Embed Size (px)
Citation preview
„Нови Логос” доноси нова мултимедијална решења која вам омогућавају упечатљивије часове
и већу активност ученика.
Приручници
од 5. до 8. разреда
Приручници из историје написани су с циљем да наставницима помогну приликом припремања и извођења наставе.
Приручници садрже:
кратке дидактичко-методичке напомене;
предлог годишњег плана рада на основу важећег Наставног плана и програма;
предлоге месечних (оперативних) планова рада;
пажљиво и добро осмишљене предлоге припрема за извођење сваког часа;
различите текстове, идеје, напомене у вези с реализацијом одређених наставних јединица, као и увођењем нових историјских појмова и њиховим систематизовањем;
предлоге тестова и контролних вежби;
разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (PowerPoint презентације, квизови, пројектни задаци, историјски извори, схеме и слично).
Додатни садржај и прилози са CD-а уз приручник
Мултимедијални
садржаји
Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд
011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, offi [email protected]
321
Годишњи тест из историје
1. Одговори на питања:
Којом годином и којим догађајем историчари обележавају почетак новог века?
» Година: Догађај:
Којом годином и којим догађајем историчари обележавају крај новог века?
» Година: Догађај:
Који историјски период претходи новом веку, а који следи после њега?
» Претходи: Следи:
2. Своје одговоре из првог питања (године) унеси на линију времена на којој су
обележени векови.
3. Погледај карту и одговори на следећа питања:
ТЕСТ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
ГОДИшњИ ТЕСТ
Име и презиме
Разред
СРЕЋАН РАД!
XII XIII XIV XV XVI XVII XVII XIX XX XXI
321
говоре из првог питања (године) унеси на линију времена на којој су
Ток часа
66
Уводни део часа (15 минута)Уводни део часа посвећен је краћем обнављању знања. Наставник кроз питања која поставља ученицима ставља акценат на утврђивање усвојених знања о значењу појма хуманизам и ренесанса, основним одликама овог покрета и најзначајнијим представницима књижевности и науке:
1. Објасни значење појмова хуманизам и ренесанса.2. Где настаје овај интелектуални покрет? (Од ученика који да тачан одговор наставник тражи да покаже италијанске градове и државе на зидној историјској карти Европе у XV веку.)
3. Где су представници хуманизма и ренесансе налазили своје узоре?4. Наведи најзначајније књижевнике и њихова дела.5. Наведи најистакнутије научнике и објасни њихов значај.Наставник обавештава ученике да ће се на том часу упознати са истакнутим сликарима овог
периода, као и са значајним представницима политичке мисли. Назив наставне јединице Хуманизам и ренесанса (уметност и политичка мисао) исписује на табли. Објашњава ученицима да ће на крају часа битне садржаје преписати у свеску настављајући тамо где су стали на прошлом часу.Главни део часа (25 минута)У главном делу часа излагање наставника пратиће илустрације које ће ученицима бити приказане преко пројектора на платну. Ученици се упознају са животом и делом: Томаса Мора, Еразма Ротердамског, Никола Макијавелија, Ђота, Каравађа, Рафаела, Тицијана Веничелија, Леонарда да Винчија, Микеланђела Буонаротија. Предлог за изглед појединих слајдова:
У току излагања наставник објашњава ученицима значење појма ренесансни човек, а од њих тражи да прокоментаришу дела ренесансних сликара. Такође, скреће им пажњу на текстове Занимљивости и Сазнајте више који се налазе у уџбенику на маргинама лекције.Завршни део часа (5 минута)Ученици преписују садржај са платна.Када ученици заврше, наставник започиње разговор са њима о значају хуманизма и ренесансе за светску баштину. Потом даје ученицима домаћи задатак.Домаћи задатак:Ученици треба писмено да одговоре на питања из уџбеника са 26. стране како би утврдили научено и припремили се за наредни час.
НИКОЛО МАКИЈАВЕЛИ – Владалац ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ
– Мона Лиза РАФАЕЛО САНТИ – Атинска школа
www.logos-edu.rs
ИСТОРИЈАУџбеници
од 5. до 8. разреда
2016/17.Подстакните ученике на активно учествовање у настави или самостални рад код куће уз интерактивне тестове за проверу знања и одабране видео-записе.
Уз уџбенике историје припремили смо и интерактивне тестове за обнављање и проверу знања на интернету. Повезивање одговарајућих појмова и стварање везе између илустрација и појмова омогућавају ученицима да на забаван начин обнове и унапреде своје знање из историје.
Видео-материјали су пажљиво одабрани и омогућавају боље разумевање наставног градива, појава и процеса из прошлости, као и повезивање кључних појмова и личности са данашњицом.
Све што је потребно за рад наставника на једном месту.
Комплетан садржај приручника дат је у електронском облику на CD-у, па га можете мењати и прилагођавати својим потребама и потребама и могућностима ученика с којима радите.
Верујемо да ће вам мултимедијални садржаји наше издавачке куће користити у раду и наставу учинити богатијом и креативнијом.
Аутори:Ивана Петровић,Дамир С. Живковић,Ивана Остојић Стојановић,Биљана Ћулафић
Аутори:Ивана Петровић,Мања Милиновић,Ивана Остојић Стојановић,Мирко Козић,Биљана Ћулафић
Аутори: Биљана Мијајловић,Катарина Милиновић,Мања Милиновић,Биљана Ћулафић,Марија Векић-Кочић
Аутори: Мања Милиновић,Душко Бојић,Душица Максимовић,Биљана Ћулафић
ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,
ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ
40
СТАРИ ИСТОК
41
iii
око 3500. године п.н.е. Настанак првог писма и првих држава у Месопотамији
око 3000. године п.н.е.Настанак јединствене египатске државе (уједињење Горњег и Доњег Египта)
XVIII век п.н.е.Хамурабијев законик
На Старом истоку, подручју између Африке и Азије, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар настале су прве
државе (тј. градови-државе) и прве цивилизације које су створиле писмо. Зато се ти народи називају и „народима првих писама”. Те велике реке су се често изливале па је било потребно да се бројни људи удруже и организују ради изградње канала, насипа, брана и вештачких језера како би омогућили бољу пољопривредну производњу на том простору. Потреба да се удружи велики број људи подстакла је настанак држава на Старом истоку.
СТАРИ ИСТОК5. Државе и народи Старог истока6. Наука, култура и уметност народа Старог истока7. Веровања и свакодневни живот на Старом истоку
око 3000. године п.н.е.Настанак јединствене египатске државе (уједињење Горњег и Доњег Египта)
6. Наука, култура и уметност народа Старог истока7. Веровања и свакодневни живот на Старом истоку
XVIII век п.н.е.Хамурабијев законик
На Старом истоку, подручју између Африке и Азије, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар настале су прве
државе (тј. градови-државе) и прве цивилизације које су створиле писмо. Зато се ти народи називају и „народима првих писама”. Те велике реке су се често изливале па је било потребно да се бројни људи удруже и организују ради изградње канала, насипа, брана и вештачких језера како би омогућили бољу пољопривредну производњу на том простору. Потреба да се удружи велики број људи подстакла је настанак држава на Старом истоку.
НОВО
128 129
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
ЛОЗА НЕМАЊИЋА
Завидажупан
Стефан Првовенчанивел. жупан, краљ 1196–1228.
Растко (Свети Сава)архиепископ 1219–1236.
Вуканкраљ Дукље
Тихомир велики жупан
Мирослав кнез Хума
Страцимиркнез
Стефан Немања велики жупан 1166–1196.
Стефан Урош (V)цар 1355–1371.
Јован Урошцар Тесалије 1372–1373.
Стефан Дукагосподар Фарсале
Стефан Радослав краљ 1228–1233.
Стефан Владислав краљ 1233–1243.
Стефан Урош Iкраљ 1233–1276.
Предислав (Сава II)(архиепископ)
Стефан Урош II Милутинкраљ 1282–1321.
Стефан Драгутин краљ 1276–1282/1316.
Стефан Урош III Дечанскикраљ 1321–1331.
Константинпротивкраљ1321.
Владислав II краљ у Срему
Симеон (Синиша)цар Тесалије 1359–1372.
Стефан Урош (IV) Душанкраљ, цар 1331–1355.
ЗАДАТАК
НАУЧИЛИ СМО
1. Зашто је дошло до сукоба између Немањиних синова Стефана и Вукана?
2. Који су догађаји претходили крунисању Стефана Нема-њића?
3. Шта је за Србију значило крунисање Стефана Немањића за краља?
4. Када је и како Српска црква стекла аутокефалност?5. Како је Српска црква била уређена после стицања само-
сталности?
Уз помоћ наставника српског језика и веронауке саставите есеј о Светом Сави који бисте прочитали на школској слави.
Стефан Првовенчани, аутокефалност, Жича, Трново, Милешева
КЉУЧНЕ РЕЧИПИТАЊА
Распад Византије 1204. године утицао је на промену спољне политике Србије.
