!"#$%&'(!

)!

)%$

"*+!

,% -./0-.12

!#2

34

555++(

%)!*%!"+$)%%"),+#+(%(

+$%()+##!##22)+2$$%*#

%!#$$$%# +(""+$%)%+$

+! ! +!"$%%+,%#$%#

!*%,#!

2-.6

!

"#$#"()00(!0)()

/

+7

. !#%%8!!$%$9:

.. 4+ ;!!$%$:

. !%!#

1

/ *# %%#6?

1 %"%#8$%)977

6 B"%!#%%#7!$.-:

1 !#%+8+9.1-

1. #$+)$*.1-

1 !$#>"%$))+##+"!#.1-

1/ !$#>"%$+#+.1

11 E"%$+#+%(+$%+#+#(+($#+$).11

16 $%.16

17 )"+.6?

1: $ ++#+.6

6

1!$"+.77

G,%#+.7?

1.1 4)!# )%!%$#!.:-

+#!!.:.

(+$.:

4.:/

7

%

4+#6"#%)2",% -./0.12!!$!)!#!)+!

)(/"#2",% -.0./2$#")

)#)(2)+#%#!!#$(+++%

) %$ 8",% -..0.9%)#)++!##")+$##

!"#! !"#%#!$+%!#+1 =

))!$!#!$*%#!"+!"!8%%+%)

!*"!#*%"%#,()!#9%,$!%)$#+!

"))+%)"+#!+,%$%%!#>"%!!%"+

"!)$$ !2$"!%$%!!)#$ $%#

)#!+!*#!%#8+$#$#9;*!2

+%)$!,*#))!#"!%)$%%"

%)))!#,+#"%),$(!")!H4"$*(#,#

"%$()*+(!%#%;#+$##5

%#!!%;&$#'#('"

#)$!#$

!"#$%&'(!%%$"#,##%%$#H+"#

$$#

%!$

B#%8+$+9)H#*

"$!)+%#+$%$)"+"+$#$

)#(!2

),)#*#8"+,#92

tamnocrvenom#)#*#8"%#*$"+,D#+##2)!#)+%$#2H)#+!9I

ljubiastom #),!#$)#+!2$!*$%,

"!#+# +"!0$)!H!%#*$"+,

4"%

%##,##!(%# $% $%"%

!#

) %) #)%")+"*#

:

#*##$$+

#,

!(8#$!%$J))"+#I

+H!2"!++$!!9

-$#$%

+#I+H+$!12"!+!!9

.$#/$)#/

8)K9 .27:/L.-D:% K.27-L.-D.

?

)

% !

MK

.)K

--

0

##K.

D.$%

M

.)K

--

0

##-

K.$%

MD

.)K

--

0

##D.

.6)K

.7-

0

##-

K/$%

/D

.6)K

.7-

10

##D/

K

6)K

/--

20

##K

D$%

6)K

/--

0

##-

&$$#$%%$)#+,!8($"$(9,!

%)!!$%$!%#!%)!!!2

)4D8)%9!$%+, 48!$%$%%9

3#$je poopenje pojma molekula i na tvari koje se ne sastoje od molekula

(nego od iona), uvedeno radi lakeg zapisivanja (kemijske jednadbe) i raunanja

(stehiometrija). To##%%#)%"##!#! H!#!"($!

+)34/#>!$%#%#+%2%#

!$%$34/2 K34/D2)!K!+%+,

.-

(jer ne uzima u obzir meusobno odbijanje vie elektrona). #

!!"

$

!broj ljuske"

%""

& infra- znai da ima manju energiju od crvene svjetlosti, a ultra- da ima veu energiju od ljubiaste, umnoak Planckove konstante (h = 6,6261034 J s) i frekvencije (esto se oznaava malim grkim slovom ni, , oznait u ovdje ipak sa f radi jasnoe, da se ne brka s brzinom v) tog zraenja (frekvencija = brzina svjetlosti / valna duljina, f = c/, to se moe izvesti iz definicijske formule frekvencije f = 1/T i ope formule za brzinu v = s/t pri

emu je valna duljina put prijeen tijekom jednog perioda T), dakle E = hf = hc/ (brzina svjetlosti c = 3108 m/s), to to prima energiju znai da je promjena energije pozitivna, " (za vodikov atom E = hcRH(1/npoetno2

1/nkonano2; Rydbergova konstanta RH = 1,097107 m1)

#"

J.

J

J/

J1

$%

..

(u gotovo nezamislivo kratkom vremenu)

"!sve se rauna jednako samo promjena energije tada naravno mora biti negativna ( promjena energije elektrona po predznaku je analogna, naravno, s promjenom energije sustava za endotermnu odnosno egzotermnu reakciju),

"

I apsorpcijski i emisijski atomski spektri dobivaju se tako da se tvar prvo zagrije na vrlo visoku temperaturu pod niskim tlakom da se atomizira rastavi na pojedinane atome (i ione) u plinovitom stanju (jer bi se inae dobili spektri tvari u cjelini, molekula itd., koji su sloeniji).

N-

O-

.

%

(brojke su valne duljine u nanometrima, ne treba ih uiti napamet ali zgodno je orijentacijski

znati da je vidljiva svjetlost valne duljine otprilike od 400 (ljubiasta) do 700 (crvena) nm)

'((

"

!

"

!!

"

)

*

!

+#$%#$ 8!))!% #2))

$%!#%(+#+%#)"$""$%%%> #9)+

%!#%$!#+%!+F%+"F)#,+#+$%+H%!#%(

"%*# $)+"# #%)!*)

$!!)#(+!)#+!2 #!#%)"+#%

)#,+#"%!)

+%##)!8+,#$#)#$#)9

./

D!!$$!2#+2$+!%!

D!"+$!2"+$%+2)%)2)!H"%"

+#$%%%> #2)#$!$!$8

)$!$# $%"P$%2!$ 2!$

$#+$#92%#%#+

" #$

=$%%%> ##)$%)$!#) %!"!

!8$!*"!$%F)#F$%;! #! #

%#" 2odnosno neto je bolja predodba dio prostorau blizini jezgre u kojem taj elektron provodi najvie svog vremena9'"'!

"+

",&

-./""""0"""+

"$

.1

"1!

" "

1!2"+

"3

!"

"4

&"

Metafora o elektronskoj strukturi atomaMetafora o elektronskoj strukturi atomaMetafora o elektronskoj strukturi atomaMetafora o elektronskoj strukturi atoma

Neka je stambena zgrada elektronski omota atoma nekog elementa. I recimo da ta zgrada

ima 7 katova. Svaki kat predstavlja jednu ljusku. Na prvom katu je, naalost, samo jedan stan

od 100 m2. Na drugom katu postoje 4 stana, jedan od 100 m2 te 3 od 200 m2. Stanovi

predstavljaju orbitale. Kao to postoje stanovi od 100 m2, 200 m2 itd. , tako postoje i razliite

orbitale, s, p, d i f. Recimo da se u svaki stan mogu useliti samo jedna muka i jedna enska

osoba, nikako istog spola. Tako je i kod elektrona. Nikada u jednoj orbitali ne mogu biti 2

elektrona istog spina. U zgradi e moda u nekom stanu biti samo jedna osoba, samac. Tako

e i kod nekih atoma u nekoj orbitali biti samo jedan, nespareni elektron. Ako je cijeli kat

popunjen stanovima te je u svakome stanu po jedna enska i jedna muka osoba, oito je da

e tome katu biti zabavno i da e svi imati idilu kakvu su uvijek eljeli. Takve zgrade

predstavljaju plemenite plinove, kojima je ba "lijepo" jer ne moraju traiti nove lanove za

svoje stanove. Recimo da u svim stanovima na katu ivi jedna enska i jedna muka osoba,

osim u jednom stanu. Taj e mukarac biti ljubomoran na ostale stanove i brzo e sebi nabaviti

partnericu kako god zna i umije. To svojstvo inae nazivamo afinitet prema elektronu koji je

najprisutniji kod atoma 17. skupine. Stanovi od 300 m2 e oito biti skuplji nego stanovi od

100 m2 pa e se neki parovi radije useliti u takve stanove na 4. katu nego da kupuju stan od

300 m2 na 3.katu, iako 3. kat jo nije popunjen. Cijena stana u ovoj prii predstavlja energiju.

