saobraćaja, stvara realne uslove novog načina proizvodnje, koji ukida suprotan oblik kapitalističkog načina proizvodnje, te tako stvara materi­jalnu osnovu novo formiranog društvenog procesa života i time novu društvenu formaciju.

A ovo shvatanje se bitno razlikuje od shvatanja građanskih , ekonomista, koji su sami zahvaćeni kapitalističkim predstavama

|v 1 i koji, istina, vide kako se proizvodi unutar kapital-odnosa, aline vide kako se proizvodi sam taj odnos i kako on u sebi ujed-

y no proizvodi materijalne uslove svog iščezavanja te se time od-' v stranjuje njegovo istorijsko pravo kao nužnog oblika ekonomskog

roi <jf i razvoja, proizvodnje društvenog bogatstva.Mi smo, naprotiv, videli ne samo kako kapital proizvodi

nego kako i on sam biva proizveden i kako iz tog procesa pro­izvodnje izlazi bitno izmenjen u odnosu na onaj [oblik] u kome je u njega ušao. S jedne strane on preobličuje način proizvodnje; s druge strane, ovaj izmenjeni oblik načina proizvodnje i poseban stepen razvoja materijalnih proizvodnih snaga jeste osnova i uslov — pretpostavka njegovog formiranja.

87

495 || Rezultat neposrednog procesa proizvodnje

Ne pokazuju se samo predmetni uslovi procesa proizvodnje kao njegov rezultat, već isto tako njihov specifično društveni karakter; društveni odnosi i stoga društveni položaj agenata proizvodnje jednih nasuprot drugima — sami proizvodni odnosi bivaju proizvedeni, jesu neprestano obnavljani rezultat toga pro­cesa.*

[454] |j Prelaz od 1) i 2) ovoga poglavlja na 3) što ovde obra­đujemo najpre kao 1)**

Videli smo da je kapitalistička proizvodnja proizvodnja viška vrednosti i kao takva proizvodnja viška vrednosti (u akumulaci­ji) ona je istovremeno proizvodnja kapitala te proizvodnja i rep­rodukcija čitavog kapital-odnosa na sve proširenijem (višem) ni­vou. Ali višak vrednosti se proizvodi samo kao deo robne vred­nosti, kao što se takođe otelovljuje u određenoj količini robe ili surplusproduce [viška proizvoda]. Kapital proizvodi višak vred­nosti i reprodukuje sam sebe samo kao proizvođač roba. Stoga je roba kao njegov neposredni proizvod ono čime se pre svega moramo ponovo baviti. Ali robe su, kako smo videli, posmatrane po svom obliku (po ekonomskoj određenosti svog oblika), ne­potpuni rezultati. One imaju prvo da pretrpe izvesnu promenu oblika — one moraju ponovo ući u proces razmene u kome prolaze ove promene oblika — pre nego što opet mogu da funkcionišu kao bogatstvo, bilo to u obliku novca, bilo kao upo­trebne vrednosti. Mi, dakle, moramo sada robu da pobliže raz­motrimo kao neposredni rezultat kapitalističkog procesa, a onda dalje procese koje je ona morala da prođe. Robe su elementi ka­pitalističke proizvodnje i robe su njen proizvod, one su oblik u kome se kapital ponovo pojavljuje na kraju procesa proizvodnje.

[444] || Mi polazimo od robe, od ovog specifično društvenogoblika proizvoda — kao osnove i pretpostavke kapitalističke proizvodnje. Prihvatamo se pojedinog proizvoda i analiziramo određenosti oblika koje on kao roba dobija, koje mu daju pečat robe. Pre kapitalističke proizvodnje veliki deo proizvoda se ne proizvodi kao roba, ne postaje roba. S druge strane, veliki deo proizvoda, koji ulazi u proizvodnju, nije tad roba, ne ulazi kao roba u proces proizvodnje. Pretvaranje proizvoda u robe dešava se samo na pojedinim tačkama, proteže se samo na višak proiz-

* [Ovom rečenicom prekida se u rukopisu tekst 6 glave. Nem. red.]** [Vidi str. 4, naše Note. Nem. red.]

88

vodnje ili samo na pojedine njegove sfere (manufakturne proiz­vode) itd. Proizvodi niti ulaze u proces kao trgovinski artikli čitavim obimom niti kao takvi u celini iz njega izlaze.5 Ipak, promet roba i promet novca u određenim granicama, otud odre­đeni stepen razvoja trgovine, jeste pretpostavka, polazna tačka stvaranja kapitala i kapitalističkog načina proizvodnje. Kao takvu pretpostavku razmatramo mi robu pošavši od nje kao najjedno­stavnijeg elementa kapitalističke proizvodnje. S druge pak strane, roba je proizvod, rezultat kapitalističke proizvodnje. Ono što se najpre pokazuje kao element te proizvodnje kasnije se prikazuje kao njen sopstveni proizvod. Tek na njenoj osnovi postade roba opšti oblik proizvoda, i što se ona više razvija, to više ulaze svi elementi proizvodnje u njen proces kao roba.*

V idi francusku studiju, iz perioda oko 1752 , u kojoj potvrđu je ? r r *' ’ i trgovinski artik l sm atrano samo u Francuskoj,

i c iC °ka gornja odeljka, učinio je Marks opasku:Saglasno tome stavljamo na ovo mesto tekst sledećeg odeljka,

koji je na str. 444 rukopisa obeležen višestrukim zagradama. Nem. red.]

89

[4 41 ]II [III]* Robe kao proizvod kapitala

Roba, kao elementarni oblik građanskog bogatstva, bila je naša polazna tačka, pretpostavka za nastanak kapitala. S druge strane, robe se sada pokazuju kao proizvod kapitala.

Ovaj kružni tok našeg izlaganja odgovara isto tako istorij- skom razvoju kapitala, za koji je razmena roba, trgovina robama jedan od uslova nastanka. Ali ona se sama obrazuje na đsnovi različitih stepena proizvodnje kojima je zajedničko to što u njima kapitalistička proizvodnja još uopšte ne postoji ili postoji samo sporadično. S druge strane, razvijena razmena roba i oblik robe kao opšte potrebni društveni oblik samog proizvoda rezultat je tek kapitalističkog načina proizvodnje.

Posmatramo li, s druge strane, društva razvijene kapitali­stičke proizvodnje, roba se u njima pokazuje ne samo kao stalna elementarna pretpostavka [elementarni <uslov postojanja> ] kapitala nego i, s druge strane, kao neposredni rezultat kapitali­stičkog procesa proizvodnje.

Roba i novac su oboje elementarne pretpostavke kapitala, ali tek pod izvesnim uslovima postaju kapital. Do formiranja kapitala ne može doći sem na osnovi prometa roba (koji uklju­čuje promet novca), dakle na nekom već datom, do izvesnog obima razvijenog stepena trgovine, dok, obrnuto, postojanje proizvodnje roba i prometa roba nipošto ne pretpostavlja kapi­talistički način proizvodnje, nego, štaviše, kako sam ranije već razložio,1 takođe „pripada predgrađanskim oblicima društva”. Oni su istorijska pretpostavka kapitalističkog načina proizvod-

* [U rukopisu:] ad 1) [Uporedd str. 4 ove sveske. Nem. red.']1 Z ur K ritik der politischen Oekonomie, Berlin, 1859, p. 74.

90

442 nje. || Ali s druge strane, tek kad roba postane opsti oblik pro- izvoaa, mora svaki proizvod poprimiti oblik robe, kupovina i prodaja zahvataju ne samo višak proizvodnje nego i samu njenu supstancu, a sami različiti uslovi proizvodnje pokazuju se obuhvat- nima upravo kao robe, koje iz prometa ulaze u proces proizvod­nje samo na osnovi kapitalističke proizvodnje. Ako se stoga roba, s jedne strane, pokazuje kao pretpostavka formiranja kapi­tala, pokazuje se roba, s druge strane, ako je ona opsti elementar­ni oblik proizvoda, bitno kao proizvod i rezultat kapitalističkog procesa proizvodnje. Na ranijim stepenima proizvodnje proizvodi delimično poprimaju oblik robe. Kapital, naprotiv, proizvodi svoj proizvod nužno kao robu.2 Stoga se u srazmeri s razvojem kapi­talističke proizvodnje, id est [to jest] kapitala, ostvaruju i opšti zakoni o robi, npr. oni koji se tiču vrednosti u različitim oblici­ma prometa novca.

Ovde se pokazuje kako čak ekonomske kategorije koje pri­padaju ranijim epohama proizvodnje dobijaju na osnovi kapita­lističkog načina proizvodnje specifično različit, istorijski karakter.

Pretvaranje novca, koji je i sam samo preobraženi oblik robe, u kapital dešava se čim se radna snaga za samog radnika pretvori u robu, čim je, dakle, kategorija trgovine robom osvojila sferu koja ju je isključivala ili je u nju bila samo sporadično uključena. Čim je radno stanovništvo prestalo da ili samo još pripada objektivnim uslovima rada ili da samo još stupa na tr­žište kao proizvođač roba, te umesto proizvoda svoga rada pro­daje štaviše sam svoj rad ili tačnije svoju radnu snagu, postaje proizvodnja, po svom ukupnom obimu, po čitavoj svojoj dubini i širini, proizvodnja roba, sav se proizvod pretvara u robu a predmetni uslovi svake sfere proizvodnje posebno ulaze u nju kao roba. U stvari, roba postaje opsti elementarni oblik bogat­stva samo na osnovi kapitalističke proizvodnje. Ako kapital npr. još nije osvojio poljoprivredu, onda će se velik deo proizvoda proizvoditi još neposredno kao sredstvo samoodržanja, a ne kao roba; veliki deo radnog stanovništva još neće biti pretvoren u najamne radnike, a veliki deo uslova rada još se neće pretvoriti u kapital. U to je uključeno takođe da razvijena podela rada, kako se ona slučajno pojavljuje unutar društva, i kapitalistička podela rada unutar radione, jedna drugu uzajamno uslovljavaju i proizvode. Jer roba, kao nužni oblik proizvoda i stoga ospo- ljenje proizvoda [Entausserung], kao nužni oblik njegovog prisva­

1 Sismondi.

91

janja, pretpostavlja potpuno razvijenu podelu drultvenog rada, dok, s druge strane, sav proizvod samo na osnovi kapitalističke proizvodnje, dakle i kapitalističke podele rada unutar radione, poprima oblik robe pa su i svi proizvođači stoga nužno proizvo­đači roba. Stoga je tek uopšte s kapitalističkom proizvodnjom i upotrebna vrednost posredovana razmenskom.

Tri tačke.1) Tek kapitalistička proizvodnja čini robu opštim oblikom

svih proizvoda.2) Proizvodnja roba nužno vodi ka kapitalističkoj proizvod­

nji čim je radnik prestao da bude deo uslova proizvodnje (rop­stvo, kmetstvo) ili ostaje baza nesamorodne zajednice (Indija). Od trenutka kada sama radna snaga uopšte postaje roba.

3) Kapitalistička proizvodnja ukida osnovu proizvodnje ro­ba, pojedinačnu nezavisnu proizvodnju i razmenu vlasnika roba ili razmenu ekvivalenata. Razmena kapitala i radne snage po­staje formalna.

Sa ovog stanovišta postaje sasvim svejedno u kom obliku sami uslovi proizvodnje ulaze u proces rada, svejedno da li kao npr. jedan deo konstantnog kapitala, mašinerija itd., prenose na proizvod samo svoju vrednost ili kao sirovina materijalno u

443 njega ulaze; svejedno da li jedan deo || proizvoda, kao npr. seme u poljoprivredi, sami proizvođači ponovo direktno koriste kao sredstvo za rad ili da H se ono prethodno prodaje a onda pono­vo pretvara u sredstvo za rad. Sva proizvodna sredstva za rad funkcionišu, bez obzira na njihovo služenje kao upotrebnih vred- nosti u procesu proizvodnje, sada ujedno kao elementi procesa oplodnje vrednosti. Ako se ne pretvore u stvarni novac, pretva­raju se ona u računski novac, s njima se postupa kao s razmen- skim vrednostima i tačno obračunava elemenat vrednosti koji ona daju proizvodu na jedan ili na drugi način. U istoj meri npr. u kojoj poljoprivreda postaje kapitalistički vođena grana industrije — u kojoj se kapitalistička proizvodnja uvreži na selu — u istoj meri u kojoj poljoprivreda proizvodi za tržište, proiz­vodi robe, artikle za prodaju a ne za sopstvenu neposrednu po­trošnju — u istoj toj meri ona obračunava svoje izdatke, postupa sa svakim item [stavkom] tih izdataka kao s robom (bilo da je ona sada kupuje od trećeg lica ili od sebe same, proizvodnje) i stoga kao s novcem, ako se sa robom postupa kao sa samo­stalnom razmenskom vrednošću. Pošto se, dakle, žito, seno, sto­ka, seme svih vrsta itd., prodaju kao robe — a oni bez prodaje

92

uopšte ne važe kao proizvodi — ulaze oni u proizvodnju takođe kao robe, resp. (odnosno) kao novac. U istoj meri u kojoj proiz­vodi postaju robe, postaju to naravno i uslovi proizvodnje, ele­menti proizvoda — koji su s tim proizvodima identične stvari [Dinge] — i, ako se uzme u obzir proces oplodnje vrednosti, oni se obračunavaju u samostalnom obliku razmenske vrednosti, kao novčane veličine. Neposredni proces proizvodnje je ovde stalno ujedno proces rada i proces oplodnje vrednosti, kao što je proizvod jedinstvo upotrebne i razmenske vrednosti, tj. roba. Bez obzira na ovo formalno: u istoj meri se razvija da farmer npr. kupuje svoje izdatke, razvija se, dakle, trgovina semenom, trgovina đubrivom, trgovina priplodnom stokom itd. — dok on prodaje svoje prinose; dakle to da za pojedinog farmera ovi uslovi proizvodnje takođe stvarno ulaze iz prometa u njegov proces proizvodnje a promet stvarno postaje pretpostavka njegove proizvodnje, s time što su ti uslovi proizvodnje* sve više i više stvarno kupljene robe (ili robe koje se mogu kupiti). Oni su za njega već i bez toga robe kao artikli, sredstva za rad, koja ujedno čine delove vrednosti njegovog kapitala. (On ih stoga obračunava kao sebi prodane kao proizvođaču, kad ih in natura [u naturi] vraća natrag u proizvodnju.) I to, ovo se razvija u istom odnosu u kome se razvija kapitalistički način proizvodnje u poljoprivredi, u kome se, dakle, u njoj sve više i više industrijski dela.

Roba kao opsti nužni oblik proizvoda, kao specifično svoj­stvo kapitalističkog načina proizvodnje, pokazuje se opipljivo u proizvodnji na višem stepenu, koju je prouzrokovao razvoj ka­pitalističke proizvodnje, u jednostranosti i masovnosti proizvoda, koja mu nameće društveni i za društvene odnose strogo vezani karakter, a nasuprot tome dopušta da se njen neposredni odnos pokaže kao upotrebna vrednost za zadovoljenje potreba proiz­vođača, kao nešto sasvim slučajno, nevažno i nebitno. Ovaj masovni proizvod mora se ostvariti kao razmenska vrednost, proći metamorfozu robe ne samo kao nužnost za održanje pro­izvođača, koji proizvodi kao kapitalista, nego i kao nužnost za obnavljanje i kontinuitet samog procesa proizvodnje. Stoga taj

444 proizvod takođe spada u trgovinu. Njegov kupac nije || nepo­sredni potrošač, nego trgovac koji se bavi metamorfozom robe kao sopstvenim poslom.’ Najzad, proizvod razvija svoj karakter kao robe, a time svoj karakter kao razmenska vrednost, dok se

* [To znači uslovi proizvodnje. Nem. red .]1 Sismondi.

93

s kapitalističkom proizvodnjom stalno uvišestručava mnogostru­kost sfera proizvodnje, dakle, sfera razmenljivosti proizvoda.4

Određenje robe, kakva ona izlazi iz kapitalističke proizvod­nje, razlikuje se od određenja robe kao elementa, pretpostavke kapitalističke proizvodnje. Mi polazimo od pojedine robe kao samostalnog artikla u kome se opredmećuje određena količina radnog vremena, te stoga ima razmensku vrednost date veličine.

Dalje određenje robe pokazuje se sada dvostrukim:1) Ono što se u njoj opredmećuje, bez obzira na njenu

upotrebnu vrednost, jeste određena količina društveno potrebnog rada, ali dok je kod robe kao takve sasvim sporno (i, zapravo, nebitno) od koga potiče ovaj opredmećeni rad itd., dotle roba kao proizvod kapitala sadrži delom plaćeni, a delom neplaćeni rad. Ranije je bilo rečeno da taj izraz nije korektan utoliko što se sam rad ne kupuje i ne prodaje direktno. Ali u robi je opredmećena neka ukupna suma rada. Jedan deo ovog opred- mećenog rada (bez obzira na konstantni kapital, za koji je plaćen ekvivalent) zamenjen je za ekvivalent najamnine, a drugi je ka­pitalista prisvojio bez ekvivalenta. Oba su dela opredmećena, te stoga postoje kao delovi vrednosti robe. I radi kratkoće jedan se karakteriše kao plaćeni rad, a drugi kao neplaćeni.

