1. УВОД

Када ваздушна област продире у неку област, доноси јој свој тип времена. Време се не мења све док не продре друга ваздушна маса са њој својственим типом времена. Наизменичне промене времена проузроковане сменом ваздушних маса у некој области зовемо режим типова времена. Он се понавља у неком месту или некој области из године у годину и прдставља њихову климу.

Климу неког краја сачињавају режим типова времена, односно наилазак, задржавање и потискивање ваздушне масе новом, физички различитом ваздушном масом. Представа о клими неког места стиче се дугогодишњим осматрањем и мерењем климатских елемената. Уколико је период осматрања климатских елемената дужи, утолико је представа о клими неког места или области потпунија.

Проучавањем климе бави се климатологија.

Клима (грчки, κλίμα – карактеристично поднебље), то јест средње временско стање, или просечно стање свих метеоролошких елемената неке обасти, земље, континента, током дужег временског периода.

1

2. ГЛАВНИ ДЕО

2.1. КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ И КЛИМАТСКИ ЧИНИОЦИ

Ако климу схватимо као режим типова времена, онда морамо споменути да она зависи од комплекса појава које се сврставају у две групе: прву чине климатски фактори, а другу климатски чиниоци.

Климатски фактори имају променљиве вредности, јер су у основи зависни од низа појава и процеса у атмосфери. Због тога су за климатологију значајне њихове средње и екстремне вредности у одређеном периоду. Најзначајнији климатски елементи су: зрачење и светлост, температура, вода и влажност, ваздух и ветар, ваздушни притисак, падавине.

Наведеним климатским елементима би се могли додати и други мање значајни, као што су: електрицитет у ваздуху, садржај аеросоли у ваздуху, све већа концентрација CO2 у ваздуху (као последица антропогеног фактора).

Климатски чиниоци су практично непроменљиви и не зависе од тренутних догађања. Климатски чиниоци су: распоред копна и мора, морске струје и ветрови, надморска висина и рељеф.

Основни узрок различитости климе јесте неравномерна расподела Сунчевог зрачења на површини Земљине лопте.

Слика 1. – Снопови Сунчевих зрака

Са удаљавањем од екватора Сунчеви зраци падају под све мањим углом и пролазе дужи пут кроз атмосферу. Зато са удаљавањем од екватора до површине Земље доспева све мање Сунчевог зрачења; области око екватора добијају много више топлоте од области у умереним и поларним појасевима.

Преовлађујуће комбинације временских појава и промена у појединим областима Земље, условиле су пет основних хоризонталних климатских појасева, распоређених од екватора према половима: једног екваторијалног, два умерена и два поларна. Између њих се налазе прелазни појасеви.

2

У сваком климатском појасу, од подножија према врховима планина, односно у вертикалном правцу, издвајају се и висински или планински појасеви у којима се на сличан начин као од екватора према половима, мењају временски услови. По правилу, што је планина ближа екватору, на њој се може разликовати и већи број вертикалних климатских појасева.

Слика 2. – Хоризонтална промена климатских појасева

Дакле, постоји хоризонтална промена климатских појасева (од екватора према половима) и вертикална промена климатских појасева (од подножија према планинским врховима). Овакав распоред климатских појасева условио је и распоред основних вегетацијских појасева, како хоризонталних, тако и вертикалних.

2.2. КЕПЕНОВА КЛАСИФИКАЦИЈА КЛИМАТА

Кепенова класификација климата представља рејонизацију и класификацију климатских типова Земљине површине. Данас се ова класификација највише користи у свету, али и у Србији. Владимир Кепен (рус. Владимир Петрович Кёппен) је ову класификацију први пут изнео 1900. године, а затим ју је још неколико пута проширивао и допуњавао, да би 1936. добила коначан облик.

2.2.1. Метод одређивања климата

Владимир Кепен је своју класификацију засновао на хидротемичким показатељима. Употребио је податке за средње месечне и средње годишње температуре и годишње суме падавина. На основу њих издвојио је одређене типове климе и њихове подгрупе.

3

2.2.2. Климати по Кепену

Издвојено је пет главних климата који су означени великим словима абецеде, који се даље деле на типове.