Elektroni e prije popunjavati 4s orbitalu nego 3d jer ona zahtijeva manje energije.

Zvonimir Mlinari, uenik 1. raz. gimnazije, ljeto 2013.

4 Spin je temeljno svojstvo elementarne estice poput elektrona, kao i masa i naboj (ali je promjenjiv),

koje nije lako definirati. Ponekad se tumai kao smjer vrtnje elektrona oko vlastite osi, ali nema puno

koristi od te predodbe.

.6

!$#!+!#8%#!+$%!#+##*

! H #92)+% !% #2$%%%> #!*

") +#"") +!"$!)+1

)

8$)!H"%"+#$%> #%#)+

)!Q9

.

/

/

/

1

1

1

/

2

1

/

.7

)8)$%%%> #%H$%%%> #)!H

)( )$! )$9

MJ..

MJ.

@J..JRMS.

BJ..JRMS.

J.7JRMS7

J.7//71/.JRS1/.

J.7//71/.-JRS1/.-

J.7//71/.-17JRS1/.-17

0&

567892-/:7892./2

567892-/-;7892./

.:

)MDJ.8JRMS9##MJ..

4DJ.78JRS9##4J.1

/DJ.7//78JRS9##J.7//7

4)H2$!#$%,8#,H9+##$%%%> ##%

$%%#%> #)!##$* )$! )$2%+#$%%

%> ##) #2#$#2#* # Openito, pogodnije su elektronske konfiguracije sa to vie popunjenih ili polupopunjenih podljusaka.

%2/"

#"

=67892./>

=.?6789/>

=/?6789/:

567892-/-;

5?6789/-;

5.?6789/ #+#%$#%1A 3 3 T

#,#

"$*##%$#%!$%$!#+H!#!2

)+!$#551$$#%!$%%#! #$+

%!#%#+"8)++))#$# $%% )%#%+$

+"9D#,H)+$%+#%$#%(mogu biti i delektroni prethodne ljuske kod prijelaznih elemenata, te kod elemenata p-bloka koji imaju proireni oktet)

% !

#$##$##" F%#F$%% !

"

((obino se uzima

vjerojatnost 90%)!; $!! )("pojedinanog atoma u plinovitom stanju")#)$!#!$%);#)$!#)!H) +8+.?9Ne moe se izravno izmjeriti, osim (uglavnom kod metala) eventualno

.?

iz podataka za kristalne reetke ( vidi Kristalne strukture mogu se mjeriti samo udaljenosti meu jezgrama, a ne udaljenost od jezgre do kraja elektronskog omotaa), ili se procjenjuje i izraunava iz ostalih polumjera i drugih podataka.4$##$##" F%#F$%% !"$%

Za njega vrijedi analogno kao i za atomski polumjer. Nekad se moe odrediti iz podataka za kristalne reetke ionskih spojeva ( vidi Kristalne strukture).$$##)$+$#"!;#" +#8+(9!

!;)+"(%+$!+"!

67$$##)$+$#"!;#" +#8+(9!

%##$*! H8FF9!;)+"%+$!+"!D

+#%#$#%+$ )$!#

)"%$

8%+$9

8+U$+9

3$ 3$

8!%9

8%9

3$

3$D

.

-

&

! !!!

A"B

!

"C(("

"$

"

##+##")!#"#8$#$#+9#+H>$8 9#!#

!

)$!#!##%$!2$+#+8 #"#2$%%>2

$% +9

"

Atomski polumjer, energija ionizacije i elektronski afinitet ne mijenjaju se kroz periodni sustav posve pravilno najvanije iznimke: elementi borove i kisikove skupine imaju manju prvu energiju ionizacije od prethodeih elemenata berilijeve odnosno duikove skupine jer se njihovom ionizacijom izbija jedini p elektron vanjske ljuske odnosno ostaju 3 nesparena p elektrona (polupopunjene p orbitale); elementi berilijeve i duikove skupine imaju osobito nizak elektronski afinitet jer imaju popunjene valentne s orbitale odnosno polupopunjene valentne p orbitale, pelementi 2. periode imaju manji elektronski afinitet od elemenata ravno ispod sebe jer su njihovi atomi vrlo mali pa "redovni" elektroni jae odbijaju dodatni elektron, dakle najvei elektronski afinitet u periodnom sustavu ima klor a ne fluor.

. #+($!##$% +#A B 4

#+#+)!+#$#+"" )!$#A

)$!#! $% +

.

#"# $,

/ #+(!!#!#)+ #"#A 3

2" %!)D

- . / 2 : >

-- .2 2E >2 /

) !'#((

8D$! !2)$!)$+ !"%!#%+#+2+%#)$#9

%+#(+%FFFF $"F!#FF+HF!!D

##+(2!!##+#+#!#2 ##+%#2!!###+H

Sva ta svojstva proizlaze iz osnovnih svojstava atoma (polumjera i elektronegativnosti), koja proizlaze iz broja elementarnih estica i elektronske konfiguracije.

'F!D" 8" " 5" +

A!

* +('

"$%%#%82+9#%%#!##$%8=#"

$%%!!9

D!D$8#$%J#)9

D%D)"+#8#$%O#)9WK

DD +#8#$%N#)9WD

#,H#!)$! )$8#$#$%%%> #2))#

+#%8+$9$#%9"$%%%$%%8$("!%#

+#2!$+#+%+!$2

+#%2!$+#+%+!$2

!!

/

$"!#)"# )!+D+#% $

)+$!%#,+#""$%%!#%!Q9

+#%#8"!#9"$%%(!8)"#" #

)+$!##$%92,#+H##%2!#)$!#!#

+#%"8"+H9"$%%(!8)"#" $#

)+$+H#$%92,#+H##2!#)$!#+H

%$ $2,+,$%8#)92##%+HQ

Izoelektronske mogu biti i jedinke koje se sastoje od vie atoma (molekule i vieatomni ioni) gleda se zbroj elektrona atoma od kojih se jedinka sastoji minus nabojni broj (uzimajui u obzir predznak nabojnog broja!); njihove odnose veliina tee je predvidjeti, ali uglavnom vrijedi isto pravilo (ali razlike su puno manje znaajne jer je dodatni pozitivni ili negativni naboj raspren po puno veem prostoru). Takve izoelektronske jedinke uvijek imaju isti prostorni oblik ( npr. BH4, CH4 i NH4+ imaju oblik tetraedra), a isti oblik imaju i jedinke koje su izoelektronske samo po elektronima valentne ljuske ( npr. O3 i SO2).

$%#*%$%$#% !$+)#!"$%%#

3$I BEI 33$I 33$

#,#

.%*%##"$%%$!2"$%%)#)

+$#!#)!#+H#23K23$D2K2/D2D2/K2K

#+("$%%94DEI9EKI9DBI9 K

A+"%#%8O$N9%+H"!;#(8!"!;#(9",

+$#(+()$!#

3. Koja od navedenih estica je izoelektronska s NO2+? a) N2O; b) NO2; c) NH2; d) SO2 4. Povei molekule s izoelektronskim ionima.

a) CH4 b) C2H6 c) CO2 d) N2O4 e) N2

__ N2H62+

__ C2O42

__ NH4+

__ C22

__ NO2+

1

#,#

.KI/K23K2K223$D2D2/D

94D EI9 K

3. a

4. b, d, a, e, c

,(

4++%!#%(+"%2%+$!$+"

$!#+"%###$##!$%% )!;+!

GH!

"*#%8#)#$#

$%%)9$+,%8+%$%$/)#$#$%%)

"!;+!9

+$+"!*)$!;+!