445 || 2) Pojedinačna roba se ne pojavljuje samo materijalnokao deo ukupnog proizvoda kapitala, kao alikvotni deo onog dela [lot] koji je on proizveo. Mi uopšte više nemamo pred sobom pojedinačnu samostalnu robu, pojedinačni proizvod. Rezultat toga procesa nisu pojedinačne robe, nego masa roba u kojoj se repro- dukovala vrednost predujmljenog kapitala + višak vrednosti — prisvojenog viška rada, i svaka pojedinačna roba: nosilac vred­nosti kapitala i viška vrednosti koji je on proizveo. Rad koji je upotrebljen na pojedine robe uopšte se više ne može obraču­nati — već radi obračuna prošeka, dakle idealne procene koja važi za deo konstantnog kapitala što u vrednost ukupnog proiz­voda ulazi samo kao Dćchet [gubitak], kao i uopšte za društveno potrošene uslove proizvodnje, te, najzad, radi neposredno dru­štvenog rada, a koji se izjednačuje i procenjuje s prosečnim ra­dom mnogih kooperativnih individua. On važi samo kao alikvotni deo ukupnog rada koji otpada na njega i idealno je procenjen. Pri određivanju cene pojedine robe, on se pokazuje kao puki idealni deo ukupnog proizvoda u kome se kapital reprodukuje.

* U poredi: Prilog K ritic i političke ekonomije, str. 17. Takođe i W akefield.

94

3) Kao takva — nosilac upotrebne vrednosti kapitala + viš­ka vrednosti, za razliku od one robe koja nam se prvobitno činila samostalnom — kao proizvod kapitala — u stvari, kao promenjeni oblik kapitala koji sad treba da se oplodi, pokazuje se sada ta roba u obimu, dimenzijama prodaje, do koje mora doći da bi se ostvarila stara vrednost kapitala i ditto [navedeni] višak vrednosti što ga je on proizveo, a to se nipošto ne dešava time da se pojedinačne robe ili deo pojedinačnih roba prodaje po njihovoj vrednosti.

Ranije smo videli kako roba, da bi bila spremna za promet, mora da dobije dvojaki način egzistencije. Ona mora da istupi nasuprot kupcu ne samo kao artikl određenih korisnih svojstava, kao određena upotrebna vrednost, koja zadovoljava određene potrebe bilo individualne bilo proizvodne potrošnje. Njena raz- menska vrednost mora dobiti neki oblik koji je, iako idealan, različit i distinktivan, nezavisan od njene upotrebne vrednosti. Ona se mora pojaviti kao jedinstvo upotrebne vrednosti i raz- menske vrednosti, ali u tome istovremeno kao podvojenje. Nje­na razmenska vrednost dobija ovaj samostalni oblik, koji je potpuno nezavisan od njene upotrebne vrednosti, kao puko po­stojanje materijalizovanog društvenog radnog vremena u svojoj ceni, tom izrazu u kome je razmenska vrednost izražena kao razmenska vrednost, tj. kao novac, i to kao računski novac.

No, postoje, u stvari, pojedinačne robe, kao što su npr. železnice, velike građevine itd., koje su s jedne strane tako kon­tinuirane prirode, a s druge takvog obima da se ukupan proizvod predujmljenog kapitala pojavljuje kao pojedinačna roba. Ovde bi, dakle, važio zakon, koji se pokazao pri razmatranju pojedi­načne robe, da njena cena nije ništa drugo nego njena vrednost izražena u novcu. Ukupna vrednost kapitala + višak vrednosti bila bi sadržana u pojedinoj robi i izražena u računskom novcu. Određenje cene takve robe ne bi se dalje razlikovalo od ranije date cene pojedinačne robe, jer bi ukupan proizvod kapitala ovde stvarno postojao kao pojedinačna roba. Nepotrebno je, dakle, da se na tome dalje zadržavamo.

Većina roba, međutim, diskretne je prirode (i čak se kon­tinuirane mogu obrađivati većinom idealno kao diskretne veli­čine), tj. one su, posmatrajući ih kao mase određenog artikla, deljive prema merama koje im po običaju pripadaju kao posebne

446 upotrebne vrednosti, || npr. a kvartera žita, b centa kafe, c ar- šina platna, x tuceta noževa, gde se sama pojedinačna roba sma­tra jedinicom mere itd.

95

Osvrnuli smo se, dakle, najpre na ukupan proizvod kapita­la, koji se uvek može posmatrati kao pojedinačna roba, ma kog obima ona bila i bila ona diskretna ili kontinuirana, [dakle] kao jedna jedina upotrebna vrednost, čija se razmenska vrednost stoga pojavljuje i u ukupnoj ceni kao izraz ukupne vrednosti tog ukupnog proizvoda.

Pri razmatranju procesa oplođivanja vrednosti pokazalo se da deo predujmljenog konstantnog kapitala, kao što su građevine, mašinerija itd., daje proizvodu samo određene kvote vrednosti, koje on kao sredstvo za rad gubi u procesu rada. [Takođe se pokazalo] da on nikada ne ulazi u proizvod materialiter [mate­rijalno] u obliku sopstvene upotrebne vrednosti, da on tokom dužeg perioda nastavlja da služi u procesu rada proizvodnji robe te da se deo vrednosti što ga on tokom određenog vremenskog perioda daje proizvodu koji je proizveden tokom tog perioda, ocenjuje prema odnosu tog određenog perioda naspram ukupnog perioda, za vreme kojeg on postaje neupotrebljiv kao sredstvo za rad, gubi time svoju ukupnu vrednost i time je svoju ukupnu vrednost preneo na proizvod, tako da je, ako on npr. služi tokom 10 godina, i ako je prema pro^ečnom obračunu proizvodu jedne godine dao 1/10 svoje vrednosti, 1/10 svoje vrednosti dodao godišnjem proizvodu kapitala. Ako ovaj deo konstantnog kapi­tala, nakon odbijanja izvesne mase proizvoda, nastavlja da služi kao sredstvo za rad, i po gore pomenutoj prosečnoj proceni ne­prestano reprezentuje određenu vrednost, ne ulazi on u formi­ranje vrednosti odbijene mase proizvoda. Njegova ukupna vred­nost uopšte je određujuća samo za vrednost odbijene mase pro­izvoda, mase proizvoda za čiju je proizvodnju on već poslužio, ako je vrednost koju je dao za vreme određenog vremenskog pe­rioda procenjena kao alikvotni deo njegove ukupne vrednosti, određena odnosom tog vremenskog perioda, u kome je on služio i daje deo svoje vrednosti, prema ukupnom vremenskom periodu, u toku kojega on služi i daje svoju ukupnu vrednost proizvodu. Uostalom, njegova i dalje još postojeća vrednost ne dolazi u obzir za procenu vrednosti već odbijene mase roba. Ta vrednost, dakle, može s obzirom na tu masu da bude jednaka nuli. Ili, Što izlazi na isto, za ovu svrhu stvar se, radi jednostavnosti, može posmatrati tako kao da bi narastao ukupni kapital, a takođe deo njegovog konstantnog dela, koji tek u dužim periodima pro­izvodnje potpuno ulazi u njegov proizvod, potpuno sadržan u proizvodu ukupnog kapitala, koji treba da razmotrimo.

96

Pretpostavimo, dakle, da je ukupan proizvod = 1200 aršina platna. Neka je predujmljeni kapital = 100 £, od čega je 80 £ konstantni kapital, & 20 £ varijabilni kapital, i neka je stopa viška vrednosti = 100% , tako da radnik polovinu radnog dana radi za sebe a drugu polovinu gratis Lbesplatnoj za kapitalistu. U ovom slučaju je proizvedeni višak vrednosti = 20 £ a ukupna vrednost 1200 aršina platna = 120 £} od čega je 80 £ vrednost koju je dodao konstantni kapital, a 40 £ vrednost novododatog rada, od čega polovina naknaduje najamninu, a druga polovina

447 predstavlja višak rada || ili čini višak vrednosti.Pošto, s izuzetkom novododatog rada, elementi kapitalističke

proizvodnje samo već ulaze u proces proizvodnje kao roba, dakle s određenim cenama, to je vrednost koju dodaje konstantni ka­pital već data kao cena, npr. u gornjem slučaju 80 £ za lan, ma­šineriju itd. Sto se pak tiče novododatog rada, mora se on, ako je najamnina, određena potrebnim sredstvima za život, = 20 £, a višak rada toliki koliki i plaćeni rad, pokazati u ceni od 40 £, budući da vrednost u kojoj se prikazuje dodati rad zavisi od njegove količine, ali nipošto od odnosa u kojima se on plaća. Ukupna cena 1200 aršina [platna], proizvedena kapitalom od 100 £, jeste dakle = 120 £.

Kako pak odrediti vrednost pojedinačne robe, ovde aršin platna? Očigledno tako da ukupnu cenu ukupnog proizvoda po- delimo brojem proizvoda, podeljenih prema datoj masi na alikvot- ne delove, [dakle], tako da ukupnu cenu proizvoda podelimo s brojem mera, u kojima upotrebna vrednost sadrži svoju meru,

120 £dakle, npr. u ovom slučaju ----------------- ; ovo za pojedini aršin

1200 aršinaplatna daje cenu od 2 sli [šilinga]. Ako se aršin, koji služi kao mera platna, sad dalje razvija kao merilo, njegovom podelom na dalje alikvotne delove, onda možemo dalje isto tako odrediti cenu za pola aršina itd. Cena pojedinačne robe određena je tako time što je njena upotrebna vrednost obračunata kao alikvotni deo ukupnog proizvoda a njena cena kao odgovarajući alikvotni deo ukupne vrednosti koju je proizveo kapital.

Videli smo da se isto radno vreme, saglasno različitim stepe- nima proizvodnosti ili proizvodne snage rada, pokazuje u veoma različitoj količini proizvoda, ili jednako velika razmenska vred­nost u sasvim različitoj količini upotrebnih vrednosti. Uzmimo da se u ovom slučaju proizvodnost tkanja platna učetvorostruči. Konstantni kapital, lan, mašinerija itd., koga je bio pokrenuo

7 Šesta glava K apitala 97

rad prikazan sa 40 £, iznosio je 80 £. Ako se proizvodnost tkačkog rada učetverostručila, onda će on pokrenuti četiri puta više od toga, dakle za 320 £ lana itd. I broj aršina bi se učetve­rostručio, porastao od 1200 na 4800 aršina. Ali novododati tkač- ki rad će se kao i do sada prikazati sa 40 £, pošto bi njegova količina ostala nepromenjena. Ukupna cena 4800 aršina sada je

360 £dakle = 360 £, a cena pojedinog aršina = -----------------= 1

4800 aršinaaršin l 1/2 sh. Cena pojedinog aršina pala bi od 2 sh. ili 24 d [penija] na IV2 sh. ili 18 d., [dakle] za V4» jer je konstantni kapital, koji je sadržan u tom aršinu, usisao V4 manje dodatog živog rada prilikom svog pretvaranja u platno, ili — ista koli­čina tkačkog rada razdelila se na veću količinu proizvoda. Za ovu svrhu, međutim, još bolje je uzeti primer u kome predujmljeni ukupni kapital ostaje isti, ali se proizvodna snaga rada usled pukih prirodnih uslova, npr. povoljnog ili nepovoljnog godišnjeg

448 doba, prikazuje u veoma različitim količinama iste || upotrebne vrednosti, npr. žita. Pretpostavimo da se količina rada spent upon an acre of land [utrošena na jednom akru zemlje], npr. in the production of wheat [u proizvodnju žita], prikazuje sa £ 7, od čega 4 £ prikazuje novododati rad, a 3 £ rad koji je opredmećen već u konstantnom kapitalu. Neka je od te 4 £ na­jamnina 2 £, a višak rada 2 £, prema pretpostavljenom odno-

višak rada 100s u ---------------- = . Ali crop soli vary [žetva varira] s va-

višak rada 100rijacijom godišnjeg doba.

* Vrednost ili cenaUkupan broj k vartera 1 q r ukupnog p ro izvo d i

„A ko ima 5 on može za 28 sh. ---------------------7 L

------------- ditto

5 on može za prodati

28 sh.

4*/* oko 31

4 35

3V i 40

3 46 sh. 8 d.

2'/« 56

2 70

# p. 107, A n Inquiry into the Connections etc., By a Farmer, Lon­don, 1773.

98

Vrednost ili cena ukupnog proizvoda kapitala od 5 £ koji je predujmljen za 1 akru ostaje ovde uvek ista = 7 £, pošto predujmljena suma opredmećenog i novododatog živog rada osta­je konstantna. Ovaj isti rad se, međutim, prikazuje u veoma raz­ličitim količinama kvartera, a pojedini kvarter, isti alikvotni deo ukupnog proizvoda, ima stoga veoma različite cene. Ali, ova va­rijacija u cenama pojedinačnih roba koje su proizvedene istim kapitalom ne menja apsolutno ništa u stopi viška vrednosti, u odnosu viška vrednosti prema promenljivom kapitalu, ili* u od­nosu u kome se ukupni radni dan deli na plaćeni i neplaćeni rad. Ukupna vrednost u kojoj se prikazuje novododati rad ostaje ista, jer je konstantnom* kapitalu dodana uvek ista količina živog rada a odnos viška vrednosti prema najamnini ili plaćenog dela rada prema neplaćenom ostaje isti, bilo da aršin, uz rastuću proiz­vodnost rada, košta 2 ili l 1/2 sh. Ono što se promenilo s obzirom na pojedine aršine, to je ukupna količina tkačkog rada koji mu je dodat, ali odnos u kome se ova ukupna količina deli na plaćeni i neplaćeni rad ostaje isti za svaki alikvotni deo te ukupne ko­ličine koja je sadržana u pojedinom aršinu, bila ona veća ili ma­nja. Isto tako, pod datom pretpostavkom, porastom cene kvar­tera ne bi u ovom drugom slučaju, [dakle] s padajućom produk- tivnošću rada, okolnošću da se novododati rad podelio na manjekvartera i da veća količina novododatog rada stoga otpada na

449 pojedine kvartere, j| uopšte bila povučena nikakva razlika u od­nosu u kome se ova veća ili manja količina rada, koju apsorbuje pojedini kvarter, razdeljuje na plaćeni i neplaćeni rad, nikakva razlika, niti u ukupnom višku vrednosti što ga je kapital proizveo niti u alikvotnom delu viška vrednosti, koji je sadržan u vred­nosti pojedinog kvartera, srazmerno tome delu uopšte novododate vrednosti. Ako je pod datim pretpostavkama određenoj količini sredstava za rad dodato više živog rada, onda je njemu u istom odnosu dodato više plaćenog ili neplaćenog rada, a ako je [do­dato manje živog rada], onda je u istom odnosu dodano manje plaćenog ili manje neplaćenog rada, ali odnos između ovih dvaju sastavnih delova novododatog rada ostaje nepromenjen.

Bez obzira na pojedine ometajuće uticaje, čije razmatranje za ovu svrhu nije bitno, tendencija i rezultat kapitalističkog na­čina proizvodnje je neprestano povećavanje proizvodnosti rada, a stoga i neprestano povećavanje mase sredstava za proizvodnju, koja su s istim dodatim radom pretvorena u proizvode, te ne-

* [K od M arksa očigledno greSka u pisanju:] varijabilnom [ Nem .red.]

99

prestana podela novododatog rada na veću masu proizvoda i sto­ga snižavanje cene pojedinačne robe ili uopšte pojevtinjenje cene roba. Ali ovo pojevtinjenje cene roba ne uključuje po sebi i za sebe uopšte nikakvu promenu niti u masi viška vrednosti koja je proizvedena istim promenljivim kapitalom niti u pojedinačnoj robi sadržanoj proporcionalnoj podeli novododatog rada na pla­ćeni i neplaćeni ili stopi viška vrednosti koja je ostvarena u po­jedinoj robi. Ako neka određena količina lana, vretena itd., za svoje pretvaranje u aršin platna apsorbuje manje tkačkog rada, onda to apsolutno ništa ne menja odnos u kome se to više ili manje tkačkog rada deli na plaćeni i neplaćeni. Apsolutna koli­čina novododatog živog rada nekoj količini već opredmećenog rada ništa ne menja odnos u kome se ova veća ili manja količina, koja za pojedine robe varira, deli na plaćeni i neplaćeni rad. Uprkos varijaciji u cenama robe, koje proizlaze iz varijacije u proizvodnoj snazi rada, resp. [odnosno] sniženju ovih cena robe i pojevtinjenju robe, odnos plaćenog i neplaćenog rada, uopšte, stopa viška vrednosti koju je kapital ostvario, može, dakle, ostati konstantna. Kad ne bi dolazilo ni do kakve varijacije u proizvod­noj snazi sredstava za rad novododatog rada, nego u proizvodnoj snazi rada koji stvara sredstva za rad, a čija bi cena stoga rasla ili padala, onda je isto tako jasno da ta tako izazvana varijacija u cenama robe ne bi izmenila konstantnu podelu u njima sadržanog dodatog živog rada na plaćeni i neplaćeni.