Стефан Немањић се окренуо Западу и, уз помоћ млетачког дужда, од папе 1217. године добио краљевску круну. Србија је тада постала краљевина и међународно призната држава.
У настојању да добије црквену самосталност, епископ Сава је заобишао охридског архиепископа и у Никеји, од васељенског патријарха, добио црквену самосталност 1219 год. Васељенски патријарх је епископа Саву рукоположио за првог српског архиепископа.
Прво седиште српске архиепископије било је у манастиру Жича, задужбини краља Стефана Првовенчаног.
Краљ Стефан Владислав је био у пријатељским и родбин ским односима са Бугарском. Напади Татара и смрт бугарског цара довели су до преокрета на престолу у Србији. Владислав је 1243. године збачен с престола.
Растко (Свети Сава)архиепископ 1219–1236.
Стефан Немањавелики жупан 1166–1196.
Стефан Дукагосподар Фарсале
Предислав (Сава II)(архиепископ)
Стефан Урош II Милутинкраљ 1282–1321.
Константинпротивкраљ1321.
цар Тесалије 1359–1372.
ЗАДАТАК
НАУЧИЛИ СМО
1. Зашто је дошло до сукоба између Немањиних синова Стефана и Вукана?
2. Који су догађаји претходили крунисању Стефана Нема-њића?
3. Шта је за Србију значило крунисање Стефана Немањића за краља?
4. Када је и како Српска црква стекла аутокефалност?5. Како је Српска црква била уређена после стицања само-
сталности?
Уз помоћ наставника српског језика и веронауке саставите есеј о Светом Сави који бисте прочитали на школској слави.
ПИТАЊА
Распад Византије 1204. године утицао је на промену спољне политике Србије.
Стефан Немањић се окренуо Западу и, уз помоћ млетачког дужда, од папе 1217. године добио краљевску круну. Србија је тада постала краљевина и међународно призната држава.
У настојању да добије црквену самосталност, епископ Сава је заобишао охридског архиепископа и у Никеји, од васељенског патријарха, добио црквену самосталност 1219 год. Васељенски патријарх је епископа Саву рукоположио за првог српског је епископа Саву рукоположио за првог српског архиепископа.
Прво седиште српске архиепископије било је у манастиру Жича, задужбини краља Стефана Првовенчаног.
Краљ Стефан Владислав је био у пријатељским и родбин ским односима са Бугарском. Напади Татара и смрт бугарског цара довели су до преокрета на престолу у Србији. Владислав је 1243. године збачен с престола.
Писани су по важећим Наставним плановима и програмима за одговарајуће разреде основне школе и усклађени са Образовним стандардима за крај обавезног образовања и Стандардима квалитета уџбеника.
Наставни садржаји су обрађени на једноставан и занимљив начин, близак узрасту ученика и њиховим интересовањима.
Уџбеници омогућавају различите методолошке приступе приизлагању и усвајању градива, те остављају довољно простора наставницима да примене разнолику дидактичко-методолошку апаратуру при обради, утврђивању и систематизацији градива (индивидуални и групни рад, рад у паровима, истраживачки и пројектни задаци, дебате, игровне активности итд.)
Аутори:др Душко Лопандић, Ивана Петровић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори:др Чедомир Антић, Мирјана Бонџић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори: Марија Векић Кочић, Драгољуб Кочић,др Душко Лопандић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори:др Предраг Симић, Ивана Петровић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
2.1. Србија од 1878. до 1903. године
Кнежевина Србија је у последњу четвртину XIX века ушла под влашћу Милана Обреновића. Кнез Милан је проглашен за наследника престола после убиства кнеза Михаила 1868. године. Планови о ослобођењу Срба и других балканских народа од власти Османског царства поставили су велика очекивања пред његову владавину. После избијања устанка у Херцеговини 1875. године, српска јавност је поверовала да је дошао тренутак да се она и остваре. Потценивши снагу османске војске и с вером да ће се у борбу укључити и други балкански народи, Србија и Црна Гора су 1876. године повеле рат против Османске царевине.
Српско-турски ратови (1876–1878) Војно и финансијски слабо припремљена, Србија је претрпела пораз у Првом српско-турском рату 1876–1877. године. Тако се није остварила ни основна претпоставка српског националног програма да ће улазак у рат са Османским царством подстаћи општи устанак балканских народа. Србија је сачувала предратне границе само захваљујући дипломатској интервенцији Русије. Када је и Русија ушла у рат против Османског царства, Србија је повела Други српско-турски рат 1877–1878. године и успешно га водила све до склапања Санстефанског мира. Мир је, међутим, донео разочарање Србији због пробугарског држања Русије и стварања Велике Бугарске, што Срби нису могли да разумеју нити да прихвате. Србија се уочи Берлинског конгреса нашла усамљена пред намерама великих сила на Балкану. Кнез Милан је у таквој ситуацији затражио и добио подршку Аустроугарске. Цена подршке Беча била је повлачење српских интереса из Босне и Херцеговине и Новопазарског санџака, изградња железничке пруге Београд–Ниш и склапање трговинског споразума који је Србију економски и политички везао за Аустроугарску.
Берлински конгрес Делегацију Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године предводио је председник владе Јован Ристић. Пошто је Србија у то време још увек била вазална кнежевина у саставу Османског царства, њени представници нису имали право да учествују на састанцима Конгреса. Западне силе су на Берлинском конгресу промениле одредбе Санстефанског мировног уговора. Србија, Црна Гора и Румунија стекле су независност, територијална проширења и међународно
УСТАВ – највиши законодавни акт у једној држави с којим морају бити усаглашени сви други закони.
АБДИКАЦИЈА – одрицање од престола.
ДИПЛОМАТИЈА – званично посредовање у међудржавним односима.
КОНВЕНЦИЈА – међународни споразум.
Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889)Кнез Милан Обреновић (1854–1901) ступио је на српски престо 1872. године. Оженио се Наталијом Кешко, с којом је добио сина Александра и од које се касније развео. Србија је током његове владавине стекла независност и проширила територију. Разочаран руском политиком и намеран да се прогласи за краља, Милан Обреновић се окренуо Аустроугарској. За краља Србије је проглашен 1882. године. У вођењу унутрашње политике ослањао се на Напредњачку странку. Тимочку буну 1883. године угушио је силом и искористио за обрачун с радикалима. Године 1885. објавио је рат Бугарској и доживео пораз. За време његове владавине, држава је 1888. године добила нови либералан устав. Краљ Милан је абдицирао 1889. године у корист сина Александра. Именован је за врховног команданта и спровео је реформу српске војске 1897–1900. године.
28
Istorija 8_02_14-01-2011.indd 28 1/25/2011 3:27:21 PM
СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У АУСТРОУГАРСКОЈ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
29
признање. Територија Србије проширена је за Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Тиме су српске намере да ослободи и уједини те просторе са Србијом задуго онемогућене. Новопазарски санџак је потпао под утицај Аустроугарске, која је ту распоредила своје војне јединице. На Берлинском конгресу, Аустроугарска је без рата добила Босну и Херцеговину и контролу над будућношћу Србије, Црне Горе и читавог јужнословенског простора.
Србија и Аустроугарска Трговински споразум склопљен са Аустроугарском отворио је српској пољопривреди велико тржиште Средње Европе. Уговор је занатство и младу српску индустрију изложио конкуренцији индустријских производа из Аустроугарске и Немачке. Последица је било везивање српске привреде за Аустроугарску, која јој је до краја XIX века постала главни трговински партнер.
Још озбиљније последице имао је политички споразум који је кнез Милан склопио са Аустроугарском у настојању да учврсти своју власт и да се прогласи за краља. Споразум из 1881. године садржао је и Тајну конвенцију, према којој се Србија обавезала да одустане од политичког деловања међу Србима у Аустроугарској, а царевина је пристала да подржи кнеза у жељи да Србију прогласи краљевином. Милан Обреновић прогласио се краљем 1882. године уз подршку Аустроугарске и Србија је постала краљевина. Тај догађај је подигао њен углед међу балканским народима и у читавој тадашњој Европи.
