KOJU IGRU IGRA[?Drame su mu igrane i kod nas na primer (Ban Strah, Yet set, Grobqe Ma~aka, Beogradske pri~e, Alisa u zemqi ~uda) i u inostranstvu (Games People play) Import Theatre

Vladimir \uri} – \ura

KOJU IGRU IGRA[?Psiho – komedija

170 Vladimir \uri} – \ura

Vladimir \URI] – \URA. Ro|en 1960. u Beogradu. Otac Ostoja,nau~ni saradnik, majka Du{anka, prevodilac. Apsolvirao Op{tu kwi-èvnost na Filolo{kom fakultetu i diplomirao Dramaturgiju na FDU.Magistarske studije Teatrologije poha|ao na beogradskom FDU. Istra-ìvao medije kao po~asni gost na SSEES u Londonu. Bavi se pisawempoezije, pri~a i romana, a profesionalno pi{e scenarije i drame. Dramesu mu igrane i kod nas na primer (Ban Strah, Yet set, Grobqe Ma~aka,Beogradske pri~e, Alisa u zemqi ~uda) i u inostranstvu (Games Peopleplay) Import Theatre Company, Edinburg 1993. Drào predavawa na SSEESLondon Univesity studentima slavistike i radio radio eseje za BBC WorldService. Kao radio drame izvedene su mu Yet set i Balada o unutra{wemmoru. Bavi se esejima i teorijskim radovima koje objavquje u periodici, iu kwizi Mitologije Tehnosveta. Komponuje i peva, nekada davno u grupi“Heroji", a sada u grupi “\ura i Mornari". Za uspelije kwièvne radovesmatra svoj roman prvenac (Hvalisavi roman & Super) roman London izbirku kratkih pri~a (\urine sme{ne pri~e). Pri~e su mu objavqene unekoliko antologija kratkih pri~a. Priredio kiberpank antologiju Gu-rui digitalne pustare sa Dejanom D. Markovi}em. Objavio preko sto-tinak pri~a u kwièvnoj periodici i magazinima. U ~asopisima “Scena"i “Teatron" objavio drame Grad, englesku verziju The City, i dramu In/out. UAntologiji srpske drame objavqene su mu drame Grobqe ma~aka i Kaobo’anstvena komunisti~ka komedija. ^lan je predsedni{tva Urduèwadramskih pisaca Srbije od 1988. godine. U istom udruèwu ima statusslobodnog umetnika. Oèwen je ‘enom Gordanom i ima sina Janka, to jewegova porodica koju mnogo voli.

LICA:

YO – Frajer

ANABELA – Riba

IKA – Matorac

Niko nije savr{en – Narodna izreka

Koju igru igra{? 171

Vladimir \URI] – \URA

KOJU IGRU IGRA[?Psiho – komedija

Prva slika – La stanza di Bella

Belina soba je moderno ure|ena. Bidermajer elementi kombinovani sastaklom i plastikom. Bitan uticaj pop arta se ogleda u dominantnimcrno belim elementima, kao {to su zid ofarban kao {ahovska tabla,{iroki krevet sa srebrnim presvlakama na kojima su iscrtane krave,zatim posteri koji se nalaze na sve strane sa kojih se keze rokenrolzvezde iz pedesetih âk Beri, Yeri Li Luis, Bil Hajli, Elvis Prisliitd. îtava jedna polica od providne bele plastike nakrcana je do vrhaplo~ama. Na wenom vrhu se nalazi gramofon roze boje – ako je mogu}e PinkTriangle. Sa obe strane sobe su veliki Matrix zvu~nici na roze postoqima.Sa desne strane u dnu je ovalni zid na kome su ~etiri prozora. Naprozorima nema zavesa, tako da se kroz wih vidi slabo osvetqenagradska ulica i neprekidni odsjaj neonske reklame koja se pali i gasi,boje}i sobu u ùto. Pored prozora se nalazi izuvijana cev kojapredstavqa lampu. Do lampe je masivni sto od orahovine prekrivencrnom ~ojom. Na sred sobe je mali okrugli sto~i} od istog materijala.Dve bidermajer foteqe presvu~ene u plavo se nalaze sa leve strane,odmah pored vrata. Na zemqi pored kreveta leè televizor, video ivideo kamera. Sasvim u dnu sa leve strane pored ulaznih vrata u sobu senalazi jedan sto~i} za {minku i iznad wega veliko ogledalo sareflektorkama na vrhu. Tu je i velika plasti~na lutka koja li~i naElvisa Prislija pri~vr{}ena oprugom na gumeno postoqe, tako da moèda se quqa kada je neko gurne. Plasti~ni Elvis ima {e{ir. U dnu supore|ani plakari i police. Ova soba je arhetip u ku}i. U budu}impromenama iznosi}e se delovi name{taja i pridodavati novi, premazahtevima prostora. Uglavnom zidovi su crno beli. Kao i posterirokenrol zvezda. Anabela kratko o{i{ana crnka od svojih tridesetgodina, odevena u dre~avo {qa{te}i srebrnkasti komplet pantalone,stoji ispred ogledala i na glavu stavqa ri|u periku sa napirlitanomkosurda~om. Tre{ti rokenrol muzika sa zvu~nika i Anabela vrckakukovima. Kad stavi periku na glavu, dohvati metalizirani vibratorkoji se nalazi na sto~i}u uz {minku, te ga postavi ispred svojih ustakao mikrofon. Ide ka sredini sobe uvijaju}i kukovima i pevaju}i pesmuna plej bek, samo otvaraju}i usta. Wena koreografija je sme{na. Trza se,zabacuje kosu tako da joj se uvek malo pokvari perika koju ona potomname{ta slobodnom rukom. Za~uje se zvono na vratima. Neka kola pro|uu blizini, pa svetlo farova za trenutak osvetli sobu. Anabela setrgne. Brzo pritr~i ormanu i gurne ukqu~eni vibrator me|u garderobu.Dohvati iz drugog dela ormana dre~avo qubi~asti bade mantil i obu~ega preko svog gliter kompleta. Zaveè kai{ i popravi periku. Otr~i dogramofona i sti{a muziku. Za~uje se nervozno zvowewe na vratima.Anabela potr~i ka vratima. Usput is~upa kabl vibratora iz zida.


Sudari se sa Plasti~nim Elvisom koji se zaquqa. Anabela iztr~i izsobe. Nekoliko trenutaka je sve mirno u prostoriji, izuzev {to se El-vis nadmeno quqa. U sobu ulazi Yo, mladi} u crnoj ko`noj jakni ifarmerkama. Yo nosi tamne cvikere za sunce koje skida ulaze}i u sobu.Ponosno stupa u sobu u svojim kaubojskim ~izmama, gledaju}i levo desno,dok mu se pogled ne zadrì na quqaju}em Elvisu. Za wim ulazi Anabela.

ANABELA:Izvolite sa~ekati Belu, ona je trenutno gore u kupatilu.Nego(Pogleda ga iskosa)– Vi ste taj famozni Yo.

YO: Hmm...(Pogleda Anabelu. Pukne iz sve snage `vakom koju razvla~i uustima)

ANABELA:Ja sam Belina mama. Ona mi je toliko pri~ala o vama da ja sado vama mogu da mislim samo kao o bi}u sa druge planete.

YO: Hvala.

ANABELA:Znate i ja sam va{a oboàvateqka. Bela mi je pu{tala sveva{e plo~e. Stalno mi gura pod nos ise~ke iz {tampe o vamai “Pe~urkama”. Ne treba ni da pomiwem da su pe~urke una{oj ku}i omiqeno jelo.

YO: Izvinte gospo|o, jel dozvoqen smoking?

ANABELA:Ne razumem, mislite smoking?

YO: Mislim pu{ewe. Mogu da zapalim pqugu?

ANABELA:O da, kako da ne. U na{oj ku}i je sve dozvoqeno. Koketnovrcka do malog stoli}a. Uzima pikslu. Evo, pepeqara. Ovo jeBelina omiqena pepeqara. Ista je kao i ona iz filma oRolingstonsima. Bela ju je kupila pro{le godine u Londonu.Evo.

YO: Ni{ta gospo|o, O. K. ostavite je na stolu.(Pripali cigaretu)

ANABELA:Morate ve~eras da ostanete sa nama na ve~eri. Molim vas Yo.Toliko dugo smo vas is~ekivali. U~inite mi bar toliko.

YO: Nema problema.(Nasmeje se)Stvar je u tome da sam mo`da nepropisno parkirao svoj yip,pa sam malo u ùrbi. A i svratio sam samo na kratko, verujte


mi. Vrlo rado prihvatam va{ poziv, ali mo`da neki drugiput.

ANABELA:Yo, u~ini}ete veliku stvar.(Pri|e mu. Yo je gleda i cupka nogom u ritmu)Yo mi vas toliko oboàvamo. Ja prosto ne mogu da verujem daje jedna zvezda zaista u na{oj ku}i. Neko kao vi ko jeneprekidno na ekranu, koga slu{amo na radiju, va{ glas... asad va{ glas uìvo. Ah Yo, oprostite.

YO: Nema frke, navikao sam na to. Gospo|o, ja se vrlo ùrim.

ANABELA:Evo, evo sa}e Bela, samo {to nije. Uzbu|ena je jadnica,razumete?

YO: Da, razumem... Mada mi preko telefona nije tako delovala,~ak {tavi{e delovala je vrlo prora~unato. Gospo|o, ja va{u}erku jedva da znam. Prema wenoj pri~i upoznali smo se letosu Dubrovniku, weno ime mi je poznato, ali ja u stvari ne moguda se setim ko je ona. Kao negde mi je u tintari, al ne zuji.

ANABELA:Nemojte da se zbog mene toliko suzdràvate kad govorite.Slobodno vi pri~ajte u va{em slengu, ja sve to razumem. Belame je nau~ila.

YO: Gospoyo, o}e li ta va{a }erka si}i ve} jednom ili da ja palimkowa.

Yo izduva dim i ponovo pukne `vakom. Anabela izlazi iz sobe, gledaju}iga sva op~iwena.

ANABELA:Ah Yo, vi ste tako lepi. Lep{i ste uìvo nego na televiziji.Evo idem ja da je pozovem, znate ona je malko razmaèna,vide}ete uostalom. Zamislite, sino} je u kadu sa toplomvodom ulila ~itav parfem Lulu, ona mewa parfeme kao~arape, strava, {to vi kaète. Slobodno vi Yo sedite ilipogledajte plo~e, idem da je pozovem.

YO: Samo vi idite.

ANABELA:Izvinite nisam vas ~ula?

YO: Ni{ta, kaèm samo vi idite.

ANABELA:Dobro, gudbaj dragi Yo.

Po{aqe mu poqubac. Yo odmahne glavom. Oduva dim u stranu. Anabelazatvori vrata.


YO: Lujka.

Yo krene da razgleda stvari po sobi. Naravno prvo ~ukne Elvisa koji sezaquqa. Potom ode do gramofona i poja~a muziku. Igra u mestu. Izi-grava {mekera pu{e}i cigaru i dozivaju}i nevidqivu devojku.

YO: ’Comon Baby, ’comon.

Igra razmaknuv{i noge i pomi~u}i karlicu napred nazad. Trese glavu izavri{ti na refren. Potom ode do Elvisa koji se quqa u ritmu. Kopiraga u quqawu, s tim {to desnom nogom stupa i udara ritam. Rukamasimulira da svira gitaru. U sobu ulazi Bela. Bela je plavu{a sa dugomkosom, koja upadqivo li~i na kevu, samo je ne{to vi{a od we i imanaduvan stomak ispod crne haqine sa hiqadu rajsfe{lusa. Na nogama sujoj crne pankerske bakanye. Po rukama gomila narukvica. Na u{imaduga~ke min|u{e. Bela zatekne Yoa u klate}oj pozi. Yo prestane da seklati kad je ugleda, pogotovo kad ugleda wen naduvan stomak. Knedla muzastane u grlu.

BELA: ]ao!

YO: (Promuca)]ao.

BELA: Ja sam Bela, jel me se se}a{?

YO: Paa...

BELA: Letos. Dubrovnik. Hotel Esplanada, soba dvesta tri. Pe-~urke su imale koncert u Tvr|avi.(Pauza. Yo je zino)Znam da se ne se}a{ svih svojih riba, ali evo... Bili smozajedno tu no}, ja sam imala prugastu zelenu majicu, ti si pioviski i pri~ao o lete}im tawirima iznad Lokruma. Jel sese}a{?

YO: Kao ne{to...

BELA: I?

YO: [ta i ?