Obratno. Ako varijacija u cenama robe ne isključuje kon­stantnu stopu viška vrednosti, konstantnu podelu dodatog rada na nlaćeni i neplaćeni, onda konstantnost cena roba ne isključuje variiaciju u stODi viška vrednosti, promenu u oroDorcionalnoj podeli novododatog rada na plaćeni i neplaćeni. Da bismo stvar pojednostavili uzećemo da u grani rada, o kojoi ie reč. ne dolazi ni do kakve varijacije u proizvodnoi sna i rada koii ie sav u nini sadržan, dakle, da nnr. u gorniem slučaiu ne dođe ni do kakve variiaciie u proizvodnosti tkačkog rada ili rada koii isno- ručuie lan. vretena itd. Prema prethodnoi pretpostavci 80 £ iz­dano ie kao konstantni kanital. a 20 £ kao oromenliivi. Ovih 20 £ tr*>ba da nredstavlia 20 dana (npr. radnih dana) za 20 tkačfl. Prema toj pretoostavci oni su proizveli 40 £. radili su dakle pola dana 7a sebe. a nola dana za kapitalistu. Ali, pr tno-

450 stavimo dalie :| da ie radni dan bio = 10 sati a sad ie produžen na 12 s«ti. tako da bi višak rada bio poučan za 2 sata no čn- veku. Ukupni radni dan porastao bi za ’/s. od 10 sati na 12. Pošto je 10 : 12 = 162/ j : 20, bilo bi sada potrebno još samo

100

162/3 tkača da bi se pokrenuo isti konstantni kapital od 80 £,dakle proizvelo 1200 aršina platna. (Jer 20 ljudi, koji rade 10sati, rade 200 sati, a 162/3 ljudi, koji rade 12 sati, rade takođe 200). Ili ako ostavimo kao dosad 20 radnika, oni će sada umesto 200 sati — dodati 240 sati rada. A pošto se vrednost 200 sati dnevno za sedmicu izražava u 40 £, vrednost od 240 sati dnevno za sedmicu izrazila bi se u 48 £. Ali, pošto je proizvodna snaga rada itd. ostala ista i pošto bi na 40 £ došlo 80 £ konstantnogkapitala, na 48 £ došlo bi 96 £ konstantnog kapitala. Uloženikapital dostigao bi, dakle, sumu od 116 £ a vrednost robe kojuje on proizveo = 148 £. No pošto je 120 £ = 1200 aršina, to

128 £je 128 £ = 1280 aršina. Aršin bi dakle koštao: ------------- =

1 1280 = ------£ = 2 sh. Cena pojedinog aršina bila bi nepromenjena,

10jer je on koštao uvek istu ukupnu količinu tkačkog rada koji je opredmećen u sredstvima za rad i njima novododan. Ali, porastao bi višak vrednosti koji je sadržan u svakom aršinu. Ranije jena 1200 aršina dolazilo 20 £ viška vrednosti, dakle na 1 aršin

20 £ 2 1 1 = ------ = £ = ------- sh. = 4 d. Sada na 1200

1200 120 60 3aršina dolazi 28, [na 1 aršin]* 51/3 d., pošto je 5'/3 d. X 1280 = = 28 £, što je stvarna suma viška vrednosti sadržanog u 1280 aršina. Isto tako su dodanih 8 £ viška vrednosti = 80 aršina (a 2 sh. po aršinu) i broj aršina je, u stvari, porastao od 1200 na 1280 aršina.

Cena robe ostaje ovde ista; proizvodna snaga rada ostaje ista. Kapital uložen u najamninu ostaje isti. Tim više raste suma viška vrednosti od 20 na 28 ili za 8, što je 2x/i ili 5/2 od 20;

40pošto je 8 X 5/2 = ------- = 20, dakle za 4096. To je procenat

20za koji je narastao ukupan višak vrednosti. Sto se pak tiče stope viska vrednosti, ona je prvobitno bila 100%, a sada je 140%.

Ovi okrugli brojevi [Sauzahlen] mogu se kasnije opravdati. Za sada je dovoljno [da uočimo] da pri konstantnim cenama

451 robe Jj raste višak vrednosti, jer isti promenljivi kapital pokreće vile rada, i stoga ne proizvodi samo vile robe po istoj cent, nego više robe u kojoj je sadržano vile neplaćenog rada.

* [U rukopisu:] 28 £; sada 5 '/« d. [Nem. red."]

101

Tačatt račun pokazan je u sleđećem poređenju, pre kojega treba još dodati sledeće:

Ako je 20 v prvobitno = 20 desetčasovnih dana (koje kao radne dane u sedmici možemo pomnožiti sa 6, što ništa ne menja na stvari), a radni dan je = 10 časova, onda je ovaj ukup­ni rad = 200 časova.

Ako se dan produži od 10 na 12 časova (a višak rada od 5 na 7), onda je ukupni rad od 20 = 240 časova.

Ako se 200 časova rada prikaže u 40 £, onda se 240 časova prikazuje u 48 £.

Ako 200 časova pokreće kapital od 80 £, onda 240 časova pokreće kapital od 96 £.

Proizvede li se za 200 časova 1200 aršina, proizvede se za 240, naprotiv, 1440 aršina.

A sada sledeće poređenje:

I 80 20 20 120 100 % 20 1200 2 sh. 8 d. 4 d. 4 : 4 = 10 0 %

II 6 20 28 144 140 % 28 1440 2 sh. 8 d.2 1 2

4 — d. 4 — : 3 — = 14 0 % 3 3 3

7 : 5 = broj časova je porastao od 5 na 7

Zbog povišenja apsolutnog viška vrednosti, id est (to jest) produženjem radnog dana, odnos u ukupnoj količini upotreblje- nog rada povećao se od 5 : 5 na 7 : 5, od 100% na 140%, i ovaj se odnos pokazuje ditto (takođe) u pojedinom aršinu. Ukup­na masa viška vrednosti, međutim, određena je brojem radnika, koji su upotrebljeni kod ove povećane stope. Kad bi se ona zbog produženog radnog dana smanjila — kad bi bila upotrebljena samo ista količina rada kao pre, dakle radi produženog radnog dana upotrebljen smanjeni broj radnika, povećanje stope viška vrednosti ostalo bi isto, ali ne i iznos njegove apsolutne sume.

Uzmimo sada obrnuto, da je radni dan ostao isti tj. = 10 časova, ali da je zbog povećanja u proizvodnosti rada, niti u

102

konstantnom kapitalu koji upotrebljava tkački rad, niti u samom tkačkom radu, nego u drugim industrijskim granama, kojih pro­izvodi ulaze u najamninu, potreban rad bio sveden od 5 na 4 časa, tako da radnici sada rade 6 časova za kapitalistu umesto

452 5, a 4 umesto 5 za sebe. || Odnos viška rada prema potrebnom 100

radu bio je 5 : 5 = ------- , 100% , a sada je 6 : 4 = 150 : 100 =100

= 150%.Uvek je 20 ljudi upotrebljeno za 10 časova = 200 časova;

oni uvek jednako pokreću isti konstantni kapital od 80 £. Vred­nost ukupnog proizvoda je kao i dosad 120 £, broj aršina = 1200, a cena aršina = 2 sh. Pošto se u cenama proizvodnje nije uopšte ništa promenilo. Ukupni proizvod (po vrednosti) od 1 bio je = 2 £, a od 20 = 40. Ali, ako je 5 časova po danu sedmica = 20, onda je 4 = 16, čime on sada kupuje istu masu sred­stava za život kao i ranije. T[o] u plaćanju 20 ljudi koji obav­ljaju još samo 4 časa potrebnog rada = 16 £ umesto ranijih 20. Promenljivi kapital je pao sa 20 na 16, ali kao i dosad pokreće istu količinu apsolutnog rada. Ali ova se količina drugačije ras- podeljuje. Ranije je 7 2 bila plaćena, 7 2 neplaćena. Sada su od 10 časova 4 plaćena a 6 nisu, dakle 2/s je plaćeno a 3/s nije plaćeno; ili umesto odnosa 5 : 5 , imamo odnos 6 : 4 , tako da umesto stope viška vrednosti od 100% imamo stopu od 150. (Dakle), stopa viška vrednosti povećana je za 50% . Na aršin bi došlo 3 7 s d. plaćenog tkačkog rada i 47s d. neplaćenog; ovo

24 16daje : ------- ili 24 : 16, kao gore. Imali bismo dakle:

5 5

""lili. 1

IStopa viška

rada

III 80 16 24 120 150 % 24 1200 2 i4 4 1

8 d. 4 — d. 4 — : 3 — =5 5 5

= 24 : 16 = 150%

103

Ovde zapažamo da suma viška vrednosti iznosi samo 24 umesto 28 kao u II. Ali ako bi u III bio uložen isti promenljivi kapital od 20, onda bi se povećala ukupna količina upotrebljenog rada, pošto ona ostaje ista ako se uloži promenljivi kapital od 16. Pošto je 20 za V4 više od 16, ona bi se dakle povećala za V4- Povećala bi se ukupna količina upotrebljenog rada, a ne samo odnos viska rada prema plaćenom radu. Pošto 16 pri ovoj novoj stopi daje 40 £, onda 20 daje 50, od čega je 30 višak vrednosti. Ako su 40 £ = 200 časova, bilo bi 50 = 250 časova. A ako 200 pokreću 80 c, onda 250 časova pokreću 100 c. Ako, najzad, 200 časova proizvode 1200 aršina, onda 250 časova proizvode 1500 aršina. Račun bi, dakle, bio ovaj:

STOPA

«! C 0.-0s aOu-r» g -O 3 u

Vi > V) >

4l i l a 100 20 30 150 150 % 30 1500 2 sh . 8 d. 4 — d. 150%

______________________________________________________________5______________

Treba uopšte primetiti ovo: da je, ako je zbog sniženja najamnine (ovde je to posledica povećane proizvodne snage) po­trebno manje promenljivog kapitala da bi se upotrebila ista koli­čina rada, dakle potrebno upotrebiti istu količinu rada s većom dobiti za kapital, s time što plaćeni deo iste količine pada s ob­zirom na neplaćeni, i da nasuprot tome kapitalista, ako on na­stavi da ulaže istu masu promenljivog kapitala, dobija dvostruko, jer on uz istu ukupnu količinu ne iskorišćava samo povišenu stopu viška vrednosti, nego tada uz ovu povišenu stopu viška vrednosti i veću količinu rada, although his variable capital has not increased in magnitude [mada se njegov promenljivi kapital nije povećao].

453 || Pokazalo se dakle:1) Pri promenljivim cenama robe stopa i masa viška vred­

nosti može ostati konstantna; i2) pri konstantnim cenama robe stopa i masa viška vred­

nosti može varirati.Cene robe uopšte, kako je to izloženo pri razmatranju pro­

izvodnje viška vrednosti, utiču na njega samo ako one ulaze u

104

troškove reprodukcije radne snage i stoga deluju na njegovu sopstvenu vrednost; delovanje, koje u kraćim periodima može biti paralizovano suprotnim uticajima.

Iz 1) sledi da sniženje cena roba koje je posledica razvoja proizvodne snage rada, pojevtinjenje roba — bez obzira na onaj deo roba koje svojim pojevtinjenjem pojevtinjuju samo radnu sna­gu (kao što je, obrnuto, svojim poskupljenjem poskupljuju) — uključuje, istina, da je u pojedinim robama materijalizovano ma­nje rada ili da se isti rad otelovljuje u većoj masi roba, zbog čega na pojedinu robu otpada manji alikvotni deo rada, ali po sebi i za sebe ne uključuje da se proporcionalna podela rada, koji je sadržan u svakoj pojedinoj robi, menja između plaćenog i neplaćenog. Ta dva izložena zakona važe uopšte za sve robe, dakle i za one koje direktno ili indirektno ne ulaze u reproduk­ciju radne snage, čije je pojevtinjenje ili poskupljenje, dakle, ne­bitno za određenje vrednosti same radne snage.

Iz 2) sledi — (vidi ad III i lila ) — da stopa i masa viska vrednosti mogu da rastu, mada cene roba ostaju iste i mada pro­izvodna snaga živog rada, koja se upotrebljava neposredno u pro­izvodnoj grani, čiji su rezultat ove robe, ostaje ista. (Moglo se isto tako izložiti i obrnuto, da one mogu padati ako se skraćuje ukupni radni dan ili ako poskupljenjem drugih roba raste po­trebno radno vreme dok radni dan ostaje isti. To se dešava zato što promenljivi kapital date veličine može upotrebiti veoma n e j e d n a k e količine rada date proizvodne snage (a cene roba ostaju iste dotle dok se ne promeni proizvodna snaga rada) ili promenljivi kapital varirajuće veličine upotrebljava j e d n a k e količine rada date proizvodne snage. Ukratko, promenljivi kapital određene veličine vrednosti nipošto ne pokreće uvek istu količinu živog rada i ako se on stoga smatra pukim simbolom količina rada koje pokreće, on je simbol promenljive veličine.

Ova poslednja primedba — (ad 2) i zakon 2) ) pokazuje kako se roba kao proizvod kapitala, kao alikvotni sastavni deo kapitala, kao nosilac kapitala koji se oplodio i stoga u sebi sadrži alikvotni deo viška vrednosti što ga je kapital stvorio, mora posmatrati drugačije nego što smo u početku našeg izlaganja posmatrali pojedinačnu samostalnu robu.

(Kad govorimo o cenama roba, onda pritom uvek pretpo­stavljamo da je ukupna cena robne mase koju je proizveo ka­pital = ukupnoj vrednosti te mase i stoga cena alikvotnog dela pojedinačne robe = alikvotnom delu spomenute ukupne vred-

105

nosti. Cena je ovde uopšte samo novčani izraz vrednosti. Cene koje su različite od vrednosti nisu se do sada u našem izlaganju još uopšte pojavile.)

[454] !| Pojedinačna roba — kao proizvod kapitala, u stvari, kaoelementarni deo reprodukovanog i oplođenog kapitala — razli­kuje se od pojedinačne robe od koje smo kao od pretpostavke obrazovanja kapitala pošli, [dakle] od samostalno posmatrane robe, takođe u tome što se — sem u dosad posmatranim tačkama koje se tiču određivanja cene — vrednost kapitala koji je pred- ujmljen za njenu proizvodnju ne realizuje ako se ona prodaje po istoj ceni, a još manje se (u tom slučaju) realizuje višak vred­nosti što ga je taj kapital stvorio. Svakako, kao puki nosioci vrednosti, ne samo materijalno kao deo upotrebne vrednosti od koje se sastoji kapital nego i kao nosioci vrednosti od koje se sastoji kapital — robe se mogu prodavati po ceni koja odgovara njihovoj vrednosti a ipak biti prodane ispod njihove vrednosti kao proizvod kapitala i kao sastavni deo ukupnog proizvoda, u kome kapital koji ima da se oplodi sada najpre postoji.

U našem gornjem primeru reprodukovao se kapital od 100 £ u 1200 aršina platna, po ceni od 120 £. Prema ranijem razla-

c v mganju, pošto smo imali 80, 20 |20|, možemo stvar prikazati tako da su 80 £ otelovljeni u 800 aršina ili 2A ukupnog proizvoda; 20 £ promenljivog kapitala ili najamnine u 200 aršina ili ‘A ukupnog proizvoda, a 20 £ viška vrednosti ditto [takođe] u 200 aršina ili drugoj 'A ukupnog proizvoda. Kad se sada po ceni = 80 £ ne bi prodao 1 aršin, nego kad bi se npr. po toj ceni prodalo 800 aršina i kad se druga dva dela ne bi mogla prodati, onda bi od prvobitne vrednosti kapitala 100 bilo reprodukovano samo 4A. 800 aršina, kao nosilac ukupnog kapitala, tj. kao jedini aktu- elni proizvod ukupnog kapitala od 100, bilo bi prodano ispod njihove vrednosti, i to V3 ispod njihove vrednosti, pošto je vred­nost ukupnog proizvoda = 120 a 80 = samo 2/3 ukupnog pro­izvoda, a veličina vrednosti od 40, koja nedostaje, jednaka preo­staloj trećini ovog proizvoda. Ovih 800 aršina mogli bi se, po- smatrani za sebe, prodati takođe [po ceni] iznad njihove vred­nosti, a ipak bi kao nosioci ukupnog kapitala bili prodati po svojoj vrednosti, npr. kad bi oni bili prodani čak po 90, preosta­lih 400 aršina bilo bi, međutim, prodano po samo 30 £. Ali mi uopšte nećemo uzimati u obzir prodaju pojedinih delova robne mase iznad ili ispod njihove vrednosti, pošto se prema pretpo­stavci robe uopšte prodaju po njihovoj vrednosti.