!!!;!!%#!$"$%#)$% +

"5I)$8!;!!%#+,"$%#)

$% +9

)$+"Y)$!$%$Q

$!$%$%#!#)$+"%#$!

);8F),+#F#9D)3M/3$#)$!$%$2

55=0$33$1#%*1)$3D3$+"#)!

);89234#)$!$%$34#IM4M/)$#%

,# !!!+%);$$%%)+))

#!+F.ali XeF4 je nepolarna jer je u njoj raspored atoma simetrian unato nepodijeljenim elektronskim parovima...)++!!$%$!($!(+)$

Polarna veza moe se prikazati kao vektorstrelica (u smjeru te veze u prostoru, orijentacije od elektronegativnijeg prema manje elektronegativnom atomu ili obrnuto, samo je bitno da se uvijek uzima isto, i duljine proporcionalne duljini veze). Tako se najjednostavnije i najpouzdanije moe odrediti polarnost molekule molekula je nepolarna ako je zbroj svih takvih vektora u njoj 0 tj. ako se njihovim slaganjem (poetak jednog na kraj prethodnog) u

6

3D prostoru (bez rotacije vektora) na kraju opet doe u poetnu toku (meusobno se ponitavaju), a inae je polarna. %+$)#J)#%#*!%+$+"

%)#Y)#%#*!%+"Q

D+,!8M1K24MD241D241/D234:D23M/344D9)

)+"%+$!+"!2(##%!+"!D)M13$41

#M1K3$41D#>!$%#%*#%..

%+$(+"81DM2/3$J48+%+"#!%+#+"9.

3$D49

4!#%##$%89)))$"# ! 2)!

#%%+"+!%#!;#%"$%#)

$% +8)!$D!$!;#%$#)!+92

%+$+!!%#!;!#"$%#)

$% +8)+!$$!$D$% +!$9J

(to je razlika elektronegativnosti vea spoj je vie ionski, potpuno kovalentne su samo molekule elementarnih tvari, a potpuno ionski spojevi ne postoje),-

7

#+*#"$%+#+!+H)#+

$ #$

$*$+ % +% +$%)2 $+!+, %+$* %

$$ $ $!+!)!

$*$#$#+

$"!$%$%##%)$

$+! %%+8%!#%%#Y)#9

$$#$#*$8#+

$+! $+!$ %%+8%!#%%#Y)#9

K&

(Coulombov zakon za elektrostatsku silu)-.

%

+"##!;!#!!+H #8)## 4 3$23$

D,#%+"#2

$,)#++,

G%%+$+"%;%H+"8!#"#)$!#9#I%+"

#8%H9+%(2+%#%((ali dvostruka veza nije dvostruko niti trostruka trostruko jaa od jednostruke izmeu istih atoma, nego neto manje).$,+$,%+$()#+=+#%%+$+" #%

!;!$%$%()+$#8%#+)$9!!$%$D+,$,+$,

!#)$#)#+)#++H!$!

+$+"#!#)2%!$

%%$J%$%()#+

%+$%$Y%$%+$()#+

%+$!%$!+$#+$%#!!;)+"%+$!+"!2

,"%#+#+%,+$+$%+H+%$,!#%+$(

%$!$#2#)"###!&!

+F."

:

$+H%+$()#+

"+##$$%)(*!;!$%$%

)+$#8!$%$# ))+"%+$!+"!Q9#(+

%%+#+!$+H%$,"

+#+)#+)!+!$

$ #$$ #$

$*$+ +$+% % +% +$%)2 $+!+, %+$* %

" +$+$% !$ +$% +$%

$$

)+$$ $ $!+!)!

$*$#$#+

%%+8%!#%%#Y)#9

$"!$%$%##%)$

$+! %%+8%!#%%#Y)#9

$$#$#*$8#+

%%+8%!#%%#Y)#9

$+!

$+!$ %%+8%!#%%#Y)#9

#

+$$ $+!#%

+$%) +$%)

. %#!"++"#(%+$A

B3$/23$123$/

B M1B2M12MB

3 2M2

$24/21

." )

D

8" 88

" 8#

5" 8+

C" 8F

?

/ #+(+!(!$%$*#%H+"A

B 4

3 E

1 #+(*!%+$+"A

M41

B M14/

3 43$

341

6 ##$#%!$%$242E)#))#+"A

242E

B 2E24

3 422E

E242

>" + F+0L

8"

" !

5"

C"

#,#

.

." C

/

1

6

>" 8

/-

/0

@5+!$%##)%"+#%!#%($!)#+8!2

+"2+"+#%$%9))

!$$!8") +9"#" !,#$%8+!

+$($%2,)+$$%+#%$#%9

%"+"8)#$#9$%+#%$#%D#%)#

$%2+#$%%)

3"+"$%#D#%+"2+#J+%2Z

%

!

[+$%\!#,H+H$$%+$+"*!?+$(

$%8)#$#K)#$#9,"+%8!)+/DM2M2@%#*

!J$9#%!#)+))#+$$#%8F$%%%> #

#$* )$! )$F9,# %#) #8#$#9=$%%

%> #

+ $#+)#)+$%2#,HB%+$!

)#+!*!1$%8)B3$92B*!7$%8)B3$/92!*

!)#+$($%8)4(!:9=$!)! 6

))!+H!#?#F!),%F8[)!$%#(

$$% (!\, tonije za tzv. proireni oktet elektroni moraju ui u dorbitale neke od ve postojeih ljusaka, a najmanje (s najniom energijom) dorbitale su 3d92!$(i neki prijelazni metali)/%#()%+$!+"!! !.-$.$%2)3$62E7

" ,1!2

)%+$+"(!))#)!H=#

"

4+))+!%$%#F+F+"",#!8)

!##F+F#!8""#$+"#%$+,%9$#

$%%)$#)$%9DF+F);#%,

5 u uobiajenim spojevima (pronaeno je tek nekoliko vrlo neobinih iznimaka)

/.

$### D" #"!$%%)%+##%(

$"+"(%)2%"!! +#

%;))!#)!%!)"!!$!$%$2

##+#)$$%$

!#%+")!>!$!#

"+))

)+))

+))

#F+F )$%

. $

$

/

/ )$

1

6 )!

7 %

%##$+,F+F$%%)8$)$%92"$%%#)

""!#$F+F8!9)#;"+2)+! H)%

# ,# !! )%"8##%%+2%#

!#)%"#)2#+)!#"+"%#)#D

//

#%)! "!#%%)#"

+(+()"!#!%(!$%%!)+!9

#

F+F

$

)+8$

)(

$%9

- . / 1

.

$

M

MDM

M

M

$

B3$

$

D3

D3

/

)$

B3$/

)$

%

4

$

4

1

3M1

)!

M/

)$

%

M4

$

M3$

/1

#

F+F

$

)+8$

)(

$%9

- . / 1

6

)!

3$6

$%

$#$#%

E1

D$%

3$E/

$

WE

$

7

%

E7

%+

)!

3$E6

)$

%+

WE1

D$%

$

=#%*!;####$$%%)+2

#$#+"$%%)+ +"$%8$$%%

)+)$%9#)#!#,#)$*#!;,$##,

$##$(F+F8+))$%+$%9" "$ %+

!;+"!$%!"!;+" $%+" !!$+H

(()+#$2%)$# %+!;!!+"!"!

%#!+"$%!$!#(()+#$%+#

! H!!!#+)+#2$)"!$%$%#)#"

)$*8"#%2 )%"$%

+$%2$"! +("!+9

/6

% 3$4

)M41D

)@5+!!$%!

P ))+%!!# +#F%F#+$($%)!)$*#

8%)9)!+

P !$)+"!!$%$8+%##+$7Q2 $#% ++#%

++$2,#!##,H#%###%+0$##+H

!% #92$%8"$%$%%$%#

##Q9

4

M 4 4

4

K.D

7$#%+$!)###%!#%(+"%#!+8)!+%+"%+#+"9%!)#2+$##"# + #8)+$#3$D24MD$4/D#.9

/7

4%$%#F+F%+% !%$%# +"%$%+"(

8)+9$%8!"+%#"# )#!#! H92)!!