САЗНАЈТЕ ВИШЕ
Виктор Иго и Срби
Извештаји о неделима турске војске током рата 1876. године били су повод да славни књижевник Виктор Иго у француском Сенату одржи говор „За Србију“, у коме је подигао глас у заштиту Срба као европског народа: „Потребно је скренути пажњу европских влада на једну чињеницу толико малу, како се чини, да је оне изгледа нису ни приметиле. Ево је – један народ се убија. Где? У Европи. Има ли сведока томе чину? Један
– цео свет. Виде ли га владе? Не.“Закључак овога прогласа учинио је Игоа утемељивачем идеје о Европској унији: „Оно што зверства која се у Србији догађају ставља изван сумње, то је да је Европи потребна једна европска нација, једна европска влада, један огроман братски изборни суд, демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа с Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост, једном речи: савезне европске државе.“
Краљица Наталија Обреновић
Србија после Берлинског конгреса (Атлас, стр. 16)
Istorija 8_02_14-01-2011.indd 29 1/25/2011 3:27:38 PM
2.1. Србија од 1878. до 1903. године
Кнежевина Србија је у последњу четвртину XIX века ушла под влашћу Милана Обреновића. Кнез Милан је проглашен за наследника престола после убиства кнеза Михаила 1868. године. Планови о ослобођењу Срба и других балканских народа од власти Османског царства поставили су велика очекивања пред његову владавину. После избијања устанка у Херцеговини 1875. године, српска јавност је поверовала да је дошао тренутак да се она и остваре. Потценивши снагу османске војске и с вером да ће се у борбу укључити и други балкански народи, Србија и Црна Гора су 1876. године повеле рат против Османске
Војно и финансијски слабо припремљена, Србија је претрпела 1876–1877. године.
Тако се није остварила ни основна претпоставка српског националног програма да ће улазак у рат са Османским царством подстаћи општи устанак балканских народа. Србија је
дипломатској Русије. Када је и Русија ушла у рат против
Други српско-турски 1877–1878. године и успешно га водила све до склапања
Санстефанског мира. Мир је, међутим, донео разочарање Србији због пробугарског држања Русије и стварања Велике Бугарске, што Срби нису могли да разумеју нити да прихвате. Србија се уочи Берлинског конгреса нашла усамљена пред намерама великих сила на Балкану. Кнез Милан је у таквој ситуацији затражио и добио подршку Аустроугарске. Цена подршке Беча била је повлачење српских интереса из Босне и Херцеговине и Новопазарског санџака, изградња железничке пруге Београд–Ниш и склапање трговинског споразума који је Србију економски и
Делегацију Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године предводио је председник владе Јован Ристић. Пошто је Србија у то време још увек била вазална кнежевина у саставу Османског царства, њени представници нису имали право да
Западне силе су на Берлинском конгресу промениле одредбе Санстефанског мировног уговора. Србија, Црна Гора и Румунија
, територијална проширења и међународно
признање. Територија Србије проширена је за Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Тиме су српске намере да ослободи и уједини те просторе са Србијом задуго онемогућене. Новопазарски санџак је потпао под утицај Аустроугарске, која је ту распоредила своје војне јединице. На Берлинском конгресу, Аустроугарска је без рата добила Босну и Херцеговину и контролу над будућношћу Србије, Црне Горе и читавог јужнословенског простора.
Србија и Аустроугарска Трговински споразум склопљен са Аустроугарском отворио је српској пољопривреди велико тржиште Средње Европе. Уговор је занатство и младу српску индустрију изложио конкуренцији индустријских производа из Аустроугарске и Немачке. Последица је било везивање српске привреде за Аустроугарску, која јој је до краја XIX века постала главни трговински партнер.
Још озбиљније последице имао је политички споразум који је кнез Милан склопио са Аустроугарском у настојању да учврсти своју власт и да се прогласи за краља. Споразум из 1881. године садржао је и Тајну конвенцијуодустане од политичког деловања међу Србима у Аустроугарској, а царевина је пристала да подржи кнеза у жељи да Србију прогласи краљевином. Милан Обреновић прогласио се краљем 1882. године уз подршку Аустроугарске и Србија је постала краљевина. Тај догађај је подигао њен углед међу балканским народима и у читавој тадашњој Европи.
САЗНАЈТЕ ВИШЕ
Виктор Иго и Срби
Извештаји о неделима турске војске током рата 1876. године били су повод да славни књижевник Виктор Иго у француском Сенату одржи говор „За Србију“, у коме је подигао глас у заштиту Срба као европског народа: „Потребно је скренути пажњу европских влада на једну чињеницу толико малу, како се чини, да је оне изгледа нису ни приметиле. Ево је – један народ се убија. Где? У Европи. Има ли сведока томе чину? Један
Уџбеници историје
После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 насловa: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...
С квалитетним материјалима за историју које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.
Још једна школска година је пред нама.
Представљамо вам каталог уџбеника историје од 5. до 8. разреда које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!
С поштовањем, Небојша Орлић
директор
Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Наш циљ – квалитетна едукација
Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,
да буду радознали, упорни и одговорни људи.
ОДОБРЕНО
О уџбеницима... Уџбеници су подељени на
поглавља која обухватају одређене периоде предвиђене наставним програмима. На почетку сваког поглавља налазе се уводни текстови, линије времена и одговарајуће илустрације или фотографије које на сликовит начин уводе ученике у одређену историјску епоху.
Свака лекција осмишљена је тако да се успостављањем смислених веза у градиву кроз основни текст, додатне текстове (Занимљивост, Сазнајте више, Биографија), илустрације, слике, табеле, дијаграме, схеме, родослове и историјске карте, успешно и лако обрађују предвиђене наставне јединице. Важнији појмови у оквиру самих лекција јасно су истакнути, а мање познате речи издвојене су и објашњене на маргини.
На крају сваке лекције налази се систематизован садржај лекције (Научили смо) и кључне речи које ученицима скрећу пажњу на чињенице које би требало трајно да запамте. Питања и задаци за проверу знања на крају сваке лекције конципирани су тако да ученике подстакну не само да усвајају чињенице већ и да их разумеју и повезују (не само у оквиру историје већ и осталих сродних предмета), те да развијају самостално размишљање и активан приступ учењу.
Обрађени су сви наставни садржаји.
Велики број модела и типова задатака.
Задаци су припремљени по образовним стандардима.
Задаци су рангирани по нивоима сложености.
Задаци обухватају примере из свакодневног живота и помажу у примени стеченог знања.
ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА за припрему завршног испита у основној школи
ЛАКШЕ до успеха НА МАТУРИ
Припремите ученике
за будућност одабиром
савремених уџбеника и
додатних материјала.
Уџбенички комплети за наставнике
садрже:
уџбенике од 5. до 7. разреда,
уџбеник за 8. разред са историјским
атласом,
приручнике са CD-ом.
40
СТАРИ ИСТОК
41
iii
око 3500. године п.н.е. Настанак првог писма и првих држава у Месопотамији
око 3000. године п.н.е.Настанак јединствене египатске државе (уједињење Горњег и Доњег Египта)
XVIII век п.н.е.Хамурабијев законик
На Старом истоку, подручју између Африке и Азије, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар настале су прве
државе (тј. градови-државе) и прве цивилизације које су створиле писмо. Зато се ти народи називају и „народима првих писама”. Те велике реке су се често изливале па је било потребно да се бројни људи удруже и организују ради изградње канала, насипа, брана и вештачких језера како би омогућили бољу пољопривредну производњу на том простору. Потреба да се удружи велики број људи подстакла је настанак држава на Старом истоку.
СТАРИ ИСТОК5. Државе и народи Старог истока6. Наука, култура и уметност народа Старог истока7. Веровања и свакодневни живот на Старом истоку
око 3000. године п.н.е.Настанак јединствене египатске државе (уједињење Горњег и Доњег Египта)
6. Наука, култура и уметност народа Старог истока7. Веровања и свакодневни живот на Старом истоку
XVIII век п.н.е.Хамурабијев законик
На Старом истоку, подручју између Африке и Азије, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар настале су прве
државе (тј. градови-државе) и прве цивилизације које су створиле писмо. Зато се ти народи називају и „народима првих писама”. Те велике реке су се често изливале па је било потребно да се бројни људи удруже и организују ради изградње канала, насипа, брана и вештачких језера како би омогућили бољу пољопривредну производњу на том простору. Потреба да се удружи велики број људи подстакла је настанак држава на Старом истоку.
НОВО
128 129
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
ЛОЗА НЕМАЊИЋА
Завидажупан
Стефан Првовенчанивел. жупан, краљ 1196–1228.
Растко (Свети Сава)архиепископ 1219–1236.
Вуканкраљ Дукље
Тихомир велики жупан
Мирослав кнез Хума
Страцимиркнез
Стефан Немања велики жупан 1166–1196.
Стефан Урош (V)цар 1355–1371.
Јован Урошцар Тесалије 1372–1373.
Стефан Дукагосподар Фарсале
Стефан Радослав краљ 1228–1233.
Стефан Владислав краљ 1233–1243.
Стефан Урош Iкраљ 1233–1276.
Предислав (Сава II)(архиепископ)
Стефан Урош II Милутинкраљ 1282–1321.
Стефан Драгутин краљ 1276–1282/1316.
Стефан Урош III Дечанскикраљ 1321–1331.
Константинпротивкраљ1321.
Владислав II краљ у Срему
Симеон (Синиша)цар Тесалије 1359–1372.
Стефан Урош (IV) Душанкраљ, цар 1331–1355.
ЗАДАТАК
НАУЧИЛИ СМО
1. Зашто је дошло до сукоба између Немањиних синова Стефана и Вукана?
2. Који су догађаји претходили крунисању Стефана Нема-њића?
