Glavni i odgovorni urednik JAGO URETI

Urednik SLOBODAN SAMARDI

K A R L P O L A N J I

V E L I K A T R A N S F O R M A C I J A Politika i ekonomska ishodita naeg vremena

Sa predgovorom -ROBERTA M. MEKAJVERA

Prevela sa engleskog DUBRAVKA MIUNOVI

Filip Vinji" Beograd, 2003.

Mojoj voljenoj supruzi Iloni Duczynskoj

posveujem ovu knjigu koja je nastala zahvaljujui njenoj

pomoi i primedbama

IZJAVE ZAHVALNOSTI

Ova knjiga je napisana u Americi za vreme Drugog svetskog rata, ali je zapoe-ta i zavrena u Engleskoj, gde je autor gostovao kao predava Odbora spoljnih sa-radnika Oksfordskog univerziteta i odgovarajuih institucija Londonskog univerzite-ta. Njena glavna teza je razraena za vreme kolske 193940. godine, tokom auto-rovog i^entorskog rada koji su organizovala udruenja za radniko obrazovanje na koledu Morli u Londonu, Kenterberiju i Bekshilu.

Istorijat ove knjige je pria o velikodunom prijateljstvu. Autor mnogo duguje svojim engleskim prijateljima, naroito Ireni Grant, s ijim je saradnicima radio. Za-jedniki nauni rad udruio je autora s Feliksom aferom, ekonomistom iz Bea, ko-ji se sada nalazi u Velingtonu na Novom Zelandu. U Americi je Don X. Kauvenho-' ven, kao verni prijatelj, pomagao autoru u iitavanju i redigovanju teksta, u koji su unete mnoge njegove sugestije. Meu ostalim prijateljima koji su pomogli autoru bi-le su njegove kolege sa koleda Benington, Horst Mendershauzen i Peter F. Druker. Peter F. Druker i njegova supruga bili su izvor stalne podrke, uprkos njihovom pot-punom neslaganju s autorovim zakljucima; naklonost Horsta Mendershauzena je uveala korisnost njegovih saveta. Autor takoe duguje zahvalnost za paljivo iita-vanje rukopisa Hansu Cajzelu sa Univerziteta Ratgers. Za tampanje ove knjige u potpunosti se pobrinuo Kauvenhoven, uz pomo Drukera i Mendershauzena, i za taj prijateljski in autor im je duboko zahvalan.

Rokfelerovoj fondaciji autor se zahvaljuje na dvogodinjoj stipendiji, 1941 1943. godine, koja mu je omoguila da zavri knjigu na koledu Benington u Ver-montu, gde je boravio na poziv Roberta D. Lija, tadanjeg predsednika koleda. Rad na koncepciji knjige je napredovao tokom javnih predavanja i seminara, odranih za vreme kolske 194041. godine. Kongresna biblioteka u Vaingtonu, kao i bibliote-ka Seligman u Njujorku na Kolumbija univerzitetu, omoguile su autoru istraivaki rad. Svima njima autor se srdano zahvaljuje.

orham, Sevenouks, Kent. K. P.

SADRAJ

Predgovor Roberta M. Mekajvera 11

Deo prvi MEUNARODNI SISTEM

Glava lt Stogodinji mir < 16 Glava 2. Konzervativne dvadesete, revolucionarne tridesete 32

Deo drugi USPON I PAD TRINE PRIVREDE

I Satanska fabrika

Glava 3. Stalno prebivalite nasuprot napretku . . : 44 Glava 4. Drutva i privredni sistemi 54 Glava 5. Evolucija trinog obrasca. 66 Glava 6. Samoregulativno trite i fiktivna roba: rad, zemlja i n o v a c . . . . 76 Glava 7. Spinhemlend, 1795 84 Glava 8. Uzroci i posledice 92 Glava 9. Pauperizam i utopija 108 Glava 10. Politika ekonomija i otkrie drutva 116

II Samozatita drutva

Glava 11. ovek, priroda i proizvodna organizacija 132 Glava 12. Raanje liberalnog kreda 136 Glava 13. Raanje liberalnog kreda (nastavak)

Klasni interes i drutvena promena 150 Glava 14. Trite i ovek 162 Glava 15. Trite i priroda. 176 Glava 16. Trite i proizvodna organizacija 188. Glava 17. Naruavanje samoregulativnog trita 196 Glava 18. Razorne tenzije . . . 204

10 Sadraj

Deo trei NAPREDOVANJE TRANSFORMACIJE

Glava 19. Narodna vlada-i trina privreda" 216 Glava 20. Istorija u zamahu drutvenih prometia 228 Glava 21. Sloboda u kompleksnom drutvu 238

NAPOMENE O IZVORIMA

I Ravnotea moi 248 II Stogodinji mir 252

III Kidanje zlatne niti 254 IV Njihanje klatna posle Prvog svetskog rata 255 V Finansije i mir 255

VI Odabrana literatura Drutva i privredne sisteme 256 VII Odabrana literatura za Evoluciju trinog obrasca 260

VIII literatura o Spinhemlendu 265 IX Spinhemlend i Be . 270 X Zato ne Vitbredov predlog zakona? 272

XI Dizraelijeve Dve nacije i problem obojenih rasa 274 XII Dodatna napomena: Zakon o sirotinji i organizacija rada 277

O piscu knjige 286

P R E D G O V O R

Pred nama je knjiga pored koje veina dela iz njene oblasti izgleda zasta-relo ili izanalo. Ona je tako izuzetan dogaaj da predstavlja znamenje svoga vremena. U njoj u jednom odsudnom trenutku nailazimo na novo razumevanje oblika i znaenja ljudskog delovanja. G. Polanji ne izjavljuje da pie istoriju on je preispituje. On ne osvetljava neke od mranih kutaka istorije, niti na prihvatljiv nain svoje lino verovanje pretvara u opte pravi-lo; umesto toga, zahvaljujui svojoj pronicljivosti i znanju, on baca novo sve-tio na procese i revolucije cele jedne epohe dosad nevienih promena.

Neposredni cilj g. Polanjija je da ukae na drutvene implikacije jed-nog posebnog privrednog sistema, trine privrede, koja je svoj puni pro-cvat dostigla u devetnaestom veku, i to ini s izvanrednom pronicljivou. Dolo je vreme kad se retrospektivnom mudrou sve to moe proceniti, jer kao to je rekao Aristotel, kadri smo da saznamo prirodu neke stvari tek on-da kada ona dostigne i prevazie svoju zrelost. Dogaaji i procesi, teorije i prakse se tad javljaju u novom svetlu. Mnogo toga to se prozainom piscu istorije ini samo epizodnim, dobija dublje znaenje; mnogo toga to se ini samo bizarnim, dobija pravedniju ocenu. Svoenje oveka na rad, a prirode na zemlju, pod pokretakom snagom trine privrede pretvara modernu istoriju u uzbudljivu dramu, u kojoj drutvo, njen okovani protagonista, naj-zad kida svoje okove.

Ta nova orijentacija, koja je u nekim ranijim delima nagovetena, ali nije razvijana, daje nove razmere ljudima i idejama. Uzmimo, na primer, artistiki pokret i proroki duh Roberta Ovena (Robert Owen), ili uvene preporuke Spinhemlenda (Speenhamland), i videemo koliko dublje g. Po-lanji prodire u njihovo istorijsko znaenje! Koliko razumljiviji postaje opis sudija koji ozakonjuju one kabinetske principe u koje ni sami, kao ni naj-prosveeniji ljudi toga doba, jo nisu mogli da proniknu. S novim razumeva-njem pratimo borbu ideologija izazvanu neumoljivim rastom privrede, e-mu se neke slepo suprotstavljaju, neke pokuavaju da ublae njene nemilo-srdnije udare na drutveno tkivo, dok neke opet jednostrano ili uproe-

Vuk VukoviHighlight

12 Predgovor

no pozdravljaju svaki njen korak. Pratimo i pokuaje odbrane pristalica starog poretka, nemonu uznemirenost pobornika tradicionalnog hrian-stva, lako postignutepobede ortodoksnih ekonomista, koji sve to vesto obja-njavaju. Meutim, procesi koji nadiru ostavljaju ruevine za sobom, a na brzinu graena odbrana pred njima se raspada. Vidimo kako je uz novo oslobaanje nastajalo i novo ropstvo, i odmeravamo izazov s kojim se suoa-va naa epoha.

G. Polanji ostavlja daleko iza sebe kako dogmatiku Karla Marksa, tako i apologiju reakcije. On se bavi ekonomskim procesima u modernoj civiliza-ciji, ali ne nudi nikakvu doktrinu ekonomskog determinizma. Umesto toga, on daje pronicljivu analizu posebnog istorijskog preobraaja, u kojem je od-luujuu ulogu igralo smenjivanje jednog privrednog sistema drugim. To se desilo ne zato to ekonomski odnosi uvek imaju prvenstvo, ve zato to je u ovom sluaju, i samo u ovom sluaju, idealni sistem nove ekonomije ne-milosrdno zahtevao poricanje drutvenog statusa ljudskog bia. On veto prikazuje kolonijalni poloaj i industrijsku okupaciju drutava primitivnih naroda, ne da bi pokazao ta je taj idealni sistem znaio za njih, ve ta je doneo nama. Satanske fabrike1 nisu vodile rauna ni o kakvoj ljudskoj po-trebi osim o jednoj one su bezobzirno poele da melju drutvo do samih njegovih atoma. Stoga su ljudi morali da otkriju drutvo. Za g. Polanjija, drutvo je poslednja re. Najvea tragedija koja je pratila industrijsku revo-luciju nije bila prouzrokovana neosetljivou i pohlepom kapitalista usmere-nih na profit, mada je u tome bilo mnogo neovenosti ve drutvenim razaranjem koje izaziva jedan nekontrolisani sistem trina privreda. Ljudi nisii uspeli da shvate ta znai drutvena kohezija. Duhovni hram ljudskog bitisanja bio je opustoen i razruen. Veliki problem drutvene kontrole nad tom revolucionarnom promenom nije bio shvaen, optimistike filozofije su ga zamagljivale, kratkovidi filantropi su ga, zajedno s monicima, prikrivali, a vreme jo nije iznedrilo mudrost.

Meutim, izlaui svoje argumente, g. Polanji ne gleda s nostalgijom na neku sreniju prolost; on se ne zalae za reakcionarno. Nema povratka u prolost, i on ne bi doneo reenje. Ono to je potrebno naem vremenu, jeste reafirmacija osnovnih vrednosti ljudskog ivota prilagoenih novim uslovima i potrebama. Tradicija nas razoarava i izneverava ako se oslonimo samo na nju. Ne smemo napustiti princip individualne slobode, nego ga moramo obnoviti. Ne moemo restaurisati prolo drutvo, ak i ako magla istorije od nas prikriva njegova zla; moramo iznova da gradimo drutvo za nas, prouavajui iz prolosti one lekcije i upozorenja koja smo kadri da shvatimo. Moda na taj nain ne bismo zaboravili da je ono to prouzrokuje ljudska dogaanja toliko zamreno da ga ni najumniji ljudi u potpunosti ne mogu razmrsiti. Postoji uvek momenat kada moramo da verujemo u vred-

1 Satanske fabrike* (satanic mills) ke, 17571827) u svom delu Jerusalim.

fraza koju je upotrebio Vilijem Blejk (William Bla-Prim. prev.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Predgovor 13

nosti na osnovu kojih delujemo, tako da se znaajnije snage sadanjice mo-gu usmeriti novim pravcima, ka novim ciljevima.