))

D%*#1+"

D$#+4+#+"++")%!$%$+2)$%

D$4!#)#+"+$+")D%#!#+"2

)!*!$

,## "!+!

& ,(#56

.#8#$)%"##!#8#$#9!;!#!%!

%!#%!)#D!*F%F8)#$#+%+!>!$!

#!%% #+%+!>!$#,#$9

&$$8#$)%"##!!;)+"(!$%$D)%

!*F%F!)#%>!$

E!$%()#+!)#%&&

(uz rijetke iznimke, najee one koje sadre ione ija molekulska formula nije jednaka empirijskoj, kao to su peroksidi, jer oni sadre O22 ion, npr. Na2O2; te neke kojima anion i kation sadre bar neki isti atom, npr. empirijska formula NH4NO2 je NH2O).=!)#%>!$"$%#!$%$%#,H% %(+

( npr. fosforov(V) okisid ima molekulsku formulu P4O10 a empirijsku P2O5, vodikov peroksid ima molekulsku formulu H2O2 a empirijsku HO, hidrazin ima molekulsku formulu N2H4 a empirijsku NH2). ,!$%$%(>!$!*%++$##!)#%#>!$D)

!)#%>!$3M4!#)#+!$%$%>!$3M423M1423/M74/

/:

*!+8#$)%"#)!!$%$2$%

)%*+"%#))+$!+"+#)"!#+#8#%9

8%#%%! H9!*)#!

8#$)%"#)!!$%$%)%*+!+

+"!;#!2$%#!$%$+))8+!"$92+H

)!)+"%+% !

9:8#$#%>!$%#!+")%"#+"

)++$($%8)#+$$%%(!9

&!,M&

"

#+*#)+$")#%(>!$ %()#+T@GG=

]==4@=D4T4T@G4G4133=Q=/(naravno ako nema naboj ni nevezne elektrone...)44B44=6( ugljik kao i ostali elementi 2. periode ne moe imati proireni oktet7, vidi Pravilo okteta i odstupanja). 3#$!#//#%"*) $#)%"+H( %(!$%$

! $#%%#+! $+!!;#!G%

#%+"2+%+%+"2%%+"2%

$!%!>!$!"!#+#"+%! $#%+"$%

!+%%$%# $#%++$8$!+%+""

$!#Q92+!%# $#%+%+"" $#%)%"#

+#!!$!%%#$@5+#%#>!$

8#$)%"#))!!"#

+""!;!%#$"$+))

+")!!%#$""))

+")!!%#$")))

7 U svim normalnim spojevima kakve ete viati.

/?

!#

!)#% !$%$% *%

% @5+%

+"!!

)

3M4 3M4 3M43M4

8)$!$%$9

3M3$ 3M3$ 3MJ33$3M3$J3M3$8%"!9

8 !#%"!9

8)$!$%$9

3M 3/M7 M3J3M3M/

8%"!9

*geometrijski izomeri takoer spadaju u dijastereomere

4=

4= ==44=

T=4=G4=* F$40N%00'FL3A0

3#8#40FL3A0 C0K8+43A3FL3A0

/!$9

;#!#D0OD"$%)

$"#$"$!!+%+"

D.2D%$

D.2D%$

50$

2-

26

6566!

& 50$

5&

5+A

!2"I!

. .

1 1

/ /

1-

(D i L je drukiji tip oznaka koji se koristi u biokemiji (nije apsolutna nego relativna konfiguracija), prvenstveno za eere i aminokiseline ovako prikazan, D eer ima OH

skupinu najdalju od aldehidne ili ketonske skupine desno, a L lijevo; ovakav nain prikazivanja naziva se Fischerova projekcijska formula)

.5

&5

ako spoj ima n asimetrino supstituiranih ugljikovih atoma, optikih izomera s tom strukturnom formulom ima 2n, npr. za ovdje prikazanu lanastu formu glukoze/galaktoze/... ima ih 24 = 16 (ukljuujui navedene, naravno) 50$

OO&

"6

&.

@

1.

5!

!!!

-./&(lat. rectus)

&(lat. sinister)

"52

"50$

"2((

&

"-./

5

&(njem. zusammen)

(njem. entgegen)((

((

1

Te oznake su uvedene dogovorno kako bi se razlikovali pojedini enantiomeri i dijastereomeri, a to je potrebno jer se enantiomeri razlikuju po jednom fizikalnom svojstvu: zakretanju ravnine polarizirane svjetlosti (za koliki ju kut jedan zakree u desno, za toliki ju drugi zakree u lijevo, ali to desnolijevo nema veze s RS, a esto ni si biokemijskim D-L; oznaava se malim slovima d- i l- ili (+)- i ()-) te po reakcijama s drugim takvim (kiralnim) molekulama, to je osobito vano za biokemijske reakcije (npr. enzimi su u pravilu molekule s puno kiralnih centara), a dijastereomeri se esto razlikuju i po drugim kemijskim i fizikalnim svojstvima. 8"

5

5"U Fischerovoj projekcijskoj formuli na taj se jednostavni nain mogu zamijeniti samo horizontalne skupine (lijeva i desna).

. $%#! H("!!$%$%!>!$!36M.A

.

B

3 /

6

$%"$(%("!)#"%$))23/M73$A

1

B 6

3 7

,+

/" '&

F+0L8" 5I.F

1/

" 5I.F.

5" 5I/FC" 5I2F

1 #+()#+"!A

.93M/3M43M/

93M/3M43M3M/

/93M/3M3M4M

193MJ3M43M/

./

B .

3 /

.1

6 "!.D$#

.D))$

B

3 .D%$

$P

7 $%#! H("!!"837M1B9A

.

B

3 /

1

P" %&5/I:D

8" -" .5" /C" 23" :

? #+()#+!*)#%+$+, !#%("!A

.2.D%$

B .2.D%$

3 .2D%$

.2D%$

11

16

5" C"

A!

) 7(

! )!

"8#$$D2%$D2!D2#D

DW2WJE23$2B$8!!($ $!"!###!+%9

.D%$)) 3M3$3M3M/

D#)) 3M/3M3M/

/D!)) M3Z33MB

.2D%$ 3M3$3M3$

.2.2.D! 3B/3M/

>$! 3E1

$=$ D$ D4M $ 3M/3M4M

17

! )!

"8#$$ *

$%($4M%)%QQQ+"""%)

>$2-&

$%$D

$%$D$$%%D$%

D4D^ $P(ili etoksietan)

$D!$D

$= D$

$

D

))

)$$

D%%$

%%$

1:

! )!

"8#$

1?

J$%%+!$% % )#2^2^^! "$$

!

R

*odreivanje broja dvostrukih ili trostrukih veza ili prstenova u spoju koji sadri samo ugljik, vodik, kisik (kisik za ovo nita ne znai) i halogene elemente: od broja atoma H u alkanu s tim brojem atoma C oduzeti (broj H + broj halogenih) u promatranom spoju, dobiveni broj podijeliti s 2 (jer za svaku dvostruku vezu ili prsten ima 2 H manje), tako dobiveni broj je broj dvostrukih veza, ili broj trostrukih veza*2 (svaka trostruka vrijedi kao dvije dvostruke), ili broj prstenova, ili bilo kakva kombinacija (broj dvostrukih veza + 2*broj trostrukih veza + broj prstenova) mora dati taj broj, npr. spoj molekulske formule C8H8Cl2O moe imati 4 dvostruke veze ILI 2 trostruke ILI 4 prstena ILI 2 dvostruke i 1 trostruku ILI 2 dvostruke i 2 prstena ILI 2 prstena i 1 trostruku ILI 3 dvostruke i 1 prsten ILI 1 dvostruku, 1 trostruku i 1 prsten ILI ...