3. Шта је за Србију значило крунисање Стефана Немањића за краља?
4. Када је и како Српска црква стекла аутокефалност?5. Како је Српска црква била уређена после стицања само-
сталности?
Уз помоћ наставника српског језика и веронауке саставите есеј о Светом Сави који бисте прочитали на школској слави.
Стефан Првовенчани, аутокефалност, Жича, Трново, Милешева
КЉУЧНЕ РЕЧИПИТАЊА
Распад Византије 1204. године утицао је на промену спољне политике Србије.
Стефан Немањић се окренуо Западу и, уз помоћ млетачког дужда, од папе 1217. године добио краљевску круну. Србија је тада постала краљевина и међународно призната држава.
У настојању да добије црквену самосталност, епископ Сава је заобишао охридског архиепископа и у Никеји, од васељенског патријарха, добио црквену самосталност 1219 год. Васељенски патријарх је епископа Саву рукоположио за првог српског архиепископа.
Прво седиште српске архиепископије било је у манастиру Жича, задужбини краља Стефана Првовенчаног.
Краљ Стефан Владислав је био у пријатељским и родбин ским односима са Бугарском. Напади Татара и смрт бугарског цара довели су до преокрета на престолу у Србији. Владислав је 1243. године збачен с престола.
Растко (Свети Сава)архиепископ 1219–1236.
Стефан Немањавелики жупан 1166–1196.
Стефан Дукагосподар Фарсале
Предислав (Сава II)(архиепископ)
Стефан Урош II Милутинкраљ 1282–1321.
Константинпротивкраљ1321.
цар Тесалије 1359–1372.
ЗАДАТАК
НАУЧИЛИ СМО
1. Зашто је дошло до сукоба између Немањиних синова Стефана и Вукана?
2. Који су догађаји претходили крунисању Стефана Нема-њића?
3. Шта је за Србију значило крунисање Стефана Немањића за краља?
4. Када је и како Српска црква стекла аутокефалност?5. Како је Српска црква била уређена после стицања само-
сталности?
Уз помоћ наставника српског језика и веронауке саставите есеј о Светом Сави који бисте прочитали на школској слави.
ПИТАЊА
Распад Византије 1204. године утицао је на промену спољне политике Србије.
Стефан Немањић се окренуо Западу и, уз помоћ млетачког дужда, од папе 1217. године добио краљевску круну. Србија је тада постала краљевина и међународно призната држава.
У настојању да добије црквену самосталност, епископ Сава је заобишао охридског архиепископа и у Никеји, од васељенског патријарха, добио црквену самосталност 1219 год. Васељенски патријарх је епископа Саву рукоположио за првог српског је епископа Саву рукоположио за првог српског архиепископа.
Прво седиште српске архиепископије било је у манастиру Жича, задужбини краља Стефана Првовенчаног.
Краљ Стефан Владислав је био у пријатељским и родбин ским односима са Бугарском. Напади Татара и смрт бугарског цара довели су до преокрета на престолу у Србији. Владислав је 1243. године збачен с престола.
Писани су по важећим Наставним плановима и програмима за одговарајуће разреде основне школе и усклађени са Образовним стандардима за крај обавезног образовања и Стандардима квалитета уџбеника.
Наставни садржаји су обрађени на једноставан и занимљив начин, близак узрасту ученика и њиховим интересовањима.
Уџбеници омогућавају различите методолошке приступе приизлагању и усвајању градива, те остављају довољно простора наставницима да примене разнолику дидактичко-методолошку апаратуру при обради, утврђивању и систематизацији градива (индивидуални и групни рад, рад у паровима, истраживачки и пројектни задаци, дебате, игровне активности итд.)
Аутори:др Душко Лопандић, Ивана Петровић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори:др Чедомир Антић, Мирјана Бонџић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори: Марија Векић Кочић, Драгољуб Кочић,др Душко Лопандић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори:др Предраг Симић, Ивана Петровић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
2.1. Србија од 1878. до 1903. године
Кнежевина Србија је у последњу четвртину XIX века ушла под влашћу Милана Обреновића. Кнез Милан је проглашен за наследника престола после убиства кнеза Михаила 1868. године. Планови о ослобођењу Срба и других балканских народа од власти Османског царства поставили су велика очекивања пред његову владавину. После избијања устанка у Херцеговини 1875. године, српска јавност је поверовала да је дошао тренутак да се она и остваре. Потценивши снагу османске војске и с вером да ће се у борбу укључити и други балкански народи, Србија и Црна Гора су 1876. године повеле рат против Османске царевине.
Српско-турски ратови (1876–1878) Војно и финансијски слабо припремљена, Србија је претрпела пораз у Првом српско-турском рату 1876–1877. године. Тако се није остварила ни основна претпоставка српског националног програма да ће улазак у рат са Османским царством подстаћи општи устанак балканских народа. Србија је сачувала предратне границе само захваљујући дипломатској интервенцији Русије. Када је и Русија ушла у рат против Османског царства, Србија је повела Други српско-турски рат 1877–1878. године и успешно га водила све до склапања Санстефанског мира. Мир је, међутим, донео разочарање Србији због пробугарског држања Русије и стварања Велике Бугарске, што Срби нису могли да разумеју нити да прихвате. Србија се уочи Берлинског конгреса нашла усамљена пред намерама великих сила на Балкану. Кнез Милан је у таквој ситуацији затражио и добио подршку Аустроугарске. Цена подршке Беча била је повлачење српских интереса из Босне и Херцеговине и Новопазарског санџака, изградња железничке пруге Београд–Ниш и склапање трговинског споразума који је Србију економски и политички везао за Аустроугарску.
Берлински конгрес Делегацију Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године предводио је председник владе Јован Ристић. Пошто је Србија у то време још увек била вазална кнежевина у саставу Османског царства, њени представници нису имали право да учествују на састанцима Конгреса. Западне силе су на Берлинском конгресу промениле одредбе Санстефанског мировног уговора. Србија, Црна Гора и Румунија стекле су независност, територијална проширења и међународно
УСТАВ – највиши законодавни акт у једној држави с којим морају бити усаглашени сви други закони.
АБДИКАЦИЈА – одрицање од престола.
ДИПЛОМАТИЈА – званично посредовање у међудржавним односима.
КОНВЕНЦИЈА – међународни споразум.
Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889)Кнез Милан Обреновић (1854–1901) ступио је на српски престо 1872. године. Оженио се Наталијом Кешко, с којом је добио сина Александра и од које се касније развео. Србија је током његове владавине стекла независност и проширила територију. Разочаран руском политиком и намеран да се прогласи за краља, Милан Обреновић се окренуо Аустроугарској. За краља Србије је проглашен 1882. године. У вођењу унутрашње политике ослањао се на Напредњачку странку. Тимочку буну 1883. године угушио је силом и искористио за обрачун с радикалима. Године 1885. објавио је рат Бугарској и доживео пораз. За време његове владавине, држава је 1888. године добила нови либералан устав. Краљ Милан је абдицирао 1889. године у корист сина Александра. Именован је за врховног команданта и спровео је реформу српске војске 1897–1900. године.
28
Istorija 8_02_14-01-2011.indd 28 1/25/2011 3:27:21 PM
СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У АУСТРОУГАРСКОЈ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
29
признање. Територија Србије проширена је за Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Тиме су српске намере да ослободи и уједини те просторе са Србијом задуго онемогућене. Новопазарски санџак је потпао под утицај Аустроугарске, која је ту распоредила своје војне јединице. На Берлинском конгресу, Аустроугарска је без рата добила Босну и Херцеговину и контролу над будућношћу Србије, Црне Горе и читавог јужнословенског простора.
Србија и Аустроугарска Трговински споразум склопљен са Аустроугарском отворио је српској пољопривреди велико тржиште Средње Европе. Уговор је занатство и младу српску индустрију изложио конкуренцији индустријских производа из Аустроугарске и Немачке. Последица је било везивање српске привреде за Аустроугарску, која јој је до краја XIX века постала главни трговински партнер.
Још озбиљније последице имао је политички споразум који је кнез Милан склопио са Аустроугарском у настојању да учврсти своју власт и да се прогласи за краља. Споразум из 1881. године садржао је и Тајну конвенцију, према којој се Србија обавезала да одустане од политичког деловања међу Србима у Аустроугарској, а царевина је пристала да подржи кнеза у жељи да Србију прогласи краљевином. Милан Обреновић прогласио се краљем 1882. године уз подршку Аустроугарске и Србија је постала краљевина. Тај догађај је подигао њен углед међу балканским народима и у читавој тадашњој Европи.