А - Тропски влажни климат B - Суви климат

С - Умерно-топли климат

D - Умерено-хладни (бореални) климат

Е - Хладни климат

Климатских типова према Кепену има укупно дванаест, док се неки од њих даље деле, чинећи још 18 подтипова:

Климат А o Тропски (прашумски) тип (Af)

o Монсунски тип (Am)

o Савански тип (Aw)

Климат B

o Пустињски тип (BWh, BWk)

Топла пустињска клима (BWh)

Хладна пустињска клима (BWk)

o Степски тип (BSh, BSk)

Топла степска клима (BSh)

Хладна степска клима (BSk)

Климат C

o Умерено топли (синајски) тип (Cwa, Cwb)

Умерено-топла клима са жарким летом (Cwa)

Умерено-топла клима са топлим летом (Cwb)

o Умерено влажни (океански) тип (Cfa, Cfb)

Влажна суптропска клима (Cfa)

Умерено-топла клима западних приморја (Cfb)

o Медитерански тип (Csa, Csb)

Медитеранска клима са жарким летом (Csa)

4

Медитеранска клима са топлим летом (Csb)

Климат D

o Суви бореални тип (Dwa, Dwb, Dwc, Dwd)

Сува бореална клима са жарким летом (Dwa)

Сува бореална клима са топлим летом (Dwb)

Сува бореална клима са свежим летом (Dwc)

Сува бореална клима са врло хладном зимом (Dwd)

o Влажни бореални тип (Dfa, Dfb, Dfc, Dfd)

Влажна болеарна клима са жарким летом (Dfa)

Влажна бореална клима са топлим летом (Dfb)

Влажна бореална клима са свежим летом (Dfc)

Влажна бореална клима са врло хладном зимом (Dfd)

Климат Е

o Поларни (тундра) тип (ET)

o Тип вечнг леда и хладноће (EF)

Слика 3. – Кепенова класификација климата

Климат (А) је по Кепеновој класификацији одређен према високој просечној температури ваздуха. Наиме, у овом климату просечна температура најхладнијег месеца се не спушта испод 18°С. А климат се простире у појасу Амазоније, слива реке

5

Конго, Малајског архипелага, затим у југоисточној Азији, као и у појасу између 5-10° северне географске ширине и 15-20° јужне географске ширине.

Тропска (прашумска) влажна клима (Af климат), је по Кепену један од типова тропског влажног климата. Његова главна одредница је средња годишња температура од 22°С и количина падавина од преко 10000 мм. Релативна влажност ваздуха је преко 80 %, а облачност износи 6/10. Af климат обухвата просторе Амазоније, слива реке Конго, као и већину острва Малајског архипелага. Типични представници климата су градови Хило, Хаваји и Сингапур. У овом појасу се падавине излучују током целе године. Северно од екватора кише падају у периоду од априла до септембра, а јужно од екватора од октобра до марта. Услови за живот су врло неповољни. Аклиматизација белаца је изузетно отежана и траје и по неколико година. Откуцаји срца достижу 150 удара у минуту, а температура тела се повишује.

Монсунска клима (Am климат) је по Кепену један од типова тропског влажног климата. Његова главна одредница је средња годишња температура од 23°С и период са монсунима, са количином падавина од 1000 мм (у Азији). Релативна влажност ваздуха је преко 70 %, а облачност износи 6/10 до 9/10. Am климат обухвата приморски појас југоисточне Азије, делове Амазоније, ушће Ганга и Брамапутре, као и североисток Аустралије. Типични представници климата су градови Бомбај, Индија и Акијаб, Мјанмар. Најтипичније за области у Азији је смена летњих и зимских монсуна, док је велика влажност ваздуха и велика облачност карактеристрична за делове Амазоније.

Саванска клима (Aw климат) је по Кепену један од типова тропског влажног климата. Његова главна одредница је сушни период који траје 4-6 месеци, са карактеристичним летњим пљусковима. Релативна влажност ваздуха је испод 70 %. Aw климат обухвата области између 5-10° северне географске ширине и 15-20° јужне географске ширине, тј. Бразилску висораван, обале Јукатана и пацифичку обалу Средње Америке, затим западну и централну Африку, западне обале Мадагаскара, Декан и Индокину и север Аустралије. Типични представник климата је град Кујаба, Бразил. Најкарактеристичнија одлика овог климата је дуг период суше и недостатак вегетације, тако да је најдоминантнија биљка трава.

Слика 4. – Кепенова мапа Бразила

6

Климат B је карактеристичан по томе што има сталан недостатак воде, јер је већа количина воде која испари од количине падавина. И овај тип климе се одређује комбинацијом температуре и количином падавина. Што је већа температура, потребна је већа количина падавина да клима не би била сува.

Пустињски тип (BWh, BWk). Пустињска клима је клима која је заступљена у свим пустињским пределима на Земљи.

Топла пустињска клима (BWh). Клима тропских пустиња је клима која обухвата тропске пустињске пределе Африке, Азије, Северне Америке и Аустралије. Карактеришу је веома жарка лета, са температурама до 40°С и топле зиме чије температуре нису ниже од 10°С. Максималне летње температуре могу прећи преко 60°С. Количина падавина је веома мала, најчешће испод 250 милиметара. Овај климат је уобичајен за Сахару, Намиб, Велику Викторијину пустињу, Руб ел Хали и др.

Хладна пустињска клима (BWk). Клима вантропских пустиња је клима заступљена у сувим субтропским пределима. Карактерише је ниска влажност ваздуха, велико испаравање и мала количина падавина, не више од 200-300 милиметара годишње. Лета су жарка и сува, са температурама до 50°С, а зиме прохладне са температуром до 20°С. Клима вантропских пустиња заступљена је у средњој Азији, јужном Казахстану (Кизилкум и Каракум), Монголији (Гоби) и у САД (Мохаве, Долина смрти).

Слика 5. – Топла пустињска клима Аустралије

Степски тип (BSh, BSk). Степска клима је клима која је распрострањена у степским пределима Америка, Евроазије, Африке и Аустралије. Захвата просторе између пустиња, полупустиња и савана. Одлукује је температура виша или нижа од 18°С, са наизменичним летњим и зимским падавинама у зависности од варијетета климе. Издвајају се два типа: топла степска клима и хладна степска клима.

Топла степска клима (BSh). Топла степска клима је клима која је распрострањена у степским пределима Африке (северно и јужно од Сахаре и на југозападну континента), затим на североистоку Арабијског полуострва (југ Ирана и

7

Ирака), у северозападној Индији, у Аустралији (око Велике пешчане пустиње), као и на југозападу САД и делом у Аргенитини. Климу одликују сува лета и кишовите зиме у већим географским ширинама и влажна лета са ведрим зимама на мањим географским ширинама. Средња годишња температура је увек изнад 18°С.

Хладна степска клима (BSk). Хладна степска клима је клима која је распрострањена у степским пределима Евроазије (јужна Украјина и Русија, Прикаспијска низија, предели око пустиња уз Аралско језеро северно од 35°), затим у Аустралији (јужно од Велике пешчане пустиње), у Патагонији, око Стеновитих планина у САД. Одликује се средњим годишњим температурама испод 18°С, али је температура најтоплијег месеца виша од 18°С. Количина падавина креће су у распону од 200-550 милиметара, а највише се излучи током лета.

Климат C је карактеристичан по томе што просечне температуре у најтоплијим месецима су увек изнад 10°С, а у најхладнијим месецима износе у просеку од -3°С до 18°С.

Умерено топли (синајски) тип (Cwa, Cwb). Обухвата монсунску и океанску климу.

Умерено-топла клима са жарким летом (Cwa). Монсунска суптропска клима је клима монсунског карактера у источним деловима Азије и САД. Заступљена је у источној Кини и југоисточним САД, тачније на полуострву Флорида. Према температурним вредностима веома је блиска средоземној клими, али се распоред и количина падавина разликују. Киша се највише излучује током лета (укупно 650 мм), док зими падне свега 5 милиметара.

Умерено-топла клима са топлим летом (Cwb). Морска клима или океанска клима је клима карактеристична за океанске просторе умерених ширина, као и за западне рубове континената истих ширина. Формира се захваљијући снажним ваздушним масама над великим акваторијама. Карактерише је мала температурна амплитуда, повишена влажност ваздуха (већа над океанима него над копном) и изразита ваздушна струјања. Заступљена је над Атлантским и Тихим океаном и у западним обалним пределима Евроазије (Португал, Француска, Бенелукс, Британија) и Северне Америке (Канада, САД). У овим пределима су честе кише и појава магле.

Умерено влажни (океански) тип (Cfa, Cfb).Влажна суптропска клима (Cfa). Ове климе се обично јављају у унутрашњости

континента, углавном између двадесетог и тридесетог степена геофрафске ширине, а могу и далеко на северу (око 46°-ог степена у Европи). Лета су влажна, због нестабилне тропске ваздушне масе. У источној Азији зиме могу бити суве и хладније него на другим местима одговарајуће географске ширине, због сибирског система високог притиска и веома влажним летима због утицаја монсуна из западне Азије.

Умерено-топла клима западних приморја (Cfb). Ова клима се обично јавља на западу америчког континента између 45° и 55° географске ширине. У Аустралији и јужној Африци се ова клима јавља одмах поред влажне суптропске климе. У западној Европи се ова клима јавља у приморским областима и до 63° северне географске ширине. Ова клима условљава обично облачно време. Лета су хладнија због облачности, а зиме су блаже него у другим поднебљима са сличним географским ширинама.

Медитерански тип (Csa, Csb). Средоземна клима или медитеранска клима је свака клима која наликује клими земаља медитеранског басена који чини половину површине с тим типом климе широм света. Осим подручја уз Средоземно море, овај климатски тип превладава у западним диеловима Северне Америке, у диеловима

8

западне и јужне Аустралије, на југозападу Јужне Африке и у средишњим диеловима Чилеа. Климу карактеришу врућа, сува лета и прохладне, влажне зиме.

Слика 6. – Кепенова мапа Европе

Климат D карактеришу просечне температуре изнад 10°С у најтоплијим месецима, а у најхладнијим месецима температурни просек је испод -3°С. Ова клима се обично јавља у унутрашњости континента северне хемисфере Земље. У јужној хемисфери овај тип климе је изузетно редак због мање масе земљишта у средњим географским ширинама, где је и иначе ова клима заступљена, па је има само на неким брдско-планинским локацијама. Овај климат можемо поделити на: суви бореални тип (Dwa, Dwb, Dwc, Dwd) и влажни бореални тип (Dfa, Dfb, Dfc, Dfd).

Слика 7. – Копенова мапа Русије

Климат Е одликују просечне температуре испод 10°С у свих дванаест месеци у години. Овај климат делимо на: поларни тип (ET) и тип вечног леда и хладноће (EF).

Поларни (тундра) тип (ET). Клима тундре је клима која је заступљена на крајњем северу континената северне хемисфере, југу Јужне Америке и неким арктичким и антарктичким острвима. Одлукују је изузетно дуге, сурове и оштре зиме са температурама до -50°С и кратка, прохладна лета са максимално 10-12°С. Падавина

9

има веома мало, 200-300 милиметара, а у неким пределима само 150 мм. Клима тундре обухвата крајње северне делове Аљаске, канадски архипелаг, север Гренланда, Скандинавије, Русије са острвима у Северном ледном океану. Такође, блажи облик ове климе, са температурама до -10°С заступљен је на Исланду и југу Јужне Америке, тачније на Огњеној земљи.

Тип вечнг леда и хладноће (EF). Поларна клима је клима заступљена у поларним пределима јужно и северно од 66° јужне географске шшрине и северне географске ширине. Карактеришу је изузето хладне, дуге и оштре зиме и веома кратка и прохладна лета. Температуре се крећу у распону од -70°С (Антарктик) до -50°С (Гренланд) зими, и лети максимално до 0°С. Количина падавина је мала 200-300 милиметара, у неким деловима Антарктика свега 100 мм, а облачност је незнанта. Распрострањена је на Гренланду, поларним острвима и у оквирима границе сталног леда на северној полулопти, а на Антарктику и оближњим острвима, на јужној полулопти, где се издваја и Антарктичка клима.

Слика 8. – Арктик

10

3. ЗАКЉУЧАК

Из претходног текста можемо закључити да је клима на планети Земљи веома разноврсна. Иако на Земљи разликујемо само пет основних климатских зона, у оквиру сваке можемо издвојити још типова и подтипова различитих климата.

Видели смо да се клима на Земљи првенствено формира на основу температуре и количине падавина, али на њу утичу и други фактори који нису мање битни. Зато је тешко анализирати одређену климу, а камоли предвидети њене будуће промене. Управо, зато је потребно прикупљати податке и стварати све потпуније компјутерске моделе клима, како бисмо што бпље разумели промене које се чине све драматичнијима из дана у дан. Посебно је велика значајност климатологије као науке у ово доба изразито променљиве климе.

11

4. ЛИТЕРАТУРА

1) Дукић, Д. (2006) Климатологија, Географски факултет, Београд

2) Ђукановић, Мара (1991), Еколошки изазов, Београд

3) Мастило, Н. (2005), Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд

4) Шегота, Т. и Филипчић, А. (1996), Климатологија за географе, Школска књига, Загребс

5) Кепенова класификација климата - Википедија.mht

6) Köppen climate classification - Wikipedia, the free encyclopedia.mht

12