106

[| Ovde nije reč samo o tome da se roba, kao kod samo­stalne robe, proda po njenoj vrednosti, nego da se ona proda po svojoj vrednosti (ceni) kao nosilac kapitala koji je predujmljen za njenu proizvodnju i stoga kao alikvotni deo ukupnog proizvo­da kapitala. Ako se od tog ukupnog proizvoda, 1200 aršina = 120 £, proda samo 800, onda ovih 800 aršina ne predstavljaju 2/i alikvotnog dela ukupne vrednosti, nego čitavu ukupnu vred­nost, i reprezentuju dakle vrednost od 120 a ne od 80, a pojedina

80 8 4 2roba nije = ---------- = -------= ------- = ------- £ = 2 sh., nego

800 80 40 20120 12 3

= ------ = ---------= 3 sh. Prema tome pojedinačna roba800 80 20

bi se prodavala za 50% skuplje, ako bi se prodavala po 3 sh. umesto po dva. Kao alikvotni deo proizvedene ukupne vrednosti pojedinačna roba mora se prodavati po svojoj ceni i stoga kao alikvotni deo prodatog ukupnog proizvoda. Ona se mora pro­davati ne kao samostalna roba, nego npr. kao 1/1200 ukupnog proizvoda, dakle kao dodatak preostaloj 1199/1200. Stvar je u tome da se pojedinačna roba prodaje po svojoj ceni X s brojem koji je imenitelj nje kao alikvotnog dela.

(Odavde već samo po sebi proizilazi da, pošto s razvojem kapitalističke proizvodnje i s njoj odgovarajućim pojevtinjenjem robe raste njena masa, raste broj roba koje moraju biti prodate, dakle, potrebno je stalno širenje tržišta, potreba kapitalističkog načina proizvodnje. Ipak, pripada this point better to the sub­sequent book [ova tačka više narednoj knjizi]). (Iz toga je ta- kode jasno zašto kapitalista, ako on npr. 1200 aršina isporučuje d o ceni od 2 sh., ne bi mogao po toj ceni isporučiti 1300 aršina. Jer bi dodatnih 100 aršina možda iziskivalo određene mere u konstantnom kapitalu koje bi se isplatile za dodajnu proizvodnju od 1200 aršina, ali ne po toj ceni i za proizvodnju od dodatnih 100 aršina itd.)

Iz toga se vidi kako se roba kao proizvod kapitala razlikuje od pojedinačne robe, koja je tretirana kao samostalna, a ova će se razlika, što dalje budemo sledili kapitalistički proces proizvod­nje i prometa, sve više i više pokazivati i sve više i više uticati takođe na realno određivanje cene robe itd.

Tačka na koju ovde ipak želim da još posebno upozorim, jeste ova:

U Gl. II, 3, ove prve knjige videli smo kako su različiti delovi vrednosti proizvoda kapitala — vrednost konstantnog ka­pitala, vrednost promenljivog kapitala i višak vrednosti — s jed­ne strane otelovljeni u svojim proporcionalnim delovima u sva­koj pojedinačnoj robi kao alikvotnom delu ukupne upotrebne vrednosti i kao alikvotnom delu proizvedene ukupne vrednosti, i kako se ponavljaju; kako se, s druge strane, ukupni proizvod može podeliti na određene količine, delove proizvedene upotrebne vrednosti, artikle, od čega jedan deo predstavlja samo vrednost konstantnog kapitala, drugi samo vrednost promenljivog, a treći, konačno, samo vrednost viška vrednosti. Premda su oba ova iz­voda [Darstellungen], kako je ranije pokazano, u suštini isto- vetna, oni jedan drugom protivrece u svom načinu izražavanja. Jer pojedinačne robe, koje npr. pripadaju u lot 1 [grupu 1], što reprodukuje samo vrednost konstantnog kapitala, izgledaju u prethodnom izlaganju tako kao da otelovljuju samo rad koji jeopredmećen pre procesa proizvodnje. Dakle, npr. 800 aršina= 80 £ = vrednosti predujmljenog konstantnog kapitala, pred­stavljaju (darstellen, otelovljuju) samo vrednost potrošene pa­mučne pređe, uglja, ulja, mašinerije itd., ali ne i deo vrednosti novododatog tkačkog rada, dok s druge strane, svaki aršin platna, sem u njemu sadržanog lana itd., posmatran kao upotrebna vred­nost ipak sadrži određenu količinu tkačkog rada koji mu jeupravo dao oblik platna, a u svojoj ceni od 2 sh., sadrži 16 d.kao reprodukciju konstantnog kapitala koji je u njemu utrošen, 4 d. za najamninu, 4 d. neplaćenog rada što je u njemu materi- jalizovan. Ova prividna protivrečnost — čija je nerešenost, ka­ko ćemo kasnije videti, izazvala fundamentalne greške u analizi — at first view (na prvi pogled) deluje zbunjujuće na onoga ko posmatra samo cenu pojedinačne robe upravo onako kao što ga zbunjuje, recimo, malo pre izložena postavka da se pojedinačna roba ili određeni deo ukupnog proizvoda može prodavati po svojoj ceni ispod svoje cene; iznad svoje cene po svojoj ceni i čak iznad svoje cene ispod svoje cene. Primer ove konfuzije — Prudon (verte [okreni]).*

(Cena aršina u gornjem primeru ne određuje se izolovano, nego kao alikvotni deo ukupnog proizvoda.)

456 |j (Ono što sam napred izložio o određivanju cene ranijesam tako prikazao (pojedine izraze iz toga treba možda ubaciti u prethodno izlaganje [)]:

* [O va j podatak se odnosi na stranu 457 rukopisa, str. 222 f f ove sveske. Nem. red.]

108

Prvobitno smo tu pojedinačnu robu uzimali kao samostalnu, kao rezultat i direktan proizvod određene količine rada. Sada, kad je ona rezultat, proizvod kapitala, stvar se formalno (a kas­nije stvarno u proizvodnim cenama) menja u ovome: proizvedena masa upotrebnih vrednosti predstavlja količinu rada = vrednosti konstantnog kapitala koji je sadržan u proizvodu i u njega utro­šen (tj. vrednosti količine materijaliziranog rada koju je kapital preneo na proizvod) + količina rada koja je zamenjena za pro- menljivi kapital, od koje jedan deo zamenjuje vrednost promen- ljivog kapitala a drugi čini višak vrednosti. Ako je radno vreme koje je sadržano u kapitalu izraženo u novcu = 100 £, od čega je 40 £ promenljivi kapital a stopa viška vrednosti = 5 0 % , onda se ukupna masa rada koji je sadržan u proizvodu izražava u 120 £. Pre nego što roba može da uđe u promet, mora se njena razmenska vrednost pretvoriti u cenu. Ako, prema tome, ukupan proizvod nije jedna jedina kontinuirana stvar [Ding], tako da se čitav kapital reprodukuje u pojedinačnoj robi, kao npr. kuća — onda kapital mora obračunati cenu pojedinačne robe, tj. razmensku vrednost pojedinačne robe predstaviti u računskom novcu. Ukupna vrednost od 120 £ razdeliće se, već prema razli­čitoj proizvodnosti rada, na više ili manje proizvoda, a cena pojedinačne robe predstavljaće, dakle, u obrnutom odnosu prema ukupnom broju roba, veći ili manji alikvotni deo tih 120 £ po komadu. Ako je ukupan proizvod npr. = 60 tona uglja, onda

120 £je 60 tona = 120 £ = 2 sh. po toni = --------- ; ako je proiz-

60120

vod = 75 tona, onda je tona = --------- = 1 £ 12 sh., ako je =75

120 12= 240 tona, onda je = --------- = ---------= V2 itd. Cena poje-

240 14ukupnoj ceni proizvoda

dinačne robe je dakle = -------------------------------- , ukupna cenaukupan broj proizvoda

podeljena s ukupnim brojem proizvoda koji se meri različitim merama, već prema upotrebnoj vrednosti proizvoda.

Ako je prema tome cena pojedinačne robe = ukupnoj ceni mase roba (broj tona) podeljenoj s ukupnim brojem roba (ovde tona), onda je, s druge strane, ukupna cena ukupnog proizvoda = ceni pojedinačne robe pomnoženoj s ukupnim brojem proiz­

107

vedenih roba. Ako je s proizvodnošću povećana masa roba,* onda je povećan i broj, dok je cena pojedinačne robe pala. Obrat­no, ako je opala proizvodnost, tada jedan faktor, cena, raste, a drugi faktor, broj, opada. Dotle dok je utrošena količina rada ista, predstavlja se ona u istoj ukupnoj ceni od 120 £, bez obzira na to koliko od toga otpada na pojedinačnu robu s njenom ma­som koja varira u odnosu na proizvodnost rada.

Ako je deo cene, koji otpada na pojedini proizvod — alik- votni deo ukupne vrednosti — manji zbog većeg broja proizvoda, tj. zbog veće proizvodnosti rada, onda je takođe manji deo viška vrednosti koji otpada na taj proizvod, alikvotni deo ukupne cene u kojem se izražava višak vrednosti od 20 £ i koji je zavisan od tog dela. Time se, međutim, ne menja odnos onog dela cene pojedinačne robe koji izražava višak vrednosti prema onom delu cene robe koji predstavlja najamninu ili plaćeni rad.

Pri razmatranju kapitalističkog procesa proizvodnje [poka­zalo] se, u stvari, da — bez obzira na produženje radnog dana — s pojevtinjenjem roba, koje određuju vrednost radne snage i ulaze u nužnu potrošnju radnika, postoji tendencija pojevtinje- nja same radne snage i stoga ujedno tendencija skraćivanja pla­ćenog dela rada i produžavanja neplaćenog pri istoj veličini rad­nog dana.

Dok, dakle, u ranijoj pretpostavci cena pojedinačne robe participira i u višku vrednosti u istom onom odnosu u kome ona čini alikvotni deo ukupne vrednosti, u istom odnosu u kome participira u ukupnoj ceni, sada će deo ove cene, koji predstavlja višak vrednosti, rasti uprkos tome što cena proizvoda pada. Ali ovo se dešava samo zato što višak vrednosti, zbog povećane proizvodnosti rada, zauzima veće proporcionalno mesto u ukup­noj ceni proizvoda. Iz istog razloga — porasta proizvodnosti rada {obrnuto bi bilo pri opadanju proizvodnosti rada), koji dopušta da se ista količina rada, iste vrednosti od 120 £ otelovi u većoj masi proizvoda, zbog čega cena pojedinačne robe pada, smanjuje vrednost radne snage. Iako zbog toga cena pojedinačne robe pada, iako pada ukupna količina rada koji je u njoj sadržan, a zbog toga i njena vrednost, raste proporcionalni sastavni deo ove cene koji se sastoji od viška vrednosti ili je u manju ukupnu količinu rada koji je uložen u pojedinačnu robu, npr. u pojedinu tonu, uložena veća količina neplaćenog rada nego ranije, kad je rad bio neproizvodniji, masa proizvoda bila manja, a cena pojedinač-

* [U rukopisu sto ji] : Proizvodnost masa roba [ Nem . red.]

110

ne robe viša. U ukupnoj ceni 120 £ sada je više neplaćenog rada a stoga i u svakom alikvotnom delu ovih 120 £ [)].

457 || Slične su puzzles [zbrke] koje zbunjuju Prudona raditoga što on gleda samo na cenu pojedinačne, samostalne robe, a ne gleda na robu kao na proizvod ukupnog kapitala, te stoga ne razmatra odnos u kome se ukupan proizvod pojmovno razlikuje (sich teilt) od njemu odgovarajućih cena.

„II est impossible que Vinteret du capital (ovo je samo po­sebno imenovani deo viška vrednosti) s’ajoutant dans le com­merce au salaire de l’ouvrier pour composer le prix de la march- andise, l ’ouvrier puisse racheter ce qu’il a lui-meme produit. Vivre en travaillant est un principe qui, sous le regime de l ’interet, implique contradiction”. (105. Gratuite du Credit. Dis­cussion entre M. Fr. Bastiat et M. Proudhon. Paris 1850.)

[„Nemoguće je, jer se kamata na kapital ( ...) u trgovini dodaje na radničku najamninu da bi se formirala cena životnih namirnica, da radnik može da ponovo kupi ono što je proizveo. Živeti radeći jeste princip koji pod režimom kamata implicira protivrečnost.”]

To je sasvim tačno: da bismo stvar pojasnili, pretpostavimo da je radnik, „l’ouvrier”, o kome je reč, cela radnička klasa. Nedeljna plata koju ona dobija i s kojom ona sada ima da kupi sredstva za život itd. troši se na neku masu roba, čija cena, posmatrajući svaku pojedinačno i sve zajedno, sem jednog dela = najamnini, sadrži jedan deo = visku vrednosti, od čega ka­mata, koju Prudon pominje, čini samo jedan, i verovatno samo mali proporcionalni deo. Kako je sada moguće da radnička klasa sa svojim nedeljnim prihodom, koji je samo = salairu [najamni­ni] treba da kupi masu roba koja je = salair + višak vredno­sti? Pošto je nedeljna plata, posmatrana za celu klasu, = samo nedeljnoj sumi sredstava za život, potpuno je jasno da radnik s primljenom sumom novca ne može kupiti potrebna sredstva za život. Jer je suma novca koju je on primio = nedeljnoj plati, njemu plaćenoj ceni njegovog sedmičnog rada, dok je cena ne- deljno potrebnih sredstava za život = nedeljnoj ceni rada sadr­žanog u njima + cena u kojoj se pokazuje neplaćeni višak rada. Ergo: ,,il est impossible que. . . l’ouvrier puisse racheter ce qu’il a lui-meme produit. Vivre en travaillant” implicira pod ovim pretpostavkama stoga „contradiction”. Prudon je sasvim u pravu ako je reč o prividu. Ali ako on robu, umesto da je po- smatra kao samostalnu, gleda kao na proizvod kapitala, onda će naći da se nedeljni proizvod razlaže na jedan deo čija cena = na-

111

jamnini, = promenljivom kapitalu koji je uložen u toku nedelje, ne sadrži višak vrednosti itd., i na drugi deo čija je cena = samo višku vrednosti itd.; mada cena robe uključuje sve one elemente itd., ali upravo je samo onaj prvi deo taj koga ra d n ik ponovo kupuje (pri čemu je za ovu svrhu svejedno što on pri toj ponovnoj kupovini može biti i biva obmanut od Epiciera [bakalina] itd.).

Tako, uopšte uzevši, stvar stoji s Prudonovim prividno dubokim i nerešivim ekonomskim paradoksima. Oni se sastoje u tome što on zbrku koju ekonomske pojave proizvode u njegovoj glavi artikuliše kao zakon te pojave.

(U stvari, njegova je postavka još gora zato što implicira pretpostavku da je prava cena robe = salairu [najamnini] koja je u njoj sadržana, = količini plaćenog rada koji je u njoj sa­držan i višku vrednosti, kamati itd., samo neko povišenje, samo­voljno, iznad te prave cene robe.)

Ali još je gora kritika koju mu upućuje vulgarna ekonomija. Npr. gospodin Forcade (ovde1 citirati to mesto) prigovara mu ne samo da njegova postavka, na jednoj strani, suviše dokazuje, stoga što radnička klasa ne bi prema njoj uopšte mogla živeti, nego i da on, na drugoj strani, ne ide dovoljno daleko u artiku- lisanju paradoksa, radi toga što cena roba koje radnik kupuje uključuje sem salair + kamate itd. još i sirovine itd. (ukratko, elemente cene konstantnog kapitala). Sasvim tačno, Forcade. But what next? [Ali šta zatim?] On pokazuje da je problem, u stvari, još teži od onoga kako ga Prudon postavlja — a to je za njega razlog da ga ne rešava čak ni u onom obimu u kome ga je P[rudon] postavio, nego da se iz toga izvuče jednom praznom frazom (vidi br.1).

458 j| U stvari, u Prudonovom maniru je dobro to što on, otvoreno, sa sofističkom samodopadljivošću, artikulirajući zbrku ekonomskih fenomena, za razliku od vulgarnih ekonomista koji je pokušavaju prikriti, ali su nesposobni da je shvate, razotkriva njihovu teorijsku bedu. Tako gospodin W. Thucydides Roscber [Rošer] označava Prudonovo delo ,,Qu‘est-ce [/đ] Propriete?” [„Sta je svojina”?] kao „zbrkano i zbunjujuće”. U tome „zbunju- juće” [„verwirrend”] izraženo je osećanje nemoći vulgarne ekono­mije prema ovoj zbrci. Ona nije sposobna da reši protivrečnosti same kapitalističke proizvodnje, čak i u tom zbrkanom, površ­nom i sofističkom obliku u kome ih shvata Prudon i u kome joj ga lupa o glavu. Njoj ne preostaje ništa drugo nego da iz svoje teorijski neprevazidene sofisterije apeluje na „opšti” ljudski ra-

1 Forcade.

112

zum i da se poziva na to da stvari ipak idu svojim tokom. Lepa uteha za navodne „teoretičare”.

