Keri Chin

TAJNA

Tifani Porter je prelazila pogledom preko gostiju koji su to veče sedeli

u baru otmenog hotela u Atlanti. Prijatna muzika prikrivala je tihi ţamor,

jer su skoro sva mesta bila popunjena. Duboko je udahnula i krenula ka

šanku. Bilo je nekoliko slobodnih mesta i, kada već nije ugledala nijedno

zanimljivo lice, odlučila je da bar popije piće pre spavanja. Boravila je tu

već nedelju dana, ali joj se još uvek nije posrećilo da ostvari ono što je

naumila. Imala je samo još to veče, a onda će ponovo morati da čeka

sledeći mesec.

Poručila je martini i polako ga ispijala, igrajući se sa maslinom koja je

bila unutra. Iako je navodno bila na odmoru, osećala se prilično

istrošeno. Ono što je morala da uradi, a nikako joj nije polazilo za

rukom, oduzimalo joj je koncentraciju i volju za bilo čim. Planirani

posao je završila još drugog dana, a onda je odlučila da se zadrţi, jer je

Atlanta bilo idealno mesto za pronalaţenje adekvatnog muškarca. Grad

kroz koji je godišnje prolazilo mnogo biznismena, koji su se zadrţavali

tek toliko dok ne završe posao zbog koga su došli. Njen plan je bio smeo

i nije imala pojma da li će uspeti da ga sprovede u delo, ali vreme je

isticalo i nije više imala vremena da razmišlja o alternativi. Ustvari, ovo

je, pored klinike, bilo poslednje što je mogla da smisli.

Uvrnuti testament njenog dede zakomplikovao joj je ţivot. Umesto da

se bavi onim što je najviše volela i najbolje umela da radi, ona je bila

primorana da rodi dete. Nije da ga nije ţelela. Ipak, nadala se da će to

doći spontano, kada pronaĎe muškarca sa kojim će poţeleti da podeli

ostatak ţivota. Kako ga nije pronašla ni dve godine od otvaranja

testamenta, a uslov za nasledstvo je bio da postane majka do svoje

dvadesetsedme godine, morala je da se okrene drugim mogućnostima.

Najjednostavnija je bila ona da ode u neku prestiţnu kliniku i uradi

veštačku oplodnju. To je ostavila kao poslednju mogućnost, jer u njenoj

prirodi nije bilo da dobije dete sa potpuno anonimnim donatorom. Htela

je da upozna muškarca koji će biti otac i da dete začne na prirodan način.

Jer, iako je dete bilo uslov, ona ga nije smatrala samo sredstvom za

ostvarenje cilja. Ţelela je pametno i lepo dete, a po njenom mišljenju, za

to je morala da zna sa kim će ga dobiti. I upravo to je maksimalno

oteţavalo situaciju. Njeni kriterijumi su bili visoki. Pored toga, što je

fizički morao da je privuče, dotični muškarac je morao da poseduje

inteligenciju i šarm. I, morala je da ga pronaĎe u vreme kada su joj bili

plodni dani, kao i da ga navede na nezaštićeni seks. Toliko spojenih

stvari odjednom činilo je njenu misiju nemogućom.

Ipak, Tifani nije odustajala. Na raspolaganju je imala još sedam meseci

i verovala je da će joj se posrećiti. Ako se to ne dogodi, imaće bebu iz

epruvete, ali će bar zadrţati ono u šta je uloţila toliko ljubavi, svoje

parfimerije.

*

* *

Huan Karlos Garsija Tores je svratio u bar na piće, nakon što se

izvukao sa prilično dosadne večere. To veče je odlučio da ode ranije na

spavanje jer ga sledećeg dana očekivalo nekoliko napornih sastanaka, a

nakon toga let u Madrid. Seo je na barsku stolicu i poručio viski. Trebalo

mu je malo mira da sumira prethodna tri dana, koliko je boravio u

Atlanti. Znao je da, ako ode u apartman, neće moći u miru da popije

piće, već će odmah otvoriti laptop.

Dok je barmen sipao piće, Karlos je osmotrio prisutne goste. Za

šankom je sedelo desetak ljudi. Neki su razgovarali, a neki bili udubljeni

u svoje mobilne telefone. Ipak, paţnju mu je privukla devojka koja je

sedela nekoliko mesta dalje od njega. Igrala se sa svojom čašom dok joj

je pogled bio uperen u jednu tačku na polici iza šanka. Karlos je odmah

znao da je duhom miljama udaljena od mesta na kome je sedela. Prizor

koji je stvarala tako zamišljena, bio je bezvremenski. Na licu joj se nije

moglo pročitati kakvog je raspoloţenja, a njega je interesovalo o čemu

razmišlja.

Pre nego što se okreno na drugu stranu, odmerio je još jednom. Profil

joj je bio savršen. Belo lice, pune usne i mali, pravilan nos. Duga kosa

boje lešnika padala joj je u talasima preko ramena. To je bilo sve što je

mogao da vidi, ali bilo je dovoljno da se uzbudi. Ta lepota u spoju sa

njenim izrazom lica bila je kombinacija koja je intrigirala. Iako mu je

uvek prijalo ţensko društvo, to veče je morao da ga se odrekne. Zato se i

okrenuo. Znao je da, nastavi li da je gleda, neće moći da se suzdrţi da joj

ne priĎe.

Dohvatio je čašu i pokušao da misli o ugovorima koje je danas

zaključio. Bio je više nego zadovoljan poslom koji je obavio u Atlanti.

Njegova brokerska kuća se stabilno širila i poslovala bolje nego ikada.

Za sedam godina je, od male porodične firme, napravio kompaniju koja

je poslovala na tri kontinenta. Radio je danonoćno da bi postigao taj

uspeh, ali isplatilo se. GT Multibroker je imao ugovore sa desetinama

renomiranih svetskih kompanija. Nadao se da će se tom jatu sutra

pridruţiti još jedna. Moćna televizijska stanica sa sedištem u Atlanti bi

trebala da potpiše ugovor sa njegovom kompanijom sutra u podne. To je

svakako bio najveći uspeh od početka godine i Karlos je nameravao da

ga proslavi, ali tek pošto sve bude gotovo. Uvek je bio oprezan u poslu i

nikada nije stvar smatrao gotovom sve dok i poslednji papir ne bude

potpisan.

- Oprostite, – barmen ga je tihim glasom prekinuo iz razmišljanja –

jedna dama ţeli da vas časti pićem.

- Jel´? – Karlos je podigao obrvu, a u sebi se potajno ponadao da je ta

dama upravo ona koju je malo ranije posmatrao. Mahinalno je pogledao

u njenom pravcu. I bingo! Gledala je u njega i smešila se. – Prihvatam, –

rekao je – pod uslovom da mi se dama pridruţi ovde – pogledao je na

stolicu pored sebe.

Tifani je pročitala svaku reč sa njegovih usana. Nije čekala da je

konobar pozove, već je uzela svoju čašu i krenula prema zgodnom

muškarcu. Već se spremala da ode kada ga je primetila. Kako joj se

odavno nije dogodilo da neko samo svojim izgledom ostavi tako jak

utisak na nju, pomislila je da bi bila prava šteta da ne pokuša da ga

upozna. Ako se ispostavi da ima bar zrno mozga, pola posla je gotovo.

Kada mu je prišla sasvim blizu, spustila je čašu na šank i pruţila mu

ruku.

- Hvala što ste prihvatili moj poziv. Ja sam Sara Evans – Tifani je

odlučila da se posluţi svojim drugim imenom i majčinim devojačkim

prezimenom. Pod tim imenom se i prijavila u hotelu. Za slučaj da uspe

ovog muškarca da odvuče u svoj krevet, bilo je od velike vaţnosti da

nikako ne sazna njeno pravo ime.

- Hvala što ste mi ponudili piće, gospoĎice Evans. Ja sam Karlos

Garsija Tores. Sedite molim vas.

Tifani je bila očarana njegovim evropskim akcentom. A tek boja glasa!

Uvek je mislila da muškarci sa dubokim, blago hrapavim glasom imaju u

sebi neku posebnu seksualnost. Ovaj primerak joj je to savršeno

demonstrirao. Iz njega je isijavala tako sirova seksualnost da je osetila

trenutno uzbuĎenje u dnu stomaka. Osmehnula mu se i sela.

- Vi ste Španac? Mislim, očigledno je da jeste ali, ţivite li u Španiji?

- Ponekad.

- Da li to znači da nemate dom?

- Imam, ali ne pravi.

- Šta to znači?

- Da nemam ţenu i decu. Ništa me ne vezuje. Puno putujem i gde god

se vratim svuda je isto. Zato nijedan dom nije pravi. Kaţite mi sada, jeste

li vi odavde?

- Ne, ovde sam na odmoru. Inače sam iz Bostona.

- Čime se bavite?

- Ja... prodavaćica sam u jednoj parfimeriji. Vi?

- Broker. Moţda bi bilo dobro da preĎemo na ti, Saro.

- U redu, Karlose. Znači, ti si pametan momak. Mislim berza i sve to...

- Tako kaţu – Karlos je gledao pravo u oči. Njihova neverovatna zelena

boja je upotpunila sliku. Stvarno je bila prelepa.

Dok mu je prilazila imao je priliku da vidi i njeno telo. Bila je visoka i

tanka, sa finim dodatkom oblina tamo gde je trebalo. Haljina boje nane

joj je dopirala do kolena i zapazio je da ima lepe noge. Definitivno je

morao da se potrudi da vidi i ostatak njenog tela. Bio je slab na lepe

ţene. Sara nije ličila ni na jednu sa kojom je bio ranije. Jednostavno nije

u sebi imala onu ţicu koja je bila zajednička devojkama koje jure bogate

biznismene. A opet, zračila je takvom seksualnošću. Svaki njen pokret

bio je duboko senzualan i mamio mušku maštu. To je bio dar majke

prirode. Već je bio umoran od izblajhanih, izveštačenih plavuša.

Dok je fiksirao pogledom, Tifani je osetila vrućinu u stomaku. Bila je

sigurna da joj je u glavi svukao odeću. Nije to bio neki vulgarni,

prostački pogled koji bi svaku normalnu ţenu naterao da odstupi, već

onaj fini, senzualni, koji pruţa uţitak i poziva na slatki greh.

Pretpostavila je da će biti tako jer je instikt nije varao. Posle duge

potrage za idealnim muškarcem čula su joj bila izoštrena. Mogla je da

prepozna kvalitet kada ga vidi. A ovaj muškarac je bio kvalitet.

Definitivno. I znala je da će pokušati sve da ga noćas odvuče u svoju

sobu.

Kada mu se pogled spustio na njene usne, znala je da je vreme da nešto

kaţe. Inače će je poljubiti. Ili ona njega.

- Pa, hoćeš li da mi pričaš o svom poslu? – odlučila je da se drţi

bezbolne teme, one koju su uspešni muškarci beskrajno voleli.

- Ne, neću da pričam o poslu. Hoću da mi kaţeš šta tako lepa devojka

radi sama u Atlanti?

- Uţivam u lepoti grada. Tačnije, uţivala sam. Sutra putujem kući.

- Ako smem da primetim, čudan izbor grada. Mislim, od jedne devojke

bih pre očekivao da odmor provede u nekom letovalištu, a ne u vlaţnom

gradu kakav je ovaj. Jesi li prvi put ovde?

- Nisam. Porodica moje bake potiče odavde. Kao dete sam često

dolazila. I sve je stvar ukusa. Meni ne smeta vlaţna klima. U ovo doba

godine definitivno ne.

Karlos je odmah pomislio na jednu drugu vrstu vlage koja bi i njemu

izuzetno prijala. Pantalone su mu se zategle na preponama. Prebrzo, čak

i za njega. Otpio je dobar gutljaj pića i provukao svoju savršeno

negovanu šaku kroz kosu. Bilo je besmisleno čekati. Ako je i ona bila

raspoloţena za ono što mu je bilo na pameti, svaki dalji razgovor bi bio

gubljenje vremena. Zato se odlučio za direktan pristup.

- Zašto si mi platila piće Saro?

- Zato što si mi se dopao. Mislim fizički. I zato što... imam utisak da si

sjajan ljubavnik – Tifani je oblilo blago rumenilo. Zaboga, ovo je bio

prvi put da se ovako nabacuje muškarcu.

- Opa! Ne manjka ti iskrenosti. To mi se sviĎa. Mnogo mi se sviĎa –

Karlos je to zaista mislio. Ţene su ga obično saletale, ali su se uvek

pravile inenaĎene kada bi ih pozvao u krevet. Upravo je shvatio da ova

devojka nije bila ni u jednoj njemu poznatoj kategoriji, a on je umeo

dobro da proceni ţene. U isto vreme joj je u očima video ţelju i strah.

Ovo drugo je dolazilo od njene otvorenosti. Bio je siguran da to nije

činila često.

- Rekla si da putuješ sutra – glas mu je postao još hrapaviji. – Da li bi

volela da ti ovaj odmor ostane dugo u sećanju?

- Nemaš pojma koliko – rekla je Tifani, a u sebi je već osećala pobedu.

Ovaj muškarac je bio ono što je traţila. Uz malo sreće, začeće dete sa

njim i moći će da zamišlja kako će izgledati njena devojčica ili dečak.

- Jesi li odsela u ovom hotelu?

Klimnula je glavom.

- I ja sam. Ţeliš li da idemo u tvoj ili u moj apartman?

- Mislim da je svejedno – Tifani je skoro ostala bez glasa.

- Onda predlaţem da idemo kod mene.

Otpila je još malo martinija i pomolila se u sebi da je dobro odabrala i

da sve ispadne kako treba. Izvadila je novac iz torbice i ostavila ga na

šanku pre nego što je to Karlos uspeo da učini.

- Ja sam tebe častila pićem, zar ne? – rekla je prekorno i prihvatila

njegovu ruku.

Karlos na to nije rekao ništa, već je samo pogledao iznenaĎeno i poveo

je iz bara.

Srećom, u liftu nisu bili sami pa je Tifani imala priliku da malo sabere

misli. Na brzinu je sebe preispitala ţeli li ovo svim srcem i zaključila da

je stvarno ţelela da provede noć sa ovim elegantnim muškarcem ispod

čije je mirne površine naslućivala vreli temperament. Na trenutak joj je

bilo krivo što je planirala da ga iskoristi, ali cilj je opravdavao sredstvo.

Nije mogla da mu kaţe šta ţeli od njega jer je nekako bila sigurna da joj

to ne bi dobrovoljno učinio.

Kada je osetila njegovu ruku na svojim leĎima, racionalne misli su joj

trenutno prekinute. Telo joj se napelo, a mozak opustio. Donela je

odluku da se prepusti uţitku koji je bio u najavi, a sve ostalo će doći

samo po sebi.

Kada su ušli u njegov prostrani apartman i Karlos zatvorio vrata,

nekoliko trenutaka su samo stajali i gledali se. U tom trenutku je shvatila

da se nekim čudom od lovca pretvorila u plen. Osećala se tako

bespomoćno pod njegovim vrelim pogledom, a srce joj je tuklo

dvostrukim ritmom.

Karlos je sve vreme gledao dok je skidao sako i odbacivao ga na kauč.

Venama mu je kolala vrela, tečna ţelja. Osećao je čistu, iskonsku glad za

ovom devojkom. Pitao se šta bi sa njegovim planom da ode ranije na

spavanje? Sam. Sada je samo mislio kako da je što pre skine i oseti njenu

neţnu koţu tesno priljubljenu uz svoju. Da oseti svaki prevoj na njenom

telu. Da zaroni u nju tako duboko i izbriše granicu izmeĎu njihovih tela.

Prišao joj je polako i sklonio joj kosu sa ramena, a onda je uhvatio za

bradu i podigao joj lice ka sebi. Usnama je blago opipao njene. Bile su

meke, blago razdvojene i tako spremne. Otvorio ih je jezikom i duboko

zaronio u njena usta, pustošeći ih. Uzvratila mu je ţestoko, presrećući

njegov jezik i preplićući ga sa svojim. Tihi zvuci koji su izlazili iz

njenog grla pojačavali su doţivljaj poljupca. Karlos se zapalio kao

nikada do tada. Privukao je još bliţe sebi, trljajući se o nju. Hteo je da joj

stavi do znanja kako utiče na njega. DoĎavola, nikada ovako nije poţeleo

neku ţenu, niti je bio blizu vrhunca od samo jednog poljupca.

Dok je otvarao rajsfešlus na njenoj haljini, Tifani je drhtavim rukama

otkopčavala dugmad na njegovoj košulji. Pod tankom tkaninom je

osećala glatke napete mišiće i ţelela je da ih dodirne što pre. Činilo joj se

da je strašno spora. Njegov poljubac joj je rastapao kosti i bila je slaba.

Plašila se da će je noge izdati i da će skliznutni na pod. Umesto toga, na

pod je skliznula haljina a za njom i grudnjak. Uspela je da mu svuče

košulju pre nego što se odmakao da je pogleda.

Stajala je pred njim samo u minijaturnim gaćicama i samodrţećim

svilenim čarapama. Znala je da ima lepo telo i da izgleda dobro, ali ono

što je videla u njegovim očima, dalo joj je još više samopouzdanja.

- Dios! – rekao je promuklo. - Prelepa si!

Tifani mu je ponovo prišla i otkopčala mu kopču na kaišu, a potom i

pantalone. Povukla ih je preko njegovih kukova i povukla ga da iskorači.

Prešla mu je dlanovima preko maljavih grudi i osetila kako mu srce jako

lupa.

- I ti si prelep - rekla je tiho. - Ustvari, ne sećam se da sam ikada videla

tako lepog muškarca, Karlose. Ţelim te. Ţelim da osetim tvoju čvrstu

koţu na svojoj. Ţelim da osetim tvoje usne i tvoju muškost.

To je bilo dovoljno. Karlos je povukao sa sobom i odveo je u spavaću

sobu. Pogurao je na krevet i kada je pala na njega, svukao joj je gaćice i

čarape.

- Što poţeliš, to ćeš i dobiti – rekao je i spustio se pored nje.

Poljubio je svaki centimetar njene koţe dok su mu nemirne ruke klizile

svuda po njoj i pratile ritam njegovih usana. Leţala je nemoćna da misli

o bilo čemu, osim o onome što joj je radio i što je osećala. Nije imala

puno iskustva, ali je ipak mislila da ponešto zna. Sada je shvatila da nije

znala ništa. Pojma nije imala do kojih granica moţe da je odvede dodir

muškarca. Uvijala se pod njegovim rukama, stenjala i jecala, očajnički

ţeleći da joj da osloboĎenje. Da je samo jednim pokretom gurne preko

granice. Ali on je tačno znao šta radi. Svakog puta bi pomerio tu granicu

za još malo i, taman kada bi pomislila da je na pragu vrhunca, vratio bi je

nazad. Puštao je njeno telo da gori kao buktinja. Kada je pomislila da

više ni sekund ne moţe izdrţati, čula je sebe kako govori:

- Oh! Molim te, Karlose!

Tada su njegovi prsti pronašli mesto koje je do tada vešto izbegavao.

Brzim pokretom je razdvojio njene pulsirajuće nabore i skliznuo u njenu

vrelinu, snaţno zavrtevši prstima. Pa još jednom. I još jednom.

Prvo što je osetila, bile su ukočene noge. Potom je došao potres koji se

koncentrično širio iz utrobe. Njegovi prsti nisu posustajali, a ona ih je

zasipala vrelom lavom. Um joj je plovio u sjajnim visinama dok se telo

grčilo u ekstazi. Bio je to bezvremenski osećaj i tek što je počeo da

jenjava, jer su je njegovi prsti napustili, osetila je kako joj jače širi noge,

a onda snaţno prodire u nju. Do kraja. Bila je otvorena za njega, ali taj

moćni prodor je naterao da stegne mišiće .

- Ne radi to – zastenjao joj je pored uva, shvativši da ga je povukla sa

sobom.

Uspeo je svega nekoliko puta da prodre u nju, pre nego što je doţiveo

najpotresniji vrhunac u svom ţivotu. Tifani je, ponesena njegovom

predajom, ponovo zapala u ekstazu.

Oboma je trebalo vremena da se vrate na zemlju. Nijedno nije znalo

koliko su vremena leţali tako.

- Izvini – bilo je prvo što je Karlos rekao, a njoj nije bilo jasno zašto se

izvinjava.

- Oboje smo ovo ţeleli. Nema razloga za izvinjenje.

- Nisam stigao da stavim kondom. Nadam se da...

- U redu je, – prekinula ga je Tifani i tek tada i sama postala svesna te

činjenice - koristim pilule i potpuno sam zdrava – slagala je za ovo prvo,

a u sebi mu je zahvaljivala na nepromišljenosti.

- I ja sam zdrav. Redovno odlazim na preglede. Ipak, nisam navikao na

nezaštićeni seks. Ne znam šta mi je bilo. Ti si jednostavno... – mahnuo je

rukama nemajući reči kojima bi opisao ono što je osećao u tom trenutku.

- Stvarno ti ne zameram. Ni ja nisam nikada do sada ovo iskusila.

Drago mi je što sa tobom probala i nemoj da brineš. Dugo nisam imala

seks, a od tada sam nekoliko puta bila na pregledu. U ovom trenutku

nemamo izbora nego da verujemo jedno drugom, zar ne?

- Primetio sam da dugo nisi imala seks. Bila si tako uska. Izvini ako

sam bio grub.

- Sve je bilo savršeno. Bila sam u pravu kada sam rekla da mislim da si

savršen ljubavnik. Nikada nisam imala bolji seks.

- Verujem da će tvoje zadovoljstvo tokom ove noći još više porasti.

Ovo je bilo samo zagrevanje, a ja nemam nameru da te pustim da odeš –

pronašao je njene usne i strasnim pljupcem potvrdio najavu.

*

* *

Dan se budio u izmaglici kada je Tifani otvorila oči i zaključila da je

vreme da ode. Muškarac pored nje je spavao čvrstim snom. Bio je tako

lep. Tamna kosa mu je bila razbarušena od njenih ruku, a duge trepavice

su pokrivale one zagonetne, tamne oči. Da je situacija bila malo

drugačija rado bi se sklupčala pored njega i ponovo utonula u san, ali

nije, te je bilo najbolje skratiti rastanak.

Polako je pomerila Karlosovu ruku, koja je bila prbačena preko njenog

struka, i ustala iz kreveta. Nečujno je pokupila stvari i izašla iz sobe.

Obukla se u dnevnom boravku i nekoliko trenutaka razmišljala kako je

najbolje da se oprosti od Karlosa. Da samo ode ili da mu napiše neku

poruku? Iako je pretpostavila da će svetlost dana uticati da čarolija prošle

noći izbledi, osećala je da bi ipak trebalo da napiše nekoliko reči.

Dugovala mu je toliko jer je verovala da joj je dao ono što je toliko

ţelela.

Pronašla je na radnom stolu uredno sloţene papire i uzela jedan prazan.

„Hvala za predivnu noć. Ne da ću je se dugo sećati, nego je nikada

neću zaboraviti.

Sara“

To je bilo dovoljno. Iako je bila u takvom raspoloţenju da je mogla da

napiše pravo ljubavno pismo, nije to učinila. Zaboga, za njega je ovo bila

još samo jedna u nizu seksom ispunjenih noći. I ona je trebala da ima isti

osećaj. Pa zašto onda nije?