BELA: Jel se raduje{?

YO: Misli{...

BELA: Ovo je tvoje.

Bela pre|e rukom preko stomaka. Yo ispusti cigaretu iz usta.

BELA: O}e{ da ga pipne{? Ne veruje{ mi?


YO: Ne, ne. Verujem. Samo ja se toga uop{te ne se}am. Uop{te,kapira{?

BELA: A ne, seti}e{ se ti. Imam ja jak dokaz. Pokaza}u ti.

Bela ide ka ormanu u dnu sobe. Otvara jednu fijoku. Yo je gleda. Belaizvu~e iz fioke jedne crne ~ipkane ga}ice. Mahne sa wima.

BELA: Jel se se}a{ ovoga?

YO: Crna ~ipka. Keve ti, pa svaka druga riba koju znam je imalacrne ~ipkane ga}ice. To sam uostalom jednom rekao nekomnovinaru. Sve ribe znaju da ja odkidam na crnu ~ipku. Slu{ajmala, priznaj da si ovo smislila da bi me namamila u stan.Ribo, ja se tebe ne se}am uop{te, ili sam bio mortus pijan inaduvan.

BELA: Ma nemoj. [ta sam ja onda? Iskori{}ena krpa koju bi hteo dabaci{ u |ubre. Yo, ne}emo da se laèmo. Ovo dete je tvoje imora}e{ da ga prizna{. Da si bio mortus pijan i naduvanjesi, ali si i te kako dobro znao da mi u tom stawu napravi{dete. Ako ti ne moè{ da se seti{, se}am se ja te ve~eri vrlodobro.(Hoda po sobi i ma{e ga}icama dok gestikulira rukama)Videli smo se prvi put u ìvotu posle tvog koncerta ugarderobi. Mene je dovela drugarica koja se zabavqala sava{im bubwarem Jocom Perveznim. Ti si bio u fazonu da titreba neka riba da ti izmasira vrat. I ja sam te ni kriva nidu`na izmasirala. I onda si mi nao~igled svih iz grupezavukao ruku pod mini} i iscepao mi ove ga}ice. Evopogledaj.(Pokazuje mu mesto na kome su ga}ice pocepane)Vidi, gle.

YO: Ne se}am se ni toga. Ali to nije iskqu~eno, jer je moglo da mise desi. Ti ribo nema{ pojma koliko se ~ovek nafuraenergije kad si|e sa bine. Kao da te je neko {utnuo uakumulator i napunio ti baterije. Negde moram da izbacimtaj elektricitet. Kapira{.

BELA: Da kapiram. Pa onda cepa{ devojkama ga}ice kao ìvotiwa iposle ih napumpa{ ko balone.

YO: êkaj, jesi sama htela da idemo u sobu posle toga.

BELA: (Pogleda ga trijumfalno)Aha, priznaje{ zna~i da se desilo.


YO: Ni{ta ja ne priznajem, al kao moglo je stvarno da bude. Ribo,

toliko sam imao odnosa sa raznim oboàvateqkama, da ne

mogu sve da popamtim. Istina je da sam bio u Dubrovniku i

imao koncert. Istina je da smo ortaci i ja, priveli neke ribe

posle koncerta u Esplanadu, ali ko mi garantuje da si to ba{

bila ti.

BELA: Pogledaj dokaz.

(I daqe mu pokazuje ga}ice)

YO: Jak mi dokaz. I ajde. Nek sve bude kako si rekla. Koliko love

traì{ da ti dam da se ova neprijatnost zaboravi.

BELA: Love? Posle svega ima{ hrabrosti da me jo{ pita{ tako

ne{to. Ja sedam meseci nosim ovo dete u stomaku kao plod

na{e iskrene qubavi. Ja no}ima ne spavam planiraju}i kako

}emo zajedno ìveti u budu}nosti i gajiti na{e dete. Ja sam

zapostavila svoj fakultet, danima se sva|am sa roditeqima...

I posle svega ti me pita{ za lovu. Odakle ti hrabrost.

YO: Stani, stani.

Bela simulira jecawe. Yo joj prilazi. Ho}e da je zagrli. Ona ga odgurne.

BELA: Ne doti~i me. Ne}u tvoje prqave ruke vi{e na mom vratu.

Yo je gleda.

YO: Ja idem. Ne prihvatam to dete. Samo me baca{ u frku. Sve je

to la`.

Ide ka vratima. Bela mu pritr~i i zaustavi ga.

BELA: Stani. Yo, molim te stani u ime na{e qubavi. U ime deteta.

Yo stane.

YO: Nisam siguran da je moje.

(Okrene se ka woj)Kako mogu da znam da ti nisi spavala posle mene sa jo{

hiqadu frajera, ko zna ~ije je dete?


BELA: Ne, ti si jedini. Jedina qubav mog ìvota. Volim te jo{ odtvog prvog hita – Aleja dileja. Volim te svim srcem. Ti siubrizgao rokenrol u moje vene. Otrovao si me i kona~nozaveo. Godinama sam te traìla, ~eznula za susretom sa tobomi one no}i... Ti si bio moj. I ja sam tad znala da sam jaizabrana da me u~ini{ svojom ènom. Znala sam da si svesvoje pesme posvetio meni. I onu– Na{a qubav haqina, ti i more tra la la,na{a qubav rakija, {to nam mozak popila... I refren...

YO: Zajedno }emo biti ja~i, zajedno }emo sre}u na}i,zajedno uvouvouvouZajedno kao mu` i èna,zajedno kao dva kretena, uvouvouvou

BELA: Ah, Yo, toliko sam dugo ~ekala ovaj trenutak da peva{ samomeni. Ostani, bi}u ti verna. êka}u te posle svake turneje,posle svakog koncerta. Vole}u te kao Bjanka Yegera, kaoNensi Sida.

YO: Da... [ta }e{ jo{ da u~ini{ za mene?

Bela ga uhvati za ruku i vu~e ga do kreveta. Postavi ga na krevet. Da muga}ice iz ruke. Yo ih pomiri{e.

BELA: Sve }u da uradim za tebe. Sve.

YO: Pusti Strej kets.

BELA: Tvoja èqa je za mene zakon.(Otr~i do gramofona i name{ta plo~u)Namestila sam sobu da uìva{ u svemu. Moji roditeqi subogati. Moj }ale je oficir, ali je malo uvrnut. Dugo godina jeradio u Libiji kao stru~wak za podzemne bunkere inafatirao se sa lovom. Keva mi je kozmeti~arka. Mi imamolovu. Ne treba nam tvoja lova. Ja ho}u tebe zbog qubavi.(Pu{ta plo~u)Ovo mi je omiqena pesma.

Umesto Strej Kets za~uje se muzika grupe Pe~urke i Yoov glas. Yo senasmeje posle duèg vremena i malo opusti. Izvadi cigaretu i zapali.Bela igra i peva Yoovu pesmu:

Samovar na polici vri i para odlazi na krov,usobi dvesta tri no}as pravimo miRokenrol ùr, rokenrol ùr, rokenrol ùrEkipa je stala uz zid, od dima im se suàva vid,


u sobi dvesta tri svi smo otka~iliRokenrol ùr, rokenrol ùr rokenrol ùrA mala beba, beba jeba slomila je nogui ne moè da igra na zabavi, la la la.

YO: Ugasi.

BELA: Za{to Yo, super je.

YO: Ugasi, pa mi pevaj bez muzike.

BELA: Ba{ ti je fora.(Bela ugasi gramofon)

YO: Ajde pevaj.

Bela ga gleda. Yo stavi cipele na TV.

BELA: O}e{ tu ili neku drugu pesmu.

YO: Zna{ neku japansku?

BELA: Zeza{.

YO: Ne zezam, mame mi. U zadwe vreme se palim na Japan. Pu{tamkosu da bih napravio pun|u kao samuraj. Ajde ribo. Rekla sida ispuwava{ sve èqe.

BELA: (Peva)Iwo miwo kiki tiki }iu }iu.

YO: Odli~no. Moram da te snimim. Jel ti radi ova video kamera?

BELA: Naravno. Sve mi radi.

Yo se nagne i dohvati kameru. Ukqu~i TV i kameru. Bela mu pri|e.Pritisne neko dugme na kameri.

BELA: Evo, sad se vidi na ekranu.

YO: Savr{eno.(Zumira Belinu glavu Ajde, pevaj. Ide oko we i snima)

BELA: Samo da pevam ili treba i ne{to da radim?YO:Trqaj levom rukom stomak, a desnom se tupkaj po glavu.

Bela to uradi. Yo joj zumira stomak.

BELA: Iju{i miju{i iko tako niko tako, sajonara.


YO: Super, sine koji rokenrol. Ajde pri|i do kamere. Tako. Lezina krevet. Zovi me.

Bela legne. Yo je snima.

BELA: Yo, do|i.

YO: Senzualnije. Uzdi{i.

BELA: Yo...uh...

YO: Na japanskom!

BELA: Ito kito, mito.

YO: Super. A sad mi pri~aj o sebi.

Yo snima zidove, prozor itd.

BELA: [ta te interesuje?

YO: Sve. Pri~aj mi o svemu. [ta radi{ u ìvotu?

BELA: Studiram.

YO: Daqe, daqe.

BELA: Studiram psihologiju. Ro|ena sam u Beogradu. Volim tebe. Irokenrol.

YO: Pri~aj mi o svojim frajerima. Ko ti je skinuo mrak?

BELA: Bio je to neki Sima iz Mladenovca.(Yo {eta po stanu i snima. Bela se lagano unosi u pri~u)Upoznali smo se na klizawu. Volela sam klizawe. Jedneve~eri on me je pratio posle {kole do ku}e i napao me umraku. Odvukao me je u podrum i izvukao pi{toq. Morala samto da uradim sa wim. Kad smo zavr{ili, Sima se nacerio ipoprskao me vodom iz pi{toqa. Pala sam na la`wak. To me jepratilo celog ìvota. La`ni qudi, la`ni doga|aji. Zato sami upisala psihologiju, da bih do{la do istine.

YO: Istine? I ti se pali{ na istinu. Nema istine. Kapira{, sveje la`na slika. Vidi{ kao ova na ekranu. To nisi ti.

BELA: Ali Yo ti si pravi. Ti nisi folirant. U tvojim pesmama sevidi pobuna.

YO: Spusti kameru. Ej, mala. Nisam do{ao ovamo na ~as psiho-analize. Oladi me sa tim `vakama. Ostavi moje pesme namiru.

Bela ustane. Yo joj pri|e.


YO: Izvini, malo sam grub.

BELA: Ne ti si takav. Ti si original.

YO: Voleo bih da te vidim golu.

BELA: Pa ve} si me video.

YO: Da, mo`da. Ali ho}u sad i ho}u sve. Nisam video do sad ribusa stomakom u tom fazonu. Ako me èli{ skidaj se.(Izvadi ~e{aq iz yepa i za~e{qava frizuru)@eli{ da zna{ {ta je istina. Skidaj se.(Vrati ~e{aq u yep. Izvadi pribor za duvawe. Sedne nakrevet i na tenane zavija yoint)Re}i }u ti istinu kad vidim tvoje butine. Ja znam ribo da tito moè{ za mene. Mi smo unutra{wa bi}a puna svetlosti.Kao feweri na vetru.

BELA: Stidim se.

YO: Oslobodi se stida. To su samo zastarele gra|anskeproporcije koje je Yeger zakucao za plafon kad je pevao sim-patiju za |avola. Kul, samo se oslobodi. Oslobodi se tehaqine i zavr{i}emo ovu neprijatnu situaciju. Smatraj da jeto sve {to traìm da bih priznao o~instvo. Kapira{, ajde.Sve bi u~inila za mene. Ja sam taj koga èli{. I ajde. Povuciprva potez. Mrzim da budem pasivan u tvojoj partiji.

BELA: Skinu}u se, ako mi obe}a{ da }e{ mi ispuniti dve èqe.

YO: Koje?

BELA: Nije va`no koje, re}i }u ti ih nekad. Ne sad.

Yo zalepi papir jezikom. Gleda Belu. Ona gleda wega.

YO: Zna{, ribo da mi se dopada{. Stalno sre}em neke ne-sre}nice, uviju{e, uspaqenice, ène bez kriterijuma. Tiima{ ne{to {to me uzbu|uje.

BELA: [ta?

YO: Video kameru.(Yo se ceri. Pali yoint)

BELA: Yo, ti si kulov.


YO: Ispuni}u ti obe èqe. Pali{ me ko naivka. Ti si tako~ista, kapira{, îsta si. Neuprqana. Bespomo}na.(Duva)U, sine. Udara. O}e{?