**moe i cikloalkeni, ali prstenovi ciklalkina moraju biti veliki8 jer trostruka veza tei linearnom rasporedu

QQQ &*

%!#$#H)#+

8 najmanji je C8H12

1 #,#

2/21D!$(%

/D$(%

/21D$DD!$()

/D!$)D.21D

/D>$)D.D8/D>$)9

> D$D.21D"

* 1(7(

&$J $J $$$"$+,!%$!

! D+)>%#)

*# %%#

6-

>"

D!(

!

D $%"@>

D>%"

D(

D("J $%"K>%"(-1,4-glikozidna veza)

;94

?.@

A9

&4.94

&4.94

2&4.94

6.

D)$(8,%2$$"J)$! $%"9

D,%(-1,4-glikozidna veza)9

D$$"(-1,4-glikozidna veza)

#$

#$!$ %!$%$%#*%%$!%)8kod

prirodnih aminokiselina te su skupine+"3!, takve se nazivaju aminokiseline9U prirodi ih postoji oko 20. 1#I/?5FFR#I.5FFI"

4"I

;"U otopini koja sadri i drugu kiselinu ili bazu, ovisno o pH moe biti disocirana i samo amino skupina (pri pH niem od izoelektrine toke kiseli, maksimalno protonirani oblik) ili samo karboksilna skupina (pri pH viem od izoelektrine toke bazini, maksimalno deprotonirani oblik).

9 znai da je, u ovakvom ciklikom prikazu kako je prikazana saharoza, OH na C1 prema dolje, a da je prema gore. 1,4 znai da se taj 1. atom ugljika jednog monosaharida povezuje sa 4. atomom ugljika drugog.

6

8#$+9)$!!%$!;)+"(#!#

J!!+"!"!;%%$%)#!%) !%$

8#""+##M4J4M"344MM"M9

GH! GH

zapravo joj je hidroliza nemjerljivo spora, zato se proteini u biolokim sustavima mogu hidrolizirati djelovanjem enzima koji tu reakciju ubrzavaju).

8$))+""*9

$8"565@ "#I5F@ 5"5FFI@ C"55A!

6/

#/

3$

!#%%#$%!#%)!##$%#)!#%##$"))#$

8%#0$%9%!#%(+")#!#%!#%!#*!

KBK_WK'`K

)89K3$893$89

B#)#%8))$3$9"+!(!#%%>##!#

)!*+%!#%F$#$#F8)3$9"+!%#!#

)!*!!"%##$+!" "%##

$!#*%!#%%#"#8+!#9%$8

)$+!#9##+%$8+!#9

!"+!##!$%$%$#+#>!$%

#%#+%$I"+!$## !$%$#+!$#+

%$)*##$+/##

==#8/8+#%!#9

BC#B%)!)%#%#%)#!%

BC)B%)#)%#%#%)!#%

8""#+##*%#*##%D$%Q984+

F"%F")!#2%"9

%!#%#%#!# $!! )#H! $!

!

&D""###*%!)%!!#%

!+% $!8F#% $+$#+$F2+%

)!*+#!%!(!#%!%>#!9

,($

#(

D(!#D#!$; #2)%!#* #

%2%#%$)## +

) #!8"! )$9

61

3M189K4893489KM4892XaJD?

66

)!#!+#8!)2$%9!*"#!#)(

)%%2),)+!$!$

)!"#,%+89%4894189

Q6;;-

!"

$

D!D#+#(+#$*#

)""

"!#+%$

M/89KM3$89M13$89

D$!D$*#++$###+#

D$!D)+,!!)!")%%

)!%)%$#+%

334/89 3489K3489

8X#"%"*#2!# !*)KX$d")+,#

!)9

D=$!D")!H+

)($"

($"$$(%$$"D$%$$%$"

+!%%$$"(%$$

%#+0+%+%8+$2"$9

3M/344DKM43M/344MK4MD8)"3M/3449

E/KKM4E84M9KKM/4K$E/KKM4E84M9KKMK8)"E3$/9

D8$!D#$+#!+#$

67

)>$"+%$

3$89"#$%c3$89K 89

6( = frekvencija, h = Planckova konstanta 6,6261034 Js)D$$!D#$+#!$%#

)$%$"+

M489M89K489

$%$"$#+%$

3$8989Kc3$89

#$*0/+

D/D),#$%D)+H#%#% #

&'(

)* + ,* -

)

0D)!#$%D!##%#% #

.'' & '

/* - 0,* - 01 + /* - 2

+%#%D%#+###%%#%#8#%$%

)%#%$%)!%#9%#$%#)! H#

)!#*)$%#%#*$%

+2+)#H%#%D%#2$"+!%!#%!%#!

)!#%#% #8+%9

#!"*(/+

D$#/D!##"H8)+H#"H9D"!#!

!#+%$%+"

D/D)+H#"HD+#!!%$+%+"

#+%$#%

6:

D/D#!"!### !2)!!##"H

$0)!/,$!/

+$2"$

. #$!%))$"#+( %A #B +%3 %%

$#%= #

%##+(%#$")!#%#% #A

M41KM/b8M1941

B M41K34/b41KM4K34

3 341KM41b34:K41KM4

M41K3b341KM4K4

/ %##+(%#%!A

34/34E/

B 3/K384M91D

3 341D34:D

3/K341D

1 #+()!##%#A

4/D4K

B 34D341D

3 4/41D

4/D4D

6 %#%##%%$%$ $%($!# %)#

+"+

>%#

B ($"

3 $"#

6?

)>%#

7 #+() "!A

#

"!#%$+#+!%$(

!

B !

3

: "+"%$"""8"E3$/%%$"9#

#

B $!#

3 )#

%#

#,#

. =

/

1 B

6

7

: 3

,7$

D(D+H %()#+$%")$#+2 #!$%# % )#

%#*! $#%+%$! $#%2+%%%"+$#))%%8,

%$##!$ #"%9# $#%+%+

)3M64MK/434K/M4

3M64MK434K/M4

3M64MK43K/M4

!

6

7-

((5

) KM6:$%3M/3M3M/

KM6:$%3M/3M3M3M/

L5 !

(zapravo bi formalno tonije bilo rei da se ono to nije vodik vee tamo gdje ima manje vodika, no u teoriju iza toga (reakcijski mehanizam) nije ovdje potrebno ulaziti, a za primjenu pravila je, dakako, na ovoj razini svejedno)

)3M/3MJ3MKMB3M/3MB3M/82!"!+#%$2

3M/3M3MB9

)3M/3MJ3MKM4@=ABC$???%3M/3M84M93M/82!"!+#

%$23M/3M3M4M9

D/)!&)#D#!+%(odnosno H+)"!###&"(!((to je pogodno jer je benzenski prsten bogat elektronima) 8"%)!*)#+$#)+%%*H!2+#%!

!"%%#)+$#2++!+%9

9%$$!8W9"%$"EW/$$W/

) KBDEFGH$??%

(elektrofil je Br+ iz FeBr3 + Br2 FeBr4 + Br+) 9%$ $#%+%$! $#%+%8W9"%$"EW/$$W/

7.

) K3M/3M3$DEIJH$??%

(elektrofil je CH3CH2+ iz CH3CH2Cl + FeCl3 FeCl4 + CH3CH2+) 9#84K%##"%M4/"%$"%M419

(HNO3 + H2SO4 NO2+ + HSO4 + H2O) 9$>#8M4/K%##"4/"%$"%M419

(H2SO4 + SO3 HSO4 + HSO3+) *nastali nitrobenzen i benzensulfonska kiselina strukturno izgledaju:

**umjesto SO3 i H2SO4 nekad se pie H2S2O7 jer se tako oznaava "dimea sumporna kiselina" (oleum) koja je otopina SO3 u koncentriranoj H2SO4

(alkohol mora biti bezvodni jer e inae reagirati voda jer je reaktivnija manja molekula s vie atoma vodika vezanih uz kisik koji mogu tako reagirati) )3M/3M3M4MK3M/3M3M4KM

7

&(konjugirana baza im je stabilizirana rezonancijom u benzenskom prstenu) I.+F2

(ili prevladava povratna reakcija hidratacije u alkohol)

)3M/3M4M@=ABC$???%

K 53M/3M43M3M/KM4

$3M/3M4M@=ABC$???%

K 53MJ3MKM4

! reakcija halogenalkana (jod, brom, klor) i alkoksida)3M/3M3MBK3M/43M/3M3M43M/KB

D/0/$=$0$=*+0)$$(

*

D#,H%#%!!8)34:9234/$%$#+!)! !D

)!$%($)%$(%%$(%$(reakcija se moe zaustaviti na aldehidima ali teko)2%$%($%8! %%$%$#!#+,M%#)$%%3! %2" "$ #$%($

)H% #9

%##!+%+%3J4+"$ %3J3$%!