Napustila je njegov apartman i odlučila da, čim se istušira, napusti

hotel. Let joj je bio rezervisan za popodne, a vreme do tada će utošiti u

još jednom obilasku grada. Ili će jednostavno sedeti u bašti nekog

restorana. Tog dana je trebalo da prihvati mnogo novih činjenica i da se

psihički pripremi za ono što će moţda doći. Nekako je bila sigurna da

hoće. Ako je i jedan čovek mogao da joj napravi dete, onda je to bio

Karlos Garsija Tores. Bio je zdrav i potentan muškarac. U nesputanom

divljem seksu, kakav su imali, šansa da je ostala trudna bila je ogromna.

Nešto kasnije Karlos je zatreptao na jakoj svetlosti i napokon uspeo da

otvori oči. Pogledom je preleteo preko kreveta i razočarano zaključio da

je sam u njemu. Protegao se i dohvatio sat sa stočića. Bilo je blizu osam.

Prvi sastanak mu je počinjao u deset što je značilo da ima dovoljno

vremena. Ustao je i odlučio da prvo potraţi Saru, pa tek onda ode pod

tuš. Ili moţda da to učine zajedno?

Da to neće biti moguće, shvatio je čim je ugledao papir na malom

stočiću. Setio se da je nije pitao kada ima let za Boston. Moţda je morala

da se spremi. Brzo je dohvatio telefon i pozvao recepciju. Posle jednog

zvona, javio se ljubazni sluţbenik.

- Garsija Tores, apartman stopet, hoćete li molim vas da proverite u

kom apartmanu je odsela gospoĎica Sara Evans.

- Samo trenutak, gospodine – Karlos je čuo kako radnik tipka po

tastaturi, a onda se ponovo javio. – GospoĎica je bila u apartmanu

stotinučetrdesetdva, ali se odjavila pre više od jednog sata.

- Pretpostavljam da nemate ništa od njenih podataka? – unapred je znao

odgovor, ali je ipak pokušao.

- U pravu ste. GospoĎica je platila gotovinom, a znate da u tom slučaju

nemamo ništa osim imena i prezimena. Smem li da pitam, da li ima

nekih problema?

- Ne, sve je u redu. Hvala vam na informacijama – Karlos je besno

zalupio slušalicu i otišao u kupatilo.

Dok mu se voda slivala niz telo, pokušao je da sredi misli. Pred zoru,

kada je zaspala, posmatrao je neko vreme. Tada je doneo odluku da je

ponovo vidi, ali to nije bio razlog da sada divlja što neće biti tako. Danas

su ga čekali sastanci. Vaţni sastanci, podsetio je sebe, a nakon toga, let

za Madrid. Priznao je sebi da se nadao da će ovog jutra bar još jednom

uţivati u lepoj Sari. Za nešto više od toga nije imao vremena, a

očigledno nije ni ona. Mogla je bar da mu ostavi broj telefona. Mogli su

da pronaĎu način da se vide ponovo. Njujork nije bio daleko od Bostona,

a on je najveći deo godine provodio u tom gradu. Prošle noći nisu puno

razgovarali i sada mu je bilo ţao zbog toga. Nadao se da će za doručkom

saznati nešto više o njoj. Sada nije imao ništa, osim njenog imena.

Zatvorio je vodu i dohvatio peškir. Odlučio je da stavi tačku na

razmišljanje o Sari. U suprotnom bi za njega to moglo da postane

neprijatno, jer je samo od pomisli na nju osećao kako se uzbuĎuje.

Tifani je do poletanja aviona svaki sekund posvetila razmišljanju o

Karlosu i okolnostima koje su ih spojile. Prosto nije mogla da poveruje

da joj se tako posrećilo. Provela je noć sa muškarcem svojih snova i bez

ikakvog truda i neprijatnosti dobila ono što je ţelela. Ipak, moţda je to

bila prevelika ţrtva. Da nije bilo uslova u testamentu, mogla je da

razmišlja o tome da ga vidi još neki put. Tada ne bi morala da krije svoje

pravo ime. Sa druge strane, pitanje je da li bi ikada srela Karlosa da deda

nije traţio da postane majka. Verovatno, da je znao na koji će način

ispuniti njegov uslov, on ga ne bi ni postavio. Znala je da je njegova

ţelja bila da se ona, pre svega, uda. Smatrao je da joj treba suprug i

zaštitnik. Dete je trebalo da doĎe kao kruna ljubavi. Ona je do te krune

ţelela da stigne prečicom. Naravno, bez ljubavi.

Skoro dve godine, nakon dedine smrti, imala je nameru da ostvari

normalnu vezu. Pokušala je sa nekoliko mladića, ali se sve završilo pre

nego što je i počelo. Nesklad. Na to se sve svodilo. Nijednim muškarcem

nije bila očarana toliko da previdi ono što joj je smetalo kod njih. Bilo joj

je jasno da sve potiče od toga što je, ustvari, nijedan nije snaţno fizički

privukao. Nije bilo hemije koja je proizvodila varnice. Zato je, na kraju,

odustala od potrage za suprugom.

Sa Karlosom su se varnice dogodile same od sebe. Čim ga je ugledala,

osetila je da su kompatibilni. I baš je šteta što je prošla noć podigla

nesavladivi zid meĎu njima. Bila je sigurna da Karlos nikada ne bi

razumeo njene razloge. Delovao joj je kao patrijarhalno vaspitan tip koji

ne bi dopustio da ima dete u čijem ţivotu ne moţe da učestvuje. Jer, bila

je sigurna, da njega ništa polovično ne bi zadovoljilo. To joj je prošle

noći dokazao više puta. On je bio čovek koji je davao sve i uzimao isto

toliko. Zato će, rodi li njegovo dete, do kraja ţivota ţaliti što neće moći

sebi da priušti da ga ikada više vidi.

Stjuardesa ju je trgla iz daljeg razmišljanja.

- GospoĎice, uskoro slećemo. Molim vas da veţete pojas.

- Hvala – Tifani je rekla kao da je probuĎena iz dubokog sna.

- Hoćete li da vam donesem nešto da popijete.

- Hvala vam, ne treba. Za koliko slećemo?

- Za deset, najviše petnaest minuta. Ţelim vam prijatan boravak u

Njujorku gospoĎice.

- Lepo je vratiti se kući – Tifani joj se osmehnula.

- U pravu ste – Stjuardesa je uzvratila osmeh, a potom se udaljila.

Tifani je zavezala sigurnosni pojas i izvadila ogledalo iz torbice kako

bi popravila šminku.

A u drugom avionu, nad Atlantskim okeanom, Karlos je razmišljao o

devojci koja ga je očarala. Pitao se da li će prijatelji koje je pozvao uspeti

da joj uĎu u trag. Nadao se da će je uskoro videti ponovo. Morao je da je

vidi. Čitav prokleti dan je razmišljao o prošloj noći. Nikada, baš nikada

mu nije bilo tako dobro sa nekom ţenom. Nakon samo nekoliko minuta

provedenih sa njom, osećao se kao da je poznaje dugo. ZačuĎujuće, ali i

ona je reagovala isto. Ili je bar tako delovala. Zašto ga je onda ostavila sa

kratkom porukom? Što je duţe razmišljao bio je sve zbunjeniji. A

zbunjenost je nešto što nije podnosio ni kod sebe ni kod drugih.

*

* *

Četiri godine kasnije...

- Mama! Mama! – Adrijan je utrčao u Tifaninu radnu sobu, noseći u

rukama neki časopis i naterao je da skrene pogled sa laptopa.

- Molim dušo? Mamica završava sa poslom još malo. Zar ne moţeš da

budeš strpljiv kao što smo se dogovorili? – ipak ga je uhvatila u zagrljaj i

podigla u krilo. – Šta je toliko vaţno, dečačiću moj? – poljubila mu je

tamnu kosicu i udahnula miris svog omiljenog muškarca.

Adrijan je stavio časopis preko tastature i počeo da ga lista jer mu se

zatvorila strana koju je hteo da pokaţe svojoj mami. Tifani je pogledala i

videla da je reč o tračerskom časopisu. Znala je da dadilja njenog sina to

čita, ali joj nije bilo jasno šta je Adrijan pronašao u takvom časopisu.

Samo se molila da nije neka nepristojna fotografija.

- Tifani, – Klara Horton je provirila iza vrata – oprostite ako vas je

omeo u poslu. Otišla sam da mu donesem vodu i on je...

- U redu je Klara. Ostavi nas malo. Nedostajao mi je moj dečak.

Dovešću ga za nekoliko minuta – Ponovo je skrenula pogled ka Adrijanu

jer je počeo da lupa po časopisu, a samim tim i po tastaturi.

- Mili, budi paţljiv. Upropastićeš mamin dokument – ukorila ga je

blago, a onda se zaledila kada je ugledala ono po čemu Adrijan lupa.

Ispod malene ručice, nalazila se fotografija drugog omiljenog muškarca

u njenom ţivotu, Karlosa Garsije Toresa!

- To sam ja mama! – vikao je dečak. – Vidi samo kako sam veliki. Ko

je ova teta pored mene? – pitao je radoznalo.

Tifani je nekoliko trenutaka bila potpuno van sebe. Šta da mu

odgovori? Imala je pravilo da svom sinu uvek govori istinu. Naravno, u

formi koja je prihvatljiva za njegove godine. Ovog puta to nije mogla da

učini. Šta je trebalo da mu kaţe? Adrijane, to nisi ti. To je tvoj tata.

- Dušo moja, već sam ti objasnila da neko prvo mora da bude dete, pa

tek onda odrastao čovek. Ovaj čika sa slike je odrastao, zar ne?

Adrijan je klimnuo glavom.

- To znači da ovo ne moţeš biti ti. Ti si mali dečak, a ovaj čika to nije.

Hajde sada da zatvorimo ovaj časopis i da potraţimo tvoje igračke –

zagolicala ga je po stomačiću, onako kako je najviše voleo i uspela da

mu skrene paţnju. Ali, na ţalost, sebi nije. Šok koji je doţivela, potpuno

je paralisao.

Uzela je Adrijana u naručje i, pre nego što ga je ponela u dečju sobu,

zatvorila je časopis i gurnula ga u pregradu svog stola.

Adrijan je to veče bio posebno zahtevan. Morala je da mu pročita tri

priče, ali i pored toga nije hteo da zaspi. Njen radoznali dečak. Sve ga je

interesovalo i za svaku sitnicu je traţio objašnjenje. Dok su mu se okice

sklapale, ponovo je pitao za fotografiju iz onog nesrećnog časopisa i opet

je morala da mu objašnjava da to nije on, već samo čika koji ima istu

boju kose i očiju. A u sebi je dodala i isti oblik lica, nos i usne. Adrijan

je bio verna kopija svog oca. Bila je sigurna da je Karlos izgledao

potpuno isto u tim godinama.

Kada je napokon zaspao, Tifani ga je ušuškala, podesila alarm i

poţurila u radnu sobu. Čitavo veče je čekala taj trenutak. Da u miru

pogleda fotografiju i pročita članak koji je pratio. Čim ga je uzela u ruke,

otvorila se strana koju je htela. Njen dečak je toliko udarao po papiru da

ga je zguţvao na nekim delovima.

I, eto ga! Na skoro celoj strani, sa zagonetnim osmehom na licu i

rukom oko struka zanosne plavuše. Ispod je velikim slovima pisalo:

„ Prisila Tompson pametno investira svoju lepotu.“

Ispod toga se nastavljao kratki tekst.

„Poznata manekenka je već drugi put viĎena u društvu jednog od

najmoćnijih brokera. Upitali smo je da li je na pomolu njena nova

romansa, na šta nam je ona odgovorila da je ovog puta u pitanju nešto

mnogo više. Sudeći po tome kako je Huan Karlos Garsija Tores gleda,

nemamo razloga da joj ne poverujemo. Pored toga, izvor blizak Prisili

nam je otkrio da je na njenoj ruci zablistao čudesno lep dijamant. Do

zaključenja ovog broja nismo uspeli da saznamo da li je to poklon od

berzanskog magnata i u koju svrhu je poklonjen.“

Tifani je rukom pokrila plavušu i zagledala se u muškarca koji je sada,

činilo se, gledao u nju. Bio je još lepši nego što se sećala. I posle toliko

vremena osetila je trnce od tog pogleda. Od one noći ga nijednom nije

videla, ali joj je njegov lik lebdeo i u snu i na javi.

Od povratka iz Atlante uvela je lično pravilo da ga ne traţi. Nije smela

da sazna o njemu ništa više od onoga što je već znala. Ţelela je da veruje

da je on savršeni muškarac sa kojim je provela nezaboravnu noć.

Muškarac koji joj je podario prelepog dečaka. To je bilo dovoljno. Ipak,

večeras je u njoj eksplodirala znatiţelja. Bezazleni čin njenog radoznalog

sina otvorio je staru, zakopanu čeţnju.

Mehanički je zatvorila časopis i otvorila laptop. Ako su tračerske

novine objavile članak u kome se našlo njegovo ime, u pretraţivaču je

moralo biti još toga. Za samo nekoliko sekundi je dobila to što je ţelela.

Samo ukucavanjem njegovog imena, na ekranu se pojavila gomila

podataka. Tifani je ţeljno otvarala jednu po jednu stranicu. Osećala se

kao neko kome je vazduh bio dugo uskraćivan i sada nije mogla da se

nadiše dovoljno. Jednom povučen okidač, naterao je u grozničavo

traţenje informacija. Morala je sebi jednom dati odušak. Ali ono što je

saznala, blago rečeno, je ostavilo bez reči.

Huan Karlos Garsija Tores uopšte nije bio obični broker, kako je ona

sve vreme mislila, jer joj se tako predstavio. Bio je vlasnik jedne od

najvećih brokerskih kuća u svetu kao i banke koja je poslovala u Evropi i

Aziji. Dok je gledala reference na zvaničnoj stranici njegove kompanije,

bilo joj je jasno zašto je imao takav rejting. Zastupao je na berzi najveće

svetske kompanije. Dosta ih je imalo sedište u Atlanti. Brzo je pogledala

od kada traje ta saradnja i nije se iznenadila kada je, za nekoliko njih,

pronašla godinu u kojoj su se upoznali. Bolni grč prošao joj je telom.

Karlos je boravio u Atlanti zbog vaţnih ugovora, a ona se našla na

njegovom putu da mu prekrati noć. Ko zna koliko je takvih noći bilo i

koliko je devojaka imalo istu ulogu kao i ona.

Brzo je zatvorila stranicu i otvorila novu. Traţila je nešto više njegovih

ličnih podataka. Tu nije imala mnogo sreće. Karlos se nije često

pojavljivao u ţutoj štampi. Pronašla je nekoliko intervijua u raznim

časopisima koji su bili vezani za finansije. Pored toga, biografija koja je

bila dostupna, bila je prilično štura. Pisalo je da je studirao na Kolumbiji

i da je, za samo nekoliko godina, uspešno razvio porodičnu kompaniju.

Sedište kompanije se nalazilo u Njujorku i to je ujedno bilo navedeno

kao njegovo stalno prebivalište.

Uh, pa oni su ţiveli u istom gradu! Karlos nije ţiveo u Evropi kako je

ona sve vreme mislila. To što je bio Španac, nju je navelo na pogrešno

mišljenje. Bila je ubeĎena da je u Americi samo poslovno, zbog

njegovog evropskog akcenta. Nikada ne bi pomislila da je odrastao u

Njujorku. Provukla je ruke kroz kosu. Obilje informacija koje je sada

imala ni malo je nisu umirile. Naprotiv. Sada su se otvorila nova pitanja.

Prvo i najvaţnije je bilo ono da li je Karlos zaista bio veren sa lepom

manekenkom? Nije znala zašto je to toliko razdiralo kada je bila

apsolutno svesna da ona nema nikakve veze sa tim i da ne polaţe

nikakvo pravo na tog čoveka. Zaboga, pa ona je njega iskoristila! Čak i

ako je već sledećeg dana zaboravio, ona je od njega dobila ono najbolje.

Imala ga je te noći i tada je bio samo njen. Dozvolila je sebi da poveruje

da su u potpunom stapanju duša i tela začeli jedan novi ţivot. Tako mora

i ostati. Adrijan je bio neoborivi dokaz da je bilo tako. Prelepo, pametno

dete moglo je biti plod samo nečeg iskrenog. Pa makar ta iskrenost

trajala samo jednu noć.

Bila je kasna noć kada je napokon otišla u krevet. Sledećeg dana je

čekalo puno posla, a ona je, umesto da odmara, mučila sebe.

Razmišljanje o Karlosu nije vodilo nikuda. To je davno sebi rekla, a sada

je poklekla i prekršila pravilo. Zašto? Samo da bi sebi zakomlikovala

ţivot. Dobro, dala je sebi odušak na jedno veče i sada će ponovo

zatvoriti kutiju sećanja jer je imala sve što joj je trebalo i bila tim

potpuno zadovoljna. Nastaviće da odgaja svoje dete i da se bavi poslom

koji je oboţavala. To su bile dve stvari koje su joj jedino bile potrebne i

sigurne. Sve ostalo je bilo suvišno i nerealno.

*

* *

Nekoliko dana kasnije, Tifani je sedela u svojoj kancelariji u lepoj

poslovnoj zgradi na Menhetnu. Prekoputa nje je sedela glavna

menadţerka parfimerija Šarm end Bjuti i Tifanina najbolja prijateljica

Šeron Kros.

- Zašto misliš da ne moţeš da odobriš taj prostor bez mene? – Pitala je

Tifani, nakon što je otpila malo kafe.

- Zato što valjda i sama vidiš koliko su izmena uneli, a pri tom se nisu

ni sa kim konsultovali – besnela je Šeron. – Stvarno ne mogu da verujem

da smo angaţovali tako neozbiljnu kuću!

- Smiri se Šeron. Promene ne moraju nuţno da znače nešto lošije.

Moţda ispadne bolje nego što smo zamislili. Svakako mislim da to

moţeš i bez mene. Znaš da ne mogu da se vratim istog dana kući, a ne

volim da ostavljam Adrijana.

- Ja baš zbog toga mislim da treba da odemo zajedno. Tifani, Adrijan

ima više od tri godine i još nijednom ga nisi pustila da zaspi bez tvog

poljupca za laku noć. Izvini, ali ne mislim da je to normalno. Jasno je da

voliš svoje dete, ali ne činiš dobro ni sebi ni njemu sa tako zaštitničkim

stavom.

- Znam to i sama, Šeron. Ne moraš da me podsećaš da sam posesivna

majka. Moj dečak se sasvim dobro snalazi i bez mene, ali ja jednostavno

ţelim da budem pored njega.

- Ovo je dobra prilika Tif. U pitanju je samo jedna noć. Vratićemo se

prvim jutarnjim letom. Uostalom, moţeš Adrijanu preko skajpa da

pročitaš priču za laku noć. Verujem da će ga to oduševiti. A nakon što ga

Klara uspava, idemo u provod. Kao u stara dobra vremena.

Tifani je znala da će se teško odupreti Šeroninom navaljivanju, baš kao

što je znala da je ona sa lakoćom mogla da se izbori sa promenama u

enterijeru nove parfimerije, ali da je namerno ţelela da odvuče

prijateljicu. Moţda je imala pravo. Adrijan neće uvek biti maleni dečak

kome je mama najvaţnija. Do tada bi ona mogla ozbiljno da zaglibi sa

svojom posesivnošću. Skupila je svoje zelene oči i pogledala Šeron.

- Znala si da te ne mogu odbiti, zar ne?

Šeron se glasno nasmejala.

- Tako smo predvidive. Obe. Pa, kada ţeliš da putujemo?

- Predlaţem petak ujutru. Adrijan subotom ne ide u vrtić i moći ću da

ga zagrlim čim doĎem kući.

- Dogovoreno.

*

* *

Karlos je sedeo u renomiranom restoranu blizu Central parka i u

neverici posmatrao ţenu koja je sedela preko puta njega.

- To je nemoguće Prisila!

- Nije dragi. Moraš priznati da se to svakome moţe desiti. Uostalom,

jutarnje mučnine su siguran dokaz. Kaţem ti, sigurna sam da sam trudna.

- Koliko... koliko ti kasni? – Karlos je bio van sebe. Kroz glavu mu je

prolazilo da će moţda morati da oţeni ovu ţenu.

- Ne znam. Ciklusi mi nisu redovni pa ne mogu da procenim. Samo

jedno znam, ovako se nikada nisam osećala. Hormoni su mi podivljali.

To moţe značiti samo jedno.

- Jesi li uradila test?

- Nisam... Još uvek je rano – rekla je nesigurno.

- Prisila, saberi se. Nemoj mi prodavati gluposti. Valjda si sposobna da

proceniš vreme kada si zatrudnela. Koliko ja znam, dve nedelje nakon

tog dana su dovoljne da test pokaţe rezultat.

- Prisila ga je gledala širom otvorenih očiju.

- Otkud ti to znaš?

- Zaboga! Imam dve starije sestre i petoro sestrića.

- Dobro – rekla je i namrštila se.

- Šta je sada bilo?

- Ponovo mi je muka. Ne moraš da vičeš na mene. Karlose, nisam samo

ja kriva za ovu situaciju.

- Slaţem se – rekao je mirno. – Ja nisam neodgovoran čovek Prisila.

Ukoliko se ispostavi da si trudna, oţeniću se tobom.

- Ti si neverovatan muškarac. Znaš li to? Zato te toliko volim - Prisila

je rekla mazno.

- Verovatno u sebi misliš neverovatno glup. E, pa, pogrešila si Prisila.

Oţenim li se tobom, moraćeš da mi DNK analizom dokaţeš da je dete

moje. Ispostavi li se da nije, mislim da ćeš biti velikom problemu.

Zaboravljaš da sam ja finansijski mag i da brinem o svemu što je moje.

U brak moţemo ući samo pod uslovom da potpišeš ugovor koji ti

donesem. Odmah da ti pojasnim šta će on sadrţati. Tvoj pristanak da

raspolaţeš samo novcem koji ti ja odobrim i da u slučaju razvoda ne

dobijaš ništa. Baš kao ni dete, ukoliko nije moje. Još nešto, priče o

ljubavi ostavi za nekog drugog, jer ja odavno ne padam na njih. Ti si

sebična i hladna ţena sa izveštačenim seksualnim apetitom i odmah da ti

kaţem da naš brak ni u kom slučaju neće biti onakav kakav bi trebalo da

bude. Imaš li nešto da kaţeš na to? – upitao je hladno.

- Muka mi je – rekla je Prisila, odloţila salvetu, previše posvećeno,

primetio je Karlos, a zatim je odšetala u pravcu toaleta.

Karlos nije pošao za njom. Prisila Tompson je bila dobra glumica. Baš

kao što je igrala ulogu savršene ljubavnice proteklih nekoliko meseci,

sada je igrala ulogu namučene buduće majke. Mogao je da stavi ruku u

vatru da dete, ako je uopšte postojalo, nije bilo njegovo. Nakon noći koju

je, pre nekoliko godina proveo sa izvesnom Sarom, više nikada nije sebi

dozvolio takvu glupost da ne koristi zaštitu. Kako nije bio čovek koji

moţe da ţivi u neizvesnosti i da odlaţe probleme, izvadio je telefon iz

dţepa elegantnog sivog sakoa i okrenuo broj. Nakon duţe zvonjave,

javio se muški glas.