(N. B. Ceo ovaj pasus o Prudonu dolazi mnogo bolje u Gl. III, knjiga II ili još kasnije.)

Sada je ujedno rešena teškoća koja je izložena u Gl. I. Ako se robe, koje čine proizvod kapitala, prodaju po cenama koje su određene njihovom vrednošću, ako, dakle, čitava klasa kapitalista prodaje robe po njihovoj vrednosti, onda svaki od njih realizuje neki višak vrednosti, tj. on prodaje jedan deo vrednosti robe, koji njega ništa nije koštao, koji on nije platio. Dobit, koju ka­pitalisti naizmenično prave, ne postiže se dakle uzajamnim zaki- danjem — ovo se može odnositi samo na to da jedan drugom oduzme deo viška vrednosti koji mu pripada — niti time da oni jedan drugom svoje robe prodaju iznad njihove vrednosti, već time što se one prodaju po njihovoj vrednosti. Ova pretpostavka, da se robe prodaju po cenama koje odgovaraju njihovim vred- nostima, jeste osnova istraživanja i u narednoj knjizi.

Prvi rezultat neposrednog kapitalističkog procesa proizvod­nje, njegov proizvod, jesu robe, u čijoj ceni je nadoknađena ne samo vrednost predujmljenog kapitala koji je potrošen za vreme njihove proizvodnje, nego istovremeno višak rada, koji je utrošen za vreme iste proizvodnje, materijaliziran, opredmećen kao višak vrednosti. Kao roba, proizvod kapitala mora ući u proces razmene roba, a time ne samo u stvarnu razmenu materi­ja, već istovremeno mora proći kroz one promene oblika koje smo prikazali kao metamorfozu roba. Ako je reč samo o formal­nim promenama — promeni ovih roba u novac i njihovoj po­novnoj promeni u robe — taj proces je već izložen u onome što smo nazvali „prostim prometom” — prometom roba kao takvih. Ali te robe su sada ujedno nosioci kapitala; one su oplođeni, viškom vrednosti bremenit kapital sam. I u tom po­gledu njihov promet, koji je sada ujedno proces reprodukcije kapitala, uključuje dalja određenja koja su bila strana apstrakt­nom razmatranju robnog prometa. Stoga promet roba moramo sada razmatrati kao proces prometa kapitala. To će biti [izloženo] u narednoj knjizi.*

* [O vd e se završava stvarna tema V I glave (u M arksovom nume- risanju rukopisa strane 4 4 1 — 495 sa umetkom strane 469a (96) do 469m (107) i 263 do 264 (od čega početak strana 262 nedostaje); v id i u ovoj svesci strane 3 — 113 . Što sada sledi su pojedinačne strane, koje su oči­gledno trebalo da služe preradi ili u postojećem obliku da budu ugra­đene. Donosimo ih u postojećem redosledu koji nastaje ako se sledi M ark- sovo numenisanje koje pokazuje velike praznine. Nem. red.].

8 Šesta glava Kapitala 1 1 3

[Pojedinačne strane]

j | < privremeno raspolaganje > njegovom radnom snagom. Čim njegov rad stvarno počne, već je prestao da mu pripada, on ga, dakle, više ne može prodati.

Naročita priroda ove specifične robe, radne snage, ima za posledicu da je prodana roba kao upotrebna vrednost stvarno prešla u ruke kupca* tek zaključenjem ugovora između kupca i prodavca. Razmenska vrednost ove robe, jednako kao vrednost svake druge robe, određena je pre no što je ušla u promet, jer se ona prodaje kao sposobnost, kao snaga i jer je bilo potrebno određeno radno vreme da bi se ta sposobnost, ta snaga proizvela. Razmenska vrednost ove robe postoji stoga pre njene prodaje, ali njena upotrebna vrednost nastaje tek u naknadnom ispolja- vanju snage. Prodavanje (Verausserung) snage i njeno stvarno ispoljavanje (Ausserung), tj. njeno postojanje kao upotrebne vred­nosti, vremenski se stoga ne poklapaju. Stvar je ista kao s ku­ćom čija mi je upotreba prodata na jedan mesec. Upotrebna vrednost isporučena mi je ovde tek pošto sam u kući stanovao mesec dana. Isto mi je tako upotrebna vrednost radne snage isporučena tek pošto sam je upotrebio, u stvari, pustio da radi za mene. Ali kod takvih upotrebnih vrednosti, gde se formalno ospoljenje (Entausserung) robe prodajom i stvarno prepuštanje njene upotrebne vrednosti ne poklapaju, deluje, kako smo ranije videli, novac kupca samo kao platežno sredstvo. Radna snaga prodaje se na jedan dan, jednu sedmicu itd., ali ona se plaća tek pošto je bila trošena jedan dan, jednu sedmicu. U svim zem­ljama razvijenog kapital-odnosa radna snaga se plaća tek pošto je funkcionisala. Stoga radnik svuda predujmljuje kapitalisti upo­

* [U rukopisu stoji:] prodavca [ Nem. red.].

trebu svoje robe, dopušta da je kupac troši, ustupa je na kredit, pre nego mu se plati njena razmenska vrednost. U vremenima kriza i čak pri pojedinačnim bankrotima pokazuje se da ovo stalno kreditiranje kapitalista od radnika, koje proističe iz po­sebne prirode prodate upotrebne vrednosti, nije puka tlapnja.52

Međutim, činjenica da novac funkcioniše kao kupovno sred­stvo ili kao platežno sredstvo ništa ne menja u prirodi same rob­ne razmene. Cena radne snage određuje se pri kupovini ugo­vorom, premda se ona tek kasnije realizuje. Ovaj oblik plaćanja isto tako ne može izmeniti činjenicu da se to određenje cene odnosi na vrednost radne snage, a ne niti na vrednost proizvoda, niti na vrednost rada, koji kao takav uopšte nije roba.

52 „L ’ou vrie r prete son industrie.” [„R adn ik k red itira svoje predu- zeće.” ] (S torch, Cours d ’Economie Politique, Petersburger Ausgabe, 1815 , t. II, p. 36.) A li, dodaje Storch lu kavo , on „ne rizikuje ništa" sem de predre . . . son s a la ire . . . l ’ouvrier ne transm et rien de m aterie l” [d a iz ­gubi . . . svoju najam ninu . . . rad nik ne ulaže ništa m aterija lno” ]. (37, 1. c.) „ A ll labour is paid a fte r it has ceased.” [„ S a v rad je plaćen pošto je prestao.” ] (104 , A n Inquiry into those Principles, respecting the N ature o f Demand etc. London, 1821 .) D ruge praktične konsekvence koje p ro ­izlaze iz ovog načina plaćanja, što se, uostalom , zasn iva na p rirod i od­nosa, ne spadaju u područje našeg istraživan ja. Ipak, može da bude umesan jedan prim er. U Londonu postoje dve vrste pekara, „ fu ll p riced”, oni koji prodaju hleb po njegovoj punoj ceni, i „undersellers", oni koji ga prodaju ispod te cene. Poslednja klasa čini preko 3/4 svih pekara, (p. X X X II , Izveštaj v ladinog kom esara H. S. Tremenherea o G rievances complained o f by the Journeym en Bakers etc, London, 1862). O vi „under­sellers” velikim delom k rivo tvo re hleb dodavanjem stipse, sapuna, ka li- jevog karbonata [p epeljike], kreča, derbširskog paspalja itd. (Vidi gore citiranu Blue Book, a takođe izveštaj C om ittee o f 1855 on the A d u ltera­tion o f Bread i C. H assall’s, A dulterations Detected, 2 -nd edition, Lon­don, 1861). S ir John G ordon iz javio j t pred kom itetom 1855, da zbog tih primesa „the poor men w ho lived on 2 lbs. o f bread a day did not take in one fourth o f that am ount o f nutrition” [„sirom ah koji je živeo s 2 lbs. hleba dnevno nije uzeo ni četvrtinu toga iznosa hrane” ], bez obzira na „injurious effects on health” [„štetne učinke po z d ra v lje ”]. R azlog pak, zašto „ v rlo velik deo radničke klase”, iako im je p revara poznata, kupuje hleb s primesom stipse, paspalja itd., navodi Tremen- here (1. c, p. X L X V III) ; za njih je „a m atter o f necessity is to take, from their baker, or from the chendler’s shop w hatever bread m ay be offered to them” [„ s tva r nužde da kupuju kod tog pekara ili u piljarevo j radnji bez obzira na to kakav im se hleb nudio” ], jer oni dobijaiu naiam - ninu tek krajem nedelje, „only pay fo r the w eek’s supplv to the fam ily at the w eek’s end” [„tek krajem nedelje plaćaju za snahdevanje poro­dice” ] i, dodaje Trcmenhere, navodeći izjave svedoka. ,.it is notorious that bread composed o f those mixtures, is made exDressly fo r sale in this manner” [„opšte je poznato da je hleb sačinjen od tih mešavina izričito umešen za takvu prodaju” ].

115

Razmenska vrednost radne snage, kako se pokazalo, plaća se ako se plaća cena sredstava za život, koja su po običaju u nekom datom stanju društva potrebna da bi radnik upotrebio svoju radnu snagu s potrebnim stepenom te snage, zdravlja, sposobnosti za život i sebe ovekovečio s ljudima koji ga zame­ti j uju.5’

53 Petty određuje vrednost dnevne najamnine kao vrednost „daily food ” [„dnevne hrane”] koja je radniku dovoljna „so as to live, labour, and generate” [„d a bi živeo, radio, množio se” ]. (69, Political Anatom y o f Ireland, (1672) izd., London, 169 1 . C itirano prema Dureau de la M alle.)

„The price o f labour is a lw ays constituted o f the price o f neces­saries.” [„C ena rada je uvek određena cenom životnih potrepština”.] Radnik ne dobija odgovarajuću najamninu, „whenever the price o f ne­cessaries is such, that the labouring man’s wages w ill not, suitably to his low rank and station, as a labouring man, support such a fam ily as is often the lo t o f m any o f them to have” [„prem da je cena životnih potrepština takva da radnikove najamnine, koje odgovaraju njegovu ni­skom položaju, neće biti dovoljne za izdržavanje takve porodice koja če­sto ima mnogo članova” ], (p. 19, Jacob, V anderlin t, M oney answers a ll Things, London, 1734 .)

,,Le simple ouvrier, qui n’a que ses bras son industrie, n’a rien qu’autant qu’il p arvien t & d ’autres sa p e in e . . . En tout genre de trava il i l doit a rr iv e r et i l a rr ive en effe t, que le salaire de l ’ouvrier se borne k ce qui lui est nćcessaire pour lui procurer sa subsistance.” [„Običan radnik, koji ima samo svoje ruke i svoju veštinu, nema ništa drugo za prodaju sem svoje m u k e . . . U svim vrstam a posla treba da dođe i stvarno d olazi do toga da najam nina radnika graniči s onim što mu je neophodno za osiguranje svog održan ja.”] (Turgot, Reflexions sur la Formation et la Distribution des Richesses, (1766), O euvres, T. I, p. 10, edition Daire, Paris, 1844.)

„The price o f the necessaries o f life is, the cost o f producing la ­bour.” [„C ena životnih potrepština je, u stvari, trošak (cena) proizvod­nog rada.” ] (48, Note, Malthus, Inquiry into etc, Rent., London, 1813 .) „Iz jednog uporednog pregleda o cenama žita i najamnina iz vremena vlad avin e E dvarda III, dakle od pre 500 godina, proizlazi da je dnevna nadnica radnika u o vo j zemlji čeŠce bila ispod jednog pecka žita (= 1/4 bušela) nego iznad; da je peck [cca 9 lita ra ] žita činio neku vrstu stožera, štoviše, nešto preko stožera, oko koga su najamnine, izražene u žjtu, oscilirale već prema tražn ji i ponudi.” (Malthus, Principles o f Political Economy, 2-na edition, London, 1836, p. 234.)

„The natural price o f any article, is th a t . . . bestowed upon its production . . . Its (labour’s) natural p r ic e . . . consists in such a quantity o f the necessaries and com forts o f life, as, from the nature o f the climate and the habits o f the country, are necessary to support the labourer, and to enable him to rear such a fam ily as m ay preserve, in the m arket, an undiminished aupply o f la b o u r. . . The natural price o f la b o u r. . . though it varies under different climates, and w ith the d ifferent stages o f national im provem ent, m ay, in any given time and place be regarded as very

116

Ako se čovek između svih ostalih životinja ističe neograni- čenošću i elastičnošću svojih potreba, s druge strane nema ži­votinje koja [kao čovek] može smanjiti svoje potrebe u istom nezamislivom stepenu i koja se može ograničiti na isti minimum svojih uslova za život, ukratko, nema takve životinje koja ima isti talenat za samosustezanje. O takvom fizičkom minimumu egzistencije nema || govora kad je reč o vrednosti radne sna­ge. Cena radne snage može, kao kod svake robe, porasti iznad njene vrednosti ili pasti ispod nje, dakle odstupati u jed­nom ili u drugom pravcu od cene koja je samo novčani izraz te vrednosti. Sam nivo životnih potreba, čija ukupna vrednost čini vrednost radne snage, može rasti ili padati. Analiza ovih kolebanja, međutim, ne spada ovde, nego u nauku o najamnini. U nastavku ovog istraživanja pokazaće se da je za analizu kapi­tala sasvim nevažno da li se pretpostavlja visok ili nizak nivo radničkih potreba. I u praksi se, uostalom, kao u teoriji, polazi od vrednosti radne snage kao date veličine. Vlasnik novca npr., koji svoj novac želi da pretvori u kapital, npr. u pro­izvodni kapital fabrike pamuka, obaveštava se pre svega o prosečnoj visini najamnine u mestu gde namerava da podigne fabriku. On zna da i cena pamuka i najamnina stalno odstupa od prošeka, ali on istovremeno zna da se ova kolebanja međusobno poravnavaju. Stoga najamnina ulazi u njegov račun kao data veličina vrednosti. S druge strane, vrednost radne snage je svesno i izričito načelo Trades’ Unions, [njihov temelj], čiji se značaj za englesku radničku klasu jedva može preceniti. Trades' Unions nemaju nikakvu drugu svrhu nego da spreče pad nivoa najam­nina ispod njene u različitim poslovnim granama tradicionalno date veličine, da spreče snižavanje cene radne snage ispod njene vrednosti. Oni, naravno, znaju da izmena u odnosu tražnje i ponude* izaziva promenu u tržišnoj ceni. Ali, s jedne strane, pojava takve promene veoma se razlikuje od jednostrane tvrdnje

nearly station ary.” [„P rirodna cena svakog artik la jeste o n a . . . k o ja je utrošena na njegovu proizvodnju . . . P rirod na cena rada . . . sastoji se od one količine životnih potrepština i ž ivotnog kom fora koja je, zbog klim atskih uslova i običaja određene zemlje, potrebna da bi se radnik održao i koja mu omogućuje da odgoji takvu porodicu koja je u stanju da održi, na tržištu, nesmanjenu ponudu rada . . . Prirodna cena rada . . . mada se ona razlikuje u različitim klim atskim uslovim a i s različitim ste- penom nacionalnog razvoja, može da se, u bilo koje vrem e i na bilo kom mestu, sm atra v rlo stalnom (konstantnom ).” ] (/?. Torrens, A n Essay on the E xternal C orn Trade, London, 1815 , p. 55— 65 passim.)

* [U rukopisu sto ji:] tražn ja. [ Nem. red.]

117

kupca, u ovom slučaju kapitaliste, da je takva promena postala stvarnost. S druge strane, postoji „velika razlika između visine najamnine koja je određena tražnjom i ponudom, tj. između visine koja je rezultat poštene (fair) operacije razmene roba, kada kupac i prodavač međusobno trguju na ravnoj nozi, i visine najamnme koju prodavač, radnik, mora da bez pogovora pri­hvati ako kapitalista trguje sa svakim čovekom pojedinačno i diktira sniženje eksploatacijom slučajne bede pojedinačnih rad­nika (nezavisno od opšteg odnosa tražnje i ponude). Radnici nastoje da u ugovoru o prodaji svoga rada barem donekle uspo­stave odnos jednakosti s kapitalistom. To je racionalni (logički temelj) Trades’ Unions.54 Njihova svrha jeste „da slučajna ne­posredna potreba nekog radnika njega ne primorava da se zado­volji s manjom najamninom od one koju su prethodno odredite tražnja i ponuda u određenoj grani rada”55 i tako smanji vrednost radne snage u određenoj sferi uopšte ispod njenog uobičajenog nivoa. Ovu vrednost radne snage „sami radnici smatraju mini­mumom najamnine, a kapitalisti uniformnom, ravnomernom na­jamninom za sve radnike u jednom [određenom] poslu”.56 Tra­des’ Unions stoga nikad ne dozvoljavaju svojim članovima da ra­de ispod ovog minimuma najamnine.57 Oni su osiguravajuća dru­

54 /. T. Dunning (sekretar londonskog ujedinjenog društva knjigo­veža), Trades' Unions and Strikes: their philosophy ana intention, Lon­don, 1860 , p. 6, 7.