Jedna tako podsticajna i temeljno istraivaka knjiga neminovno izaziva kontroverze i zahteva preispitivanja. Neki ljudi se mogu pitati da li je uloga trine privrede bila ba tako apsolutna, da li je logika sistema bila sama po sebi toliko rigorozna i prisilna. Neki moda nisu voljni da idu tako daleko kao autor, kada n a j e d n o m mestu kae da su nacije i narodi bili samo ma-rionete u predstavi koja je bila potpuno izvan njihove kontrole. Neki bi moda eleli da su raznim oblicima zatite od samoregulativnog trita da-te drukije ocene, i moda im smeta to se uterivai poreza i zakonodavci u drutvu posmatraju kao braa po oruju. I tako dalje. No, svakako bi svi oni morali priznati ubedljivost autorovog izlaganja u celini. Mi smo sada u prednosti, jer posle zemljotresa gledamo sruene hramove naih voljenih bogova; vidimo krhkost ogoljenih temelja i moda moemo da nauimo ka-ko i gde da ponovo sagradimo institucionalno zdanje koje bi bolje podnelo okove promene.

Danas je od primarnog znaaja lekcija koju knjiga daje graditeljima budue organizacije meunarodnih odnosa. Ona jasno pokazuje da liberal-ne formule, kao to je svetski mir kroz svetsku trgovinu nee biti dovoljne. Ako se zadovoljimo tim formulama, postajemo rtve opasne i obmanjujue simplifikacije. Ni nacionalni, ni meunarodni sistemi ne mogu da zavise od autonfatskih regulatora. Uravnoteeni budeti i slobodno preduzetnitvo, svetska trgovina i meunarodni klirinki zavodi, kao ni paritetne valute, ne-e garantovati meunarodni poredak. Samo drutvo moe da ga garantuje, i zato se mora pronai meunarodno drutvo, pri emu institucionalno zda-nje mora da odrava i kontrolie privredna kretanja.

Stoga je poruka ove knjige namenjena ne samo ekonomistima, mada sadri snanu poruku za njih; ne samo istoriarima, mada njima otvara nove vidike; ne samo sociolozima, mada im otkriva produbljeni smisao onoga ta znai drutvo; ne samo politikolozima, mada e im pomoi da preformuliu stare probleme i procene stare doktrine ona je poruka svakom inteligent-nom oveku kome je stalo da produbi svoje sadanje obrazovanje o drutvu, svakom oveku kome je stalo da poznaje drutvo u kome ivi, krize koje je prolazilo i krize koje mu predstoje. Ona mu omoguava novi pristup jednoj dubljoj veri, omoguava mu da sagleda ono to nije dato unutar neadekvat-nih alternativa koje mu se obino nude ogranieni liberalizam, iskljuivi kolektivizam, puka negacija individualizma, je r sve te alternative tee da da-ju prioritet nekom privrednom sistemu, a tek kada otkrijemo prioritet dru-tva, sveobuhvatno koherentno jedinstvo ljudske meuzavisnosti, moemo da se nadamo da emo prevazii sloenosti i protivrenosti svoga vremena.

Robert M. Mekajver (Maclver)

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Deo prvi

M E U N A R O D N I S I S T E M

*

1

STOGODINJI MIR

Civilizacija devetnaestog veka je propala. Ova knjiga se bavi politikim i ekonomskim uzrocima tog dogaaja i velikom transformacijom koju je on izazvao.

Civilizacija devetnaestog veka poivala je na etiri ustanove. Prva je bi-la sistem ravnotee moi, koji je itav vek spreavao pojavu dugotrajnog i razornog rata meu velikim silama. Druga je bila meunarodni zlatni stan-dard, koji je simbolizovao jedinstvenu organizaciju svetske privrede. Trea je bila samoregulativno trite, koje je proizvelo do tada neuveno riaterijal-no blagostanje. etvrta je bila liberalna drava. Ako se klasifikuju na jedan nain, dve od tih ustanova su bile ekonomske, a dve politike. Ako se klasi-fikuju na drugi nain, dve su bile nacionalne, a dve internacionalne.' One su zajedno odredile karakteristine obrise istorije nae civilizacije.

Meu ovim ustanovama, zlatni standard se pokazao kljunim: njegov pad bio je najneposredniji uzrok katastrofe. Do njegovog pada, veina dru-gih ustanova bila je rtvovana u uzaludnom naporu da se on spase.

Meutim, ishodite i matrica ovog sistema bilo je samoregulativno tri-te. Upravo taj pronalazak je stvorio jednu specifinu civilizaciju. Zlatni standard bio je samo pokuaj da se domai trini sistem proiri na meu-narodni plan; sistem ravnotee moi bio je nadgradnja koja je izgraena na zlatnom standardu i del iminoje delovala kroz njega; sama liberalna drava bila je tvorevina samoregulativnog trita. Klju sistema ustanova devetnae-stog veka bio je u zakonima koji su upravljali trinom privredom.

Naa teza je d a j e pojam trita koje se samo prilagoava implicirao i-stu utopiju. Takva ustanova nije mogla postojati tokom dueg vremenskog perioda a da ne poniti ljudsku i prirodnu sadrinu drutva; ona bi fiziki unitila oveka i opustoila njegovo okruenje. Neizbeno je bilo da drutvo preduzme mere da se zatiti, ali bilo koje mere da je preduzimalo, one su

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

18 Meunarodni sistem

naruavale samoregulaciju trita, dezorganizovale industrijski ivot, i tako na drugi nain ugroavale drutvo. Upravo ta dilema dovela je u tekou razvoj trinog sistema i najzad ukinula drutvenu organizaciju koja se na njemu zasnivala.

Takvo objanjenje jedne od najdubljih kriza u ovekovoj istoriji svaka-ko deluje isuvie jednostavno. Nita ne bi moglo da izgleda neprimerenije od pokuaja da se jedna civilizacija, njena sutina i etos svedu na odreeni broj ustanova, da se jedna od njih odabere kao osnovna i da se dokazuje da , je bilo neizbeno samounitenje civilizacije usled nekih tehnikih osobina njene ekonomske organizacije. Civilizacije, kao i sam ivot, nastaju iz me-usobnog delovanja velikog broja nezavisnih inilaca, koji se po pravilu ne mogu svesti na odreene ustanove. Traganje za institucionalnim mehani-zmom sloma jedne civilizacije moe izgledati kao beznadean pokuaj.

A ipak, upravo se u to uputamo. inei to, svesno prilagoavamo svoj cilj izuzetnoj specifinosti teme, j e r civilizacija devetnaestog veka bila je je-dinstvena upravo po svom usredsreivanju na odreeni institucionalni me-hanizam.

Nijedno tumaenje nije zadovoljavajue ukoliko ne objanjava naglost kataklizme. Kao da su snage promena bile sputavane itav vek, da bi se on-da na oveanstvo izlila bujica dogaaja. Drutvenu transformaciju planetar-nog raspona bacaju u zasenak ratovi bez presedana u kojima je v "ueno mnotvo drava, a iz mora krvi pomaljaju se obrisi novih imperija. No, to demonsko nasilje samo je pojava koja lebdi nad brzim a neujnim tokom promena, koji tako guta prolost da se na povrini esto vidi samo mreka-nje. Smislena analiza ove katastrofe mora da objasni kako burnu borbu, ta-ko i miran raspad.

Na rad nije istorijski; mi ne istraujemo ubedljiv sled znaajnih doga-aja, ve traimo objanjenje njihovih tendencija sa stanovita ljudskih usta-nova. Uzeemo sebi slobodu da se bavimo scenama iz prolosti s jed in im ci-ljem da osvetlimo znaajna pitanja sadanjice; detaljno emo analizirati kri-tine periode, a skoro potpuno emo zanemariti vreme izmeu njih; zai e-mo u polja nekoliko disciplina idui prema tom jednom cilju.

Prvo emo se baviti slomom meunarodnog sistema. Pokuaemo da pokaemo da sistem ravnotee moi ne moe da osigura mir onda kada propadne svetska privreda na kojoj se on zasniva. To objanjava naglost prekida i nepojmljivu brzinu raspada.

Meutim, propast svetske privrede svakako nije bio uzrok sloma nae civilizacije, iako se vremenski podudara s njim. Njegovi uzroci lee vie od stotinu godina unazad, u drutvenom i tehnolokom preokretu iz kojeg je u zapadnoj Evropi potekla ideja samoregulativnog trita. Kraj ovog poduhva-ta pada u nae vreme; on okonava posebnu etapu u istoriji industrijske ci-vilizacije.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Glava 1 Stogodinji mir 19

U posledrvjem delu knjige baviemo se mehanizmom koji je upravljao drutvenim i nacionalnim promenama naeg vremena. Opte uzev, veruje-mo da sadanje stanje oveka treba definisati s obzirom na institucionalno poreklo krize.

Devetnaesti vek proizveo je fenomen nezapamen u analima zapadne civilizacije, naime stogodinji mir 18151914. Izuzev Krimskog rata, koji je bio manje-vie kolonijalni dogaaj, Engleska, Francuska, Pruska, Austrija, Italija i Rusija bile su u meusobnom sukobu koji je sveukupno trajao samo osamnaest meseci. prosek ratnih godina u prethodna dva veka iznosi od e-zdeset do sedamdeset godina velikih ratova u svakom. ak i najei od svih ratnih poara devetnaestog veka, Francusko-pruski rat, od 187071. zavrio se posle manje od godinu dana i poraena nacija bila je u stanju da plati na ime odtete ak i do tada nevienu sumu a da to ne izazove poremeaj va-luta u ove dve zemlje.

Taj trijumf pragmatinog pacifizma svakako nije bio rezultat odsustva ozbiljnih razloga za sukob. Skoro neprestane promene u unutranjim i spoljnim uslovima monih nafcija i velikih imperija pratile su tu predstavu pomirljivosti. Za vreme prve polovine veka bili su uobiajeni graanski rato-vi, revolucionarne i kontrarevolucionarne intervencije. U paniji je sto hilja-da vojnika pod vojvodom od Angulema na juri zauzelo Kadiz; u Ugarskoj je Maarska revolucija pretila da porazi samog cara u estokoj borbi koju je najzad uguila ruska armija borei se na maarskom tlu. Oruane interven-cije u nemakim zemljama, u Belgiji, Poljskoj. Svajcarskoj, Danskoj i Veneci-ji pokazale su sveprisutnost Svete alijanse. Tokom druge polovine zeka oslo-boena je dinamika progresa; Osmanska, Egipatska i erifatska iir.perija su slomljene ili rasparane, Kinu su osvajake armije prinudile da otvori svoja vrata strancima, a jednim gigantskim potezom afriki kontinent je podeljen. Istovremeno su dve sile stekle svetski znaaj: Sjedinjene Drave i Rusija. Na-cionalno jedinstvo je postignuto u Nemakoj i Italiji; Belgija, Grka, Rumu-nija, Bugarska, Srbija i Ugarska su zauzele ili ponovo zadobile svoja mesta suverenih drava na mapi Evrope. Skoro neprekidna serija otvorenih ratova pratila je mar industrijske civilizacije u podruja zastarelih kultura ili pri-mitivnih naroda. Ruska vojna osvajanja u srednjoj Aziji, bezbrojni engleski ratovi u Indiji i Africi, francuski poduhvati u Egiptu, Aliru, Tunisu, Siriji, Madagaskaru, Indokini i Sijamu izazivali su sporove meu svetskim silama koji se, po pravilu, mogu razreiti samo silom. Meutim, svaki od ovih suko-ba je lokalizovan, a bezbrojne druge prilike za nasilne promene bile su ili preduhitrene zajednikom akcijom velikih sila, ili su ih one izgladile kom-promisom. Bez obzira kako se metodi menjali, rezultat je bio isti. Dok je u prvoj polovini veka konstitucionalizam bio spreavan, a Sveta alijansa guila slobodu u ime mira, za vreme druge polovine veka, opet u ime mira na po-slove usmereni bankari su primorali neobuzdane despote da svojoj vladavini

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

20 Medunarodni sistem

daju ustavnu formu. Tako je u raznim oblicima i promenljivim ideologijama ponekad u ime progresa i slobode, ponekad pomou autoriteta prestola i oltara; ponekad ljubaznou foerze i ekova, ponekad pomou korupcije i mita, nekad pomou moralnih razloga i prosveenog apela,1 ponekad pomo-u artiljerije i bajoneta postizan uvek samo jedan i isti rezultat: ouvanje mira.