- Nemoj mi samo reći da, u poslednji čas, otkazuješ sutrašnju partiju –

rekao je muškarac bez uvodnog pozdrava.

- Ne, Erik. Zapravo, jedva čekam sutrašnju partiju.

- Naravno da jedva čekaš, kada meni i ostalima treba čitava večnost da

te stignemo u skoru.

- Prebolećete to. Veliki ste dečaci – Karlos se nasmejao iako mu nije

bilo do toga. – Pretpostavljam da si na poslu – rekao je.

- Jesam. Danas je velika guţva. Zašto ljudi petkom najviše vole da idu

kod lekara?

- Ne verujem da pacijenti dolaze u tvoju kliniku zato što vole da idu

kod lekara. Pre bih rekao da su primorani na to, baš kao i ja.

- Šta ti je? – Erik je upitao. – Ne zvučiš kao da si bolestan.

- Treba mi usluga Erik. Moja trenutna prijateljica misli da je trudna, a

nije uradila nikakav test. Moţeš li da mi pomogneš oko toga?

- Uh! Čoveče, ovome se nisam nadao – Erik je huknuo u slušalicu.

- Znam. Nisam ni ja – rekao je Karlos nestrpljivo. – Je li odgovor da ili

ne?

- Ma naravno da moţe. Neka doĎe prvo kod mene. Uradićemo test krvi,

pa ako se pokaţe pozitivnim, poslaću je kod koleginice da uradi dalje

pretrage.

- Odlično! Za najviše pola sata smo kod tebe. Vidimo se i...hvala ti.

Prekinuo je vezu baš u trenutku kada se Prisila vratila za sto. Izgledala

je sveţe, sa upravo popravljenom šminkom.

- Nećeš da me pitaš kako sam? – pitala je sa ljutitim izrazom lica.

- Vidim da si dobro. Hajde, završi ručak pa idemo do klinike mog

prijatelja. Vreme je da utvrdimo neke činjenice.

- Oh! Za tim stvarno nema potrebe, Karlose. Svratiću u apoteku da

kupim kućni test. Zaista mi je sada bolje.

- Ne poigravaj se mojim strpljenjem! – sevnuo je očima. – Već sam

zakazao. Za pola sata treba da budemo tamo.

*

* *

Klara Horton je panično zaustavila taksi na izlasku iz Central parka.

Od čuvara je dobila ime najbliţe klinike za hitne slučajeve. Znala je da

bi Adrijana trebalo da vodi kod njegovog pedijatra, ali za to sada nije

bilo vremena. Ne, u petak popodne. Guţva u saobraćaju je bila nesnosna.

I ono nekoliko ulica, koliko im je trebalo do klinike, Vebster je bilo

previše. Bar Adrijan više nije plakao. Kakav maler! Baš da se povredi

kada je Tifani otputovala. Klara je već nekoliko puta stegla zube kada je

traţio mamu. Znala je da nema smisla da joj javlja, jer ,svejedno, ne

moţe da im pomogne sa te udaljenosti. Zato je morala sama da donosi

odluke u ovom trenutku. Kada stignu kući, nazvaće Tifani i sve joj

objasniti. Do tada će već sve biti gotovo. Nadala se da ogrebotina nije

tako strašna kao što je izgledala.

Obrisala je Adrijanovo mokro lice i ponovo promenila maramicu

kojom je zaklonila ranu.

- Ne brini maleni. Sve će biti u redu. Sada te vodim kod jednog dobrog

doktora i on će se pobrinuti da te više ne boli. Jesi li se puno uplašio?

Adrijan je klimnuo glavom i ponovo briznuo u plač.

- Hoću mamuuuu!

- Mamica je otišla u Boston, mili. Obećao si joj da ćeš biti dobar dečak

pre nego što je krenula. Hajde da budemo hrabri i mamica će biti

ponosna na tebe. Vaţi?

Mališa je naslonio glavu na Klarino rame i ponovo klimnuo glavom.

- Hoćemo li je nazvati? Mama će brinuti ako je ne pozovemo – rekao je

jecajući.

- Čim se vratimo u stan pozvaćemo je. Oboje ćemo joj reći koliko si bio

hrabar. Pozvaćemo i doktora Bakstera. I on će biti ponosan – Klara mu je

poljubila kosu i privila ga jače jer se taksi upravo zaustavio ispred zgrade

u kojoj je bila klinika.

Unutra ih je sačekala ljubazna sestra i odvela ih do velikog pulta, usput

zabavljajući Adrijana. Na brzinu je koleginici objasnila o čemu se radi i

uzela neke papire od nje, dok je ova podizala slušalicu.

- Poneću formulare u ordinaciju. Doktor će vas odmah primiti. Moţemo

ih popuniti zajedno – rekla je osmehujući se. – Ovaj mališa ne sme da

čeka – štipnula je Adrijana za obraz i nasmejala se. – Doktor Vebster će

se za čas pobrinuti za tvoju ručicu.

I baš kao što je sestra Beatris rekla, doktor Vebster je bio veoma

efikasan. Stavio je Adrijana na visoku stolicu i, dok mu je čistio ranu,

razgovarao sa njim kao da su stari prijatelji. Traţio je od Adrijana da mu

prepriča svaki detalj kako se dogodila nesreća.

Klara je primetila da je nekoliko puta pogledao u njenom pravcu sa

nekim nedokučivim izrazom lica, ali joj se nije obraćao dok rana nije

bila očišćena. To joj je dalo vremena da zajedno sa sestrom popuni

formulare

- Mislim da ne bi bilo loše da stavimo dve kopče, gospoĎo. Ovo će lepo

zarasti, ali ako ušijemo, biće brţe i oţiljak će biti manji – doktor joj je

obratio i videla je da je čišćenje gotovo.

- Ne znam, – Klara je oklevala – on ima samo ti godine. Hoće li ga

boleti?

- Neće majko, ne brinite. Naprskaću mu lokalni anestetik i ništa neće

osetiti. Sve će biti gotovo za čas – razbarušio je Adrijanovu kosu.

- Ja nisam Adrijanova mama, nego dadilja. Zato i brinem. Majka mu je

prvi put otišla na sluţbeni put od kako se rodio i baš danas je morao da

se desi ovaj peh. Nisam sigurna da li bih trebala da donosim takve

odluke, a opet ne mogu da pozovem gospoĎu Porter jer znam da će se

strašno potresti. To joj sigurno nije potrebno u ovom trenutku.

- Šta je sa gospodinom Porterom? – upitao je Erik oprezno.

- Nema ga. GospoĎa Porter je samohrana majka.

- A šta mislite da pitamo ovog momka? Da li će se gospoĎa Porter

buniti ako joj kaţete da smo imali većinu u odluci?

- Mislim da neće. Verovatno ste primetili da je Adrijan dete koje je

izuzetno razumno za svoje godine. GospoĎa se trudi da on ravnopravno

učestvuje u svemu.

- Zato sam i pomenuo. Dečak je stvarno neverovatan – ponovo je vratio

pogled na Adrijana kome je bilo dosadno jer nije bio u centru paţnje. –

Hajde da se dogovorimo nešto, – rekao mu je doktor neţno – jesi li za to

da ja uzmem jednu malenu iglu sa kojom ćemo da zatvorimo tu ranu?

Mama će manje brinuti ako vidi da smo se stvarno potrudili da je se

rešimo.

Adrijan ga je pogledao svojim pametnim, tamnim očima.

- Hoću ako mi dozvolite da se igram sa onim – pokazao je na bočice sa

dezinfekcionim sredstvima. – I ako zamolite Klaru da ne kaţe mami ako

budem plakao.

- Pa ti si opasan pregovarač, drugar. Saterao si me u ćošak. Beatris,

dodajte bočice dečaku - rekao je doktor i prionuo na posao.

Za to vreme Karlos je sedeo pored Prisile u luksuznoj čekaonici

Vebsterove klinike. Sestra, koja je stajala za pultom iza, je svaki čas

pogledala prema vratima doktorove ordinacije. Verovatno joj je bilo

neprijatno što je klijent koga je doktor najavio morao da čeka. U jednom

trenutku je upitala:

- Hoćete li da odem i proverim za koliko će doktor završiti? Znate, ovo

je jedan hitan slučaj.

- Pa ovo i jeste klinika za hitne slučajeve, zar ne. Ne optrerećujte se,

sačekaćemo koliko bude potrebno – Karlos joj je rekao ljubazno.

- Moţda je bolje da odemo negde drugo – predloţila je Prisila. – Ovo

nije dobro mesto za ono što meni treba.

- O tome ću ja da odlučim – Karlos je rekao tiho, ali odlučno. – Erik mi

je prijatelj i imam poverenja u njega.

Prisila je frknula nezadovoljno i okrenula glavu na drugu stranu.

U tom trenutku, vrata ordinacije su se otvorila i izašla je mlada ţena sa

dečakom koga je drţala za ruku. Karlos je trepnuo nekoliko puta, glupo,

kao pijanac. Dečak se smeškao Eriku. To je bio njegov osmeh. Ustvari,

to je bio on kada je bio mali. Brzo je otresao glavom, rasterujući

halucinaciju. Ova vest o mogućem detetu mu je potpuno pomutila

mozak.

Uhvatio je Erikov pogled, a onda su obojica ponovo pogledali u

dečaka. Tada je Karlos postao svestan da je dete, koje je nepoznata ţena

podizala u naručje, potpuno stvarno. Ustao je i povukao Prisilu sa

sobom.

- Izvinite što ste čekali – Erik se prvi snašao i obratio se Prisili, kada su

im prišli. – PoĎite za mnom, molim vas. Sestro Beatris, i vi ćete mi biti

potrebni.

Beatris je na brzinu poljubila dečaka, u neverici pogledala Karlosa i

nestala iza vrata.

Dok je Karlos shvatio da ga je Erik namerno ostavio sa ovom ţenom i

detetom, oni su već krenuli niz hodnik.

- GospoĎo! – pozvao je ţenu dok mu se utroba ledila. Osećao je neki

bolni grč.

Klara se okrenula, a naravno i Adrijan, čim je osetio da se Klara

zaustavlja.

- Vidi Klara! – rekao je veselo. – Ovo je onaj čika što liči na mene!

Karlos je već prišao i čuo je Adrijana.

- Oprostite što vas zadrţavam, – rekao je Klari – dečak i ja zaista

ličimo. Palo mi je na pamet da smo moţda u nekom srodstvu.

- Mama je rekla da neki ljudi imaju istu boju kose i očiju. Ja sam mislio

da sam na onoj slici ja kada sam porastao, ali mama kaţe da ne mogu da

budem veliki, ako sam mali dečak - Adrijan je ubedljivo iznosio teoriju.

- Tvoja mama je u pravu – Karlos mu se nasmejao i pogledao Klaru

upitno. Upio je njen lik i grozničavo pokušavao da se seti da li je

poznaje. Nije mogao da se seti da je ikada ranije video.

- Izvinite, treba da krenemo. Adrijan je malo uznemiren. Povredio je

ruku – Klara se spetljala. Ovaj čovek i Adrijan su stvarno neverovatno

ličili. Iz Adrijanove priče je zaključila da je to Karlos Garsija i pitala se

kako ranije nije primetila sličnost.

- Uopšte mi ne deluje uznemireno, čak naprotiv. Adrijan je, čini se,

jedan hrabar dečak. Je li tako? – upitao je Karlos dečaka i smogao snagu

da ga dodirne. Bio je njegova kopija. Čak mu je i ime bilo špansko.

- Aha! Mama će biti ponosna. Kada joj Klara bude rekla da nisam

plakao i da sam bio dobar dečak dok mi je čika ušivao ruku, ona će se

rasplakati i reći da sam njen ţivot, duša i sunce.

- A vi niste mama? – za tren je osetio olakšanje, a potom je nastupio

novi pritisak jer nije znao ko je mama.

- Nisam. Ja sam Adrijanova dadilja. Sada stvarno moramo da poĎemo.

Čuli ste Adrijana. Moramo da pozovemo mamu i ispričamo joj šta se

dogodilo.

- Mama je u Bostonu – Rekao je Adrijan i time potpuno obeznanio

Karlosa. Kroz glavu mu je proletela zelenooka boginja koja mu je

jednom rekla da je iz Bostona.

- Blago tvojoj mami kada ima tako pametnog i dobrog dečaka -

Karlosu su usta i grlo bili suvi. – Samo mi nisi rekao kako se zove ta

divna mama?

- Tifani Porter. A kako se vi zovete?

- Ja sam Karlos Garsija.

- Reći ću mami da sam vas upoznao – rekao je dečak dok je Klara

promrmljala pozdrav i poţurila niz hodnik.

- Nadam se da ćeš to učiniti – rekao je Karlos za sebe i mahnuo dečaku

koji mu se preko dadiljinog ramena smešio, a onda mu poslao poljubac.

Karlos je seo u najbliţu fotelju i naslonio glavu na zid, a onda nekoliko

puta duboko udahnuo. Prvi put u ţivotu mu se dogodilo da nije bio u

stanju da kontroliše svoje misli i situaciju. Mali Adrijan ga je izbacio iz

koloseka. Jedino što je u tom trenutku sa sigurnošću mogao da zna je to

da sigurno neće ostaviti nerešenu misteriju ovog dečaka i njegove mame.

*

* *

Za Tifani je dan počeo odlično. Let do Bostona je bio prijatan, a onda

su ona i Šeron prvo otišle do hotela, u kome su rezervisale sobe, da se

malo osveţe. Nakon toga su otišle u trţni centar u kome se opremao

lokal za novu parfimeriju. Kompanija koja je izvodila radove, značajno

je odstupila od dogovorenog projekta, ali se Tifani veći deo dopao. Sa

arhitektama je odmah razjasnila šta neće prihvatiti i kako ţeli da se uradi

ostatak. Do ručka je posao bio gotov. Nakon što su ručale i pošteno se

odmorile u ekskluzivnom restoranu, obišle su svih pet parfimerija koje

su već dugo radile u Bostonu. Tifani je bila prezadovoljna izgledom i

uslugom u svakoj od njih. Još jednom se lično uverila da su zapošljavali

veoma stručne i vredne ljude.

Bila je odlično raspoloţena kada su stigle u hotel. Sada je napokon

imala vremena da pozove Klaru i Adrijana. Klara je nešto ranije pozvala,

ali Tifani nije bila u mogućnosti da razgovara pa je samo rekla da će im

se javiti. Čim je ušla u sobu skinula je blejzer i odmah izvadila telefon.

Klara se javila na prvo zvono.

- Zdravo Klara – rekla je Tifani raspoloţeno. – Napokon sam slobodna.

Kako je moj dečačić? Nedostajem li mu?

- Adrijan je malopre zaspao. Čekao je da nas pozovete, ali sve što se

desilo danas ga je potpuno savladalo.

- Ne razumem. Šta se desilo što je tako izmorilo Adrijana? – Tifani se

već blago zabrinula.

- Oh, Tifani! – Klara je uzdahnula. – Znate kako glasi Marfijev zakon.

- Klara, o čemu se radi? Je li moj sin dobro?

- Jeste. Sada je sve u redu. Pošto sam ga uzela iz vrtića, otišli smo u

Central park. Adrijan se igrao sa jednim psom i u svoj toj trci, pao je

preko neke suve grane i rasekao ruku. Mnogo sam se uplašila jer je bilo

prilično krvi. Nisam smela da rizikujem odlaskom kod doktora Bakstera.

Znate, sve se desilo u vreme ručka, a saobraćaj je tada nepodnošljiv.

ObezbeĎenje iz parka me uputilo u najbliţu kliniku za hitne slučajeve.

Tamo je Adrijana previo vlasnik lično. Doktor Vebster je bio fantastičan.

Zamislite samo, ušio je Adrijanu ranu tako vešto i brzo da mališa nije ni

suzu pustio. Adrijan mi je rekao da vam to obavezno moram naglasiti.

Očekuje da budete ponosni.

- Oh, Boţe! Ušivali su mu ranu! Naravno da sam ponosna – Tifani je

već plakala – Moja duša, moj ţivot je tako hrabar! Klara, dobro si uradila

što si reagovala tako brzo. Nisi valjda brinula šta ću reći zbog toga što ga

nisi odvela kod doktora Bakstera?

- Priznajem da jesam malo. Kada je doktor rekao da bi on ušio ranu,

mnogo sam se uplašila. MeĎutim, muškarci su me nadglasali. Adrijan je

ucenio doktora da mu da bočice sa kojima će se igrati. Bio je tako

sladak.

- Moj pametni dečačić – Tifani je poţelela da je pored njega i da moţe

da ga zagrli.h – Znači, sada je sve u redu?

- Pa, doktor je dao antibiotik za svaki slučaj i preporučio vaĎenje

konaca za nedelju dana. Do tada mora na previjanje. Naravno, rekao je

da, ako ne ţelimo da dolazimo kod njih, da se obratimo Adrijanovom

pedijatru.

- Pitaću Adrijana gde ţeli da ide. Ako mu se dopada doktor Vebster,

zašto da ne.

- Ima još nešto što moram da vam kaţem. Na izlasku iz doktorove

ordinacije smo sreli nekoga ko se, takoĎe, dopao Adrijanu. Ja sam još

uvek zbunjena, ali moram da pričam o tome. Vaš uslov o iskrenosti me

tera na to.

- Reci Klara. Sada kada znam da je Adrijan dobro, ništa ne moţe da

bude tako strašno.

- Sreli smo gospodina Karlosa Garsiju. Ja znam za njega iz nekih

časopisa i verujte, do sada nisam obratila paţnju na sličnost izmeĎu

njega i Adrijana, ali stvarno je neverovatna. Gospodin Garsija je to isto

primetio i zaustavio nas je u hodniku. Malo je popričao sa Adrijanom i

raspitivao se za vaše ime jer misli da ste moţda u nekom srodstvu.

Adrijan mu je naravno objasnio teoriju o istoj boji kose i očiju.

Tifani je ćutala. Osećala se kao da je grom pogodio. Zašto je svet tako

mali? Zašto je od svih ljudi u Njujorku, baš Karlos Garsija morao da

primeti njeno dete? Panika je rasla. Onda se malo umirila jer se on nje

sigurno ne seća. Nema razloga za paniku. Karlos Garsija je bio sa toliko

ţena da sigurno ne pamti njihova lica i imena. Posebno ne onih ţena sa

kojima je proveo samo jednu noć. Na kraju, on misli da je ona Sara

Evans. Pošto se oslobodila početnog šoka shvatila je da još uvek nije

ništa rekla Klari. A moţda je bilo krajnje vreme. Ni ona ni Šeron nisu

znale ko je Adrijanov otac. Ipak, Klari takvu stvar nije mogla da kaţe

preko telefona. Ta devojka je bila uz njih od Adrijanovog roĎenja i

postala im je bliska kao član porodice.

- Klara, molim te da nikome ne pominješ tu sličnost o kojoj pričaš.

Razgovaraćemo kada se vratim. Vreme je da ti ispričam neke stvari.

- Drago mi je što imate toliko poverenja u mene - rekla je Klara iako je

već znala šta će čuti od Tifani Porter. Čovek je stvarno morao da bude

slabovid pa da ne primeti takvu sličnost.

*

* *

Karlos je još uvek bio u kancelariji kada ga je pozvao Erik.

- Molim Erik - javio se odmah.

- Hteo sam samo da ti javim da je i drugi test negativan. Mislim, to smo

već znali, ali ako je Prisila Tompson toliko insistirala na njemu, red je da

te obavestim.

- Jesi li nju pozvao?

- Jesam i mogu da ti kaţem da nije dobro prihvatila vest. Baš se nadala

da si joj napravio dete Karlose.

- To me ne čudi. Karijera joj je na zalasku. Valja se obezbediti na

vreme. Još uvek ne verujem da je mislila da sam toliko plitak. Zaboga,

zar bih dočekao tridesetčetvrtu godinu neoţenjen da sam tek tako sejao

decu? Svakako, hvala ti što si mi pomogao da odmah razrešimo tu

dilemu. Verovao ili ne, baš sam se spremao da završim sa njom kada mi

je rekla da misli da je trudna.

- Dobro je ispalo. Ona nije ţena za tebe. Mislim za brak, decu i sve to.

- Znam to i sam Vebsteru. Ipak, da se ispostavilo da je trudna, ja bih je

oţenio. Znaš moj stav po tom pitanju.

- Znam, zato mi je i laknulo. Ipak, moram da pitam kako ti je promakao

onaj dečačić koji mi je bio u ordinaciji pre Prisile? On je tvoj sin

Karlose. Kao lekar mogu da budem siguran u to. ´Ajde fiziča sličnost, to

ću da zanemarim. Ali osmeh, pogled i pokreti se prenose genima. Tu

nema greške.

Karlos je, po ko zna koji put tog dana, udahnuo duboko. Od kako je

video Adrijana nije mogao da se nadiše.

- To ću tek morati da ispitam - rekao je. - Sumnjam na jednu ţenu.

Svakako, dečakove godine se poklapaju sa vremenom kada smo bili

zajedno. Ostavila me je Erik. Proveli smo jednu noć zajedno i nakon

toga joj se izgubio svaki trag.

- U formularu koji je ona dadilja popunila piše da se majka zove Tifani

Porter. Da li je to ona?

- To bih i ja voleo da znam. I znaću uskoro.

- Kako ne znaš. Ne verujem da si proveo noć sa ţenom kojoj nisi ni ime

znao? To ne liči na tebe.

- Mislio sam da znam. Meni je rekla da se zove Sara. Pod tim imenom

je bila prijavljena u hotelu i rekla mi je da je iz Bostona. Pokušavao sam

da je pronaĎem nakon toga, ali se ispostavilo da devojka pod njenim

imenom i prezimenom ne postoji. Za mene je ona ostala zagonetka. Ništa

se nije uklapalo. Nije bila nikakav lopov i prevarant jer bi me, u

suprotnom, opelješila dok sam spavao obeznanjen od voĎenja ljubavi sa

njom. U hotelu je koristila jedan od najskupljih apartmana što znači da

joj ne nedostaje novac. I sada da me ubiješ, ja nemam pojma šta je ta

ţena ţelela da postigne.

- Reći ću ti svoje skromno mišljenje prijatelju. Ja mislim da si danas

video njeno postignuće. Ţelela je dete, Karlose.

- Mislim da tvoja teorija nije tačna. Pre svega, još uvek ne znam da li je

zaista o njoj reč. Drugo, upoznali smo se u baru hotela u Atlanti i sve se

desilo tako brzo da mislim da nije imala vremena da joj tako nešto padne

na pamet.

- U redu je. Samo sam hteo da ti dam neki pravac u razmišljanju.

Svakako, nadam se da ćeš je naći, jer mali Adrijan je savršeno dete. Ja se

nadam da ću imati bar jedno takvo.

- Onda me pozovi kada naĎeš ţenu koja ti odgovara. Moţda mogu da ti

pomognem. Vidiš da sam uspešan u pravljenju savršene dece - Karlos je

napravio malu šalu. Erik je bio neko ko je to umeo dobro da prihvati.