САЗНАЈТЕ ВИШЕ
Виктор Иго и Срби
Извештаји о неделима турске војске током рата 1876. године били су повод да славни књижевник Виктор Иго у француском Сенату одржи говор „За Србију“, у коме је подигао глас у заштиту Срба као европског народа: „Потребно је скренути пажњу европских влада на једну чињеницу толико малу, како се чини, да је оне изгледа нису ни приметиле. Ево је – један народ се убија. Где? У Европи. Има ли сведока томе чину? Један
– цео свет. Виде ли га владе? Не.“Закључак овога прогласа учинио је Игоа утемељивачем идеје о Европској унији: „Оно што зверства која се у Србији догађају ставља изван сумње, то је да је Европи потребна једна европска нација, једна европска влада, један огроман братски изборни суд, демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа с Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост, једном речи: савезне европске државе.“
Краљица Наталија Обреновић
Србија после Берлинског конгреса (Атлас, стр. 16)
Istorija 8_02_14-01-2011.indd 29 1/25/2011 3:27:38 PM
2.1. Србија од 1878. до 1903. године
Кнежевина Србија је у последњу четвртину XIX века ушла под влашћу Милана Обреновића. Кнез Милан је проглашен за наследника престола после убиства кнеза Михаила 1868. године. Планови о ослобођењу Срба и других балканских народа од власти Османског царства поставили су велика очекивања пред његову владавину. После избијања устанка у Херцеговини 1875. године, српска јавност је поверовала да је дошао тренутак да се она и остваре. Потценивши снагу османске војске и с вером да ће се у борбу укључити и други балкански народи, Србија и Црна Гора су 1876. године повеле рат против Османске
Војно и финансијски слабо припремљена, Србија је претрпела 1876–1877. године.
Тако се није остварила ни основна претпоставка српског националног програма да ће улазак у рат са Османским царством подстаћи општи устанак балканских народа. Србија је
дипломатској Русије. Када је и Русија ушла у рат против
Други српско-турски 1877–1878. године и успешно га водила све до склапања
Санстефанског мира. Мир је, међутим, донео разочарање Србији због пробугарског држања Русије и стварања Велике Бугарске, што Срби нису могли да разумеју нити да прихвате. Србија се уочи Берлинског конгреса нашла усамљена пред намерама великих сила на Балкану. Кнез Милан је у таквој ситуацији затражио и добио подршку Аустроугарске. Цена подршке Беча била је повлачење српских интереса из Босне и Херцеговине и Новопазарског санџака, изградња железничке пруге Београд–Ниш и склапање трговинског споразума који је Србију економски и
Делегацију Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године предводио је председник владе Јован Ристић. Пошто је Србија у то време још увек била вазална кнежевина у саставу Османског царства, њени представници нису имали право да
Западне силе су на Берлинском конгресу промениле одредбе Санстефанског мировног уговора. Србија, Црна Гора и Румунија
, територијална проширења и међународно
признање. Територија Србије проширена је за Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Тиме су српске намере да ослободи и уједини те просторе са Србијом задуго онемогућене. Новопазарски санџак је потпао под утицај Аустроугарске, која је ту распоредила своје војне јединице. На Берлинском конгресу, Аустроугарска је без рата добила Босну и Херцеговину и контролу над будућношћу Србије, Црне Горе и читавог јужнословенског простора.
Србија и Аустроугарска Трговински споразум склопљен са Аустроугарском отворио је српској пољопривреди велико тржиште Средње Европе. Уговор је занатство и младу српску индустрију изложио конкуренцији индустријских производа из Аустроугарске и Немачке. Последица је било везивање српске привреде за Аустроугарску, која јој је до краја XIX века постала главни трговински партнер.
Још озбиљније последице имао је политички споразум који је кнез Милан склопио са Аустроугарском у настојању да учврсти своју власт и да се прогласи за краља. Споразум из 1881. године садржао је и Тајну конвенцијуодустане од политичког деловања међу Србима у Аустроугарској, а царевина је пристала да подржи кнеза у жељи да Србију прогласи краљевином. Милан Обреновић прогласио се краљем 1882. године уз подршку Аустроугарске и Србија је постала краљевина. Тај догађај је подигао њен углед међу балканским народима и у читавој тадашњој Европи.
САЗНАЈТЕ ВИШЕ
Виктор Иго и Срби
Извештаји о неделима турске војске током рата 1876. године били су повод да славни књижевник Виктор Иго у француском Сенату одржи говор „За Србију“, у коме је подигао глас у заштиту Срба као европског народа: „Потребно је скренути пажњу европских влада на једну чињеницу толико малу, како се чини, да је оне изгледа нису ни приметиле. Ево је – један народ се убија. Где? У Европи. Има ли сведока томе чину? Један
Уџбеници историје
После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 насловa: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...
С квалитетним материјалима за историју које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.
Још једна школска година је пред нама.
Представљамо вам каталог уџбеника историје од 5. до 8. разреда које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!
С поштовањем, Небојша Орлић
директор
Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Наш циљ – квалитетна едукација
Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,
да буду радознали, упорни и одговорни људи.
ОДОБРЕНО
О уџбеницима... Уџбеници су подељени на
поглавља која обухватају одређене периоде предвиђене наставним програмима. На почетку сваког поглавља налазе се уводни текстови, линије времена и одговарајуће илустрације или фотографије које на сликовит начин уводе ученике у одређену историјску епоху.
Свака лекција осмишљена је тако да се успостављањем смислених веза у градиву кроз основни текст, додатне текстове (Занимљивост, Сазнајте више, Биографија), илустрације, слике, табеле, дијаграме, схеме, родослове и историјске карте, успешно и лако обрађују предвиђене наставне јединице. Важнији појмови у оквиру самих лекција јасно су истакнути, а мање познате речи издвојене су и објашњене на маргини.
На крају сваке лекције налази се систематизован садржај лекције (Научили смо) и кључне речи које ученицима скрећу пажњу на чињенице које би требало трајно да запамте. Питања и задаци за проверу знања на крају сваке лекције конципирани су тако да ученике подстакну не само да усвајају чињенице већ и да их разумеју и повезују (не само у оквиру историје већ и осталих сродних предмета), те да развијају самостално размишљање и активан приступ учењу.
Обрађени су сви наставни садржаји.
Велики број модела и типова задатака.
Задаци су припремљени по образовним стандардима.
Задаци су рангирани по нивоима сложености.
Задаци обухватају примере из свакодневног живота и помажу у примени стеченог знања.
ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА за припрему завршног испита у основној школи
ЛАКШЕ до успеха НА МАТУРИ
Припремите ученике
за будућност одабиром
савремених уџбеника и
додатних материјала.
Уџбенички комплети за наставнике
садрже:
уџбенике од 5. до 7. разреда,
уџбеник за 8. разред са историјским
атласом,
приручнике са CD-ом.
40
СТАРИ ИСТОК
41
iii
око 3500. године п.н.е. Настанак првог писма и првих држава у Месопотамији
око 3000. године п.н.е.Настанак јединствене египатске државе (уједињење Горњег и Доњег Египта)
XVIII век п.н.е.Хамурабијев законик
На Старом истоку, подручју између Африке и Азије, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар настале су прве
државе (тј. градови-државе) и прве цивилизације које су створиле писмо. Зато се ти народи називају и „народима првих писама”. Те велике реке су се често изливале па је било потребно да се бројни људи удруже и организују ради изградње канала, насипа, брана и вештачких језера како би омогућили бољу пољопривредну производњу на том простору. Потреба да се удружи велики број људи подстакла је настанак држава на Старом истоку.
СТАРИ ИСТОК5. Државе и народи Старог истока6. Наука, култура и уметност народа Старог истока7. Веровања и свакодневни живот на Старом истоку
око 3000. године п.н.е.Настанак јединствене египатске државе (уједињење Горњег и Доњег Египта)
6. Наука, култура и уметност народа Старог истока7. Веровања и свакодневни живот на Старом истоку
XVIII век п.н.е.Хамурабијев законик
На Старом истоку, подручју између Африке и Азије, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар настале су прве
државе (тј. градови-државе) и прве цивилизације које су створиле писмо. Зато се ти народи називају и „народима првих писама”. Те велике реке су се често изливале па је било потребно да се бројни људи удруже и организују ради изградње канала, насипа, брана и вештачких језера како би омогућили бољу пољопривредну производњу на том простору. Потреба да се удружи велики број људи подстакла је настанак држава на Старом истоку.
НОВО
128 129
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
ЛОЗА НЕМАЊИЋА
Завидажупан
Стефан Првовенчанивел. жупан, краљ 1196–1228.
Растко (Свети Сава)архиепископ 1219–1236.
Вуканкраљ Дукље
Тихомир велики жупан
Мирослав кнез Хума
Страцимиркнез
Стефан Немања велики жупан 1166–1196.
Стефан Урош (V)цар 1355–1371.
Јован Урошцар Тесалије 1372–1373.
Стефан Дукагосподар Фарсале
Стефан Радослав краљ 1228–1233.
Стефан Владислав краљ 1233–1243.
Стефан Урош Iкраљ 1233–1276.
Предислав (Сава II)(архиепископ)
Стефан Урош II Милутинкраљ 1282–1321.
Стефан Драгутин краљ 1276–1282/1316.