55 1. c., p. 7.“ 1- c., p. 17.57 Razume se da kapitalisti ovu „uniform rate o f labour” [„ jedin­

stvenu stopu rad a” ] denunciraju kao zahvat u ličnu slobodu radnika, kao zapreku koja kapitalistu sprečava da sledi težnju svoga srca i da poseban talenar itd. posebno i nagradi. Gospodin Dunne*, čiji upravo citirani spis ne samo pogađa s tva r nego je i razrađuje sa sretnom ironijom, odgovara da Trades’Unions dozvo ljava ju kapitalisti „to pay fo r superior skill, or w orking ability, as much more as ne pleases” [„da plati za veću veštinu ili radnu sposobnost onoliko koliko hoće” ], ali ga sprečavaju da 99/100 mase najamnine, tj. najamnine „common run o f men” [„običnog čo- vek a” ], prosečnog radnika u svakom poslu, snizi ispod „minimuma na­jam nine”, tj. uobičajenu vrednost prosecne radne snage. U redu je to što Edinburgh R eview er (1860, O Combinations o f Trade) denuncira te saveze radnika pro tiv despotizma kapitala kao ropstvo, kojemu se ovi freeborn Britons [Britanci rođeni od slobodnih rod ite lja] dobrovoljno podvrgavaju u nepojm ljivom zaslepljenju. U ratu želimo da se neprijateljska vojska ne pod vrgava despotizmu discipline. A li moralno^ indignirani ^R eviewer otk riva još nešto gore. Trades’ Unions su Sacrilegium [oskvrn jivači] jer povređuju zakone Free Trade [ slobodne trgovine] ! Quelle horreur [k a ­kav užas]! Gospodin Dunne* odgovara između ostalog: „It w ould not

118

štva koja su u tu svrhu osnovali sami radnici. Jedan primer može pojasniti svrhu tih udruživanja (Kombinationen) radnika radi zaštite vrednosti radne snage. U svim poslovima u Londonu postoje takozvani „Sweaters” [oni koji cede znoj]. ,,Sweater je neko ko preuzima [na sebe] da prvom preduzetniku isporuči određeni kvantitet rada za uobičajenu najamninu, dok, međutim, taj rad za njega obave drugi po nižoj ceni; ova razlika, koja čini njegov profit, iznojena je iz radnika koji stvarno obavljaju posao”58 i nije ništa drugo nego razlika između vrednosti radne snage koju je platio prvi preduzetnik i cene koja je ispod vred­nosti radne snage, a koju iznojivač plaća stvarnim radnicima.59 A to je, uzgred rečno, najkarakterističnija** . . .

|| Oblik najamnine po komadu koristi se npr. u engleskom grnčarstvu da bi se angažovali mladi apprentices [šegrti] (od 13 godina) uz nisku najamninu po komadu, tako da se oni „na veliku korist svoga majstora” prekidaju od posla uipravo u pe-

be a free exchange o f blows, i f one o f the parties w ere to have one arm disabled o r tied dow n, w hile the other had the free use o f both . . . the em ployer wishes to deal w ith his men singly, so that he w henever he pleases, m ay give the „sweaters” price fo r their labour; their right arm as bargainers being tied down by their necessities in its sale. Tliis he calls free trade, but the freedom is a ll on his own side. C a ll it trade, i f you w ill, it is not free exchange.” [„N e može biti slobodne razm ene udaraca ako jedna od strana im a jednu ruku nesposobnu ili vezanu dok se druga slobodno služi s obe . . . poslodavac želi da se ophodi sa svojim čovekom pojedinačno tako da uvek kad god ga je vo lja može da da „sviterovsku” cenu za njegov rad ; njegova zd rava ruka kao kupca ve ­zana je njegovim potrepštinam a u prodaji. To se zove slobodnom trgo­vinom , ali sloboda je na njegovoj strani. Z ovi to trgovinom , ako želiš,to nije slobodna razm ena.” ] (47, 1. c.)

* [Treba da g lasi:] Dunning [N em. red.]” 1. c., p. 6.59 ,,U Londonu je osnovano filan tropsko udruženje koje nam erava

da sklapa kupoprodajne ugovore za vojnu odeću po istim cenama koje v lada sad plaća ugovarivačim a a da uprkos tome izgladnelim švaljam a plati dodatak od 3 0 % na njihove sadašnje najamnine. O vaj rezultat se naime postiže uklanjanjem „m iddlem an” [„posrednika”], čiji p ro fiti treba da koriste ljudskom m aterijalu iz kojega ih je on do sada isccao. Uza sve prednosti koje društvo može da da, švalja ne može zarad iti više od 1 sh. za 10 časova neprekidnog rada na vojničkim košuljama, naime, za dve košulje dnevno, a za pojedine delove odeće ne može zaraditi više od 1 sh. 6. d. dnevno, za dvanaestočasovni rad. Pri sadašnjim ugovornim odnosima njihove se najamnine kreću od 5 do 8 d. za desetočasovni rad, uz što one m oraju još da priprem e i konac itd .” (Times, 13. m art 1860.)

** [O vd e se prekida tekst strane 25. Nem. red."\

riodu njihovog razvoja. Ovo se zvanično navodi kao jedan od uzroka degeneracije stanovništva u fabrikama gmčarije.41

Povećanje ukupne najamnine (npr. nedeljne) u onim grana­ma rada u kojima se tek uvodi task-work [rad plaćen po koma­du, na akord] — povećanje sage [pada cena] zbog povećane in­tenzivnosti rada, postaje za same masters [gazde], čim je ono dostiglo određenu visinu, razlog za sniženje najamnine, jer je smatraju višom od najamnine koja je radniku dovoljna. Task- -work je tako direktno denunciran kao sredstvo sniženja na­jamnine.42

41 „There are, in the em ploy o f the m anufacturer, m any youths who are taken as apprentices at the early age o f 13 and 14 as flar-pressers and hollow are presseser. For the first tw o years they are paid w eekly wages o f 2 s. to 3 s. 6 d. p e r week. A fte r that they begin to w ork on the piece-w ork system, earning journeym ens’ wages. „The practice”, as Longe says, „o f em ploying a great num ber o f apprentices and taking them at the age o f 13 and 14 is ve ry common in a certain class o f m anufactories, a practice which is not o n ly v e ry prejudicial to the interests o f the trade, but is probab ly another great cause to which the bad sonctitutions o f the potters is to be attributed. This system, so advantageous to the em ployer, w ho requires quantity rather than quality o f goods, tends directlv to encourage the young potter greatly to over­w o rk him self during tne 4 o r 5 years during which he is employed on the piese w ork system, but a t lo w wages”. The consequences o f overw ork in tne hot stoves at th at ea rly age m ay read ily be anticipated.” [„Ima, u službi industrijalaca, mnogo omladine koja je prim ljena na šegrtovanje u ranom dobu od 13 i 14 godina kao preseri grnčarske robe. Za prve dve godine oni su plaćeni najamninom od 2 sh. do 3_ sh. 6 d. nedeljno. Posle počnu da rade po akord-sistem u, zarađujući najamnine pomoćnika. „Praksa”, kao što kaže Longe, „zapošljavan ja velikog broja šegrta i nji­hovog prim anja od 13 i 14 godina veom a je uobičajena u određenim v r ­stama fabrika, praksa koja niie osobito preporučljiva za interese posla, ali verovatn o postoji drugi velik i razlog kome treba pripisati rđave kon­stitucije gm ćara. O va j sistem, tako koristan za poslodavca, koii zahteva pre kvan tite t nego kva lite t roba, teži direktno tome da podstiče mladog grnčara na krajn je naporan posao za vreme 4 ili 5 godina u toku kojih je zaposlen po akord sistemu, ali s niskim najam ninam a”. Posledice pre- napornog posla u vrućim pećima u tim ranim godinama mogu se lako anticipirati.”] (X III, C h ild ren ? Employm ent Commission First Report, London, 1863.)

42 „Indeed, the main objection in d ifferent trades to w orking by the piece is the com plaint that, when the men are found to earn goodwages at it, the em ployer wishes to reduce the price o f the w ork, andthat it is so often made use o f as a means o r reducing wages.” [„Zaista, glavni prigovor u raznim poslovim a gde se rad i po komadu jeste pri­tužba da poslodavac, ako se ustanovi da ljudi na tome poslu zarađujudobre najamnine, želi da snizi cenu rada, i to se tako često upotrebljava kao sredstvo sniženja najam nina.” ] (Dunne*, 1. c., p. 22.)

* [Treba da g lasi:] Dunning [Nem. red.}

120

Mora u suštini biti jasno da način kako se isplaćuje najam­nina sam po sebi i za sebe ništa ne men ja u njenoj prirodi, iako taj način plaćanja — koji, uostalom, prema katkad tehnič­koj prirodi rada, dopušta samo jedan ili drugi način — može više nego drugi pospešiti razvoj kapitalističkog procesa proiz­vodnje.

Jasno je da su individualne razlike najamnine, koje više va­riraju s najamninom po komadu nego s najamninom po vremenu, samo odstupanja od nivoa najamnine. Ali najamnina po komadu, ako nije paralisana drugim okolnostima, ima tendenciju da snizi sam ovaj nivo.*

Najamnina kao ukupna cena dnevnog prosečnog rada pro- tivreči pojmu vrednosti. Svaka cena se mora dati svesti na neku vrednost, pošto je cena po sebi i za sebe samo novčani izraz vrednosti i okolnost što su aktuelne cene više ili niže od cene koja odgovara njihovoj vrednosti, ne može uopšte izmeniti činje­nicu da su one, mada u pretpostavljenom slučaju kvantitativno prevelike ili premale — kvantitativno inkongruentni izraz vred­nosti robe. Ali ovde bi kod cene rada bila reč o kvalitativnoj inkongruenciji.

Beleška 16. Uz str. 244. „When corn forms a part of the subsistance of the labourer, an increase in its natural price, ne­cessarily occasions an increase in the natural price of labour; or, in other words, when it requires a greater quantity of labour, or of its produce, must remain with the labourer, as his wages. But, as a greater quntity of his labour, or (what is the same thing) of the produce of his labour, becomes necessary to the subsistance of the labouring manufacturer, and is consumed by him while at work, a smaller quantity of the productions of labour will remain with the employer.” (235, 236, R. Torrens, An Essay on the External Corn Trade, 1815.) [„Kada je pšenica deo ishrane radnika, povećanje u njenoj prirodnoj ceni neminov­no prouzrokuje povećanje u prirodnoj ceni rada; ili, drugim re- čima, kada se zahteva veća količina rada da se nabavi hrana, veća količina rada ili njegovih proizvoda mora ostati radniku, kao njegove najamnine. Ali, ako je za hranu proizvođača koji radi potrebna veća količina njegovog rada, ili (što je isto) proiz­voda njegovog rada, i on je potroši u toku rada, manja količina proizvoda rada ostaće poslodavcu.”]

* [Naredni odlomak je u rukopisu jednom precrtan. Nem. red.]

121

260 j| Pošto je vrednost robe = potrebnom radu koji je u njojsadržan, onda bi vrednost radnog dana — u kojemu se inače radi pod adekvatnim uslovima proizvodnje i s prosečnom, uobi­čajenom društvenom merom intenzivnosti i veštine — bila jed­naka danu rada koji je u njoj sadržan, što je besmislica i ne daje uopšte nikakvo određenje. Vrednost rada — tj. cena rada (kva­litativno) lišena svog novčanog izraza — jeste, dakle, iracionalni izraz i u stvari je samo preobraženi i izokrenuti oblik za vrednost radne snage. (Cena, koja se ne da svesti na vrednost, bilo nepo­sredno ili nizom međučlanova, izražava proizvoljnu puko slučaj­nu razmenu bilo čega za novac. I tako se stvari (Dinge), koje u biti nisu robe i stoga su u ovom smislu extra commercium ho- minum [izvan trgovine], njihovom razmenom za novac pretva­raju u robe. Otuda veza između podmićivanja i korupcije i nov­čanog odnosa. Pošto je novac preobraženi oblik robe, na njemu se ne vidi odakle potiče, šta je u njega preobraženo, savest, ne­vinost ili krompir.)

Ali, najamnina po komadu, kada treba da služi neposredno kao izraz nekog odnosa vrednosti, isto je tako iracionalna kao što je to najamnina po vremenu kao najneposredniji oblik na­jamnine. Npr. u nekom komadu robe (bez obzira na konstantni kapital koji je u njemu sadržan) opredmećen je jedan čas ra­da = 6 d. sage. Radnik dobija 3 d., ili vrednost tog komada s obzirom na radnika nije odredena vrednošću koja je u njemu sadržana, merenom radnim vremenom. U stvari, ova najamnina po komadu stoga ne izražava neposredno odnos vrednosti. Nije reč o tome da se vrednost tog komada meri radnim vremenom koje je u njemu sadržano, nego obrnuto, da se potrebno radno vreme, koje je radnik utrošio, meri komadom. Najamnina koju on dobija jeste, prema tome, najamnina po vremenu, pri čemu komad ima samo tu funkciju da meri vreme za koje je on plaćen i da služi kao jemstvo da je on utrošio samo potrebno radno vreme, dakle, da je radio s odgovarajućom intenzivnošću i da, sem toga, njegov rad (kao upotrebna vrednost) poseduje odgo­varajući kvalitet. Najamnina po komadu, dakle, nije ništa drugo nego određeni oblik najamnine po vremenu, koji je sa svoje strane samo preobraženi oblik vrednosti radne snage, odnosno cene radne snage koja kvantitativno odgovara toj vrednosti ili od nje odstupa. Kada najamnina po komadu ima tendenciju da dozvoli velik prostor za slobodno ispoljavanje individualnosti rad­nika, dakle, da najamninu pojedinih radnika više ili manje po­digne iznad opšteg nivoa, ona isto tako uzrokuje sniženje na-

122

jamnine drugim radnicima ispod nivoa i pad samog tog nivoa oštrom i krajnje napetom konkurencijom medu radnicima.

Ukoliko se intenzivnost rada — pri inače istim okolnostima — meri s masom proizvoda koje radnik isporuči za određeno vreme, mora se, kada se upoređuju najamnine po vremenu (npr. najamnina radnog dana date dužine) u različitim zemljama, isto­vremeno uporediti kakve su te najamnine kada su izražene kao najamnina po komadu. Tek time se dobija pravi odnos između potrebnog rada i viška rada ili između najamnine i viška vred­nosti. Tada će se često ustanoviti da je, iako je fiktivna najam­nina po vremenu viša u bogatim zemljama, najamnina po ko­madu viša u siromašnim zemljama, da radnik, dakle, ovde za­pravo traži veći deo radnog dana za reprodukciju svoje najam­nine nego tamo, dakle, da je stopa viška vrednosti ovde manja nego tamo a odnosna najamnina stoga veća. Dakle, realna cena rada je ovde, u stvari, viša nego tamo. Posmatramo li različite nacije, između njih postoji, sem u trajanju i produktivnosti, koja je nezavisna od pojedinih radnika, isto tako velika razlika u in­tenzivnosti kao i u trajanju radnog dana. Intenzivniji nacio­nalni radni dan je = manje intenzivnom -T x. Uzmemo li da je radni dan u zemljama koje proizvode zlato i srebro me­ra internacionalnog radnog dana, onda će se intenzivniji en­gleski radni dan od 12 časova npr. izraziti u više zlata nego manje intenzivni španski; tj. on će biti viši u poređenju sa pro- sečnim radnim danom koji se realizuje u zlatu i srebru. Viša nacionalna najamnina, posmatramo li ukupan dan date dužine, viša je ne samo po upotrebnoj vrednosti nego i po razmenskoj vrednosti te stoga i u novčanom izrazu (uz datu vrednost zlata i srebra viši novčani izraz mora uvek izražavati višu vrednost a manji uvek manju vrednost; posmatrajući novčane najamnine istovremeno kod različitih nacija, vrednost zlata i srebra uvek je već data, pošto čak promena u toj vrednosti postoji za raz­ličite nacije istovremeno, dakle, ako se tiče njihovog uzajamnog odnosa, nema nikakve promene), ne pretpostavlja, dakle, u stva­ri, višu cenu rada, kao cenu za određenu količinu rada. Pri dužem trajanju rada kao i, što je u međunarodnim razmerama isto, pri većoj intenzivnosti rada, može najamnina u jednoj zem­lji biti veća nego u drugoj, ali, prvo, ipak može iznositi manji deo ukupnog dana, dakle biti relativno manja i, drugo, može predstavljati čak manju cenu rada. Npr. ako radnik dobija dnev­no 3 sh. za 12 časova, onda je to manje nego kad bi njegova dnevna najamnina iznosila 21/2 sh. za 11 časova. Jer jedan čas

123

viška rada uključuje mnogo veće trošenje, dakle, bržu reproduk­ciju radne snage. Još veća bi bila razlika kad bi njegova dnevna najamnina iznosila 2V2 sh. za 10 časova, a 3 sh. za*

379 || „Although skill and mechanical science may do much,the preponderance of the vital element is essential in the exten­sion of manufactures. The system of morcellement, in preventing a rapid development of the population, has thus tended indi­rectly to retard the extension of manufactures. It has also had that effect in a direct manner. It has retained a large population attached to and occupied upon the soil. The cultivation of the soil is their primary occupation — that which is followed with pride and contentment — their employment in spinning, wea­ving, and the like is but a subsidiary one necessary for their support. Their savings are hoarded for the purpose of increasing their inheritance and they are not prone to wander from home in search of fresh occupation or new habits. (Dakle, upravo ovde gde je saving = hoarding relatively to a high degree still exists, and is able to exist under the given circumstances, is the forma­tion of capital, relatively speaking, and the development of ca­pitalistic production, prevented, in comparison to England, by the very same economical conditions that are favourable to the hoarding etc.). The position of a proprietor, the possession of a house, of a plot of ground, is the scief object also of the factory operative, and of almost every poor man who has not already a property; in fact, all look to the land . .. From this description of the character and occupations od a very numerous class of the French people, it will be readily inferred that, unlike that of England, the manufacturing industry of France is represented by small establishments, (ovde se ispostavlja da je potrebna eks­proprijacija zemljišnog poseda, potrebna za razvoj krupne indu­strije) some moved by steam and water, many dependent for their moving power upon animal labour and many factories still entirely employing manual labour only. The characteristic of French industry is well describered by Baron C. Dupin, as con­sequent upon the system of the tenure of land. He says:, As France is the country of divided properties, that of small hol­dings, so it is the country of the division of industry, and of

* [S trane 261 i 262 nedostaju. Umesto ovog nastavka koji nedo­staje priložen je list označen kao strana 379, koji se po temi donekle prirodno nadovezuje na prethodni tekst i koji je M arks prepisao: ad b) R azličita centralizacija sredstava za proizvodnju kod različitih naroda. Nakon ove natuknice dolazi sledeći tekst. Nem. red .]