#I2,8I2 (ili eventualno drugim hidridima metala)

)

7/

I#F/

55

"

D)$=$

D$"#D(%!#$8%, # %

%$9

)3M/344MK4M3M/344KM4

D>%#D"$%($%%$%$#+2#,H

+#"%$"%!)%$8%$""%##

$%# %%$2!)#)

) ##(#%+2( %))+*+%)!

+*)!)%!9

)3M/4MK3M/344M

L=MNC$????%O??P3M/3443M/KM4

R+F5.$5/

$5:(moe i PBr3 ili PBr5 acil-bromidi)

"3M/344MK43$3M/343$K4KM3$

R !

&&)

"3M/344M6CBQR$??%3M/43443M/KM4

71

"3M/344MKM/3M/344DM1K 3M/34MKM4

3M/344MKM83M/93M/344DM83M/9K 3M/3483M/9KM4

!

"3M/343$KM/3M/34MKM13$

3M/344343M/KM83M/93M/3483M/9K3M/344DM83M/9K

D=$!)$=$D+!8+$)

2 %!%$!$$*!D#%%$%$8%$!$

$!9$8$*!9#(+0$2" +#H+

8D$%($

)

D)>%#10 D($"8!$$#9)!H$*

>!$%#%)8$+,!%$J%%$%$+$%!

#!-;.;2u prirodi uvijek parno)3!D$"$9+$$%($ $$

10

Saponifikacijom se esto naziva i openito svaka hidroliza estera bazom (luinom).

76

)

!

*

"

%

),>!$!+"!! %)%%#

(

77

#,#

(

8$5'6

D$#8)$!#%!$"$+$)$)$!2!

!$Q"#,##%% $"+=$%%%!!%

)%9

@K+

K*

K$#

3K+

K+

K!+

3K)$+

BK"$

3K"$

7:

E$#$==$(D%"+#$($ (8) 4/899$

!$(8)3$899

($

#$ 3$

# B )$#+M/89

* )$#+

3$#$2B#$2#%*

M #%+

E$)$8!#$$=#$

A50*!A5*9++ ?A20*!?A2*9++

&(- #$ 34/89

?- 341892#$!)$#+

8#!#$ 9

334/89

- 4189 34/89

D- B4189 B34/89

+(u pravilu samo prijelazni metali tj. metali dbloka daju obojene spojeve)"%

L5F/?.I?5F.?I.F?L.?

&&

"

!+8)!+2!;9

$)%$#+ )! 8$#9

7?

S lunatom otopinom KMnO4 (kako se dokazna reakcija obino izvodi) nastaje diol (i vrsti smei MnO2 koji se slegne na dno), a s vruom kiselom otopinom nastaju karboksilne kiseline, ketoni (ako na C iz dvostruke veze nije vezan H) i/ili CO2 (ako je viestruka veza na kraju ugljikovodinog lanca) i u malim koncentracijama bezbojni Mn2+. =4$*)3K8)$+2)R38M/91SK

!)$+9? ! ", uz dulje kuhanje fruktoza)$ 348+!;9

$

4$*) 4/!#%8"#9K

! ", uz dulje kuhanje fruktoza)""$$88""$$++## 8899))##%%!!))++99

K 89K1M/KM4KR 8M/9SKK4MD

K3489K/M4K3KK64MD

K3489KM4K3KK14MD

SJTEU9J9SJT9U$????????%

7#9

K 89KM1KKM/KR 8M/9SKK4MD

:-

V W

X

XY

XK

F#)/)!#/

0#D"+(%#8!( "!(D+!+"!Q9

)+H+)!!)

!

i to za veinu

reakcija vrlo brzo (pri temperaturama blizu sobne udvostruuje svakih 10ak C) 0//! !

"+(

%#)+H+)!%#

0$!)=(#/D,

#2+H#(+)+,!*H! (%)#

%#*D)+))( %$+!%$!)*

!+)2*$#"+(;* +2(*)+$#%#$#

)*+!

%$"%#$)%!)2%#%8$%

%)$+9#8" +$9

0$!D+%#"+%!#%%#2!"$""%#!

%!#%!(ne nuno i fizikalnom moe se npr. usitniti)$%%#!##,$(nije ba dobro rei "tvar koja ubrzava kemijsku reakciju a sama u njoj ne sudjeluje" jer veina katalizatora reagiraju s reaktantom/ima, no zatim ponovo reagiraju tako da se vrate u poetni oblik)D"+#%!#%%#promjenom reakcijskog mehanizma u onaj s manjom energijom aktivacije"+$!

0!#D%$"D%$"$,%!+!8*+! "!!9D)

%!#%# ;#,H)D""!$*+#%#

!+#$)))

--I(fazi).)!"

:.

0=)D %$"D)+%!#%%#!"$""

%#!%!#%!$%%#!#,

!

3

@

iako bi u veini sluajeva preciznije bilo crtati neto ovakvo, jer katalizator najee smanjuje energiju aktivacije tako da "razdvaja" reakciju u nekoliko reakcijskih koraka (npr.: katalizator se vee uz reaktant, nastali kompleks se vee uz drugi reaktant, meu reaktantima vezanim uz katalizator odvije se sada energetski povoljnija reakcija, produkt se odvoji od katalizatora koji se time vraa u poetno stanje) od kojih svaki ima niu energiju aktivacije od nekatalizirane reakcije (energija aktivacije katalizirane reakcije jednaka je energiji aktivacije onog koraka za koji je ta energija najvea):

:

" 37

@"##%#!%#8%

)%9)+%#8)%%9+##!"!8 J 9)

%%#+#"

8%$=#%#!#"%#-#%#!!

%##%#!#%#"+,$9

*//+J!*%%#)%+*!

#)( +#H(!#%%>#0!*%%#

%+*!#)( +#H(!#%%>#

(odnosno jednostavno umnoak ravnotenih koncentracija svih tvari u reakciji potenciranih na njihove stehiometrijske koeficijente ako vodimo rauna da su stehiometrijski koeficijenti reaktanata negativni)

KBK_WK'`K

Z[ \]^\_]`

\b]c\d]e

8+*%#),%!$+ $!" !2$

#)F!$F8W99

:/

D"+)$+!#!#+*(%#! +*

$%+(ili parcijalni tlakovi: parcijalni tlak = tlak te tvari / ukupni tlak smjese), 2$%++)$+!#"*+*!$%+!

%"+!"+$%+*

vrste tvari i otapalo ne utjeu na ravnoteu, njihove koncentracije nije potrebno uvrtavati u heterogenoj ravnotei (ravnotei u kojoj sudjeluju tvari u razliitim agregatnim stanjima) D%#%#+2%+*!!##D

%#$%++,+%)#(+!!#!#!Q

9?=$/+%##+*+""+)!%+*!#

###,+,!#

.9##+#$+;#%$)%+*%#

%)%%+*#48)#!)+#%9

)%#+#%!###%%+*4#

+#%$+;#)%"%#)+H#+*(

%#8$(9)%#!##+*(%#8$(9

%8%*!+*)!)!)%!$FF92!##

%#%$+#)%"%#!##+*(

%#8$(9)%#)+H#+*(%#8$(9

%8%*!+*)!)!%!$F$#+F9

9$##)$*#+*

0$D)+H#!$%+*)!)!#%##!!#

)$+(2!##!$%!