Taj skoro udotvoran uspeh rezultat je dejstva ravnotee moi, koja je ovde proizvela neto to jo j je obino strano. Po svojoj prirodi, takva ravno-tea dovodi do potpuno razliitog rezultata, naime do opstanka onih jedi-nica koje uspostave takvu ravnoteu; u stvari ona samo postulira da e tri ili vie jedinica koje su u stanju da koriste mo, postupati tako da udrue mo slabijih jedinica protiv rasta moi najsnanije jedinice. U oblasti opte istori-je, ravnotea se odnosila na drave i sluila je njihovoj nezavisnosti. Meu-tim, ona je postizala taj cilj samo pomou stalnih ratova izmeu nepostoja-nih partnera. Praksa starih grkih ili severnoitalijanskih gradova-drava bila je primer toga; ratovi meu promenljivim grupama zaraenih strana odra-vali su nezavisnost ovih drava tokom duih vremenskih perioda. Dejstvo tog istog naela sauvalo je tokom vie od dva stolea suverenitet drava ko-je su inile Evropu u vreme Minsterskog i Vestfalskog mira (1648). Kada su posle sedamdeset i pet godina potpisnice Utrehtskog mira izjavile da se i formalno pridravaju tog naela, one su ga time pretvorile u sistem i tako uspostavile uzajamne garancije za opstanak kako jakih, tako i slabih drava, i to pomou ratova. injenica da je u devetnaestom veku isti mehanizam imao za rezultat mir a ne rat, predstavlja problem koji je izazov za istori-are.

Tvrdimo da je potpuno novi faktor bio javljanje naglaenog interesa za mir. Po tradiciji, za takav se interes smatralo da je izvan domena dravnog sistema. Mir praen razvojem zanata i vetina smatran je samo jednim od ukrasa ivota. Crkva je mogla da moli za mir kao i za obilnu etvu, ali u oblasti dravnog delovanja ona je ipak zastupala oruanu intervenciju; vlade su podreivale mir bezbednosti i suverenitetu, tj. ciljevima koji se ne bi mo-gli postii bez pribegavanja krajnjim sredstvima. Malo se toga smatralo tet-nijim po zajednicu od postojanja organizovanog interesa za mir u njenoj sredini. Jo u drugoj polovini osamnaestog veka Zan Zak Ruso (Jean Jacque Rousseau) je optuivao trgovce za nedostatak patriotizma je r se sumnjalo da mir pretpostavljaju slobodi.

Posle 1815. promena je nagla i potpuna. Posledice Francuske revoluci-je ojaale su nadolazei talas industrijske revolucije, uspostavljajui mirno-dopsko poslovanje kao sveopti interes. Meternih (Metternich) je proglasio da je ono to narodi Evrope ele mir, a ne sloboda. Gene (Gentz) je na-zivao patriote novim varvarima. Crkva i presto su zapoeli denacionalizaciju Evrope. Njihovi argumenti nalazili su potporu kako u svireposti skoranjih

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Gl. 1 Stogodinji mir 21

optenarodnih naina ratovanja, tako i u izvanrednom poveanju vrednosti mira u vreme raanja nove privrede.

Nosioci novog mirovnog interesa bili su, kao i obino, oni kojima je mir donosio korist, naime kartel dinastikih vladara i feudalaca iji su na-sledni poloaji bili ugroeni revolucionarnim talasom patriotizma koji se i-rio Kontinentom. Tako je, za otprilike treinu veka, Sveta alijansa obezbedi-la silu prinude i ideoloki podsticaj za aktivnu politiku mira; njene armije su krstarile Evropom, slamajui manjinsko stanovnitvo i guei veinsko. Od 1846. do oko 1871. u jednoj od najkonfuznijih i najzgusnutijih do-gaajima etvrtini veka u evropskoj istoriji1 mir je poivao na manje si-gurnim osnovama, a oslabljena reakcija se suoavala sa sve snanijom indu-strijalizacijom. U etvrtini veka nakon Francusko-pruskog rata nailazimo na ponovo oivljeni mirovni interes koga je predstavljao onaj novi snani enti-tet: Evropski koncert.

Meutim, interesi, slino namerama, nuno ostaju platonski, ukoliko se ne prevedu u politiku pomou nekog drutvenog instrumentarijuma. Povr-no gledano, nedostajao je takav menanizam za realizaciju; i Sveta alijansa i Evropski koncert bili su konano samo grupacije nezavisnih suverenih dra-va i tako podvrgnute ravnotei moi i njenom ratnom mehanizmu. Kako je onda odravan mir?

Istina je da svaki sistem ravnotee moi tei da sprei one ratove koji izbijaju kad jedna zemlja ne uspeva da predvidi preraspodelu moi do koje e doi usled njenog pokuaja da promeni status quo. uveni primeri bili su Bizmarkovo opozivanje novinske kampanje protiv Francuske 1875, zbog ru-ske i britanske intervencije (austrijska pomo Francuskoj se podrazumevala). Ovog puta Evropski koncert je radio protiv Nemake, koja se nala izolova-na. Tokom 187778. Nemaka nije bila u stanju da sprei Rusko-turski r^t, ali je uspela da ga lokalizuje koristei englesko protivljenje ruskom nadira-nju prema Dardanelima; Nemaka i Engleska su podravale Tursku protiv Rusije spasavajui tako mir. Na Berlinskom kongresu je pokrenut dugo-roni plan za likvidaciju evropskih poseda Osmanske imperije; to je imalo za rezultat spreavanje ratova izmeu velikih sila uprkos svim promenama statusa quo koje su usledile, j e r su sve zainteresovane strane mogle sa sigur-nou da unapred znaju kakvoj bi sili morale da se suprotstave u bici. Mir je u tim sluajevima bio dobrodoao nusproizvod sistema ravnotee moi.

Ponekad su ratovi takoe bili izbegavani uklanjanjem njihovih uzroka, ako je bila u pitanju samo sudbina manjih drava. Male nacije su kontrolisa-ne i spreavane da poremete status quo na bilo koji nain koji bi mogao da izazove rat. Holandska invazija Belgije 1831. je na kraju dovela do neutrali-zacije ove zemlje. 1855. bila je neutralizovana Norveka. Ho land i j a j e 1867. prodala Luksemburg Francuskoj, zbog ega je Nemaka protestovala i Luk-

1 Sontag, R.J., European Diplomatic History, 18711932, 1933.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

22 Medunarodni sistem

semhurg je neutralizovan. Integritet Osmanske imperije je 1856. godine proglaen bitnim za evropsku ravnoteu, i Evropski koncert se trudio da odri tu imperiju; posle 1878, kada se njena dezintegracija smatrala bitnom za tu ravnoteu, njeno rasparavanje je izvedeno na slian miran nain, ma-da su u oba sluaja odluke znaile pitanje ivota i smrti za nekolicinu malih naroda. Izmeu 1852. i 1863. Danska, a izmeu 1851. i 1856. nemake dr-ave su pretile da poremete ravnoteu; svaki put su velike sile primorale male drave da se povinuju. U tim sluajevima, slobodu delovanja koju im je sistem nudio, velike sile su iskoristile da postignu zajedniki interes, to je tada bio mir.

Meutim, velika je razlika izmeu povremenih spreavanja ratova bla-govremenim rasvetljavanjem odnosa moi ili prinudom nad malim dra-vama i impresivne injenice Stogodinjeg mira. Poremeaj meunarodne ravnotee moe da nastane iz bezbroj razloga od dinastikih ljubavnih afera do zamuljivanja rukavca neke reke, od teoloke raspre do tehnolokog izuma. Sam rast bogatstva i stanovnitva, ili pak njihovo opadanje, obavezno pokree politike sile, a spoljna ravnotea e neizbeno odraavati unutra-nju. ak i organizovani sistem ravnotee moi moe da osigura mir bez stalnih pretnji ratom samo ako je u stanju da deluje na te unutranje inioce direktno i da spreava poremeaj ravnotee in statu nascendi. Kad poremeaj ravnotee uzme maha, samo se silom moe povratiti ravnotea. Opte je mesto da se moraju otkloniti uzroci rata da bi se osigurao mir, ali se uglavnom ne shvata da se tokovi ivota moraju kontrolisati na samom iz-voru da bi se to uinilo.

Sveta alijansa potrudila se da to postigne pomou njoj svojstvenih sred-stava. Evropski kraljevi i aristokratija formirali su internacionalu srodstva, a Rimska crkva im je obezbedila dobrovoljne administrativne poloaje od naj-vie do najnie preage drutvene lestvice u junoj i srednjoj Evropi. Hije-rarhije krvi i milosti spojile su se u orue lokalno delotvorne vladavine kojoj je sila bila potrebna samo kao dopuna da bi se osigurao mir na kontinentu.

Meutim, Evropski koncert, koji je nasledio Alijansu, nije imao ni feu-dalne ni klerikalne pipke; on je u najboljem sluaju liio na neku labavu fe-deraciju koja se ne moe porediti sa koherentnou Meternihovog remek--dela. Samo se u retkim prilikama mogao sazvati sastanak velikih sila, a nji-hova zavidljivost je omoguila iroki prostor za intrige, suparnike struje i diplomatsku sabotau. Zajednike vojne akcije su postale retkost. Ipak, ono to je Sveta alijansa, svojim potpunim jedinstvom misli i namera, mogla da postigne u Evropi samo pomou estih oruanih intervencija, ovde je po-stignuto na svetskom planu pomou tog entiteta u senci koji se nazivao Evropski koncert, uz mnogo rede i manje agresivno korienje sile. Za obja-njenje ovog zadivljujueg podviga, moramo da potraimo neko skriveno mono drutveno sredstvo koje deluje u novim okolnostima i koje je moglo

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

1 Stogodinji mir 23

da igra uloge dinastija i episkopata u starim okolnostima i da uini mirovni interes delotvornim. Taj anonimni faktor bila je haute finance.

Jo nije preduzeto nikakvo svestrano ispitivanje prirode internacional-nog bankarstva u devetnaestom veku; ta misteriozna institucija jedva da se pomolila iz svetlosti i senki ekonomsko-politike mitologije.2 Neki su tvrdili da je ona bila samo orue vlada; drugi da su vlade instrumenti njene neuto-ljive ei za dobiti; neki da je to seja meunarodne nesloge; a neki da je to mehanizam feminizovanog kosmopolitizma koji iscrpljuje snagu muev-nih nacija. Niko od njih nije sasvim pogreio. Haute finance, ustanova sui ge-neris, posebno karakteristina za poslednju treinu devetnaestog veka i prvu treinu dvadesetog, funkcionisala je kao glavna veza izmeu politike i eko-nomske organizacije sveta u tom periodu. Ona je obezbedila instrumente za meunarodni mirovni sistem, koji je funkcionisao uz pomo velikih sila, ali koji te sile same po sebi nisu mogle ni da uspostave ni da odravaju. Dok je Evropski koncert delovao samo u intervalima, haute finance je funkcionisala kao stalna agencija najelastinije vrste. Nezavisna od pojedinanih vlada, ak i onih najmonijih, ona je bila u kontaktu sa svima; nezavisna od centralnih banaka, ak i od Engleske banke, bila je blisko povezana s njima. Postojala je intimna veza izmeu finansija i diplomatije; nijedna od njih ne bi razma-trala neki dugoroni plan, bilo mirnodopski, bilo ratni, a da se ne uveri u dobru volju druge strane. Ipak, tajna uspenog odravanja opteg mira bez sumnje se nalazila u poloaju, organizaciji i tehnikama meunarodnih fi-nansija.