Стефан Урош III Дечанскикраљ 1321–1331.
Константинпротивкраљ1321.
Владислав II краљ у Срему
Симеон (Синиша)цар Тесалије 1359–1372.
Стефан Урош (IV) Душанкраљ, цар 1331–1355.
ЗАДАТАК
НАУЧИЛИ СМО
1. Зашто је дошло до сукоба између Немањиних синова Стефана и Вукана?
2. Који су догађаји претходили крунисању Стефана Нема-њића?
3. Шта је за Србију значило крунисање Стефана Немањића за краља?
4. Када је и како Српска црква стекла аутокефалност?5. Како је Српска црква била уређена после стицања само-
сталности?
Уз помоћ наставника српског језика и веронауке саставите есеј о Светом Сави који бисте прочитали на школској слави.
Стефан Првовенчани, аутокефалност, Жича, Трново, Милешева
КЉУЧНЕ РЕЧИПИТАЊА
Распад Византије 1204. године утицао је на промену спољне политике Србије.
Стефан Немањић се окренуо Западу и, уз помоћ млетачког дужда, од папе 1217. године добио краљевску круну. Србија је тада постала краљевина и међународно призната држава.
У настојању да добије црквену самосталност, епископ Сава је заобишао охридског архиепископа и у Никеји, од васељенског патријарха, добио црквену самосталност 1219 год. Васељенски патријарх је епископа Саву рукоположио за првог српског архиепископа.
Прво седиште српске архиепископије било је у манастиру Жича, задужбини краља Стефана Првовенчаног.
Краљ Стефан Владислав је био у пријатељским и родбин ским односима са Бугарском. Напади Татара и смрт бугарског цара довели су до преокрета на престолу у Србији. Владислав је 1243. године збачен с престола.
Растко (Свети Сава)архиепископ 1219–1236.
Стефан Немањавелики жупан 1166–1196.
Стефан Дукагосподар Фарсале
Предислав (Сава II)(архиепископ)
Стефан Урош II Милутинкраљ 1282–1321.
Константинпротивкраљ1321.
цар Тесалије 1359–1372.
ЗАДАТАК
НАУЧИЛИ СМО
1. Зашто је дошло до сукоба између Немањиних синова Стефана и Вукана?
2. Који су догађаји претходили крунисању Стефана Нема-њића?
3. Шта је за Србију значило крунисање Стефана Немањића за краља?
4. Када је и како Српска црква стекла аутокефалност?5. Како је Српска црква била уређена после стицања само-
сталности?
Уз помоћ наставника српског језика и веронауке саставите есеј о Светом Сави који бисте прочитали на школској слави.
ПИТАЊА
Распад Византије 1204. године утицао је на промену спољне политике Србије.
Стефан Немањић се окренуо Западу и, уз помоћ млетачког дужда, од папе 1217. године добио краљевску круну. Србија је тада постала краљевина и међународно призната држава.
У настојању да добије црквену самосталност, епископ Сава је заобишао охридског архиепископа и у Никеји, од васељенског патријарха, добио црквену самосталност 1219 год. Васељенски патријарх је епископа Саву рукоположио за првог српског је епископа Саву рукоположио за првог српског архиепископа.
Прво седиште српске архиепископије било је у манастиру Жича, задужбини краља Стефана Првовенчаног.
Краљ Стефан Владислав је био у пријатељским и родбин ским односима са Бугарском. Напади Татара и смрт бугарског цара довели су до преокрета на престолу у Србији. Владислав је 1243. године збачен с престола.
Писани су по важећим Наставним плановима и програмима за одговарајуће разреде основне школе и усклађени са Образовним стандардима за крај обавезног образовања и Стандардима квалитета уџбеника.
Наставни садржаји су обрађени на једноставан и занимљив начин, близак узрасту ученика и њиховим интересовањима.
Уџбеници омогућавају различите методолошке приступе приизлагању и усвајању градива, те остављају довољно простора наставницима да примене разнолику дидактичко-методолошку апаратуру при обради, утврђивању и систематизацији градива (индивидуални и групни рад, рад у паровима, истраживачки и пројектни задаци, дебате, игровне активности итд.)
Аутори:др Душко Лопандић, Ивана Петровић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори:др Чедомир Антић, Мирјана Бонџић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори: Марија Векић Кочић, Драгољуб Кочић,др Душко Лопандић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
Аутори:др Предраг Симић, Ивана Петровић
Предметни уредник: др Ратомир Миликић
2.1. Србија од 1878. до 1903. године
Кнежевина Србија је у последњу четвртину XIX века ушла под влашћу Милана Обреновића. Кнез Милан је проглашен за наследника престола после убиства кнеза Михаила 1868. године. Планови о ослобођењу Срба и других балканских народа од власти Османског царства поставили су велика очекивања пред његову владавину. После избијања устанка у Херцеговини 1875. године, српска јавност је поверовала да је дошао тренутак да се она и остваре. Потценивши снагу османске војске и с вером да ће се у борбу укључити и други балкански народи, Србија и Црна Гора су 1876. године повеле рат против Османске царевине.
Српско-турски ратови (1876–1878) Војно и финансијски слабо припремљена, Србија је претрпела пораз у Првом српско-турском рату 1876–1877. године. Тако се није остварила ни основна претпоставка српског националног програма да ће улазак у рат са Османским царством подстаћи општи устанак балканских народа. Србија је сачувала предратне границе само захваљујући дипломатској интервенцији Русије. Када је и Русија ушла у рат против Османског царства, Србија је повела Други српско-турски рат 1877–1878. године и успешно га водила све до склапања Санстефанског мира. Мир је, међутим, донео разочарање Србији због пробугарског држања Русије и стварања Велике Бугарске, што Срби нису могли да разумеју нити да прихвате. Србија се уочи Берлинског конгреса нашла усамљена пред намерама великих сила на Балкану. Кнез Милан је у таквој ситуацији затражио и добио подршку Аустроугарске. Цена подршке Беча била је повлачење српских интереса из Босне и Херцеговине и Новопазарског санџака, изградња железничке пруге Београд–Ниш и склапање трговинског споразума који је Србију економски и политички везао за Аустроугарску.
Берлински конгрес Делегацију Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године предводио је председник владе Јован Ристић. Пошто је Србија у то време још увек била вазална кнежевина у саставу Османског царства, њени представници нису имали право да учествују на састанцима Конгреса. Западне силе су на Берлинском конгресу промениле одредбе Санстефанског мировног уговора. Србија, Црна Гора и Румунија стекле су независност, територијална проширења и међународно
УСТАВ – највиши законодавни акт у једној држави с којим морају бити усаглашени сви други закони.
АБДИКАЦИЈА – одрицање од престола.
ДИПЛОМАТИЈА – званично посредовање у међудржавним односима.
КОНВЕНЦИЈА – међународни споразум.
Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889)Кнез Милан Обреновић (1854–1901) ступио је на српски престо 1872. године. Оженио се Наталијом Кешко, с којом је добио сина Александра и од које се касније развео. Србија је током његове владавине стекла независност и проширила територију. Разочаран руском политиком и намеран да се прогласи за краља, Милан Обреновић се окренуо Аустроугарској. За краља Србије је проглашен 1882. године. У вођењу унутрашње политике ослањао се на Напредњачку странку. Тимочку буну 1883. године угушио је силом и искористио за обрачун с радикалима. Године 1885. објавио је рат Бугарској и доживео пораз. За време његове владавине, држава је 1888. године добила нови либералан устав. Краљ Милан је абдицирао 1889. године у корист сина Александра. Именован је за врховног команданта и спровео је реформу српске војске 1897–1900. године.
28
Istorija 8_02_14-01-2011.indd 28 1/25/2011 3:27:21 PM
СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У АУСТРОУГАРСКОЈ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
29
признање. Територија Србије проширена је за Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Тиме су српске намере да ослободи и уједини те просторе са Србијом задуго онемогућене. Новопазарски санџак је потпао под утицај Аустроугарске, која је ту распоредила своје војне јединице. На Берлинском конгресу, Аустроугарска је без рата добила Босну и Херцеговину и контролу над будућношћу Србије, Црне Горе и читавог јужнословенског простора.
Србија и Аустроугарска Трговински споразум склопљен са Аустроугарском отворио је српској пољопривреди велико тржиште Средње Европе. Уговор је занатство и младу српску индустрију изложио конкуренцији индустријских производа из Аустроугарске и Немачке. Последица је било везивање српске привреде за Аустроугарску, која јој је до краја XIX века постала главни трговински партнер.
Још озбиљније последице имао је политички споразум који је кнез Милан склопио са Аустроугарском у настојању да учврсти своју власт и да се прогласи за краља. Споразум из 1881. године садржао је и Тајну конвенцију, према којој се Србија обавезала да одустане од политичког деловања међу Србима у Аустроугарској, а царевина је пристала да подржи кнеза у жељи да Србију прогласи краљевином. Милан Обреновић прогласио се краљем 1882. године уз подршку Аустроугарске и Србија је постала краљевина. Тај догађај је подигао њен углед међу балканским народима и у читавој тадашњој Европи.