0#

(!("

)+H#!!)+*!%#8XN-9

)!)!)%! "!8XO-9)!%!2

!##!!)

:1

. %#M489M489K489# "!489###%$"V+ H)+H"%#A.9)+,#!)

9)+H#%#%)+,489

!.B !3 .

.

%#33$189K489343$89K3$89)+"""%+*!#

Z[ \fgfh=]\fh=]

\ffhC]\g=]

B Z[ \fgfh=]\fh=]

\ffhC]\g=]

3 Z[ \fgfh=]\fh=]

=

\ffhC]\g=]

Z[ \fgfh=]

=\fh=]=

\ffhC]=\g=]

/ %#489K4894/892e"O-2%#)!#0H)+H4/89+*#!#A.9)+H#$%

9)+H#!)

/9%%$"

!.B !/3 !.

.2/

1 +*!# +%#)#B %##"+,8)!)%93 B"))+%##%

$)()%##%%$)(%

6 H"!)%!#%# ; $#%(B $)3 %$%%$

)

7 ")+%!#%%#!*#++4 %%$"B %$##)%3 )+H#!)

!##%#%

P" %!8" "" "5" "

:6

C" "3" "=" "J" "

8. to od navedenog (2 odgovora) nema utjecaj na kemijsku ravnoteu pri reakciji pirolize CaCO3?

A. promjena temperature B. promjena tlaka C. dodatak katalizatora D. odvoenje CO2 E. upotreba vee poetne koliine vapnenca

:7

A!8

% 3

=

$D+#))+H+#%#MK8+%+(%"ili

hidrona12@6I/F?-/D*M+##>!$2)G/4189

@*D+#)89)+H+#%#4MD8(%(9D*

4M+##>!$2)AG*9+

M%D+%#*(%4MDD $+!+,!4M+##

>!$) %+FI

B"D+%#%$+#)2$$*8%%+)$#+

+92)38AG9*+D"$%"!;$*"(u ovoj teoriji)#!,$*!#2"$%#!#8%$%;+#2$

)%!!$(+%$+#%9FI"

#I/

) DH09:I

+##%$">$+2# D+%#

%$D"#%##%#%$ "2+"$!%#!

!*%!%$%!"

%$D#MK8F)DF9

12

Proton je samo vodikov izotop 1H+ a pojam hidron obuhvaa katione svih vodikovih izotopa, ali uobiajeno je govoriti proton kad god nije kljuno naglasiti tu razliku. -/I?I.FI/F?(a zapravo obino s vie molekula vode u npr. H9O4+)"

#I/5I/#I."""

FI

FI/5FI."""

#FI%FI"""@5FI."""

::

"D)!#MK8F)D%)F9

%#"!;%$"MK)$"%$"D"%$

#%# "2""%# %$8%$%# "!

#MK!#2%# %$!#MK+,9

M41D89K41/D8941D89KM41D89

#,H##(+

M4/89KM4894/D89KM/4K89

M/89KM489M1K89K4MD89

+-2I

P

"

G%%$($ +8M2MB2M3$I=92M4/2M412M3$41

G%"(%$%$#%(!$8#,H4M24M92(%"!$%$#%(

!$8#,H384M99

+$,!M$4M8# %)#D%%$%$!#4M$2

2%$Q2 $#%+F!$!F%$D"!%#!)H #

5I9!#$!%$!0"!

FI"

.1)JF!F2)%#+#"+;# #" "+DH##,%$ $+!)+#)#%#"+#%(##8"!%#$%$"92)%#!*)+#! H%#2%#%#+#

BB

BB

%# %$

%# ""%$

:?

)M+#J$ !!*%%#MK8!$0!/9)!*D.8

+!F!$!F$#+!)"+9,!+,MK2)M#!#2%$!#)MJ

%$#8+H)MJ$*#0"#9

)MO:%$

)MN:$*

)M+()$$$%$#%"J"2$#%%$$"

J%$8,##)+$+92$#%%$#%"J$8F),+#

F926(iji pKa je dalji od 7 kiseline imaju pKa manji od 7, a baze vei, pri emu je Ka konstanta ravnotee za disocijaciju kiseline tj. reakciju HA H+ + A)I"

),($"$2),"+%%#)#"$%$$$"D

($"!"$%$#%$4MD2%"$""

MK

)3M/344#$$%$3M/344M#%"4M

3M/344893M/344D89KK898##D))%#9

3M/344D89KM4893M/344M89K4MD898($"D+*%#9

E3$/#$#%%$M3$$"E84M9/

E3$/89E/K89K/3$D898##D))%#9

E/K89KM489E84M9K89KM/4K89

$E/K89KM489E84M9K89KMK89

8($"D+*%#9

Za katione prijelaznih metala i aluminija hidroliza se moe prikazati i u koordinacijskom obliku, obliku akva kompleksa (ti kationi u vodenim otopinama nalaze se okrueni, koordinativnom vezom povezani s molekulama vode najee 6 molekula rasporeenih u oktaedar): R$8M497S/K89KM489R$8M49684M9SK89KM/4K89

R$8M497S/K89R$8M49684M9SK89KMK89

$%D#(+!)#!+#%$J+H%!$342

462462424/+!

"

:+! %$$"2+%#!+! #2%$ #

%$D"!%#!#!%$!#!"!D)M42

$84M9/8$$4/9284M98492384M9/8334/9 8&

IUP((!I

$89K7M3$89$3$/89K/M89

$89K4M89K7M489R$84M91SK/M89

$4/89K7M3$89$3$/89K/M489

$4/89K4M89K/M489R$84M91S

$84M9/89K/M3$89$3$/89K/M489

$84M9/89K4M89R$84M91S

.%( #

%# +BCD@5'#+%# "#

IB I

3 I

#+(#"A

3M/MI B83M/9MI 383M/9/I 83M/91K

#,#.BI

?-

/ $0)!/

. %$K"$K+J$"#

4M89KM3$893$89KM489

zapravo se reakcija odvija samo izmeu H+ i OH iona, a ostali se samo formalno prerasporede (u stvarnosti se ni ne prerasporede jer nisu u kristalnoj reetci nego u vodenoj otopini pa su ionako izmijeani), pa se svaka neutralizacija moe pisati: MK89K4MD89M489

npr.K89K4MD89KMK89K3$D89M489KK89K3$D89

osim ako nastaje netopljiva sol: BK89K4MD89KMK89K41D89B4189KM489

." ??

M4/89K 489 4/89KM489

/" ??

3489K384M989334/89KM489

4!%$D"!%#!2$! %D%#!

. !$K!$$89E89K/3$89E3$/89

!$K%$$8%#)$#+2%#)$#+9K+% 89KMB89 B89KM89

%#!+%"!#D+#)$#+$%!"!#!#

#)$#+#)$#+

4/89K3$89 3$89K4/89

$D"%$)MD%#+%#))!"$#))M"

);+#8F###%$!2 $*!F9 sloena

(da je jaka, previe bi i sama utjecala na pH) organska iji konjugirani oblik ima razliitu boju. !##%$D"(%

D!$*+%$!2$!2*$*!

D>$>$ *$*!

*%$!2"$$!2)$+$*!

?.

D%%+ %)+%$!2$#$!2)$+)"$)*

$*!

D+"$%+)%$!2*$!2"$))$+

$*!

D$%!)$+)+%$!2+))$+$*!

$>!$2)!#""#) $+$##%!#

. 4)#!%#+(++#%$)A 34B 3 M/

3M1

." F!D8" %#F/" L5.5" #I25C" ##F.

/" LD8" F" F.5" +F.C" +F/

2" A&&I.$F2?I.FI$F2.?I/F?%6>".V-;E

I.$F2?I.FI/$F2?FI%6-">V-;P

%I.$F2D

8" I$F2." I.F

?