Poznavali su se dugo. Još od prve godine fakulteta.

- Ako mi zatreba pomoć, znam da se mogu osloniti na prijatelje -

nasmejao se Erik. - Ipak, prvo moramo da potvrdimo tvoja dostignuća.

Sada mi reci, mogu li nekako da pomognem ukoliko mama doĎe sa

Adrijanom kod mene?

- Samo mi treba njen opis. Nemoj da kaţeš bilo šta što bi joj ukazalo na

to da me poznaješ. Ovog puta ne sme da mi pobegne.

- To se podrazumeva. Vidimo se onda sutra u četiri. Potrudiću se da

završim na klinici ranije.

- Do sutra Vebsteru.

*

* *

Tifani nije mogla da dočeka da stigne kući. Novi dogaĎaji i

razdvojenost od Adrijana samo su pojačali njenu posesivnost.

Nedostajao joj je njen mali dečak.

Prethodno veče je, umesto u provodu, provela sa Šeron u svojoj

hotelskoj sobi. Dok joj je poverila tajnu koju je, nekoliko godina uspešno

krila, popile su dve boce vina. Bila je zadovoljna jer je Šeron ni jednom

rečju nije osudila zbog onoga što je uradila. Naprotiv, izrazila je svoje

divljenje za tako hrabar ţivotni potez. Tifani je osetila veliko olakšanje

zbog toga i bilo joj je drago što je sa nekim podelila svoju tajnu. Do tada

nije mogla da zna koliko je teţak teret nosila.

Ono što je malo zbunilo bilo je Šeronino viĎenje njenog odnosa prema

sinu. Šeron je tvrdila da je kroz njega, Tifani ostvarivala svoje emocije

prema Adrijanovom ocu. Da je svu ljubav, koju bi realno trebala da

podeli na dva dela, uputila dečaku. I to je bila jedina njena zamerka.

Tifani nije uspela da je ubedi da prema čoveku sa kojim je provela jednu

noć, nije mogla da oseća ništa. Ruku na srce, ni sebe nije mogla da ubedi

u to.

Kada je ušla u stan, Adrijan je upravo završavao uţinu. Oduševljeno je

ciknuo i skočio sa stolice.

- Mamice! - vikao je. - Vratila si se! DoĎi da ti pokaţem kako me je

ona grana ogrebala - bacio joj se u zagrljaj.

- Prvo moram da poljubim svog dečaka. Tako si mi nedostajao mili.

Ponosna sam na tebe i Klaru. Baš ste se lepo snašli kada si se povredio.

Da li te je puno bolelo? - Tifani ga je obasipala poljupcima.

- Samo malo. Plakao sam mama, a onda se pas Timi uplašio i pobegao.

- Normalno je što si plakao dušo. I odrasli bi plakali da im se desi tako

nešto. Danas ćeš me odvesti u park da mi pokaţeš gde je ta nevaljala

grana na koju si se udario. Vaţi?

- Jupi! Hoće li i Klara sa nama? Ona je sigurno zapamtila gde je to bilo.

Ja nisam baš siguran.

- Danas je subota. Znaš da je Klara vikendom slobodna. Ne ţelimo da

se njen dečko naljuti što nema vremena za njega.

- Znam mamice, ali kako ćemo onda otići dok doktora Vebstera. Klara

zna gde se on nalazi. Ja sam u taksiju plakao i nisam zapamtio put.

- Onda ćemo je zamoliti da nam objasni, a pitaćemo je i za ono mesto u

parku. Snaći ćemo se mili. Ţeliš li da ponovo ideš kod tog doktora?

- Da. On je super. Već sam ti pričao kako su me zabavljali on i teta koja

mu pomaţe.

- Onda moram da ih upoznam i lično im zahvalim, zar ne?

- Samo me nemoj drţati za ruku dok mi doktor bude pregledao ranu. Ja

sam veliki dečak. Ne toliko kao čika Karlos, ali biću jednog dana. A

moţda ćemo i njega ponovo sresti. Znaš, bio je sa onom tetom koju smo

videli na slici. Prepoznao sam je. Mada nije tako lepa uţivo. Previše je

mršava - Adrijan je brbljao, a Tifani se stezao ţeludac.

Njen sin je bio opčinjen svojim ocem, a ona nije imala pojma kako da

mu to izbije iz glave. Karlos Garsija je, očigledno, imao vezu sa onom

lepom manekenkom i nije trebalo da ima ikakve veze sa njima dvoma.

Njihov mali svet je bio savršeno ureĎen bez njega. Bar do sada.

- Ne moraju svi da dolaze na previjanje Adrijane, ali sigurna sam da

ćemo danas sresti neke druge zanimljive ljude. Hajde sada da ti pokaţem

šta sam ti kupila - Potrudila se da mu skrene paţnju.

Adrijan je jurnuo u dnevni boravak, a Tifani je uzdahnula i podigla

svoju torbu.

*

* *

Erik Vebster se spremao da završi smenu kada mu je sestra Beatris

javila da je u hodniku mali Adrijan Porter i pitala ima li vremena da mu

pogleda ranu.

- Naravno, Beatris. Neka odmah uĎu - pogledao je na sat i shvatio da će

ipak malo kasniti na partiju golfa. Ipak, Karlos i ostali mu neće zameriti.

Na brzinu je navukao mantil i zakopčao ga baš u trenutku kada su se

vrata otvorila.

- Dobar dan, doktore Vebster - Adrijan ga je pozdravio kao da se

poznaju dugo godina.

- Opa! Moj mali pacijent se vratio! - Erik se sagnuo i štipnuo ga za

obraz, a onda se podigao pa pogledao u ţenu koja je stajala iza njega. -

Vi ste mama, pretpostavljam - rekao je i pruţio joj ruku. Dama koja je

stajala pred njim bila je prelepa. Nije ni čudo što je uspela da opčini

njegovog uvek pribranog prijatelja.

- Dobar dan, - rekla je Tifani - moj sin je tvrdio da moram da upoznam

super doktora koji se pobrinuo za njegovu povredu. Ja sam Tifani Porter

- prihvatila je njegovu ruku.

- Doktor je dobar samo kada ima dobre pacijente. Vaš sin je hrabar

dečak. Sigurno vam je rekao da nije plakao dok smo ušivali ranu. Nadam

se da vam ne smeta što smo se odlučili na to.

- Naravno da ne. Vi znate šta je najbolje i očigledno umete sa decom.

Adrijan je insistirao da doĎemo ponovo kod vas, što je čudno, s obzirom

da ga je do sada lečio samo jedan doktor.

- Ponekad je dobro proširiti vidike. Sin vam je veoma inteligentan i

radoznao. Sve nas je razoruţao čim smo ga videli - pogledao je Adrijana

koji se slobodno igrao sa bočicama koje su stajale na kolicima. - Hajde

sada da vidimo šta smo juče uradili - rekao je Erik i neţno ga podigao na

stolicu - Ovo neće boleti.

*

* *

Karlosu se nikada nije tako oduţila neka partija golfa. Nije mogao da

se koncentriše i nijedan potez nije izveo kako je ţeleo. Naravno, Erik,

Mark i Derek su uţivali u tome. Nisu propustili ni jednu priliku da se

našale na njegov račun. Da je bio u svom elementu, bar bi na šalu mogao

da im odgovori, ali nije, pa se zadovoljio ravnodušnim osmesima.

Njegove misli su bile usmerene na dogaĎaj iz prošlosti. Iako je to jutro

saznao sve o Tifani Porter i dalje nije imao potvrdu da je to Sara Evans.

Za taj detalj je Erik trebao da se pobrine, a on ga je namerno drţao u

neizvesnosti. Ili moţda nije ţeleo da priča pred Markom i Derekom.

Prethodnu noć skoro da nije spavao. Analizirao je ono što mu je Erik

rekao i brzo došao do zaključka da je moţda ipak bio u pravu. Sećao se

svakog detalja tog dogaĎaja, a onda je počeo da povezuje stvari. Ona je

njega častila pićem i stavila mu do znanja da ţeli seks. Potom se ni malo

nije zabrinula što nije koristio zaštitu. Sećao se da je rekla da koristi

pilule. A zašto bi ih koristila kada se ispostavilo da, pre njega, dugo nije

imala seks? Kada je nestala bez traga, Karlosu uopšte nije palo na pamet

da je mogla da ima takav motiv. On se pre svega, zabrinuo da ga je

lagala u vezi svog zdravlja. Skoro da nije bio ţiv dok nije obavio sve

preglede. Posle toga mu je laknulo, toliko da mu dete nikada nije palo na

pamet. Nije sumnjao u to da li je koristila pilule jer je za njega bilo

očekivano da bi svaka ţena, koja ih ne koristi, pokušala da ga ulovi na

taj način. Kako je ona njega ostavila i nikada ga više nije potraţila,

pitanje motiva ostalo je totalna nepoznanica.

Erikove reči i upoznavanje Adrijana donekle su razrešili zagonetku, ali

se i dalje pitao zašto baš on? Ako je htela dete, mogla je da ga dobije sa

bilo kojim muškarcem. Nijedan je ne bi odbio. Izgledala je kao boginja.

Ovako je uzela od njega ono što joj je trebalo i ostavila ga u neznanju. A

on je stvarno ţeleo dete. Sa pravom ţenom. Ona je bila prava. Da ga nije

ostavila i pobegla, njihova veza bi se nastavila. Bio je spreman na sve

samo da je ponovo vidi. Mesece je utrošio pokušavajući da je naĎe. A

onda se ispostavilo da ţena sa tim imenom ne postoji.

I sada je, pored ogromne sreće što ga je sudbina navela da upozna svog

sina, osećao bes prema ţeni koja je Adrijana donela na svet. Sebično je

prigrabila njihovog sina i uskratila mu nekoliko godina sreće. Zato će joj

se propisno osvetiti. Nateraće je da oseti šta znači kada si uskraćen za

nešto što ţeliš. Planirao je da počne već tog dana. Samo da mu Erik

potvrdi da je to ona.

Dok su Mark i Derek pakovali svoje štapove, Erik mu je prišao.

- Moram da ti kaţem da me Adrijanova mama ostavila bez daha. Ako je

to tvoja misteriozna ljubavnica, nije ni čudo što te tako preveslala.

Prelepa je, Karlose. Visoka, savršeno izvajanog tela. Kosa joj je duga,

boje lešnika i ima smaragdno zelene oči koje te začaraju kada ih

pogledaš. Tako bih opisao gospoĎu Porter. Da li je to ona?

- Već sam pretpostavljao, ali sada sam potpuno siguran da jeste. Tako

sam se i ja osećao kada sam je ugledao. I nije ona nikakva gospoĎa

Porter. To joj je devojačko prezime.

- Već sam čuo od dadilje da nema gospodina Portera. Lepa mama je

dostupna da odmah postane gospoĎa Garsija Tores. Naravno, ako je

ubediš u to.

- Mislim da mi je dala odličan argument. Ako sam dobro shvatio,

veoma je briţna i odana majka. Kada joj zapretim da ću joj uzeti

Adrijana, mislim da neće biti toga na šta neće pristati.

- Ne bi to uradio. Razmisli malo. Ako je pritisneš na taj način, moţe se

desiti da ponovo ispari.

- Ovog puta nema beţanja. Čisto sumnjam da bi takva majka dozvolila

da njeno dete ţivi u bekstvu. Uostalom, moja buduća supruga ima veoma

razraĎen posao na čitavoj istočnoj obali. Nemoguće je da napusti sve i

sakrije se od mene.

- Nemoj mnogo da je mučiš Karlose. Ţena koja ti je rodila onakvo dete

to ne zasluţuje.

- Prevarila me je, Erik. Mogao sam da uţivam u svom detetu, a ona mi

je to uskratila. Što je najgore, da nije bilo one slučajnosti ja nikada ne bih

saznao za njega. To ću joj teško oprostiti.

- Moţda je imala dobar razlog.

- Ne postoji dovoljno dobar razlog za jednog Španca. U mojoj zemlji su

deca svetinja. I niko, osim Boga, nema pravo da nam ih uskrati.

- Jasno mi je kako se osećaš, ali ti opet savetujem da ne brzaš. Umesto

što smišljaš osvetu, bolje bi bilo da smisliš kako da osvojiš njeno i

Adrijanovo srce. I, naravno, da se potrudiš da proširite porodicu. Sada bi

mogli da odemo do kluba na piće. Valjda je red da častiš. Kada misliš da

kaţeš Marku i Dereku?

- Ne pre nego što se vidim sa Tifani. Hoću da čujem od nje da je

Adrijan moj. Nakon toga ćemo da se napijemo. Baš kao nekad, dok smo

studirali. Do tada častim piće jer ste me razbili danas.

- I to je veliki razlog. Da i mi, loši golferi, dočekamo ovaj dan.

*

* *

Tifani je pripremala večeru za nju i Adrijana kada se oglasilo zvono na

vratima.

- Mogu li ja da otvorim? - viknuo je Adrijan iz dnevnog boravka gde je

gledao crtane filmove.

- Šta smo rekli za otvaranje vrata kada ne očekujemo goste? - Tifani je

brisala ruke dok je ulazila u dnevni boravak.

- Znam mamice, samo sam hteo da pomognem - rekao je Adrijan i, kao

i uvek, razoruţao je. - Hajde, zajedno ćemo otvoriti. Moţda je Klara ili

neko od komšija.

Tifani je pogledala kroz špijunku, ali je samo uspela da vidi muškarca

kako drţi veliki paket. Baš čudno, nije ništa poručila. Mora da je neka

greška. Otvorila je vrata i susrela se sa tamnim očima koje su gledale

pravo u njene. Da se nije pridrţala za okvir vrata, sigurno bi pala. U

glavi joj se zamutilo i za čas je zatvorila oči.

Adrijan je tek uspeo da vidi Karlosovo lice i, čim je shvatio da mu je

poznato, brzo je reagovao.

- Čika Karlose, pridrţite mamu. Mislim da joj nije dobro, a ja sam mali.

Karlos je spustio paket i uhvatio Tifani, a ona mu je skliznula u

naručje. Kakav doček, pomislio je i poneo je do kauča. Kada je neţno

spustio, vratio se po paket i zatvorio vrata, a onda poţurio ka prostoriji iz

koje se širio miris hrane. To je sigurno bila kuhinja, a njemu je trebala

voda. Isključio je ringle i pomerio šerpe, pa natočio veliku čašu vode.

Prizor u dnevnoj sobi ga je ostavio bez daha. Adrijan je nekim

časopisom hladio majčino lice i drţao je za ruku. Taj maleni je bio

neverovatan dečak. Karlosu su se stegla pluća od navale emocija. Imao

je utisak da će da se uguši. Kada je stigao do kauča, Tifani je već otvorila

oči i slabašno privukla Adrijana u zagrljaj.

- Dobro sam mili - rekla je neţno. - Jesam li te uplašila?

- Snašao sam se. Čika Karlos mi je pomogao. Da nije bilo njega, plakao

bih - rekao je Adrijan i snaţno je zagrlio. - Volim te mamice.

Karlos je sačekao da postanu svesni njegovog prisustva. Morao je sebi

da prizna da je uţivao u svakom sekundu te prisnosti. Iskreno se nadao

da će Adrijan i njega tako voleti kao što voli majku.

Tifani je pustila sina iz zagrljaja znajući da ne moţe večno odlagati

susret sa Karlosom. Bio joj je u kući, zar ne? Polako se podigla u sedeći

poloţaj, a kada je shvatila da joj se u glavi razbistrilo, naterala je sebe da

ga pogleda.

- Zdravo - rekla je tiho. - Dugo se nismo videli.

Karlos je samo klimnuo glavom jer je shvatio da je ostao bez reči.

Ponovo je bio zarobljen u njenim očima. Ova ţena je od njega pravila

zbunjenog školarca.

- Mama, pa ti poznaješ čika Karlosa! - umešao se Adrijan i spasao ih

mučne tišine. – Jel´ sada vidiš koliko liči na mene?

- Da, dušo. Čika Karlos i ja se poznajemo. I ne liči on na tebe nego ti na

njega. Već sam ti objasnila...

- Da odrastao muškarac ne moţe da liči na dečaka, nego je obrnuto -

dovršio je Adrijan. - Zapamtio sam to, samo sam se pogrešno izrazio.

- Mogu li onda i ja da dobijem jedan zagrljaj zato što tako ličimo? -

Karlos ga je upitao, potpuno ophrvan emocijama.

Adrijan je na čas pogledao majku, a kada je ona klimnula potvrdno,

otrčao je do Karlosa. Imao je samo toliko vremena da spusti čašu sa

vodom, a onda je prihvatio svog dečaka i podigao ga u zagrljaj. Malene

ruke su mu se obmotale oko vrata, a onda je osetio tople usnice na svom

obrazu.

- Hvala što si mi pomogao oko mame - rekao je i poljubio ga još

jednom.

Karlos je zajecao od tih reči i samo ga privio jače, ljubeći mu kosu i

lice. Njegov sin, njegova krv! Bilo mu je neverovatno da ga drţi u

naručju.

Tifani se potpuno slomila gledajući oca i sina. Osećaj krivice, koji je

godinama potiskivala, eksplodirao je svom snagom. Suze su joj grunule

na oči i teško je disala. Njena tajna je uskratila Karlosu ono čega je ona

imala u izobilju. Sudeći po tome kako je grlio Adrijana i on je ţeleo dete.

Sabrala se kada je ponovo začula glas svog sina. Interesovalo ga je šta

je u kutiji koju je Karlos doneo. Brzo je obrisala suze i ustala. Ako ovako

nastavi pretvoriće se u potpunu ludaču. Sada je morala da bude pribrana.

Tajna je otkrivena i morala je da pronaĎe najbolji način kako da objasni

Karlosu Adrijanovo postojanje.

- Kutija je za tebe. Nisam znao kakve igračke voliš, pa sam kupio

nekoliko različitih. Hoćeš li da je otvoriš i vidiš da li ti se nešto dopada?

Adrijan je već klizio iz njegovog naručja, oduševljeno cičući.

- Molim te sedi - rekla je Tifani. - Mogu li da te ponudim nekim pićem?

Viski, ako se dobro sećam?

- Viski će za početak biti u redu - Karlos je uspeo da se pribere. -

Nakon toga očekujem mnogo više od pića Tifani - naglasio je njeno ime

i Tifani je znala zašto je to uradio, a ipak joj je njegov izgovor delovao

tako seksi.

To je bio još jedan problem sa kojim se suočila. Četiri godine nisu

promenile ništa. Privlačnost koju je osetila tada, osećala je i sada. Samo

se intenzitet pojačao. Drhtavim rukama je nasula viski u dve čaše i

uspela da ih donese, a da ne prospe ni kap. Pruţila mu je čašu, a onda

sela i smogla hrabrosti da ga pogleda.

- Svesna sam da ti dugujem objašnjenje - rekla je polako. - Dobićeš ga

Karlose. Predlaţem da ostaneš na večeri, a nakon što stavim Adrijana u

krevet, moţemo da razgovaramo.

- To mi se čini razumnim - rekao je, a onda ponovo usmerio paţnju na

Adrijana koji je oduševljeno vadio autiće, kamiončiće i setove ţivotinja -

Plašio se da započne bilo kakav razgovor jer nije mogao da predvidi

njenu reakciju, a ni na koji način nije ţeleo da povredi sina.

- Kako si nas pronašao? - stiglo je pitanje i zateklo ga.

- Klinika Vebster. Adrijan mi je rekao tvoje ime. Ostalo je bilo lako.

- Kako si znao da sam to ja?

- Gledao sam u kristalnu kuglu - rekao je ironično. - Ne znam za tebe,

ali meni se ne dešava da mi se ţene predstavljaju laţnim imenom.

Ustvari, desilo mi se jednom i taj dogaĎaj nikada neću zaboraviti.

- Postojao je dobar razlog što sam to uradila Karlose. Nemoj me

osuĎivati pre nego što ga čuješ.

- Jedva čekam! - Ponovo je bio ironičan i Tifani je shvatila da će ovo

biti mnogo teţe nego što je malo pre pomislila. Popila je piće i ustala.

- Spremala sam večeru kada si došao. Mislim da je vreme da proverim

mogu li da spasim nešto od onoga što je na šporetu. Moţeš li za to vreme

da paziš na Adrijana?

- Mislim da ćemo se nas dvojica dobro snaći bez tebe. Malopre sam

isključio ringle. Ne moraš ţuriti sa večerom - glas mu je bio hladan i

uspeo je da zabode ţaoku gde je ţeleo.

Tifani je prebledela i krenula ka kuhinji. Usput se zaustavila i šapnula

nešto Adrijanu, a onda ga poljubila i otišla.

Karlos je duboko udahnuo pre nego što je ustao. Shvatio je da su ga

sopstvene reči pogodile isto kao i nju. Moţda stvarno nije bilo razloga da

se ponaša tako neprijateljski. Pa ona je bila savršena. Da je, umesto

sudbine, sam birao suprugu i majku svoje dece, nema šansi da bi

pronašao neku bolju od nje. Umesto što je skupljao gnev u sebi, bolje bi

mu bilo da usmeri paţnju na svog sina. Znao je da mora biti paţljiv i

strpljiv kako bi zadobio njegovo potpuno poverenje.

Tifani je zatvorila vrata kuhinje i naslonila se na njih. Karlos je

potpuno izbacio iz koloseka. Njegovo pojavljivanje u njihovim ţivotima

značilo je potpuno novi pristup svemu. Više neće moći da ţivi ţivotom

koji je izgradila za nju i Adrijana. Ovakvo interesovanje je značilo da će

morati da mu dozvoli da učestvuje u Adrijanovom ţivotu, kao i da kaţe

svom sinu da mu je Karlos tata. Dečak već neko vreme nije pitao za oca.

Od kako mu je objasnila da njegov tata ţivi daleko i da ne moţe da bude

sa njima, nije više postavljao pitanja. To objašnjenje je moglo da bude

dobar šlagvort za Karlosov dolazak. Naravno, moraće da se konsultuje sa

Karlosom kada to da uradi. Pre svega mora da sazna kakva su njegova

očekivanja i koliko često ţeli da viĎa dete. Znala je da mora biti razumna

po tom pitanju. Nije imala nikakvo pravo da mu uskrati bilo šta, posebno

što je bio dovoljno razuman da pred Adrijanom ne pokaţe svoju

ogorčenost. Ipak, u jedno je mogla da bude sigurna, a to je da nipošto

neće dozvoliti da odvodi Adrijana bilo gde, bez njenog prisustva.

Tada se setila one plavuše i zaštitnički stav se podigao na viši nivo.

Karlos će morati da odvoji svoj intimni ţivot u stranu. Ona neće

dozvoliti da neke ljubavnice, verenice ili šta već, razvlače njenog sina.

Prihvatila se ţustro spremanja večere, a bes se pojačavao sa svakim

pokretom, potiskujući sve više osećaj krivice.

Tek kada je sve iznela na trpezarijski sto, otišla je da pozove Adrijana i

Karlosa. Zatekla ih je na podu. Karlos mu je objašnjavao kako radi neka

graĎevinska mašina. Činio je to tako jednostavno i imao odgovor na

svako Adrijanovo pitanje. Za Tifanine oči su bili savršen prizor, toliko

da joj je bilo ţao što mora da ih prekine.