1 osoblje i motivi ovog jedinstvenog tela dali su mu status u ijoj je osnovi bila vrsto usaena privatna sfera strogo poslovnog interesa. Rotil-dovi (Rotschild) nisu bili podanici nijedne vlade; kao porodica, oni su otelov-ljavali apstraktni princip internacionalizma; njihova lojalnost je bila prema firmi, iji je kredit postao jedina nadnacionalna veza izmeu politike vlasti i industrijskog nastojanja u svetskoj privredi koja se brzo razvijala. U kraj-njem sluaju, njihova nezavisnost je proizala iz potreba vremena koje je zahtevalo j ednog suverenog inioca koji bi uivao poverenje kako nacional-nih dravnika, tako i meunarodnih investitora; upravo je za tu vitalnu po-trebu metafizika eksteritorijalnost jevrejske bankarske dinastije smetene u prestonicama Evrope pruila skoro savreno reenje. Oni su bili sve pre ne-go pacifisti; obogatili su se finansirajui ratove; bili su neosetljivi na moralne obzire; nisu imali nita protiv bilo kog broja manjih, kraih ili lokalizovanih ratova. Meutim, njihovi poslovi bi bili ugroeni ako bi opti rat meu veli-kim silama poremetio monetarne osnove sistema. Po logici stvari, njima je pripalo da odravaju rekvizite opteg mira usred revolucionarne transforma-cije kojoj su bili podvrgnuti narodi planete.

2 Feis, H., Europe, the World's Banker,-18701914, 1930, delo koje smo esto tekstualno sledili.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

24 Meunarodni sistem

Organizaciono, haute finance je bila jezgro jedne od najkompleksnijih ustanova koje je ovek stvorio. Mada privremena, ona se po univerzalnosti, po obilju oblika i instrumenata, mogla porediti samo sa celokupnim ljud-skim bavljenjem industrijom i trgovinom ije je ona na neki nain postala ogledalo i dopuna. Pored ovog meunarodnog centra, haute finance u pra-vom smislu, postojalo je nekoliko nacionalnih centara koji su okupljali svoje emisione banke i berze. Takoe, meunarodno bankarstvo se nije ogrania-valo na finansiranje vlada i njihovih poduhvata u ratu i miru; ono je obu-hvatalo strano investiranje u industriju, javne usluge i banke, kao i dugoro-ne zajmove dravnim i privatnim korporacijama u inostranstvu. Nacionalne finansije su opet bile jedan mikrokozam. Sama Engleska je imala pedesetak razliitih vrsta banaka; francuska i nemaka organizacija bankarstva je tako-e bila specifina i u svakoj od ovih zemalja delovanje ministarstva finansija i njihovi odnosi s privatnim finansijskim ustanovama razlikovali su se na iz-nenaujui nain, a esto i veoma suptilan u detaljima. Trite novca se ba-vilo mnotvom komercijalnih zapisa, inostranih akceptnih naloga, istim fi-nansijskim inenicama kao i novcem na poziv i drugim vrstama berzanskog posredovanja. Taj obrazac je bio ispunjen neogranienom raznolikou naci-onalnih grupa i linosti, od kojih je svaka imala svoj poseban tip ugleda i poloaja, autoriteta i lojalnosti, svoje aktive u novcu i kontaktima, svoje klijentele i drutvenu auru.

Haute finance nije planirana kao instrument mira; njoj je ta funkcija sluajno zapala, kako bi rekli istoriari, dok bi sociolozi moda vie voleli da to nazovu zakonom raspoloivosti. Motiv haute finance bio je dobit; da bi se to postiglo, bilo je neophodno da se bude u dosluhu s vladama, iji su cilje-vi bili mo i osvajanje. Zasad moemo slobodno da zanemarimo razliku iz-meu politike i ekonomske moi, izmeu ekonomskih i politikih namera vlada; zapravo za nacionalne drave tog perioda bilo je karakteristino da takva distinkcija nije bila dovoljno realna, jer ma kakvi da su bili njihovi ci-ljevi, vlade su se borile da ih postignu koristei i jaajui moi drave. Orga-nizacija i osoblje haute finance, s druge strane, bili su internacionalni, pa ipak ne i sasvim nezavisni od nacionalnih organizacija, j e r je haute finance, kao delatno sredite bankarskog uea u sindikatima i konzorcijima, inve-sticijskim grupama, stranim zajmovima, finansijskoj kontroli ili drugim am-bicioznim transakcijama, morala da trai saradnju nacionalnih banaka, naci-onalnog kapitala, nacionalnih finansija. Mada su nacionalne finansije, po pravilu, bile manje podreene vladi od nacionalne industrije, ipak su to bile u dovoljnoj meri da bi internacionalni finansijeri eleli da budu u kontaktu sa vladama. Meutim, u stepenu u kome su, zahvaljujui svome poloaju i osoblju, svome privatnom bogatstvu i vezama, bile nezavisne od bilo koje pojedinane vlade, one su bile u stanju da slue jednom novom interesu, koji nije imao svoja sopstvena sredstva, za iju slubu nijedna druga institu-

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

1: Stogodinji mir 25

cija nije bila na raspolaganju, a koje je uprkos tome bilo od vitalnog znaaja za zajednicu naime, da slue miru. Ne miru po svaku cenu, niti miru po cenu najmanjeg dela nezavisnosti, suvereniteta, prole slave ili buduih te-nji, ali ipak miru, ako je bilo mogue postii ga bez takve rtve.

Drugaije nije moglo biti. Vlast je imala prednost nad profitom. Ma koliko se njihovi domeni meusobno proimali, u krajnjoj liniji je rat posta-vljao uslove biznisu. Na primer, Francuska i Nemaka su od 1870. bile ne-prijatelji. To nije iskljuivalo neutralne transakcije meu njima. Povremena bankarska udruenja su formirana za privremene svrhe; postojalo je tajno uee nemakih investicionih banaka u poduhvatima preko granice, to se nije prikazivalo u finansijskim bilansima; na tritu kratkoronih zajmova postojalo je diskontovanje menica i davanje kratkoronih zajmova na osnovu zaloga i komercijalnih zapisa jednog broja francuskih banaka; bilo je direkt-nog investiranja, kao u sluaju koksovanja gvoa, ili Tisenovog pogona u Normandiji. Ali te investicije bile su ograniene na odreene oblasti u Fran-cuskoj i bile su pod stalnim udarima kritike i nacionalista i socijalista. Di-rektnog investiranja bilo je mnogo ee u kolonijama, kao, na primer, stal-ni napori Nemaca da osiguraju visokokvalitetnu rudu u Aliru; ili, kompli-kovana pria o participacijama u Maroku. Ipak, ostaje nesumnjiva injenica da nikada nakon 1870. nije skinuta zvanina, mada preutna zabrana ne-makih vrednosnih papira na berzi u Parizu. Francuska je jednostavno od-luila da ne rizikuje da se sila pozajmljenog kapitala3 okrene protiv nje sa-me. Austrija je takoe bila pod sumnjom; za vreme marokanske krize 1905 1906. godine zabrana je proirena na Ugarsku. Finansijski krugovi u Parizu zalagali su se za prijem maarskih vrednosnih papira, ali su indu-strijski krugovi podravali vladu u njenom vrstom protivljenju davanju bilo kakve koncesije moguim vojnim protivnicima. Politiko-diplomatski rivali-tet nastavljao se neoslabljen. Na svaki potez koji bi mogao da povea pret-postavljeni potencijal neprijatelja, vlade su stavljale veto. Spolja se ne jed-nom inilo da je konflikt uguen, ali su unutranji krugovi znali da je on sa-mo pomeren prema takama dublje prikrivenim ispod miroljubive povrine.

Uzmimo nemake ambicije na Istoku. Tu su se politika i finansije tako-e izmeale, ali je politika bila nadmona. Posle etvrt veka opasnog prepi-ranja, Nemaka i Engleska potpisale su u junu 1914. opsean sporazum o Bagdadskoj eleznici ali, kao to je esto reeno, suvie kasno da se spre-i Veliki rat. Drugi su, naprotiv, tvrdili da je potpisivanje sporazuma ube-dljivo dokazalo da rat izmeu Engleske i Nemake nije bio prouzrokovan sudarom ekonomskih ekspanzionizama. Nijedno od tih gledita nije potvr-eno injenicama. Sporazum je, zapravo, glavni problem ostavio nereenim. Nemaka eleznika pruga i dalje nije mogla da se produi dalje od Basre bez pristanka britanske vlade, a ekonomske zone iz sporazuma neumitno su

s Feis, H., cit. delo, str. 201.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

26 Meunarodni sistem

vodile direktnom sudaru u budunosti. U meuvremenu, velike sile e na-staviti da se pripremaju za odluujui Dan, koji je bio blie no to su mi-slile.4

.Meunarodne finansijske ustanove morale su da.se uhvate u kotac sa sukobljenim ambicijama i intrigama velikih i malih sila; njihovi planovi su osujeivani diplomatskim manevrima, njihove dugorone investicije ugroa-vane, njihovi konstruktivni napori spreavani politikom sabotaom i zakuli-snim opstrukcijama. Nacionalne bankarske organizacije, bez kojih su one bi-le bespomone, esto su delovale kao sauesnici svojih vlada, i nijedan plan nije bio siguran ako unapred nije odreivao dobit svakog uesnika. Meu-tim, mone finansijske ustanove takoe esto nisu bile rtve, ve korisnici dolar-ske diplomatije, koja je obezbeivala gvozdenu ruku u plianoj rukavici finan-sija, j e r poslovni uspeh podrazumevao je nemilosrdnu upotrebu sile protiv slabijih zemalja, opte podmiivanje zaostalih administracija i korienje podmuklih sredstava za postizanje ciljeva poznatih u kolonijalnoj i polukolo-nijalnoj dungli. Pa ipak, na osnovu funkcionalne predodreenosti haute fi-nance je palo u deo da sprei velike ratove. Ogromna veina posednika dr-avnih vrednosnih papira, kao i drugi investitori i trgovci, morali su biti pr-vi gubitnici u tim ratovima, naroito kad su oni uticali na valute. Uticaj koji je haute finance imala nad velikim silama bio je stalno povoljan po evropski mir, i taj uticaj je bio delotvoran u meri u kojoj su same vlade zavisile od vi-esmerne saradnje sa ovim ustanovama. Stoga je u veima Evropskog kon-certa mirovni interes uvek bio zastupljen. Ako tome dodamo jaanje mirov-nog interesa unutar svake zemlje u kojoj se ukorenila navika investiranja, vi-deemo kako se zastraujua novina u vidu oruanog mira meu mnogim dravama sa praktino izvrenom mobilizacijom, od 1871. do 1914. mogla nadviti nad Evropom a da ne eksplodira u unitavajui poar.