124

small workshops* (67, 68. Rep[ort] of Ins[pectors] ol Fac­to ries]. 31 Oct. 1855). „Isti Factory Inspector (A Redgrave) daje (za 1852) pregled francuskih (extile manufactures, of whate­ver importance, odakle proizlazi da je < pogonska snaga Steam 2,053 (konjska snaga), Water 959 i Other Mechanical Power 2,057 > . (p. 69, 1. c.)\ On uporeduje ovaj return s return of the number of factories etc., presented to the House of Com­mons in 1850, i iz toga pokazuje „the following remarkable difference between the system of textile manufacture of Eng­land and that of France”. Naime, [daje] sledeći rezultat:

|| „The number of factories in France is 3 times as large as those in England, while the number of persons employed in them is only l/s greater; but the very different proportions of machinery and moving power will be best shown by the following comparison:

France England

Number o f Factories 12,986 4 ,330

Number o f personsEmployed

A verage Number o f Persons in each

706 ,450 596 ,082 U stvari, u Francuskoj se ubraja u factories i ono što u Engleskoj uopšte ne spada u tu

factory

A verage Number o f spindles to each person

54 137 kategoriju.

dakle, 6 puta više uEmployed

A verage N umber o f

7 43 Engleskoj nego u Francuskoj.

Persons to each loom 2

(Pow eri

handloom )

2 (Powerloom only)

a O no što se pokazuje kao prethodna (prvobitna) akum ulacija je­ste, u stvari, samo osamostaljenje uslova za proizvodnju — njihovo od­vajanje od selfem poying producer [sam ostalnog proizvođača] i njegovo p retvaranje u najamnog radnika. U tekstu je to pokazano na primeru m anufakture. A li to je npr. takode jasno na prim eru odnosa farm ing capitalist [zakupca] i seljaka itd. „La grande culture n ’ćxige pas une plus grande masse de capitaux que la petite ou la moyenne culture; elle

[„Mada veština i mehaničko znanje mogu da učine mnogo, za širenje fabrika je bitno preovladavanje živog (vital) elementa. Sistem ugnjetavanja, sprečavajući brz razvoj stanovništva, indi­rektno je težio da zadrži širenje fabrika. On je imao isti efekat i na direktan način. On je zadržao veći broj stanovnika vezanih za zemlju i zaposlenih na njoj. Obrada zemlje je njihovo primar­no zanimanje — ono kojim se oni bave s ponosom i zadovolj­stvom — a njihovo zaposlenje na predenju, tkanju i si. je samo pomoćno, svakom od njih potrebno za vlastito izdržavanje. Nji­hova Štednja se gomila radi povećanja njihove nezavisnosti i oni nisu skloni da se odsele od kuće u traženju novog zanimanja ili novih navika. (Dakle, upravo ovde, gde je štednja = zgrtanje blaga, postoji još do relativno visokog stepena, a pod datim okolnostima je i moguće da postoji, sprečeno formiranje kapitala, govoreći relativno, i razvoj kapitalističke proizvodnje, u pore- đenju s Engleskom, pri istim ekonomskim uslovima koji su po­voljni za zgrtanje blaga itd.) Biti vlasnik, posedovati kuću, deo zemlje, to je glavna stvar i za onoga koji radi u fabrici i za sva­kog od većine siromaha koji nemaju svojine; u stvari, svi upu­ćuju pogled ka zemlji. . . Iz ovoga opisa karaktera i zanimanja velikog broja klasa francuskog naroda lako je zaključiti da, za razliku od Engleske, prerađivačku industriju Francuske karakte- rišu sitna preduzeća (ovde se ispostavlja da je potrebna ekspro­prijacija zemljišnog poseda, potrebna za razvoj krupne industrije), od kojih neka rade na parni pogon, mnoga su zavisna od pogon­ske snage stoke, a mnoge fabrike još u celini zapošljavaju samo ručni rad. Karakteristiku francuske industrije je dobro dao ba­ron C. Dupin, kao posledicu sistema zakupa zemlje. On kaže: „Pošto je Francuska zemlja usitnjenih poseda, malih imanja, ona je stoga i zemlja usitnjene industrije i malih radiona (67, 68, Izveštaj fabričkih inspektora, 31. oktobar 1855). Isti fabrički inspektor (A. Redgrejv) daje (za 1852) pregled francuskih fabri­ka tekstila, bez obzira na njihov značaj, odakle proizlazi da je

en ćxige moins au contraire, ali u ovim različitim sistemima kapitalije m oraju biti različito distribuirane; dans la grande kulture les capitaux appliqućs k l ’agriculture doivent se trouver entre les mains d'un petit nombre d ’homines qui salarient les bras qu’ils emploient.” [„V elika kul­tura ne iziskuje veću masu kapitala nego mala ui srednja, ali u ovim različitim sistemima kapitalije m oraju biti različito distribuirane; u ve­likoj kulturi kapitali anagazovani u poljoprivred i treba da se nađu u rukam a malog broj ljudi koji treba da plate ruke onih koje zapošljavaju .” ] (p. 2 18 2-čme livraison, 1825 , Matbieu de Dombasle, Annales Agricoles de R oville .)

126

< pogonska snaga pare 2,053 (konjska snaga), vode 959, i dru­ge mehaničke snage 2,057 > (str. 69, 1. c.)a. On upoređuje ovaj izveštaj sa izveštajem o broju fabrika itd., koji je podnet Donjem domu 1850. i iz toga pokazuje „sledeću značajnu raz­liku u sistemu fabrika tekstila Engleske i Francuske”. Naime, [daje] sledeći rezultat:

„Broj fabrika u Francuskoj je 3 puta veći nego u Engleskoj, dok je broj osoba zaposlenih u njima veći samo za Vs; ali veoma različit udeo mašinerije i pogonske snage najbolje će se videti iz sledećeg poređenja:

Francuska Engleska

Broj fabrika 12 ,986 4,330

Broj zaposlenih osoba

Prosečan bro j osoba

706 ,450 596 ,082 U stva ri, u Francuskoj se ubraja u fabrike i ono što u Engleskoj

u svakoj fabrici

Prosečan broj vretena na svaku

54 137 uopšte ne spada u tu kategoriju.

zaposlenu osobu

Prosečan bro j osoba na svaki razt>oj

7 43 dakle, 6 puta više u Engleskoj nego u Francuskoj

2

(m ehanički i ručni razboj)

2 (samo mehanički razboj)

----------------------------------- .1

Prema tome, u Francuskoj je employed [zaposleno] vileosoba nego u Engleskoj, ali samo zbog toga što su u engleskimReturn [statističkim podacima za Englesku] isključene sve hand- loom weaving [tkalje u kućnoj radinosti]; ali i na average estab­lishment [prosečni broj osoba u preduzeću] dolazi u Engleskoj

54 27više nego 2 puta toliko koliko u Francuskoj (----------= --------=

136 6813 1= ------- = — približno), dakle, veća aglomeracija osoba pod34 3

komandom istog kapitala. U Francuskoj je 3 puta više fabrika, ali je u njima zaposleno samo ‘/s više osoba, dakle, zaposleno je manje osoba u odnosu na broj preduzeća. Nadalje, s obzirom na

127

mass of machinery coming upon each person [masu mašinerije koja dolazi na svaku osobu], u Engleskoj je 6 puta više spindles [vretena] nego u Francuskoj. Kad bi sve osobe bile prediori, onda bi na Francusku dolazilo 4,945,180 spindles [vretena], u Engleskoj za */s manje. Tako u Engleskoj 1 power loom [meha­nički razboj] dolazi na 2 osobe, a u Francuskoj 1 power or 1 hand loom [1 mehanički ili 1 ručni razboj].

Persons 596,082 43

17882462 384328

25 ,631,526

In England 25,631,526. Nadalje, the steampower employed in factories of Great Britain = 108,113 horses; the proportion of persons employed about 51/2 persons to each horse power of steam; the proportion of France upon this estimate should give a steam power = 128,409 horses, whereas the whole of the steam power of France aws in 1852 only = 75,518 horses, produced by 6,080 steam-engines, of the average power of less than 12x/i horses to each; while the number of steam engines employed in the textile factories of France.appears to have been in 1852 2053 and the power of those engines to be equal to20,282 horses, distributed as follows:

Factories Power in horses

Employed in spinning on ly 1 ,438 16,494Employed in w eaving on ly 101 1,738Employed in finishing etc. 242 612Employed in other processes 272 1,438

2,053 20,282

(p. 70, 1. c.)

„The absencem in France, of the bones and sinews of ma­nufactures, coal and iron must ever retard her progress as a ma­nufacturing country.” (1. c.)

[Osobe 596,082 ________ 43

17882462384328

25,631,526

128

U Engleskoj 25,631,526. Nadalje, mehanička snaga prime- niena u fabrikama Velike Britanije = 108,113 konja; proporcija zaposlenih osoba je oko 51/2 osoba na svaku konjsku snagu; pro­porcija Francuske prema ovim procenama daje pogonsku snagu = 128,409 konja, dok je cela mehanička snaga u Francuskoj bila samo = 75,518 konja, koju je proizvodilo 6,080 parnih mašina, prosečne snage od manje nego 12,5 konja, po svakoj; dok je 1852. broj parnih mašina primenjenih u fabrikama tek­stila u Francuskoj bio 2053, a snaga ovih mašina bila jednaka20,282 konja, raspodeljena na sledeći način:

Fabrike K onjska snaga

Zaposleni samo na predenju 1,438 16,494Zaposleni samo na tkan ju 101 1,738Zaposleni samo na fin iširanju itd. 242 6 12Zaposleni samo u drugim procesim a 272 1,438

2,053 20 ,282

(str. 70, .1. c.)

„Nedostatak kostiju i mišića svake industrijske proizvodnje, uglja i čelika, u Francuskoj, mora stalno usporavati njen razvoj kao industrijske zemlje” (1. c.).]

Na pojedinačnog radnika u Engleskoj fabrici dolazi mnogo više mašinerija za rad i pogonske mašinerije (Mechanic Power) [mehaničke snage], dakle i mnogo više sirovina koje on preradi za isto vreme, compared to the Frenchmen [u uporedenju s Francuzom]. The productive power of his labour is, therefore, much greater, as is the capital that employs him. The number of establishments much smaller in England than in France. The number of workingmen employed on the average, in one single establishment, much greater in England than in France, although the total number employed in France greater than in England, although in a small proportion only, compared to the number of establishments. [Proizvodna snaga njegovog rada je stoga'mnogo veća nego kapital što ga zapošljava. Broj pteduzeća je manji u Engleskoj nego u Francuskoj. Broj prosečno zaposlenih radnika u pojedinačnom preduzeću mnogo je veći u Engleskoj nego u Francuskoj, mada je ukupan broj zaposlenih' u Francuskoj veći nego u Engleskoj i mada samo u malom omeru u poredenju s brojem preduzeća.]

9 Šesta glava Kapitala 129

Ovde se pokazuje da je, usled istorijskih okolnosti koje su različito delovale na relativnu veličinu koncentracije sredstava za proizvodnju, shodno relativno većoj ili manjoj eksproprijaciji mase neposrednih proizvođača, veoma različit stupanj razvoja proizvodnih snaga i kapitalističkog načina proizvodnje uopšte. Ali ovo je upravo u obrnutom odnosu prema „saving” [štednji] i „hoarding” [zgrtanju blaga] samog neposrednog proizvođača, čiji je broj u Francuskoj veoma velik u usporedbi s njihovim brojem u Engleskoj. Stepen razvoja, na kome surplus labour der producers can be „saved” and „hoarded” and „accumulated” and brought together in great masses, id est concentrated, can be used as capital, corresponds exacdy to the degree in which their surplus labour is hoarded etc. by their employers instead of by themselves; coresponds, therefore, to the degree in which the great mass of the real producers is precluded from the capacity and the conditions of „saving”, „hoarding”, „accumulating”, is in one word precluded from all power of appropriating its own surplus labour to any important degree, because of their more or less complete expropriation from their means of production. Capitalistic Accumulation and concentration are based upon, and correspond to, the facility of appropriating other people’s surplus labour in great masses, and the corresponding inability of these people themselves to lay any claim to their own surplus labour. It is, therefore, the most ludicrous delusion fullacy, or impo­sture, to explain, and account for, this capitalistic Accumulation, by confounding it with, and, as far as phraseology goes, con­verting it into, a process quite its opposite, exclusive of it, and corresponding to a mode of production upon whose ruins capi­talistic production can alone be reared. It is this one of the delusions carefully entertained by the Political Economy. The truth is this, that in tills Bourgeois society, every workman if he is an exceedingly clever and shrewd fellow, and gifted with bourgeois instincts, and favoured by ab exceptional fortune, can possibly be converted himself into an exploiteur du travail d’autrui. But where there was no travail to be exploite, there would be no capitalist nor capitalistic production. [Stepen raz­voja, na kome višak rada proizvođača može da bude „ušteđen”, i „nagomilan”, i „akumulisan” u velikoj masi, tj. koncentrisan, može biti korišten kao kapital, odgovara tačno stepenu razvoja na kome su njihovi poslodavci umesto njih samih uštedeli njihov višak vrednosti; odgovara stoga stepenu na kome je velika masa stvarnih proizvođača lišena mogućnosti i uslova za „štednju”,

130

„zgrtanje blaga”, „akumulaciju”, ukratko, lišena svake moguć­nosti da prisvaja sopstveni višak rada u svakom značajnijem ste- penu, zbog više ili manje potpune eksproprijacije sredstava za proizvodnju. Kapitalistička akumulacija i koncentracija zasnivaju se na mogućnosti, i odgovaraju joj, prisvajanja viska rada drugih ljudi u velikim masama, i odgovarajućoj nemogućnosti tih ljudi da postave bilo kakav zahtev za sopstvenim viškom rada. Stoga je najkomičnija obmana, ili prevara ovu kapitalističku akumula­ciju objasniti i obrazložiti tako da se ona zameni i, kako se fra­zeologija razvija, obrne u proces njoj potpuno oprečan, koji je isključuje i koji odgovara načinu proizvodnje na ruševinama koje­ga se kapitalistička proizvodnja jedino može uspostaviti. Ovo je jedna od obmana koje brižljivo neguje politička ekonomija. Istina je to da u tome buržoaskom društvu svaki radnik, ako je izričito pametan i okretan čovek, i otrovan buržoaskim instink­tima, čovek kome je sreća izuzetno naklonjena, može biti preo- bražen u eksploatatora rada drugih. Ali onde gde nema rada za eksploataciju, onde nema kapitaliste ni kapitalističke proiz­vodnje.]

j| 75* Rikardo, u stvari, teši radnike time da zbog povećava­nja proizvodne snage rada raste ukupan kapital za promenljivi sastavni deo, a takođe i onaj deo viška vrednosti koji je potrošen kao Revenue [dohodak], i stoga increased demand for menial srvants [povećana tražnja za slugama]. (Ricardo, Principles, p. 473.)