- Večera je na stolu. Adrijane, moţeš li da odvedeš Karlosa da operete

ruke?

- Naravno mamice. Posle večere ću ga odvesti da mu pokaţem svoju

sobu. Moţe da sedi u fotelji dok mi budeš čitala priču - uhvatio je

Karlosa za ruku i pomogao mu da ustane sa poda. - Znaš Karlose, mama

je juče bila u Bostonu i čitala mi je priču preko skajpa. Bilo je jako

zabavno - brbljao je Adrijan dok je odvodio Karlosa sa sobom.

Tifani se vratila u kuhinju i otvorila bocu vina. Ponela je dve čaše u

trpezariju za slučaj da i Karlos bude ţeleo da pije. Ironija je bila to što je

vino bilo špansko. Proverila je još jednom da li je sve iznela na sto.

Utom su stigli Adrijan i Karlos.

- Nisi morala da se mučiš oko stola - rekao je Karlos. - Već bih se

uklopio u vaš svakodnevni ritam.

- Mi uvek večeramo u trpezariji. Mama kaţe da je to naš mali restoran -

zakikotao se Adrijan. - Mali dečaci, kao što sam ja, moraju da se nauče

lepom ponašanju. Zato me vaspitačice stalno hvale da umem da se

ponašam za stolom.

- Ti si poseban dečak Adrijane. Zato te hvale. I tvoja mama je posebna.

SviĎa mi se kako te vaspitava - Karlos je podigao Adrijana na stolicu, a

potom obišao i pridrţao stolicu da i Tifani sedne.

- I tebe je mama lepo vaspitala - opet se zakikotao dečak.

Tifani je morala da prizna da je uţivala za vreme večere, bez obzira što

je znala da je nakon toga čeka neprijatni deo. Karlos je bio strpljiv sa

Adrijanom i nije propuštao nijednu priliku da ga pohvali ili mu pomogne

da nešto dohvati. U tom trenutku su izgledali kao prava skladna

porodica.

Adrijan nije mnogo pričao. Bilo je očigledno da mu se u jednom

trenutku prispavalo. To je za Karlosa značilo da dete ima ustaljeni ritam i

opet je morao da oda priznanje Tifani. Bila je besprekorna majka.

Karijera koju ima, a koja je, po njegovom saznanju bila uspešna, uopšte

nije uticala na ţivot koji je vodila kod kuće. Da nije znao da je bila

vlasnica lanca parfimerija, pomislio bi da je domaćica koja sve vreme

posvećuje detetu i kući.

- Da li ste vikendom uvek sami? - upitao je posle duţe pauze.

- Jesmo. Klara čuva Adrijana preko nedelje i to samo dok ja ne doĎem

sa posla.

- Upoznao sam je. Čini se kao fina devojka. Od kada čuva Adrijana?

- Od kako se rodio. Mislim, tu je od početka. Ja nisam radila dok

Adrijan nije napunio godinu dana. Ustvari, nisam odlazila na posao.

Klara mi je pomagala. Tada je tek došla u Njujork. Nije imala ni stan, ni

posao pa je i njoj i nama odgovaralo da bude ovde.

- A sada? Jel´ radi još nešto ili samo čuva Adrijana?

- Adrijan joj je celodnevni posao - Nasmejala se Tifani. - Pored toga,

ima dečka kome posvećuje ostatak vremena.

- Gde sada stanuje? Kod dečka?

- U mom starom stanu je. Nekoliko blokova dalje. Mislila sam da treba

da ima svoj prostor kako bi planirala slobodno vreme onako kako njoj

odgovara. Klara nam je za ovo vreme postala kao član porodice. Oboje

je mnogo volimo - Tifani je skrenula pogled ka sinu koji je već nekoliko

puta zevnuo. - Izvini, ali moram da odnesem Adrijana u krevet. Malo

smo zakasnili sa večerom.

- Ja sam kriv za to. Mogu li nekako da ti pomognem?

- Mamice, moţe li Karlos sa nama? Nisam mu pokazao sobu, a treba i

priču da čuje.

Tifani je upitno pogledala Karlosa.

- Ni za šta na svetu ne bih propustio da vidim tu sobu i da čujem priču

koju mama čita - rekao je Adrijanu. - Mogu li ja da te ponesem?

- Ako mama dozvoljava.

- Odnesi ga u kupatilo da se umije i opere ruke. Ja ću za to vreme

pripremiti pidţamu.

Desetak minuta kasnije, Tifani je čitala priču o nekoj ţivotinjskoj

druţini. Adrijan se trudio da je prati, ali su mu se oči sklapale, a Karlos

je bio očaran tim prizorom. U tom trenutku je poţeleo da tako provede

svako naredno veče. To je bila slika porodice kakvu bi voleo da ima.

Preslatko dete i divna majka. U tom okruţenju su nestajali posao, moć i

bogatstvo. Sve se svodilo na mir i razmenu najlepših emocija.

- Zaspao je - Tifani je tiho rekla i shvatio je da više ne čita.

Klimnuo je glavom i ustao, dok je ona podešavala alarm i prigušila

svetlo.

Kada su se našli u dnevnom boravku, za trenutak je meĎu njima

zavladala neprijatna tišina.

- Da li bi ţeleo još jednu čašu vina?

- Moţe - rekao je kratko i seo na kauč.

Tifani se vratila sa bocom i čašama. Činilo se da je potpuno mirna, ali

je Karlos primetio da joj ruka blago podrhtava dok je sipala vino.

Sačekao je da mu pruţi čašu i sedne, a onda je upitao:

- Zašto si me lagala Tifani?

- Bila sam očajna, a ti ne bi razumeo.

- Šta ne bih razumeo? Zaboga, prijavila si se u hotel pod laţnim

imenom! Ja nisam bio samo slučajna ţrtva koju si slagala. Tvoja obmana

je mnogo šira.

- Kada sam imala pet godina, roditelji su me ostavili kod bake i dede i

krenuli na put oko sveta. Nisu ţeleli da me povedu sa sobom. Ne zato što

su mislili da sam mala za putovanje, već zato da bi se odmorili od

obaveze koju su imali. Ja sam bila ta obaveza. Bili su nikakvi roditelji.

Oboje. Venčali su se zato što je moja majka zatrudnela neplanirano i

oboje su bili nesrećni zbog toga. Ponekada su bili krivi jedno drugom, ali

veći deo sam bila kriva ja. Put na koji su krenuli je trebao da bude njihov

novi početak, a ustvari je bio njihov kraj. Poginuli su u nekom odronu u

prašumi. To je bilo u Juţnoj Americi. Tada su brigu o meni preuzeli baka

i deda i moram da kaţem da je moje detinjstvo od tada postalo srećno.

Bila sam voljena i brinuli su o meni na najbolji mogući način. Dobila

sam dobro obrazovanje i odmah nakon fakulteta sam se uključila u

porodični posao. Baka je umrla nekoliko meseci kasnije. Deda se inače

bavio proizvodnjom kozmetičkih preparata. Brzo mi je postalo jasno da

ćemo zauvek tavoriti sa plasmanom svojih proizvoda, ako ne pokrenemo

sopstvene maloprodaje. Deda je moj potez smatrao hrabrim i

neostvarivim. Na kraju je ipak pristao da mi da novac kako bih započela

posao. Za samo godinu dana sam otvorila pet visokoprofitabilnih

parfimerija. U njima je zastupljena ekskluzivna kozmetika renomiranih

proizvoĎača sa posebnim odeljkom u kome su naši proizvodi. Podigla

sam proizvodnju za preko tri stotine procenata. Tada se i deda razboleo

pa je sav posao pao na mene. To mi nije bio nikakav teret, ali je moj

deda smatrao da previše radim. Njegova teorija je bila da treba da se

udam i podelim sa svojim suprugom teret posla, a iznad svega je mislio

da treba da rodim decu. Mislio je da ću se tako osloboditi straha da ću

biti loša majka. Kao što je bila moja. Umro je u uverenju da se plašim

roditeljstva. Zato je njegov testament imao specifične uslove. U njemu je

naveo da moram da postanem majka, najkasnije do svoje dvadesetsedme

godine. U tom slučaju mi je ostavljao sve, pa i parfimerije koje sam sama

stvorila. One su bile deo porodične kompanije i zvanično mi nisu

pripadale. Za slučaj neispunjenja njegovih zahteva, cela kompanija i sav

novac koji je posedovao, otišli bi raznim organizacijama koje su toliko

apsurdne da nisu ni vredne pomena. Znam da ih se deda gnušao i zato ih

i jeste naveo kao naslednike. Hteo je da mi pokaţe da njegov zahtev nije

toliko nerealan, koliko bi bilo nerealno da sav novac i ono u šta sam

uloţila toliko truda i rada dobiju neki bezveznjakovići. Prve dve godine

sam pokušavala da pronaĎem muškarca sa kojim ću moći da zasnujem

porodicu i podelim ţivot. To mi nije išlo dobro pa sam onda odlučila da

samo rodim dete. Bila sam svesna da je to ogromna odgovornost, ali

nisam imala mnogo izbora. Tu sam mogla da biram izmeĎu dve

mogućnosti. Da pronaĎem muškarca koji me fizički privlači i koji

zadovoljava moje kriterijume po pitanju inteligencije i izgleda ili da

odem na kliniku i uradim veštačku oplodnju sa anonimnim donatorom.

Pretpostavljam da moţeš da razumeš zašto mi se prva mogućnost više

dopala.

- Ne mogu. Molim te da mi objasniš - Karlos je rekao, a Tifani nije

mogla da dokuči da li je ozbiljan ili ponovo ironičan. Svejedno je

nastavila.

- Htela sam da budem sigurna da će moja beba dobiti dobre gene. Na

ţalost, beba je u tom trenutku bila sredstvo za ostvarenje nekog cilja, ali

sam bila dovoljno zrela i svesna da dete neće nestati, nakon što taj cilj

ispunim. Ne kaţem da ne bih volela svoje dete kakvo god da je, ali ako

sam imala i to malo mogućnosti da biram, onda sam ţelela više i bolje.

Nevolja je bila u tome što je mesec za mesecom prolazio, a ja nisam

uspevala da pronaĎem muškarca u Njujorku. Tada sam donela odluku da

pokušam da organizujem poslovna putovanja u vreme plodnih dana. Pre

Atlante sam bila jedino u Bostonu. Otuda ideja da ti kaţem da sam iz

Bostona. To je otprilike sve. Nadam se da sam uspela da ti objasnim da

mi nije bila namera da te obmanem.

- Ispričala si mi samo deo Tifani. Najvaţnije stvari si preskočila. Zašto

si se predstavila laţno?

- Zato što nisam imala vremena za bilo kakvu vezu. Prosto rečeno,

trebao mi je muškarac koji će mi napraviti dete, a koji neće moći da mi

komplikuje ţivot. Sara je moje drugo ime, a Evans je majčino devojačko

prezime. Morala sam da se osiguram da me muškarac sa kojim

provedem noć, odnosno ti, nećeš pronaći za slučaj da me budeš traţio.

- Pa slučajno sam te traţio - Karlos se iznervirao. - Ne samo sledeće

jutro, nego i mesecima nakon toga. Da li si nekada pomislila kako sam se

ja osećao kada sam saznao da devojka sa kojom sam bio ne postoji? Da

sa tom devojkom nisam koristio nikakvu zaštitu jer sam joj poverovao da

uzima pilule i da je zdrava!

- Veruj mi, mnogo puta sam pomislila tako nešto, ali je uvek pobedilo

mišljenje da ne treba sebi da pridajem veliku vaţnost jer je pitanje da li

si i jednom pomislio na mene nakon one noći.

- Zašto si mene izabrala? One večeri je bar bio pun. Mogla si da imaš

bilo kog muškarca.

- Pretpostavljam da si u pravu, ali samo si me ti privukao. Nikada do

tada nisam osetila tako nešto prema muškarcu. Čim smo se upoznali,

znala sam da si ti taj koji će mi napraviti dete. Bila sam spremna da

učinim sve kako bih te nagovorila na seks bez zaštite. MeĎutim, hemija

je uradila svoje. Molim te da shvatiš da se te večeri sve poklopilo. To je

moralo da se desi. Moţda misliš da Adrijan je adrijan dete koje nije

začeto iz ljubavi, već zbog nekih niskih ciljeva, ali ja te uveravam da

grešiš. Te noći sam te volela. Bila sam opuštena i potpuno sam ti se

predala. To je bio moj poklon tebi.

Karlos je za trenutak ostao bez reči. Znao je da je bila potpuno iskrena

i da joj nije bilo lako da kaţe to što je rekla. Dobro je znao kako se

osećala te noći, zato što se on osećao isto. Nikada pre i nikada posle nije

učinio takvu ludost, da sa nepoznatom devojkom ima nesputani, divlji

seks. I sada se sećao koliko je bio očaran njom i njenim telom i svim što

su radili te noći.

- Mogla si da mi kaţeš šta ţeliš od mene - napokon je rekao

optuţujućim tonom.

- Jesam li? Da li bi mi uslišio ţelju? - sevnula je očima. - Ne, Karlose,

ne bi. I to sam znala. Ti nisi muškarac koji pristaje na tako nešto. Da sam

ti rekla, sve bih upropastila i kajala bih se čitav ţivot zbog toga. Iskreno,

mnogo mi je lakše da se kajem sa Adrijanom u naručju.

- U pravu si. Ne bih ti uslišio ţelju tada, ali sada, kada je Adrijan tu,

moraš da prihvatiš posledice svoje odluke.

- Šta su tačno te posledice?

- Ne moţeš me drţati dalje od njega.

- To mi i nije namera. Nisam očekivala da ćeš saznati za Adrijana, ali

sam imala u planu da mu jednog dana kaţem za tebe. Onda kada bude

dovoljno zreo da moţe sam da odluči šta će da uradi povodom toga.

MeĎutim, okolnosti su se promenile i spremna sam da to učinim ranije.

Naravno, imam neke uslove, ali verujem da ćeš po tom pitanju biti

razuman.

- Uslove? - Karlos se zagrcnuo. Ova ţena je bila ili neverovatno hrabra

ili potpuno luda. U trenutcima kada je sateravao u ćošak ona je

postavljala uslove. - Da čujem?

- Spremna sam da kaţem Adrijanu da si mu ti otac i da ti dozvolim da

ga viĎaš onoliko često, koliko ti to obaveze dozvoljavaju, pod uslovom

da u vaš odnos ne uključuješ svoju verenicu. Adrijan je veoma zreo za

svoje godine, ali sam sigurna da bi ga to zbunjivalo. Kada se oţeniš,

moţda moţemo pričati o drugačijim uslovima jer tvoje vreme više neće

zavisiti samo od tebe. Do tada mora biti ovako kako sam rekla. To je

isključivo u Adrijanovom interesu i verujem da se nećeš protiviti.

- Previdela si jednu stvar Tifani. Mogu da ti uzmem Adrijana, a da se

ne oznojim. Kako se sada izjednačuju ţene i muškarci u poslovnom

svetu, tako se izjednačuju i po pitanju roditeljstva. Ako bih te tuţio za

prevaru i prikrivanje prava očinstva, koje mi po zakonu pripada, nema

tog suda koji mi ne bi dodelio dete. Uskratila si mi više od tri godine

Adrijanovog ţivota. Za roditelja su to najlepše i najsrećnije godine.

Prema tome, moraš da shvatiš da nisi u poziciji da postavljaš bilo kakve

uslove.

- Ne bi to učinio - Tifani je zatresla glavom u neverici. - Ne bi povredio

Adrijana na taj način.

- Kako to moţeš da znaš? Ti me uopšte ne poznaješ. Šta znaš o meni

Tifani?

- Malo toga, priznajem. Ali znam da nisi muškarac koji bi nekoga

namerno povredio. Bar ne nekoga ko ti je blizak.

- Adrijan mi jeste sin, ali sam ga prvi put video juče - nastavio je Karlos

nemilosrdno. - Ne moţe se reći da smo bliski Tifani.

- Zašto si onda ovde Karlose? Ako ti nije stalo do deteta zašto si došao?

Mogao si da ignorišeš njegovo postojanje, ako ga ne ţeliš - Tifani je

velikom brzinom gubila samopouzdanje, ali se nije predavala.

- Nisam rekao da ga ne ţelim. Baš je suprotno. Ne izvrći moje reči.

Samo hoću da osetiš kako se čovek oseća kada je uskraćen, a ja sam

uskraćen. Razumeš li, ţeno, da si mi oduzela pravo koje mi pripada?

- Nisam mogla da znam da ti je stalo. Da ne bi imao ništa protiv da

rodim tvoje dete. Uostalom, o tome sada moţemo da raspravljamo samo

hipotetički. Oboje moţemo da tvrdimo ono što ţelimo za vreme koje je

prošlo. Sada te ne teram iz Adrijanovog ţivota, samo sam racionalna.

Naše dete zasluţuje mirno i srećno detinjstvo. Da li je to mnogo? -

zauzela je stav lavice.

Karlos je gledao u ţenu prekoputa sebe sa divljenjem i poštovanjem.

Bila je poţrtvovana majka koja se nije plašila borbe za dobro svog

dečaka. Ţeleo je! Oh, Boţe, kako je samo ţeleo!

- Onda ćemo ovako. Ako si već toliko spremna da pruţiš Adrijanu

srećno detinjstvo, uradićemo to na jedini ispravan način. Udaćeš se za

mene Tifani. Adrijan i ti ćete dobiti moje prezime.

- To i dalje neće promeniti ništa. Za slučaj da me nisi razumeo, pričala

sam o tvom odnosu prema detetu. Ne o statusu.

- Ti mene nisi razumela. Ja ne predlaţem brak na papiru. Ţivećemo

zajedno i bićemo prava porodica.

Tifani je trepnula nekoliko puta. Trebalo joj je vremena da prihvati

njegovu poslednju rečenicu.

- Ali to nije moguće. Ti imaš verenicu, Karlose. Ne mogu da dozvolim

tako nešto, jer mi ne pada na pamet da ţivim do kraja ţivota sa tvojim

prebacivanjem da si, zbog onoga što sam uradila, promenio planove i

upropastio svoj ţivot. To nije rešenje.

- Ja ne mislim da ćeš biti tako loša supruga. Zašto sumnjaš u sebe? -

Karlos se po prvi put osmehnuo. Napokon je imao tamo gde je ţeleo.

Kontrola nad situacijom je bila uspostavljena.

- Ne misliš valjda ozbiljno to što si rekao? - upitala je tiho.

- Svaku reč.

- Onda se naši pojmovi prave porodice ne podudaraju. Već sam bila u

situaciji da vidim kako izgleda brak sklopljen zbog deteta. To nije ono

što ţelim za Adrijana.

- To nije ista situacija. Ni pribliţno. Uverila si me da si veoma briţna

majka i da neizmerno voliš Adrijana. Ja ga takoĎe ţelim i ne vidim

nikakvu sličnost sa onim što si ti proţivela.

- To je samo varijacija na temu. Adrijan neće ostati mali zauvek. Šta će

biti kada shvati da su njegovi roditelji u braku samo zbog njega i kada

sazna da mu je otac ostavio verenicu kako bi njemu pruţio osećaj prave

porodice?

- Izbaci tu priču o verenici. Odakle ti takva ideja? Da li sam ja

pominjao da imam verenicu? - Karlos je ponovo planuo.

- Pre nekoliko dana, Adrijan je video tvoju fotografiju u nekom

tračerskom časopisu. Pored tebe je bila lepa devojka za koju se nagaĎalo

da ti je verenica.

- I ti si tome poverovala? IznenaĎuješ me Tifani.

- Nisam. Ali kada mi je Adrijan rekao da vas je video zajedno na klinici

Vebster, nije bilo razloga da sumnjam. Očigledno je da se ta ţena nije

slučajno našla na onoj fotografiji. Nemoj pogrešno da me shvatiš, ja

nemam ništa protiv toga, jer je tvoj ţivot tvoja lična stvar. Samo ti

ukazujem da je nemoguće ono što predlaţeš.

- Za razliku od tebe, ja nisam sklon tajnama. Zato ću ti odmah objasniti

svoju vezu sa Prisilom.

- Nemoj. Mene to ne ...

- Naravno da te interesuje - prekinuo je u pola rečenice - Ti si ta koja

brine da će Adrijan dobiti raspusnog oca.

Prisila i ja smo bili zajedno nekoliko meseci. Juče sam je izveo na

ručak sa namerom da to okončam. Izloţila me je nepotrebnom

publicitetu zarad svoje karijere. Radi se o fotografiji koju si videla.

Pretpostavila je da sam besan i unapred je znala kakve su mi namere.

Zato mi je saopštila da misli da je trudna. Podcenila me je. Pre nekog

vremena sam joj rekao da mislim da je vreme da zasnujem brak i

porodicu. Naravno, to se nije odnosilo na moje namere prema njoj i

trebala je da čita izmeĎu redova. Kako su ţene sklone da tumače stvari

onako kako njima odgovara, umislila je da će me upecati pričom o

trudnoći. Priznajem, za trenutak me zatekla. Iako sam bio siguran da nije

mogla sa mnom da zatrudni, opet je postojala i ta mogućnost jer ne

postoji stoprocentna zaštita. Pored toga, bio sam svestan da je postojala

mogućnost da mi podvali tuĎe dete. Odmah sam pozvao Erika Vebstera,

koji mi je dugogodišnji prijatelj, i zamolio ga da uradi Prisili test krvi na

trudnoću. Da se ispostavilo da je trudna, ja bih je oţenio. Naravno,

morala bi da dozvoli test očinstva u tom slučaju i da snosi posledice

ukoliko dete nije moje. Vidiš, za mene su deca najvaţnija. Zbog toga bih

uvek bio spreman da ţrtvujem svoju slobodu. Uslov je, naravno, da deca

budu moja. Sve drugo je prolazno, ali porodica uvek ostaje. Sada mi,

molim te, reci zašto misliš da ne treba da se oţenim tobom kada sam sto

posto siguran da si rodila moje dete? Tvrdiš da bi učinila sve za dobro

svog deteta, a sebično se drţiš svoje slobode i sveta koji si izgradila za

vas dvoje. Na tvoju ţalost, okolnosti su se promenile. Sada sam i ja tu i

očekujem da ispraviš grešku koju si napravila.

Tifani je grozničavo razmišljala. Našla se u zamci i bila je svesna da ju

je sama postavila, a da je Karlos to iskoristio. Odlično je znala da su

detetu potrebna oba roditelja i da će on biti savršen otac, ali kako je

mogla da mu kaţe da ona nije spremna da ţivi u braku bez ljubavi.

Ustvari, u braku u kome će da voli samo jedna strana. Godine

potiskivanih emocija prema njemu, vratile su se kao bumerang. Ona je

volela Karlosa. Zaljubila se u njega one noći u Atlanti, a onda se to

osećanje razvijalo kroz njihovog sina. Šeron je bila potpuno u pravu

kada joj je to rekla. I dalje je osećala leptiriće od njegovog pogleda i

trnula je od njegovog osmeha. On je bio ostvarenje svega što je ţelela od

jednog muškarca, ali je nije voleo.