Finansijske ustanove su, a to je bio jedan od njihovih kanala uticaja, delovale kao moni posrednik u savetima i upravljakim telima brojnih ma-lih suverenih drava. Zajmovi i obnavljanje zajmova zavise od kredibiliteta, a kredibilitet od dobrog ponaanja. Kako se, u ustavnim vladavinama (na neu-stavne se vrlo loe gledalo) ponaanje odraavalo u budetu, a i spoljna vrednost valute je neodvojiva od procene budeta, vladama dunicima save-tovano je da briljivo motre na svoje teajeve, i da izbegavaju poteze koji bi mogli da utiu na solidnost budetskog poloaja. Ta korisna maksima po-stajala je vrsto pravilo ponaanja kad bi jedna zemlja usvojila zlatni stan-dard, koji je dozvoljene fluktuacije ograniavao na minimum. Zlatni stan-dard i konstitucionalizam su bili instrumenti koji su uinili da glas london-skog Sitija dopre u mnoge male zemlje koje su usvojile te simbole privre-nosti novom meunarodnom poretku, Pax Britannica odravao je svoj uticaj nekada pretnjom brodske teke artiljerije, a jo ee je odravao svoju nad-

4 Up. Napomene o izvorima, str. 245.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

1. Stogodinji mir 27

mo blagovremenim povlaenjem neke niti u meunarodnoj monetarnoj mrei.

Uticaj haute finance takoe je bio osiguran preko nezvaninog upravlja-nja finansijama u velikim polukolonijalnim regionima sveta, ukljuujui i nazadujua islamska carstva u visoko rizinoj zoni Bliskog istoka i severne Afrike. Upravo tu je svakodnevni rad finansijera doticao suptilne faktore ko-ji su bili u osnovi meunarodnog poretka i de facto obezbeivao upravu u tim nemirnim krajevima gde je mir bio najugroeniji. Tako su brojni predu-slovi za dugorone kapitalne investicije esto mogli da se ostvare uprkos skoro nesavladivim preprekama. Epopeja graenja eleznica na Balkanu, u Anadoliji, Siriji, Persiji, Egiptu, Maroku i Kini, predstavlja povest o izdrlji-vosti i uzbudljivim obrtima koji podseaju na sline podvige na severnoame-rikom kontinentu. Meutim, glavna opasnost koja je vrebala evropske kapi-taliste nije bio tehnoloki ili finansijski neuspeh, ve rat i to ne rat izme-u malih zemalja (koji bi se lako mogao izolovati) ili rat neke velike sile protiv male zemlje (to je bila neretka i esto zgodna prilika), ve opti rat meu samim velikim silama. Evropa nije bila prazan kontinent, ve domovi-na miliona pripadnika starih i mladih naroda; svaka nova pruga morala je da prokri svoj put preko granica razliite vrstine, od kojih bi neke tim kontaktom mogle biti fatalno oslabljene, a druge bitno ojaane. Samo je gvozdeni stisak finansija oko iznurenih vlada zaostalih regiona mogao da sprei katastrofu. Kada Turska nije odgovorila svojim finansijskim obaveza-ma 1875, vojni sukobi su odmah izbili i trajali od 1876. do 1878, kada je potpisan Berlinski mir. Posle toga mir je odravan trideset i est godina. Taj zapanjujui mir os tvarenje tzv. muharemskim dekretom iz 1881. kojim je u Carigradu ustanovljena Dette Publique Ottomane. Predstavnici haute finance bili su zadueni za upravljanje najveim delom turskih finansija. U brojnim sluajevima oni su ostvarili kompromise izmeu velikih sila; u drugim su spreili Tursku da sama stvara probleme; u nekima su opet delovali jedno-stavno kao politiki agenti svetskih sila; sve u svemu, oni su sluili novanim interesima kreditora i, ako je ikako bilo mogue, kapitalista koji su pokua-vali da ostvare profit u toj zemlji. Taj zadatak uveliko je zakomplikovala i-njenica da Komisija za dugove nije bila predstavniko telo privatnih kredito-ra, ve organ evropskog dravnog prava po kome je haute finance bila samo nezvanino zastupljena. Ipak su upravo zbog tog dvojakog svojstva bile u stanju da premoste jaz izmeu politike i ekonomske organizacije svog vre-mena.

Trgovina je postala povezana s mirom. U prolosti je organizacija trgo-vine bila vojna i ratnika; bila je pratilac pirata, skitnica, naoruanih karava-na, lovaca i trapera, sabljom naoruanih trgovaca, naoruanih graana, avanturista i istraivaa, plantaera, konkvistadora, lovaca na ljude i trgova-ca robljem, kolonijalnih armija povlaenih kompanija. Sada je sve to zabo-

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

28 Medunarodni sistem

ravljeno. Trgovina je sada zavisila od meunarodnog monetarnog sistema koji ne bi mogao da funkcionie u optem ratu. Ona je zahtevala mir, i veli-ke sile su se trudile da ga odre. Meutim, sistem ravnotee moi, kao to smo vir, ili, nije mogao sam po sebi da osigura mir. To su uinile meuna-rodne finansije, ije je samo postojanje oliavalo princip zavisnosti trgovine od mira.

Suvie smo se navikli da mislimo o irenju kapitalizma kao o procesu koji je sve osim mirotvoran i o finansijskom kapitalu kao glavnom podstre-kau bezbrojnih kolonijalnih zloina i ekspanzionistikih agresija. Njegova bliska povezanost s tekom industrijom dala je povoda Lenjinu da tvrdi ka-ko je finansijski kapital u velikoj meri bio odgovoran za imperijalizam, na-roito za osvajanje sfera uticaja, za koncesije, ekstrateritorijalna prava i bez-brojne forme kojima su zapadne sile zaposele zaostale regione da bi investi-rale u eleznicu, javne uslune delatnosti, luke i druge trajne objekte na ko-j ima je teka industrija ostvarivala profit. Zapravo, biznis i finansije su bili odgovorni za mnoge kolonijalne ratove, ali i zasluni za injenicu da je iz-begnut opti ratni poar. I j edno i drugo objanjava njihova povezanost s te-kom industrijom, mada je ona stvarno bila tesna samo u Nemakoj. Finan-sijski kapital kao krovna organizacija teke industrije bio je povezan s ra-znim granama industrije na suvie mnogo naina da bi jednoj grupi dozvo-lio da odreuje njegovu politiku; jer na svaki pojedinani interes za koji bi rat bio povoljan postojalo je desetak onih za koje bi bio nepovoljan. Meu-narodni kapital bi, naravno, morao da bude gubitnik u sluaju rata, ali i na-cionalne finansije mogle bi da ostvare dobitak samo izuzetno, mada dovolj-no esto, da bi se time mogli objasniti mnogi kolonijalni ratovi, ukoliko su ostajali izolovani. Skoro svaki rat organizovali su finansijeri, ali oni su isto tako organizovali i mir.

Prava priroda tog strogo pragmatinog sistema, koj.i se krajnje rigoro-zno uvao opteg rata, obezbeujui mir za poslovanje usred beskrajnog ni-za manjih ratova, najbolje se pokazuje u promenama koje je izazvao u me-unarodnom pravu. Dok su nacionalizam i industrija oigledno teili da ra-tove uine svirepijim i totalnim, efikasno je obezbeivano nastavljanje mir-nodopskog poslovanja u vreme rata. U istoriji je zapisano da je Fridrih Veli-ki kao represaliju odbio, 1752. da isplati leski dug britanskim podani-cima. Nijedan takav pokuaj nije od tada uinjen kae Heri (Her-shey).5 Ratovi Francuske revolucije daju poslednje znaajne primere konfi-skacije privatne svojine neprijateljskih podanika zateene na zaraenoj teri-toriji po izbijanju neprijateljstava. Posle izbijanja Krimskog rata, trgovcima neprijateljske strane bilo je doputeno da isplove iz luke, i te prakse drali su se tokom sledeih pedeset godina Pruska, Francuska, Rusija, Turska,

5 Hershey, A. S., Essentials of International Public Law and Organization, 1927, str. 565 569.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

1: Stogodinji mir 29

panija, Japan i Sjedinjene Drave. Od poetka tog rata dozvoljavala se veo-ma velika mogunost trgovine izmeu zaraenih strana. Tako su u Span-sko-amerikom ratu, neutralni brodovi natovareni amerikim teretom, ukoli-ko to nije bilo ratno krijumarenje, plovili za panske luke. Stanovite da su ratovi u osamnaestom veku u svakom pogledu bili manje razorni od ratova u devetnaestom veku, samo je predrasuda. U pogledu statusa dravljana ne-prijateljske strane, vraanja zajmova tim graanima, njihove svojine ili prava njihovih trgovaca da napuste luku, devetnaesti vek je pokazao odluujui preokret u korist mera za ouvanje privrednog sistema u vreme rata. Tek dvadeseti vek ukinuo je tu praksu.

Tako je nova organizacija ekonomskog ivota stvorila uslove za Stogo-dinji mir. U prvom periodu, nastajue srednje klase bile su uglavnom revo-lucionarna snaga koja je ugroavala mir, to se pokazalo u napoleonskom prevratu; protiv tog novog inioca nacionalnog nemira, Sveta alijansa orga-nizovala je svoj reakcionarni mir. U drugom periodu, nova ekonomija je odnela pobedu. Srednje klase bile su sada same nosioci mirovnog interesa, mnogo snaniji nego to su to bili njihovi reakcionarni prethodnici, j e r su bile ojaane nacionalno-internacionalnim karakterom nove ekonomije. Ali, u oba ta sluaja mirovni interes postao je delotvoran samo zato to je mogao da u svoju slubu stavi sistem ravnotee moi, obezbeujui tom sistemu drutvene organe kadre da se neposredno bave unutranjim snagama koje su delovale u zonama mira. U vreme Svete alijanse to su bili feudalizam i presto, podravani duhovno i materijalno od strane Crkve; u vreme Evrop-skog koncerta, to su bile meunarodne finansije i nacionalni bankarski si-stem povezan s njima. Nema potrebe da se ta razlika preuveliava. Tokom tridesetogodinjeg mira, 181646, Velika Britanija ve je insistirala na miru i poslovanju, a ni Sveta alijansa nije omalovaavala pomo Rotildovih. U vreme Evropskog koncerta, meunarodne finansije esto su morale ponovo da se oslanjaju na dinastike i aristokratske veze. Meutim, te injenice sa-mo pojaavaju nau argumentaciju da je u svakom sluaju mir odravan ne samo pomou diplomatskih krugova velikih sila, ve uz pomo konkretno organizovanih agencija koje su delovale u korist optih interesa. Drugim re-ima, samo u uslovima nove ekonomije mogao je sistem ravnotee moi da obezbedi izbegavanje ratnih poara. No, Evropski koncert postigao je neu-poredivo vie od Svete alijanse; Sveta alijansa je odravala mir u ogranie-nom regionu Evope koji se nije menjao, dok je Evropski koncert to isto po-stizao na svetskom planu u vreme kada je drutveni i ekonomski progres re-volucionisao kartu sveta. Taj veliki politiki podvig bio je rezultat pojave specifinog entiteta, poznatog kao haute finance, koja je bila veza izmeu po-litike i ekonomske organizacije meunarodnog ivota.

Ve sada mora biti jasno da se mirovna organizacija zasnivala na eko-nomskoj organizaciji, ali one su ipak bile veoma razliitog sastava. Samo u najirem znaenju termina moglo je da se govori o svetskoj politikoj mirov-

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

30 Meunarodni sistem

noj organizaciji, j e r Evropski koncert sutinski nije bio sitem mira, ve samo sistei i nezavisnih suvereniteta zatienih ratnim mehanizmom. Sasvim su-protno stoje stvari u sluaju svetske ekonomske organizacije. Ako se ne pri-klonimo nekritikoj praksi ograniavanja termina organizacija na tela koji-ma se upravlja iz centra i koja deluju preko svojih sopstvenih funkcionera, onda moramo priznati da nita ne bi moglo biti odreenije od univerzalno prihvaenih principa na kojima je ta organizacija poivala i nita konkretni-je od njenih faktikih elemenata. Budeti i naoruanje, spoljna trgovina i si-rovine, nacionalna nezavisnost i suverenitet bili su sada u funkciji valuta i kredita. Do poslednje etvrtine devetnaestog veka, svetske cene robe bile su najvanija realnost u ivotima miliona seljaka na Kontinentu; kretanja na londonskom tritu novca biznismeni iz celog sveta svakodnevno su beleili, a vlade su razmatrale planove za budunost u svetlu situacije na svetskom tritu kapitala. Samo bi lud ovek mogao da sumnja da je meunarodni privredni sistem predstavljao osovinu materijalne egzistencije ljudske vrste. Kako je tom sistemu bio potreban mir da bi funkcionisao, stvorena je ravno-tea moi da mu poslui. Ako bi se uklonio taj privredni sistem, mirovni in-teres nestao bi iz politike. Izvan njega nije bilo dovoljno razloga za takav in-teres, ni mogunosti da se on zatiti ako bi postojao. Uspeh Evropskog kon-certa nastao je iz potrebe za novom meunarodnom organizacijom ekono-mije i nejzbeno bi nestao s njenim raspadom.