76 „Property . . . is essential to preserve the common unskil­led labourer from falling into the condition of a piece of mach­inery, bought at the minimum market price at which it can be produced, that is at which labourers can be got to exist and propagate their species, to which he is invariably reduced sooner or later, when the interests of capital and labour are quite distinct, and are left to adjust themselves under the sole opera­tion of the law of supply an demand.” (Samuel Laing, National Distress, London, 1844, p. 46.) [„Svojina . . . je bitna da sačuva neobučenog radnika da ne padne na nivo komada mašinerije, kup­ljenog po minimalnoj tržišnoj ceni po kojoj može da bude pro­izveden, tj. po kojoj radnici mogu da životare i nastave svoju vrstu, na što je on ranije ili kasnije neminovno sveden kad su

* [O va j broj, kao i sledeći brojevi, nisu bro jevi strana nego redni brojevi fusnota, koje čine naredni tekst. Strane na kojim a se te fusnote nalaze nisu paginirane. Nem. red.]

131

interesi kapitala i rada sasvim različiti i prepušteni sami sebi da budu regulisani jedino dejstvom zakona ponude i tražnje.”

J! 77 Irska. Emigracija. Ako stvarni priraštaj ili opadanje radničkog stanovništva u desetogodišnjem ciklusu industrije može da izvrši bilo kakav primetan uticaj na tržište rada, to bi moglo biti samo u Engleskoj, i mi je uzimamo kao uzorak zato što je ovde kapitalistički način proizvodnje razvijen, a nije, kao na kontinentu Evrope, najvećim delom još na du njoj neodgovara­juće seljačke privrede, koja se razvija samo posredstvom uticaja što ga potrebe oplodnje kapitala vrše na širenje ili kontrakciju emigracije. Potrebno je primetiti, najpre, da je emigracija ka­pitala, tj. deo godišnjeg dohotka koji se ulaže u inostranstvu, naročito u kolonijama i Sjedinjenim Američkim Državama, mno­go veći u odnosu na godišnje akumulacione fondove od broja iseljenika u odnosu na godišnji priraštaj stanovništva. Uz to, jedan deo odlazi, u stvari, samo za kapitalom. Nadalje, emigra­cija iz Engleske, ako se posmatra njen sastavni deo, agrikole [zemljoradnike], ne sastoji se najvećim delom od radnika, nego od sinova zakupaca itd. Ona dosad biva više nego nadoknađena imigracijom iz Irske. Periodi stagnacije i krize, kada je pritisak na iseljavanje najveći, jednaki su onima u kojima se više do­punskog kapitala šalje u inostranstvo, a periodi u kojima emi­gracija opada jednaki onima u kojima opada emigracija suviška kapitala. Na apsolutni odnos između kapitala upotrebljenog u zemlji i radne snage, dakle, malo utiču kolebanja emigracije. Kad bi emigracija u Engleskoj poprimila ozbiljne dimenzije u odnosu na godišnji priraštaj stanovništva, u pitanje bi došao njen polo­žaj na svetskom tržištu. Irska emigracija od 1848. opovrgla je maltusijance u svim njihovim očekivanjima i predviđanjima. Pr­vo, oni su držali da nije moguće iseljavanje koje prekoračuje masu priraštaja stanovništva. Irci su rešili problem uprkos svom siromaštvu. Iseljeni deo [stanovništva] velikim delom šalje go­dišnje sredstva za iseljavanje onih koji su ostali u zemlji. Drugo, ista gospoda su predvidela da će famine [glad], koja je pomo- rila milion ljudi, i exodus koji je posle toga sledio, imati u Irskoj upravo onako dejstvo kakvo je imala Black Death [kuga] u Engleskoj sredinom 14. veka. Desilo se upravo suprotno. Proiz­vodnja je opadala brže nego stanovništvo, isto tako su opadala sredstva za zapošljavanje radnika u poljoprivredi, iako njihova nadnica danas, imamo li u vidu da je cena sredstava za život različita, nije viša nego 1847. godine. Ali se stanovništvo za 15

132

godina smanjilo od 8 miliona na otprilike 4,5. Svakako, proizvod­nja stoke je donekle porasla i lord Dufferin [Dafein], koji Irsku želi da pretvori u pašnjak za ovce, ima potpuno pravo kad kaže da je taj broj još suviše velik. U međuvremenu, Irci ne nose u Ameriku samo sopstvene kosti, nego i sebe same, i „Exoriare aliquis ultor” [„Neka (iz kostiju mojih jedanput) neki se osvet­nik rodi” — Vergilije, Eneida, IV, 625] stravično će se [obi­stiniti] s one strane Transantlantika.

Posmatramo li dve poslednje godine, 1864. i 1865, nalazimo za glavne crops [useve]:

1864 qrs. 1865 qrs. Sm anjenje

W heat [pšenica] 875 ,782 826,783 48 ,999Oats [zob ] 7 ,826 ,332 7 ,659 ,727 166 ,605B arley [ječam ] 7 61,909 732 ,0 17 29 ,892Bere [ječam ] 15 ,16 0 13,989 1 ,171Potatoes [k rom p ir] 4 ,3 12 ,388 3 ,865 ,990 446 ,398Turnips [rep a] 3 ,467 ,659 3 ,301,683 165 ,976Flax [ lan ] 64 ,506 39,561 24,945

(Das official [zvanično]: Agricult. Statistics Ireland, Dub­lin, 1886, p. 4.)

Ovo ne sprečava da se pojedinci pri bržem iskorištavanju zemljišta obogate. Tako je npr. broj osoba koje su ubrale od 900 do 1000 £ godišnjeg dohotka iznosio 1864 : 59, a 1865 : 66, a onih koje su ubrale 1000—2000 £, 18 6 4 :3 15 , 1866 : 342; Uzmimo 1864:

1864. 1865.

Incomes [dohoci] između 300 0 — 4000 46 504000— 5000 19 285000— 10000 30 44

100 0 0__50000 23 25

a tri osobe, od kojih svaka 87, 706; tri, od kojih svaka 91, 509 (Income and Properity Tax Return, 7. August 1866). Lord Duf­ferin, koji pripada ovim „prekobrojnim”, zaključuje s pravom da Irska još uvek ima previše stanovnika.

133

[*] »Tek pod Fridrihom II bilo je podanicima (seljacima) za većinu provincija kraljevine Pruske obezbeđeno nasleđivanje i pravo vlasništva. I ova odredba je doprinela tome da se pre­krati muka seoskog stanovništva, koja je pretila da zemlja opusti. Jer upravo u prošlom (18) veku, kada su vlasnici poseda bili spremni da povećaju prihod sa svoga gazdinstva, našli su da je unosno da isteraju pojedine svoje podanike, a da seljačke oranice pripoje gospodarskim posedima. Isterani ljudi pali su kao ljudi bez doma u bedu; ali su ostalim podanicima .postali tereti pot­puno nesnošljivi, jer su vlasnici poseda sad od njih zahtevali da obrađuju još i ranije seljačke oranice, čiji vlasnici su, inače, svo­jim radom olakšali obradu gospodarskih poseda. Ovo „oduzi­manje zemlje od seljaka” („Bauernlegen”) bilo je naročito teško u istočnoj Nemačkoj. Kada je Fridrih II osvojio Sleziju, bilo je tamo mnogo seljačkih poseda bez gazda; kuće su bile u ruševi­nama, oranice su bile u rukama vlastele. Sva oduzeta naselja morala su biti ponovo izgrađena, zaposednuta od gazda, snab- devena stokom i oruđima i kao nasledni i vlasnički posed razdata seljacima. Na ostrvu Riigen ista zloupotreba je još u vreme Mo- rica Arnta [Moritz Arndt] prouzrokovala bune seoskog stanov­ništva, odaslani su bili vojnici, a pobunjenici bačeni u tamnice; zato su seljaci tražili osvetu, dočekivali pojedine plemiće u zasedi i ubijali ih. Isto je tako u Kursachsenu [Saksonija] takva zlo­upotreba bila uzrok bune” (G. Freitag).

Ovde se tačno pokazalo što su to uistinu feudalna otmena osećanja!**

[***] || Mada se obrazovanje kapitala i kapitalistički način proizvodnje osnivaju na ukidanju ne samo feudalnog načina proiz­vodnje nego i na eksproprijaciji seljaka, zanatlija, uopšte, na uki­danju načina proizvodnje koji se zasniva na privatnoj svojini neposrednih proizvođača nad uslovima proizvodnje; mada se ka­pitalistički način proizvodnje, kada je jednom uveden, razvija u istoj meri u kojoj se ukidaju spomenuta privatna svojina i način proizvodnje koji se na njoj zasniva, dakle, spomenuti neposredni proizvođači bivaju ekspropriisani pod imenom koncentracije ka­pitala (centralizacija); mada spomenuti proces eksproprijacije, kako se kasnije sistematski ponavlja u clearing of estates [čišće­nje veleposeda], uvodi kapitalistički način proizvodnje delimično

* [O va i sledeća strana takođe nisu paginirane. Nem. red.]** [Tekst ove strane je jednom vertik alno precrtan. Nem. red.]

*** [N i o va strana nije numerisana. Nem. red.}

134

kao nasilni akt — ipak, ne samo teorija kapitalističkog načina proizvodnje (politička ekonomija, filozofija prava itd.) nego i sam kapitalista voli u svojim predstavama vlastitu svojinu i svoj na­čin prisvajanja, što se zasniva na sve većem neprekidnom prisva­janju i na temeljitoj eksproprijaciji neposrednih proizvođača, me- šati sa spomenutim načinom proizvodnje, koji, obrnuto, pretpo­stavlja privatnu svojinu neposrednih proizvođača nad uslovima proizvodnje — što je pretpostavka po kojoj bi kapitalistički na­čin proizvodnje bio nemoguć u poljoprivredi i manufakturi itd. — i stoga svaki napad na ovaj oblik prisvajanja prikazuje kao napad na onu radom stečenu svojinu, i čak na svaku svojinu. Pri tome se, naravno, uvek pojavljuje velika teškoća da se ekspro­prijacija svojine radnih masa prikaže kao uslov postojanja svoji­ne koja se zasniva na radu. (Uostalom, privatno vlasništvo u spo­menutom obliku uključuje uvek barem ropstvo članova porodice, koje naprosto iskorišćava i eksploatiše glava porodice). Opšta pravna predstava od Loka do Rikarda jeste stoga predstava malograđanske svojine, dok proizvodni odnosi kako su ih oni opisali pripadaju kapitalističkom načinu proizvodnje. Ono što to omogućuje jeste odnos kupca i prodavca, koji ostaju formalno isti u obojim oblicima. Kod svih tih pisaca nalazimo ovu dvo­strukost:

1) ekonomski protiv privatne svojine koja se zasniva na radu, pokazuju prednosti eksproprijacije mase i kapitalističkog načina proizvodnje;

2) ideološki i pravno ta se ideologija privatne svojine koja se zasniva na radu bez premišljanja prenosi na svojinu koja se zasniva na eksproprijaciji neposrednih proizvođača.

j| 79 Tako npr. reč o svaljivanju sadašnjih tereta na buduće generacije, i to sa državnim dugovima. A može B-u, koji mu stvarno ili prividno pozajmljuje robe, dati obveznicu na proiz­vode budućnosti, kao što čak ima pesnika i muzičara budućnosti. Ali A i B zajedno nikada ne potroše ni atom proizvoda buduć­nosti. Svako vreme plaća sopstvene troškove ratovanja. Nasuprot tome, radnik može u ovoj godini potrošiti rad za sledeće tri godine.

„In pretending to stave off the expenses of the present hour to a future day, in pretending that you can burthen poste­rity to supply the wants of the existing generation” [,,U težnji da se troškovi današnjice prebace na budućnost, u težnji da mo-

135

žete da natovarite potomstvu da zadovolji potrebe sadašnje ge­neracije”], brani se apsurdan stav „that you can consume what does not yet exist, that you can feed on provisions before their seeds have been sown in the earth . . . All the wisdom of our statesmen will have ended in a great transfer of property from one class of persons to another, in creating an enormous fund for the rewards of jobs and peculation” [„da možete potrošiti ono što još ne postoji, da se možete hraniti namirnicama pre nego što je njihovo seme posejano. . . Čitava mudrost naših državnika završiće se u velikom prenosu svojine jedne klase ljudi na drugu, stvarajući ogroman fond za nagrađivanje špekulacija i pronevera”] (8, 9, Percy Ravenstone, M. A. Thoughts on the Funding System and its Effects, London, 1824).

73 j| Die Colliers [Rudari]Kakve su posledice ove zavisnosti colliersa [rudara, kopača

ugljena] od eksploatatora što se tiče stanova, pokazuje se pri svakom štrajku. Npr., novembar 1863. godine, štrajk u Durhamu [Daremu]. Ljudi su sa ženama i decom isterani napolje po naj­žešćoj zimi, a nameštaj itd. izbačen pred vrata. Trebalo je, dakle, pre svega naći krov nad glavom za tih hladnih noći; jedan deo provalio je u svoje evacuated dwellings [ispražnjene stanove] i occupied [zauzeo ih] u toku noći. Eksploatatori rudnika dali su nakon toga idućeg dana zakovati i polugama osigurati vrata i prozore, da bi izbačenima uskratili taj luksuz da po ledenoj noći spavaju na golom podu praznih cottages [kućica]. Ljudi su onda pribegli tome da podignu drvene cabins [kolibe], wigwams Tkolibe] od treseta, ali su ih vlasnici zemlje opet srušili. Masa dece je umrla i propala za vreme ovog pohoda rada protiv ka- oitala. (Reynolds Newspaper, November, 29. 1863).

136

Sadržaj

Strana

P R E D G O V O R V

Šesta glava

4 4 1— 459 RE ZU LT AT I N E PO SR E D N O G P R O C E SA PR O IZ ­V O D N JE ................................................................................. 3

4 5 9 - 4 9 2 K A P IT A L IS T IČ K A P R O IZ V O D N JA K A O PR O IZ ­V O D N JA V IŠ K A V R E D N O S T I ........................................ 5

Form alna supsumpcija rad a pod kapital . . . 46

472 R ealna supsumpcija rada pod kap ita l ili speci­fično kapitalistički način proizvodnje . . . 49

473 D opuna o form alnoj supsumpciji rad a pod ka­p ital 51Realne supsumpcije rad a pod kapital . . . 60P roizvodni i neproizvodni r a d ..........................................64

487 Bruto i neto p roizvod . . 73

489 M istifikacija kapitala itd ........................................... 76

492— [4 4 1 ] K A P IT A L IS T IČ K A PR O IZ V O D N JA JE P R O IZ V O D - NTA I R E P R O D U K C IJA SPEC IFIČN O K A P IT A ­L IST IČ K O G PR O IZ V O D N O G O D N O SA . . . 83

495 R ezultat neposrednog procesa proizvodnje . . 88

144 1— 458] ROBE K A O PR O IZ V O D K A P IT A L A . . 90PO JE D IN A ČN E S T R A N E ................................. H 4

N IP „K om unist”Izdavački centar „K om unist”

K arl M arks R ezultati neposrednog Drocesa proizvodnje

P rvo izdanje

K orekto rJelena M ilutinović

Tehnički urednik Jovica Bojić

štam paŠtam parsko preduzeće „Budućnost” N ovi Sad, Sum adijska 12

Tiraz: 3000

Ušlo u štampu 1. 2. 1977.

JziŠlo iz štampe 25. 8. 1977.

i savremenost

Dosad objavljeno:

Karl Korsch, Marksizam i filozofija Andre Gorz, Radnička straiegija i neoka- pitalizamSerge M allet, Nova radnička klasa Roger Garaudy, Velika prekretnica soci­jalizmaLelio Basso, Izgledi evropske ljevice Henri Lefebvre, S onu stranu struktura­lizmaRadovan Richta i saradnici, Civilizacijana raskršćuNajdan Pašić, Političko orgamzovanje sa­moupravnog društvaIvan Kuvačić, Marksizam i funkcionali- zamZoran Vidaković, Korak nazad, dva kora­ka napredEdvard Kardelj, Razvoj slovenačkog na­cionalnog pitanjaDušan Bilandžić, Ideja i praksa društve­nog razvoja Jugoslavije 1945— 1973. A lfred Schmidt — Gian-Enrico Rosconi Frankfurtska školaArghiri Emmanuel, Nejednaka razmena, I—IIFrank Deppe, Kritika saodlučivanja Daniel Chauvey, Samoupravljanje Roman Rosdolsky, Prilog povijesti nasta­janja Marxova ,,Kapitala”, I— II E. V. Iljenkov, Dijalektika apstraktnog i konkretnog u Marksovom ,,Kapitalu” Boris M ajer, Strukturalizam Aldo Zanardo, Filozofija i socijalizam Ernesto Ragionieri, Marksizam i interna- cionala.Miladin Korać, Socijalistički samoupravni način proizvodnje

U štampi:Antonio Labriola, Ogledi o historijskom materijalizmuErnst Bloch, Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvoPaul Mat tick, Kritički eseji