BELA: Ne duvam.

YO: Oboàvam te, oèni}u te keve mi. Ajde sad pre|i na stvar.Pusti muziku ako ho}e{.

Yo se uvali na krevet. Duva. Bela leèrno ode do gramofona i pustimuziku.

BELA: Ovo je samo za tvoje o~i Yo.

Raskop~ava rajsfe{luse, uvija se i vrcka. Yo tap{e u ritmu muzike. Belaskida svoju haqinu. Ostaje u ga}icama i brushalteru. Wen stomak jelaàn, napravqen od gume. Bela ga skine pokretom ruke.

BELA: Tvoje je Yo.

Yo se naka{qe. Udahnuo je previ{e dima. Ripa ko kow. Bela mu pri|e iudara ga po le|ima. Yo je zbuweno gleda hvataju}i dah.

YO: Ti... Stomak...

BELA: Laàn je Yo.

YO: Keve ti.

BELA: Izvini, nisam htela da te povredim.(Klekne pred wegove noge i govori)Ja sam zaista tvoja oboàvateqaka. Nisam mogla da smislimni{ta pametnije da te namamim da do|e{ u moj stan. Oprostimi.

YO: Bela, ti si sumanuta riba. Istraumirala si me za ~itavìvot.

BELA: Zaista }u sve da u~inim za tebe. Samo ostani. Ako ho}e{stvarno }u da ostanem u drugom stawu.

YO: Ne, ne, ne treba. I ovo je bilo previ{e za moju slabu ~uku.Zna{ da sam kao mali imao {um na srcu. Zbog toga sam i i{aou muzi~ku {kolu. Muzika je lek za sve.

BELA: Trebalo bi da vi{e vodi{ ra~una o svom zdravqu. Tebi trebaneko da te ~uva. Vodi{ isuvi{e naporan ìvot, pu{i{,pije{, jurca{ za ribama.

ûje se kucawe u vrata. Mu{ki glas.

GLAS: Bela, ve~era je gotova.


BELA: ]ale! Evo, evo odma.(Tr~i do haqine i obla~i je)Tatice, sa~ekajte nas samo malo. Dolazimo. Idi ti gore.

GLAS: Ma{alah Belice.

Bela pokazuje You da je }ale uvrnut. Yo se nasmeje. Sve se ja~e smeje. Udarapo krevetu rukom od smeha.

YO: Ludilo, sine. Ova gajba je totalno ludilo. Naduvao sam se konikad.

BELA: Ajmo na ve~eru.

YO: Dobro.(Smeje se)Vaì.

Yo umire od smeha. Bela ga vu~e za ruku. Yo se tetura. Padne na zemqu.Ceri se iz sve snage.

BELA: Sigurno si gladan?

YO: Gladan.(Ponovo prasne u smeh. Bela ga vu~e za sobom. Yo se cereka)Gladan...

Izlaze iz sobe. Yo je zagrlio Belu. Ceri se besmisleno. Bela je smirena.Zatvore vrata. Samo Yoov smeh odzvawa nekoliko trenutaka. Mrak

Slika 2 – Salla da pranzo

Trpezarija. Dominira veliki sto postavqen za ~etvoro. Tri stolice i~etiri escajga na stolu. Na sred stola je sve}wak i upaqena sve}a. Nasrebrnim posluàvnicima se nalazi hrana. U jednoj okrugloj zdeli, glavnojelo pe~urke. Sto je postavqen horizontalno. Na zidovima su pop artreprodukcije. U dnu je ulaz u kuhiwu koga je ispre~io {ank. ]ale sedi uinvalidskim kolicima na ~elu stola. Obu~en je u oficirsku uniformu.Ima oko pedesetak godina i ne deluje previ{e mator. Savija salvetu istavqa je preko svoje ko{uqe. Vadi pi{toq iz yepa na uniformi istavqa mu nov {arèr metaka. Viri u cev pi{toqa. Zvi`du}e nekuevergrin melodiju, koju povremeno narodwa~ki uvr}e. Stavi pi{toq nasto, pored tawira. Ulaze Bela i Yo, kroz ulaz sa desne strane. Yo se idaqe cereka. Bela ide ispred wega.

BELA: Tata, to je Yo.


IKA: Da, da.

BELA: Yo, to je moj tata, Ika.

YO: (Prilazi }aletu smeju}i se)Drago mi je tata...(Zastane i prestane da se smeje kad ugleda pi{toq nastolu)

IKA: O mladi}u izviwavam se, nisam sklonio svog qubimca. Mogmalog Mauzera Mauzer~i}a, vernog druga.

BELA: Iju, }ale. Nije te sramota. Totalno si izlapeo. Drì svojpi{toq u va{oj sobi. Prepao si mog Yoa.

IKA: Belice, izvini, mnogo izvini. Evo skloni}u ga u yep. Ni{tanije bilo.

BELA: ]ale je veliki {aqivyija.

YO: Vidim.

IKA: Pa sedite deco. Mama je oti{la na aerobik kod tetka Savke.Izvinila se {to ne moè da ostane sa nama.

BELA: Pa {to mi to radi.(Bela zapla~e)Uvek, uvek tako. Kad mi je najva`nije u ìvotu, ona ode.

IKA: Smiri se Belice, bi}e jo{ prilike. Bi}e i mama s nama nave~eri.

BELA: Ali uvek tako. Jednom sam je ~ekala u frizerskom salonu.Prvi put su mi stavqali mini val, a ona mi je rekla da sedimpod haubom dok se ne vrati. I kosa mi se sprìla od vreline.Takva je ona.

Bela cmizdri. Yo tupo gleda. Ika vadi burmuticu i miri{e so.

IKA: Nije to ni{ta, jednom smo na auto putu Beograd – Novi Sad,imali saobra}ajnu nesre}u. Sleteli smo s puta i moje noge suse zgwe~ile pod plehom. Ali to nije spre~ilo tvoju majku daodjuri na kongres kozmeti~ara u Novi Sad. Istr~ala je naput, ustopirala nekog seqaka s traktorom i odjurila.

BELA: Yo, izvini. @ao mi je {to sam izgubila nerve. Molim te dami ispuni{ prvu od moje dve èqe.

YO: Kaì.

BELA: Da sedne{ za sto.


YO: Vi ste totalno udarena familija.(Seda za sto)Da mi je ovo neko pri~ao, ne bi mu verovao.

IKA: Mladi}u, ose}aj se ko kod svoje ku}e.

YO: Moji roditeqi su radnici. Na{a ku}a je bila ko ova va{atrpezarija. U woj smo stanovali nas ~etvoro. Keva, }ale imoja sestra. Godinama smo ìveli na rubu egzistencije. Svedok se ja nisam po~eo da bavim muzikom. Mrzeo sam bogatequde kao {to ste vi, kapirate. Zbog toga me ovo ne podse}a namoju ku}u.

BELA: Yo, gre{i{. I mi smo bili siroma{ni. ]ale je radio kaoinìwer u Libiji da bi zaradio za ovo. A ja i keva smostanovale u jednoj iznajmqenoj {upi u Zemunu, gde jeproki{wavala tavanica i gde su se ùti mravi {etali pomom jastuku. Bilo nam je te{ko.(Zajeca)

IKA: Da, na{oj Belici je bilo jako te{ko. Bila je sama sa onomludakiwom. Zamislite, molim vas Yo, ona je vezivala Belicuza krevet kad je no}u odlazila u grad sve dok nije napuniladvadeset godina. A ova kurva od moje ène je odlazila kodsvojih prijateqica ve{tica da sa wima igra briy i ispijakafe.

BELA: Tata, prekini.

IKA: Dobro, de.

YO: Retko ko je imao sre}no detiwstvo.

BELA: Yo, uzmi pe~urke. Sipaj u tawir. Sveè su. Tata ih je spremiona libijski na~in sa malo loja.

IKA: Da, kad sam bio u toj ogavnoj pustari, nau~io sam tri stvari.Da pijem vodu samo kad je prokuvam, da kamila ima ve}uvrednost nego tri ène i da pravim pe~urke na loju.

YO: Loj, bqak. Ne volim.

BELA: Ali to je specijalitet. Yo mora{.

Bela mu sipa pe~urke. Yo se gnu{a.

YO: Ne bih hvala, parkirao sam pogre{no yip, pa bih hteo daodem da ga preparkiram.(Yo ustaje)Izvinite me za trenutak. Frka je.


BELA: Ne, Yo molim te. Umre}u, ako ode{. Sko~i}u sa mosta.

IKA: Gospodine, molim vas poslu{ajte je. Stvarno }e sko~iti samosta. Ve} je dva puta poku{ala da se ubije. Prvi put jesko~ila sa krova jednog stana koji smo bili kupili posle mogpovratka iz Libije. Sva sre}a da je pala na staklenipokriva~ jedne poslasti~arnice. Ostala je ìva, ali smo mimorali da nadoknadimo {tetu poslasti~aru za razbijenostaklo. Drugi put je stavila glavu u mikro-rernu koju sam jadoneo iz Italije, ali je sre}om napravila kratak spoj, takoda ta {teta i nije bila tako velika.

BELA: Dragi, ostani...(Pri|e mu i poqubi ga u ruku)Ostani. Posle ve~ere }emo napraviti na{u bebu. Obe}avamti.

Yo je odgurne.

YO: Ti si luda. Vi ste svi ludi i pravite i mene ludim. A ja samnormalan.

BELA: Ne, nisi ni ti normalan. Ja znam sve o tebi. Kad si bio malijeo si kre~ sa zidova. Pravio si udubqewa u zidu svojimnemirnim prstima i majka ti je jednom polomila palac. Zatonisi nikad mogao da svira{ klavir, nego si pre{ao na gitaru.

IKA: Da, mi sve znamo o vama iz {tampe. Znamo da ste sa devetnaestgodina udarili svog najboqeg druga ciglom u glavu, pa je ovajzavr{io sa te{kom frakturom lobawe. Ceo slu~aj jezata{kan zbog toga {to je taj momak bio sin jednogpoliti~ara koji je bio u nemilosti, pa je bilo boqe da se svezaboravi.

YO: Ja to nikad nikome nisam rekao. Odakle vi to znate.

IKA: Ah, odakle znamo. Sve se zna. Sve se zna o svakom. Pitawe jesamo kako se stigne do neke informacije i koja joj je cena.

YO: Sad definitivno odlazim. Ovde mi je vrlo neprijatno.

IKA: Pa pobogu mladi}u opusti se. Sedi za sto. Uìvaj. Vidi{ date moja }erka voli i da bi sve u~inila za tebe. I ja te volim.Oboàvam tvoje pesme. Znam ~ak napamet tvoje najve}ehitove. Na primer:(Zapeva)No}as se sprema akcija u gradu,baci}emo bombu na ambasadu


Ja i moja mala, Crvene brigaderazbi}emo no}as sve ambasade.

BELA: Yo, sedi za sto.

Yo sedne.

IKA: Opusti se mom~e. Uzmi jedi. Ukusno je.(Ika jede)MMmmm. Sjajno sam ovo spremio. Divno.

BELA: Evo probaj, ja }u te hraniti.(Bela ka{ikom zahvati pe~urke i prinese ih You)Mili moj, probaj meni za qubav. Toliko dugo sam te ~ekala.Plakala sam no}ima na prozoru gledaju}i trotoare islu{aju}i tvoju Sablasnu sinfoniju. I{la sam na sve tvojekoncerte i vri{tala tvoje ime.

YO: Bi}e mi znatno lak{e, ako smawi{ koli~inu svoje qubavi.

BELA: Probaj ovo.(Yo pojede. Nasmeje se)Tako tako, divno.

YO: Nije lo{e stvarno, al ne ide bez ne~eg èstokog.

BELA: @estokog, naravno. Vino, spremila sam vino. Done}u gaodmah.(Otr~i sa scene)

IKA: Ne}e ti biti lako sa wom, moj mladi}u. Naporna je do zlaboga. I tvrdoglava, ho}e da ispuni svoje i niko je ne moèspre~iti. Zna{, kad sam ja bio mlad bio sam isti takav. Ro|ensam u jednom selu iz okoline Vaqeva.(Yo jede i slu{a)Tamo su ti qudi ve{ti da te prevare. Ma, muvu u letu biprevarili. Al mene, nikad. Niko. [ta sam traìo, to samdobijao. I svi su znali. Govorili su ne diraj Iku, jeba}e timajku. Stvarno sam bio zao. Umeo sam da sa drugovima LekomPr}ijom i Dimom Alabasovi}em, svake no}i premlatimnekog. I krive i nedu`ne. Ko nai|e biciklom pored na{egsela no}u, mi postavimo eksere i sko~imo na jadnika. Beàlisu od na{eg sela ko |avo od krsta. Posle sam oti{ao u grad izaposlio se kao policajac. Onako mlad i pun snage, jo{ vlastu rukama, bio sam strah i trepet. Zvali su me Ikafantastika, zbog fantasti~nih metoda kojima sam ka`wavao


prestupnike. Uglavnom, u gradu je bio mir. Posle odem uarmiju, dobijem ~in vodnika i ostanem tamo.