U Bizmarkovo doba (186190) Evropski koncert bio je na svom vr-huncu. Tokom dve decenije nakon uspona Nemake do statusa velike sile, ona je imala rtajvie koristi od mirovnog interesa. Nemaka se probila u pr-ve redove na raun Austrije i Francuske; njoj je odgovarao status quo i spre-avanje rata, koji bi mogao da bude samo osvetniki rat protiv nje same. Bi-zmark je promiljeno isticao ideju mira kao zajedniki interes velikih sila i izbegavao angaovanje koje bi Nemaku uklonilo sa pozicije mirovne sile. On se protivio ekspanzionistikim ambicijama na Balkanu i na drugim podrujima; dosledno je koristio slobodnu trgovinu kao oruje protiv Austri-je i Francuske; osujeivao igrom ravnotee moi ruske i austrijske ambicije na Balkanu, a tako je odravao dobre odnose s potencijalnim saveznicima i onemoguavao situacije koje bi mogle da uvedu Nemaku u rat. Taj intri-gantski agresor iz perioda 1863. do 1870. pretvori'o se 1878. u potenog po-srednika i protivnika kolonijalnih avantura. On je svesno preuzeo vodstvo u onome to je mislio da je mirovno usmerenje toga vremena da bi sluio ne-makim nacionalnim interesima.

Meutim, krajem sedamdesetih epizoda slododne trgovine (184679) bila je zavrena; nemaka stvarna upotreba zlatnog standarda obeleila je poetak doba protekcionizma i kolonijalne ekspanzije.6 Nemaka je sada ja-ala svoju poziciju stvarajui trajan i vrst savez s Austro-Ugarskom i Itali

6 Eulenburg, F., Avssenhandel und Aussenliandelspolitik, u: Grundriss der Sozialokonomik Abt. VIII, 1929, str. 209.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

1. Stogodinji mir 31

jom. Uskoro zatim, Bizmark je izgubio kontrolu nad politikom Rajha. Od tada pa nadalje, Velika Britanija preuzela je vodeu ulogu meu zemljama koje su zastupale mirovni interes u Evropi, koja je jo uvek predstavljala grupu nezavisnih suverenih drava zavisnih od ravnotee moi. Devedesetih godina institucija haute finance bila je na vrhuncu, a mir je izgledao sigurniji nego ikada. Britanski i francuski interesi razlikovali su se u Africi; britanski i ruski interesi konkurisali su jedni drugima u Aziji; Koncert je, mada posu-stalo, nastavio da funkcionie; uprkos Trojnom savezu bilo je jo uvek vie od dve nezavisne sile koje su se meusobno ljubomorno kontrolisale. Meu-tim, to nije dugo trajalo. Britanija je 1904. sklopila dalekosenu pogodbu s Francuskom o Maroku i Egiptu; nekoliko godina kasnije napravila je kom-promis s Rusijom o Persiji, i tako je stvoren protivniki savez. Evropski kon-cert, ta labava federacija nezavisnih sila, najzad je zamenjen dvema neprija-teljskim grupacijama sila ravnotea moi kao sistem sada je nestala. Sa samo dve preostale konkurentske grupe sila, njen mehanizam je prestao da funkcionie. Nije vie bilo tree grupe koja bi se ujedinila s j ednom od njih da sprei onu drugu u pokuaju da povea sopstvenu mo. Skoro istovreme-no postali su akutni simptomi raspada postojeih oblika svetske privrede kolonijalno rivalstvo i takmienje za egzotina trita. Sposobnost haute fi-nance da spreava irenje ratova naglo se smanjivala. Mir se s mukom odra-vao jo sedam godina, ali je bilo samo pitanje vremena kada 'e raspad eko-nomske organizacije devetnaestog veka okonati stogodinji mir.

U svetlu te spoznaje, prava priroda visoko artificijelne ekonomske or-ganizacije na kojoj se zasnivao mir dobija najvei znaaj za istoriara.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

2

KONZERVATIVNE DVADESETE, REVOLUCIONARNE TRIDESETE

Slom meunarodnog zlatnog standarda bio je ona nevidljiva veza izmeu dezintegracije svetske privrede s prekretnice vekova i transformacije i-tave civilizacije u tridesetim godinama. Ako se ne shvati vitalni znaaj tog i-nioca nije mogue pravilno sagledati ni onaj mehanizam koji je Evropu do-veo do propasti, ni okolnosti kojima se moe objasniti zaprepaujua inje-nica da oblici i sadraji j edne civilizacije mogu poivati na tako nesigurnim temeljima.

Prava priroda meunarodnog sistema u kome smo iveli nije bila shva-ena sve dok nije doiveo slom. Jedva da je iko razumevao politiku funkci-ju meunarodnog monetarnog sistema, pa je strahovita naglost transforma-cije zatekla svet nepripremljenim. Ipak, zlatni standard bio je jedini preosta-li stub tradicionalne svetske privrede; kad se on sruio, posledice su morale biti trenutne. Za liberalne ekonomiste, zlatni standard je bio isto ekonom-ska institucija; oni su ak odbijali da ga smatraju delom drutvenog mehani-zma. Tako se desilo da su demokratske zemlje poslednje shvatile pravu pri-rodu katastrofe i najsporije pristupile otklanjanju njenih posledica. ak ni kada se kataklizma ve nadvila nad njih, njihove voe nisu shvatile da je do kolapsa meunarodnog sistema doveo dugotrajni razvoj stvari u najnapred-nijim zemljama koji je taj sistem uinio anahronim; drugim reima nije im bila jasna sama sutina propasti trine privrede.

Transformacija je nastala naglije nego to se to obino uvia. Prvi svet-ski rat i posleratne revolucije jo uvek su pripadale devetnaestom veku. Su-kob iz godina 191418. samo je ubrzao i neumerno oteao krizu koju nije on sam stvorio. Meutim, koreni dileme u to vreme nisu mogli da se raspo-znaju, a preivelima se inilo da u strahotama i razaranjima Velikog rata vide oigledan uzrok tako neoekivano nastalih prepreka meunarodnom

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

34 Medunarodni sistem

organizovanju. Je r najednom ni privredni ni politiki sistem sveta nije funk-cionisao, a inilo se da se to moe objasniti stranim povredama koje je Prvi svetski rat naneo ljudskoj vrsti. Zapravo, poslergitne prepreke za mir i stabil-nost proizale su iz istih izvora iz kojih je nastao i sam Veliki rat. Raspada-nje sistema svetske privrede koje se dogaalo od 1900. godine, proizvelo je politiku tenziju koja je eksplodirala 1914; ishod rata i mirovni ugovori smanjili su napetost samo povrno, eliminiui nemaku konkurenciju, ali su u osnovi pogorali uzroke napetosti i tako znatno uveavali politike i eko-nomske prepreke za mir.

U politikom pogledu, mirovni ugovori sadravali su fatalnu kontradik-ciju. Jednostranim razoruavanjem poraenih nacija spreavali su bilo kakvu obnovu sistema ravnotee moi, budui da su snane drave neophodnost tog sistema. Uzalud je eneva oekivala obnovu tog sistema u vidu proire-nog i poboljanog Evropskog koncerta koji se sada zvao Liga naroda; uza-lud su u Sporazumu o Ligi predviene mogunosti za konsultacije i zajed-niko delovanje, jer , nije postojao bitni preduslov za to nezavisne jedi-nice moi. Liga nikada nije mogla da se stvarno zasnuje; ni lan 16. o primeni mirovnih ugovora, ni lan 19. o njihovoj mirnodopskoj reviziji ni-kada nisu bili primenjeni. Jedino mogue reenje gorueg problema mira obnova sistema ravnotee moi bilo je potpuno nedostino, i to u toli-koj meri da pravi cilj najkonstruktivnijih dravnika dvadesetih godina jav-nost nije ni razumevala, te se i dalje egzistiralo u skoro neopisivom stanju konfuzije. Pred uasavajuom injenicom razoruanja j edne grupe nacija dok je draga ostala naoruana to je predstavljalo situaciju koja je spre-avala bilo kakve konstruktivne korake prema organizovanju mira, u javno-sti je preovladao emotivni stav da je Liga na neki misteriozan nain bila pretea doba mira, kome je potrebna samo esta verbalna podrka da bi ono postalo trajno. U Americi je bilo rasprostranjeno miljenje da bi se stva-ri odvijale sasvim razliito samo da se Amerika pridruila Ligi. Ne moe se navesti bolji dokaz za nedostatak razumevanja organske slabosti takozvanog posleratnog sistema takozvanog, ako te rei imaju svoje znaenje, j e r Evropa je sada bila bez ikakvog politikog sistema uopte. Takav status quo moe da traje samo dok traje fizika iscrpljenost uesnika i nije udo to je izgledalo d a j e povratak sistemu devetnaestog veka jedini izlaz. U meuvre-menu, Savet Lige mogao je bar da funkcionie kao neka vrsta evropskog di-rektorijuma, uglavnom onako kako je funkcionisao Evropski koncert u svom zenitu, da nije bilo fatalnog pravila jednoglasnosti, koje je postavilo malu bukaku dravu za arbitra svetskog mira. Apsurdno sredstvo stalne razorua-nosti poraenih zemalja iskljuivalo je svako konstruktivno reenje. Jedina alternativa za to katastrofalno stanje stvari bilo je uspostavljanje meunarod-nog poretka u kojem bi postojala organizovana sila koja bi prevazilazila na-cionalni suverenitet. Meutim, takav tok stvari bio je potpuno izvan vido-

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Konzervativne dvadesete, revolucionarne tridesete 35

kruga vremena. Nijedna zemlja u Evropi, da i ne pominjemo Sjedinjene Dr-ave, ne bi se podvrgla takvom sistemu.

U ekonomskom pogledu, politika eneve bila je mnogo doslednija u obnovi svetske privrede kao druge odbrambene linije mira. Je r , ak i iz-nova uspeno uspostavljen sistem ravnotee moi mogao bi doprineti miru samo kad bi se obnovio meunarodni monetarni sistem. U odsustvu stabil-nih razmena i slobode trgovine, vlade raznih zemalja, kao i u prolosti, sma-trale su mir manje znaajnim interesom, za koji bi se zalagale samo ukoliko to ne bi smetalo nekom od njihovih vanijih interesa. Izgleda da je meu dravnicima tog vremena Vudrou Vilson (Woodrow Wilson) prvi shvatio me-uzavisnost mira i trgovine, ne samo kao garanciju trgovine, ve ujedno i mi-ra. Nije udo to se Liga uporno trudila da obnovi meunarodnu valutnu i kreditnu organizaciju kao jedino mogue obezbeenje mira meu suvere-nim dravama, i to se svet kao nikada ranije pouzdao u haute finance. D. P. Morgan zamenio je N. M. Rotilda kao demijurga podmlaenog devetna-estog veka.