САЗНАЈТЕ ВИШЕ
Виктор Иго и Срби
Извештаји о неделима турске војске током рата 1876. године били су повод да славни књижевник Виктор Иго у француском Сенату одржи говор „За Србију“, у коме је подигао глас у заштиту Срба као европског народа: „Потребно је скренути пажњу европских влада на једну чињеницу толико малу, како се чини, да је оне изгледа нису ни приметиле. Ево је – један народ се убија. Где? У Европи. Има ли сведока томе чину? Један
– цео свет. Виде ли га владе? Не.“Закључак овога прогласа учинио је Игоа утемељивачем идеје о Европској унији: „Оно што зверства која се у Србији догађају ставља изван сумње, то је да је Европи потребна једна европска нација, једна европска влада, један огроман братски изборни суд, демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа с Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост, једном речи: савезне европске државе.“
Краљица Наталија Обреновић
Србија после Берлинског конгреса (Атлас, стр. 16)
Istorija 8_02_14-01-2011.indd 29 1/25/2011 3:27:38 PM
2.1. Србија од 1878. до 1903. године
Кнежевина Србија је у последњу четвртину XIX века ушла под влашћу Милана Обреновића. Кнез Милан је проглашен за наследника престола после убиства кнеза Михаила 1868. године. Планови о ослобођењу Срба и других балканских народа од власти Османског царства поставили су велика очекивања пред његову владавину. После избијања устанка у Херцеговини 1875. године, српска јавност је поверовала да је дошао тренутак да се она и остваре. Потценивши снагу османске војске и с вером да ће се у борбу укључити и други балкански народи, Србија и Црна Гора су 1876. године повеле рат против Османске
Војно и финансијски слабо припремљена, Србија је претрпела 1876–1877. године.
Тако се није остварила ни основна претпоставка српског националног програма да ће улазак у рат са Османским царством подстаћи општи устанак балканских народа. Србија је
дипломатској Русије. Када је и Русија ушла у рат против
Други српско-турски 1877–1878. године и успешно га водила све до склапања
Санстефанског мира. Мир је, међутим, донео разочарање Србији због пробугарског држања Русије и стварања Велике Бугарске, што Срби нису могли да разумеју нити да прихвате. Србија се уочи Берлинског конгреса нашла усамљена пред намерама великих сила на Балкану. Кнез Милан је у таквој ситуацији затражио и добио подршку Аустроугарске. Цена подршке Беча била је повлачење српских интереса из Босне и Херцеговине и Новопазарског санџака, изградња железничке пруге Београд–Ниш и склапање трговинског споразума који је Србију економски и
Делегацију Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године предводио је председник владе Јован Ристић. Пошто је Србија у то време још увек била вазална кнежевина у саставу Османског царства, њени представници нису имали право да
Западне силе су на Берлинском конгресу промениле одредбе Санстефанског мировног уговора. Србија, Црна Гора и Румунија
, територијална проширења и међународно
признање. Територија Србије проширена је за Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Тиме су српске намере да ослободи и уједини те просторе са Србијом задуго онемогућене. Новопазарски санџак је потпао под утицај Аустроугарске, која је ту распоредила своје војне јединице. На Берлинском конгресу, Аустроугарска је без рата добила Босну и Херцеговину и контролу над будућношћу Србије, Црне Горе и читавог јужнословенског простора.
Србија и Аустроугарска Трговински споразум склопљен са Аустроугарском отворио је српској пољопривреди велико тржиште Средње Европе. Уговор је занатство и младу српску индустрију изложио конкуренцији индустријских производа из Аустроугарске и Немачке. Последица је било везивање српске привреде за Аустроугарску, која јој је до краја XIX века постала главни трговински партнер.
Још озбиљније последице имао је политички споразум који је кнез Милан склопио са Аустроугарском у настојању да учврсти своју власт и да се прогласи за краља. Споразум из 1881. године садржао је и Тајну конвенцијуодустане од политичког деловања међу Србима у Аустроугарској, а царевина је пристала да подржи кнеза у жељи да Србију прогласи краљевином. Милан Обреновић прогласио се краљем 1882. године уз подршку Аустроугарске и Србија је постала краљевина. Тај догађај је подигао њен углед међу балканским народима и у читавој тадашњој Европи.
САЗНАЈТЕ ВИШЕ
Виктор Иго и Срби
Извештаји о неделима турске војске током рата 1876. године били су повод да славни књижевник Виктор Иго у француском Сенату одржи говор „За Србију“, у коме је подигао глас у заштиту Срба као европског народа: „Потребно је скренути пажњу европских влада на једну чињеницу толико малу, како се чини, да је оне изгледа нису ни приметиле. Ево је – један народ се убија. Где? У Европи. Има ли сведока томе чину? Један
Уџбеници историје
После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 насловa: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...
С квалитетним материјалима за историју које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.
Још једна школска година је пред нама.
Представљамо вам каталог уџбеника историје од 5. до 8. разреда које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!
С поштовањем, Небојша Орлић
директор
Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Наш циљ – квалитетна едукација
Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,
да буду радознали, упорни и одговорни људи.
ОДОБРЕНО
О уџбеницима... Уџбеници су подељени на
поглавља која обухватају одређене периоде предвиђене наставним програмима. На почетку сваког поглавља налазе се уводни текстови, линије времена и одговарајуће илустрације или фотографије које на сликовит начин уводе ученике у одређену историјску епоху.
Свака лекција осмишљена је тако да се успостављањем смислених веза у градиву кроз основни текст, додатне текстове (Занимљивост, Сазнајте више, Биографија), илустрације, слике, табеле, дијаграме, схеме, родослове и историјске карте, успешно и лако обрађују предвиђене наставне јединице. Важнији појмови у оквиру самих лекција јасно су истакнути, а мање познате речи издвојене су и објашњене на маргини.
На крају сваке лекције налази се систематизован садржај лекције (Научили смо) и кључне речи које ученицима скрећу пажњу на чињенице које би требало трајно да запамте. Питања и задаци за проверу знања на крају сваке лекције конципирани су тако да ученике подстакну не само да усвајају чињенице већ и да их разумеју и повезују (не само у оквиру историје већ и осталих сродних предмета), те да развијају самостално размишљање и активан приступ учењу.
Обрађени су сви наставни садржаји.
Велики број модела и типова задатака.
Задаци су припремљени по образовним стандардима.
Задаци су рангирани по нивоима сложености.
Задаци обухватају примере из свакодневног живота и помажу у примени стеченог знања.
ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА за припрему завршног испита у основној школи
ЛАКШЕ до успеха НА МАТУРИ
Припремите ученике
за будућност одабиром
савремених уџбеника и
додатних материјала.
Уџбенички комплети за наставнике
садрже:
уџбенике од 5. до 7. разреда,
уџбеник за 8. разред са историјским
атласом,
приручнике са CD-ом.
„Нови Логос” доноси нова мултимедијална решења која вам омогућавају упечатљивије часове
и већу активност ученика.
Приручници
од 5. до 8. разреда
Приручници из историје написани су с циљем да наставницима помогну приликом припремања и извођења наставе.
Приручници садрже:
кратке дидактичко-методичке напомене;
предлог годишњег плана рада на основу важећег Наставног плана и програма;
предлоге месечних (оперативних) планова рада;
пажљиво и добро осмишљене предлоге припрема за извођење сваког часа;
различите текстове, идеје, напомене у вези с реализацијом одређених наставних јединица, као и увођењем нових историјских појмова и њиховим систематизовањем;
предлоге тестова и контролних вежби;
разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (PowerPoint презентације, квизови, пројектни задаци, историјски извори, схеме и слично).
Додатни садржај и прилози са CD-а уз приручник
Мултимедијални
садржаји
Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд
011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, offi [email protected]
321
Годишњи тест из историје
1. Одговори на питања:
Којом годином и којим догађајем историчари обележавају почетак новог века?
» Година: Догађај:
Којом годином и којим догађајем историчари обележавају крај новог века?
» Година: Догађај:
Који историјски период претходи новом веку, а који следи после њега?
» Претходи: Следи:
2. Своје одговоре из првог питања (године) унеси на линију времена на којој су
обележени векови.
3. Погледај карту и одговори на следећа питања:
ТЕСТ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
ГОДИшњИ ТЕСТ
Име и презиме
Разред
СРЕЋАН РАД!
XII XIII XIV XV XVI XVII XVII XIX XX XXI
321
говоре из првог питања (године) унеси на линију времена на којој су
Ток часа
66
Уводни део часа (15 минута)Уводни део часа посвећен је краћем обнављању знања. Наставник кроз питања која поставља ученицима ставља акценат на утврђивање усвојених знања о значењу појма хуманизам и ренесанса, основним одликама овог покрета и најзначајнијим представницима књижевности и науке:
1. Објасни значење појмова хуманизам и ренесанса.2. Где настаје овај интелектуални покрет? (Од ученика који да тачан одговор наставник тражи да покаже италијанске градове и државе на зидној историјској карти Европе у XV веку.)