YO: Vidi vam se po faci, da ste bili neki pandur.

IKA: Posle sam se preorijentisao na bunkere. I podzemna sklo-ni{ta. Te koje sam ja napravio, wima pet atomskih bombi nemogu ni{ta.

YO: Nije mi jasno, kako va{a }erka nikad nije pobegla iz ku}e.

IKA: Htela je par puta, al joj nije uspelo.

Yo prestane da jede i gleda Iku. Izvadi ~e{aq i za~e{qa friz.

YO: Izvinite, al ja bi hteo da popu{im jedan yoint, ako moè.

IKA: Moè, sve moè. Da}e{ i meni jedan.

Yo se nasmeje i zavija yoint

YO: Totalno ludilo, al totalno. Gde sam ovo upao ~ove~e, kojaporodica. Jeste li vi svesni da ste uvrnuti?

IKA: Kako to mislite?

YO: Pa, onako poreme}eni. Da niste normalni, kao sve porodice.

IKA: Na|i mi normalnu porodicu, molim te. Ako na|e{ i jednu, ukojoj nema ne{to {to je blesavo, javi mi. U na{em veku togavi{e nema. Qudi su postali kao ma{ine i nije ni ~udo da sekvare. Ustaju u sedam rade do sedam, i tako u krug. Sve im sevrti u krug. To nije normalno.

YO: Po~iwete da mi se dopadate. âk se i slaèm sa vama.

IKA: Naravno, mladi}u. Za{to se na koncu ne bi sloìli.(Yo pripaquje yoint)Vi ste pametan mladi}.

YO: Izvolite.(Dodaje mu cigaretu)Jel vi znate {ta je ovo, to nije obi~na cigareta.

IKA: Znam, naravno da znam. Pu{io sam ha{i{ u Libiji svaki dan.Tamo ni nema normalnih cigareta. Posle odre|enog perioda,~ovek se navikne.(Ika dune)Hm, dosta slabo. Ne zna{ ti mladi}u {ta je prava stvar.Libanac, oduva te kao pustiwski vetar. Tamo na uàrenompesku ~ovek mewa svoje navike.


YO: Vi mora da ste proìveli vrlo interesantan ìvot.

IKA: Isuvi{e. Ponekad pomislim da sam toliko brzo ìveo, danisam imao vremena da rezimiram stvari. Ali re}i }u tisinko moj tajni plan – ja nameravam da ìvim dvesta godina.Sad imam pedeset. To mi je prva ~etvrtina.

YO: Ja nameravam da ìvim brzo, a o smrti nisam razmi{qao.Neprekidno radim, ujutro uzmem neki spid da me digne, tokomdana tro{im rakiju i podgrevam motore, naro~ito kadsnimam plo~u i kad po~ne reklamna kampawa. Onda me svijure i ja sve stièm.

IKA: Treba, treba da razmi{qa{ o smrti.(Pogleda o{tro Yoa. Yo se umiri. Gledaju se)[ta je, {ta se boji{. Opusti se. Samo kaèm. Imao sam drugau vojsci, neki Bora Duki}. On nije nikad razmi{qao. Hteo jeda otvori konzervu za uìnu, pa je stavio ispod tenka. Dok setenk kretao on je pridràvao konzervu da se ne izmi~e, pa gaje tenk pregazio.

Vra}a se Bela sa fla{om vina.

BELA: Evo, najboqe vino, berba pedeset tre}a. Tata dozvoqava{ daotvorimo tvoje blago.

IKA: To vino smo brali ja li~no i moja ~eta u armiji. Imao samjo{ jednu bocu, ali smo je popili kad je Staqin umro. Daj Youda otvori.

Bela dodaje bocu You. Yo zagleda fla{u. Bela i Ika ga gledaju. Yo skinenalepnicu sa fla{e i ispod we otkrije novu.

YO: Aha, a {ta je ovo? La`na nalepnica. Prelepqena je prekonajobi~nijeg Merlota iz pro{le godine.

IKA: Sjajno. Ti si sjajan mladi} Yo. Nemogu}e te je prevariti.Otkrio si istinu, ali si ubio estetiku. Da smo pili isto ovovino, sa la`nom etiketom na{e uìvawe bi bilo ve}e. Sad,ni{ta od toga.

Yo otvori bocu. Bela uzme od wega i sipa u ~a{e. ]ale duva i {mr}emiri{qavu so.

YO: U va{oj ku}i stalno neke prevare.

BELA: Ne, to je }aletov smisao za humor. Najvi{e voli nekom ne{toda podvali. Jednom je prodao kom{ijinog fi}u nekomfinskom slu`beniku koji je radio pri ambasadi.


IKA: A ne, to nije bila prevara. U pitawu je bila osveta, jer jekom{ija imao intimne odnose sa mojom ènom, dok sam ja biou tu|ini. Ta ve{tica je u na{ bra~ni krevet dovodila koga jestigla.

BELA: Tata, opet po~iwe{.

Yo pije vino. Bela i daqe stoji.

IKA: Upoznajem Yoa sa situacijom u na{oj porodici. Za{to da nezna? Ko da je to tajna. Pa to ve} i vrapci u na{em kraju znaju.

BELA: Da, ali {ta }e Yo pomisliti o meni. Kad mi je majka kurva, aotac lud.

IKA: Ko je rekao da je ona kurva. Ja to nisam rekao. Osim toga janisam ni malo lud. To je vaqda svima jasno. To {to je tvojamajka spavala sa mnogima u mom krevetu, ne zna~i i da jevodila qubav sa wima. Bar tako mi je rekla.

Yo se zagrcne od iznenadnog smeha. Prolije vino po stoqwaku.

YO: [ou sine... Pa vi ste zezawe, prva liga. Odavno se ovakonisam zabavqao.

Yo se previja od smeha. Ika ga gleda. Bela sedne za sto.

IKA: Moram da optr~im par krugova posle ru~ka da mi se slegne.Mogao bi da se ugojim ko sviwa.

]ale vozi kolica po trpezariji oko stola. Gura rukama to~kove. Yovri{ti od smeha. Bela zaqubqeno gleda Yoa.

BELA: Yo, reci mi iskreno, jel me voli{?

Yo je pogleda i jo{ vi{e se zasmeje. Udara rukom o sto. ]ale se vratikolicima na svoje mesto. Yo ih pogleda. Bri{e suze.

YO: Odavno se nisam ovako smejao. Rasplakao sam se.

IKA: To je zdravo. Treba plakati, bar jedan put nedeqno.

BELA: Nisi mi odgovorio?

YO: Mo`da.

BELA: Ah, Yo. Qubavi.(Bela sko~i sa stolice i obgrli wegove noge. Qubi mu ~izme)Ti si lek za moje rane.


IKA: Bela, Bela! Fuj to. Fuj.

YO: Mala, ajde stvarno beì.

Bela ustane. Qutito dohvati ~a{u sa vinom sa stola i razbije je o pod.

BELA: Dokle }ete da mi govorite da sam mala. Ja sam odrasla osoba iznam vrlo dobro {ta radim. Dokle tako. Zar sve to samo zato{to izraàvam svoja iskrena ose}awa. Zar samo zato {to egostuktura moje li~nosti nije ugroèna super egom.

Razbije jo{ jednu ~a{u. Ika se nasmeje.

IKA: Ne, Belice. Ti si velika devoj~ica. Ja uvaàvam tvoju psihostrukturu. Evo, ako sam kriv, kazni me. Nemoj da dozvoli{ dase bes skriva u tebi. Ispoqi ga. Vi~i.

BELA: Aaaaaa!!!!(Vi~e)

IKA: Ja~e!!!

BELA: Aaaaaaaaaaaaaaaaa!!!(Vikne jo{ ja~e i umiri se)

IKA: Tako, jel ti sad boqe.

BELA: Mnogo. Uh.

YO: Ribo ima{ odli~an vrisak, mo`da te pozovem nekad da mipeva{ bekinge na plo~i. Vata{ visoko S iz cuga.

BELA: Stvarno to misli{?

YO: Najstvarnije.

IKA: Bela je ro|eni talenat. Igra i peva od malena. Igrala jeLopticu Sko~icu u jednoj predstavi u obdani{tu. A dugogodina je pevala u {kolskom horu. Bela, za{to ne otpeva{ne{to tvom izabraniku. Tako }e{ ga kona~no osvojiti.

BELA: Ako èli Yo?

Yo klimne glavom. Bela sko~i na sto. Igra po tawirima i peva. Ikatap{e u ritmu.

BELA: Qubila sam, qubila sam gaVolela sam, volela sam gaMlad me mesec spotako,uzela sam olako,jo{ me nije dotako,a ja sam vrisnula


da sam ga bar pustilada me vinom opije,{ta sam sve propustilakad sam vrisnulaE da sam makar rekla ba{ sam blesavapa da sam makar za wim brzo tr~alae da sam makar posle suzu pustila,pa bar da znam kad je bal nek je bal.

Bela sko~i na zemqu i pokloni se. Yo tap{e.

IKA: Bravo.

YO: Ti ba{ zna{ moje pesme. âk i pesme koje sam napisao zadruge.

BELA: Naravno. Kad je bal nek je bal, je bio veliki hit. Jel ti sestvarno dopalo?

YO: Najstvarnije, stvarno.

BELA: Mogli bismo no}as da pevamo zajedno, negde na nekoj ben-zinskoj pumpi. Da se polivamo benzinom i gledamo mese~inu,sve dok nas ne zapali vatra qubavi.

YO: Bela, ti ima{ smisla i za poeziju.

IKA: Naravno, Bela je jo{ u {koli pisala pesme. Se}am se jednomkad smo bili na dodeli paketi}a za novu godinu kako je sjajnorecitovala Deda Mrazu svoju pesmu. Deda Mraz je poqubio, aona mu je odgrizla uvo.

YO: Sjajno.

BELA: Sve sam to nau~ila od majke. Ona me je terala da pi{empesme. Onda bi ~itala te pesme svojim prijateqicama iprijateqice bi se kikotale, i wihov smeh mi je odzvawao uu{ima, i posle...

Bela za}uti. Lice joj se smra~i. Yo gleda u wu, pa u Iku.

IKA: I posle?

BELA: Ne èlim to da kaèm, ima stvari koje treba sakriti.

Ika dohvati tawir i ga|a je. Tawir je proma{i i padne na pod.

IKA: Govori, mala prokletnice!!!


BELA: Nikad. Nikad to ne}u re}i. Nikom. Nikom.

IKA: E plati}e{ mi za ovo. Bi}e ti ào. Kaja}e{ se.

Izvadi pi{toq iz yepa. Yo sko~i sa stolice.

YO: Druè, smirite se. Bacite taj pi{toq.(Zagrli Belu)Ja tek sad shvatam wen poloàj. Ona je neza{ti}ena o~ajnica.Zvala me je da je odvedem iz ovog pakla.

IKA: Pakao to je drugo.

YO: Vi i wena majka ste prokleti sadisti koji mentalno uni-{tavate ovu jadnu ribu.

Bela zapla~e. Ika ni{ani u wih.

BELA: Yo, spasi me.

YO: Prozreo sam vas od prvog momenta. Vi ste nequdi. Vi nemateemocije. Krijete se iza maski. Takvi kao vi su u~inili da ovajsvet bude |avolova ruka. Vi perverzwaci u foteqama, uinvalidskim kolicima. Uni{tavate qubav. Vidite kako ovapa}enica drhti. Ko zna kako ste je sve ka`wavali. Ali ja samheroj. Ja }u je spasiti. Izbavi}u je iz va{eg zatvora.

Bela ga zagrli.

BELA: Yo, tako si hrabar.

IKA: Mladi}u, vi se grdno varate.

YO: Ne ja se ne varam. To je istina. Bela jel tako da je to istina?

Bela ga pogleda. Pogleda Iku. Ika se smeje.

YO: Za{to se smejete? Zar je to vama sme{no?

IKA: Ne, ja vas volim. Ja volim ~itav svet. Biqke, ìvotiwe. Sveje divno i veselo. Qudi su dobri i igraju bamington. Ve~eraje bila dobra. Zar to nije dovoqan razlog?

YO: Bela, beìmo odavde, }ale ti je totalno odlepio.

Vu~e je sa sobom. Ika okrene pi{toq i uperi ga u svoj stomak.

IKA: Bela kaì mu... Kaì mu da ja najvi{e volim da se ubijemposle dobre ve~ere.

Ika puca sebi u stomak. Bela vrisne. Yo se skameni. Ika padne na pod.Bela mu pritr~i.


BELA: Tata tatice. Za{to si se ubio?(Nari~e. Yo joj prilazi)Tata.

YO: Za{to se ubio?

BELA: Uvek je govorio da }e se jednom ubiti. Bio je depresivac. Alinije morao to da mi u~ini ba{ ve~eras. Ba{ kad mi jenajva`nije.

YO: Mislim, da je boqe da beìmo odavde.

Bela ustane i pogleda ga.

BELA: Kukavice. Ne}emo nigde beàti. Zva}emo policiju.

YO: Ja... Odoh.(Yo krene ka vratima)

BELA: Stani. Ti si isto kriv. Ispri~a}u sve policiji. Re}i }u da siga ti ubio.

YO: (Stane i okrene se ka woj)Nema{ dokaz. Niko ne}e verovati da je jedna rok zvezda kao{to sam ja uop{te bila ovde.

BELA: Zaboravio si jednu stvar. Video kameru kojom si me snimao umojoj sobi. Dok si me snimao videla sam da si uslikao i sebe uogledalu. Prema tome bio si tu.

YO: Daj mi tu traku.

BELA: A ne. Prvo mi pomozi da odnesem }aleta u kevinu sobu, prenego {to se vrati majka. Inscenira}emo ne{to da li~i nanesre}an slu~aj.(Uhvati }aleta za noge i vu~e ga)Ajde, {ta me gleda{. Pomozi.

Yo jo{ neko vreme gleda, zatim joj pri|e i odvla~e }aleta iz trpezarije.

YO: Ovo je vrlo ozbiqno.

BELA: Sve je uvek ozbiqno.

Izlaze iz trpezarije. Mrak.


Slika 3 – Camera da letto

Velika spava}a soba. Sva u ogledalima. Na sred sobe je crveni okruglikrevet. Na plafonu je neko osvetqewe koje li~i na lajt {ou. Bela i Younose Iku u sobu. Stavqaju ga pored ogledala. Yo gleda sobu. Bela ode dokreveta i sedne na wega. Trese se.

YO: [ta ti je sad?

BELA: Hladno mi je. Bojim se.

YO: Smiri se. Treba da budemo smireni.

Bela se sve vi{e trese. Legne na krevet i drmusa se.

BELA: Yo, pomozi mi.

YO: [ta da radim.

BELA: Recituj mi. Pevaj mi. To moè da zaustavi napad.

YO: Napad ~ega?

BELA: Epilepsije. Ja patim od toga godinama. Uvek... Uvek kad jeneki stres... Razume{...

Yo joj pri|e. Uhvati je za ruku. Bela se trese.

BELA: Pevaj mi Yo... Brzo... Pevaj...

YO: Dobro... Umire{ mi na rukamaod prejake doze rokenrolai ja sam bio na mukamakad nestala je koka kola.

Bela se malo umiri. Drì Yoa za ruku.

BELA: Jo{ malo... Yo...

YO: Fabrika pravi ugaq koksubacujem nov~i} u yu boksto nisi ti, to je sana ja sam mentol neopevan.

Bela se umiri. Gleda Yoa.

BELA: Yo, divan si, spasio si me. Sad znam za{to si velika zvezda.Niko nema takve balade.

YO: Ho}e{ li mi sad ispri~ati, {ta se uop{te ovde de{ava. Ukakvoj si frci? Objasni mi.


BELA: Re}i }u ti Yo. Bio si u pravu. Oni su me mu~ili. Bila samgodinama zarobqena u ovoj ku}i zatvoru. Nije mi bilo izlaza.Wih dvoje su me ucewivali. Pretili su mi da }e me ubiti.êkala sam tebe da me spasi{. I do{ao si kao spasiteq. Kaomesija. Zato sam te onako histeri~no i zvala telefonom.Pobegla sam jedne no}i i telefonirala ti iz grada.

YO: Gde vam je fon u gajbi?

BELA: Nemamo, nikad nismo bili povezani sa svetom. Ova ku}a jeodvojena od stvarnosti. Ali ja sam znala da }e{ ti imatisnage da me izbavi{. Lagala sam te, nikad nisam bila natvojim koncertima. Znam te samo sa malog ekrana i iz novina.Jedva sam uspela da dobijem tvoj broj od slu`benika iz po{te.Yo, ja sam ispa}ena. Razume{, godinama skrivena u staklenomzvonu. Majka je sve prebacivala na moju epilepsiju. Ali je onakriva za to. Kad sam bila mala imala sam jak strujni udar.Peglala sam sa neispravnom peglom iz koje su virile ìce.Majka nije èlela da je zameni. I od tada po~eli su da sepona{aju prema meni kao prema bolesnoj osobi.

YO: Strava. Horor.

BELA: Ne}u ni da ti pri~am, {ta mi je sve radila dok je otac bio uinostranstvu. Isuvi{e je morbidno.

YO: Za{to nisi pobegla?

BELA: Beàla sam nekoliko puta, ali je majka imala qubavnika upoliciji. I uvek su me pronalazili i vra}ali ku}i.

YO: Sad je prava prilika. Moè{ da beì{. Oti}i }emo odavde izaboravi}e{ sve. Ja }u te ~uvati.

BELA: Ne, ~eka}emo kevu. Kad se vrati, ubi}emo je.

YO: Ti si luda. Osvesti se ve} jednom. Zar ti nije dovoqan jedanle{. Pogledaj... On se sam ubio i to je sre}a. Ali mi daubijemo, to je ne{to sasvim druga~ije.

BELA: Ali to ne bi bio greh. Ona je to zasluìla.

YO: Mo`da, ali ja nisam ubica.

BELA: Ne shvata{, ne}emo je mi ubiti. Umre}e sama kada budevidela svog muà sa rupom u stomaku. Ima visok pritisak ilekar joj je zabranio uzbu|ewa. Pro{le godine joj je pukaojedan kapilar u mozgu, ali se izvukla. Ali sad ne}e. Gotova je.Sredi}emo je.

YO: Bela. Ja vi{e ne mogu ovde. Ho}u da idem. Ovog puta kona~no.


Bela ustane i pri|e You.

BELA: Hajde da vodimo qubav.

YO: Koji ti je? Preteruje{.

BELA: Ne, ova situacija me uzbu|uje. Koà mi je najeèna. Ti metako pali{. Yo, uzmi me.

YO: Ne dolazi u obzir.

BELA: Zar ne èli{ seks sa mnom?

YO: Ribo, oladi. I da èlim, ne bi mogo nikad pred mrtvim~ovekom. To je amoralno, ~ak i za moj ukus. Zar ti nema{nikakve emocije? Pa to ti je otac.

BELA: Ne, nisam ti rekla. On mi nije pravi otac. Ja ni ne znam ko jepravi. Keva je spavala sa mnogo mu{karaca dok je Ika bio uLibiji.

YO: Svejedno, blizak ti je.

BELA: Nije mi naro~ito ni blizak. Retko ga vi|am. Zar nisi videoda je on invalid. Wemu je sad svakako boqe.

YO: Kako moè{ to da govori{? @ivot je ìvot.

BELA: Yo, zaboravi na Iku. Pusti ga da spava najduìm snom. Sadnam treba qubav da nas spoji, treba nam jedan dodir. Zna{koji mislim, da budemo zauvek vezani.

YO: Umukni.

Bela klekne i obuhvati mu rukama kukove.

BELA: Mogu da u~inim da se zemqa zaustavi. Mogu da te u~inimbesmrtnim.

YO: Pusti me.

BELA: Yo, toliko dugo sam ~ekala ovaj trenutak kada }e moje rukegrliti tvoje telo. Molim te, ko boga te molim. Uzmi me.Obasjaj mi lice. Vidi{ kako mi usne drhte od strasti. Vidi{kako su ispucale od ugriza. Sve zbog tebe. Pusti me da tipokaèm svoju umetnost. Strast je poezija. U ovom trenutkumi smo predodre|eni da ...

Yo je odgurne.


YO: Ne lupetaj. Da ho}u da te kresnem, uradio bi to jo{ preve~ere. Ali samo da zna{ da mi ribe kao ti nisu nimaloseksi.

Bela puzi po podu ka wemu i uzdi{e.

BELA: Ah... kako te èlim. Udari me. Molim te. Budi moj ubica.(Uhvati ga za nogu)Zgazi me.

YO: Ne mogu... ne mogu da gledam ovaj le{.

Yo se izmakne. Pri|e Iki i izvla~i ga iz sobe. Stavi ga napoqe i vratise u sobu. Zatvori vrata. Bela uzdi{e na podu.

BELA: Yooo...

YO: Ustani.

BELA: Yo, mu~itequ. Ugasi me sa svetlom.

YO: Ustaj bre kad ti kaèm.(Bela dopuè do wega i qubi mu pantalone od nogavicanavi{e)Ustaj bre, morone.(Yo je uhvati za kosu i povu~e. U ruci mu ostane perika. Yose trgne. Pred sobom vidi kratko o{i{anu crnku, kevu izprve scene)ôve~e, ko si ti?

BELA: Ja sam Anabela. Belina majka.

YO: Ti?

ANABELA:Da ja sam ti otvorila vrata. Videli smo se.(Ustane)

YO: A Bela, gde je Bela?

ANABELA:Bela ne postoji. Ja sam samo igrala drugu ulogu. Ja samstarija. I pla{ila sam se da me ne}e{ zavoleti, da ne}e{hteti da vodimo qubav. Ali mora{ da zna{ jednu stvar, da samja tvoja iskrena oboàvateqka. Ja te zaista volim.

YO: ôve~e, gde sam upao.

ANABELA:Ne boj se. To sam ja. Ista sam kao Bela. @elim te, èlimtvoju qubav. Uzmi me na ovom krevetu. Toliko ve} dugo te~ekam, gledam tvoje lice na ekranu.


YO: Gospo|o, budite mirni. Meni je neprijatno zbog ovoga.

ANABELA:Oh, mili moj Yo. Nemoj da stvara{ distancu. Mi smo bliski.Povezani smo nevidqivim silama o kojima ti ni{ta ne zna{.Mi smo iz jedne familije. Govori mi ti.

YO: Kakve familije, ja vas prvi put vidim ve~eras.

ANABELA:Yo...(Krene prema wemu)

YO: Stani.(Anabela mu prilazi)Stani ili }e{ zaàliti.

ANABELA:Povredi me ako èli{, moj ìvot bez tebe je besmislen.Baci me na krevet i odnesi me do ve~nosti. Mi smo nebeskabi}a. Mese~eva deca. U na{em spoju nastaju planete. Seks satobom nije obi~an seks, ja to znam, to je astralna strela, mi}emo uzleteti, ja znam, ja treperim, moja vatra....

Yo iz yepa izvu~e no` skakavac i klikne dugme. Se~ivo izleti iz korica.Uperi no` u Anabelu.

YO: Stoj.

ANABELA:O, da, da. Znala sam da }e{ ti biti moj yelat. Ubi me.

YO: Umukni.(Yo je opkora~i i stegne joj ruku oko vrata. Drugom rukom jojstavi no` pod grlo)Umukni i govori. Prozreo sam te. Prozreo sam neku tajnuigru koju si smislila. Sve ove klopke su sra~unate. Govori o~emu se radi, ili }u te zaista srediti. Govori.

ANABELA:Pusti me. Ja... Nisam zaista ni{ta lo{e mislila. Nisam ja.Ja sam samo... Yo, toje on.

YO: Ko on?

ANABELA:On je sve smislio.

YO: Koji on? On je mrtav.

ANABELA:Pusti me...Otvaraju se vrata. U sobu ulazi Ika sa paraplegi~arskimkolicima koja gura. Drì pi{toq u ruci. Ko{uqa mu je idaqe krvava.

IKA: Pusti je.


Yo ga gleda. On ulazi u sobu i sme{ka se. Yo zadrì no` na vratuAnabele.

YO: Ne, pusti}ete vi mene. Odlazim odavde. Ni{ta ne poku{avaj,jer }u je ubiti. Baci pi{toq.

IKA: (Zasmeje se)Gre{ka mladi}u, opet si pogre{no procenio. Ja i ho}u da jeubijem. Izvoli, ako ti to uradi{ umesto mene, bi}e mi vrlodrago.

Yo ga gleda.

ANABELA:Pederu jedan. Sve sam u~inila za tebe i ti bi sad da meubije{. Znala sam da ne treba da ti verujem.

IKA: Da, ali si zaboravila jednu sitnicu.

ANABELA:Podli prevarantu.

IKA: Gledaj.(Izvu~e iz yepa bo~icu i pokazuje joj. Yo i daqe ne reaguje.Ostaje u istoj pozi)Na{ao sam je pored boce sa vinom koje si mi sipala. Veronal.

ANABELA:Gre{i{, to je moj lek za umirewe. Zna{ da patim od migrene.

IKA: Te{ko je Iku prevariti. Vrlo te{ko. Veronal nije lekprotiv migrene.

ANABELA:Jeste.

IKA: Htela si da me otruje{. Mene. I to bi mi bilo hvala za sve{to sam u~inio za tebe. Koliko dugo planiramo sve ovo... Ina kraju neo~ekivan obrt. Ti mene truje{ i sve ove godinepripreme padaju u vodu.

YO: Ho}u li ja saznati o ~emu se ovde radi.

IKA: Polako mom~e, sad budi strpqiv. Kad si sve ionakoupropastio. Prvo da se obra~unam sa ovom kurvom.

Yo se odmakne od Anabele. Ona ga i daqe drì za ruku.

ANABELA:Yo, spasi me. On je lud. On je monstrum.

IKA: Duhovito.(Okrene glavu ka ogledalu)Bar }u i ja u~estvovati u igri. Nadam se da dobro izgledam.(Mahne ka ogledalu. Ponovo se okrene ka Anabeli i You)Video kamera snima li snima. A vas dvoje ni{ta. îtava


kaseta ispucana uludo. Da ste vodili qubav kao {to jeplanirano, sve bi bilo u redu. Sve bi bilo snimqeno.

YO: Ovo je sve snimano video kamerom?

IKA: Bravo Kolumbo. Pa {ta ti misli{ zbog ~ega sve ovo, zbogbaba i àba. Ja moram od ne~ega da ìvim, a ti si bogat. Da jeuspeo plan i da je snimqen planirani porno film sa ~uvenomzvezdom Yoom, ja bi dobro ìveo nekoliko godina. Ili biprodao film na ilegalnom trì{tu za veliku lovu ili bi teucenio. U oba slu~aja tvoja popularnost bi mi donela pare.Ali ova glupa~a je sve upropastila. Isuvi{e se pretvarala iti si je lako prozreo. Bilo bi mnogo boqe da sam platio nekunajobi~niju kurvu za ovaj posao i da nije ni{ta ni znala.

ANABELA:Ali Iko ti si rekao da je bitno da Yo i ja vodimo qubav, jasam to htela.

IKA: Da, htela si, naravno da si htela. Ja sam te i odabrao kaowegovu oboàvateqku zato {to si to htela. Ali to je bilagre{ka. Nisam mogao da isplaniram da tvoja qubav premawemu moè biti toliko jaka da na kraju prevari{ mene.Priznaj da si htela da me otruje{?

ANABELA:Ne...(Brizne u pla~)Da, mrzim te. Mrzim te odvratni gangsteru. Od prvog mo-menta sam te zamrzela. Kada si mi ponudio ovaj posao, ja sampristala i odmah sam skovala plan da te se otarasim.

Ika se doveze pred wu. Yo je napet. Drì no` u desnoj ruci.

YO: ôve~e, ti si patolo{ki tip. Tebe treba poslati u ludaru.Nije vaqda sve ovo samo zbog toga da bi me snimio skrivenomkamerom kako kre{em neku ribu i to posle prodavao kaoporno film.

IKA: Da, prvobitna namera, da.

YO: ôve~e, ti misli{ da bi me tako ucenio, ~ove~e koji si timoron. Pa ne bi dobio ni kinte od mene. Takav film bi zamene i moju karijeru bio fenomenalna reklama. Bio bih tizahvalan. Do groba. Uostalom, ti si mali prevarant. Neko bite izradio.

IKA: Mladi}u, biraj re~i. Ti ne zna{ ni sa kim razgovara{.

YO: Znam, sa oficirom koji je poremetio sa ganglijama.


IKA: Ja uop{te nisam oficir kao prvo. Ja sam legenda beogradskogkriminala Ika Marka zar nisi ~uo za mene. Harao sam poNema~koj svojevremeno i imao sam ugled.

ANABELA:Da, samo ti je ugled sru{en u zadwih dvadeset godina. Sada teucewuju tvoji biv{i ortaci za lovu koju si izgubio igraju}ipoker. Bedno, cela ova stvar proisti~e iz bede.

Ika ispali metak u pod.

IKA: Dosta {ale. A sad pre|ite na stvar. Hajde, pewite se nakrevet. Ima da tuca{ ovu kurvu, sve dok ja ne kaèm dosta.Znate li vi koliko me je uop{te ko{tala sva ova oprema? Tomora da se otplati. Ajde, na krevet. Kamera snima ve} polasata uzalud.

YO: Nema teorije. Ja odlazim.

ANABELA:Yo stani. Molim te. On je lud. Ubi}e te.

YO: Nema muda za to.

IKA: Ko nema muda? Opet gre{ka mladi}u. Misli{ da sam para-liti~ar, zato {to sedim u ovim kolicima. Gre{ka. Sedimovde zato {to mi je udobnije.(Ika ustane iz kolica)Vidi{. Kolica su mamac za naivne.

Yo krene ka izlazu.

YO: âo, matori. Javi se kad sredi{ ìvce. Dosta mi je va{ihglupih igara.

ANABELA:Yo, stani. Stani.

Anabela potr~i za wim. Ika je uhvati za ruku. Anabela ga odgurne. Ikapadne na zemqu. Pi{toq mu ispadne iz ruke. Padne na zemqu i sam odsebe opali. Metak pogodi Anabelu u plu}a. Anabela vrisne i padne nazemqu. Yo se okrene. Ika ga gleda.

IKA: Slu~ajno... Nisam ja pucao. Sam je opalio.

YO: Matora sviwo, ubio si je.

Yo krene sa noèm ka Iki. Ika otr~i do pi{toqa i uhvati ga u ruku.Uperi ga u Yoa. Trese se.

IKA: Baci no`. Baci....

Yo ga gleda. Kruì oko wega. Ika drì uperen pi{toq.

YO: Ne sme{.


IKA: Ubi}u te, ti si kriv. Ti ne zna{ koliko sam je voleo.

Yo baci no` na zemqu. Anabela leì na podu i jaukne. Obojca se okrenu kawoj.

ANABELA:Yo!

Yo joj prilazi. Ika ide za wim.

YO: @iva je.....Anabela.

ANABELA:Yo, qubavi moja.

Grli ga. Ika zapla~e i drì pi{toq.

IKA: Kurvo, koliko sam te samo voleo. Mislio sam da }e{ zabo-raviti na ovog prokletnika posle ovoga i da }emo sre}noìveti negde na nekom ostrvu. Ja, ti i svetionik.

Yo podigne Anabelu u naru~je. Ona mu miluje kosu.

YO: Anabela, ti krvari{?

ANABELA:Ali to nije ono na {ta ti misli{.

YO: Lepa si.

ANABELA:@ene su najlep{e kada umiru.

IKA: Nepodno{qivo. Ovo vi{e ne}u mo}i da snimam.

Ika iz yepa izvadi daqinski upravqa~ i klikne ga. Iza ogledala se za~ujezvuk zaustavqawa trake u video rekorderu. Ika vrati upravqa~ u yep.

YO: Mislim da }u se na kraju, posle svega zaqubiti u tebe.

ANABELA:Ah, Yo... Da li je to istina?

YO: It’s true.

ANABELA:Da li }e{ me voleti i posle moje smrti?

YO: Ti ne}e{ umreti, ja }u te spasiti. To je samo mala rana.Gotovo da se ne vidi.

IKA: Ne dolazi u obzir. Uzmi je u naru~je i ponesi je dole upodrum.

ANABELA:Yo, umre}u u tvom naru~ju kao u pesmi.

Yo je podigne. Ika mu zabije pi{toq u le|a.

IKA: Ne poku{avaj ni{ta. Ubi}u vas oboje.

ANABELA:Yo, usprotivi mu se. Kako bi to bilo lepo da te ubije, pa daumremo zajedno.


YO: Hmmm.

IKA: Ako bude{ bio poslu{an, mo`da }u ti oprostiti ìvot.Izmisli}emo ne{to. Nagodi}emo se. Ali tek kad ona budegotova.

ANABELA:Yo, ne slu{aj ga. On uvek laè.

YO: [ta namerava{ sa wom?

IKA: Baci}emo je u pe} za keramiku koja je dole u podrumu. Ne}eostati ni pepeo od we. Niko nikad ne}e saznati za sve ovo,ako se dogovorimo.

YO: U pitawu }e biti ubistvo.

IKA: Yo, nema potrebe da zamara{ mozak sa tim. Ponesi je dole.Kreni.

Yo krene. Ika ih prati na malom odstojawu.

ANABELA:Prevari}e te Yo, ne veruj mu. Veruj u na{u qubav.

IKA: Ti nesre}nice zatvori tvoju slatku gubicu. [ta misli{, dasam planirao tvoju smrt. Ne zna{ ni sama koliko mi tote{ko pada. Ne volim nasiqe. Ne podnosim krv.

Yo stane pred vratima.

IKA: Za{to si stao?

YO: Ona nije nimalo laka.(Podupre je)

IKA: Ajde nosi je.

ANABELA:Yo, hvala ti za ovo.

YO: Misli{ za ovo {to te nosim?

ANABELA:Ne nego za tvoju izjavu da ja nisam laka ènska.

YO: Da, ti si jedna od najteìh osoba koje sam u ìvotu upoznao.

IKA: Krenuli smo....

Yo izlazi iz sobe. Ika izlazi za wim. Mrak.


Slika 4 – Piano Sotterraneo

Prostran podrum. Neka varijanta izme|u podruma i anti-atomskogskloni{ta. Prenatrpan je stvarima koje mogu da stvore utisak ki~a. Udesnom uglu je velika pe} za keramiku roze boje. Do we je starinski yuboks. Leva strana podruma pored ulaza je skladi{te namirnica i raznihsitnica pore|anih u rafove kao u samoposluzi. Dno je opet natrpanokutijama sa {vercovanom robom od Soni televizora, videorekordera, dosanduka sa oruìjem i gas maskama. U desetak kanastera nalazi se benzin.Tu je jedno stilsko kanabe i foteqa. U pro~equ je bunar iz kog jeizvedena ~esma. Do ~esme je agregat za struju, povezan sa aparatom zakafu. Od oruìja na zidu vise noèvi, luk i strele, kopqe, sekira,lova~ka pu{ka, nun ~ake. U ovaj barokni prizor ulazi Yo nose}i Anabeluu rukama. Za wima sa pi{toqem u ruci stupa Ika. Ika zatvara debelametalna vrata za sobom. Yo stane zbuwen prizorom.

YO: Gde da je spustim?

IKA: Na kanabe. Za sad.

Yo spu{ta Anabelu na kanabe. Ona ga gr~evito grli. Qubi ga. Yo senekako iskobeqa iz wenog zagrqaja.

ANABELA:Yo, ne ostavqaj me. Yo.

IKA: Nesre}nice ostavi ~oveka na miru.(Yo gleda Iku. Ika pri|e namirnicama sa strane i uzmene{to da gricka)Sedi Yo. Ose}aj se kao kod ku}e. Ima{ tu fotequ desno.

ANABELA:Upomo}! Yo zovi pomo}. Umre}u. Zar }e{ dopustiti ovomludaku da nas oboje ubije. Yo.

YO: Zbuwen sam.

IKA: Ne slu{aj je. Nije joj ni{ta. Jaka je ko kow. Rafal izjapanskog Uzija joj ne bi naudio. Ne zna{ ti {to su ti ène.Te mogu da pretrpe {to niko ne moè.

Anabela jaukne

ANABELA:Uh, boli. Gorim. Jaooo.

Yo krene ka woj. Ika uperi pi{toq u wega.

IKA: Sedi tamo, kad kaèm. Sedaj!

YO: Dobro.

Yo sedne. Anabela se previja. Ika prilazi Anabeli. Gleda je.

IKA: Kurvo }uti nije ti ni{ta.


ANABELA:Joj, gotovo je.

IKA: Jel te boli ne{to?

ANABELA:Plu...}a...

IKA: Da}u ti aspirin. Imam sve u svojoj li~noj apoteci.(Ide ka policama sa stvarima)Ne brini, pro}i }e to.(Yo sedi u stolici. Lagano desnom rukom poku{ava dadohvati pi{toq iz kutije sa oruìjem koja se nalazi izawega. Anabela urla. Ika pretura po jednoj fijoci)Baralgin, Analgin, Kofan, Brufen, sve stvari koje mi netrebaju.(Anabela ugleda Yoa koji poku{ava da dohvati pi{toq.Ona prestane da urla. Yo vrati ruku. Pokaè joj prstomznak da }uti. Anabela shvati i ponovo zaurla)Eto nema, najobi~niji aspirin. Nema.(Okrene se ka You. Yo ga gleda)Tako ti je to dragi moj Yo, kad ti ne{to treba, onda ga nema.U zemqu propadne. A toliko sam vremena posvetio opremawumog atomskog skloni{ta. Vidi{ svega ima, vode, hrane,oruìja, stuje, svega... Samo nema aspirina.

YO: Nemogu}e da nemate ba{ aspirin. [to malo boqe ne po-gledate?

Ika se ponovo okrene. Traì po drugoj fijoci.

IKA: Ma, nema. Za inat.

ANABELA:Ijaoooo.

YO: Mo`da je tu gore, malo levo, jo{,jo{...

Pruà ruku u nazad i uspeva da dohvati pi{toq. Vrati ruku i sakrijepi{toq pod jaknu. Ika se okrene i pogleda ga.

IKA: Mislim da joj nema pomo}i. Mora}e na onaj svet. Ali {to bito bio problem. Svi }emo kad tad tamo.(Smeje se)Od praha smo i u prah se vra}amo.

ANABELA:Ako umrem, otkri}e te i posla}e te na elektri~nu stolicu.

IKA: Ma, nemoj. Ko da me otkrije. Niko me nikad ne}e otkriti.Anabela, qubavi ti ne shvata{. Rat je blizu. Zarati}e se naveliko. Svi }e biti zauzeti spa{avawem svojih ìvota. Koga}e biti briga za tvoj ili wegov mali ìvot. Atomske bombe}e popadati na ulice, sru{i}e se ku}e, tre{}e se mostovi.


Preìve}e samo najmudriji. Oni koji se budu sakrili u svojadobro opremqena skloni{ta.

YO: Izvinite, a ko }e to da zarati?

IKA: Svako sa svakim ~ove~e. Beli protiv obojenih, crni protivùtih, Arapi protiv ostalih, psi protiv ma~aka, mladiprotiv starih, ène protiv mu{karaca. Kona~ni obra~unsamo {to nije po~eo.

ANABELA:Ijoj...

IKA: Nostradamus je sve prorekao. Zato se pametni sklawaju naostrva. A moje ostrvo je moj podrum.

YO: Vi niste tako ludi.

IKA: Naravno, dragi Yo. Ja sam savr{eno normalan. Sve ovo radimu samoodbrani. Moja vrsta, pametnih je ugroèna. Zavladalisu nikakvi, pokvareni, nemoralni, polu qudi. Oni svojomdekadencijom uni{tavaju na{u divnu planetu. Truju narod,kqukaju ih drogom, opijaju ih medijima, qudi orgijaju, ènespavaju sa svakim, prave vrednosti su iskrivqene i mladipquju po wima. Ali iznad svega su dva neprijateqa, dveSatane.

ANABELA:Ne slu{aj ga, u~ini ne{to brzo ili ijoooj.

IKA: @ene i rokenrol. To su dva zla najve}a. To su dve najve}egre{ke evolucije. Mladi}u, Adam je ìveo u raju, dok nijedo{la Eva. @ena i umesto rajske muzike posle prvog greha,muzika se rasula u haos, da da. Ja ta~no znam da je rokenroldotukao Adama.(Prilazi You)Zamisli tu sliku Yo, sliku zla. Eva daje Adamu jabuku, aheruvimi sviraju Hendriksa. Hej Yo.

YO: Imate bujnu ma{tu. I ja bih vas vrlo rado slu{ao ~ove~e, aliova èna umire. Woj treba lekar. Treba je podhitnoprebaciti u bolnicu.

IKA: Dragi moj Yo. Ti ni{ta ne shvata{. Sve ovo je bilo zbog tebe.

Ika se le|ima pribliàva Anabeli i drì pi{toq uperen u Yoa.Anabela se naglo uspravi i poku{a da sko~i Iki na le|a. Ali samo vrisnei padne u nesvest.

YO: Anabela.

Ustane. Ika uperi pi{toq u wega.


IKA: Miran. Sedi na mesto.(Yo se polako vrati na mesto)Hvala bogu. Gotovo je sa ovom ve{ticom. Napokon smo sami.

YO: ôve~e, mrtva je, kapira{. Zaglavi}emo robiju, obojca.

IKA: Ne}emo qubavi moja.(Ika se pomeri u stranu. Pogleda pe} za keramiku)Spali}emo je ovde. Ba{ onako kako su vikinzi spaqivaligre{nice. Da od we ne ostane ni{ta. I posle svega po-kloni}u ti svoje srce.

YO: Ne kapiram.

IKA: Rekao sam ti. Ja te oboàvam. Od prvog trena kad sam tevideo. Zapalio si vatru u mom telu. Pevao si tu odvratnurokenrol pesmu o bi}ima sa druge planete. I ja sam sezaqubio u tebe. Poèleo sam da te preobratim. Da te vratimna pravi put. Kao nekad u raj, kao mu{karac mu{karca.

YO: Prokleta peder~ino. Ne mogu da verujem da sam upao u klopkunastranog sumanutog homi}a. ôve~e, koji blam.

IKA: Ti ne zna{ ni{ta o tome, ali ja }u te nau~iti. I mi }emopreìveti. Posle atomskog rata, posle apokalipse, kadanestane i zadwa èna, mu{karci }e se vratiti u raj. Iìve}emo ve~no, blaèni.(Ika krene ka wemu)

YO: Odbi. Stoj.

IKA: Ah, Yo. Kako si vatren. Ali tvoji stihovi su divni, bezobzira. Se}am se kao sad kad sam te prvi put u ìvotu videona TV ekranu. Bili smo zatvorenici u Ce Zeu, ja Beli Bora,Mugi, Jov~a Gilipter, cela ekipa. Svi smo se zaqubili utvoje krupne usne i poèleli da do|e{ da te nau~imo istini.

Yo izvu~e pi{toq. Puca. U pi{toqu nema municije. Ika se smeje.

IKA: Nema{ vatre Yo? Nema, nema... A sad budi dobar i vrati se namesto. Ajmo polako. Sedi. Sedi.(Yo se vrati na mesto)Tako mili moj. Za{to si tako agresivan. Pa ja sam tako dobarprema tebi. Ja ne èlim da te ubijem. @elim samo da budemozajedno, ve~no. Bi}u ti boqi od najboqe ène. Umem da kuvam.Ho}e{ da ti skuvam kafu? Ja mogu sve.

YO: Ostao sam bez teksta.


IKA: Reci Yo, tvoja voqa je za mene zakon. Ispuni}u ti svakuèqu.

YO: Ba{ svaku?

IKA: Svaku.

YO: Ali samo da zna{, ja nisam peder. Ja sam strejt. Zbogprevelike qubavi prema ribama sam i do{ao u ovu ludnicu.Razume{, ja èlim da me pusti{ da odem. Kapira{?

IKA: Na àlost takve èqe se ne vaè. Ne prihvatam. A sad po{tosi propustio {ansu, drì ovo.(Izvadi iz jedne kutije lisice i baci ih You)Stavi to na ruke.

YO: Pederu.

IKA: Poùri. Nemam puno vremena da se prepirem. Radi.(Yo stavqa lisice na ruke. Ika uzima konopac i vezuje ga zastolicu. Stavqa pi{toq u yep)Plati}e{ mi za ovo. Ubi}u te.

IKA: Duhovito, vrlo duhovito moj mladi}u. Po{to si odbio mojuqubav, spremi se za kaznu. Kazni}u te onako kako dolikujenevernicima.(Prilazi zidu sa oruìjem. Dohvati sabqu)Mogao bih da ti odse~em glavu. Ili da te proburazimkopqem.(Dohvati nun ~ake i zavrti ih)Ili da te sredim sa ovim.(Uzme lova~ku pu{ku. Nani{ani u Yoa)Ili da te ubijem kao divqu zver. Ali ne volim krv. Ne volimnasiqe. Ja sam prefiwen i mislim da zlo~in treba da budeumetnost. Ti zasluùje{ lepu smrt.(Ostavi oruìje i ode do yu boksa. Ukqu~uje ga)

YO: Ti si gad. Ubi me, ba{ me briga. Ali nikad ne}u pristati dabudem homi}.

IKA: Ne, dragi moj. Prista}e{, znam da }e{ pristati. Moli}e{me.(Pusti neku klasi~nu muziku)O kako su divni zvuci {to kruè oko nas, muzika...

YO: [ta ho}e{ od mene. Ho}e{ pare? Da}u ti svu lovu od zadweturneje i plo~e.


IKA: Ne, vi{e mi tvoj novac ne zna~i ni{ta. @elim samo tebe.(Stavqa gas masku na glavu)Umre}e{ Yo. Ne}e biti te{ka smrt. Zaspa}e{ uz muziku.

YO: [ta to radi{?

IKA: Uìvaj, Yo.(Ika iz jedne kutije vadi aparat za ga{ewe poàra. Drì gau ruci)Zna{ li {ta je ovo?

YO: Protivpoàrni aparat.

IKA: Ali sa specijalnim puwewem. U wemu se nalazi nervni gaskoji }e te zauvek uspavati.

YO: Upomo}, upomo}!!!

Ika skida poklopac sa kutije. Me|utim, naglo ispusti aparat i uhvatise za stomak. Gu{i se. Brzo skida masku sa lica. Tetura po sobi.

IKA: Ja... Otrovan sam...

Padne na zemqu. Nekoliko sekundi sve je mirno. Yo poku{ava da seoslobodi. Pesma na yu boksu prestaje.

YO: Upomo}!!!

ANABELA:Yo.(Anabela pomeri ruku)Yo, spasi me...

YO: Anabela, ìva si.

ANABELA:Ja...(Puzi po sceni ka You. Yo se pomera ka woj sa stolicom)Umre}u...

YO: Ne}e{, bi}e sve u redu. Samo da se oslobodim.

Anabela dopuè do wega i uhvati ga za nogu.

ANABELA:Jel mrtav?

YO: Izgleda. Mo`da si ga stvarno otrovala.

ANABELA:Nisam. Sigurno je pojeo ne{to {to mu nije prijalo.

YO: Nisu vaqda pe~urke?

ANABELA:Yo... Molim te... Ispuni mi sada drugu od one dve èqe kojesi mi obe}ao.

YO: Da, qubavi...

ANABELA:Otpevaj mi Ve~nu qubav pre nego {to umrem.


YO: Ali to mi je najqigavija pesma.

ANABELA:Molim te.

YO: Anabela, ja te stvarno volim. Nemoj da umre{, bori se. Akopreìvi{, oèni}u te, ima}emo decu, pravu. Sve }e bitipravo.

ANABELA:Ne, sve je kasno.... Pevaj...

YO: Na{a qubav haqina, ti i more tra la la,na{a qubav rakija {to nam mozak popilaZajedno }emo biti ja~i,zajedno }emo qubav na}i, uvouvouvouZajedno kao mu` i èna,�zajedno kao dva kretena, uvouvouvou.

ANABELA:Zbogom Yo.(Anabela klone na zemqu)

YO: Anabela, vrati se. Ne daj se. Upomo}. Upomo}.(Ide sa stolicom do zida sa oruìjem. Grebe konopac ose~ivo sabqe)ôve~e, koja frka. [ta sad da radim sa dva le{a. Yo, jebo tebog. Ajde seci, ajde sabqo.(Prese~e konopac. Oslobodi se. Ostanu mu lisice na rukama.Ode do Anabele i podigne je. Ona je mrtva)O ne. Mrtva je.(Ostavi je na zemqu. Ustane)[ta da radim, kako da se oslobodim ovog srawa. Gde je kqu~?Sigurno je kod ovog manijaka.(Pri|e Iki, pretura mu po yepovima. Izvadi neke kqu~eve.Proba redom da sa kqu~evima skine lisice)A lepo mi je keva govorila, ne idi kod nepoznatih, ne druìse sa ludacima, gledaj prvo na levu stranu kad prelazi{ulicu. Sve sam ja to znao. Ajde, otkqu~aj. Otkqu~aj. Ne}e jeboih bog.(Ustane i gleda u lisice)Ne vredi, nijedan ne ulazi. Ostaje mi posledwa {ansa.Hudinijeva fora.(Cima ruke gore dole, levo desno i uspeva da se oslobodilisica. Drì ih u ruci)Uf, ~ove~e bila je gadna frka. Napokon sam slobodan. FurajYo.(Krene ka vratima. Zastane)Da, to je dobra ideja. Niko ne}e posumwati na mene.Uni{ti}u sve tragove. Zaboravi}u sve. Sve...


(Yo uzima jedan kanistar sa benzinom. Otvara ga i posipabenzin po sobi. Kad izlije sve iz kanistra, zafrqa~i ga ubunar. Stane pred Anabelu. Gleda je)@ao mi je ribo, bila si malo prestara za mene.(Okrene se ka publici. Izvadi cigarete i {ibicu)Napokon mogu da zapalim.

Yo stavi cigaretu u usta. Krene da kresne {ibicu, ali ga uhvati gr~ ustomaku. Ispusti {ibicu na zemqu, ispadne mu cigareta iz usta.

YO: Pe~urke, ipak... Ipak su pe~urke...

Previja se od bola i tetura. Pada pored Anabele i zagrli je u padu. Leìmrtav. Desetak sekundi traje mir. Ugasi se svetlo. Ika upali svetlo.Stoji pored {altera. Anabela i Yo ustaju. Otresaju pra{inu.

IKA: Jel sve u redu?

YO: U redu je profesore.

ANABELA:Sve je u najboqem redu.

IKA: A sad da analiziramo postupke u igri. Mislim da nam jepsiho dramska terapija donekle uspela. Sedite na krevet. Udrugom ~inu ~ini mi se da transakcioni odnos izme|u vasdvoje nije imao konstantnu liniju odrastao odrastao.

ANABELA:Profesore, ali ja sam igrala igru pocepane ~arape, {to mi ine omogu}ava da sa wim komuniciram na toj relaciji. Mojodnos sa wim je bio vi{e odnos dete dete.

IKA: Ja samo konstatujem neke gre{ke. Uostalom, mora}emo dapregledamo video snimak. Mislim da smo na tri mestaozbiqno ugrozili psiho strukturu igre. A ti Yo na ~etirimesta nisi po{tovao skript.

YO: Profesore, ali Anabela i ja se poznajemo tek ne{to vi{e oddve nedeqe. Pre nego {to smo na va{ kurs “Intenzivnetransakcione psihodrame”, ja sam je poznavao samo kaodevojku iz video kluba. Na{ odnos je jo{ uvek povr{an, iakosmo se za ove dve nedeqe podvrgli zajedni~kom tretmanu.

IKA: Sedite deco, sedite.(Yo i Anabela sedaju na kanabe)Bili ste sjajni, fantasti~ni. Cela terapija je prakti~nozavr{ena, bila je to lekcija iz qubavi. Ali... U ~emu je stvar.Ja kao va{ u~iteq osetio sam u jednom trenutku da ne}etemo}i da pre|ete granicu. Do{li smo do jednog zida, ali ganismo presko~ili.


ANABELA:Ali profesore, ja se ose}am divno. Kao da sam o~istilane{to duboko u sebi. Mislim da mi je Yo pomogao mak-simalno. Uìvala sam u celoj igri.

IKA: Da, ali niste pre{li granicu. Razume{ Anabela, granicu.Dobro(Hoda po sobi)Mo`da sam i suvi{e verovao u ovaj kurs. Prakti~no ovo jeprvi put da ga drìm na ovakav na~in. U Americi sam biopodvrgnut surovim terapijama. Zavr{io sam kurseve kodsledbenika Berna, Janova, Rajha. Oni su mi razneli ego. Kadsam pro{ao sva ta razarawa, bio sam kao beba. @ivot mi jebio lep, qudi dobri, i tad sam se sudario sa jo{ surovijomistinom. Shvatio sam da ìvot uop{te nije lep, da su qudizli, upao sam u te{ku depresiju. Nisam imao vi{e ego kaooklop da se borim protiv wih. Pomi{qao sam i nasamoubistvo. O~ajan i bez novca, krstario sam poKaliforniji. [ezdesetih godina svi koji smo se zateklitamo èleli smo da promenimo svet. I jedne ve~eri slu~ajnosam se zatekao na putu prema Los An|elosu. Padala je ki{a,pro{la pono}, u daqini je~ao okean. Stajao sam na putu istopirao. Nai{ao je jedan mladi} na motoru. Zaustavio se. Jasam govorio, a on je }utao i posmatrao me. Iznenada si{ao jesa motora i sko~io u blato pored puta. Sedeo je tako u tojkaquzi dok je ki{a sipila po wegovoj kacigi. Ja sam ga i daqegledao. Ne{to duboko iz mene je krenulo ka mom srcu i krozgrlo mi je izleteo smeh. Smejao sam se toj bizarnoj pojavi. Nisam nisam znao za{to. Poku{avao sam da zaustavim smeh, alinije i{lo. îtavo telo bilo mi je obuzeto smehom. Mladi} jeustao, pri{ao mi. Pogledao me je i sam se smeju}i. Zatim jeuzjahao svoj motor i odjurio putem. Ja sam potr~ao za wim,smejao sam se u trku i tada sam osetio jedan ose}aj koji sadatraìm od vas. Tada sam pre{ao granicu. Imao sam vizijuovog na{eg pozori{ta. Sve mi se sklopilo, kao posledwakockica mozaika.(Sedne na pod)Ne znam da li ste me razumeli.

ANABELA:Da, Profesore. Vi traìte jedan izgubqeni ose}aj.

IKA: Gre{ka Anabela, mi ga traìmo. Razume{(Ustane)Imamo malo vremena, toliko malo vremena.


YO: Profesore, ali kakve veze sa tim ima ~itava ova pri~a kojusmo igrali. Za{to ba{ takav scenario. Zar ne bismo lak{edo{li do tog ose}aja jednostavno – pri~om.

IKA: Dobro pitawe. Re}i }u ti. Od pri~e nema velike koristi, vibiste sve to spoznali i rekli da mi to sad znamo i {ta daqe.Zato se mora delati. Recimo da je ~itava ova pri~a jedanparalelan svet. Mi nikada nismo ìveli tu pri~u. Ti Yo, tistudira{ filozofiju. Tebe zanima da do|e{ do istine. Ikada do|e{ do we? [ta onda? Traì}e{ novi put da ponovodo|e{ do we. Zato na ovom intenzivnom kursu suàvamovreme i prostor, da bi {to jednostavnije pri{li istini. Dabi suzili vreme i prostor koristimo ono {to je u skriptunaivno zvano la`. La`ne projekcije, nisu la`ne, ako suvo|ene imaginacijom. One su najprostiji put da se dotaknesr`.

YO: Ne razumem.

IKA: Opet pitawa i odgovori. Pitawa i odgovori. Dogovorili smose da na wih odgovaramo sami. Odgovori sam. Nisi ti takoglup kao {to se pravi{.

ANABELA:Profesore, {ta }emo daqe raditi?

IKA: Ponovi}emo celu stvar od po~etka.

Yo ustane. Anabela ga gleda.

YO: Ja ne mogu, umorio sam se. Na ivici sam nerava. Vi{e mini{ta nije jasno. Za{to sam tu? Za{to sam platio lovu zaovoj glupi kurs.

Anabela sko~i.

ANABELA:Yo, kako moè{ tako. [ta ti je?

Yo je odgurne. Anabela padne na pod. Jaukne. Ika prilazi You.

YO: Profesore, ja...

Ika stane ispred wega. Gledaju se. Anabela se drì za nogu.

IKA: Dobro, idi. Po{tujem tvoju odluku. Ali pre nego {to ode{da se bar rukujemo kao qudi.(Ika mu pruì ruku. Yo mu pruì ruku. Odjednom Yoaprotrese struja. Vrisne i pusti Ikinu ruku. Ika iz yepaizvadi malu bateriju koja je bila povezana sa dve ìce nawegovu ruku)Ha, opet si naseo na trik. Baterija spojena sa dve ìce. Tizatvara{ kolo. I ope~e te struja.


Ika baci bateriju. Yo ga gleda. Anabela ustane, nasmeje se.

ANABELA:Gledajte sad ovo.(Povu~e prstima zube i izvadi ih napoqe)La`waci.

Ika se zasmeje. Anabela isto. Yo je ozbiqan. Anabela mu ma{e la`nimzubima.

YO: Jel ovo cirkus ili psiholo{ka seansa?

IKA: Cirkus.

Smeje se i drì se za stomak. Stomak mu se pumpa. Ika naduvava usne.Ruku drì i u yepu, gde je o~igledno pumpica koja naduvava balon. Balonpukne. Anabela vri{ti od smeha. Yo se nasmeje. Ika mu pritr~i.

IKA: Hajde Yo, slobodno.(Yo se smeje)Ja~e. Ja~e.

YO: Ne mogu.

Ponovo prasne u smeh. Anabela se zarazno kiko}e.

IKA: Moè{ moè{. Bla blllllll....(Ika stavi palac na nos i ruga mu se. Yo se zasmeje. Anabelaim prilazi. Svi se smeju. Anabela zagrli Yoa. Smeju sezagrqeni. Ika ska~e i tupka se po glavi. Prilazi im. Zagrliih)Tako deco moja. Tako je. A sad na spavawe. Predstava jegotova.

Yo i Anabela se odmaknu. Ika ih gleda.

YO: Dobro ~ika Iko. Fenomenalno ste glumili.

ANABELA:Tata, jel sam ja dobro glumila?

IKA: Boànstveno, bi}e{ boqa glumica od svoje majke. Mama }e seodu{eviti kad joj budemo sve ovo izveli.

YO: Naravno.

IKA: To }e biti najlep{i poklon za wen ro|endan.

ANABELA:Ali priznajte ~ija je sve ovo bila ideja?

IKA: Tvoja Anabelice.

Yo zagrli Anabelu i poqubi je. Anabela zagrli wega.

ANABELA:Smislila sam jednu ovakvu ku}nu predstavu za moju i Yoovusvadbu. Ako ti tata nema{ ni{ta protiv.


IKA: Naravno da nemam ni{ta protiv predstave, ali nisi mepitala da li imam ne{to protiv Yoa?

ANABELA:Zar nije savr{en? I dobro glumi i ume da kuva. I s tobompri~a o politici.

Ika zagrli Yoa. Yo se sme{ka.

IKA: Yo je pravi momak za tebe. Takav sam bio i ja kad sam biomlad. Nabusit. I lep.

YO: A mene niko ne pita da li }u ja hteti da se oènim saAnabelom?

ANABELA:Ti da }uti{.

Svi se smeju.

YO: Nadam se da }e i tvoja keva glumiti u toj svadbenoj predstavi.

IKA: Naravno. Posle ovoga svakako }e hteti da nam se pridruì.Sre}na porodica mora da ima svoje pozori{te u ku}i. A sad,ajmo na spavawe...

ANABELA:Zasluìli smo.

YO: Nisam znao Anabela da je tvoja keva glumica.

ANABELA:Da, ona glumi u pravom pozori{tu. Najboqa je kao lediMagbet. I }ale se nekad bavio glumom amaterski.

IKA: Svi smo mi glumci. Idemo.

Polako izlaze

ANABELA:Yo, kaì jel ti se dopada sve ovo?

YO: Mislim da ba{ ne razumem najboqe o ~emu se tu zapravo radi.

IKA: Objasni}u ti...(Izlaze napoqe. Posle nekoliko sekundi se vra}a Ika sam)Zaboravio sam da popijem aspirin.(Prilazi aparatu za kafu. Ukqu~i ga i sipa kafu. Izvadi izyepa aspirin i popije ga sa kafom)Za kraj oda}u vam jednu malu tajnu. Ja uop{te nisam Anabelinotac. Yo se ne zabavqa sa Anabelom. Moja èna nije glumica.Ali re{ewe je vrlo prosto...(Baci ~a{u u bunar)Niko nije savr{en.

Mrak. Spu{ta se zavesa.


Documents

KOJU IGRU IGRA[?Drame su mu igrane i kod nas na primer (Ban Strah, Yet set, Grobqe Ma~aka, Beogradske pri~e, Alisa u zemqi ~uda) i u inostranstvu (Games People play) Import Theatre