5" FIC" I/$F2

:" )D8" #5" ##F.5" #I25C" #I2#F.

>" L;-;O/D

8" #I25.I2F." #5#5" %#F/C" 85/

: )%#+($8%#.2-!$0!/9!)M!#:A

3$B M1B3 E

433M/

#,#

.

." C/" C2" 8:" 5>" C: B

& 2

J%D%#J%#%D%#%%#%#%#!!##

%#%#6

+%!#%%#%Q4%#8%#!##+!##

%#%#2)%$D"%#2+$D"%#)$2"

$92"#+!F!FF##!!F

4%#%#8"+!%!#%!152$!#$ ,%"

F!F9

"4%#%#""

15

Problem kod oznaavanja rimskom brojkom je to Rimljani nisu imali nulu, pa se smatra da bi u tom sluaju "nula" trebalo pisati rijeima, to smatram runim i nepraktinim.

?/

D$!+-

D%%)#+!+H!D0-O.F2O

II) D+%)#+!+H!20"00"0

#+(%#%(#+!$%$J-

#+(%#%(#+J## )$%$#%!$2

"!$%$#%2$!#02$+#"

+,!

)!!)"%#%## $!#%

8!$%$2>!$%##%$9%##!)"8)!+!)+$!9

%#%#++($($!2!*)+#*$%

)"%#%## !L#%+(!K)"%#%##

!L#%+(!KK)"%#%#L#%+(!J#

#%

!#

.94/"!#%%D2"!%#!)

_K/L8D9J-_J7

93$41"!#.8.%)Q924D23$

.K_K1L8D9J-_J:

/94/D

_K/L8D9JD._J6

19M1K

_K1J._JD/

69E4/

_K/L8D9J-_J/

7934:D

_K:L8D9JD_J7

Najopenitije pravilo (za odreivanje oksidacijskih brojeva iz strukturne formule): svakom elementu se za svaki elektron manjka i svaku vezu s elektronegativnijim elementom dodaje 1 u oksidacijski broj, a za svaki elektron vika i svaku vezu s manje elektronegativnim elementom oduzima 1 (za vezu s istim elementom se ne dodaje ni ne oduzima), npr. ugljik

?1

u HCOOH (mravlja kiselina) ima oksidacijski broj 2 jer je vezan s dvije veze s jednim kisikom i jo jednom vezom s drugim kisikom, dakle s ukupno 3 veze s kisikom koji je elektronegativniji, a jednom vezom s vodikom koji je manje elektronegativan. Moe se pamtiti da elektronegativniji element ( vidi definiciju elektronegativnosti pod Periodinost atomskih svojstava) dobiva elektrone koji su negativni pa postaje negativniji dakle dobiva minus u oksidacijski broj (jedan minus za svaki elektron). Fluor kao najelektronegativniji element u svim spojevima ima oksidacijski broj I.

$%#)#%#%#!)41DA

I B/I 31I 6

#,#B

Koliki su oksidacijski brojevi sumpora u S2O52 (na slici)?

A. 4, 4; B. 6, 4; C. 5, 3; D. 4, 2 Rjeenje: C Koji od navedenih oksidacijskih brojeva nema niti jedan od atoma ugljika u glukozi (na slici)?

A. 1; B. 0; C. 1; D. 2

Rjeenje: D

A%#A),#$%8KKD92

@%#)@!#$%8KKD9

A/#)+H#/(#8%#!##9

?6

%D%#+#% ;%#%#8%))%#% #

#%#%)!!##%#% # 92#*!

%#$!%#*$%"+##*)$%#

*/+D%, 2/

/*/+D, 2

!J

+%#!+$!!!##%#%#8%!##

%#2%)+H+%#9"%$%8%#!(+$#+%#2

%#%#++(!##*9!!)#*

)$%#8%#%#92)!%+(samo one topive u vodi ako je rije o redoksu u vodenoj otopini)+)$%#),!#%#*!%#!##%#%#+%#*)$%#)+

+#H#$%8)!#%#% ## !f%$%!%+(

!92"!))+#!#(8#,HMK$4MD9"#

#8"#+(##$8)$9%##+#%#%"#+(

# $8)$9%#9+##$!"#+!8

)$%#!#%! $!# $92%

+#H#$(8#,HM49"#

#*)$%#"#2)!*(%%#)

$%$%%$%%#)!("#8)!$%F)%F9

)))# +#H+2+$#H%#

))##*2#$#)$%#!%#+#%)+#

%##*!#%+((!##"###

8#,H2$*2-9

!#8%%)%%9

EK3$E3$/

--D

EK3$E3$/

K/D.

?7

4EE/K

3$3$D

4EE/K

3$3$D

4EE/KKD

3$KD3$D

4EE/KK/D 0L

3$KD3$D 0L/

4EE/KK7D

/3$K7D73$D

EK/3$E/KK73$D

EK/3$E3$/

%,+#*2+),!%

EK3$E3$/

4EE/KK/D 0L

3$KD3$D 0L/

EK/3$E/KK73$D

EK/3$E3$/

!#8!%##$#)$%#!9

$K341$8419/K3

--

$K341$8419/K3

$K3KK41P$/KK41PK3

4$$/K

3K3

4$$/KK/D 0L

3KKP3 0L/

$K/3K$/KK/38#*#"#2$#,!+#$>

%##$#)$%#!2%%!!$+$#%9

$K/3KK41P$/KK41PK/3

K/D.

?:

$K/3KK/41P$/KK/41PK/3

$K/341$8419/K/3

@$#$$###

%%$!8#*#)%$$%$$9%#*

8)$9%#!*H4MD8$*Q9 !M4MKDMK $+!+$#

#$%##)"+2+)+$)

0--

I.I?

"

%$*!8#*#)$*$$*$9%#*

8)$9%#!*HMK8%$Q9 !M44MDD4MD $+!+$#

)$%## +2++#%!* #

#%%$+%2)%#)!$%!#

0--

-FI@-

.

-!"

!#%$!

D-

34:KMB3B/KBKM4KB

4BDB

BDDKB

BDDKB

34:D3/K

34:DKD3/K

34:DKDK.1MK3/K

34:DKDK.1MK3/KK:M4

4BDBKD 0f/

D/ K.

??

34:DK7DK.1MK3/KK:M4

34:DK7BDK.1MK3/KK/BK:M4

34:K.1MB3B/K/BK:M4KB

$

-D

4/K4MKM/K4KM4

44D

DK4D

K14MDDK4D

K14MDDK4DKM4

4/DM/

4/DK?DM/

4/DK?DM/K

?

#!A

B 13 7

?

#,#

. 3/" 81 B6 7 .9B.C: B

$>$,%

),#*)$%#

%

" F!!

"

"

.--

? T$+%$%!$#)$%#!

3/KK/D3kJD-2:11

KKDkJD-2/7

),"##*%)%#%#+#!$%

B "#)#$$%

5" % !D

#,#

. 3

B

/

1 B

6 3

7

: 9D8989KDIM489KDM89K4MD89

"!@"

&&FI I.

E" 9/K89K3893/K89K/89I9-26-?I

* 3

"##))#!$" $%%!#% )8%D%#9$

)$*#%"#,!#*%#%)#$8,%+#9

!

8.F/##)$*!"+)$!!$82

9

#,H!$%"#*$#"J(;#2%#+#%"*$#")+

%%8*$#")+)+!%##!)$# %%%$2%*$#"

)+(!"%92

"5"

.-.

92# %!*$#"$*%8,9 %%8$*

(;9

%)E89K489K1MK89EK89KM4890L

K"!1EK89K489K81K_9M489E4/L_M489K?MK89

%$%)1E89K/489K_M489E4/L_M489

I000Z"

Korozija je takoer i nastajanje zelene prevlake CuCO3 na bakrenim spomenicima, crne prevlake Ag2S na srebrnom posuu...

)*(

!

!"

=?+.?=.??+

!!

"&

!

.-

!"=

! L