3. Где су представници хуманизма и ренесансе налазили своје узоре?4. Наведи најзначајније књижевнике и њихова дела.5. Наведи најистакнутије научнике и објасни њихов значај.Наставник обавештава ученике да ће се на том часу упознати са истакнутим сликарима овог
периода, као и са значајним представницима политичке мисли. Назив наставне јединице Хуманизам и ренесанса (уметност и политичка мисао) исписује на табли. Објашњава ученицима да ће на крају часа битне садржаје преписати у свеску настављајући тамо где су стали на прошлом часу.Главни део часа (25 минута)У главном делу часа излагање наставника пратиће илустрације које ће ученицима бити приказане преко пројектора на платну. Ученици се упознају са животом и делом: Томаса Мора, Еразма Ротердамског, Никола Макијавелија, Ђота, Каравађа, Рафаела, Тицијана Веничелија, Леонарда да Винчија, Микеланђела Буонаротија. Предлог за изглед појединих слајдова:
У току излагања наставник објашњава ученицима значење појма ренесансни човек, а од њих тражи да прокоментаришу дела ренесансних сликара. Такође, скреће им пажњу на текстове Занимљивости и Сазнајте више који се налазе у уџбенику на маргинама лекције.Завршни део часа (5 минута)Ученици преписују садржај са платна.Када ученици заврше, наставник започиње разговор са њима о значају хуманизма и ренесансе за светску баштину. Потом даје ученицима домаћи задатак.Домаћи задатак:Ученици треба писмено да одговоре на питања из уџбеника са 26. стране како би утврдили научено и припремили се за наредни час.
НИКОЛО МАКИЈАВЕЛИ – Владалац ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ
– Мона Лиза РАФАЕЛО САНТИ – Атинска школа
www.logos-edu.rs
ИСТОРИЈАУџбеници
од 5. до 8. разреда
2016/17.Подстакните ученике на активно учествовање у настави или самостални рад код куће уз интерактивне тестове за проверу знања и одабране видео-записе.
Уз уџбенике историје припремили смо и интерактивне тестове за обнављање и проверу знања на интернету. Повезивање одговарајућих појмова и стварање везе између илустрација и појмова омогућавају ученицима да на забаван начин обнове и унапреде своје знање из историје.
Видео-материјали су пажљиво одабрани и омогућавају боље разумевање наставног градива, појава и процеса из прошлости, као и повезивање кључних појмова и личности са данашњицом.
Све што је потребно за рад наставника на једном месту.
Комплетан садржај приручника дат је у електронском облику на CD-у, па га можете мењати и прилагођавати својим потребама и потребама и могућностима ученика с којима радите.
Верујемо да ће вам мултимедијални садржаји наше издавачке куће користити у раду и наставу учинити богатијом и креативнијом.
Аутори:Ивана Петровић,Дамир С. Живковић,Ивана Остојић Стојановић,Биљана Ћулафић
Аутори:Ивана Петровић,Мања Милиновић,Ивана Остојић Стојановић,Мирко Козић,Биљана Ћулафић
Аутори: Биљана Мијајловић,Катарина Милиновић,Мања Милиновић,Биљана Ћулафић,Марија Векић-Кочић
Аутори: Мања Милиновић,Душко Бојић,Душица Максимовић,Биљана Ћулафић
ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,
ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ
„Нови Логос” доноси нова мултимедијална решења која вам омогућавају упечатљивије часове
и већу активност ученика.
Приручници
од 5. до 8. разреда
Приручници из историје написани су с циљем да наставницима помогну приликом припремања и извођења наставе.
Приручници садрже:
кратке дидактичко-методичке напомене;
предлог годишњег плана рада на основу важећег Наставног плана и програма;
предлоге месечних (оперативних) планова рада;
пажљиво и добро осмишљене предлоге припрема за извођење сваког часа;
различите текстове, идеје, напомене у вези с реализацијом одређених наставних јединица, као и увођењем нових историјских појмова и њиховим систематизовањем;
предлоге тестова и контролних вежби;
разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (PowerPoint презентације, квизови, пројектни задаци, историјски извори, схеме и слично).
Додатни садржај и прилози са CD-а уз приручник
Мултимедијални
садржаји
Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд
011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, offi [email protected]
321
Годишњи тест из историје
1. Одговори на питања:
Којом годином и којим догађајем историчари обележавају почетак новог века?
» Година: Догађај:
Којом годином и којим догађајем историчари обележавају крај новог века?
» Година: Догађај:
Који историјски период претходи новом веку, а који следи после њега?
» Претходи: Следи:
2. Своје одговоре из првог питања (године) унеси на линију времена на којој су
обележени векови.
3. Погледај карту и одговори на следећа питања:
ТЕСТ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
ГОДИшњИ ТЕСТ
Име и презиме
Разред
СРЕЋАН РАД!
XII XIII XIV XV XVI XVII XVII XIX XX XXI
321
говоре из првог питања (године) унеси на линију времена на којој су
Ток часа
66
Уводни део часа (15 минута)Уводни део часа посвећен је краћем обнављању знања. Наставник кроз питања која поставља ученицима ставља акценат на утврђивање усвојених знања о значењу појма хуманизам и ренесанса, основним одликама овог покрета и најзначајнијим представницима књижевности и науке:
1. Објасни значење појмова хуманизам и ренесанса.2. Где настаје овај интелектуални покрет? (Од ученика који да тачан одговор наставник тражи да покаже италијанске градове и државе на зидној историјској карти Европе у XV веку.)
3. Где су представници хуманизма и ренесансе налазили своје узоре?4. Наведи најзначајније књижевнике и њихова дела.5. Наведи најистакнутије научнике и објасни њихов значај.Наставник обавештава ученике да ће се на том часу упознати са истакнутим сликарима овог
периода, као и са значајним представницима политичке мисли. Назив наставне јединице Хуманизам и ренесанса (уметност и политичка мисао) исписује на табли. Објашњава ученицима да ће на крају часа битне садржаје преписати у свеску настављајући тамо где су стали на прошлом часу.Главни део часа (25 минута)У главном делу часа излагање наставника пратиће илустрације које ће ученицима бити приказане преко пројектора на платну. Ученици се упознају са животом и делом: Томаса Мора, Еразма Ротердамског, Никола Макијавелија, Ђота, Каравађа, Рафаела, Тицијана Веничелија, Леонарда да Винчија, Микеланђела Буонаротија. Предлог за изглед појединих слајдова:
У току излагања наставник објашњава ученицима значење појма ренесансни човек, а од њих тражи да прокоментаришу дела ренесансних сликара. Такође, скреће им пажњу на текстове Занимљивости и Сазнајте више који се налазе у уџбенику на маргинама лекције.Завршни део часа (5 минута)Ученици преписују садржај са платна.Када ученици заврше, наставник започиње разговор са њима о значају хуманизма и ренесансе за светску баштину. Потом даје ученицима домаћи задатак.Домаћи задатак:Ученици треба писмено да одговоре на питања из уџбеника са 26. стране како би утврдили научено и припремили се за наредни час.
НИКОЛО МАКИЈАВЕЛИ – Владалац ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ
– Мона Лиза РАФАЕЛО САНТИ – Атинска школа
www.logos-edu.rs
ИСТОРИЈАУџбеници
од 5. до 8. разреда
2016/17.Подстакните ученике на активно учествовање у настави или самостални рад код куће уз интерактивне тестове за проверу знања и одабране видео-записе.
Уз уџбенике историје припремили смо и интерактивне тестове за обнављање и проверу знања на интернету. Повезивање одговарајућих појмова и стварање везе између илустрација и појмова омогућавају ученицима да на забаван начин обнове и унапреде своје знање из историје.
Видео-материјали су пажљиво одабрани и омогућавају боље разумевање наставног градива, појава и процеса из прошлости, као и повезивање кључних појмова и личности са данашњицом.
Све што је потребно за рад наставника на једном месту.
Комплетан садржај приручника дат је у електронском облику на CD-у, па га можете мењати и прилагођавати својим потребама и потребама и могућностима ученика с којима радите.
Верујемо да ће вам мултимедијални садржаји наше издавачке куће користити у раду и наставу учинити богатијом и креативнијом.
Аутори:Ивана Петровић,Дамир С. Живковић,Ивана Остојић Стојановић,Биљана Ћулафић
Аутори:Ивана Петровић,Мања Милиновић,Ивана Остојић Стојановић,Мирко Козић,Биљана Ћулафић
Аутори: Биљана Мијајловић,Катарина Милиновић,Мања Милиновић,Биљана Ћулафић,Марија Векић-Кочић
Аутори: Мања Милиновић,Душко Бојић,Душица Максимовић,Биљана Ћулафић
ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,
ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ
