Edicija ZAG NEHAR Svete Knjige Drevnog Kraljevstva Magije Knjiga druga Naslov KNJIGA TAJNOG UENJA Knjiga Kralja Tota II Naslov originala Tabvla Smaragdina et Corpus Hermeticum - Hermetis Trismegistos (latinski) Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a (arapski) Prevod i adaptacija Alexandar Thorn Izdava Samostalno autorsko izdanje Copyright 2012 by Alexanthorn. Sva prava zadrava izdava Za izdavaa Aleksandar Radivojevi Likovno tehniki urednik Prevodilac Lektura i korektura Astroloki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdava Korice Format Obim 62 strane, ilustrovana, 29 cm Elektronsko izdanje Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje u PDF formatu i distribuirana preko Portala Sveto Kraljevstvo Magije www.alexanthorn.com

2

Beograd, 2012.

ZAG NEHAR

SVETE KNJIGE DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE

TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

KNJIGA DRUGA

KNJIGA TAJNOG UENJA

KNJIGA KRALJA TOTA II

Prevod i adaptacija Alexandar Thorn

3

2012

Sadraj

PREDGOVOR

Tajna Tajni - Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju prirode ................................... 5 TAJNA TAJNI

Tabvla Smaragdina (latinski) .................................................................................... 14 Smaragdna Tabla (prevod) ........................................................................................ 15 Sedam Univerzalnih Zakona .................................................................................... 16 KNJIGA TAJNOG UENJA

Knjiga prva uvar Ljudi ................................................................................................... 17

Knjiga druga Hermes Asklepiju ......................................................................................... 22

Knjiga trea Sveta Propoved ............................................................................................. 26

Knjiga etrvrta Hermes sinu Tatu .......................................................................................... 27

Knjiga peta Propoved o Bogu ........................................................................................... 29

Knjiga esta Uzvieno Dobro ............................................................................................ 31

Knjiga sedma Neznanje o Bogu ........................................................................................... 33

Knjiga osma O Dui i Telu ................................................................................................. 34

Knjiga deveta O mislima i ulima ........................................................................................ 35

Knjiga deseta Klju .............................................................................................................. 37

Knjiga jedanaesta Sveum Hermesu ............................................................................................ 42

Knjiga dvanaesta O zajednikom Umu ..................................................................................... 46

Knjiga trinaesta Tajno Uenje ................................................................................................. 50

Knjiga etrnaesta Tajni Nauk Asklepiju .................................................................................... 55

Knjiga petnaesta Proroanstvo Hermesa Trismegistosa ........................................................... 57

Knjiga esnaesta Asklepije Kralju Amonu ............................................................................... 59

4

Predgovor prevodioca

Tajna Tajni Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode

TABVLA SMARAGDINA ET CORPUS HERMETICUM

(Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a)

Renesansa Hermesa Trismegistosa identifikuje kao oveka, autora brojnih tekstova, kasnije definisanih kao Hermetiki spisi. Prvi put je boravio meu ljudima kao Kralj, Gospodar Magije i sveg Znanja u drevnom Egiptu koji se tada nazivao Kem. Svojim je sinovima obeao da e doi opet, kada za to bude vreme pripravljeno. I doao je. Grad po imenu Hermopolis postojao je u starom Egiptu i navodi se da je bio prebivalite Hermesovo, mesto Njegovog drugog boravka na Zemlji, meu ljudi-ma. I opet e doi! Otuda Njegovo velianje kao Tri puta Roenog ili Tri puta Najveeg.

Neophodno je rei da je u drevnom Ke-mu znan kao Tot. Egipani su ga slavili kao Boga Mudrosti. Hermes Trismegi-stus je ime koje su mu nadenuli Grci ( ), slavei ga kao Glasnika Bogova, Boga Mudrosti koji je doneo Znanje oveku. Antiki Rim ga je zazivao imenom Merkur (Mercu-rius ter Maximus) sa istim atributima kojim ga odlikovae Grci. U arapskim spisima nazvan je imenom Idriz.

Drugi pogled na ljudsku prirodu He-rmesovu, pripada takoe renesansnim kolama, ali sa teorijom da je re o vi-evekovnim radovima raznih anoni-mnih autora. Moda najvanije dokaze prua Lambli, sirijski filosof, neopla-toniar, koji Hermesu pripisuje ni ma-nje ni vie do 20.000 knjiga. Slian stav je izneo i Maneton, staroegipatski isto-riar, koji navodi jo veu brojku, od ak 36.000 knjiga. Obojica su iveli otprilike izmeu 250. i 300. godine pre nove ere.

5

Veza izmeu Hermesa i Tota, egipatskog Boga, mnogim istraivaima je dala jak argument u prilog Boanske Hermesove Linosti, pripisujui mu mnogobrojna de-la. Ovakav stav zauzeo je i Franc Jansen, jedan od vodeih autoriteta na polju izu-avanja hermetizma, inae profesor istori-je knjievnosti na Univerzitetu u Amste-rdamu.

Prisutne su i tvrdnje da je Hermes ovek kome su pridodati atributi Boanstva, i da on nije napisao tekstove koji mu se pripi-suju, ve da se radi o svetenicima egipa-tskog Boanstva Tota. Legenda ide dalje, te tvrdi da je Hermes Trismegistos ustvari ovek, ali unuk grkog Boanstva Herme-sa, glasnika Bogova. Prevod rei "trismegistus" je "tri puta na-jvei" i postoji teorija da je ovaj epitet po-tekao sa kamena iz Rozete, drevnog pto-lomejskog dekreta isklesanog na kamenoj

ploi. Mnoge su jo teorije o pripisivanju ovog epiteta Hermesu, ali akademsko mi-ljenje je da se radi o opisu koji je korien za Tota, a otprilike se da prevesti kao "Najvei i Najvei Bog, Veliki Hermes".

Najpopularnija i opte prihvaena ideja je da

kom, jer se

m mu svoju nakanu da revidiram po-

"tri puta najvei" jeste Najvei Filosof, Najve-i Kralj i Najvei Prvosvetenik na celom sve-tu. Ne treba smetnuti s uma da je za drevneGrke, preko ijih smo dela i saznali za Herme-sa, ceo svet bio basen Mediterana.

Tekstove je najbolje itati na arapsjedino u njima striktno navodi da su prepisi egipatskih papirusa, ali za one koji nisu ba vi-ni ovom jeziku, latinski prevod je takoe do-voljno dobar. to se tie ovog mog prevoda na srpski, moram napomenuti da ete moda u nekim segmentima uoiti odstupanja kako od bukvalnog, tako i od frazeolokog znaenja pojedinih rei i izraza na latinskom, a posebno kad je re o verziji na engleskom jeziku.

U jednom od razgovora sa mojim Uiteljem, izneo sastojee i prevedem sve ostale Svete Knjige Magije i druge spise, jer mi se u mnogome inida ima prevelikih odstupanja postojeih prevo-

6

da u smislenoj sutini, a naroito u prevodu sa prevoda ili jo gore, prevodu sa preve-denog prevoda. Na to mi je ovako odgovorio: Mislim da si dobro izuio stare jezike, misaono ih usvojio, ali i ovo to u ti rei treba da zna. Ne treba voditi previe ra-una o tanosti prevoda ve o simbolizmu. Sutina same misli je daleko vanija od tehnike ispravnosti prevoda i jezike strukture. Magijski spisi su poput poezije. Kao i ona, ne prevode se, ve se prepevavaju i oduhovljuju. Svaki komentar ovde je izlian. Ovog se saveta pridravam u potpunosti, to prepo-

om oveku moe izgledati odlino, ak sjajno, ali lo prevod moe

ruijem svakom ko se namerava baviti prevoenjem Svetih Knjiga i drugih magijskih spisa. Ovi tekstovi su jedna specifina misaona struktura, koja se uveliko razlikuje od uobiajenog knjievnog, a posebno svakodnevnog govora. Struktura misli sa jednog jezika treba da se prenese na misaonu strukturu drugog jezika. Onaj ko nije u stanju da misli na oba jezika, ne moe ispravno preneti tu strukturu i zato je bolje da se ne laa ovog posla.

Lo prevod, neukbiti, i jeste, veoma opasan, naroito kad su ovakvi tekstovi u pitanju. Ne samo to vam nee otkriti sutinu i simbolizam misli koju tekst treba da prenese, ve vas moe usmeriti u potpuno pogrenom pravcu shvatanja i razumevanja.

Jedan originalni latinski tekst Tabula Smaragdina nalazi se na gravuri koju je 1606. godine izradio Heinrich Khunrath

7

Jedna od mnogobrojnih vezija Hermesovih spisa na starogrkom jeziku

abula Smaragdina (latinski naziv) jeste Hermesovo najvanije delo i najpoznatiji Trad, posebno meu onima koji prouavaju astrologiju i hermetizam. Mnoge su lege-nde o otkriu pomenutog teksta, pa ak i da je Aleksandar Veliki lino iskopao tablu iz Hermesovog groba. U svakom sluaju pria se gubi u legendama i esto preteriva-njima. Smaragdna Tabla i njena pojava su obavijene mnogobrojnim nepoznanicama, dok je za Korpus Hermetikum pria drugaija. Zbornik je bio nepoznat sve do 1460. godine, kada ga je Kosmo Medii dobio na poklon. Odmah je naredio da se tekst prevede na latinski, kako bi ga sam mogao proitati. Dva veka kasnije, Don Edvard je preveo tekst na engleski.

8

Jedna od srednevekovnih verzija spisa Hermesa Trismesgistosa

Najstariji p r", za koji nepoznati autor kae da je prepis sa starih ipatskih papirusa. Tekst je preveden na

si tajne alhemijskog uenja. U ovoj knjizi se nalazi i

a Tota (Totove Smaragdne Ploe), koje su obavijene jo

isani izvor je manuskript na arapskom jeziku "Kitab Sirr al-Asra

eglatinski jezik kao "Secretum Secretorum" (Tajna Tajni) i to u dva navrata: 1140. go-dine tekst je preveo Jovan Seviljski (Johannes Hispaniensis), a 1243. godine ponovo ga prevodi Filip od Tripolija.

U 14. veku alhemar Ortolanus je napisao jedno obimno delo egzegeze pod nazivom "Tajne Hermesa" u kojem iznoSmaragdna Tabla sa Ortolanusovim tumaenjem. Takoe, ovi spisi se nalaze u jo dva arapska manuskripta: prvi, "Kitab Ustuqus al-Uss al-Thani (Druga knjiga o osno-vnim elemenatima) koju je napisao Jabir ibn Hayyan, i druga "Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a" (Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode), obe nastale izmeu 650. i 830. godine.

Za Smaragdnu Tablu bi se moglo rei da predstavlja sie Hermesovog uenja koje je preneto u delu Knjiga Kraljveom misterijom. Isto tako, moglo bi se rei i da je sie Druge Knjige Kralja Tota u kojoj predstavlja Tajno Uenje o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode. Sadraj Smaragdne Table je prilino kratak, bavi se prirodom Magije Stvaranja ivota i odnosom sa Boanskim. Tekst je esto nejasan i trai apstraktnu interpretaciju. Za ra-zumevanje su potrebna tri nivoa Spoznaje, sva Tri Znanja Sveta koja, po reima He-rmesa, jesu Znanje o Duhu, Znanje o Dui i Znanje o Telu. Ova Tri Znanja su sumi-rano Znanje o Venosti, bez kojeg nema uvida u Prirodu Stvarnosti.

9

Jedan od arapskih manuskripta Hermetikih spisa

Ako je ovek nam Jedno, Ono to je Dole i Ono to je Gore odgovaraju jedno drugom u njegovom delu. Kao to svaka

eran da izvri Veliko Delo udesnog sjedinjenja u

stvar potie iz misli Jednoga, tako se Istina otkriva u Spoznaji Jednog. ta treba ui-niti? Treba razdvojiti Elemente. U odvajanju je Znanje isto toliko vano kao i u stra-sti Spajanja. Ovom mentalnom operacijom se uzdie Sveum, a zatim se sputa kako bi upio u sebe snagu Gornjeg i Donjeg Sveta. Na ovakav nain ovek zadobija mo nad svim stvarima. Svetlost ga obasjava a Tama se raspruje. To je jedini nain pre-nosa.

10

Paracelzus uz Smaragdnu Tablu naglaa-va da su ovih trinaest misli Univerzalni Klju po kojem se sve stvari mogu posta-

Je-

kosnovna operacija unutranje alhemije ivogih, drati ih odvojeno i imenovati svaku p ka (nomen est

i u samom

to misle mnogi, ve on svoje Veliko Delo

viti u njihovo prirodno ili savreno stanje. Nema razlike izmeu Zemaljskog i Nebe-skog. Nema razlike izmeu materijalnog Sveta (mineralni, biljni, ivotinjski i psi-hofiziki svet ljudi) i duhovnog Sveta. Na svaki od njih se mogu podjednako prime-niti ovi Uzvieni Kljuevi Spoznaje.

Prema arapskom tekstu: Jedan je delo a-rolije, prva misao koju treba razumeti je-ste ta znai izvriti operaciju arolijedan. Ovo je ta operacija: arolija jedan daje oveku mo nad stvarima. Isti tekst dalje kae: To je isto kao to je i Stvara-nje Sveta. Bilo koliko da je ovo teko na-uiti i praktikovati, ipak vredi, jer obea-va nesagledivu mo, ali to nije, kao to e neki pomisliti, samovolja.

razdeljuje. Odvaja lako od tekog. To je ta - razdeliti. Odvojiti stvari jedne od dru-osebno. A kako je ime ozna

Kako treba poeti? Na taj nain to ove

omen), ono mora izraavati sutinu stvari. To je Spoznaja. Znai, ono emu nas ue ovi hermetiki spisi jeste analitiki metod unutranje alhemije ivota.

To je ona vrsta posveenja po kojoj ovek stvari, ali pre svega samog sebe, stavlja u stanje savrenstva. To je takav preobraaj (transmutacija) koji se moe primeniti na sve to postoji. To je ista operacija kao ona koju vri Sunce kada svojom svetlou, toplotom i drugim ivotvornim svojstvima svojih zra-ka podstie i neguje ivot. Izmeu operacija Duha i Sunca postoji jedinstvena analogija, ali ta analogija nije poreenje, nego jedna posebna vrsta logike.

Smaragdna Tabla kae da tu istu zraeu, i-votvornu i toplu svetlost kojom Sunce obasi-pa prirodu, ovek moe da ostvarsebi, ispunjavajui tim zraenjem sadraj so-pstvenog ivota. Tek onda, tim zraenjem moe proeti sve stvari. To je vetina Magije koja je kasnije nazvana Alhemija.

Ne pretvara alhemiar kamenje u zlato, kao

11

naziva pravljenjem zlata jer je zlato metal koji simboliki odgovara Suncu i kada

ego

-

ovek sebe prome svetlou i toplotom, on sam sebe pretvara u Sunce, odnosno u zlato. Tano je da se u alhemijskim spisima govori i o tome da se bia i stvari mogu preobraavati, pogotovu to nain na koji bia i stvari postoje ovde na zemlji nije ni prirodan ni savren. Zato postoji postupak kojim ovek moe sebe sasvim usavriti, a taj postupak je istovetan onom kojim se usavravaju i stvari.

Alhemija je ono znanje koje ui o mogunosti preobraaja svojstava i Elemenata na taj nain to polazi od postavke da postojei svet oko nas nije izvorna priroda, nnjen iskvareni oblik. Taj iskvareni oblik treba ukloniti i uspostaviti ponovo izvornu prirodu. Prema tome, hermetiki spisi nisu nita drugo do uputstvo za onu operaciju kojom se na pojavni svet moe ponovo preobraziti u svoje izvorno i pravo stanje.

Takva operacija postoji i ona se moe izraziti u jednoj jedinoj reenici: Visita Interio-rem Terrae Rectificando Invenies Occultam Lapidem (V.I.T.R.I.O.L.). Sii u Utrobu Zemlje i Preiavajui Otkrie Tajni Kamen. Drugim reima: Zai u najdu-blju nutrinu svog bia i preiavanjem e otkriti ono neraskidivo jezgro na kojem e moi izgraditi novo sopstveno bie, novog oveka. Ovu formulu, alhemija je je-zikom analogija nazvala Kamen Mudrosti. Kamen, jer je On fundamentalna osnova svake misli i svakog dela.

Ruevine drevnog grada Heliopolisa, prebivalita Hermesovog

Na slede

oj strani: Hermes Trismegistos, savremena 3D umetnost

12

13

14

TABVLA SMARAGDINA

1.

Verum, sine mendatio, certum et verissimum.

2.

Quod esf inferius, est sicut quod est superius, et quod est superius est sicut quod est inferius ad perpetranda miracula rei unius.

3.

Et sicut omnes res fuerunt ab uno, meditatione unius: sic omnes res natae fuerunt ab hac una re, adaptatione.

4.

Pater eius est Sol, mater eius Luna, portavit illud ventus in ventre suo, nutrix eius terra est.

5.

Pater omnis thelesmi tolius mundi est hic.

6.

Vis eius integra est, si versa fuerit in terram.

7.

Separabis terram ab igne, subtile a spisso suaviter, cum magno ingenio.

8.

Ascendit a terra in coelum, interumque descendit in terram et recipit vim superiorum et inferiorum.

Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiat a te omnis obscuritas.

9.

Hic est tolius fortitudinis fortitudo fortis. Quia vincit omnem rem subtilem, omnemque solidam penetrabit.

10.

Sic mundus cratus est.

11.

Hinc adaptationes erunt mirabiles, quarum modus est hic.

12.

Itaque vocatus sum Hermes Trismegistos, habens tres partes philosophiae totius mundi.

13.

Completum est quod dixi de operatio solis.

15

SMARAGDNA TABLA

1.

Istina, bez lai, pouzdana i iskrena.

2.

Ono to je dole jednako je onome to je gore, i ono to je gore jednako je onome to je dole te tako tvori aroliju Jedinstva.

3.

K tako m.

Otac joj, Zem jka.

Ota ta.

Njego mlji.

Sa , upijaj snagu Gornje ad celim Svetom.

Ovde

Ispunjeno je ono to sam rekao o delovanju Sunca.

ao to su sve stvari potekle od Jednog, od jedne misli, su sve stvari nastale od ove Jedne stvari, prilagoavanje

4.

je njegov Sunce, Majka je njegova Mesec, Vetar ga je nosio u utrobi svolja je njegova hranitel

5.

c je On svake savrenosti i tvorac celog sve

6.

va je snaga potpuna, kad se iznova okrene Ze

7.

Odvoji Zemlju od Vatre, lako od tekog, polagano i s velikim umeem.

8.

Zemlje se uzdii na Nebo, zatim se ponovo sputaj na Zemljug i Donjeg Sveta. Tako e zadobiti vlast n

Zbog toga e se pred tobom raspriti svaka Tama.

9.

To je Sila Sile u svakoj Sili, budui da sve neno proima i sve nepobedivo savladava.

10.

Tako je stvoren Svet.

11.

prilagoavanje izrasta u aroliju, za koju je ovo nain.

12.

Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva Tri Znanja Sveta.

13.

16

Sedam Univerzalnih Zakona I Zakon Etera Sve je Um; Um je eterian; Svemir je eterian, ili projekcija Uma.

II Zakon SagKako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore.

IIZakon Promenljivosti Nita ne stoji; sve isto.

IV Zakon SuprotSve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i razliito je jednak reu; sve su istine poluistine; svi se paradoksi m pomiriti.

V Zakon Ritma Sve se kree gore-dole; sve ima svoju plim oseku; sve se stvari uzdiu i padaju; njihanje klatna se odraava u sno jednaka je koliini njihanja ulevo

VI Zakon Uzroka i Posledice Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se deava u skladu sa Zakonom; sluajnost je

zbei Zakonu.

VII Zakon Privlanosti Pol je u svemu; sve se meusobno privla vlanost se manifestuje na svim nivoima.

lasnosti

I

se kree; sve vibrira; sve se menja; nita ne ostaje

nosti

o; suprotnosti su po prirodi iste, ali drugaije po stepenu; krajnosti se susogu

u i svemu; koliina njihanja ude

; ritam sve izjednaava.

ime neotkrivenog zakona; postoje rezne uzronosti, ali nita ne moe i

i; pri

KTajna Stvaranja i Oblikovanja Prirode

Knjiga prva

ah mislima zaokupljen o stvarima kakve jesu, i misli se moje obamree, kao u ljudi koje san

bujmi nakon preobilne hrane ili umora tela, uinilo mi se da neko Beskrajno Velik skrajno Onostranog doziva moje ime i govori: ta eli uti i videti, i ta eli

iti i znati?

h: Ja sam uvar Ljudi, Um Uzvienog. Ja znam ta eli i

. Odgovorih mu tada: elim da nauim stvari kakve jesu, da shvatim njihovu priro-da spoznam Boga. To je ono to elim da ujem. Ponovno mi se obrati glas: Dri

eli nauiti i ja u te pouiti.

a koja se kretala vijugajui u ojitim naborima, pa mi se uini kao da je zmija. A Tama se tada promete u neka- Prirodu Vlanu, iznad svih moi Sveta odbaenu, kao dim iz vatre je kuljala i je-

i zvuk koji se nikako opisati ne moe.

o-ve-

k je nije sustigao. Od Zemlje i Vode dizao se a Vatri, tako da je izgledao kao da je iz nje obeen. A Zemlja i Voda ostadoe

vom vlastitom mestu, zdrueni zajedno tako da niko nije mogao Zemlju od Vode iti. Ali se i oni pokrenue da bi uli zbor Duha-Rei koji ih je proimao.

pita: Jesi li shvatio ta ovaj uvid znai? Odgovorih: Ne,

in Moj. Upitah ga tada: Kako to moe biti? I uh odgovor: Znaj da to to vidi i uje r tebe je Re Boanska, ali isto znaj da je Um Bog Otac. Meusobno oni nisu eni, jer u njihovom sjedinjenju nastaje ivot. Rekoh Mu: Hvala Tebi. A On mi

vetlost i sprijatelji se s njom.

i kada glavu, videh Svetlost u vlastitom Umu, ali sada u moima koje niti jedan

NJIGA TAJNOG UENJA

uvar Ljudi

1. Jednom kada bejuzdigoe do nezamislivih visina, dok mi ula telesna oiz Benau

2. Upitah: Ko si ti? I usvuda sam s tobom.

3du i u svom Umu sve to

4. Govorei rei ove, njegovo se oblije promenilo, i odmah, u treptaju oka, sve sestvari otvorie preda mnom: ugledah Beskonanost. Sve se stvari pretvorie u sve-tlost, slatku i igrastu. I gledajui sve to, postadoh ushien. Ali odmah iza toga, po-javi se u jednom delu nanie zastraujua i gnusna Tamzavkvuei ispusti boln

5. Tada iz Svetlosti Sveta Re se zau i sie na tu Prirodu, a iz nje ista Vatra pskoi i uzdie se. Bee to Svetlost prodorna i jaka. Vazduh, isto tako, postajui Stlost, sledio je Vatru uzdiui se sve dopremna srazlu

6. A onda me uvar Ljudi uali spoznau. A On mi odmah ree: Ta Svetlost sam Ja, Sveum, tvoj Bog. Postojahpre Vlane Prirode koja se iz Tame pojavila. A Svetlost, Re to pojavi se iz Uma jeSunutaodvojgovori: Stoga shvati S

7. I govorei tako, dugo me gledao u oi. Pogledavi ga poeo sam drhtati. Alje podigao

17

ovek ne m enu na-jsnanijom te stvari, shvatih ih p

8. Ali jo bejah u Umu Izvorni Oblik ije je postojanje pre poetka i bez kraja. Tako mi je uvar Ljudi govorio. I upitah Ga: Odakle onda potiu El jegov je odgovor bio: Od Boje Volje. Priroda prima Re i gledajuvajui sebe u Svemiru pomo a i pomou roenja Dua.

9. Bog, Sveum, bivajui mu ivot i svetlost, stvara drugi Um koji stvarima daje oblik. Kao Bog Vatre i Duha, oblikovao je Sedam Vladara ko-ji zaokruie ulni svet. Ljudi njihovu vladavinu nazivaju sudbinom.

vani Um, zajedno s Razumom, okrui svaku sferu i zavrte ih, prou-

etvoronona bia i reptile, divlje

leli jedan drugoga.

oe pobrojati, i Svemir to prelazi sve granice. Videh Vatru okru moi, sada obuzdanu, kako stoji na svom mestu. I kada videh omou Rei to ih izgovori uvar Ljudi.

zapanjen, i On mi ponovo stade govoriti: Video si

ementi Prirode? Ni predivan Svemir stvara jedan isti kao taj odraa-

u njenih sastavnih Elemenat

ko i ensko, postojei kao

10. Direktno iz Elemenata koji se kreu nadole, Boji Razum poskoi u Prirodino i-sto uoblienje i posta sjedinjen s Oblikovanim Umom, jer sutinski mu bee jednak. A Elementi Prirode koji se kreu nadole ostadoe tako bez razuma, postavi ista Tvar.

11. Tada oblikozrokujui okretanje stvari koje je stvorio, i dopusti im da se okreu od neogranienog poetka do beskonanog kraja. Jer okretanje sfera poinje tamo gde se i zavrava ba onako kako je Sveum hteo. Od Elemenata koji se kreu nadole Priroda stvara ivot bez razuma, jer On do njih nije proirio Razum. U vazduhu stvori krilata bia, a u vo-di bia koja plivaju. Zemlja i voda postae odvojeni jedno od drugoga, kako Um hte-de. Iz svojih nedara Zemlja stvori ivot koje imae,zveri i one pitome.

12. Sveum Otac svega, koji je ivot i Svetlost, stvori oveka jednakog Samom Sebi, u kojeg se zaljubi, budui da je Njegovo vlastito dete, jer ovek bae predivan, ni sa ime se nije mogao uporediti, i nosio je lik svojega Oca. Uistinu se Bog zaljubio u vlastito oblije i njemu udelio sva svoja stvaranja.

13. Kada je ovek opazio u Ocu stvaranja Stvoritelja, i on sam poele stvarati, a Otacmu dopusti da to ini. Promenivi svoje stanje prema oblikovanoj sferi s time je do-bio vlastitu mo, on promotri bia svoga Brata. Oni ga zavole i svaki mu da deo svo-je vlasti. I nakon to je dobro upoznao njihovu sutinu i dobio udela u njihovoj priro-di, imao je um kojim je mogao proi kroz granicu njihove sfere i podvrgnuti mo ko-ja je postala Gospodar Vatre.

14. Imajui svu mo nad mrtvima u Svemiru i nerazumnim biima, on nagne svoje lice dole kroz Sklad, prodirui kroz njihovu snagu i pokazujui Prirodi koja se kree nadole predivno oblije Boga. Kada je ona videla taj oblik lepote kojega se nikad ne moe zasititi, i njega koji sada imae u sebi svaku pojedinanu energiju svih sedam Vladara, jednako kao i vlastito Boje Oblije, smejala se s ljubavlju; jer videla je lik najlepe forme oveka u vodi i njegovu senku na zemlji. On, pak, videvi svoje obli-je u njoj, odraz u njezinoj Vodi, zavole ga i poeli iveti u njemu; s voljom doe in, i tako on oivi formu lienu razuma. A Priroda uzme predmet svoje ljubavi i po-tpuno se ovije oko njega; oni se pomeae, jer su vo

15. Iz tog razloga, od svih bia koja ive na zemlji samo je ovek dvostruk; smrtan zbog tela, besmrtan zbog sutine ovekove. Jer, iako je besmrtan i ima vlast nad svi-

18

me, on trpi smrtne stvari koje su podreene sudbini. Iako je iznad sklada, unutar skla-da postao je rob. Premda je muko-ensko, s obzirom da je od Oca muko-enskog, i iako nikada ne spava, budui da njime vlada onaj ko nikada ne spava, nadvladan je

,

govorih odmah:

Vatre, um od Etera. Priroda je tako stvorila okvire koji odgovarae obliju o-

a uzrok smrti, te da je ljubav sve.

ljubav, ljubav prema svom telu,

lne grae tela. Iz nje Tama uzdie Vlanu Prirodu. Iz

snom.

16. Na to ja rekoh: Pouavaj dalje, o moj Sveumu, zaljubio sam se u Re. uvar Lju-di ree: To je tajna koja je uspeno sauvana sve do sadanjeg trenutka. Jer Priroda, sjedinjena sa ovekom, stvorila je udo za udom. Jer kako je ovek, kao to sam ti kazao, imao prirodu podudarnu sa njih Sedam koje su nainjene od Vatre i DuhaPriroda nije ekala, ve je odmah stvorila sedmoro ljudi koji bejahu podudarni s pri-rodama Sedmorice, muko-ensko i pokretni u prostoru. Tada rekoh: O, uvaru... sa-da sam ispunjen velikom eljom i arko elim uti vie. Molim te, nemoj stati. uvar ljudi mi ree: uti, jer jo ti nisam celovito izloio prvu rastavu. I odEvo! Zanemeo sam!

17. I On nastavi da govori: Kao to ti rekoh, u takvom mudrom dolazi do raanja tih Sedam. Zemlja je bila enskog roda, a njena Voda ispunjena je udnjom; zrelost uzi-ma od veka. I ovek se od Svetlosti i ivota promeni u duu i um. I na taj nain se nasta-vie sve stvari ulnog sveta sve do razdoblja njihovog kraja i novog poetka.

18. Sluaj sada preostali deo govora koji udi uti. Zavretkom razdoblja, veza koja ih vee izgubljena je skladno Volji Boga. Sve ivotinje muko-enskog roda, kao i ovek, razdvojeni su u isto vreme. Neki tako postadoe muko, a neki postadoe e-nsko. Bog odmah izgovori Svoju Svetu Re: Poveajte se sve vie i mnoite se u mnotvu, vi bia i sve stvoreno, a ovek s Umom u sebi, neka naui i spozna da je besmrtan i da je elj

19. Kada je Bog to izustio, Njegova Volja pomou Sudbine i Sklada izazva njihovo spajanje i njihovi se narataji utemeljie. I zato su sve stvari umnoene skladno nji-hovoj vrsti. I onaj koji je tako nauio da spozna sebe dosegao je Uzvieno Dobro ko-je nadmauje mnotvo, dok onaj koji ima nastranuostaje lutajui u Mraku i pati kroz svoja smrtna ula.

20. Tada Ga upitah: Koju veliku greku neuki ini da ga ona liava besmrtnosti? I uh odgovor: ini se da nisi pridao panju onome to si uo. Nisam li te pozvao da misli? Tada rekoh: Hvala ti. iniu tako i zapamtiu. Ali Glas me upita: Ako si upa-mtio, kai mi, zato su oni u smrti zasluili smrt? I ja odgovorih: Zato jer je mrana Tama koren i osnova materijanje je sastavljeno telo u ulnom svetu iz kojega se smrt napaja Vodom.

21. Ispravne su tvoje misli, ali kako onaj koji je spoznao sebe odlazi Ocu, kao to je Re Boja utvrdila? Odgovorio sam: Jer Otac svega je sazdan od Svetlosti i ivota, a od Njega je roen ovek. Ovako mi ree uvar Ljudi: Dobro govori, govorei tako. Svetlost i ivot jeste Otac-Bog i od njega je roen ovek. Ako, stoga, spozna sebe kao bie od ivota i Svetlosti i injenicu da si od njih nainjen, vratie se u ivot. Ja mu tada zavapih: Ali reci mi dalje, Sveumu moj, kako u se ponovno vratiti u ivot... jer Bog kazuje: Neka ovek koji ima Um u sebi spozna da je on sam besmrtan.

22. Nemaju li svi ljudi Um? I uh odgovor: Dobro govori, govorei tako. Ja, Sveum lino sam sa svetim i dobrim ljudima, istim i milostivim ljudima koji ive pobono.

19

Takvima moja prisutnost postaje pomo i oni trenutno stiu spoznaju o svim stvari-ma; zadobijaju Oevu ljubav svojim istim ivotima i zahvaljuju Mu, zazivajui Nje-gov blagoslov i pevajui himne koje Mu upuuju s gorljivom ljubavlju. Pre nego to predaju telo pravednoj smrti, oni zatvaraju ula, videvi njihovo delovanje. Ne, Ja,

ga item: Dobro si me pouio tim stvarima, kako sam i eleo, o

m u onu Prirodu koja pripada

io, ne bi li tre-

e se odali pi-

Um, neu dopustiti da aktivnosti tela koje ih napastuju imaju svoj uinak. Kao uvar vrata zatvoriu sve ulaze i prekinuti sve umne aktivnosti iz kojih se izvode niske i zle energije. 23. Za one bez Uma, izopaene i pokvarene, zle i gramzive, ubice i bezbone, za njih sam daleko, ustupam mesto Osvetoljubivom Duhu, koji oivljava Vatru, mui ih sve jaom vatrom i napada svakoga od njih kroz oseaje. On ih takoe podstie na vea dela bezakonja, tako da takvi trpe veu odmazdu. A ipak se ne smanjuje njihova neo-graniena udnja za neumerenou i nezasitom borbom u Tami.

24. I opet Re od NjeSveumu. Kai mi sada, molim te, o prirodi Puta iznad? Na ovo je uvar ljudi odgo-vorio: Najpre, pri rastvaranju materijalnog tela dolazi do promene samoga tela. Oblik koji si imao nestaje i ti predaje svoj nain ivota, lien energije, Duhu. Telesna ula vraaju se svojim izvorima, razdvajajui se i ponovno oivljavajui kao energije. Strasti i elje povlae se u prirodu koja je liena razuma.

25. I tako se taj ovek poinje uzdizati kroz Sklad. Prvoj razini on predaje energiju rasta i smanjenja; drugoj sredstva zla, sada bez energije; treoj skrivene lukavtine elja; etvrtoj nasilniku aroganciju, takoe bez energije; petoj svetovnu drskost i be-zobzirnu smelost, lienu energije; estoj zle tenje za bogatstvom liene uzdizanja; a sedmoj razini neiskrenost ili la koja eka u zasedi, lienu energije.

26. Tada, lien svake aktivnosti, ulazi vlastitom snagoOsmoj razini i peva zahvale Ocu s tamo prisutnima. Oni koji su tamo radosno po-zdravljaju njegov dolazak. Nalik onima koji su tamo zajedno, i on uje Snage koje su iznad prirode koja pripada Osmoj sferi, pevajui svoje pesme zahvalnice Bogu na svom vlastitom jeziku. Tada oni zajedno odlaze u Oev dom, predaju se Snagama, i postajui Snage, oni su stopljeni u Bogu. To je dobar kraj za one koji su stekli vie znanje: postati jedno s Bogom. Zato sada odgaa? Kada si sve primbao da postane vodi onima koji su vredni, kako bi smrtni ljudski rod mogao da bu-de spasen Bogom kroz tebe?

27. Rekavi to, uvar Ljudi se s moima stopio. Ali ja, zahvaljujui i veliajui Oca univerzalnih snaga, bejah osloboen, pun snaga koje je izlio u mene i pun Njegovog uenja o prirodi svega postojeeg i najuzvienijih vienja. I poeh proglaavati ljudi-ma lepotu pobonosti i znanja: O narode, ljudi roeni na zemlji, koji stu, i snu, i neznanju, i neukosti o Bogu, otreznite se, prestanite biti zatrovani, presta-nite biti zavarani nerazumnim snom.

28. Kada su uli, jednoduno svi dooe. Rekoh: O, ljudi roeni od zemlje zato ste se predali smrti kad imate mo da budete deo besmrtnosti? Pokajte se. Vi koji ste se drali onih koji su lutali i s njima delili neznanje, izaite iz sveta Tame, uzmite od besmrtnosti i stanite na kraj unitenju.

29. Neki od njih s podrugljivim smekom na usnama odoe od mene, predajui se putu smrti; drugi, molei da ih pouim, bacie se do mojih nogu. Podiui ih, posta-jem vodi roda na putu k domu, pouavajui rei, kako i na koji nain mogu biti spa-

20

seni. Posejao sam u njima rei mudrosti. Voda Besmrtnosti dala im se za pie. Do-laskom veeri i zalaskom sunevih zraka, naredim im da se zahvale Bogu. Kada su zavrili sa svojim zahvalama, svaki se ovek vrati na svoje mesto odmora.

30. Zapisao sam u svoje srce dobrotvornost uvara Ljudi i bejah oduevljen kada sam se ispunio svakom svojom nadom. Jer san tela postao je budnost due, zatvara-nje oiju postalo je pravo vienje, moja tiina postala je bremenita Uzvienim Do-brom, a izgovaranje moje Rei roeno iz bogatih stvari. Sve to je meni dolo iz Uma mojeg, koji je uvar ljudi, Re, nadzornik svega, pomou kojega nadahnut Bogom stupih na Poljanu Istine. Zato zahvalih Bogu Ocu itavom svojom duom i snagom.

31. Svet si Ti, o Boe, sveopti Oe. Svet si Ti, o Boe, volja kojega usavrava sebe svojim vlastitim moima.

Svet si Ti, o Boe, koji eli biti spoznat i poznat od onih koji su Tvoji. Svet si Ti, koji si pomou Rei sjedinio sve to jeste. Svet si Ti, od kojeg je sva Priroda postala odraena. Svet si Ti, kojeg Priroda nije stvorila. Svet si Ti, moniji od svih moi. Svet si Ti, koji nadilazi svu nadmonost. Svet, Ti si, bolji od svih velianja. Primi istu rtvu mog razuma, od due i srca svagda pruenu Tebi, o Ti neizrecivi, imena kojeg moe izraziti samo tiina.

32. Molim te da ne propustim Spoznaju, znanje koje je zajednika priroda bia, ispuni me Tvojom Snagom i Milou Tvojom, da mogu davati Svetlost onima iz naeg roda, mojoj brai i Tvojim sinovima. Zbog toga ja verujem i ja sam svedok. Ja idem u ivot i Svetlost. Blagoslovljen si Ti, o Oe. Neuki Tvoj ovek bie svet kao to Ti si Svet, jer Ti si mu svu vlast dao.

KRAJ PRVE KNJIGE

21

Knjiga druga

Hermes Asklepiju

1. Hermes - Nije li sve to se kree, o Asklepije, pokrenuto u neem i od neeg? Asklepije - Zasigurno. Hermes - Ne mora li ono u kojem se neto kree biti vee od onoga to se kree?

oman da ne moe postojati telo

e mnogim drugim velikim telima, ili, pre,

ora biti prostor u kojem se Svemir kree i kakva je nogo vei od Svemira da bi mogao pronai

ude sputano nedostatkom pro-

ogromno, o Trismegistose.

. Hermes - I kakav je? Ne mora li biti suprotne prirode, o Asklepije? A priroda su-rotna telu je bestelesnost. sklepije - Slaem se. ermes - Prostor je, tada bestelesan. Ali bestelesnost mora biti jednako Boanska

stvar ili Bog. Pod Boanska s roeno, ve na neto to nije roeno.

5. Ako je, tada, Svemir Boanska stvar, on je tvaran, ali ako je to Bog, nadilazi tva-rnost. Za razliku od Boga, treba biti pojmljen drugaije i na ovaj nain razliit. Nama je Bog prva pomisao ili razumevanje, ali ne i Njemu samom, jer ona stvar o kojoj se razmilja, opaena je ulima onoga koji razmilja. Zato Bog ne moe pomisliti sa-mog sebe, jer Njegove misli o Njemu samom nisu nita drugo nego ono to On misli. Ali za nas je On neto drugo, jednako kao i Njegove misli.

6. Nama je On neto odvojeno i zbog toga amo. Ali ako se poima prostor u kome se Svemir kree, to nije Bog, ve amo prostor. Ako je prostor Bog, tada to vie nije prostor, ve ono to sadri svaku aktivnost. Sve to se kree nije pokrenuto u onome to se kree, nego u onome to je nepokrenuto. Pokreta je miran. Nemogu-e ga je pokrenuti.

Asklepije - Mora. Hermes - Ne mora li imati veu mo? Asklepije - Mora, naravno. 2. Hermes - Nije li ovaj Svemir ogroman, toliko ogrvee od njega? Asklepije - Slaem se. Hermes - I masivan, takoe, jer ispunjen jsvim telima koja postoje. Asklepije - Tako je. Hermes - A ipak je Svemir telo? Asklepije - Jeste. Hermes - I ono koje se kree? 3. Asklepije - Zaista da. Hermes - Koliko velik, stoga, mpriroda tog prostora? Ne mora li biti mprostor za svoj stalni tok, tako da ono to se kree ne bstora i gubitkom kretanja? Asklepije - Mora biti neto 4pAH

tvar ne mislim na neto

Ga mi poim s

22

Asklepije - Kako su tada, o Tris ri ovde dole pokrenute pomou onih koje su ve pokrenute?strane nepokretnih nebHermes - To nije isti p m pravcu, jer oni se

e kreu jedan s drugim, ve jedan nasuprot drugom. Taj suprotni pokret stavlja tpornost njihove kretnje u mirovanje. Jer ta otpornost je poinak kretnje.

in, takoe, pokretna nebeska tela, koja se kreu suprotno od nepokretnih, li da

ore, koji nikada ne zalaze niti ne izlaze, odmaraju ili kreu?

rstom pokreta, Asklepije? o take.

e kretanje oko te take. Njom upravlja ono to je mirno,

o se utvrdi okret. Na taj nain je kretanje u suprotnom pravcu stabili-aelom obrnutog kretanja.

oveka koji pliva. Voda se kree, ali otpornost njegovih ga tok vode ne odnosi niti on tone.

se, vrlo jasan primer. kretanje stvoreno u nepokretnosti i iz nepokretnosti. Zato kretanje

biti uzrokovano stvarima izvan Svemira, ve stvarima oje se kreu prema van, takvim stvarima kao to su Dua ili

maju Duu, pokretati tela? to pokree neive stvari, za-

e pokrenuti stvar koja je bez ivota. Ono to se kree, e se nalazi ono to pokree. Vidi, stoga, kako je teko

pije - Da, Trismegistose. Pokrenute stvari moraju se kretati u neem pra-

tvari?

megistose, sve stva Jer, rekao si da su pokretna nebeska tela pokrenuta od

eskih tela. okret, o Asklepije, ve pokret u suprotno

no

7. Na taj napokreu jedno drugo meusobnom suprotnou. Ne moe biti drugaije. Misli se dva Medveda tamo gAsklepije - Kreu se, o Trismegistose. Hermes - Kojom vAsklepije - Kretanjem koje se okree okHermes - Kruno kretanje jjer okretanje oko te take spreava bilo kakvo udaljavanje od nje, jer digresija je spreena ukolikzirajue i fiksirano je n

8. Vezano uz to, predoiu ti zemaljski primer koji vidi svojim oima. Pogledaj i-vot ovde dole, na primer, ruku i nogu daje mu stabilnost. Zbog togaAsklepije - Dao si mi, TrismegistoHermes - Svako jeSvemira i svih ivih bia nee koje se nalaze unutra i kDuh, ili neka druga neutelovljena stvar. Jer nije telo ono koje pokree ivu stvar u njemu, ak niti bilo koje drugo telo ako u njemu nema Due.

9. Asklepije - to time eli rei, Trismegistose? Ne mogu li komadi drveta, kamenja i drugih stvari, onih koje neHermes - Ni na koji nain, Asklepije. Neto u telu, onosigurno nije telo; jer ono pokree oboje, i telo onoga koji nosi i ono to je noeno. Na taj nain beivotna stvar ne

tomdruga stvar, je ivo i uoptereena Dua, jer ona sama nosi dva tela. Jasno je, ak tavie, da se pokrenute stvari kreu u neem i da su od neega pokrenute.

10. Askleznom. Hermes - Dobro zbori, o moj Asklepije. Ono to je nita jeste praznina. Samo je ne-postojanje praznina, nepoznata postojanju, jer ono to postoji nikada se ne moe pro-meniti u prazninu. Asklepije - Ali zar ne postoje neke stvari koje su prazne, o Trismegistose, kao to je prazan vr, prazna posuda, itavo reno korito i druge sline sHermes - Kakva velika greka, Asklepije! Misli li da su pune i najispunjenije stvari prazne?

11. Asklepije - Kako to misli, o Trismegistose? Hermes - Je li Eter tvar, Asklepije? Asklepije - Jeste.

23

Hermes - Ne proima li ta tvar sve to postoji i, proimajui, ne ispunjava li ih? A tvar ne sastoji li se od smese etiri Elemenata? Stoga je puno Etera sve ono to ti naziva praznim; a ako je puno Etera, tada je ispunjeno i Elementima. Nadalje, iz to-

ninom. i-

-

nestva-a to ne postoji. Jer osobina

nja. Bog nije Duh, ve

adaju Njemu samom i nikome

g. Zato ne nazivaj nita drugo do-

ada puno huli.

alaka snaga iz koje izlaze sva stvaranja. Onaj ko daje sve, a nita ne prima, ita. Stoga je Bog Dobro i Dobro je

ga proizlazi paradoks da je sve ono to ti naziva punim prazno, od Etera, jer ono ima svoj prostor ispunjen drugim telima i nije u tome sposobno primiti Eter. Zato one stvari za koje si ti rekao da su prazne treba nazvati upljinom, a ne praznjenica je da su one ispunjene Eterom i Duhom.

12. Asklepije - Tvoje je dokazivanje nepobitno, o Trismegistose, Eter je tvar. Nada-lje, to je ono telo koje proima sve stvari, i inei to, ispunjava ih. No, kako emo nazvati prostor u kojem se sve kree? Hermes - Bestelesnim, Asklepije. Asklepije - ta je bestelesnost? Hermes - Um i Razum koji izranja iz onoga to je celovito, sveobuhvatno, osloboe-no svakog tela, svake greke, neprimetno telu i nedodirljivo, onaj koji stoji u samome sebi, koji sadri i uva one koji jesu, iji zraci su Dobro, Istina, Svetlost iza Svetlosti, Arhetip Due. Asklepije - A ta je onda Bog? 13. Hermes - On nije nita od svega toga. On je uzrok njihovog postojanja, uzrok po-stojanja svega i svake individualnosti. Nije ostavio nikakav prostor za bilo ta rno. Sve stvari dolaze iz onoga to postoji, a ne iz onognestvarnog, nepostojeeg, jeste da ono nema mo da postane neto, jer prirodno ne-ma mogunost postojanja. I obrnuto, stvari koje jesu, koje postoje, nemaju prirodu nestvarnog, nepostojeeg.

14. Asklepije - Govori ponovo da Bog jeste? Hermes - Bog, dakle, nije Um, ve uzrok Njegovog postojauzrok to Duh jeste. Bog nije Svetlost, ve uzrok postojanja Svetlosti. Stoga se Bog moe potovati pomou ta dva imena, imena koja pripdrugom. Jer niti jedan od drugih takozvanih Bogova, ljudi ili Demona ne moe nika-da biti prema bilo kakvoj meri Dobar. To moe biti samo Bog, i nita drugo. Ostale stvari su odvojene od prirode Dobra, jer sve ostalo je Telo i Dua, a one nemaju me-sta da bi sadrale Dobro.

15. Najvee od tog Dobra je takvo da ini realnost svih bia, telesnih i bestelesnih, ulnih i razumnih. To je Uzvieno Dobro, to je Bobrim, jer huli, i nikada ne nazivaj Boga drugaije nego samo Dobrim, jer u proti-vnom, t

16. Svako koristi izraz Dobro, ali ta je to, to ne razume svako. Zato Boga ne poima svako, pa u neznanju oni zazivaju Bogove i odreene ljude koji nikada ne mogu biti dobri i koji nikada nee postati dobri. Dobro nije strano Bogu, jer ono je neodvojivo od Njega budui da je ono Bog sm. Svi drugi besmrtni Bogovi poaeni su ime-nom Bog. Meutim, sam Bog je dobar, ne zbog toga to mu se iskazuje poast, ve svojom prirodom. Jer priroda Boga je jedino uzviena Dobrota. Bog i Dobrota su je-dna stvarsamo je takav dobar. Bog daje sve i ne uzima nBog.

24

17. Drugo ime Boga je Otac, ponovo zato jer On je taj koji stvara sve. Zadatak oca je stvaranje. Zbog toga je podizanje dece velika i najpobonija stvar u ivotu za one ko-ji misle pravilno, a naputanje ivota na zemlji bez deteta je velika nesrea i nepobo-nost. Onaj ko je bez dece, kanjen je nakon smrti od Demona. To je kazna: da je Dua oveka bez dece osuena na telo koje nema ni muku ni ensku prirodu, stvar prokletu pod suncem. Stoga, Asklepije, ne imaj naklonosti prema oveku bez dece, nego se radije saali nad njegovom nesreom, znajui da ga eka kazna. Neka sve

RAJ DRUGE KNJIGE

ovo reeno tebi, Asklepije, bude uvod u znanje o prirodi stvari.

K

25

Knjiga trea

Sveta propoved

1. Slava svih stvari je Bog, Boanstvo i Boanska priroda. Izvor svih stvari koje po-oje jeste Bog, koji je i Um i Priroda, tvar. On je Mudrost koja objavljuje sve stvari.

e je izvor, jer Boansko su priroda, energija, neophodnost, kraj i ponovno stva-nje novog. U Bezdanu bee beskonana Tama, voda i profinjeni inteligentni Duh.

Behu to Boje snage unutar h a Svetlost i tamo se sakupie od Suvim Prostorom iz Vlanih Sutinskih Elemenata. I svi Bogovi podelie sve vari iz plodne Prirode.

. Sva bia behu neodreena i jo neispisana. Lagane stvari tada su razdvojene i viso-o podignute, a teke poloie svoje temelje pod najvlanijim delom Suvog Prostora. niverzalne stvari ograniene su Vatrom i smetene u Dahu da bi se odrale. Nebo

Krugova. Njegovi Bogovi pojavie se u obliju zvezda sa svim jihovim konstelacijama. Priroda je svoje delove spojila zajedno s Bogovima u njoj. bod Neba kretao se krunim kretnajem, podran Dahom Boga.

. Svaki Bog poslao je svoju vlastitu snagu koja mu je odreena. I tako tamo nasta-etvoronone ivotinje, one koje puu, one koje prebivaju u vodi i one s krili-

a, te svo plodno semenje, trava i mladica svakog cveta, nosei u sebi seme pono-nog postanka. Bogovi poslae narataje ljudi kako bi ovi upoznali dela Boja, i da udu aktivni svedoci prirode, da se mnoe, da vladaju svime pod nebom i da spozna- ta je Dobro, tako da se i dalje uveavaju i nastavljaju uveavati, mnoe i nasta-

ljaju mnoiti. Kroz njihov zauujue delotvoran tok poslae svaku Duu odenutu u eso, kako bi ljudi razgledali puteve Nebeskih Bogova, Boja dela i aktivnost priro-

e, da spoznaju znakove Onoga to je Dobro, Mo Boga i promenljivu sudbinu do-rih i zlih stvari, i da otkriju zauujue vetine dobrih umetnosti.

. Tako ljudi poee iveti, i njihova je mudrost rasla, skladno sudbini koju je odre-io pridrueni hod krueih Bogova i njihovom nestanku na kraju. Na zemlji e osta-

ona seanja na radove njihovih ruku. Kada se ciklusi ponu obnavljati, iza njih e ostati nejasan maglovit trag. Jer svako roeno telo s Duom, seme plodova i svako elo ruku nestae, ali iz potrebe e se obnoviti ponovo, jednako obnavljanju od stra-e Bogova, kao i krunim okretanjem ritmikog toka Prirode. Jer tamo gde je Boa-sko, tamo je i Priroda uvek iznova stvarajua kosmika meavina, jer Priroda se ta-oe nalazi u Boanskom.

KRAJ TREE KNJIGE

stTakora

aosa. Tada se uzdigla Svetpst

2kUse pojavilo u SedamnO

3doe mvbjuvmdb

4dti mdnnk

26

K

Hermes sinu Tatu

m obliju, Sebi Samom i postaviti ga na Zemlju kako bi se

m. On nije bio za-

mo razuma, a ne

vedeno vreme. Prezirui sve, jednako telesno i bestelesno, ni brzaju u Jedno i Jedino.

. To je Tate, Znanje Uma, Boansko Vienje stvari. To je poimanje Boga, jer Izvor je Boji. Tat - Oe, i ja takoer elim pHermes - Ako prvo ne mrzi svoje telo, sine, ne moe voleti svoju Bit. Ali ako voli svoju Bit, imae Um, a imajui Um dobie udeo u Znanju. Tat - ta eli time rei, o oe?

njiga etvrta

1. Hermes - Reju, ne s rukama, Stvoritelj sveta je nainio itav svet. Stoga, razmi-ljaj o Njemu kao o sveprisutnom i uvek postojeem, Tvorcu svih stvari, Jednom i Jedinom, koji je Svojom Voljom stvorio sva bia. Njegovo Telo je takvo da ga nije-dan ovek ne moe dodirnuti, videti, izmeriti. Ono je nerastezljivo, i ne postoji nita slino. Ono nije Vatra ni Voda, Vazduh ni Dah , ali sve to od Njega dolazi. Kroz Njegovo Telo sve stvari postoje. Bivajui sada Uzvieno Dobro, On poele posvetiti to Telo, stvoreno po svooboilo.

2. Dole On posla Svemir tog Nebeskog oblija na oveka, ivot koji ne moe umreti, a opet ivot koji umire. Svemir vlada nad ivotima ivih bia, a ovek to nadmauje Reju i Umom. Jer ovek je postao promatra Bojeg Dela i on Ga je potovao i na-stojao spoznati sopstvenog Tvorca.

3. Stoga, o Tate, Bog je svim ljudima dao Re, ali jo uvek ne i Uvidan, jer zavist ne potie od Njega, ve je smetena ispod, u Duama ljudi bez Uma. Tat - Zato tada, o oe, Bog nije svakome dao deo Uma? Hermes - eleo ga je, sine moj, postaviti kao nagradu meu Due. 4. Tat - Gde ga je postavio? Hermes - Njime je ispunio Moni Izvor i poslao ga dole, pridruivi mu glasnika da to objavi u srcima ljudi: Pijte sa ovog Izvora. Ona srca koja to mogu, imajui vere, Njemu, koji je dole Izvor poslao, e se uzdii. Pijte da bi ste shvatili zato postojite. Mnogo je onih koji shvatie Glasnikov proglas, polie se vodom Sveuma, i utolie e svoju, dobivi udela u viem znanju. A kada su spoznali Sveum, nainjeni su sa-vrenim ljudima. Ali oni koji ne shvatie proglas, iako imaju poUma, ne znaju kako su doli u postojanje i zato.

5. Razumevanje takvih ljudi je kao u nerazumnih bia; bes i udnja u njima su pome-ani. Oni ne pridaju panju vrednim stvarima, ve se okreu telesnim ugodnostima i njegovim apetitima, verujui da je ovek roen iz tog razloga. Ali oni koji su primili deli Bojeg dara, oni su, o Tate, sudimo li po njihovim delima, zadobili osloboenje od smrtnih veza. Jer oni su u svome Umu obuhvatili sve stvari, sve to je na Zemlji, na Nebu i iza Neba. Podignuvi se tako, oni vide Uzvieno Dobro i shvataju, prepo-znaju kao nesreu ovde proo

6

iti na Izvoru!

27

Hermes - Govorim da nije mogu bi oboje, mislim na stvari koje propadaju i na Boanske stvari. Jer, videvi u kojima se razume pro om izbora ostavljeno je da bira jednu ili drug a kojima je ostavljen

bor, nestajanje jednog dovodi do objavljivanja moi drugog.

. Izbor boljeg ne samo da dokazuje besprekornost onoga ko odabira, jer vidi da taj oveka ini Bogom, nego se njime takoe iskazuje potovanje Bogu. Izbor go-

oramo proi, kroz koliko mnogo skupina Demona, kroz koliko mnogo ni-

je pre poetak onoga to treba biti

a nas ono to se pojavljuje igledna stvar, dok

kazati pred oima, jer nema oblik, niti ostavlja trag. Zato

sadri Njega. Stvara svaki broj, ali

i sebi one koji uspevaju otvoriti oi, ba kao to, kau,

e, sine moj, dati seda postoje dve stvari, telesne i netelesne,

padajue i Boansko, oveku sa slobodu. Ne moe odabrati obe. U onim Duam

iz

7izbor rega, iako unitava oveka, uznemiruje Boanski sklad do te mere kao to je povorka koja prolazi sredinom puta, nesposobna uiniti bilo ta drugo osim da zapreuje pro-laz drugim ljudima. Tako su i oni ljudi koji se kreu u povorci irom sveta voeni ugodnostima tela.

8. Tako je to, o Tate. Ono to dolazi od Boga bilo je i uvek e biti nae. Ali ono to je zavisno od nas odbacimo bez odgaanja, jer to nije Bog, to smo mi koji smo uzrok zlih stvari koje vie volimo od onoga to je dobro. Vidi li, sine, koliko je mnogo tela kroz koja mzova ponavljanja i ciklusa zvezda pre nego li doemo Jednom i Jedinom Dobru? Jer Dobro nema druge obale, nije ogranieno, nema kraja i nema poetka, premda nama izgleda kao da ima poetak u Znanju.

9. Znanje stoga, nije poetak Dobra, nego namspoznato. Dohvatimo zato poetak i brzo preimo kroz sve kroz ta moramo proi. Vrlo je teko napustiti stvari koje smo navikli da koristimo, koje na pogled posvuda susree, i vratiti se drevnom i izvornom Putu. Oduevljavpred naim oima, dok ne verujemo u ono to ne vidimo. Zlo je ose Dobro nikada ne moe prije ono poput samog sebe i razliito od svega postojeeg. Nemogue je da ono to ne-ma telo uini sebe vidljivim telu.

10. Superiornost slinog u odnosu na neslino, te inferiornost neslinog u poreenju sa slinim, nalazi se u sledeem: Jedno je poreklo i koren, i u svim je stvarima kao poreklo i koren. Nita nije bez porekla. Izrasta iz samog sebe, budui da je poreklo sveg ostalog. Svojstveno je sebi, s obzirom da ne moe imati drugo poreklo. Zato je Jedan poetak i sadri sve brojeve, ali nijedan nenijedan broj ne stvara Njega.

11. Sve stvoreno je nesavreno i deljivo, kako bi povealo stvoreno, ali i kako bi smanjilo, meutim tako neto se ne dogaa savrenom. Ono to se poveava, povea-va se od Jednog, a umire kroz svoju vlastitu slabost kada vie ne moe sadravati je-dno. Sada, o Tate, to je lik Boga, nacrtan za tebe, onoliko koliko moe biti. Posma-tra li jasno i odrazi li ga oima srca, veruj mi, sine moj, pronai e Put koji vodi gore. Ne, taj e lik sam postati tvoj Vodi, jer Boansko Vienje ima svoj poseban kvalitet. vrsto dri i privlamagnet privlai gvoe.

KRAJ ETVRTE KNJIGE

28

Knjiga peta

Propoved o Bogu

1. Izloiu ti ovu propoved, o Tate, kako bi upoznao tajnu Boga koji je prevelik da bi se imenovao. Shvati da e ono to se mnogima pojavljuje kao neispoljeno tebi postati najispoljenije. Da je ispoljeno, ne bi postojalo. Jer sve to je uinjeno ispoljenim, po-dvrgnuto je nastanku, jer je dovedeno u ispoljavanje. Ali, neispoljeno postoji uvek, jer nije poelelo da postane ispoljeno. Uvek jeste i ini ispoljenim sve druge stvari. Ono to stvara manifestovano, nije smo manifestovano, jer nije stvoreno. Ali imagi-

oe sjajiti u tvom umu. Za jasnu spoznaju po-

Jer sav poredak ima svoje granice ograniene me-

rila, da se moe vinuti u vazduh i stati izmeu Neba i Ze-lje, mogao bi videti vrstou Zemlje, tekue stanje mora, kretanje reka i slobodan k vetrova, predivnu vatru, okretanje zvezda, brzinu nebeskog kretanja koje okruu- sve te stvari. Kakav blagoslovljen pogled, sine moj, videti sve to u jednom trenu-

tku, nepokretno kako se kre sagledivo. Po emu je nai-njen taj poredak Svemira i Svemir koji vidimo da je ureen.

nacijom sve likove donosi u um. Stvari koje su roene pripadaju samo imaginaciji, jer imaginacija nije nita drugo nego raanje.

2. Jasno je da Jedan nije roen, da nije zamiljen i da je nemanifestovan, te da se po-javljuje kao sve vrste likova, kroz sve i u svemu i posebno onima kojima se eli poja-viti. Sine moj, Tate, uvek se obraaj Bogu i Ocu, Jednom i Jedinom iz kojega Jedan dolazi da bi ti pokazao svoju milost kako bi bio sposoban pojmiti Boga, toliko veli-kog da ak samo i jedan Njegov zrak mjmi nesagledivo, s obzirom da je ono smo takoe nesagledivo. Ako si dovoljno jak, On e se pojaviti oku tvoga uma, o Tate. Jer Bog se nikome ne daje, ve se objavljuje kroz itav svet. Ti ima mo zadobiti misao, videti je i uhvatiti je svojim vlastitim rukama te licem u lice gledati Boji lik. Ali ako ne moe videti ono to je sagledi-vo unutar tebe samoga, kako se moe Bog, koji je Sam unutar tebe, pojaviti tebi kroz tvoje spoljnje oi?

3. Ako Ga eli videti, promisli o Suncu, kretanju Meseca, promisli o poretku zve-zda. Ko je On koji nadzire taj red?stom i brojem. Sunce je najvei Bog od svih Bogova na Nebu, pred kojim svi Nebe-ski Bogovi ustupaju kao pred kraljem i uiteljem. I On, toliko velik, vei od zemlje i mora, dopustio je da ima iznad sebe zvezde koje se okreu, a manje su od njega. Stoji li u strahopotovanju pred bilo kime? Boji li se ikoga, o sine? Ne slede li sve one zvezde koje su u nebu slian, ako ne ve istovetan tok? Ko je svakom odredio pravac i veliinu njihovog tela?

4. Taj Veliki medved okree se oko sebe i nosi itav univerzum zajedno sa sobom. Ko je vlasnik tog orua? Ko je postavio granice oko mora? Ko je Zemlju postavio na njeno mesto? Postoji neko, o Tate, ko je Stvoritelj i Gospodar svih tih stvari. Nemo-gue je da mesto, broj i mera budu odrani, a da ih niko nije stvorio. Jer sav je red stvoren, a ono to nema mesto i meru, nije stvoreno. Ne, ak ni to nije bez gospodara, sine moj, jer ako neredu neto nedostaje, a to je da ne gospodari uobiajenim radom reda, on je takoe pod gospodarom, onim koji jo nije uspostavio njegov red.

5. O, da ti mogu narasti kmtoje

e, nesagledivo kako postaje

29

6. Ako takoe eli videti Boga kroz ono to je podlono smrti, jednako na Zemlji kao i na moru, pomisli da je moje, i ispitaj paljivo umee Boga koji ga je lepi i bogoliki lik o-veka. Ko je oblikovao tvorio usta? Ko je ra-

egnuo i uvrstio ivce? Ko je sproveo vene njihovim kanalima? Ko je ojaao kosti i rekrio meso koom? Ko je razdvojio prste? Ko je pojaao petu na stopalima? Ko je

sam. I sve stvari koje jesu i svari koje nisu su On sam. Jer stvari

mesta, niti bilo kojeg drugog postojanja. Sve je u Tebi, sve

postoji,

ovek oblikovan u utrobi, sine oblikovao, i naui ko je oblikovao ovajoi? Ko je probio nosnice i ui? Ko je o

stpizdubio telesne prolaze, ko je rastegnuo slezinu? Ko je srce oblikovao poput piramide i zdruio miie? Ko je postavio jetru? Ko je nainio upljine u pluima i eludac na-inio tako velikim? Ko je oblikovao najlepe delove tako da se oni mogu videti i pre-kriti one rune delove?

7. Vidi koliko je mnogo vetine nastalo iz jedne stvari i koliko je mnotvo oblika na-injeno jednim utiskom. I sve predivne stvari, i sve izmerene stvari, i sve razliite stvari. Ko je nainio sve to? Koja majka, koji otac, ako ne nesgledivi Bog, koji je sve stvari stvorio Svojom Vlastitom voljom?

8. Niko nee rei da su kip ili slika nastali bez kipara ili slikara, kako bi onda sav taj rad mogao nastati bez svoga stvaraoca? Kakva slepoa! Kakvo svetogre! Kakva be-zumna drskost! Moj sine Tate, svojeg Stvoritelja nikada ne liavaj dela stvaranja. On je vei od bilo ega to ime Boje ukljuuje, toliko je velik Otac svega. Jer On je Je-dan Jedini i Njegov je zadatak da bude Otac.

9. Sili me da govorim odvanije. Njegova je priroda da zamisli sve stvari i stvori ih. Kako bez Stvoritelja nita ne dolazi u postojanje, niti On ne bi postojao veno da nije uvek stvarao sve stvari na Nebu, u vazduhu, na Zemlji, u moru, posvuda po Unive-rzumu, svugde u Svemiru, u onome to jeste i onome to nije. Ne postoji nita u sve-mu tome to nije Onkoje jesu On je uinio vidljivim, a stvari koje nisu On sadri unutar sebe.

10. On je Bog, vei od imena. On je nesaglediv, a ipak je najsaglediviji. On je taj ko-jeg um moe kontemplirati. On moe biti vien oima. On je bestelesan, a ipak ima mnogo tela ili, bolje reeno, svako telo. Ne postoji nita to On nije. Jer On je sve to postoji i On zato ima sva imena, jer sva imena dolaze od jednog Oca. Zbog toga On sam nema ime, jer je On Otac svega. O moj Oe Nebeski, ko moe pevati hvale Tebi ili slaviti Tebe? Kamo da pogledam da bih Te slavio: iznad, ispod, unutra ili izvana? Za Tebe nema puta, nemadolazi od Tebe. Ti daje sve i ne uzima nita. Jer Ti ima sve i ne postoji nita to Ti nema.

11. Kada u pevati Tebi hvale? Jer niko ne moe pojmiti Tvoj sat ili Tvoje vreme. Zbog ega u pevati himne? Za ono to Si objavio ili za ono to Si sakrio? I zato u Te veliati? Zbog toga to Si drugo od mene? Zato jer ima neto to nije moje? Jer Si neto drugo? Ali Ti si sve to sam ja. Ti si sve to ja inim. Ti si sve to ja govo-rim. Ti si sve i ne postoji nita to Ti nisi. Ti si sve to postoji i sve to ne Um kada misli i Otac kada ini, Bog kada ispunjava ivotom, Dobro i Stvoritelj svih stvari. Jer, najfiniji deo tvari je Eter, najfiniji deo Etera je Dua, najfiniji deo Due je Um, a Uma Bog.

KRAJ PETE KNJIGE

30

Knjiga esta

Uzvieno Dobro

1. Dobro, o Asklepije, ne nalazi se ni u emu ve samo u Bogu. Dobro je uvek Bog sam. Ako je zaista tako, Dobro mora biti sutina, jer svaka vrsta kretanja i osloboe-nje od njega, ima postojanu energiju oko sebe, nikad premalu, nikad preveliku i uvek

e moe rastuiti, jer duboka alost je nasle-

a nita od svega toga, ta ostaje ako ne

u fizikom

sam to Dobro. Zato, o Asklepije, izraz 'Dobro' postoji samo za oveka, a ni-

ih stvari nalaze se oko Njegove prave prirode i na neki se ain pojavljuju jo ie i jednostavnije, jer su od Boga. Treba imati hrabrosti rei, o

Asklepije, da je sutina Boga predivna, ako On uopte ima sutinu, ali ni lepota ni Dobro ne mogu se pronai u st ari koje ulaze u na pogled li-

u dovoljnoj koliini. Jer Jedan je izvor svega, a ono to snabdeva sve je Dobro. ta-vie, kada kaem da snabdeva sve, zauvek je Dobro. A ono ne pripada nikome dru-gom nego Bogu Samom. Nita mu ne nedostaje, jer kada bi neto eleo bio bi zao. Nita za Njega nije izgubljeno i nita ga ne zla. Nijedno bie nije monije od Boga, nijedno bie ne moe ga podrediti sebi. On ne trpi bilo kakvu nelagodu od bilo koga te zbog toga On voli svakoga. Nijedno bie ne pokazuje mu neposlunost te time ne uzrokuje njegovu ljutnju. Nijedno bie nije mudrije od Njega pa time ne uzrokuje Njegovu ljubomoru.

2. Budui da Njegovom postojanju ne pripadDobro? Jer kao to se nijedno zlo ne pronalazi u takvom izvanrednom Biu, tako se ni Dobro ne pronalazi u jednoj od tih nevolja. Ali svi drugi jadi postoje u svakom bi-u: u malom i velikom, u individualnim biima i u tom samom Svemiru, koji je vei i moniji od svih bia i svih stvari. Ono to je podvrgnuto roenju puno je patnje, jer smo roenje je patnja. A tamo gde je patnja nema Dobra. Tamo gde se nalazi Dobro nema patnje. Gde je dan, nema noi. Tamo gde je no, nema dana. Stoga Dobro ne moe biti u postojanju, ve samo u onome to nije roeno. S obzirom dasvetu postoji zaliha svega, i Dobro ga proima obilno. Na ovaj nain Svemir je do-bar, budui da stvara sve stvari, dobar jer je vezan uz svoj kreativni aspekt, ali u sve-mu ostalom nije dobar, jer podvrgnut je patnji i kretanju te stvara sve stvari predodre-ene za patnju.

3. Dobro je unutar oveka ogranieno merom zla. Jer u oveku se malo dobra broji kao Dobro. Dobro je za njega najmanja koliina zla. Stoga za njega dobro ne moe biti osloboeno zla. U oveku je Dobro naopako korieno, a kada se loe koristi, Dobro vie ne ostaje, a kada ga nema, raa se zlo. Zato je Dobro jedino u Bogu ili je pre Bogkada u stvarnosti, jer je to nemogue. Materijalno telo ne daje mu mesta, jer je svu-gde brzo vezano zlom, bolovima, eljama, strastima, obmanama i glupim razmilja-njima. I, Asklepije, najgore od svega je da se svaka od tih redom spomenutih stvari to se nalaze u oveku smatra najveim dobrom, dok je zapravo svaka nenadmaivo zlo. Pohlepa, koren svakog zla, ovekova je greka, a to je odsustvo Dobra.

4. Zahvalan sam Bogu to je u moj um stavio ak i ukus znanja o Dobru, jer to Dobro ne moe postojati u svetu. Jer svet je celokupni zbroj zala, ali Bog je Dobro i Dobro je Bog. Jer vrline predivnn

varima Svemira. Sve stv

31

kovi su i slike. Ali ono to ne dolazi u vidokrug oka, najvie je savrenstvo lepote i dobrote. Kao to oko ne mosobine Boga, savrene om. One su Njegove vlastite, neodvojive i naj to one vole Boga.

5. Ako uzmogne pojmiti Boga, pojmie lepotu i Dobro, natkriljujuu Svetlost, koja je nainjena svetlijom od Svetlosti. Ta je pota neuporediva i to se Dobro ne moe oponaati, budui da je u Bogu Samom. Zato, kada spozna Boga, mora takoe spo-

oe videti Boga, ne moe videti lepotu i dobrotu. Jer to su i potpune, koje pripadaju Njemu sam

vie voljene. Bog ih voli jednako kao

le

znati lepotu i Dobro. To ne dele druga iva bia, s obzirom da su nedeljiva od Boga. Ako trai Boga, tada trai i lepotu. Postoji jedan put koji vodi toj lepoti: predanost udruena sa znanjem.

6. Zato se oni koji ne znaju i koji ne slede Put Predanosti usuuju se govoriti o ove-ku kao lepom i dobrom, iako oni nikada nisu videli ni komadi Dobra. Okrueni su svakom vrstom zla i misle za loe da je dobro, pa ga koriste neumereno, ak se bojei da bi ga mogli izgubiti. Iz petnih ila se bore ne samo da bi ga sauvali, nego i da bi ga poveali. Takve su stvari, koje ljudi nazivaju dobrim i predivnim, Asklepije, stvari od kojih ne moemo pobei ili ih mrzeti. A najtee je od svega da ih trebamo i da ne moemo iveti bez njih.

KRAJ ESTE KNJIGE

32

Knjiga sedma

Neznanje o Bogu

1. Kamo posrete vi pijandure, opijeni vinom neznanja, koje vie ne moete podneti ve ga povraate? Stanite, budite razboriti! Pogledajte gore oima srca! A ako ne moete svi vi, tada barem oni koji mogu. Zlo neznanja preplavljuje itavu Zemlju i

e samo um i srce. Ali prvo morate skinuti odeu koju reu neznanja, rukotvorinu zla, lanac zla, pojas Tame, ivuu smrt, oseajno

uplo, noseu grobnicu, kradljivca u svojoj kui, onoga koji mrzi kroz ono to voli i onosi zlo kroz ono to mrzi.

3. Takva je mrska odea koju n da kada pogleda gore i vidi lepotu istine i Uzvieno Dobro to lei u tebi. Mrzee zlo te odee i spoznae njegovu lanost. To te zavelo, stvorilo privid oseaja koji nisu potvreni, koji su neopazivi, jer to im je zapreilo put prema gore s mnogo grubljom tvari i ispunilo ih mrskom udnjom tako da ne uju ono to bi trebalo uti i ne vide ono to bi trebali videti.

KRAJ SEDME KNJIGE

potpuno unitava Duu ogranienu telom, ne doputajui joj da dosegne luku Spasa.

2. Neka vas zato ne odnese velika bujica, nego struju iskoristite. Neka oni koji od vas uzmognu pronai luku Spasa uvedu svoj brod u nju i potrae onog koji e vas primiti za ruku i provesti kroz Kapiju Znanja. Tamo sja jasna Svetlost koja bistri Tamu, gde nijedna Dua nije opijena, nego su sve razborite i trae srcem Njega koji eli biti vien. Nijedno uho ne moe Ga uti, nijedno oko ne moe Ga videti, nijedan jezik ne moe o Njemu govoriti, vnosite, mtrd

osi, koja te vee dole on

33

Knjiga osma

O Dui i Telu

bi-e

sli-

a da

, ali Svemir je vean i besmrtan jer je roen od Oca.

enu orio

di stiti izvorni nered. Jer tvar, sine, kada jo nije bila otelovljena, bee u neredu.

ovde dole jo uvek zadrava prirodu nereda, obuhvatajui preostale male ivote, no to se poveava i smanjuje, a to ljudi nazivaju smru.

. Taj nered postoji oko zemaljskih bia. Nebeska tela imaju poredak koji im je Otac pridruio kao njihov, a obnav se poredak odrava kao neu-

itiv. Obnavljanje tela na zemlji osobina je njihovog sastava, jer rastvaranje ih tvorena, to jest, koja ne poznaju smrt.

toga, radi se o liavanju ula, ali ne i o unitavanju tela.

. Tree ivo bie, ovek, roen je po slici Kosmosa i ima um po Oevoj elji, iznad svih zemaljskih bia. Ne samo da ima oseaj s drugim Bogom, nego takoe ima pre-dstavu o prvom. On poima drugog Boga kao telo, a prvoga on poima bez tela i kao Um, to je Uzvieno Dobro. Tat - Dakle, to bie, ovek, ne umire? Hermes - uti, sine! Shvati ta je Bog, ta je Svemir, ta je ivot koji ne moe umreti i koji je ivot podloan rastvaranju. Shvati da je Svemir nainjen od Boga i u Bogu, a ovek pomou Svemira i u Svemiru. Izvor, i granica, i ustrojstvo svih stvari je Bog.

KRAJ OSME KNJIGE

1. Hermes - Sada, sine moj, moramo govoriti o Dui i Telu: na koji je nain Dua be-smrtna i odakle aktivnost to izgrauje Telo i razgrauje ga. Jer ne postoji smrt zalo koju stvar. Razumevanje te rei je besmisleno ili se izgubio prvi slog budui da sizgovara smrtan umesto besmrtan. Smrtnost je destrukcija, a nita u Svemiru nijeunitivo. Ako je Svemir drugi Bog, ivot koji ne moe umreti, nemogue je i da bilo koji deo tog besmrtnog bia umre. Sve u Svemiru deo je Svemira, a ponajvie ovek, razumno bie.

2. Prvi Bog svega je vena injenica, neroen i Stvoritelj svega. Drugi je Njegovaka, Svemir, kojeg je On doveo u postojanje, kojeg On odrava i hrani, ini besmr-tnim tako da pomou vlastitog Oca on veno ivi kao besmrtan. Ono to nastavljivi razliito je od Venog, jer On nije nastao iz neeg drugoga, pa ak i da jeste, nije nastao od Samoga Sebe, ve On postoji oduvek. On je vean. Zbog njega je sve ve-no. Otac je vean zbog Njega

3. Iz tvari smetene ispod, Otac je nainio univerzalno telo i, skupivi ga nainio ga je sfernim, prenosei ovaj kvalitet na ono na emu je On radio: na besmrtnu i vtvarnost. Ali On, Otac, ispunjen Svojim idejama, posejao je ivote u sferu i zatvih kao unutar peine, unosei ivot u svaku vrstu ivljenja. On je s besmrtnou zao-denuo univerzalno telo kako tvar ne bi poelela da se odvoji od sastava tela i razgrase u vlaAo

4ljanjem svakog od njih taj

nobnavlja u ona tela koja nikada ne mogu biti rasS

5

34

Knjiga deveta

O m a

dolazi do Uma. Zapravo su razumevanje i Re otua jedno drugom,

e-

gu. Onaj ko je to znanje

ir, kako neki nepoboni je-

o ulima. Jer korienje ula s razumevanjem osobina je svaki ovek sposoban za razumevanje, jer

ih stvari i u svom stvaranju sve ih je stvorio nalik Sebi, ali oni su, dok postaju do-

ri manifestujui svoju aktivnost, neproduktivni. Kosmiki tok stvara razliite vrste arataja, inei neke okaljane Zlom, proiujui druge Dobrom. Svemir, o Askle-

islima i ulim

1. Jue sam dao Savrenu Propoved, Asklepije, a danas smatram da je nuno slediti reeno i govoriti detaljno o ulnom opaanju. ulno opaanje i razumevanje izgleda-ju razliiti jer je prvo povezano s materijom, a drugo s materijalnou. Meni se ini da su oboje jedno i da se u oveku ne razlikuju. Jer u drugim ivim biima ulo je je-dno s prirodom, dok u oveku postoji razumevanje. Um se razlikuje od misli kao i Bog od Boanstvenosti. Boanstvenost dolazi od Boga kao to razumevanje, bivajui srodno s Reju,jer niti je Re izgovorena bez razumevanja, niti se razumevanje pojavljuje bez Rei.

2. Stoga, ula i razumevanje zajedno teku ovekom, budui da obavijaju jedno dru-go. Nemogue je razmiljati bez ula niti opaati bez razmiljanja. Ali mogue je, kau, zamisliti stvar bez ula, a to ine oni koji zamiljaju vidljive predmete u snovi-ma. Meni se ini da se obe aktivnosti dogaaju u snovienju, budui da obe izrastaju u oseaju koji delimino pripada Telu, a delimino Dui, jer kad god su oba dela osaja u saglasju, nastaje razumevanje roeno iz Uma.

3. Um poima sve misli, dobre kad prima seme od Boga, a suprotne kada ih prima od Demona, budui da ne postoji nijedan deo Svemra slobodan od Demona. S obzirom da je Demon osvetljen Bojom Svetlou, krade je i seje dalje seme svoje energije. Um poima tako posejano seme: blud, ubistvo, nasilje prema ocu, svetogre, davlje-nje, samoubistvo skokom sa stene i sva druga dela kao delo zlih Demona.

4. Nekoliko je semena Bojih, ali ona su mona, predivna i dobra: vrlina, samoko-ntrola i predanost Bogu. Predanost Bogu je znanje o Bootkrio ispunjen je svime to je dobro i obdaren je boanskim razumevanjem koje nije kao razumevanje mnotva. Zato oni koji znaju nikada ne ugaaju mnotvu niti mno-tvo ugaa njima. Oni izgledaju kao ludi i postaju predmet poruge. Mrze ih, preziru, pa ak ih i osuuju na smrt. Zato kaemo da zlo mora iveti ovde dole na Zemlji, gde je njegovo vlastito mesto. To mesto je Zemlja, a ne Svemzici tvrde. Meutim, onaj ko je predan Bogu, podnosie sve kada je spoznao Znanje. Takvom su oveku sve stvari dobre, ak i one koje su zle za druge te ih namerno upuuje Znanju. On sam zle stvari ini dobrima.

5. Ponovno se vraam na Reje oveka. Ali, kako sam ve rekao, nijedna vrsta ljudi bavi se materijalnim stvarima, dok se druga bavi postojanjem. Jer materijalan ovek, kao to rekoh, udruuje se sa Zlom i prima seme svojih misli od Demona, dok se stvarni ljudi udruuju s Dobrim, i spasava ih Bog. Bog je Stvoriteljsvbn

35

pije, ima svoj razum i razumevan e toliko mnogostruk, ve bolji i jednostavniji.

6. Oseaj opaanja i r Volje kojim se stvaraju sve stvari n je tako da unutar

be uva seme koje je primio od Boga, da bi se sve manifestovalo, da bi se tada ra-vorilo te ponovno iznova stvorilo. Poput Dobrog Batovana ivota, rastvorene

a sebi i obnavlja ih kroz preobraaj. Ne postoji nita emu ne daje ivot.

to je sada izgovoreno, oni veruju,

je, ne kao ovek, n

azumevanje Svemira su jedno. Oni su Orue Boje i kojim se vraaju tom jednom. Organizova

seststvari uzimUzimajui sve u sebe, ini ih ivima, i u isto vreme je Mesto ivota i njegov Stvo-ritelj.

7. Razliita su tela izgraena od materije. Neka su od Zemlje, neka od Vode, neka od Vazduha, neka od Vatre. Ali sva su ona sastavljena. Neka su sloenija, neka jedno-stavnija. Ona sloenija su tea, ona jednostavnija laka. Brzo kretanje toka Svemira stvara razliite kvalitete bia. Pritisak Vazduha od toga je kontinuiran i daje kvalitet telima jednako kao i obilje ivota.

8. Bog je otac Svemira, Svemir je otac onoga to je unutar njega. Svemir je sin Boga, a ono unutar Svemira od Svemira je stvoreno. I ispravno je nazvan Svemirom jer on svim stvarima daje poredak kroz raznolikost njihovog porekla i kontinuitet ivota, kroz neumornu aktivnost i brzinu neophodnosti, kroz sastav njegovih elemenata i po-redak onoga to dolazi u postojanje. Da se to naziva poretkom, nuno je i pogodno. Tada ulno opaanje i razumevanje svega to ivi dolazi u njih izvana, jer oni udiuono to dri ih kao dar Boga.

9. Ali Bog nije, kao to neki misle, bez ulne percepcije i bez razumevanja. U svom praznoverju ljudi tako bezbono govore. Jer, Asklepije, sve stvari koje postoje nalaze se u Bogu. Njih je stvorio Bog i one zavise od Njega: jednako stvari koje deluju kroz telo, stvari koje kroz tvarnost Due ine da se druge kreu, stvari koje pomou Duho-va ine druge stvari ivima i one koje uzimaju u sebe istroene. Pre u rei da Bog ne sadri ta bia; rei u istinu: On je sve to. To je ulno opaanje i razumevanje Boga: uvek pokree sva bia i nikada nee nastupiti vreme kada e bilo ta od Njega biti naputeno. Kada god govorim o biima, govorim o Bogu, jer Bog odrava bia i ni-ta nije izvan Njega kao to ni On nije izvan nieg.

10. O Asklepije, sve e ti se stvari pokazati istinite ako ih razume, ali ostane li ne-uk, nee u njih verovati. Shvatiti znai verovati, neverovati znai ne shvatati. Moja Re vodi ka Istini. Moan je Um, velik, i kada je voen Umom prema nekoj taki, ovek ima mo da doe do istine. Kada je Um shvatio sve stvari i spoznao da su u skladu s onim to je ve prevedeno razumom, tada veruje i pronalazi poinak u Pre-divnoj Veri. Oni koji uz Boju pomo shvate sveali oni koji ne razumeju, ne veruju u to. Neka toliko bude reeno o razumevanju i u-lnom opaanju.

KRAJ DEVETE KNJIGE

36

Knjiga deseta Klju

1. Hermes - Svoju jueranju Re posvetio sam tebi, Asklepije, pa je danas pravino posvetiti je Tatu, posebno to je to saetak Glavne Propovedi koja je upuena njemu.

vide. Bog eli tako i tako jeste.

da upiju vie od tog Vienja od drugih, esto gube esnost o telu u tom najlepem vienju, kao to se dogodilo naim precima Starim ogovima.

Tat - Moe li se to dogoditi nHermes - Zaista moe, o sine labog vida i nismo dovoljno

ki da bi smo zadrali lepotu tog Uzvienog Dobra. Kada o tome nita nee moi i, tada e to videti, jer iskustvo o tome je tiina Boga i povlaenje svih ula.

Stoga, Bog, Otac i Dobro, o Tate, imaju istu prirodu, ili tanije, energiju. Jer ime prirode znai rast, budui da se odnosi na bia koja se menjaju i koja su jednako pokretna i nepokretna, odnosi se na Nebesko i Ljudsko, a oboje Bog eli u posto-janju. Raspravili smo o energiji koja je drugde te o drugim Boanskim i Ljudskim stvarima koje se moraju imati na umu kada se o ovome govori.

2. Boija energija je stoga Njegova Volja, a Boija sutina je htenje da sve stvari po-stoje. Jer ta je Bog, Otac i Dobro ako ne postojanje svih stvari, ak i onih koje jo nisu, ta drugo ako ne sama sutina svega to jeste? To je Bog, to je Otac i to je Dobro. Njemu nije dodato nita od svega ostalog, iako je Svemir, to jest Sunce, nji-ma otac koji pokazuje njihove osobine, on nije na isti nain uzrok Dobra u ivim bi-ima, niti njihovog ivota. Ako je on Otac, u potpunosti su pod nadzorom volje Uzvi-enog Dobra, bez kojeg nita ne moe biti ili postati.

3. Roditelj je uzrok ivota svoje dece, jednako s oeve kao i s majine strane, prima-jui elju od Uzvienog Dobra kroz Sunce, jer je Dobro kreativno naelo. A takvu mo ne moe posedovati niko drugi nego samo On koji nita ne uzima ve eli da sve stvari postoje, neu Tate, rei koji stvara. Jer tokom drugog vremenskog razdo-blja Stvoritelj je nepotpun po tome to ponekad stvara, a ponekad ne, jednako u kva-litetu kao i u kvantitetu onoga to se stvara. Ponekad stvara mnoge stvari posebne vr-ste, a ponekad one suprotne od njih. Ali Bog, Otac i Dobro uzrok su postojanja svega.

4. Zbog toga su sve ove stvari za one koji mogu daTo je za ovekovo dobro. Priroda je Uzvienog Dobra da bude spoznato, o Tate. Tat - Oe, ispunio si nas dobrim i najlepim vienjem tako da je oko moga uma goto-vo postalo predmet potovanja. Hermes - Vienje Dobra nije poput sunevih zraka koje silovito zaslepljuju oi i uzrokuju njihovo zatvaranje. Upravo suprotno, sjaji i poveava vienje oka sve dok je ovek sposoban zadrati prodor tog sjaja koji samo um moe videti. Ne samo da dolazi dole do nas najbre, ve nam niim ne kodi, a instinkt je ispunjen besmrtnim ivotom.

5. Zaista, oni koji su sposobnisvB

ama, o oe? moj! Ali mi smo jo pres

jare

37

6. Onaj ko je pojmio ovo, ne mo aj koji je duboko promiljao, ne moe promiljati o bilo emu drugom k ni pokrenuti telo. Osloboen svakog kretanja telesnog i ula, on o ada je to rasvetlilo itav um i ita-vu Duu, ponovno se rasplamsava i g oveka iz tela, preobraavajui

a u sutinsko bie. Nemogue je, sine moj, da Dua koja je videla lepotu Uzvienog obra postane Bog dok je u telu.

Tat - ta misli time postati Bog, oe?

u menjaju se u ljude,

telesnim poudama i bacana ta-

sa senkom. Jer Bog, Otac i Dobro ne mogu se izgovoriti ni uti. I iako

isti um kao orue ba kao to um koristi telo. Oboje,

ih stvari, on je drugi nivo postojanja i nepotpun je. Iako nikada nije roen

tni Sveum pokree Tvar na sledei nain, budui da je Svemir sfera, to tvarno, ba kao to nema niega tvarnog

ui,

e pojmiti drugo. Onae, ne moe

staje miran. K povlai itavo

gD

7. Hermes - Svaka odvojena Dua prolazi kroz preobraaj, sine moj. Tat - ta misli kada kae odvojena? Hermes - Nisi li uo u Glavnoj Propovedi da su sve Due koje lutaju itavim Unive-rzumom odvojene od jedne Due, Due svega? Zaista postoji mnogo preobraaja tih Dua, od kojih su neke srene vie, a druge manje. One koje bejahu bia koja su pu-zala promenjene su u vodena bia, Due Vode promenjene su u bia Zemlje, one ko-je ive na Zemlji u bia s krilima, a Due koje ive u Vazduhdok ljudska bia postiu prvi korak besmrtnosti promenom u Demone. I tako ona krue u horu Nepogreivih Bogova. Postoje dva hora Bogova: jedan je Nepogreivi, a drugi je Lutajui. A to je najsavrenija slava Due.

8. Ali ako dua koja je ula u ljudsko telo ostaje zla, ona ne kua besmrtnost niti ue-stvuje u Dobru. Ona se vraa natrag na put koji vodi biima koja puze. To je osuda Due. Zato je neznanje zlo Due. Jer dua koja nema znanja o stvarima koje jesu, ili znanja o njihovoj prirodi, ili o Dobru, zaslepljena je mo amo. Ta izopaena Dua, ne znajui ono to jeste, postaje rob tela udnog oblika u jadnom stanju, ali ne kao onaj ko vlada, ve kao onaj kojim se vlada. Nosi svoje te-lo kao teret i ne zapoveda, ve slua zapovesti. To neznanje je zlo Due.

9. S druge strane, vrlina Due je Znanje. Jer onaj ko zna, dobar je i poboan jo za vreme zemaljskog ivota. Tat - Kakva je to vrsta oveka, o oe? Hermes - Onaj ko provodi vreme raspravljajui i sluajui raspravljanje, sine moj, bori se je tako, sva bia imaju ula, jer bez njih ne bi mogla iveti. Ali Znanje je sasvim dru-gaije od ula, jer ula izrastaju uz pomo onoga to ima vlast nad nama, dok je Zna-nje kraj nauke, a nauka je Boji dar.

10. Sva je nauka bestelesna, korstoga, dolaze u telo, razum i tvar. Sve stvari moraju biti sastavljene od kontrasta i su-protnosti i ne moe biti drugaije. Tat - Ko je, onda, taj Bog Tvari o kojem govori? Hermes - Svemir, predivan, ali ne dobar; jer on je tvaran i lako opaajan i iako je prvi od opaajnu vremenu, i oduvek jeste, on postoji u stvaranju i stvara kvalitet i kvantitet. On je pokretan, a stvaranje je pokret sveukupne Tvari.

11. Nepokrejest glava. Iznad glave ne nalazi se nitaispod stopala, gde je sva tvar. Stoga je Sveum glava, a sam je pokretan kao sfera, to jest, na nain koji odgovara glavi. Tako je sve ono to je sjedinjeno u tkivu te gla-ve Dua, i besmrtno je po svojoj prirodi. Jednako kao to je telo nainjeno u D

38

tako i sve sjedinjeno s glavom ima Duu znatno vie nego to je ima telo. One stvari koje su udaljenije od ovoga tkiva, tamo gde su stvari koje imaju vei udeo tela ne-go Due, po svojoj su prirodi podvrgnute smrti. Celina je, meutim, ivot. Tako se Svemir sastoji od oba, od Tvari i Sveuma.

12. Svemir je prvo od ivih bia, dok je ovek drugo, odmah nakon njega, iako je pr-vo ivo bie podvrgnuto smrti. ovek ima istu snagu Due u sebi kao i druga iva bi-

ak i zato, zbog toga smrtan. Iako Svemir ga nije podvrgnut

kretanju i smrti.

Jedan ostaje uvek i nepokretan

a, pa ipak, on nije samo ne-dobar nego je nije dobar po tome jer je podvrgnut kretanju, nije zao, te zbog tosmrti. Ali ovek je zao, jer je podvrgnut

13. Naela oveka su ova: Um u Razumu, Razum u Dui, Dua u Duhu i Duh u Te-lu. Duh proima telo kroz vene, arterije i krv, podraavajui kretnje ivih bia. Zato neki ljudi misle da je Dua krv, ali gree. Oni ne razumeju da se onda, kada se Duh mora povui u Duu, krv zgrunjava, vene i arterije postaju prazne, a ivo bie tada se premeta, a to je smrt tela.

14. Sve stvari zavise od jednog Izvora, a on zavisi od Jednog i Jedinog. Izvor je, me-utim, pokrenut kako bi ponovno postao Izvor, dok je. Stoga postoji ovo troje: Bog, Otac i Dobro, Svemir i ovek. Bog sadri Svemir, a Svemir oveka. Svemir je sin Boga, ovek je sin Svemira i kao takav unuk je Boga.

15. Bog ne zanemaruje oveka. Ne, poznaje ga celovito i Bog sm eli biti spoznat. Spoznaja Boga, to je jedino spasenje za oveka. To je uspon do najvieg stanita Bo-gova. Samo uz pomo Njega Dua postaje dobra, ali nije dobra zauvek, jer postaje kvarna, a to se dogaa iz nunosti. Tat - Kako to misli, o Trismegistose? Hermes - Gledaj Duu deteta, sine moj, koja jo nije odvojena. Njegovo telo jo nije naraslo, nije se u potpunosti razvilo. Tat - Kako? Hermes - Predivno je videti takvu Duu, jo neiskvarenu telesnim strastima, koja je jo vezana za Duu Svemira! Ali kada telo naraste i povue Duu u svoju masu, tada se Dua odvaja, zaboravlja i ne sudeluje u Lepoti i u Dobru. I zaborav postaje njena pokvarenost.

16. Isto se, takoe, dogaa onima koji naputaju telo. Kada se Dua povlai u sebe, Duh se povlai u krv, a Dua u Duh. Tada Um, osloboen svog pokrova i bogolik po svojoj prirodi, uzima telo zvezdane Vatre i, kreui se posvuda, preputa Duu sue-nju i pravdi koju je zasluila. Tat - Kako to misli, o oe? Da je Um odvojen od Due, a Dua od Duha? Zar nisi rekao da je Dua ogrta Uma, a Duh ogrta Due?

17. Hermes - Slualac, o sine, treba da bude jednog Uma i Duha s govornikom. Nje-govo sluanje treba biti finije od govornikovog glasa. Oblikovanje tih pokrova, sine moj, dogaa se u zemaljskom telu. Jer nemogue je da se Um smesti u zemaljskom telu onako razgolien, bez pokrivala. S jedne strane zemaljsko telo ne moe nositi ta-kvu veliku besmrtnost, dok s druge strane, takva uzvienost ne moe podneti dodir s telom koje je podvrgnuto patnji. Zato je Um uzeo Duu kao ogrta. Dua, s obzirom da je i sama Boanska, koristi Duh kao svoj ogrta, a Duh proima sva iva bia.

39

18. Kada je Um osloboen svog zemaljskog tela, on odmah navlai odgovarajuu odeu od Zvezdane Vatre s kojom ne moe iveti u zemaljskom telu. Jer zemlja ne moe izdrati vatru. Odmah je zapali ak i najmanja iskra. Zbog toga je oko Zemlje rasprostrta voda kao odbrana ili zid koja zadrava plamenu Vatru. Ali Um, najbri od

e pobona, Demonina je i

.

, u plamenu. Ne znam ta da kaem, ta da uinim. Jadna sam, pro-

in: kada Um postane Demon, zakon nalae da

svakoj vrsti nasilja kojim se ljudi suprotstavlja-

, sine moj, kada zahvaljuje Bogu, treba moliti za plemeniti Um. Tada

svih nebeskih misli i bri od svih Elemenata, ima kao telo Vatru. Um koristi vatru kao alat za izgraivanje svih stvari, ali je Um oveka samo za zemaljske stvari. Li-en vatre, Um na Zemlji ne moe stvarati Boanske stvari, jer je ljudski zbog svog mesta prebivanja.

19. Ljudska Dua, ali ne svaka Dua, ve samo ona koja jBoanska. Kada se takva Dua oslobodi tela i proe test pobonosti koji se sastoji u spoznavanju Boga i nepovreivanju bilo kojeg oveka, ona ostaje isti Um. Nepo-bona Dua ostaje u svojoj vlastitoj tvari, ograniena sobom, traei zemaljsko telo, to jest ljudsko telo u koje moe ui. Nijedno drugo telo ne moe udomiti ljudsku Du-u. Nije po Zakonu da ljudska Dua ue u telo neorganskog bia. Boji zakon titi ljudsku Duu od takvog nasilja

20. Tat - Na koji je nain ljudska dua kanjena, o oe? Hermes - Koja je kazna ljudskoj Dui vea od gubitka pobonosti? Koja vatra stvara vei plamen od bezbonosti? Koja divlja zver osakauje telo kao to bezbonost osa-kauje Duu? Zar ne vidi koliko zla trpi bezbona Dua? Kako trai pomo i vriti: Ja sam u vatridire me zlo to me obuzelo. Ne mogu videti, ne mogu uti. Nisu li to glasovi ka-njene Due? Ili veruje, kao veina, da Dua u trenutku naputanja tela ulazi u ivo-tinju? To je jako velika greka!

21. Jer Dua je kanjena na sledei nauzme vatreno telo kako bi sprovodila Boiju slubu. I ulazei u bezbonu Duu, mui je bievima izgraenim od njenih vlastitih grehova. Zaraena time, bezbona Dua

istvu, besu, sablaznima iokree se ubju pravdi. Ali kada Um ulazi u pobonu Duu, vodi je u Svetlost Znanja. Takva se Dua nikada ne umori od pevanja pesama hvale i blagosiljanja svih ljudi, i inei svi-ma dobro reju i delom, ona je slika svoga Oca.

22. Zbog togaDua moe prei u bolje stanje, ne u loije. Nadalje, postoji saobraanje Dua. One od Bogova imaju odnos s Duama ljudi, a ljudske Due s Duama bia koja nemaju razum. Vie su odgovorne za nie, Bogovi paze na ljude, ljudi na nerazumne ivoti-nje, dok Bog pazi na sve, jer On je vii od svih, a svi su manji od Njega. Tako je Sve-mir podvrgnut Bogu, ovek Svemiru, a nerazumna bia oveku. Bog je oko svih njih i Bog ih sve sadri. Boji zraci, upotrebimo li sliku, Njegove su energije, zraci Svemira su priroda, a ovekovi umetnost i nauka.

23. Takva je podela Univerzuma koja zavisi od prirode Jednog, koji sve proima kroz Sveum Jednog, od koje nema Boanskije ni vee energije niti bilo ega to je sposobnije sjediniti ljude s Bogovima i Bogove s ljudima. On, Sveum je Dobar De-mon. Blagoslovljena je Dua koja je potpuno stopljena s Njime, a jadna je Dua koja je liena Uma. Tat - Kako to misli, o oe?

40

Hermes - Misli li, sine moj, da svaka Dua ima Dobro Sveuma? Jer o Njemu sada govorimo, ne govorimo o sluzi, o kojoj smo priali ranije, koja je poslana dole da ka-zni Duu.

24. Jer Dua bez Uma ne moe govoriti niti delovati. esto Um naputa Duu, a u to vreme Dua ne vidi i ne razume, te je nalik stvari koja nema razum. Takva je mo Uma. On naputa takvu Duu koja je vezana za telo i time je ovde dole gui. Takva Dua, sine moj, nema Um, pa se takav ne moe nazvati ovekom. Jer ovek je Bo-ansko bie i ne moe se meriti s drugim biima na zemlji, ve s onima na Nebu koji

rgnut smrti, dok je Bog na Nebu ovek lien smrti. Ali sve proizlazi iz Jednog.

se zovu Bogovima. Zaista, ako trebamo hrabro izrei istinu, istinski ovek je iznad Bogova ili je po snazi barem jednak njima.

25. Niko od Nebeskih Bogova nee napustiti granice Neba i sii na zemlju, ali ovek se uspinje na Nebo i meri ga. On zna koje su stvari visoko, koje nisko i tano razume sve druge stvari. A najbolje od svega je to to se uspinje dok se jo nalazi na Zemlji. Toliko daleko se prostire njegov zanos. Zbog tog razloga moe se ovek usuditi rei da je ovek na Zemlji Bog podvZato je sve pod nadzorom njih dvoje: oveka i Svemira.

KRAJ DESETE KNJIGE

41

Knjiga jedanaesta Sveum Hermesu

lo puno toga, a to je bilo razliito, o Sve-

rt. Energije Boga su Um i Dua, Venosti trajanje besmrtnost, Svemira, obnavljanje i suprotno od toga, Vremena, rast i smanjenje, a tvaranja kvalitet. Venost je, stoga, u Bogu, Svemir u Venosti, u Svemiru Vreme,

a u Vremenu Postanak. Ven Svemir se kree u Venosti, Vreme ima svoja ogranienja u Svemiru, dok Postanak nastaje u Vremenu.

. Izvor svega je Bog, njihova je sutina Venost, Tvar je njihova Svemir. Boija o je Venost, a rad Venosti je Svemir koji nikada nije nastao, ali uvek u Postoja-

je kroz Venost dolazi. Zato nikada nee biti uniten, jer Venost je neunitiva. U miru nijedna stvar ne nestaje, jer Svemir je sa svih strana okruen Venou.

ermes - Ali, ta je mudrost Boija? veum - Dobro i Lepota, Blagoslov, svaka Vrlina i Venost. Venost stvara poredak

ira i udeljuje besmrtnost i trajnost u Tvar.

4. Jer raanje Tvari zavisi od Venosti jednako kao to Venost zavisi od Boga. Po-stanak i Vreme, na Nebu i na Zemlji, imaju dva oblika: na Nebu su nepromenljivi i neunitivi, a na Zemlji su podvrgnuti promeni i unitenju. Nadalje, Dua Venosti je Bog, Dua Svemira je Venost, Dua Zemlje je Nebo. Bog je u Umu, Um je u Dui, Dua je u Tvari, a sve to postoji u Venosti. itavo ovo Telo, u kojem su sva tela, ispunjeno je Duom, Dua je ispunjena Umom, a Um Bogom. Dua ispunjava Telo Svemira iznutra, a izvana ga okruuje, inei Sve ivim. Izvana ovaj ogroman i sa-vren ivot okruuje Svemir. Nepromenljivo, ispod, na zemlji nastaju promene.

5. Venost odrava ovaj Svemir ili Nunou, ili Predodreenou, ili Prirodom, ili bilo ime drugim to ovek pretpostavlja ili e pretpostavljati. A sve to je Bog u de-lovanju. Energija Boga je Mo koju niko ne moe nadmaiti, Mo s kojom se ne tre-ba uporeivati bilo ta ljudsko ili Nebesko. Zato, o Hermese, nikada ne pomiljaj da je bilo ta iznad ili ispod slino Bogu, jer tada e zastraniti od Istine. Jer nita nije slino onome to nema slinost, koje je Smo i Jedno. I nikada ne pomiljaj da bi bi-lo ko drugi mogao imati Njegovu mo. Ko je tamo osim Njega, ija priroda su ivot, smrt i besmrtnost? ta drugo on radi ako ne stvara? Bog nije neaktivan, jer bi tada svim stvarima nedostajala aktivnost, one su sve ispunjene Bogom. Ali, nigde u Sve-

1. Sveum - Usvoji ovu propoved, Hermese Trismegistose, i zapamti izgovorene rei, jer neu oklevati da kaem ono to mi doe. Hermes - S obzirom da je mnogo ljudi izrekmu i Bogu, nisam nauio Istinu. Razjasni mi sve to, Gospodaru moj. Jer jedino mogu verovati tumaenju koje dolazi od Tebe.

2. Sveum - Sluaj, sine moj, o Bogu i Svemu: Bog, Venost, Kosmos, Vreme i nasta-nak, Bog stvara Venost, Venost stvara Svemir, Svemir Vreme, a Vreme Nastanak. Dobro, Lepota, Mudrost i Blagoslov su, kao to jeste, sutina Boga. Sutina Venosti je nepromenljiva istovetnost, sutina Svemira je poredak, su