- Šta će biti ako ne pristanem? - odvaţila se da pita.

- Uzeću ti Adrijana - odgovorio je mirno, tonom koji je bio konačan.

- To ne bih mogla da podnesem. Ja sam ga donela na ovaj svet Karlose.

Sve sam podredila detetu - rekla je suznih očiju.

- Da li to znači da pristaješ? - Upitao je, a stomak mu se vezao u čvor.

Nikada nije osećao takvu neizvesnost zbog nečijeg odgovora.

- Pristajem - prošaputala je ne gledajući ga.

Da je samo podigla glavu, videla bi kako se čitavo Karlosovo telo

opustilo i predivni osmeh, koji mu se razlio licem.

*

* *

Tifani je budna dočekala zoru. Nakon Karlosovog odlaska je odmah

otišla u krevet, ali se čitave noći prevrtala i nije uspela da zaspi. Adrijana

i nju su čekale ogromne promene.

Nakon što je pristala da se uda za njega, Karlos joj je izloţio detaljan

plan kako je zamislio njihov budući ţivot. Po tome je shvatila da je on to

planirao pre nego što je došao kod njih. Iznošenje preciznih planova oko

Adrijanovog vrtića ili njenog posla, doveli su je u sumnju da će ikada

više imati mogućnost da sama donosi odluke o bilo čemu. Karlosov

autoritativni stav nije ostavljao prostor za samostalnost, a njoj je trebala

ta samostalnost. Pored toga, on je imao još jednu prednost. Celu situaciju

je posmatrao hladne glave, a ona to nije mogla. Ona je bila samo ţena

koja je volela svog sina i njegovog oca, a te emocije su je sprečavale da

bude trezvena. I znala je da je uvek moţe pobediti njenim oruţjem, jer

neće moći da mu odoli.

Prvi primer njene slabosti bio je na njegovom odlasku. U hodniku je

drsko poljubio, a ona mu je uzvratila kao da joj ţivot zavisi od tog

poljupca. Ipak, morala je da prizna da se i u njemu tada nešto promenilo.

Osetila je to u vazduhu. Nije joj se podsmevao, već je gladno uzeo njene

usne i prikovao je za zid. Obostrana ţelja je grunula kao vatromet i znala

je da bi vodila ljubav sa njim da se nije naglo odmakao i otišao bez

pozdrava. To je verovatno uradio namerno kako bi joj još jednom

pokazao kako izgleda kada ti je nešto uskraćeno. I uspeo je u tome.

Pored svih strahova od onoga što je čekalo, bila je nezadovoljena.

Ţeljna njega i njegovog tela.

Verovatno nije spavala više od nekoliko sati kada joj je Adrijan

uskočio u krevet i obasuo joj lice poljupcima. Volela je da je njen dečak

tako budi. Njegov miris i mekana koţa nakon sna bili su za nju najlepši

eliksir. Otvorila je oči i privukla ga u zagrljaj, a onda se setila svih

dogaĎaja od prethodne večeri i telo joj se ukočilo. Karlos joj je prepustio

da sama odluči kada i kako će reći Adrijanu za njega, ali je upozorio da

ne čeka previše, jer je imao u planu da se venčaju što pre.

To što joj je prepustio da odluči bilo šta, bila je svojevrsna dareţljivost.

I sama je bila svesna da nije dobro da odlaţe ono što mora reći Adrijanu.

Znala je da će Karlos svakodnevno učestvovati u njihovom ţivotu i nije

ţelela da drţi dete u neizvesnosti. Kada je već prihvatio Karlosa tako

dobro, bilo je mnogo bolje da od početka zna da mu je otac.

- Jesi li lepo spavao mili? - Upitala ga je neţno.

- Jesam. Sinoć sam skoro zaspao za stolom - zakikotao se. - Priznajem

da nisam čuo ni deo priče koju si čitala.

- Nema veze. Večeras ćemo je čitati ponovo. Hoćemo li da ustanemo?

Mami treba dugo tuširanje i kafa, a i ti si sigurno gladan. Nakon doručka

moramo da porazgovaramo o nečemu vaţnom.

Adrijan je ozbiljno klimuo glavom. Iako mu se u očima čitala

radoznalost, ništa nije pitao. Znao je da će mu mama sve reći kada doĎe

vreme za to.

Tifani je prvo istuširala i obukla Adrijana. Potom ga je odvela u

kuhinju i spremila mu doručak a sebi kafu, pa tek onda otišla u kupatilo.

Tuširala se skoro ledenom vodom kako bi povratila bar malo sveţine.

Prethodno veče i noć su je potpuno iscrpeli, a tek je čekao naporan dan.

Kada je završila, obukla se i otišla da proveri šta radi Adrijan. Zatekla

ga je meĎu igračkama koje mu je Karlos doneo. On je rekao nekoliko

različitih, a u kutiji je bilo igračaka za troje dece.

- Hoćeš li da pogledaš šta mi je Karlos doneo?

- Videla sam sinoć mili. Lepe su - Tifani je sela na kauč. - Moţeš li da

prekineš igru na kratko? Treba mi tvoja puna paţnja.

Adrijan je poslušao. Ustao je i došao pored majke, ostavljajući igračke.

- Nadam se da nisam nešto zabrljao - rekao je i uzdahnuo, a Tifani je

prasnula u smeh.

- Nisi Adrijane. Ovog puta su zabrljali mama i ... tata - odjednom se

uozbiljila.

Ta poslednja reč i majčin izraz lica su privukli Adrijanovu paţnju i

pogledao je upitno. Isto onako kako je to radio i Karlos.

- Ne znam da li se sećaš šta sam ti rekla kada smo poslednji put

razgovarali o tati - započela je na najlakši način.

- Rekla si da tata ţivi i radi daleko i da ne moţe da bude sa nama.

Nisam baš bio srećan zbog toga, ali imam tebe.

Tifani su se suze zavrtele u očima. Njen dečak je ţeleo oca, a bio je

dovoljno uviĎavan da joj to ne kaţe.

- Da li to znači da bi bio srećan kada bi tvoj tata došao da ţivi sa nama?

- Mislim da bih. Tada bih mogao onoj zloj Suzani da kaţem da ipak

nisam kopile.

Tifani se razrogačila na njegove reči.

- Molim? Ko te tako nazvao Adrijane?

- Ma, pusti mama. To je jedna zla devojčica. Njoj niko ne valja i svima

nam govori ruţne reči. Videla je da po mene dolazite samo ti i Klara i

jednom mi je rekla da sam sigurno kopile, čim tata nikada ne dolazi po

mene. Ja ne znam šta to znači, ali shvatam da je nešto ruţno jer je

vaspitačica posle toga grdila i ljutito razgovarala sa njenom mamom.

- U pravu si. To jeste ruţna reč. Ljudi je koriste u raznim situacijama, a

najčešće tako nazivaju decu koja odrastaju sa samo jednim roditeljem.

Ipak, ta reč nema veze sa onim što si ti zapravo. Ti si dobar i lepo

vaspitan dečak i uopšte nije vaţno što si do sada ţiveo samo sa mnom. I

kada doĎe tata ti ćeš ostati isti. Nećeš postati neki drugi dečak. Je li tako?

- Trebao sam ranije da ti kaţem za to. Ti umeš lepo da odgovoriš na sva

moja pitanja. To je zato što si najbolja mama. Hoće li i tata biti takav?

Jedva čekam da ga vidim. Kako izgleda?

- Već si ga video Adrijane. I da, mislim da će i tata biti najbolji. Karlos

je tvoj tata - dodala je Tifani zagrcnuvši se.

- Karlos! Znači zato on liči...Zato ja ličim na njega! O, mama! Zašto mi

nisi rekla odmah? On mi se mnogo dopada. Obećao je da će me naučiti

sve o autima - Adrijan se uzvrpoljio zbog novih informacija i Tifani ga je

privukla u zagrljaj da ga umiri.

- Nisam ti rekla mili, zato što nisam bila sigurna da li ćete se svideti

jedan drugom.

Adrijan je klimnuo da razume.

- Pa on se meni sviĎa. Nadam se da i on tako misli o meni.

- Karlos misli da si savršen dečak, baš kao i ja. Rekao mi je da bi

mnogo voleo da budemo prava porodica. Predloţio je da se preselimo u

njegov u stan, koji je mnogo veći od ovoga, a i bliţe je tvom vrtiću.

- Hoće li on dolaziti u vrtić po mene?

- Sigurno hoće kada mu to posao dozvoli.

- Onda prihvatam. Uostalom, treba nam veći stan. Sada će nas biti troje

- Adrijan je pobedonosno zaključio i, naravno, rasplakao Tifani.

*

* *

Karlos se posle duţeg vremena probudio potpuno zadovoljan. Jedini

problem koji je trenutno imao bila je neutoljena glad za svojom budućom

suprugom. Ipak, i to mu je na neki način predstavljalo zadovoljstvo.

Znao je da ga i dalje ţeli. Uputila ga je na to više puta tokom večeri, a na

kraju mu i potvrdila. To je jedino bilo vaţno. Nije ga bilo briga koliko će

čekati jer je bio siguran da će je imati i da će još bezbroj puta ponoviti

onu noć u Atlanti.

Ustao je jer ga je tog dana čekalo mnogo obaveza, a ţeleo je što pre da

ode kod Tifani i Adrijana. Dok je pripremao kafu, zapitao se kada će

Tifani reći Adrijanu. Nije sumnjao da će to izvesti na način koji je

dečaku najprihvatljiviji, ali se po malo plašio kako će ga dete prihvatiti.

Jedno je kada zajedno provode vreme u svojstvu poznanika, a nešto

sasvim drugo kada Adrijan zna da mu je on, pored majke, najvaţnija

figura u ţivotu. Srećom, Adrijan je još uvek bio mali i imalo je dovoljno

vremena da se oblikuje. Mogao je samo da se nada najboljem.

Kada se istuširao i popio kafu, prvo je pozvao majku. Još uvek nije

imao pojma kako će joj objasniti da ima unuka od tri godine. Nadao se

da će biti toliko oduševljena tom činjenicom da joj objašnjenje neće ni

biti vaţno.

Javila se zadihano i odmah je znao da je trčala iz bašte.

- Zdravo, majko. Hoćeš li napokon pristati da ti kupim beţični telefon

ili ćeš svakog puta trčati do telefona? Nisi više mlada. Moţe ti pozliti -

rekao je Karlos sa blagim prekorom.

- Koliko puta ću morati da ponovim da mi se ovaj telefon baš dopada. I,

za tvoju informaciju, ja sam izvrsnog zdravlja. Doduše, bila bih još bolje

kada me ti ne bi nervirao - otresla je starija ţena.

- A zašto te ja nerviram? - Karlos je unapred znao odgovor, ali je

namerno postavio to pitanje jer je znao o čemu će Karla da priča. To je

bio savršen uvod u ono što je ţeleo da joj kaţe.

- Kako zašto? Lutaš po belom svetu, bez namere da se skrasiš. Dobio si

sede u kosi, a još nemaš ni ţenu, a kamo li decu! Nijedan muškarac u

našoj porodici nije tako dugo ostao neţenja. Počinjem da se plašim da se

nikada nećeš ni oţeniti. Ni jedna te neće hteti Karlose. Ţene traţe mlade,

zdrave muškarce - Karla je nastavila da nabraja svoju ustaljenu

jadikovku.

- Smiri se majko - prekinuo je Karlos. - Zamisli, našla se jedna ţena

koja me hoće ovako starog i bolesnog - nasmejao se. - Ono što će te još

više usrećiti je to da mi je ona već rodila dete. Zamisli samo svoju sreću.

Dobićeš snahu i unuče u paketu.

- Nadam se da nisi pijan dok pokušavam da izračunam koliko je sati

tamo. A moţda bi bilo bolje da jesi jer bi ,u suprotnom značilo da si

potpuno prolupao - rekla je Karla zbunjeno.

- Jutro je majko i ne, nisam pijan, ali nisam ni prolupao. Ono što sam ti

rekao je istina.

Karlos je ukratko ispričao majci kako se nesrećnim spletom okolnosti

dogodilo da se on i Tifani rastanu, ali da su se sada ponovo našli i da će

od sada ţiveti zajedno. Da bi bio ubedljiviji, dodao je i to da se nije

oţenio jer je znao da će se ţena njegovog ţivota vratiti. Kao da je osećao

da ima dete sa njom. Onda se prebacio na priču o Adrijanu.

Kao i svaka ţena, Karla se rasplakala, duboko ganuta onim što je čula.

Kao ţena koja je verovala u sudbinu, njoj je priča koju je čula, delovala

potpuno normalno.

- Pa, kada ću ih upoznati? - upitala je kada se malo sabrala.

- Planiram da se venčamo što pre. Mislim da bi bilo dobro da se

spakuješ i doĎeš u Njujork. Kada budeš spremna poslaću avion po tebe.

Moţeš li da pozoveš Rakel i Luciju i ti im kaţeš novosti? Verujem da

ćeš im mnogo bolje od mene objasniti kako se sve desilo.

- Budi bez brige. Biće oduševljene. Ne mogu odmah da doĎem. Jagode

su mi zrele. Čućemo se ovih dana da dogvorimo vreme. Nemoj slučajno

da se venčaš dok ja ne doĎem.

- Majko, sutra je radni dan, Tifani i ja moramo na posao. Mislim da

ćemo to uraditi za jedan vikend, ali tek kada doĎeš.

- Pa ona radi! Ko onda čuva malenog?

- Ide u vrtić i ima dadilju. Veoma finu i pouzdanu devojku. I to samo

dok Tifani ne doĎe sa posla.

- Ne sviĎa mi se to.

- Promenićeš mišljenje kada vidiš Adrijana i shvatiš kakva je Tifani

majka.

- Deluješ mi srećno - rekla je Karla.

- Naravno, zato što jesam srećan - uzvratio je Karlos jednostavno.

Kada je obavio najteţi deo, a to je razgovor sa majkom, Karlos je

pozvao Erika. Već je doneo odluku da ga uzme za kuma. Da nije bilo

njega, nikada ne bi pronašao Tifani i Adrijana.

Erik je bio oduševljen, ali mu se nije dopadalo što je Karlos ipak

ucenio Tifani da se uda za njega. Karlos ga je umirio i rekao da Tifani u

ovom trenutku ne zna da je to najbolje za nju i da će uskoro biti

prezadovoljna tim brakom. To je bila istina. Karlos je znao da nijedno

neće moći dugo da skrivaju ono što osećaju jedno prema drugom. Kada

reka emocija jednom poteče, više je niko neće zaustaviti.

Budući kum nije imao razloga da mu ne veruje. Znao je da je Karlos

čovek od reči.

*

* *

Tog dana, doktor Vebster nije bio u ordinaciji i Tifani je imala muke

da objasni Adrijanu da i doktori moraju ponekad da odmaraju. Jedva je

pristao da mu drugi lekar, koji je deţurao, previje ranu. Nakon toga ga je

odvela na sladoled, a onda su se vratili kući jer se Adrijan plašio da će

Karlos doći, a oni neće biti tu.

- Pozovi ga i reci da smo stigli kući. Moţda je dolazio - navaljivao je.

- Dušo, tata će doći kada bude mogao. Ne ţelim da ga ometam u poslu -

Tifani se već pokajala što je toliko poţurila da kaţe Adrijanu ko mu je

otac. Kako je mogla da mu kaţe da nema Karlosov broj telefona. Ili da

nema pojma kada će ponovo doći.

U prvom delu dana je bila zadovoljna kako se sve odvijalo. Čak je

pozvala i Šeron da joj kaţe da ih je Karlos pronašao i da će uskoro početi

da ţive zajedno. Vest o venčanju je ostavila za neki drugi put, jer je i njoj

to još uvek bilo neverovatno. Karlos joj nije delovao kao neko ko je

olako pričao takve stvari, ali je ipak bila oprezna.

Šeron je bila presrećna što će Adrijan imati i oca, a Tifani muškarca uz

sebe.

- Ne brini dušice. Sve će doći na svoje mesto. Morala si da znaš da

postoji mogućnost da se nekada ponovo sretnete. Srećna sam zbog tebe.

Posle svega si zasluţila idealan ţivot.

Tifani je znala da će to biti daleko od idealnog, ali je mišljenje zadrţala

za sebe. Na kraju, najvaţnije je bilo da Adrijan bude srećan. MeĎutim,

kako je dan odmicao, Adrijan je postajao sve naporniji, a u nju se uvlačio

strah. Šta ako je detetu dala laţnu nadu? Kako će mu objasniti da tata

ipak neće doći?

Dok se odsutno igrala sa Adrijanom, zvono koje se oglasilo, probudilo

je nadu. Adrijan ovog puta nije pitao moţe li da otvori vrata, već je

otrčao dok ona nije stigla ni da ustane sa poda. Kada je začula njegov

oduševljeni vrisak, znala je ko je na vratima.

- Tata! Došao si! Čekao sam te! - čula je glas svog sina i poţurila u

hodnik.

Stigla je u trenutku kada je Adrijan bio, kao pijavica, zalepljen za

Karlosove grudi. Pogled joj se sreo sa Karlosovim i u njemu je pročitala

zahvalu. Sav teret kao da je odjednom skliznuo sa njenih leĎa. Bio je to

trenutak koji je vredeo svih muka kroz koje je prošla. Ponovo je bila na

ivici suza. Nikada nije toliko plakala, kao poslednjih nekoliko dana. Ako

ovako nastavi, istopiće se.

- UĎite unutra - bilo je jedino što je uspela da kaţe.

Karlos je krenuo ka njoj, noseći Adrijana u naručju. Dečakova glava je

bila na njegovom ramenu. Mislila je da će samo proći pored nje, ali on se

zaustavio, nagnuo se i poljubio joj usne, a onda samo rekao:

- Hvala.

Ta jedna reč je za Tifani imala teţinu ravnu izjavi ljubavi. Istopila se

pod njegovim vrelim usnama.

Karlos je seo, a Adrijan se udobno smestio u njegovom krilu. Ranije

tog dana, Tifani je mislila da će biti ljubomorna ako njen sin bude

posvećivao više paţnje Karlosu nego njoj, ali sada je shvatila da joj se to,

zapravo, sviĎalo. Tek je postajala svesna koliko je Adrijanu nedostajao

otac.

- Zašto te nije bilo tako dugo? Znaš, uplašio sam se da nećeš doći. Iako

je mama rekla da ti se sviĎam, a mama nikada ne laţe, ja sam se plašio.

- Imao sam puno posla - Karlos je rekao neţno. - Došao sam čim sam

mogao.

- Zar radiš i nedeljom?

- Ne radim. Nisam bio u kancelariji. Znaš, moja majka, a tvoja baka

ţivi u Španiji. Morao sam da je pozovem da doĎe da te vidi. Svideće ti

se, a ona će biti oduševljena tobom.

- Imam i baku? - Adrijan je bio oduševljen. Za tako malo dete to je bilo

ispunjenje sna.

- Aha. Imaš i dve tetke kao i petoro roĎaka. Oni su stariji od tebe, ali ne

sumnjam da će te oboţavati. Vidiš, uz tatu ide velika porodica, ali ne

brini. Ako ne ţeliš da ih upoznaš sve odjednom, uradićemo to postepeno.

Onako kako tebi i mami bude odgovaralo - Karlos je ponovo pogledao

Tifani. Tačno je mogao da proceni o čemu je mislila u tom trenutku.

Vau! Velika porodica! To je bilo nešto što je oduvek ţelela. Ali, da li

će je oni prihvatiti isto kao i njenog sina? On je bio samo neduţno dete, a

ona ţena koja ga je skrivala.

- Moje sestre i majka su oduševljene - rekao je i dalje gledajući u nju.

Jedva čekaju da vas upoznaju. Oboje.

- Mama, moţemo li onda da ih sve pozovemo u goste? - Adrijan je

upitao molećivo.

- Znaš da ne mogu da odbijem taj pogled. Ako se tata slaţe, pozvaćemo

ih.

- Ja mislim da imam odlično rešenje - rekao je Karlos. - Znaš Adrijane,

tvoja mama i ja se nismo venčali kada si se rodio.

- Rekla mi je mama. Ti si ostao u Atlanti, a ona se vratila u Njujork.

- Tako je. Sada bismo trebali da ispravimo tu grešku. Slaţeš li se sa

tim?

- Aha. Tako ćeš postati moj pravi tata - rekao je Adrijan.

- Ja već jesam tvoj pravi tata, ali bih voleo da mi tvoja mama bude

prava supruga. Pošto ćemo promeniti tvoje prezime, bezveze je da se

samo mama preziva drugačije, zar ne?

- Tako je - Adrijan se naivno sloţio, a Tifani je samo posmatrala kako

ga Karlos vešto oblikuje onako kako njemu odgovara.

- Pretpostavio sam da nećeš imati ništa protiv. Zato sam doneo ovo -

izvadio je kutijicu iz dţepa. - Da bismo se venčali mama prvo treba da

pristane da se uda za mene.

- Hoćeš li sada da je pitaš? - Adrijanu je sve to bilo strašno zabavno.

- Upravo sada - Karlos se stavio Ardijana pored sebe, a onda ustao i

ispred Tifani se staromodno spustio na jedno koleno. - Udaj se za mene

Tifani Saro Porter. Podarila si mi predivnog sina, a sada mi podari sebe,

a ja obećavam da ću vas oboje čuvati kao najveće blago.

Tifani nikada nije pomislila da bi neko mogao da je zaprosi tako. Bez

obzira što je verovala da je sve to predstava za Adrijana, nije mogla a da

se ne oseti kao princeza iz neke bajke. Pored Karlosa je bilo lako

verovati u različite bajke. Ovo je bila jedna od njih.

- Pristajem - rekla je. - Udaću se za tebe Huan Karlose Garsija Tores.

Adrijan je veselo zapljeskao ručicama, a Karlos se podigao i neţno joj

navukao prsten sa velikim smaragdom. Tifani je instiktivno stavila ruku

preko njegove, a Karlos je spustio usne na njene. Bio je to dug, polagani

poljubac koji je sadrţao mnogo obećanja. Kada je odmaknuo usne,

zagrlio je, a onda pogledao Adrijana.

- Sada moţemo da napravimo venčanje i pozovemo celu porodicu.

- To je super! Jedva čekam! Mama, hoćeš li nositi venčanicu? Mislim

da bi trebala. Bićeš najlepša mlada.

- To se podrazumeva - nastavio je Karlos. - Imam još nešto da vam

kaţem. Kum će nam biti Erik Vebster.

- Doktor Vebster!? - Adrijan je ciknuo.

- Da. On mi je jedan od najboljih prijatelja. Poznajemo se dugo.

- Jupiii! Moţda će hteti da me vodi u svoju kliniku i kada nisam

bolestan. Tamo mi se dopada. Čak ni onaj drugi doktor nije tako loš.

- To kaţeš pošto si me onoliko namučio.

Karlos je upitno podigao obrvu pa mu je Tifani objasnila.

- Išli smo danas na previjanje, a tamo nije bio doktor Vebster, pa je

Adrijan napravio malu scenu.

- Trebalo je da me pozoveš. Mogao sam da idem sa vama.

- Moţda bih to i uradila da sam imala tvoj broj. Neki od nas nisu tako

uspešni progonitelji - rekla je tiho kako je Adrijan ne bi čuo.

Karlos je duboko udahnuo pre nego što je rekao:

- U pravu si. Moja je krivica što nisam ostavio brojeve na koje me

moţeš zvati. A za ovo drugo me nećeš naterati da se osećam krivim, niti

ću se ikada izvinjavati zbog toga. Ti bi uradila isto da si na mom mestu.

Svaka njegova reč je bila ispravna i Tifani nije mogla ništa da mu

odgovori. Morala je hitno da prestane da mu zamera svaku sitnicu.

Svojom upornošću da doĎe do njih je zasluţio šansu da se pokaţe u ulozi

oca i supruga. Baš kako je rekao, da je na njegovom mestu, ona bi

očekivala isto.

- Za koliko moţete da se spremite? Mislio sam da odemo u restoran na

večeru - Karlos je ponovo uzeo Adrijana u naručje i pogledao Tifani. -

Ako ti treba više vremena, ja mogu da obučem Adrijana.

- To bi bilo lepo. Potrudiću se da brzo budem spremna. Snaći ćeš se sa

Adrijanom. On zna gde mu stoje stvari.

Prvi porodični izlazak, za Tifani je bio potpuno novo iskustvo. Karlos

je bio paţljiv prema Adrijanu i njoj. Odveo ih je u jedan miran restoran,

u kome su većina gostiju bile porodice sa decom. Iako su Adrijan i ona

često odlazili u restorane, nikada do tada nije imala osećaj koji je

obuzimao dok je gledala svog sina i njegovog oca. Taj osećaj joj se

mnogo dopadao i znala je da bi lako mogla da se navikne na njega.

Godine koje je provela sama sa Adrijanom, omogućavale su joj dobar

uvid u prednosti kompletne porodice. Iskreno se nadala da će to potrajati.

Dok je seckao povrće Adrijanu, Karlos je uhvatio Tifanin zaneseni

pogled. Činilo mu se da je veoma dobro prihvatila njegovo pojavljivanje.

Nije očekivao da će ga tako lako pustiti u svoj i Adrijanov svet. Mislio je

da će morati da se bori za svoje mesto i da će se dugo ljutiti na nju zbog

onoga što mu je uradila. MeĎutim, njeno prihvatanje ga je razoruţalo

potpuno. Kako je mogao da je mrzi? Erik je bio u pravu. Njen razlog za

obmanu je bio dovoljno jak.

Kada je razmislio o svemu, došao je do zaključka da bi on verovatno

učinio nešto slično. Nije imala puno izbora, a na kocki je bio čitav ţivot

koji je izgradila. Posle svega je morao da bude srećan što joj se baš on

našao na putu one noći. Za njega je ona i dalje bila najsavršenija

ljubavnica sa kojom je ikada bio. A sada je bila još privlačnija. Telo joj

je ostalo isto, ali joj se nešto u izrazu lica promenilo. Tu promenu je

moglo da izazove samo majčinstvo. One noći je bila drhtava devojka i

još tada je znao da vodi neku unutrašnju borbu. Sada je na njenom licu

čitao odlučnost i neki duboki mir. Očigledno je bila zadovoljna i

ostvarena. A on je ţeleo da bude veliki učesnik u toj duševnoj harmoniji.

Ţeleo je da otvori vrata svog srca i pusti ga unutra.

- Putuješ li i dalje puno? - upitala ga je i prenula iz razmišljanja.

- Poslednjih godinu dana ne. Kompanija ima dovoljno klijenata i sada

smo u mogućnosti da biramo koga ćemo zastupati.

- Videla sam na vašoj veb stranici da su klijenti stvarno veliki. Sa

takvim preporukama je logično što birate.

- Zašto pitaš da li putujem?

- Onako. Moramo o nečemu da razgovaramo. Pored toga, interesuje me

da li ćeš imati dovoljno vremena za Adrijana.

- Naravno da hoću. Već nekoliko godina organizujem posao tako da

ishod ne zavisi od mene. Sada je pravo vreme da se malo više posvetim

nekim drugim stvarima. Baš kao što si ti uradila sa svojim poslom.

Tifani je klimnula glavom. Bila je zadovoljna njegovim odgovorom.

Stvarno je imao u planu da preuzme ulogu oca u pravom smislu reči.

- Gde ţive tvoje sestre? Jesu li starije ili mlaĎe od tebe?

- Obe su starije i obe ţive ovde. Rakel ima stan ovde na Menhetnu, a

Lucija ţivi u kući u Kvinsu.

- Od kada ţivite u Americi?

- Nijedno od nas nije krenulo u školu, kada je moj otac odlučio da

pokuša sa brokerskom kompanijom ovde. Tada smo se preselili. Sestre i

ja smo se lako navikli na novi način ţivota, a majka nikada nije uspela da

se prilagodi. Za nju je ţivot u stanu bio noćna mora. Nakon očeve smrti

se vratila u Španiju. Ţivi u jednom mestu pored Barselone i uţiva u

svojoj bašti i mirnom ţivotu.

- Kako je prihvatila to što ste vi ostali ovde?

- To joj nije bio neki problem. Sve dok zna da nam je dobro, ona ne

brine. Moja majka je ţena kojoj je porodična sreća na prvom mestu.

Sestre imaju dobre muţeve, divnu decu i obe su srećne. Za Karlu je to

dovoljno. Što se mene tiče, unapred je znala da ću se baviti porodičnim

poslom, a taj posao podrazumeva ţivot u blizini jake berze. Danas se

rešila i poslenjeg straha, a to je da se nikada neću oţeniti. Blago je reći

da je oduševljena zbog vas dvoje.

- Dopada mi se što imaš veliku porodicu. Mislim da će to biti dobro za

Adrijana.

- A za tebe? - upitao je jer joj je ponovo video čeţnjivi sjaj u očima.

- Potrudiću se da se uklopim - slegla je ramenima.

- Moje sestre kupuju u tvojim parfimerijama. Obe su pohvalile

kozmetiku koju proizvodiš.

- Pričao si im o meni? - Tifani je bila iznenaĎena. Ni sama nije znala

zašto je očekivala da ona bude pomenuta samo usput.

- Naravno da jesam. Karla im je javila za vas i obe su me odmah

pozvale. Prirodno je da ih je ineresovalo ko će mi biti supruga. Moje

sestre su kao inkvizicija. Dok ne saznaju svaki detalj, ne odustaju -

Karlos se nasmejao. - Nadam se da ti ne smeta što sam im pričao o tebi.

- Ne, samo nisam očekivala da... Pa, mislila sam da posle svega... -

Tifani je zastala jer nije znala kako da kaţe ono što je plašilo.

- Ne brini. Moja majka je čitavu ovu situaciju pretvorila u jednu

sudbinsku romansu sa srećnim krajem. Priznajem da sam joj ja dao

materijal za to. Kasnije ću ti ispričati šta sam joj tačno rekao. Ako si

mislila da ću te svojoj porodici predstaviti kao sebičnu ţenu sa tajnom,

prevarila si se.

- Hvala ti. Iskreno, brinula sam da im neću biti simpatična zbog toga.

- Nijedan član moje porodice ne zasniva svoje mišljenje na osnovu

priče. Svi se oslanjaju na ono što sami vide i osećaju. UbeĎen sam da ćeš

se svima dopasti, ali to i dalje nema veze sa onim što sam ja rekao o tebi.

Verujem da znaš o čemu pričam. Ti si dopadljiva ţena Tifani i imaš

osobine koje ţenski deo moje porodice veoma ceni. Dobra si i

poţrtvovana majka i, ako budeš takva supriga, mislim da će te oboţavati.

- A hoće li mene oboţavati? - javio se Adrijan kada je završio sa jelom

- Do tada je bio skoncentrisan na tanjir i Tifani je na brzinu premotavala

da li je rekla nešto što moţda nije za njegove uši.

- Tebe već oboţavaju. Bilo je dovoljno da kaţem da ličiš na mene -

Karlos ga je pomazio po kosi. - Ako si završio večeru, mogli bi da

krenemo. Čini mi se da sinoć nisi čuo priču koju je mama čitala.

- I sada mi se mnogo spava. Mislim da će biti dovoljno da me poljubite

i sedite pored mene dok ne zaspim. Priču mogu čuti i sutra.

- Ako naš sin tako ţeli, onda će tako i biti, zar ne Tifani?

*

* *

Naredna nedelja je proletela i Tifani se polako navikavala na novi

način ţivota. Karlos je odlazio u kancelariju samo kada je bilo

neophodno, a sve ostalo vreme je provodio sa Adrijanom i njom. Klara

se šalila da će, nastavi li tako, ona potpuno ostati bez posla.

Klara i Karlos su uspostavili dobar odnos. Kako je Klara bila po

prirodi pričljiva, a Karlosa je zanimao svaki detalj od kada se Adrijan

rodio, bili su idealan par za razgovor. Tifani je na neki način lakulo što

ona ne mora da bude ta koja će pričati o odrastanju njihovog sina dok im

se Karlos nije pridruţio. Još uvek je osećala jaku griţu savesti zbog

svega što je propustio i nije joj bilo prijatno da razgovara o ţivotu bez

njega. Nekako je stalno imala utisak da ga na taj način ponovo

povreĎuje. Karlos je to primetio i zato je i ispitivao Klaru. To je bio

njihov prećutni dogovor.

Za razliku od Tifani, koja se polako adaptirala, Adrijan je uţivao u

svakom trenutku. Bio je potpuno opušten u Karlosovom prisustvu. Svim

srcem je prihvatio oca i ponašao se kao da je od početka učestvovao u

njegovom ţivotu. To, naravno, nije značilo da je zapostavljao majku.

Ona je i dalje bila centralna figura. I dalje nije činio ništa bez njene

saglasnosti i bilo joj je drago što je Karlos to podrţavao i poštovao.

Svakako, mogla je da bude srećna što je sada imala dva muškarca da joj

udovoljavaju.

Emotivni odnos sa Karlosom je bio druga priča. Dok je njena ljubav

svakodnevno bujala, činilo joj se da je Karlos prilično rezervisan po tom

pitanju. Osim laganih poljubaca, od one prve večeri nije više nijednom

pokazao da je ţeli kao ţenu. Nijednom je nije poljubio strasno, onako

kako je ţelela da učini. Zato se i ona drţala po strani. Morala je da krije

ono što je osećala, a to je stvaralo veliku neprijatnost u njenoj glavi. Nije

smela da napravi prvi korak jer se plašila neuspeha. Karlosov odnos

prema Adrijanu i privid porodične idile bio joj je previše dragocen.

Karlos je iduće subote zaključio da je bilo dosta čekanja. Iako mu je

prvobitna namera bila da ne zavodi Tifani i sačeka da se njihov odnos

spontano razvije, zaključio je da je to loša taktika. Kako su dani odmicali

ona, umesto da se opušta, zatvarala se sve više. Sa strane je izgledalo da

je sve u redu, ali ništa nije bilo u redu. DoĎavola, on nije ţeleo da osvoji

samo srce svog sina. Ţeleo je da osvoji i Tifani.

Znao je da će to veče morati da je ima ili će poludeti. Tajming je bio

loš jer je Karla trebala da doputuje sledećeg dana, ali nije ga bilo briga.

U poslu je naučio da često mora da rizikuje kako bi nešto dobio. Bio je

potpuno spreman da rizikuje sa njom.

Proveli su dan napolju, a onda otišli na večeru. Karlos se teško

suzdrţavao da ne pokaţe koliko je ţeleo Tifani. Tokom dana su se više

puta slučajno dodirnuli i to ga je dodatno činilo nervoznim. Činilo se da

se Tifani osećala slično, ali se trudila da tu nervozu sakrije.

Kada su se vratili u stan, Karlos se ponudio da on uspava Adrijana.

Već je to učinio nekoliko puta i Adrijanu se sviĎalo. Tifani je samo na

kratko ušla u sobu da poţeli sinu laku noć i rekla da će biti u radnoj sobi.

Pošto je Adrijan bio premoren, brzo je zaspao. Karlos je iz friţidera

izvadio bocu vina i sipao ga u čaše. Zatim je blago prigušio svetlo i

pustio tihu muziku, a onda je otišao po Tifani. Zatekao je udubljenu u

neke ugovore i polako se prikrao radnom stolu. Primetila ga je tek kada

je stao iza nje.

- Jesam li te uplašio? - Pitao je i spustio joj ruke na ramena, a onda

počeo blago da ih masira. Kosa joj je bila savijena u neobaveznu punĎu i

njena meka, bela koţa ga je mamila.

- Jesi li Adrijan zaspao? - Telo joj se zateglo pod njegovim dodirom, a

dah joj se ubrzao.

- Jeste pre petnaestak minuta. Za koliko završavaš? - upitao je

promuklo.

- Zapravo, završila sam. Samo sam proveravala neke detalje - rekla je

glasom koji nije ličio na njen.

- Odlično - rekao je i spustio usne na njen vrat, a ruke su mu odlutale do

njenih grudi.

- Šta to radiš?

- Šta misliš? - povukao je sa stolice i prilepio uz svoje telo.

- Nemoj Karlose - prostenjala je.

- Probaj da me zaustaviš - uzvratio je i uzeo joj usne tako ţestoko da je

jedva uspela da se odrţi na nogama.

Nije joj padalo na pamet da ga zaustavi. Ako je ţeleo sada i ovde, onda

će je i imati, jer ona je njega ţelela na svaki način na koji je mogla da ga

ima. Obavila mu je ruke oko vrata i prepustila se poljupcu, uzvraćajući

svom silinom svoje ţelje.

Za Karlosa je to bio okidač. Upijao je njene usne, mrveći joj telo

svojim rukama. Znao je da nema šansi da stignu do spavaće sobe. Ţeleo

je toliko jako da ga je sve bolelo. Zato je naglo pustio i u samo nekoliko

poteza rasklonio laptop i papire sa stola. Povukao joj je usku suknju do

struka, a onda je podigao na sto.

Nestrpljivo je otkopčao pantalone i pokidao traku na njenim gaćicama.

Pomerio je do ivice stola i jednim potezom ušao u nju. Da se sve

odigralo sekund kasnije, verovatno bi umro. Ovako ga je dočekala njena

tečna vrelina i dala mu snagu da nastavi. Prvo se naslaĎivao, polako se

pomerajući, a onda je uhvatio mahniti ritam. Ulazio je u nju u snaţnim

naletima, a ona ga je prihvatala, stenjući i teško dišući.

Rukama se drţala za ivicu stola dok ga je nogama podsticala da ne

prekida ţestoki ritam. Mrmljala je neke nerazumljive reči koje su ličile

na molbu, izvijajući telo kako bi ga osetila što bolje. Oboje su bili gladni

onog drugog i u tom trenutku nikakvo obuzdavanje nije dolazilo u obzir.

Tifani se hranila njegovim posedničkim prodorima, a on je uţivao u

njenoj vreloj dobrodošlici.

Kada je osetio kako joj se telo ukrućuje, a mišići se steţu oko njega u

silovitom grču, znao je da neće moći više da izdrţi. Pomerio je kukove

levo- desno i zario se u nju još nekoliko puta pre nego što se i sam

ukočio, a potom u snaţnim potresima ispraznio u nju. Pao je preko

njenog tela, još uvek osećajući njene sitne grčeve. Grudi su joj se

ubrzano podizale i spuštale pod njim. Lice mu je bilo zakopano izmeĎu

njenog vrata i ramena. Mirisala je tako dobro.

Obasuo je sitnim poljupcima i polako se pomerao ka njenom licu. Još

uvek je bio u njoj i nije mu se ţurilo da se odmakne. Nije mu bilo dosta i

znao je da nikada neće ni biti. Ţena pod njim je bila njegova. Pristajala je

uz njega onako kako nijedna druga nije. Nije umeo da objasni zašto je

tako, ali je taj osećaj bio prisutan. Baš kao i osećaj strašne posesivnosti i

zaštitničkog stava.

Prestao je da je ljubi i zagledao joj se u lice. Imala je blago rumenilo na

obrazima i nedokučivi pogled.

Tifani je zastao dah kada se susrela sa Karlosovim očima. Dok su je te

tamne oči prţile, osećala se poţeljno, ali i postiĎeno. Zaboga, bilo je

dovoljno da je poljubi pa da ona potpuno izgubi pamet. Ţelja za njim,

koju je tako dugo potiskivala, šiknula je kao gejzir i pomutila joj razum.

Pre nekoliko trenutaka nije joj bilo vaţno ništa osim njega i njegovog

tela. Čak i sada, dok su leţali na njenom radnom stolu, u tako intimnoj

pozi, nije mogla da se seti zašto je to pogrešno. A moralo je biti

pogrešno. Nije smela da mu pokloni sebe i udavi se u sopstvenim

emocijama.

- Mislim da će biti bolje da me odvedeš u svoju spavaću sobu. Ako to

ne učiniš odmah, verovatno ću te ponovo uzeti na ovom stolu, a nisam

siguran koliko je udoban - prošaputao joj je na uvo.

Dah mu je bio vreo i osetila je kako se njegova muškost ponovo budi.

Sada je trebala da kaţe ne. Morala je da prekine ovu slatku agoniju, ako

je mislila da sebi ne nanese duboke rane na duši. Ali, njom trenutno nije

vladao razum, već telo koje je bilo nezasito i očajnički ţeljno ovog

muškarca.

- Nisam sigurna da sam u stanju da se pomerim tako da ipak biram sto -

čula je sebe kako govori promuklim glasom.

Karlos je već bio spreman i odmah se pokrenuo zahvaćen novim

poţarom koju je goreo u njihovim telima.

*

* *

Nešto kasnije, premestili su se u spavaću sobu. Prvo su se zajedno

istuširali, a onda su vodili ljubav polako. Oboje su neizmerno uţivali u

tome. Karlos je ispitivao njeno telo, a ona njegovo. Ponovo su se

upoznavali kroz intimne dodire, traţeći erogene zone onog drugog. Bilo

je to iskustvo koje se nikada ne zaboravlja.

Trenutno zadovoljeni, leţali su isprepletanih tela. Taj prisni dodir je

govorio više od reči.

Tifani se igrala sa dlačicama na njegovim grudima i, ohrabrena novom

intimnošću, ipak je progovorila.

- Treba da znaš da sam strašno patila što sam morala da odem ono jutro

u Atlanti. Mislim da mi ni jedna odluka nikada nije tako teško pala. Da

nisam bila pod takvim pritiskom, sigurno bih ostala.

- Razmišljao sam puno o tome. Moţda nikada ne bismo bili zajedno da

nije bilo tog testamenta. Kada si mi u onom baru rekla da me ţeliš, video

sam ti strah u očima. Tek sada sam shvatio da mi ne bi prišla, niti bi mi

sve ono rekla da nisi morala. Potpuno razumem taj nagon da doĎeš do

nečega po bilo koju cenu. Samo je trebalo da budeš malo hrabrija i

ostaneš. Znam da nismo puno pričali one noći i da nisi mogla da znaš, ali

sam ţeleo da te vidim ponovo. Moţda smo mogli da izbegnemo sve što

je došlo posle.

- Sada sam svesna toga, ali tada stvarno nisam znala. Shvatila sam da si

jak muškarac i strah, da neću moći da dobijem ono što sam toliko ţelela,

je nadjačao sve. Jasno mi je da si povreĎen. I ja bih bila. To, na ţalost, ne

mogu da ispravim.

- Mislim da ipak postoji način da se bar malo iskupiš - pomerio se i

nadvio nad njom.

- Kako?

- Tako što ćeš mi roditi još dece. Voleo bih još najmanje dvoje, ali ću se

zadovoljiti i sa jednim, ako ti ne ţeliš više. Bar jednu devojčicu koja liči

na tebe.

- Pa, za početak svakako mogu roditi samo jedno - Tifani se nasmejala -

I ja bih volela da imam još dece Karlose.

- Onda se nadam da smo noćas uradili nešto po tom pitanju. Prošlo

iskustvo nam je pokazalo da nemamo problem sa pravljenjem beba. Ili

da moţda ipak pokušamo još jednom - Poljubio je tako da se odmah

uzbudila.

*

* *

Karla je insistirala da je ne čekaju na aerodromu već da je Karlosov

vozač doveze. Zbog praktičnosti su odlučili da, za početak, odsedne u

Tifaninom stanu. Od ponedeljka je i Karlos trebao da preĎe kod njih, jer

je njegov stan trebao da se renovira. Karlos je ţeleo da napravi Adrijanu

sobu kakvu hoće, a i za njih dvoje je ţeleo novu spavaću sobu. Tako se,

na kraju, ispostavilo da je najbolje da odmah renoviraju sve prostorije.

Karlosova majka je bila sitna, energična ţena. Tifani se dopala na prvi

pogled. Na vratima su je dočekali svo troje. Karla je brzim pogledom

preletela preko sina i buduće snahe, a onda se fokusirala na Adrijana.

- Nino moj! Maleni! DoĎi. PriĎi da te vidim.

Adrijan se skrivao iza Tifanine noge. Ranije se radovao bakinom

dolasku, ali sada je odjednom bio stidljiv.

- UĎi majko, - rekao je Karlos - Adrijan mora da te vidi i malo se

navikne na tebe. Nemoj ga pritiskati.

- Dobro došli gospoĎo Garsija - Tifani je rekla kada je Karla poslušala

Karlosa i pogledala u nju.

- Znači ti si odlučila da od mog sina napraviš čestitog čoveka? - Karla

je privukla u zagrljaj i poljubila u oba obraza - Čini mi se da je ipak on

prošao bolje. Prelepa si, draga moja. Nije ni čudo što te čekao tako dugo.

I, zovi me Karla, molim te.

- Hvala vam, Karla - Tifani joj se iskreno osmehnula. - Hajde da uĎemo

u dnevni boravak. Verujem da vam treba neko osveţavajuće piće.

Karla se okrenula ka sinu.

- Hoćeš li da poneseš moj prtljag?

- Naravno. Samo uĎi majko.

Kada su smestili Karlu u udobnu fotelju, Tifani je povela Adrijana u

kuhinju da joj pomogne, a Karlosa ostavila sa majkom. Sigurno im je

trebalo bar malo privatnosti.

- Pa, šta kaţeš? - Karlos je pogledao majku čim su ostali sami.

- Kao da sam videla tebe kada si bio mali. To je potpuno neverovatno!

Ti ličiš na svog oca, ali ne toliko kao što Adrijan liči na tebe. A ona!

Prelepa je. Ne znam šta bih više dodala osim da si me usrećio, a nadam

se da ćeš i njih dvoje.

Tifani je zatvorila vrata kuhinje i uspela da otkači Adrijana od svoje

noge.

- Šta ti je mili? - pitala ga je kada ga je podigla na radnu površinu. - Zar

ti se ne sviĎa baka?

- SviĎa mi se.

- Zašto si se onda sakrio? Samo je ţelela da te zagrli.

- Tata je rekao da će ona da me čuva. Neću da Klara ode.

- Oh, mili! - Tifani ga je zagrila. - Naša Klara ne ide nikuda. Tata nije

mislio da te baka čuva svaki dan. Znaš, ona ţivi u Španiji. Samo nam je

došla u goste. Tata je rekao da moţe baka da te čuva ako nas dvoje

poţelimo da izaĎemo nekuda malo kasnije. Znaš, u onaj izlazak gde ne

idu mala deca. Klara ionako nije tu uveče, pa smo mislili da te baka pazi

dok spavaš, ali ako to ne ţeliš, u redu je.

- Nisam to znao, mamice. Mislio sam da Klara više neće dolaziti jer je

sada baka kod nas, a ja volim Klaru. Sad sam zabrljao. Baka se sigurno

naljutila.

- Naravno da se nije naljutila. Ti si tako sladak dečak da je nemoguće

da se neko ljuti na tebe. Ona sigurno razume da si se malo zbunio. Tata i

ja ti nismo objasnili lepo i to je sve. Hajde sada da odnesemo ledeni čaj,

a onda moţeš da se upoznaš sa bakom i da joj pokaţeš svoje igračke.

Kada su ponovo ušli u sobu, Karla je radoznalo gledala Adrijana, ali

mu nije ništa rekla.

- Hoćeš li čaj bako? - upitao je dečak oprezno. - Mama ga je sama

spremila.

- Baš bi mi prijalo osveţenje. Dugo sam putovala, a u tatinom avionu

ne sluţe domaći čaj.

Adrijan je sačekao da Tifani napuni čašu, a onda je odneo i pruţio

Karli. Ona je otpila gutljaj i spustila čašu na sto, dok je Adrijan

nesigurno stajao ispred nje.

- Ovo je najbolji čaj koji sam pila do sada. Tvoja mama ga sprema

odlično. Imaš zlatnu mamu Adrijane.

- Tata kaţe da si i ti dobra mama i super baka. Ja nisam imao baku do

sada i malo sam se zbunio kada si došla. Mama mi je rekla da se nećeš

ljutiti zbog toga - gledao je svojim tamnim okicama, očekujući njenu

reakciju.

- Kako bih mogla da se ljutim na tebe! Ti si za mene zlato Adrijane.

Mogu li da te zagrlim?

Adrijan joj se bacio u naručje i poljubio je. Karla se tada potpuno

slomila i počela da plače.

- Nino! Ne znaš koliko sam te čekala. Dečače moj!

- I ja sam tebe čekao - Adrijan je uţivao u Karlinom izlivu ljubavi.

Do kraja dana Karla i Adrijan su postali nerazdvojni. Dečak je uţivao

u bakinom opisu Španije i kućice u kojoj je ţivela. Za njega je to bila

bajka iz koje su isplovile sveţe, domaće jagode, koje je Karla donela

specijalno za njega.

Karla je bila oduševljena svojim unukom i to mu je pokazivala u

svakom trenutku. Bila je neumorna u pričanju i igri sa njim, a Adrijanu

je to trebalo. Bili su savršen tim, baš kao što baka i unuk i treba da budu.

Tifani i Karlos su tako imali vremena da se posvete jedno drugom.

Posle čarobne noći, njihov odnos je dobio neku novu dimenziju. Karlos

je koristio svaku priliku da je dodirne i ukrade poljubac. Tifani se, u

početku, malo suzdrţavala, a onda je sebi rekla da se opusti i uţiva.

Karlos nije radio ništa što nije ţelela. Imala je priliku da se oseća

voljenom i to je koristila, zanemarivši činjenicu da je to ipak samo

fizička potreba.

Karla ih je zatekla u jednom trenutku intime. Bili su u kuhinji i nakon

što je stavila, tek, nekoliko sudova u mašinu, Karlos je odvojio od posla i

naslonio na radnu površinu.

- Ceo dan maštam o tome da te bacim na ovu radnu površinu. Šta mi to

radiš Tifani? - spustio je usne i gladno je poljubio.

Bilo je dovoljno samo nekoliko vrelih reči da se Tifani potpuno zapali.

Uzvratila mu je poljubac i trenutno prekinula vezu sa stvarnošću.

Kada se Karla blago nakašljala, Karlos je odvojio usne od njenih, ali je

i dalje nije puštao iz zagrljaja. Tifanini obrazi su se zaţarili.

Ne komentarišući ono što je videla, Karla je smireno rekla:

- Karlose, Adrijan te čeka u sobi. Rekao je da ţeli da ga ti pripremiš za

spavanje. Onda me pozovi, jer ću mu ispričati još jednu priču.

Karlos je popravio Tifaninu bluzu i spustio usne na njene, a onda

dobacio majci mangupski pogled i izašao iz kuhinje.

Tifani se osećala postiĎeno, ali se ipak brzo sabrala i nastavila sa

poslom, izbegavajući Karlin prodorni pogled.

- Pomoći ću ti - rekla je Karla i prišla joj. - Čitav dan kuvaš. Sigurno si

se umorila.

- Vikendom je uvek tako, ali danas mi nije bilo naporno. Obično sve

ovo radim i uporedo pazim Adrijana. Dovoljno ste mi pomogli što ste ga

zabavljali danas. Samo vi sedite. Uskoro vas čeka još posla oko njega.

- To mi je zadovoljstvo, kara. Bake za to sluţe. Adrijan je stvarno

neverovatan dečak. Karlos ni u jednoj reči nije preterao kada mi je pričao

o njemu, a za to si zasluţna ti. Ne znaš koliko si me usrećila što si rodila

i odgajila ovakvo dete. Čitav dan nismo stigle da razgovaramo nasamo, a

ja ţelim da ti zahvalim.

- Mislim, da pre treba da zahvalite Karlosu. On nas je pronašao. Da nije

bilo tako, vi i dalje ne biste znali da Adrijan i ja postojimo.

- Kara, sudbina je učinila svoje. Ona vas je ponovo spojila. Ljubav uvek

naĎe put. Nije vaţno što smo propustili nekoliko godina Adrijanovog

odrastanja. Vaţno je to što je začet u ljubavi i što ste sada tu. Nikada

ranije nisam videla ovakvog Karlosa. Zaljubljen je do ušiju i

neverovatno sladak.

- Nisam baš sigurna u to - Tifani je blago uzdahnula. - Ono što ste

videli nije...

- Ono što sam videla - Karla joj je upala u reč - je čista i zdrava reakcija

dvoje mladih ljudi. Samo tako nastavite jer ste na odličnom putu da mi

uskoro podarite još unuka. Moţda sam te uplašila svojom izjavom da je

Karlos zaljubljen u tebe, ali veruj mi, kao majka, ja to mogu da osetim. I

ti si zaljubljena u njega, kara. To mi se mnogo sviĎa jer si prava ţena za

njega i nadam se da će vaša ljubav rasti još više. Sutra mogu da umerem

jer sam napokon doţivela da vidim stvarnu sreću svog sina - Karli su

zasuzile oči.

- Ako ste u pravu, onda imate razlog da još dugo ţivite Karla - Tifani je

iznenada zagrlila.

Ona nikada nije imala ljubav svoje majke, ali je kao majka, mogla da

razume Karlu i iskreno se nadala da je nikada neće razočarati.

- Naravno da imam. Moj sin misli da sam slaba, a ne zna da sam tek

počela da ţivim punim plućima. To sam rekla samo da bi shvatila

količinu moje sreće. Hvala ti još jednom, kara, i dobro došla u našu

porodicu.

- Nemoj samo da počneš da je gnjaviš pričom o porodičnim

vrednostima i obavezama ţene - Karlos se vratio i sa osmehom prekoreo

majku.

- To mi nije bila namera, Karlose. Mislim da Tifani to zna i bez moje

priče. Dragi moj, kao što sam ranije rekla, dobio si premiju - dohvatila je

odbegli pramen Tifanine kose i, majčinski neţno, ga zadenula iza njenog

uva. - Hoću da moje sledeće unuče liči na nju - rekla je to tako, kao da

nemaju drugog izbora, osim da joj ispune ţelju.

- I ja to hoću - rekao je Karlos i uputio Tifani pogled pun poţude.

- Onda se prihvati posla - Karla ga je pogurala ka zbunjenoj Tifani. - Ja

idem. Pretpostavljam da me unuk čeka. Kada ga uspavam, povući ću se

odmah u sobu. Moram da budem odmorna sutra - stavila im je do znanja

da ih više neće ometati i odjedzdila iz kuhinje svojim karakteristično

sitnim koracima.

- Čula si moju majku - Karlos joj je prišao brzinom pantera. - A sad,

gde smo ono stali?

*

* *

Dve nedelje od Karlinog dolaska, Tifani i Karlos su se venčali. Oboje

su se sloţili da ceremonija treba da bude skromna i u krugu porodice i

najbliţih prijatelja. Nakon venčanja u crkvi, na kome je Karla insistirala,

odveli su goste u restoran jednog hotela, koji je Karlos zakupio za tu

priliku. Njegove sestre, Rakel i Lucija, pobrinule su se za svadbeni meni

i tortu. Insistirale su da one sve obave kako bi Tifani imala što više

vremena za Adrijana i Karlosa. I zaista, pokazale su se odlično.

Tifani je, posle mnogo godina, napokon imala pravu porodicu. Svi do

jednog su Adrijana i nju prihvatili bezrezervno. Od prvog susreta je u

Karlosovim sestrama pronašla iskrene prijateljice. Iako su se razlikovale

po temperamentu, obe su bile tople i iskrene ţene.

Ipak, ono što je za Tifani bilo najvaţnije, je da su Karlos i ona

uspostavili veoma harmoničan odnos. Preko dana su bili paţljivi jedno

prema drugom i za sve se dogavarali, a noći su im bile duge i strasne.

Sada, dok su prisno plesali, Tifani je razmišljala da verovatno ne moţe

da očekuje nešto više. Sve više od toga bila bi bajka. Karlos joj nijednom

nije pričao o svojim osećanjima, ali je znala da joj je naklonjen. Nije

morao da kaţe da je voli. Reči su dobrodošle, ali nisu bile neophodne.

Vaţnije je bilo to što je bio paţljiv i zaštitnički raspoloţen prema njoj i

Adrijanu. Odlučila je da će ona voleti za oboje i da će mu uskoro priznati

svoja osećanja.

- Nešto si mi tiha gospoĎo Garsija Tores - Karlos joj je pomerio bradu i

pogledao je u oči. Još uvek nije u potpunosti verovao da je napokon

njegova.

- Upravo sam razmišljala o tome koliko sam srećna. Uvek sam maštala

o velikoj porodici, ali nisam ni sanjala da ću je stvarno imati. Tvoja

majka, sestre i njihove porodice su divni.

- A ja? Jesi li samo srećna zbog njih ili u tome ima bar malo mog

udela?

- Pa, da nisam upoznala tebe, ne bih upoznala ni njih. Naravno da je

tvoj udeo najveći Karlose. Pored toga, omogućio si mi da u potpunosti

ispunim testament svog dede. On je ţeleo da se udam. Volela bih da

moţe da me vidi - rekla je setno.

- Naravno da te vidi draga. I sigurno je srećan zbog tebe. Ne pronalazi

se muţ kao ja tako lako - Karlos se malo našalio jer nije ţeleo da njegova

lepa nevesta bude tuţna.

- Ti si pronašao mene. Da nisi video Adrijana...

- Pssst... - prekinuo je Karlos. - Ti si bila ta koja je napravila prvi

korak, a to znači da si ti mene pronašla. Ostalo je uradila sudbina, kako

to mama Karla voli da kaţe. Nemojmo danas o tome. Ovo je naš novi

početak, a ono što je bilo pre, ostavljamo u prošlosti.

- Hvala ti što si tako divan prema meni - Tifani ipak nije uspela da

zadrţi suzu koja joj je skliznula niz obraz.

Karlos je privukao jače u zagrljaj, a u njemu se probudio još jači

zaštitnički nagon. Njegova supruga je delovala neustrašivo, ali je

suštinski bila veoma osetljiva i nesigurna. To ga je teralo da bude njen

vitez koji će je štititi.

- Mogu li da preuzmem? To što je pristala da se uda za tebe, ne daje ti

ekskluzivno pravo na svaki ples danas - Erik Vebster ih je prekinuo.

- Ne daje mi pravo, ali znaš da sam posesivan doktore - Nasmejao se

Karlos i pustio da Erik zapleše sa Tifani. - Pretpostavljam da imaš neku

dijagnozu za mene?

- Naravno da imam, ali neću danas o tome. DoĎi u moju ordinaciju da ti

u četri oka saopštim od čega boluješ. A sada nas ostavi. Neću ti ukrasti

suprugu - Erik se nacerio, a Karlos se glasno nasmejao.

- Jesam li ti već rekao koliko si lepa danas Tifani? - Erik je upitao kada

se Karlos udaljio.

- Bar pet puta - nasmejala se. - I ti dobro izgledaš, ali verujem da ti je to

moja draga deveruša Šeron ponovila više puta.

- Misliš li da me samo zeza ili je ozbiljna? - Erik se na pomen njene

prijateljice naglo uozbiljio. Za Tifani je to bio znak da je pravilno

protumačila ono što je primetila izmeĎu njih dvoje.

- Šeron po prirodi nije laskavica. Naprotiv, surovo je iskrena. Budi bez

brige Erik. Sve što ti je rekla sigurno je ozbiljno mislila. A ja mislim da

si joj se jako svideo.

- Jesam li dobro shvatio da nemaš ništa protiv da probam da je

smuvam?

Tifani se nasmejala.

- Zašto bih imala nešto protiv toga? Ti si mi kum, a ona najbolja

prijateljica. Oboje ste odrasli i sami odlučujete. Bilo bi mi drago da

budete zajedno.

- Zašto si se onda nasmejala?

- Prvo, dugo nisam čula taj izraz smuvati, a drugo, nisam sigurna ko će

koga smuvati. Šeron mi je prijateljica, ali je i opasnica. Bar što se

muškaraca tiče. Volela bih da to znaš jer si mi veoma drag.

- Kao što si rekla, odrasli smo. Preţiveću šta god da se desi. A sada mi

reci, zašto si plakala kada sam vam prišao?

- Bez nekog posebnog razloga. Nakupile su mi se emocije i Karlos je

tako divan... - Tifani su ponovo krenule suze. - Izvini. To je od svih

uzbuĎenja koja sam preţivela poslednih mesec dana. Poslednjih nekoliko

dana sam takva. Svaka sitnica mi izvuče suze. Inače nisam plačljivica

tako da, ne obraćaj paţnju.

- Znam da nisi plačljivica. Zato i pitam otkud suze, ali mislim da si mi

upravo dala odgovor.

- Kakav odgovor?

- Mislim da si trudna Tifani.

- Ne verujem. Znala bih to.

- Bi da si razmišljala o tome. Poslednjih dana si bila okupirana drugim

stvarima i verovatno nisi stigla da pomisliš na to, ali bezrazloţni plač je

jedan od sigurnijih znakova.

Tifani je na brzinu premotavala simptome svoje prve trudnoće i kako

se kojeg prisećala tako je shvatala da joj se to ponovo dešava. Stvarno je

bilo sasvim moguće da je trudna. Opet su u rekordno kratkom vremenu

napravili bebu. Osmehnula se Eriku.

- Mislim da si ipak u pravu. Sad sam se prisetila kako je bilo prvi put.

Mnogo toga se poklapa, a i ciklus mi kasni već nekoliko dana. Mislila

sam da je to od uzbuĎenja zbog venčanja.

- A ja mislim da je vreme da uradimo test i verujem da već mogu da

vam čestitam.

- Molim te da ništa ne pominješ Karlosu. Ţelim da budem sigurna i da

mu ja kaţem. Znaš da prvi put nisam imala to zadovoljstvo.

- Naravno, draga. Ako hoćeš, doĎi u ponedeljak kod mene na kliniku.

Brzo ćemo znati rezultat. Hajdemo sada do tvog posesivnog supruga.

Već vidim kako me strelja pogledom. Mislim da ne bih preţiveo ako

otplešem još jedan ples sa tobom. A i čeka me lepa Šeron.

*

* *

Prvu bračnu noć su proveli u ekskluzivnom apartmanu koji im je Karla

poklonila. Nijedno od njih nije razmišljalo da treba da idu bilo gde jer je

tu bio Adrijan, a i već su toliko noći proveli zajedno da je bilo apsurdno

da imaju prvu bračnu noć.

MeĎutim, Karla je insistirala i objasnila im da su oni, bez obzira na

sve, tek venčani i da treba tu noć da provedu sami, van kuće, kako bi

imali lepu uspomenu na svoje venčanje. Pored toga, u Adrijanu je imala

saveznika. On je tvrdio da je baka sigurno u pravu i rekao im da će se

naljutiti ako poĎu kući sa njima. On je imao baku i Klaru, a mama i tata

su trebali malo da budu sami. Kako sa Adrijanom i Karlom nije bilo

rasprave, morali su da prihvate poklon.

Kada su stigli, u apartmanu je već bila pripremljena intimna atmosfera.

Mirišljave sveće su bile rasporeĎene svuda, a na kolicima je stajao

rashlaĎeni šampanjac i sveţe jagode.

- Karla se zaista potrudila - rekla je Tifani oduševljeno.

- Takva je moja majka. Nepopravljivi romantičar.

Tifani je u trenutku pomislila da je Karla bila u velikoj zabludi što se

njihovog odnosa tiče. Svakodnevno je tvrdila da se njih dvoje vole i da

će imati veoma srećan brak. Ipak, samo njih dvoje su znali istinu. U

misli joj je ponovo došla ona noć u Atlanti. I tada su bili u hotelskom

apartmanu. Pomislila je kako su se neke stvari podudarale. Sada joj se

ona noć činila mnogo manje bolnom nego ova koja ih je čekala. Tada

jeste ţelela Karlosa istom jačinom kao i sada, ali, osim deteta, nije

očekivala ništa više od njega. A sada je ţelela mnogo toga. Fizičko

zadovoljstvo joj je bilo slaba uteha. Ţelela je da je Karlos voli svim

srcem. Onako kako je ona volela njega. Zajednički ţivot i deca nisu bili

dovoljni.

- O čemu razmišljaš? - Karlos joj je prišao od pozadi i zagrlio je.

Njegova supruga je čitavog dana bila u čudnom raspoloţenju. Nije

delovala nesrećno, a opet je imao utisak da nešto nije u redu. Pokušao je

da se seti da li se dogodilo nešto što je moglo da je rastuţi, ali mu ništa

nije padalo na pamet. U njemu je počeo da se javlja strah da se moţda

pokajala zbog ovog braka. Odmahnuo je glavom u neverici i odlučio da

noćas moraju isterati svoja osećanja na čistac. Nije mogao da ţivi sa

sumnjom da ga ne voli dovoljno.

- Hajde da se okupamo. Mislim da će nam prijati. Oboje smo umorni -

rekao je neţno i raskopčao joj haljinu.

Tifani je dopustila da je razodene. Činio je to polako i senzualno, a u

njoj se raĎala sve jača ţelja. Kako se činilo da on nema nameru da vodi

ljubav sa njom odmah, odlučila je da ona preuzme inicijativu. Kada je

završio, okrenula se i počela da skida njegovo odelo. Za razliku od njega,

ona nije bila strpljiva. Morala je da ga oseti što pre.

- Hej! Ne ţurimo nigde - rekao je Karlos. Njene nestrpljive ruke je

osećao svuda na telu i znao je, nastavi li tako, da neće moći da se obuzda

i ne uzme je odmah.

- Ţelim te - rekla je ona i ugrizla mu usnu, a onda ga poljubila. -

Trebaju mi tvoji dodiri. Sada! - mrmljala mu je na usnama.

Nije morala da mu kaţe dva puta. I sam je obično bio nestrpljiv. Noćas

je ţeleo da joj pruţi spori, potpuni uţitak, ali je sada postao svestan da to

nije bilo u njegovoj prirodi. Pored Tifani je teško mogao da ostane

suzdrţan.

- Onda ćemo kupanje ostaviti za kasnije - poljubio je gladno njene

drhtave usne, uzimajući sve što mu je nudila. A onda je svet prestao da

postoji...

Nije znao koliko su dugo leţali posle eksplozivnog voĎenja ljubavi,

kada mu je postalo jasno da Tifani plače. Okrenuo se ka njoj i obrisao joj

suze. Bio je potpuno zbunjen njenom reakcijom.

- Nisam te valjda povredio?

Odmahnula je glavom.

- Šta onda nije u redu? Moram da znam Tifani. Još ranije sam primetio

da si danas nekako čudna. Ţelim da naš brak uspe i nemoj ništa da kriješ

od mene. Jedna tajna nam je dovoljna.

- Oh, Karlose! - Tifani je zajecala. - I da hoću, više to ne mogu da

krijem! Moţda me nećeš razumeti, ali to je jače od mene.

- Zaboga, reci mi već jednom - Karlos je osećao kako mu se stomak

vezuje u čvor, a hladna jeza mu prolazi telom.

- Ja te volim. Mislim da sam te zavolela još one noći u Atlanti. Ne

mogu to više da drţim u sebi. Znam da će ti moje reči biti opterećenje,

ali veruj mi, nema razloga za tim - priznala je napokon i odjednom joj je

bilo lakše.

- Naravno da nema razloga Tifani jer su tvoje reči melem za moje srce.

Pogrešio sam što sam te pustio da veruješ da ţelim da mi budeš ţena

samo zbog Adrijana. Istina je sasvim drugačija. Iako sam u početku bio

ljut zbog tvoje tajne, nikada nisam lagao sebe da te ne ţelim. I to nije

samo fizički. Ţelim te u svakom smislu i mislim da si savršena. Mislio

sam da si to znala, ali da nisi osećala isto što i ja. Zato ti nisam rekao da

te volim. Ti si moja i ja sam tvoj. Tako će ostati zauvek. Naši zaveti nisu

bile prazne reči. Mi smo sada prava porodica. Adrijan i deca koju

budemo imali će odrastati u braku punom ljubavi. To ti obećavam.

- Onda je ovo savršen trenutak da ti kaţem. Htela sam da sačekam

ponedeljak, ali nema razloga - odvojila se od njega i ustala iz kreveta.

Izvadila je nešto iz torbice, koja je bila bačena na kauč, i ponovo se

vratila - Erik mi je večeras ukazao na tu mogućnost i dogovorili smo se

da odem kod njega u ponedeljak. Ipak, ja nisam imala mira i poslala sam

jednu devojku iz hotela da mi kupi ovo - otvorila je dlan, a na njemu je

stajao test na trudnoću. - Pozitivan je Karlose i ti si prvi koji je saznao,

ako izuzmem Erika, ali on je lekar. Ponovo smo se sreli u maju,

najzavodljivijem mesecu i evo rezultata. Nadam se da sam se napokon

iskupila za svoju tajnu.

- Volim te Tifani Garsija Tores. Poklonila si mi sve što sam ţeleo u

ţivotu - zagrlio je snaţno, a telo mu se opustilo iz grča.

*

* *

Skoro devet meseci kasnije se rodila Valentina. Tifanina i Karlosova

ćerka je sama sebi nadenula ime, jer se rodila na Svetog Valentina,

odnosno dan zaljubljenih. Njeno roĎenje je bila još jedna potvrda njihove

ljubavi.

Romantična Karla je to lepo rekla. Adrijana je nazvala osnivačem, a

Valentinu krunom kraljevstva njihove večne ljubavi.