Prema standardima toga veka, prva posleratna decenija izgledala je kao revolucionarno doba; u svetlu naeg skoranjeg iskustva, bilo je upravo suprotno. Usmerenje te decenije bilo je duboko konzervativno i izraavalo je skoro univerzalno uverenje da bi samo ponovno uspostavljanje sistema iz vremena pre 1914, ovoga puta na solidnim osnovama, moglo da povrati mir i prosperitet. Upravo zbog neuspeha tog pokuaja vraanja u prolost dolo je do transformacije u tridesetim godinama. Ma koliko da su bile spektakularne revolucije i kontrarevolucije u posleratnoj deceniji, one su predstavljale ili samo mehanike reakcije na vojni poraz ili, u najveoj meri, ponovno postavljanje poznate liberalne i konstitucionalistike drame zapad-ne civilizacije na scenu srednje i istone Evrope; tek tridesetih godina uli su potpuno novi ^elementi u obrazac istorije Zapada.

Revolucije i kontrarevolucije u srednjoj i istonoj Evropi 191720. go-dine, uprkos njihovom scenariju, bile su samo okolini putevi da se ponovo uspostave reimi poraeni na bojnom polju. Kada se kontrarevolucionarni dim raziao, ispostavilo se da se politiki sistemi u Budimpeti, Beu i Berli-nu nisu mnogo razlikovali od onoga to su bili pre rata. To se uglavnom odnosilo na Finsku, baltike drave, Poljsku, Austriju, Maarsku, Bugarsku, pa ak i na Italiju i Nemaku sve do sredine dvadesetih godina. U nekim zemljama uinjen je veliki napredak na polju nacionalne slobode i agrarne reforme tekovina koje su u zapadnoj Evropi bile uobiajene jo od 1789. U tom pogledu, Rusija nije bila izuzetak. Tendencija tog vremena jed-nostavno je bila da se uspostavi (ili obnovi) sistem koji se obino povezuje s idealima engleske, amerike i francuske revolucije. Tradiciji Zapada u najirem smislu nisu pripadali samo Hindenburg i Vilson, nego i Lenjin i Trocki.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

36 Medunarodni sistem

U ranim tridesetim naglo je dolo do promene. Njena obeleja bila su naputanje zlatnog standarda u Velikoj Britaniji; petogodinji planovi u Ru-siji; uvoenje Nju Dila; nacional-socijalistika revolucija u Nemakoj; rue-nje Lige u korist autarkinih imperija. Dok su na kraju Velikog rata riajva-niji bili ideali devetnaestog veka i dok je njihov uticaj dominirao i u slede-oj deceniji, do 1940. godine nestao je svaki ostatak meunarodnog sistema i, izuzev n koliko enklava, nacije su ivele u potpuno novim meunarodnim okolnostima.

Tvrdimo da je osnovni uzrok krize bio pretei slom meunarodnog privrednog sistema. On je nesigurno delovao ve od prekretnice vekova, a Veliki rat i mirovni ugovori samo su ga dokrajili. To je postalo oigledno dvadesetih godina kada gotovo nije bilo neke unutranje krize u Evropi koja nije kulminirala u spoljnoj trgovini. Poznavaoci politike sada su grupisali ze-mlje, ne prema kontinentima, ve prema meri u kojoj su odravale vrstom svoju valutu. Rusija je zaprepastila svet unitavanjem rublje, ija vrednost je svedena na nulu jednostavnim putem inflacije. Nemaka je ponovila taj oajniki in da bi opovrgla mirovni sporazum; eksproprijacija imovine ren-tijerske klase, koja je usledila, poloila je osnovu za nacistiku revoluciju. Presti Zeneve zasnivao se na njenom uspehu u pomoi Austriji i Maarskoj da ponovo uspostave svoje valute, a Be je postao Meka za liberalne ekono-miste zbog svoje briljantno uspene operacije nad austrijskom krunom, koju pacijent, naalost, nije preiveo. U Bugarskoj, Grkoj, Finskoj, Letoniji, Li-tvaniji, Estoniji, Poljskoj i Rumuniji obnavljanje valute je izazvalo kontrare-voluciju sa pretenzijama preuzimanja vlasti. U Belgiji, Francuskoj i Engle-skoj levica je izgubila poloaje u ime zdravog monetarnog standarda. Skoro neprekidan lanac monetarnih kriza povezao je siromani Balkan s bogatim Sjedinjenim Dravama preko elastine trake meunarodnog kreditnog siste-ma, koja je prenosila tenziju nesavreno obnovljenih valuta, prvo, iz istone Evrope u zapadnu Evropu, a zatim iz zapadne Evrope u Sjedinjene Drave. Najzad su same Sjedinjene Drave bile ophrvane posledicama prerane stabi-lizacije evropskih valuta. Konani slom je zapoeo.

Prvi ok nastao je u nacionalnim okvirima. Neke valute, kao to su ru-ska, nemaka, austrijska, maarska, unitene su za godinu dana. Izuzev kur-sa razmene valuta koji je bio bez presedana, postojala je i ta okolnost da se promena desila u potpuno monetarizovanoj privredi. elijski proces ije su posledice bile van domaaja iskustva uveden je u ljudsko drutvo. Umanjena vrednost valuta izazivala je prekide i unutranjih i spoljnih veza. Nacije su kao nekim ponorom bile odvojene od suseda, dok su istovremeno razni slo-jevi stanovnitva bili pogoeni na potpuno razliite i esto suprotne naine. Intelektualna srednja klasa doslovno je pauperizovana; finansijske derikoe su zgrtale gnusno velika bogatstva. Na scenu je stupio faktor neproraunlji-ve integracione i dezintegracione sile.

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Konzervativne dvadesete, revolucionarne tridesete 37

Odliv kapitala bio je novum. Takav dogaaj nije zabeleen ni 1848, ni 1866, ak ni 1871. godine. Ipak, njegova vana uloga u zbacivanju libe-ralnih vlada Francuske 1925. i opet 1938, kao i u razvoju faistikog pokre-ta u Nemakoj 1930. godine, bila je opte poznata.

Valuta je postala stoer nacionalne politike. U modernoj novanoj privredi svako je morao svakodnevno osetiti skupljanje i irenje finansijskog arina; stanovnitvo je postalo svesno znaaja valute; mase su unapred ura-unavale efekat inflacije na stvarni dohodak; mukarci i ene posvuda su, iz-gleda, smatrali stabilnu monetu najvanijom potrebom ljudskog drutva. Ali, takva svest bila je neodvojiva od spoznaje da temelji valute mogu da zavise od politikih inilaca izvan nacionalnih granica. Tako je drutveni bouleverse-ment, koji je uzdrmao poverenje u inherentnu stabilnost monetarnog sred-stva, skrhao i naivni pojam finansijskog suvereniteta u jednoj meuzavi-snoj privredi. Stoga su unutranje krize valute izazivale ozbiljne spoljne pro-bleme.

Verovanje u zlatni standard bilo je vera toga doba. Kod jednih je to bi-la naivna, kod drugih kritika, a kod nekih satanska vera koja je podrazu-mevala prihvatanje telom a odbijanje duom. Meutim, samo verovanje je bilo isto, naime, banknote imaju vrednost jer predstavljaju zlato. Da li samo zlato ima vrednost zato to otelotvoruje rad, kao to su smatrali socijalisti, ili zato to je korisno i retko, prema ortodoksnoj doktrini, u ovom sluaju nije bilo vano. Rat izmeu raja i pakla nije znao za monetarna pitanja, ostavlja-jui tako kapitaliste i socijaliste udotvorno ujedinjene. Tamo gde su Rikar-do (Ricardo) i Marks bili istomiljenici, devetnaesti vek nije bio u nedoumi-ci. Tu veru jednako su prihvatili Bizmark i Lasal (Lassalle), Don Stjuart Mil (John Stuart Mill) i Henri Dord (Henry George), Filip Snouden (Philip Snowden) i Kalvin Kulid (Calvin Coolidge), Mizes (Mises) i Trocki. Karl Marks se veoma trudio da Prudonove utopistike radnike bonove (kao za-menu za novac) prikae kao neto zasnovano na samoobmani; a Kapital je robnu teoriju novca implicirao u njenom rikardovskom obliku. Ruski bolje-vik Sokoljnikov bio je prvi posleratni dravnik koji je ponovo uspostavio vrednost valute svoje zemlje u odnosu na zlato; nemaki socijaldemokrata Hilferding ugroavao je svoju partiju vrstim zalaganjem za principe zdrave valute; austrijski socijaldemokrata Oto Bauer (Otto Bauer) podravao je mo-netarne principe koji su bili u osnovi obnove krune za koju se zalagao nje-gov ljuti protivnik Zajpel (Seipel); engleski socijalist, Filip Snouden, okrenuo se protiv laburista kada je posumnjao da funta sterlinga nije sigurna u nji-hovim rukama; a Due je odredio nepromenljivu zlatnu podlogu lire i za-kleo se da e ivot dati za njenu odbranu. U izjavama Huvera (Hoover) i Lenjina, erila i Musolinija teko bi bilo nai bilo kakvo razilaenje po tom pitanju. Sutinska vanost zlatnog standarda za funkcionisanje meunarod-nog privrednog sistema toga vremena bila je jedino zajedniko naelo za

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

38 Meunarodni sistem

ljude svih nacija i svih klasa, veroispovesti i socijalnih filozofija. To je bila ona nevidljiva realnost kojoj se elja za ivotom mogla prikloniti kada je o-veanstvo napreglo svu snagu da povrati tronu egzistenciju.

Taj neuspeli napor bio je najobuhvatniji koji je svet ikada iskusio. Sta-bilizacija skoro unitenih valuta u Austriji, Maarskoj, Bugarskoj, Finskoj, Rumuniji ili Grkoj nije bila samo in vere tih malih i slabih zemalja koje su se bukvalno izgladnjivale da bi dostigle zlatne obale, ve je isto tako stavila na ozbiljnu proveru njihove mone i bogate sponzore zapadnoevropske pobednike. Sve dok su se valute pobednika kolebale, pritisak nije bio uo-ljiv; oni su nastavili da daju zajmove inostranstvu kao i pre rata i tako su pomagali da se odre privrede poraenih nacija. Ali, kada su se Velika Bri-tanija i Francuska vratile na zlatni standard, teret njihovog deviznog teaja je poeo da se osea. Najzad se preutni interes za sigurnost funte naao u sferi vodee zemlje zlatnog standarda, Sjedinjenih Drava. Ta preokupacija koja je premostila Atlantik, iznenada je dovela Ameriku u opasnu zonu. Na izgled je ovo tehniko pitanje, ali mora se jasno razumeti. Amerika podr-ka funti sterlinga 1927. godine podrazumevala je niske kamatne stope u Njujorku da bi se spreilo veliko prelivanje kapitala iz Londona u Njujork. U skladu s tim, Uprava federalnih rezervi obeala je Engleskoj banci da e odravati niske kamate, ali je u tom trenutku sama Amerika imala potrebu za Visokim kamatama je r je njen sopstveni sistem cena poeo da postaje opasno inflatoran (ta injenica prikrivana je postojanjem stabilnog nivoa ce-na, koji se odravao uprkos izvanredno umanjenim trokovima). Kada je uo-biajeno porneranje klatna posle sedam godina prosperiteta 1929. dovelo do dugo odlagane recesije, situaciju je veoma pogoralo postojee stanje kriptoinflacije. Dunici, oslabljeni deflacijom, doiveli su da vide kako infla-cija unitava kreditore. To je bio predznak. Amerika je, instinktivno nastoje-i da se izbavi, 1933. godine napustila zlatni standard, i poslednji ostatak tradicionalne svetske privrede je nestao. Mada teko da je bilo ko uvideo dublje znaenje dogaaja u to vreme, istorija je skoro trenutno preusmerila svoj tok.

Vie od decenije obnova zlatnog standarda bila je simbol svetske soli-darnosti. Od Brisela do Spa i eneve, od Londona do Lokarna i Lozane, odrane su bezbrojne konferencije da bi se stvorili politiki preduslovi za stabilne valute. Sama Liga naroda bila je dopunjena Meunarodnim biroom rada, delimino da bi se izjednaili uslovi takmienja meu zemljama kako bi trgovina mogla da se liberalizuje bez opasnosti po ivotni standard. Valu-ta je bila u sri kampanja koje je vodio Vol strit da bi prevaziao problem transfera i prvo komercijalizovao, a zatim mobilizovao reparacije; eneva je delovala kao pokrovitelj procesa rehabilitacije u kome je kombinovani priti-sak londonskog Sitija i bekih neoklasinih monetarnih istunaca stavljen u slubu zlatnog standarda; svaki meunarodni napor je automatski bio usme-

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Konzervativne dvadesete, revolucionarne tridesete 39

ren ka tom cilju, dok su nacionalne vlade, po pravilu, prilagoavale svoju politiku potrebi zatite valute, naroito politiku u vezi sa spoljnom trgovi-nom, zajmovima, bankarstvom i teajem. Mada su se svi slagali da stabilne valute u krajnjoj liniji zavise od oslobaanja trgovine, svi su, izuzev dogmat-skih zagovornika slobodne trgovine, znali da odmah treba preduzeti mere koje bi neizbeno ograniile spoljnu trgovinu i strana plaanja. Uvozne kvo-te, moratorijumi, sporazumi o mirovanju, klirinki sistemi i bilateralni trgo-vinski ugovori, dogovori o trampi, embargo na izvoz kapitala, kontrola spoljne trgovine i fondovi za ujednaavanje teajeva razvijali su se u veini zemalja da bi se udovoljilo potrebama u istim okolnostima. Meutim, zao duh samodovoljnosti pratio je korake koji su preduzimani da se zatiti valu-ta. Dok je namera bila oslobaanje trgovine, posledice su bile njeno gue-nje. Umesto da ostvare pristup svetskim tritima, vlade su sopstvenim odlu-kama iskljuivale svoje zemlje iz svih meunarodnih veza i bile su potrebne sve vee rtve da se odri bar tanak tok trgovine. Besomuni napori da se zatiti meunarodna vrednost valute kao sredstvo spoljne trgovine terali su narode, uprkos njihovoj volji, u privrednu autarkiju. itav arsenal restriktiv-nih mera, koje su znaile radikalno naputanje tradicionalne privrede, bio je zapravo ishod konzervativnog koncepta slobodne trgovine.

Taj trend naglo je preokrenut s konanim padom zlatnog standarda. rtve koje su podnoene za njegovu obnovu, sada je ponovo trebalo da se podnesu da bi se moglo iveti bez njega. Iste ustanove koje su bile stvorene da ograniavaju ivot i trgovinu da bi se odravao sistem stabilnih valuta, sa-da su koriene da prilagode industrijski ivot trajnom odsustvu takvog si-stema. Moda su zato mehanizam i tehnoloka struktura moderne industrije preiveli pad zlatnog standarda. Jer , u borbi da se on odri, svet se nesve-sno pripremao za vrstu napora i tip organizacija potrebnih za prilageava-nje njegovom nestanku. Meutim, namera je sada bila suprotna; u zemlja-ma koje su najvie trpele za vreme dugotrajne bitke za nedostino, titanske sile su, kao posledica toga, bile osloboene. Ni Liga naroda, ni meunarod-na haute finance nisu nadiveli zlatni standard; s njegovim nestankom iezli su iz politike i organizovani mirotvorni interes Lige i glavni instrumenti nje-govog nametanja Rotildovi i Morganovi. Pucanje zlatne niti bio je signal za jednu svetsku revoluciju.

Meutim, neuspeh zlatnog standarda samo je mogao da odredi datum dogaaja, koji je inae bio suvie znaajan da bi ga on mogao prouzrokova-ti. Tu krizu je u velikom delu sveta pratilo potpuno unitenje nacionalnih institucija devetnaestog veka. I svuda su te institucije bile promenjene i pre-oblikovane skoro do neprepoznatljivosti. U mnogim zemljama, liberalnu dr-avu zamenile su totalitarne diktature, a centralna institucija veka proiz-vodnja zasnovana na slobodnim tritima zamenjena je novim oblicima privrede. Dok su velike nacije promenile sam nain svoga razmiljanja i za-

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

40 Meunarodni sistem

poele ratove da porobe svet u ime sasvim novih shvatanja o prirodi sveta, jo vee nacije pohitale su u odbranu slobode koja je u njihovom tumaenju dobila takoe novo znaenje. Neuspeh meunarodnog sistema, mada je po-krenuo transformaciju, sigurno nije mogao biti objanjenje za njenu dubinu i sadraj ak i ako moemo da saznamo zato se ono to se desilo, desilo tako iznenada, jo uvek nam nije jasno zato se to uopte desilo.

Nije sluajno to su transformaciju pratili ratovi dotad nevienih raz-mera. Istorija je bila spremna za drutvenu projv.enu; sudbina nacija bila je povezana s njihovom ulogom u institucionalnoj transformaciji. Takva simbi-oza nije izuzetak u istoriji; mada nacionalne grupe i drutvene ustanove imaju sopstveno poreklo, one tee da se poveu u borbi za preivljavanje. Poznati primer takve simbioze povezao je kapitalizam i pomorske nacije na Atlantiku. Trgovaka revolucija, tako tesno povezana s usponom kapitali-zma, postala je sredstvo za sticanje moi Portugalije, Spanije, Holandije, Francuske, Engleske i Sjedinjenih Drava; sve su te zemlje iskoristile anse koje im je dao taj iroko i duboko ukorenjen pokret, dok se, s druge strane, kapitalizam irio elom planetom posredstvom tih velikih sila u usponu.

Ta j zakon moe se primeniti i u suprotnom sluaju. Nacija moe biti osujeena u borbi za opstanak zbog injenice da njene ustanove, ili samo neke od njih, pripadaju prevazienoj vrsti u Drugom svetskom ratu zlat-ni standard bio je primer takve zastarelosti. S druge strane, zemlje koje se iz sopstvenih razloga protive statusu quo, brzo bi otkrile slabosti postojeeg institucionalnog poretka i tako predvidele stvaranje ustanova koje su bolje prilagoene njihovim interesima. Takve grupe odbacuju ono to propada i dre se onog to sopstvenim snagama ide njihovim putem. Moe izgledati da su one zapoele proces drutvenih promena, dok su one njih zapravo sa-mo koristile, i moda ak menjale njihovo usmerenje da bi posluile njiho-vim ciljevima.

Tako je Nemaka, poto je jednom poraena, bila u poloaju da sagle-da skrivene nedostatke poretka devetnaestog veka i da to saznanje upotrebi da ubrza njegovo unitenje. Sa nekom vrstom zlokobne intelektualne superi-ornosti njeni dravnici tridesetih godina usmerili su svoje umove na zadatak ruenja, koji se u toku njihovog pokuaja da tok razvoja uklope u usmerenje svoje politike esto proirivao na razvoj novih metoda finansija, trgovine, ra-ta i drutvene organizacije. Meutim, same te probleme bez sumnje nisu izazvale vlade koje su ih iskoristile za sebe; oni su bili stvarni objektivno dati i pratie nas bez obzira na sudbinu pojedinanih zemalja. Opet, oi-ta je razlika izmeu Prvog i Drugog svetskog rata: prvi je kao puki sukob si-la izazvan poputanjem sistema ravnotee moi odgovarao tipu devetnaestog veka, drugi je ve bio deo svetskog preokreta.

To nam ve doputa da bolne nacionalne istorije ovog perioda odvoji-mo od drutvene transformacije koja se tada deavala. Onda e se lako vide-ti na koji je nain Nemakoj i Rusiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dra-

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Konzervativne dvadesete, revolucionarne tridesete 41

vama, kao pojedinanim silama, pomogao ili odmogao njihov odnos prema osnovnom drutvenom procesu. Isto se odnosi i na sam drutveni proces: fa-izam i socijalizam nali su sredstvo za irenje svojih uverenja u usponu po-jedinanih sila. U svetu je Nemaka postala predstavnik faizma, a Rusija socijalizma. Pravi domaaj tih drutvenih pokreta moe se proceniti samo ako se njihova transcendentna priroda, bilo dobra ili zla, prepozna i sagleda odvojeno od nacionalnih interesa kojima slue.

Uloge koje Nemaka ili Rusija, Italija ili Japan, Velika Britanija ili Sje-dinjene Drave igraju u Drugom svetskom ratu, mada ine deo univerzalne istorije, nisu neposredan predmet ove knjige; meutim, faizam i socijali-zam bili su pokretake sile u institucionalnoj transformaciji koja jeste njena tema. Elan vital koji je izazvao nedokuivu tenju nemakog i ruskog naroda da trae vei udeo u istoriji ljudskog roda, mora se posmatrati kao stvarni podatak o uslovima u kojima se odvija naa pria, dok je smisao faizma i socijalizma ili Nju Dila deo same prie.

Ovo tvrenje vodi nas do nae teze koja tek treba da bude dokazana da je poreklo kataklizme bilo u utopijskom pokuaju ekonomskog libera-lizma da uspostavi sistem samoregulativnog trita. Izgleda da takva teza da-je tom sistemu gotovo mitsku snagu; ona podrazumeva nita manje nego da je, u krajnjoj liniji, ravnoteu moi, zlatni standard i liberalnu dravu, te osnove civilizacije devetnaestog veka, sve oblikovala zajednika matrica, sa-moregulativno trite.

U svom krajnjem materijalizmu, ta tvrdnja izgleda ekstremna, ako ne i okantna. Meutim, osobitost civilizacije ijeg sloma smo bili svedoci, bila je upravo u tome to je poivala na ekonomskim osnovama. Druga drutva i druge civilizacije takoe su bile ograniene materijalnim uslovima svoje eg-zistencije to je zajedniko obeleje celokupnog ljudskog ivota, zapravo, ivota uopte, bilo religioznog ili nereligioznog, materijalnog ili duhovnog. Sve vrste drutava ograniene su ekonomskim iniocima. Samo je civilizacija devetnaestog veka bila ekonomska u razliitom i osobenom smislu, budui da se zasnivala na dobiti, motivu koji je u istoriji ljudskih drutava tek retko bio priznat kao valjan, a svakako nikad ranije nije bio uzdignut na nivo opravdanja za delovanje i ponaanje u svakodnevnom ivotu. Sistem samo-regulativnog trita proizlazio je iz tog principa.

Mehanizam koji je pokrenula motivisanost dobitkom mogao se po de-lotvornosti porediti samo s najvatrenijim izlivima religioznog ara u istoriji. Bila je potrebna samo jedna generacija da se itavo oveanstvo podvrgne njegovom snanom uticaju. Kao to je opte poznato, on je dostigao svoju zrelost u Engleskoj posle industrijske revolucije, tokom prve polovine devet-naestog veka. Stigao je na Kontinent i u Ameriku pedesetak godina kasnije. Najzad, u Engleskoj, na Kontinentu, pa ak i u Americi, sline alternative oblikovale su svakodnevne probleme u obrazac ije su glavne karakteristike

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

Vuk VukoviHighlight

42 Meunarodni sistem

istovetne u svim zemljama zapadne civilizacije. Poreklo kataklizme moramo traiti u usponu i padu trine privrede.

Trino dintvo roeno je u Engleskoj, ali su njegove slabosti proizvele najtraginije komplikacije upravo u Evropi. Da bismo razu