Komunikacija Sa Decom

7/21/2019 Komunikacija Sa Decom

1/96

Barbara Kolucki, MA

Dafna Lemi, PhD

Naela i prakse za podrku, nadahnue,podsticaj, obrazovanje i isceljenje

omunikacijaKomunikacijasa decomsa decom

ujedinimo se za decu


2/96


3/96

SadrajSadrajre govor .................................................................................................ahvalnice ..................................................................................................

Uvod ........................................................................................................ viiRezime ...................................................................................................... ixO autorkama ............................................................................................ x

PRVI DEO: ZATO DECA I ZATO KOMUNIKACIJA? ............................. 1 eca su celovita i samostalna ljudska bia...................................... ravo dece na medijsku komunikaciju .............................................. Razliita medijska okruenja dece .....................................................

DRUGI DEO: TA ZNAMO O DECI I MEDIJIMA ...................................... ediji mogu imati pozitivne i negativne uticaje .............................. Kako mediji mogu podstai promene ............................................. 12

TRE I DEO: RAZVOJ DETETA I POTREBE I VETINEMEDIJSKE KOMUNIKACIJE .................................................................... 13 Glavne starosne grupe: rano doba,

srednje doba, rano adolescentsko doba ........................................ 1Rano doba (od roenja do este godine) ...................................

- Srednje doba (od sedme do desete godine) .............................. 20Rano adolescentsko doba (od jedanaestedo etrnaeste godine) ..................................................................

ETVRTI DEO: NA ELA I SMERNICE ZA MEDIJSKESADR AJE NAMENJENE DECI .............................................................. 5 rvo naelo: medijski sadraji za decu moraju biti

namenjeni deci i prilagoeni njihovom uzrastu ............................. 28 rugo naelo: medijski sadraji za decu moraju

iti usmereni na celovit razvo deteta ............................................. 3 ree naelo: medijski sadraji za decu moraju

biti pozitivni i naglaavati kvalitet ................................................... 36 etvrto naelo: medijski sadraji za decu treba

da se bave potrebama i sposobnostima sve dece,ukljuujui i one koja su najugroenija ........................................... 2

PETI DEO: KAKO IZBE I UOBI AJENE GREKEPRI RAZVIJANJU MEDIJSKIH SADRAJA ZA DECU ........................... 7

ESTI DEO: DODATNI POZITIVNI PRIMERI I MATERIJALI .................... 7

Beleke .....................................................................................................

n eta za orisni e.................................................................................. 7


4/96


5/96

DPredgovorPredgovor

lada strunjakinja za razvoj radila u sirotinjskim etvrtimaombaja, shvatila sam kakva je mo dece kao pokretaaamo unutar njihovih porodica, nego i unutar itave

a od samo osam godina ne samo da su propagiralae su i navikavala svoje roditelje na mogunost da biigraju se i jedu zajedno sa decom iz drugih zajednicase uverio u trajnost diskriminatornih postupaka iromvanost ove drutvene promene. Bila sam uverena da,o da promenimo svet unutar jedne generacije, moramo

mo sa ecom, a ne samo s o ras ma o se esto vrstodre svojih stavova i navika. Kao to svi znamo, deca su otvorena,prijemiva, radoznala, rado probaju nove stvari, neverovatno sumatovita i mogu da se u potpunosti posvete nekom cilju.

Jedino nisam bila sigurna kakoda komuniciramo s decom, a da porukekoje im prenosimo budu prilagoene njihovom uzrastu i kulturi, dasu inkluzivne i pozitivne, da pomau u izgradnji samopotovanja isamopouzdanja, te moda najbitnije od svega, da su zanimljive i zabavne.Preporuke i reenja s kojima sam se susretala sadravali su poprilinukoliinu teorije, ali gotovo nimalo konkretnih saveta o tome kako tu teorijusprovesti u pra si. U potrazi za de im medi s im proizvodima, nastalimunutar vaspitnih disciplina, otkrila sam da je naglasak uglavnom bio nakomunikaciji s adolescentima. Osim toga, ak i kad se koristio zabavanmedij (na primer animacija), rezultati su esto bili dosadni i preteranodidaktini. Kao da se potpuno zaboravilo na mlau decu, pogotovo na onu

mlau od deset godina. Bogatstvo i raznolikost kulturnog konteksta u komdeca ive i ue esto su zanemarivani nautrb zapadnjaki orijentisanihglobalnih prototipa koji su se proirili u svim podrujima.

Kad sam se sredinom 1980-ih pridruila UNICEF-u, odluila sam daporadim na prevazilaenju razlika izmeu teorije i prakse i da pomognemu osmiljavanju smernica i reenja, koja su mi toliko nedostajalaonda kada su mi bila najpotrebnija. UNICEF je, na sreu, organizacijakoja podstie inovacije i spremna je da u njih ulae. Ovo se putovanje


6/96

iv

Komunikacijasadecom:Predgovor

sastojalo od eksperimentisanja dugog dvadeset i pet godina.Razgovarala sam s decom i doputala im da mi budu vodii. Mnogo samnauila iz uspeha, ali i iz neuspeha. Ta oe sam nauila da prepozna emstrunjake koji u kreiranju medijskih proizvoda za decu kombinujutehniko znanje s kreativnou i iskustvom, strunjake koji razumejurazliite kulturne kontekste i one retke odrasle ljude koji se jo uvekseaju kako je biti dete. Moja potraga se zavrila kad sam pronalaBarbaru Kolucki, primarnu autorku ove publikacije. Sledei izazov bio

je da se nae neko sa univerziteta ko je i strunjak za deje medije,neko ko moe da svojim strogim naunim pristupom povee bogatopraktino iskustvo s verodostojnom teorijom. Koautorka Dafna Lemibila je izvrstan izbor za ovu ulogu. Nae zajedniko putovanje bilo jeuzbudljivo, puno izazova, pone ad i naporno, ali uve zabavno.

Iz te saradnje nastala je zbirka materijala Kako komunicirati s decom.Ona kombinuje znanja iz podruja deje razvojne psihologije imedijs ih studija s analizama medijs ih proizvoda za decu, a o bipruila jednostavne informacije o normama razvoja u razliitim fazamadeijeg ivota. Takoe nam pomae u razumevanju implikacija ovih

normi na ono to moemo najefikasnije preneti deci razliitih starosnihgrupa i kako to moemo postii. Ova zbirka nam nudi primere dobrihpraksi koje su mladi strunjaci iz celog sveta razvili, esto s veomamalim sredstvima, kako bi nam pokazali da moemo potovati naelaljuds ih i dejih prava, posmatrati dete na sveobuhvatan nain, iistovremeno stvarati zanimljive i zabavne medijske proizvode.

Ako se neki pedagog danas zapita kako moe da iskoristi mo medija dabi pomogao u preivljavanju, razvoju, participaciji i zatiti prava dece napozitivan i podsticajan nain, koji potuje dete, stimulativan je i zabavanza decu i njihove porodice, pronalaenje odgovora moe zapoeti s

ovom zbir om ili njenom internet verzijom na http://www.unicef.org/cwc/

UNICEF i njegovi partneri sve vie panje posveuju medijskojkomunikaciji i participaciji dece kao kljunih faktora u potovanjuprava sve dece. Posebno se radi na efikasnijem sprovoenju lana 17.Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koji priznaje pravodeteta na pristup informacijama i materijalima iz raznovrsnih domaihi meunarodnih izvora, posebno onih kojima je cilj promovisanjedrutvene, duhovne i moralne dobrobiti deteta, kao i njegovog fizikogi mentalnog zdravlja.1Ako razumemo kako deca razliitih uzrastaprimaju informacije, kako opaaju, ue, konceptualizuju i reaguju naono to vide i uju, onda emo osigurati da ono to prenosimo deci ikako to inimo postane delotvornije i da osnauje decu. Ova zbirkamaterijala je prilog izgradnji tog razumevanja u duhu Konvencije opravima deteta. Nadamo se da ete uivati u njoj, i da e vam koristiti,kao to je i nama koristio proces njenog nastajanja.

Rina Gilpomonica direktora, Odeljenje za politike i prakseUNICEF u Njujorku

1 http://www.unicef.org/serbia/

Konvencija_o_pravima_deteta_sa_

fakultativnim_protokolima(1).pdf


7/96

OZahvalniceZahvalnice

i mogla biti napisana bez podrke mnogih pojedinacaICEF-a.

acije i iniciranja pa do zavretka ovog projekta, Rinaa osoba koja je vodila i davala savete tokom razliitihazvoja. Posveena i talentovana Paula Claycombvretak posla, kao i objavljivanje i javno predstavljanjeDawson nam je velikodu no ustupio svoje ideje,i vreme za izradu internet verzije.

Nezavisni strunjaci koji su posvetili veliki deo svoga vremena pregledunacrta dokumenta su, izmeu ostalih, dr S. Anandalakshmy (savetnicaza rani razvoj i drutveni razvoj, Indija); Glynis Clacherty (istraivaicai strunjakinja za participativni rad sa decom koja je uspostavila

The Suitcase ProjectJunoafrika Republika); dr Charlotte Cole (viapotpredsednica odeljenja za meunarodno obrazovanje u neprofitnojorganizaciji Sesame Workshop, SAD) i dr Michael Rich (direktor, Centeron Media and Child Health, Harvard Univerzitet).

Opte savete, smernice i kritike priloge osigurao je UNICEF-ov timKomunikacija za razvoj: Anna Burlyaeva, Akiko Sakaedani Petrovic,Neha Kapil i Tess Stuart. Lea Girma-Mengistu i RyAnn Waldemarsenljubazno i efikasno su pruile administrativnu podrku. Internet slubaUNICEF-ovog Odeljenja za komunikacije pomogla je u osmiljavanjuprivlanog izgleda internet verzije. Regina Doyle je pomogla u

le torisanju, do je Kerstin Vogdes Diehn spojila svoju reativnost idizajnersko umee kako bi tekstu dala privlaan i veseo izgled.

Zahvaljujemo svim autorima, urednicima, producentima, izdavaima,pedagozima i drugima koji su nam dozvolili da imamo pristupi koristimo njihove materijale. Nadamo se da e biti zadovoljniinteresovanjem i upotrebom ove zbirke materijala, a prieljkujemoda e koriste l udi u svim delovima sveta.


8/96

vi

Komunikacijasadecom:Zahvalnice

estitke i elje za dalji uspeh upuujemo zaposlenim u UNICEF-ui vladama mnogih zemalja koje su organizovale participativneradionice s organizacijama civilnog drutva, kao i medijskimstrunjacima i drugim partnerima iji proizvodi pomau deci u

ostvarivanju vlastitog punog potencijala.

A deci i porodicama koje su nam podarile nadahnue, dalekomentare i odvojile svoje vreme pre, u toku i nakon rada na ovomprojektu poruujemo: nadamo se da ete u ovoj zbirci materijalavideti odraz svoje ljubavi prema deci, i da e vam biti oristan izvoru nastojanjima da se ostvare sva njihova prava.

Napomena: Lin ovi na stranice privatnih izdava a raz t mater a akorienih u ovoj publikaciji ne podrazumevaju podravanje svihnjihovih proizvoda.


9/96

NUvodUvod

a e ova zbir a materijala podstai i omoguiti nastanaedijskih proizvoda koji e poboljati ivote dece u celomm stranicama elimo dapodrimouverenje da su mediji

onijih izvora u poboljanju ivota dece i njihovih porodica.

ebalo da vas nadahneda potraite i iskoristite najboljee medijske postupke, oblike i pristupe. Zasniva se nastvu skupljenom na terenu. Razgovarali smo s decom,

strunjacima iz oblasti dejeg razvoja, starateljima,, radnicima na projektima i drugima i sasluali ta imaju

da nam kau. Istraivanje smo sprovodili u selima, gradovima i nameunarodnom nivou. Imali smo ast da pregledamo mnotvomaterijala, ukljuujui i materijale za pomo u poduavanju i obuavanju,vodie, knjige, videomaterijale, strune radove, internet linkove, plakate

i izvetaje. Zatim smo izabrali pozitivne primere kako bismo ilustrovalinaela i smernice i dodali iscrpan popis nadahnjujuih izvora kojipredstavljaju irok raspon zemalja, medija i iskustava.

Nadamo se da e vas ova naela i smernice podstai da bolje sluatedecu, porodice i zajednice, da s njima raspravljate, uite od njih iprouite prihvaena istraivanja i programe kako biste sistematskiplanirali vlastite pozitivne i vane medijske sadraje za razvojnestrategije. Smatramo da efikasna medijska komunikacija ukljuujerazumevanje ljudi: njihovih potreba, vetina, verovanja, vrednostidrutava i kultura, kao i da se radi o dvosmernom procesu razmene

ideja i znanja. U radu nas podstie to to s vama delimo svoje ideje inadamo se da e vam biti podsticajno njihovo korienje.

I na kraju, ova zbirka materijala trebalo bi da omogui proces uenjao presudnoj vanosti medijskih sadraja koji su prilagoeni deci injihovom uzrastu, koji potuju celovit pristup, pozitivni su, usmerenina prednosti i inkluzivni. Priloili smo i pregled uobiajenih zamki kakobismo pobol ali ova proces uen a i uspostavili bol u dvosmernukomunikaciju.


10/96

Komunikacijasadecom:Uvod

viii

Strategije Komunikacija za razvoj(Communication for Development,C4D), promoviu ponaanje i drutvene promene koje su posebnovane, a u mnogim sluajevima i neophodne za programe razvoja

koji ele da postignu Milenijumske ciljeve razvoja( illeniumevelopment oals, MD si ire ostvarenje prava dece i ena

(www.un.org/ millenniumgoals , ali s organizacijom strategijaKomunikacija za razvoj zajednike interese imae svi oni koji se baverazvojem Treeg sveta i humanitarnim radom, a koji ele da pozitivnoutiu i na ekonomske, kulturne, drutvene i politike uslove deceputem medijske komunikacije. Tu ubrajamo pomo deci u isceljivanjurana nastalih zbog nepravdi, predrasuda i siromatva. Isceljenje ebiti br e tamo gde se radi na ukljuivanju marginalizovanih, ranjivihi obespravljenih grupa, a poruke koje alju mediji nastoje da vratedostojanstvo, potovanje kulture i tradicije, iskorenjivanje stereotipa,

smanjenje nejednakosti meu polovima, promovisanje dejih,enskih i ljudskih prava.

Zahvaljujemose svima, odraslima i deci, anonimnim i imenovanim,strunjacima i laicima, oji su predlagali, uestvovali i podsticalinastanak ove publikacije.


11/96

ORezimeRezime

ala podrava UNICEF-ove razvojne ciljeveljavanja, razvoja i zatite dojenadi, dece iPosebno je namenjena onima koji medijsku

da koriste za celovit razvoj deteta.

deluobjanjavamo kako na pristup uzima u obzirojima ive deca u razliitim delovima sveta i njihovaa. U tre em e uizlaemo osobine razvojnihu razliitom uzrastu, gde razlikujemo rano doba

o ro en a o este godine), rednje doba(od sedme do desetegodine) i rano adolescentsko doba(od jedanaeste do etrnaestegodine). Iako sva deca imaju potrebu za podsticajnom drutvenom ifizikom okolinom koja im prua ljubav i podrku, njihove kognitivne,emocionalne, fizike i drutvene vetine se razvijaju tokom vremena.

Kako odrastaju i postaju zreliji, tako se menjaju i njihove potrebe,vetine, interesi i izazovi s kojima se suoavaju. U glavnim crtamaizlaemo implikacije ovih promena na potrebe dece za medijskimsadrajima i kako se njima moemo baviti na korisne naine.

Ovaj rad koristi podatke dostupnih izvora iz razliitih delova sveta oulozi medija u svim aspektima ivota dece, uzimajui u obzir njihovepozitivne i negativne posledice. Smatra se da mediji nisu posvojoj prirodi iskljuivo dobri ili loi, nego se radi o tehnologiji kojubiramo za korienje na razliite naine.

a to teori sko osnovi, u etvrtom e unudimo etiri junanaela za proizvodnju medijskih sadraja za decui smernice zanjihovo sprovoenje. Smernice slue kao podsetnik za proizvodnjumedijskih sadraja za decu i procenu ve dostupnih materijala.Obogaene su pozitivnim primerima iz niza zemalja i medija, pa sunamenjene razliitim starosnim grupama.

rema prvom naelu, medi ski sadra i za decu mora u bitinamenjeni deci i prilagoeni njihovom uzrastu, emu su dodate


12/96


x

smernice o korienju jezika, likova, zapleta, muzike i humoraprimerenih deci, podsticanju pozitivne interakcije i kritikogmiljenja, prikazivanju takvih uzora, kao i promiljenom irazumnom korienju posebnih efekata.

Prema drugom naelu, medijski sadr aji za decu moraju bitiusmereni na celovit razvoj deteta. Ovom naelu su dodatesmernice o korienju integrisanog pristupa medijskim

sadrajima umesto pojedinane usmerenosti na razliite teme,potrebi da se odraslima ponude pozitivni uzori u njihovimodnosima s decom kao celovitim i samostalnim ljudskimbiima i stvaranju sigurnih utoita.

Prema treem naelu, medijski sadraji za decu moraju bitipozitivni i naglaavati kvalitete, a podravaju ga smernice o tomekako uz kompetencije izgraditi i samopouzdanje, koristiti pozitivneuzore, ukljuiti decu kao aktivne graane koji ue o drutvenojpravdi i vide njene pozitivne primere, i pravilo ne nakoditi.

Prema etvrtom naelu, medijski sadraji za decu moraju sebaviti potrebama sve dece, ukljuujui iz najugroenijih grupa,a podravaju ga smernice o tome kako je potrebno odraavatidostojanstvo svakog deteta i odrasle osobe, biti inkluzivan,uvaavati i ceniti sve vrste razliitosti, pobrinuti se da usadrajima ne postoje, stereotipi i odraavati i negovati pozitivneaspekte lokalnih kultura i tradicija.

petom e usaeti su naini izbegavanja estih zamki u stvaranjumedijskih sadraja za decu. Ponueno je deset saveta za njihovospreavanje u obliku pitanja i odgovora.

I na kraju, esti deonudi pravo ogatstvo dodatnih pozitivnih primerai izvora (audiovizuelni materijali, knjige, nauni izvori itd.). Pozivamoitaoce da nas obaveste koji su njihovi omiljeni primeri medijskihsadraja za decu, kako bismo dodatno poboljali ovaj rad.

Komunikacijasadecom:Rezime


13/96


14/96

xii

Komunikacijasadecom:Oautorkama

AFNA LEMI (PhD, Univerzitet drave Ohajo, 1982.) je profesorka ipredsednica Odeljenja za radio-televiziju na Univerzitetu Juni Ilinoisu Karbondejlu, osnivaica i urednica asopisa Journal of Children andMedia i naunica pr organ zac enter on Media and Child Healt Predavala je na Odseku komunikacija na Univerzitetu Tel Aviv, gdeje bila i efica odseka. U svom naunom radu i poduavanju bavi

se decom, medijima, slobodnim vremenom i medijskim prikazimapolova, o emu je objavila vie od 120 lanaka i pog av ja.

Neke njene novije knjige su Pol na ekranu deje televizije: Miljenjaproducenata irom sveta(Routledge, 2010.); udesan telefon u zemljiuda: Mobilna telefonija u Izraelu(sa Cohen i Schejter; HamptonPress, 2008.); Deca i televizija: Globalna perspektiva(Blackwell, 2007.);Deca i mediji u doba sukoba i ratova(urednica uz Gtz; HamptonPress, 2007.); Mediji deji izmiljeni svetovi: Harry Potter i Pokmonsusreu se u Diznilendu(sa Gtz, Aidman i Moon; awrence Erlbaum,2005.); i Medijska kultura irom sveta: Politik i prakse(urednica s

Tufte i Lavender; Hampton Press, 2003.). Takoe je aktivna u mnogimakademskim, javnim i civilnim organizacijama koje se bave decom ienskim pravima u Izraelu i u svetu, kao i struni saradnik NICEF-a.http://mcma.siu.edu/profiles/dafna-lemish


15/96

Prvi deoZato deca i zato komunikacija?


16/96


17/96

DDeca su celovita i samostalnaljudska bia

enti nalaze se u jedinstvenom razdoblju ljudskoga kome moramo posvetiti posebnu panju i svojee i uloge. Oni su najvei drutveni kapital svakog

romenom eli postii bolju dananjicu i budunost. jihovo obrazovanje nudi mogunost poboljanjadrutvenih prilika; njihova pozitivna socijalizacija u

ba mo e pomoi u re avan u dru tvenih sukoba;e z rava s rana propagirae dugovenost, nie

drutvene trokove i poboljati kvalitet ivota, a njihova psiholokadobrobit nudi nadu otpornijeg i kulturno raznolikog drutva. Veinaroditelja se nada da e njihova deca imati olji kvalitet ivota od njihi veina ih se trudi da postigne taj cilj. onvencija Ujedinjenih nacijao pravima detetaiz 1989. godine podsea nas da su deca celovita isamostalna ljudska bia, kao i da u svakoj fazi razvoja zasluuju ono

na bol e to im ivot moe pruiti.

Deca i adolescenti ipak nisu homogena grupa. Na poetku treegmilenijuma, deca se odgajaju u mnotvu razliitih drutvenih prilika,i u svakodnevnom ivotu se suoavaju sa vrlo razliitim izazovima.Za svoju budunost imaju razliite snove i ambicije. Mnoga decadananjeg sveta ne ive pod zatitom brine porodice i ne mogu daiskoriste svoje pravo na pohaanje kole. Druga deca su, uz izuzetnoteak svakodnevni ivot, morala da se nose i sa nezamislivimsituacijama i nezgodama. Doivela su traume, diskriminaciju, patnju,okrutnost i zlostavl an e, pa na n ima lei odgovornost koja premauje

njihov uzrast (http://www.unicef.org/rightsite/sowc). Uprkos tome,veina dece moe da reaguje na pozitivne medijske sadraje i razvijasve svoje potencijale.

Pravo dece na medijsku komunikacijuOvaj rad odnosi se na posebnu ulogu medijskih sadraja u poboljanjuivota dece u celom svetu. Kako medijski sadraji mogu pomoi deci,pogotovo najosetljivijoj, onoj koja ive u nepovoljnim uslovima,preivljavanju, razvijanju i napredovanju? Kako komunikacija sa

Veina decemoe da reaguje

na pozitivnemedijske sadrajei razvije sve svojepotencijale.


18/96


19/96

Na primer, prikazivanje dece u televizijskim i radio emisijama, nailustracijama u knjigama, na plakatima i drugim vrstama medija, neznaci da su ti materijali nuzno prilagoeni deci. Poru e se morajuprilagoditi tano odreenoj dejoj publici i moraju ukljuivati njihovepotrebe, gledita i stavove, kako bi se deca mogla povezati s njimana korisne i delotvorne naine. Znanje sakupljeno tokom godinaprouavanja dece i medija pokazuje da su deca aktivni korisnicimedija, reaguju na njih, razmiljaju, oseaju i iz njih formiraju

vlastita znaenja. U svoje susrete s medijima unose itav niz ukusa,sposobnosti, elja i iskustava. Oni gledaju televiziju i sluaju prierazliitim linim, drutvenim i kulturnim uslovima, koji takoe utiu nato ta e stei putem tog iskustva. Ne smemo nikada pretpostaviti da

n to mi, kao odrasli, oekujemo od medija (televizijskih emisija,lanaka u asopisima, usmenog pripovedanja, kartakih igara, plakata)i to od njih dobijamo, podudara sa onim kako ih shvataju deca.

Razliita medijska okruenja deceDeca se takoe razlikuju po pristupu razliitim oblicima medijakao to su: knjige i asopisi, radio, televizija, kompjuteri, internet,muzi i aparati i mobilni tele oni. U ratnim podrujima i podrujimapogo enim e ementarnim nepogodama, deca ponekad nemajupristup nikakvim medijima, odnosno suoavamo se sa irokim nizomizazova zbog razliitog pristupa digitalnim medijima. Neka deca


20/96

Komunikacijasadecom:PrvideoZatodecaizatokomunikacija?

6

ive u okruenju ispunjenom medijskim sadrajima, gde se medijispajaju u kulturi ekrana koja dominira njihovim ivotima, dokdrugoj deci nisu dostupn ni osnovni oblici omuni acijs ihtehnologija, koje su obeleje naeg globalno povezanog sveta.

Osim toga, nekoliko novih projekata u razliitim delovima sveta,eksperimentalno upoznaje decu s komunikacijskim tehnologijamapoput interneta i mobilne telefonije. Meutim, tehnoloka i kulturna

globalizacija ubrzavaju tempo, pa je pristup razliitim medijimasve uobiajeniji, a i u udaljenim podrujima. Ali sam pristup nijedovoljan da bi se za decu ostvarile pozitivne promene. Nee imkoristiti samo mogunost gledanja televizije ili igranja kompjuterskihgara, nego kvalitet televizijskog i kompjuterskog sadraja komesu izloeni. Sam pristup mobilnim telefonima i internetu nee decipruiti mogunost za rast i razvoj, ve e to zavisiti od naina na kojie te medije upotrebljavati i kakve e im veze oni omoguiti. Nijestvar samo u osmiljavanju lutkarske predstave za decu, potre no jei da poruka bude razvojno i kulturno prilagoena, kao i da moe dabude katalizator pozitivnih promena.

Nadalje, iako se esto pominju prednosti naprednih tehnologijadopiranju do velikog broja dece, ponekad e (na primer u siromanimgradskim etvrtima i osamljenim ruralnim podrujima bez strujei drugih usluga) slabije tehnologije moda biti delotvornije ukomunikaciji s odreenim grupama. Postoji potreba za razvijanjemkreativnih naina ponude sadraja u nepovoljnim situacijama iefikasnijim uticajem na decu kojoj bi inae pristup medijima bious raen. Jednostavne metode se reu u asponu od po retnihkombija i riki koje nude video i audio sadraje, pa do aparatakojima ne treba struja za pokretanje, poput projektora u kom se

runo po ree zmena otogra ija.

Kljuni izazovi su nam: kako se moemo pribliiti deci i obogatitinjihove ivote mudrim i odgovornim korienjem medija, pritombrinui za n ihovu dobrobit i zdrav raz oj? Kako moemo daiskoristimo i razliite oblike medijske komunika da bismo netijepromenili, posebno za osetljivu decu u nepovol oloaju,nom nanaine koji e izgraditi njihovu psiholoku otporn i imst, pom dapreive i napreduju i usmeriti ih put boljeg ivota?


21/96

Drugi deota znamo o deci i medijima


22/96


23/96

SMediji nisu samipo sebi prirodno

dobri ili loi: radise o tehnologijikoja se moekoristiti narazliite naine.

a detaljnim naunim istraivanjima o u ozi me ija uce, mediji (knjige, novine, asopisi, televizija, radio,pjuterska tehnologija, internet, mobilna telefonija), danas

o od kljunih sredstava socijalizacije, i utiu na ponaanje,led na svet (1). Oni su glavni pripovedai naeg vremena,zbirke izvora informacija i zabave za sve generacije i u

m kulturama. Naunici i javnost esto imaju razliit stavS jedne strane, medije smatramo veoma pozitivn m.i oekivanja ulau se u ideju o medijima koji mogu date dece, promene nezdrave vrste ponaanja, podstaknut vnost, pro re obrazovanje i znanje, podsta nu in luziju

i toleranciju, smanje razliku izmeu drutvenih slojeva i doprinesurazvoju i civilnom drutvu. S druge strane, pojavljuje se sve veazabrinutost da mediji mogu da oslabe ula, matu i spontanu igru,proizvedu neosetljivost na bol drugih, podsta nu destru tivne vrsteponaanja, odravaju stereotipe, dovedu do propadanja moralnihvrednosti, potisnu lokalne kulture i doprinesu otuenju od drutva.

Mediji mogu imati i pozitivnei negativne uticajePrema dosad prikupljenim saznanjima o ulozi medija u ivotimadece, zaista se ini kako oni na decu mogu stovremeno matpozitivne i negativne posledice, zavisno od sadraja koje u njihukljuujemo, konteksta u kom se doivljavaju, aina upotrebe iod individualnih osobina dece o a ih oriste. Medi i n su sam posebi prirodno dobri ili loi: radi se o tehnologiji koja moe da sekoristi na razliite naine. Iz istraivanja sprovedenih u razliitim

delovima sveta, zakljueno je kako kvalitetni medijski proizvodinamenjeni deci (televizijski i radio programi, knjige, internet stranice,informativni servisi mobilnih telefona, obrazovne kampanje putemposebnih oznaka na ulicama, lutkarske predstave, dramske predstaveitd.), mogu biti efikasni u promovisan u razliitih razvo nih cil eva(2). Na primer, obrazovne televizijske emisije kod predkolskedece dokazano podstiu spremnost za kolu, ranu pismenost, kao idelotvorno poduavaju odreenim elementima nastavnog programa.Ovaj pristup izrazito e povezan s razvo nom omuni aci om o a


24/96

Komunikacijasadecom:Drugideotaznamoodeciimedijima

10

sistematski koristi postupke i strategije medijske komunikacije zapromovisanje drutvenog razvoja i promena.

UNICEF je takoe eksperimentisao s razvijanjem kreativnihmaterijala u kljunim projektima (inicijative za propagiranje rodneravnopravnost eenau Ju noj Aziji i arau Africi; podr kakoprodukcijama lokalnih verzija emisije Ulica Sezamu Meksiku naKosovu, kao i serijama s kulturnim posebnostima poput kirgizijskog

animiranog filma arobno putovanje). Za decu su posebno vanestrategije oje sjedinjuju sve prednosti i pozitivne strane zabavei obrazovanja (u engleskom jeziku je taj spoj oznaen sloenicomedutainment, od rei educationi entertainment). Tako se privlanosti popularnost zabave koriste za postizanje drutvene promene ipromovisanje dobrobiti pojedinca i drutva (3).

Teko je proceniti efikasnost ovakvih intervencija, budui daone u veli oj meri zavise od ciljeva proje ta i naina na oje sedefinie efikasnost. Projekat, na primer, moe podstai ljude dazauzmu drugaiji stav prema nekom problemu ili da budu skloniji

prihvatanju poruke o njemu. Projekat moe da poslui kao uzor iliuti e na norme podsticanjem drugaije perspektive. Moe takoeda promeni okvir u kome posmatramo neki problem (vidi: Prasad,2009. i Singal et al., 2004.).

Ve je dostupno nekoliko znaajnih inicijativa koje propagiraju itanjenajmlaima, ako bi se podstakao njihov zdrav razvoj. Ako se deci itajuknjige koje prikazuju ili propagiraju zdrave naine ivota, uvruje seomuni acija meu decom i njihovim starateljima, podsti e njihovo

samopouzdanje i sticanje znanja, osnauje njihova jezika sposobnosti spremnost za kolu, odrava pismenost kod starije brae i sestara

i roditelja (4). Ali, uvek postoji potre a za dodatnim razmatranjima inovim razmiljanjima o boljim nainima komunikacije s decom kojae pomoi u promovisanju njihove dobrobiti.


25/96

Dok postiemo pomake uz nove vrste medijske komunikacije, sve je

vie dokaza o tome da mediji mogu da imaju veoma negativan uticajna decu i mlade. Na primer, uestalo pri azivan e nasil a na televizi i,

filmovima i video igrama, to je zajednika karakteristika medijskihsadraja u celom svetu, dokazano utie na decu na vie nivoa nanjihovo ponaanje (poveanje agresivnosti), psihiki ivot (poveanjestraha i teskobe u susretu sa svetom u kom ive), kao i drutveni ivot(smanjenje osetljivosti na patnje drugih ljudi i potvrda nasilja kaonajboljeg naina za reavanje meuljudskih sukoba). ak i kad jenasilje prikazano kako bi se istakla neka moralna ili obrazovna pouka,kako bi se predstavili drutveni sukobi ili krenje dejih prava, onomoe imati negativan uticaj na gledaoce. Medijsko nasilje razliito

utie na decu, u zavisnosti od njihovih linih osobina, pola, vrstan ihove porodi ne i drutvene okoline kao i njihovog ivotnog iskustva.Ali, nasilje se sve vie povezuje sa mnogim asocijalnim postupcimakoji ugroavaju dobrobit dece i njihov zdrav razvoj (5).

Drugo iroko istraeno podruje negativnih uticaja odnosi se nakratkorone i dugorone uticaje stereotipnih predstava o ljudimau medijskim sadrajima. Stereotipni prikazi deaka (kao uglavnomnasilnih i pohotnih ili pak, kao onih ko i su razumne voe, ko i prvireavaju probleme ili su fiziki aktivniji) i devojica (uglavnom kaoseksipilnih, zainteresovanih samo za svoj izgled i za ljubav, kao

nenih i emocionalnih, te u podinjenim i pasivnim ulogama), utiuna nain na o i oni razvi a u svo e polne identitete, oe ivan a o aimaju od sebe i od pripadnika suprotnog pola, samopotovanje,nain vienja vlastitog tela, kao i na njihova rana seksualnaiskustva (6). Nedostatak realnih prikaza razliitosti rasa, naroda,stalea, religija, smetnji u razvoju, geografske pripadnosti, uzrastaitd., povezuje se s propagiranjem ogranienog vienja sveta, kojesvojom diskriminacijom utie na nain na koji deca i adolescentivide sebe i druge (7).


26/96


27/96

Trei deoRazvoj deteta i potrebe i vetinemedijske komunikacije


28/96


14


29/96

KDanas se veinaglasak stavljana kontekstu kom decaodrastaju iu kome se

razvijaju, namikro okolinunjihove kue imakro okolinudrutva i kulturekoji ih okruuju.

vorimo o uticaju medija na decu, moramo voditi ra una oom uzrastu i razvojnoj fazi. Deca stiu kognitivne, emocionalne,i drutvene vetine tokom odrastanja. Kako rastu i postajumenjaju se i njihove potre e, sposo nosti, interesi i izazovi (9).deteta direktno je povezan s nainom na koji ono moe imati

od medija. Duina zadravanja panje se, na primer, poveava

astom deteta. Dvogodinjaci e tako moi da sluaju priune oli o minuta, deca predkolskog uzrasta e biti paljivija, adeca e i due ostati koncentrisana. Isto tako, mlaa deca eeti veoma jednostavan jezik i konkretne slike, dok e starija

eca mo a razume u s o en e jezi e i vizuelne izraze.

Razliite psiholoke teorije o ljudskom razvoju temelje se nakonceptu razdoblja. Pod razdobljima se misli na jedinstvene fazerazvoja s karakteristinim ponaanjima i kognitivnim funkcijama.Prema istraivanjima na podruju psihologije i dejeg razvoja, sviljudi prolaze kroz ista razvojna razdoblja prema vrsto odreenom

hronolokom redosledu, iako genetika i/ili okolina mogu da ubrzajuili uspore brzinu prelaska iz jednog razdo lja u drugo.

Razdoblja se shvataju kao hijerarhijska i integrativna, odnosnonapredni a razdo l a se temel e na prethodnima, a napreda dovodido reorganizacije razliitih vetina. Osim toga, ova razdoblja seposmatraju kao univerzalna: iako deca odrastaju u potpuno razliitimkulturama i sredinama i imaju razliite genetike mape, ini se da sviprolaze roz ista razdo l a, istim redosledom.

Postoje razliite razvojne teorije koje naglaavaju kognitivni, fiziki,

emocionalni, drutveni i moralni razvoj deteta. Novije teori e o ese zasnivaju na novim istraivanjima na podruju dejeg razvoja,pokazale su da deca imaju bolje sposobnosti i mo razumevanja,nego to se mislilo ranije. Nova saznanja dovode u pitanje konceptrazvo nih razdobl a i nu e alternativne naine za objanjavanje razlikau razvoju. Umesto da se posmatra zaostajanje deteta za ostalomdecom i odraslima, naglasak se stavlja na prouavanje naina na kojedeca dolaze dodir sa svo om o olinom i a o se ti odnosi to omvremena men a u.


30/96


31/96

ada emo prouiti ove tri starosne grupe tako to emo saetoprikazati njihove jedinstvene osobine, potrebe za medijskomkomunikacijom koje iz njih proizlaze i navesti kakve implikacije onemogu imati kod korienja medija za zdrav razvoj i dobrobit dece.

Rano doba (od roenja do este godine)Iako UNICEF i njegovi partneri imaju dugogodinje iskustvo ukreiranju medijskih sadr aja za decu kolskog uzrasta i a o escente,sadraji za najmlau grupu uglavnom su bili usmereni na staratel e(lanove porodice, vaspitae, zdravstvene radnike). Ali knjige, pesme

i drugi jednostavni i kreativni oblici medijskih sadraja primereninjihovoj razvojnoj fazi, mogli bi podsticati celovit razvoj deteta,istovremeno odraslima biti uzor za savesno starateljstvo. Miljenjase razilaze, po pitanju, u kolikoj meri smeju i treba li uopte deca(pogotovo ona mlaa od dve godine) da budu izloena elektronskimmedijima, kao i mogu li imati koristi od njih. Ono to ipak nije sporno,ogroman je pozitivan potencijal interakcije s odraslima i braomi sestrama kroz razgovor i korienje primerenih knjiga, pesama ipripovesti koje odgovaraju potrebama na mlaih.

Najranije godine su jedno od kritinijih razdoblja u razvoju oveka

i naa predanost u ovoj fazi uspostavie temelje za kasnije sticanjeznanja. Dovoljno podataka potpomae pozitivan potenci al valitetnihmedija, pogodnih za predkolski uzrast, koji pomau u pripremi decea upis u kolu, a uz to podstiu i drutveni, emocionalni, kognitivni i

fiziki razvo .


32/96

Komunikacijasadecom:TreideoRazvojdetetaipotrebeivetinemedijskekomunikacije

18

ognitivne Ponaanje/fizikeosobine

Drutvene/emocionalne

Komunikacijskepotrebe

prva iskustva usvemu: oblicima,

o ama, l udima,ivotinjama,zvukovima,ritmovima,mestima

razvoj jezika

razvoj svesti iosetljivosti narazlike u polu,rasi, smetnjamau razvoju, kao irano oblikovanjedrutvenih stavova

teko razlikovanjemate odstvarnosti, tekorazumevan euzronosti (kakojedan postupakdovodi do drugog)

koncentrisanje nakonkretne aspektestvarnosti (sve tomo e da se vidi,uje i dotakne)

teko razumevanjetelevizijskih formi ikonvencija (krupniplan, repriza,retrospe cija,balonii saneizgovorenimmislima)

sve vie svesnirodnih razlika

ue kroz delovanjei igranje

ue krozponavljanje inavike

razvoj motorikihsposobnosti od puzanja do

hodanja, tranja,istraivanjaokoline i sklonostinezgodama

razvoj finemotorike uprstima, imese poboljavanezavisnosti uenje (npr.zrez van e,

bojenje, vezivanje,pranje)

ue da izraze ikontroliu oseanja

doivljavajuove, esto iastraujue

emocije

razvoj o potpuneav snost

od drugih doodvajanja isamostalnosti

sve vea svest ovlastitim i tuimemocijama

sve vie shvatajuda drugi misle iose aju druga ijeod njih

igraju se sdrugima, ueda reavaju

jednostavnesukobe i sarauju

iskazuju znakoveempatije,prosocija nogponaanja ispremnosti dapomognu drugima

znati da su voljenina sigurnom

stei pozitivnaoseanja o sebi i

rugima

znati da jeraspon oseanjai strahova koje

doivljavajuormalan

oseati se dobrozbog novih znanjai iskustava

stei otpornosttako to e znatida se samioporave i potrae

omo

Glavne razvojne osobine

Glavne razvojne osobineRano doba (od roenja do este godine)


33/96


34/96


20

Srednje doba (od sedme do desete godine)U srednjem razdoblju deca postepeno postaju sve nezavisnija isamostalni a l udska bia koja mogu istraivati svet oko sebe. Koristejezik na prefinjeniji nain; usvajaju ogromnu koliinu novih informacija;stiu itav niz novih vetina, ukljuujui pismenost, slubeni kolskiprogram, kao i znanje o svetu i ljudima koji u njemu ive. Postepenose oslo aa u egocentrinog pogleda na ivot u kojem se oni nalazeu sreditu, pa mogu sebe da zamisle na tuem mestu. Radoznali su,

razvijaju drutvene vetine i prijateljstva, ali se susreu i s praksomis lju vanja kao to su polni i rasni stereotipi, nasilje meu vrnjacimai maltretiranje. Samostalnije istrauju svoju okolinu, pa su i dalje skloninezgodama. Znaju da preuzmu veu odgovornost za svoje ponaanje,postepeno se navikavaju na odgaanje nagrade i svajaju zadatke kojirazvijaju samopouz anje i nezavisnost.

Sve to deca u ovom razdoblju vide i uju kod kue, koli, u svojojzajednici i u medijima, utie na njihovo ponaanje, njihove stavovei vienje sveta. rajem ovog razdoblja kod nekih, pogotovo koddevojica, ve poinje adolescencija, pa ih potresaju nenadane telesne

i emocionalne promene.


35/96

Kognitivne Ponaanje/fizikeosobine

Drutvene/emociona ne

Komunikacijskepotre e

lake razlikuju matui stvarnost

razumeju unutranjumotivaciju li ova

razumeju uzronost(kako jedanpostupak dovodi dodrugoga)

koriste slo eniji jezi razvijaju vetine

reavanja problemai kritikog miljenja

razvijaju sposo nostrazumevan atelevizije i drugihmedijskih formi ikonvencija (upotrebarazli itih planova imontae, zvukova,

muzike, itd.)

ostepeno sti uveu samostalnostu svakodnevnojbrizi o sebi,u ljuujui higijenu,ishranu, brigu ovlastitim stvarima

u e da prate pravilaigre i interakciju

po azuju veiinteres za ueeu predstavama isportovima

pokazuju veuaokupljenost

izg e om svogatela i imida

preuzimaju veuodgovornost zasvoje postupke

prijate ji postupnozauzimaju sredinjuulogu u njihovimivotima

jo uvek su impotrebni odraslikoji ih podstiu ipoz t vn uzor

radije birajuprijatelje istog pola

ue o razlici izmeuo ra i zla, te o

moralnim odlu ama

postaju iskljuivipr men u ustereotipnashvatanja okoline

a neguju pozitivnaoseanja koja imajuo sebi, drugima isve u

da istrauju iisprobavaju vlastiteideje, vetine ita ente

da naue kako daoriste vlastite

potencijale napozitivne naine

a znaju a senjihova oseanja istrahovi razumejui uvaavaju

Razvojne osobine

Razvojne osobineSrednje doba (od sedme do desete godine)

mplikaci e za medi sku komunikaci u

prikazati due i napetije prie

ponuditi prie koje u sreditu imaju dejelikove

prikazati kako su uenje i uspeh u koli prilikaza razvijanje novih, zanimljivih vetina i

talenata koristiti humor za oi i ui, te kognitivne

zavrzlame (npr. logike mozgalice,zagonetke, brzalice)

ukljuiti interaktivno reavanje problema ikritiki nain razmiljanja

pruati uzor u prosocijalnom ponaanjuto ukljuuje ljubaznost, reavanje sukobai brigu o drugima

ponuditi snane, pozitivne uzore odraslihi dece, s visokim etikim normama

uvoditi osetljive teme koje prikazuju kako sedruga deca na kreativne i zdrave naine noses drutvenom pravdom ili tekim pitanjimapoput smrti, esa, zlostavl an a, smetn i urazvoju itd.

pokazati kako deca mogu da neto promeneu svo im i tuim ivotima, ak i u tekimsituacijama (realne junakinje i junaci)

ponuditi prie o pri atel stvu, odanosti i kakouiniti pravu stvar


36/96


22

Rano adolescentsko doba (od jedanaestedo etrnaeste godine)Mnogi ljudi smatraju da adolescencija moe biti burno i napornorazdoblje u kome mladi moraju istovremeno da podnose fizike,drutvene, emocionalne i kognitivne promene. Ovo je razdobljeprelaska u odraslo doba i adolescenti mogu esto da doivljavajupromene raspoloenja i agresivne ili emocionalne ispade. estosu podeljeni izmeu racionalne misli i iracionalnog rizika, izmeu

odrasle odgovornosti i detinjastih nestaluka.

Novija istraivanja o razvoju mozga u ovom ivotnom razdo lju dovodedo zakljuka da adolescensciju karaktere potraga za uzbuenjima ipoveano preduzimanje rizika. Osim toga, sloeno razmiljanje jo nijeuspostav jeno s obzirom da kod mlaih adolescenata izvrne funkcijetek treba da se razviju pa oni teko pokazuju racionalne sposobnostiplaniranja, odreivanja prioriteta, donoenja odluka i procenjivanjaposledica svojih postupaka. Hormonalne i fizike promene, koje se

vezuju s pubertetom, kao i sve vee oseanje privlanosti i nteresaza seks i intimne odnose, dovode do nastanka parova i poetka

seksualnih iskustava, u onim drutvima koja to doputaju.

Adolescenti se, u zavisnosti od kulture, vie oslanjaju na svoje prijateljenego na porodicu. To im moe pomoi u definisanju identiteta i moese izraziti kroz mnotvo postupaka izdvajanja (jedinstven stil odevanja,muzikog ukusa, uea u drutvenim grupama i pokretima, irenjemree poznanstava putem interneta, kreiranje vlastitih likovnih i pisanihdela). Potraga za identitetom takoe je izvor istraivanja i izraavanjami l en a i osean a o irokom spektru problema. Pritisak vr n aka zatoima glavnu ulogu u donoenju odluka i obrascima ponaanja, ukljuujuiasocijalna i nezdrava ponaanja koja mlade dovode u opasnost(agresivnost, zloupotreba alkohola i droga, nezatien seks, i slino).

U zapadnim drutvima, gde se podstie razvoj autonomije,individualizma i samopouzdanja, takve promene mogu postati izvorsukoba izmeu adolescenata i n ihovih porodica. U tradicionalni imdrutvima, gde preovlauje pogled na drutvo kao zajednicu i gdese od adolescenata oekuje prilagoenost, manje su prilike za stres.U nekim delovima sveta adolescenti imaju jako malo vremena da seposvete sebi er moraju pomoi u izdravanju svoje porodice, dok unekim krajevima pak, imaju vie vremena za druenje i provoenjevremena sa svojim prijateljima.

dolescencija je o igledno u velikoj meri kulturno uslovljena, paodrastanje poprima razliite oblike u razliitim drutvima. Kulturnerazlike bitno utiu na to kako je biti dete ili adolescent u odreenojfazi razvoja, pa je vano da i nai medijski proizvodi u skladu s timbudu specifini. Svim kulturama ipak je zajednika injenica da suadolescentima u toku odrastanja jo uvek potrebne odane i saoseajneodrasle osobe koje e ih savetovati, posluiti im kao pozitivni uzori, jasnopostaviti granice i oekivanja i oditi ih ka odabiru najboljih reenja.


37/96

Kognitivne Ponaanje/fizikeosob ne

Drutvene/emociona ne osobine

Komunikacijskepotre e

sposo nostapstraktnogi logikograzmiljanja kakvomaju odrasl

sve vie brinuo udu nosti istra uju razliitemogunosti

stepen p smenostne mora se slagatis hronolokimuzras om

sve ve anezavisnost iodvajanje odautoriteta odraslih(zavisno od kulture)

interes za fizikezazove

eksperimentisanjes novim vrstamaponaanja,ukljuujui i oneizine

e sperimentisanjes identitetimapovezanim spo om, rasom,verom, staleomitd.

esto su poduticajem vrnjakekulture

maju jaka uverenjai naela u moralnimnedoumicama

pobuna protivautoriteta

razv an eromantinih iseksualnih veza(zavisno od kulture)

da se ukljue uivot odraslih iinformiu, izmeuostalog, o rizinimvrstama ponaanjai odgovornomodnosu prema seksu

da imaju sna nepozitivne uzore s

visokim moralnimstandardima

da znaju da senjihova miljenja iideje prepoznaju ipotuju

da ue iz svojihgreaka kakobi ispraviliautodestruktivnaponaanja

Glavne razvojne osobine

Glavne razvojne osobineRano adolescentsko doba (od jedanaeste do etrnaeste godine)

Implikacije za medijsku komunikaciju

prikazati pozitivna ponaanja vrnjaka i drugihmladih oji su otporni i pozitivn

predstaviti suprotna gledita, miljenja iperspektive

uz predstavljanje sve vee nezavisnosti,nastaviti prikazivanje pozitivnih odnosaizmeu roditelja i dece i podrku odraslih

prikazivati likove s visokim samopotovanjem,pogotovo devojicama, decu iz grupa unepovoljnom polo aju, te decu sa smetnjamau razvoju i invaliditetom

pri azivati mlade i odrasle u naprednoshvaenim polnim ulogama

razgovarati o problemima odreene starosnegrupe (zloupotreba droga, nezatieniseksualni odnosi, nasilje, romantine veze,maltretiranje i diskriminacija, prijateljstva)

govoriti s po tovanjem, a ne moralizatorski,ne govoriti s visine

ponuditi jednostavnije, ali jedna o zanimljivesadraje za decu s niim stepenom pismenosti

ponuditi zahtevne prie s kreativnim idejama,problemima i re enjima

koristiti puno humora i kreativnosti


38/96


39/96


40/96


41/96

K glo zakljuiti iz prethodnog dela, medijski sadraji za

oditi rauna o razliitim sposobnostima i potrebamasnih grupa, odnosno moraju biti usmereni na decu

njihovom uzrastu. Kvalitetni medijski sadraji mogustojee razvojne programe i prioritete, pokrivajuiebe i kompetencije. Tu pripadaju: pomo deci da naue

i ruke i kako da to ine na ispravan nain; da se odnoses potovanjem, naini spreavanja iskoritavanja, priprema za kolu, zdrav ivot uz HIV/AIDS it na krizne situacije.

Postoji li bolji ili korisniji nain bavljenja ovim problemima ukomunikaciji s decom? Znamo li ta deluje, a ta ne? Raspravlja se,na primer, o delotvornosti korienja straha u komunikaciji sdecom i odraslima. Istraivanja pokazuju, kako poruke koje pobuujustrah, mogu biti beskorisne ili imati dejstvo bumeranga i podstainegativno ponaanje, ako se preterano koriste i ako ne nude

prihvatljiva reenja za situaciju koja pobuuje strah (11).

Postoje li dobri primeri korisnih medijskih sadraja za decu? Zato suuspeni? Jesu li prikazivali stvarne uslove ivota i preneli oseaj kulturneautentinosti, verno odraavajui linu perspektivu prikazanih likova?Kakva naela i smernice moemo koristiti kako bismo svoje proizvodeuinili to delotvornijim, pogotovo za decu u najnepovoljnijem poloaju?Nabrojaemo integrisana naela, smernice i primere dobrih praksi zastvaranje orisnih medijs ih proizvoda za decu, na temelju iscrpnogprikaza stotina projekata i proizvoda koje su proteklih godina razviliUNICEF i druge organizacije, kao i proizvoai irom sveta.

Izabrali smo niskobudetne proizvode sa skromnim, ali jasnimrazvojnim ciljevima, kako bismo istakli da su takve inicijative mogueak i kad su resursi ogranieni. Ukljuili smo medijske inicijativeko e se u svo im eksplicitnim i implicitnim porukama posebno baveodreenim potrebama ciljane deje publike. Ovaj rad naglaavaemocionalne i drutvene potrebe dece koja pate. Ako se deca neose aju voljenom, sigurnom ili samopouzdanom i nemaju zdravevetine za reavanje stresa, bie im mnogo tee da preive i da

Kvalitetnimedijski sadraji

mogu podravatipostojee razvojneprograme iprioritete kojise odnose nakonkretnepotrebe ikompetencije.


42/96

Komunikacijasadecom:etvrtideoNaelaismernicezam

edijskesadrajenamenjenedeci

28

se kognitivno i fiziki razvijaju. Ako pak, vide da su prikazana sdostojanstvom i ako se podstiu i odgajaju u pravcu razvijanja kritikesvesti, bie bolje pripremljena da prave zdrave izbore i a tivnouestvuju u drutvu. Smatramo da sve emu su deca izloena imapotencijal u motivisanju uenja i rasta.

Nakon naela za medijske proizvode za decu koji naglaavaju njihovekvalitete, slede smernice koje su povezane s odgovarajuim naelima

koje ih dodatno podravaju. Smernice bi trebale da podre, nadahnjuju,podstiu, obrazuju i pomau u ozdravljenju.

Takoe prilaemo nekoliko ideja o tome kako bi se ove smernice mogleoristiti u pra si na mnogim prioritetnim podrujima i u svim vrstama

projekata. Svaku smernicu podrava pozitivan primer, koji je ujednopraktian i primenljiv u razliitim kulturnim kontekstima i ukljuujegeografsku, starosnu, polnu i medijsku razliitost.

Peti deo sadri pregled estih zamki u razvijanju medijskih sadraja zadecu i slui kao podsetnik o svemu to smo nauili i predstavili. esti

deo sadri dodatne pozitivne primere koji podravaju ova naela ismern ce.

N

A

E

L

O

NAELO MEDIJSKI SADRAJI ZA DECU MORAJUBITI NAMENJENI DECI I PRILAGOENINJIHOVOM UZRASTU

Deca trebaju i imaju pravo na jasne i zanimljive medijske sadrajekoji se odnose na decu, a ne na odrasle. Kao to smo ve napomenuli,

deca u razli itim razvojnim razdo ljima imaju razli ite potre e iinterese i ue na razliite naine iz razliitih medija i materijala. Toznai da im je potreban pristup raznim anrovima i sadrajima. Vanoje imati na umu da samo dodavanje dejih likova ili oblika namenjenihdeci, kao to je korienje animacije ili stripova, ne znai da je netoautomatski primereno deci.

ak i zemlje, bez dovoljnog pristupa ili resursa, danas mogu same danaprave raznolik niz jeftinih proizvoda za decu u skladu s Konvencijomo pravima deteta, tako to e proizvesti neto primereno svakojstarosnoj grupi.

Smernice za prvo naelo

1a) Koristite jezik, likove, zaplete, muziku i humorprimerene deciDeca najbolje ue kada je medijski sadraj krojen prema njihovomodreenom razvojnom dobu, njihovim potrebama i interesima. Izvorkvalitetnih i delotvornih medijskih sadraja je u razumevanju osnova


43/96

dejeg razvoja i naina na koji se, zajedno s uenjem, on moe tokvalitetnije podsticati. Takoe, svaka starosna grupa ima svoje jakestrane i interese koji se mogu prevesti u najprimerenije zaplete, likovei sadraje. Za svaku starosnu grupu kljuan je nivo konceptualnesloenosti, gde naprednije starosne grupe mogu da razumeju i traekompleksnije sadraje, kontekste i oblike.

Pozitivan primer: koristite jezik, likove, zaplete,muziku i humor primerene deci

Sisimpur (Banglade)To je koprodukcija televizijske serije Ulica Sezam, namenjenanajmlaima. Naglasak je na podsticajnim situacijama i reenjimasvakodnevnih problema, primerenih dejem uzrastu. Serija izbegavapolne stereotipe i stereotipe smetnji u razvoju; prikazuje brinestaratelje i odrasle osobe kao i decu i adolescente koji se aktivnoangauju oko pitanja koja su im bitna. Serija sadri igrane sekvencekoje su napisali, snimili i producirali mladi iz Bangladea (12).http://www.youtube.com/watch?v=8dUvrkA1WmY

Ovaj vodi moe da se primeni na medijske sadraje na razliite na

a decu od perioda dojenja do este godine, korienjem jednoreima i reima koje se odnose na oseaje, korienjem ponavljanja, ritma i pesme, ljudskihi ivotinjskih likova

a decu od perioda dojenja do este godine, korienjem rima, zagonetki, brzalica i jednostavnihala kako bi sadraj bio to zanimljiviji

a decu od sedme do desete godine, korienjem pria o prijateljstvu, novim vetinama i talentima,svakodnevnim dogaajima koji su prilika za rast, te iskuavanjem vlastitih vrednosti i vetinakritikog miljenja

a adolescente od jedanaeste do etrnaeste godine, korienjem pozitivnih uzora s visokimmoralnim merilima, prie o uravnoteivanju uticaja porodice i /prijatelja/medija, nepedagoki oblicii pomo u usmeravanju potrebe za eksperimentisanjem i nezavisnou u zdrave ivotne odluke

a sve grupe, kreiranje medijskih sadr aja koji decu podstiu na gledanje, zami ljanje, slu anje iizradu stvari, kojih se inae ne bi setili.

Kako teoriju pretvoriti u praksu

Kako teoriju pretvoriti u praksu1a) Koristite jezik, likove, zaplete, muziku i humorprimerene deci

ine, izmeu ostalog:

tavnog jezika s opisnim

i humor


44/96



30

1b) Podstaknite interakciju i ponudite uzoreInteraktivna medijska komunikacija znai da se kod dece podstiupanja i uestvovanje u pripovedanju ili nekom drugom mediju.Participativna komunikacija, kao i participativno obrazovanjepristupanije je deci, pa njima i adolescentima nudi mogunost dase ukljue kognitivno, fiziki i emocionalno, pogotovo u poreenjus dida ti im oblicima omuniciran a. Ia o su ne e omuni aci s etehnologije, poput pisanja bloga i SMS poruka, posebno osmiljene

da budu interaktivne, interakcija se takoe moe dodati tradicionalnimme ijima poput njiga, drama, lut ars ih predstava, pesama, ra ijai televizije. to vie pozivamo publiku da se izrazi, koristi pokrettela, azmilja kritiki i deli svoj stav, to smo blie participativnojkomunikaciji.

Pozitivan primer: podstaknite interakciju i ponudite uzoreKanadski peva, kompozitor i izvoa muzike za decu Rafi Kavukian,milionima ljudi poznat je jednostavno kao Rafi. On je bio inovator umuzici za decu i porodice, nudei deci kvalitetnu muziku i potujuiih kao kompletne osobe. Njegova dela izgrauju samopouzdanje

zahvaljujui verbalnom i fizikom ueu publike, na primerpodsticanjem dece da zapevaju poznate i popularne a cione pesmeu kojima ue o zdravim navikama, stiu odreene kognitivne vetine,ue da potuju razliitosti i savlauju teke emocije. Zahvaljujuigodinama rada s decom i pedagozima, Rafi je razvio vlastitu filozofijuPotovanja deteta, koju svako moe podrati kako bipomogao u tvaranjuzdravog sveta prilagoenog deci.

Ovaj vodi moe da se primeni na medijske sadraje na vie naina,izmeu ostalog:

voditelj ili lik u prii moe o stvarima direktno da raspravlja s gledaocima/sluaocima, da postavljapitanja deci i da im dovoljno vremena za odgovor

da podstie pevanje, vebanje, pokret, ples i druge oblike pantomime

da se u tekst ugrade pitanja i ukljue interaktivne aktivnosti na kraju programa (pisanje, crtei,fotografije itd.)

da se ukljue spontani komentari iz publike na koje je mogue odgovoriti na vie naina

da se vodi naelom da svako moe poduavati druge, odnosno treba podstai decu da drugimaprenesu ono to su sami usvojili.


Kako teoriju pretvoriti u praksu1b) Podstaknite interakciju i ponudite uzore


45/96

1c) Koristite posebne efekte promiljeno i razumnoUenje i zabava proizlaze iz dobrog zapleta i likova. Posebni efektinastali su da bi neto uobiajeno uinili posebnim. Na primer, krupniplan ili pribliavanje koriste se kako bi gledaoci obratili panjuna neto vano, a odreeni ugao snimanja omoguie nam daneto vidimo iz drugaije perspektive. U dananjoj komercijalnojtelevizi s o ulturi brz tempo, stalna izmena adrova, stop animaci a,vizuelni i zvuni efekti, postaju pravilo i esto mogu da umanje

utisak o vanim porukama. Ako je video, audio ili tampani proizvodpretrpan informacijama ili prebrzim tempom, ovi posebni efekti moguodvratiti panju umesto da je usredotoe, ime proizvod gubi svojupotencijalnu vrednost. Iako je potrebno da se privuku nove generacijemedijskih potroaa istananog ukusa, vano je i odravanje ravnoteeoja e u ljuiti uenje za decu bez preoptereenja njihovog uma.

Pozitivan primer: koristite posebne efekte promiljeno i razumnoTriggerfish animacije je serija televizijskih spotova nastalih u okviruTakalani Sesame, junoafrikoj verziji Ulice Sezam. Animirani likoviimaju crnu boju koe i afriki tip kose, u igri koriste autohtonu

muziku, iane igrake i obine predmete. Spotovi su jednostavni,asni i njihov tempo je primeren maloj deci. Podstiu reativnost isaradnju. Njihov lokalni stil razlikuje ih od veine uvoznih serija iprimer su kulturno primerenog medijskog proizvoda.www.takalanisesame.com

Ovaj vodi u medijskim sadrajima moe da se primeni na razliite naine,izmeu ostalog:

da se koriste posebni vizuelni i zvuni efekti samo kada slue poduavanju ili isticanju kljunih

poruka i relevantnih aspekata neke poruke (pod efektima se misli na krupne planove, upotreburazliitih objektiva i uglova snimanja, zvukova i sl.)

da se testiraju svi proizvodi pre pri azivanja, a o bi se osiguralo da poru a zauzima centralnomesto i da je jasna

da se eksperimentie sa sadrajima koji su sporog tempa i navode na razmiljanje, posebno za maludecu, onu koja su tek nauila da itaju i piu u starijem uzrastu, i decu koja ive u tekim uslovima.


Kako teoriju pretvoriti u praksu1c) Koristite posebne efekte promiljeno i razumno


46/96



32

Istrai anja na podru ju zdravlja, ishrane, psihologije, de jeg razvojai antropologije potvruju isprepletenost razliitih aspekata deijegrazvoja. Fiziki i drutveni, emocionalni i kognitivni razvoj, neraskidivo

su povezani. Moe se dogoditi da je dete bistro, ali e zanemarenoili zlostavljano. Dete moe biti uvek sito, ali svejedno eznuti zaljubavlju. Moe biti voljeno, ali u fizikom i emocionalnom pogledukrhko. Medijski proizvodi koji uspevaju da uravnotee i skrenu panjuna sve razvojne potrebe najvie e koristiti deci, od perioda do en ado perioda adolescencije. U mnogim zemljama je stvaranje celovitihmedijskih proizvoda isplativ nain za upoznavanje sa potrebama decestaratel a u nekoliko interdisciplinarnih pitan a.

Smernice za drugo naelo

2a) Koristite integrisani pristup medijskim sadrajimaumesto usmerenosti na samo jednu temuProizvoaima medijskih sadraja esto se govori da se dre samojedne poruke. Istina je da se tako odreuje arite interesa, ali postoje

MEDIJSKI SADRAJI ZA DECU TREBADA UZMU U OBZIR CELOVIT RAZVOJ DECE

Ovaj vodi moe da se primeni u stvaranju medijskih sadraja na razliite naine, ukljuujui ponudurazliitih naina za reavanje jednog problema. Na primer:

vakcinisanje pokaite kako deca mogu sama da se umire (koncentrisati se na lepe misli, izabratiruku u koju e primiti injekciju, stiskati igraku, pevuiti), kako biste spojili zdravlje, samopotovanje,mogunost izbora i emocionalnu otpornost

pranje ruku koristite pesmu koja traje koliko i roendanska pesma kada se otpeva dvaputzaredom; nabrajajte rei za svaki prst (koristei povezane rei poput napred-nazad, gore-dole;

koristite zanimljive rei poput koica i epiderma, te pobednike fraze poput svaka asti isprali smosve bacile, kako biste spojili zdravlje, spremnost za kolu i samopouzdanje

ishrana koristite raze poput ako jedemo hranu svih duginih boja, biemo aki i pametni, kako bistespojili zdravlje, ishranu, spremnost za kolu i samopouzdanje

svest o polovima, stavovi i prakse dajte primer starijih mukaraca i ena kako podstiu i hvalemlade kada brane jedni druge, umesto da su nasilni ili se udruuju protiv negativnih vrnjaka, kakobiste spojili rodnu ravnopravnost, zatitu dece, samopouzdanje i ivotne vetine.

Kako teoriju pretvoriti u praksuKako teoriju pretvoriti u praksu2a) Koristite zaokrueni pristup medijskim sadrajima

N

A

E

L

O

NAELO

2


47/96

jednostavni naini ukljuivanja aspekata celovitog razvoja deteta, aki kada je panja usmerena na jednu temu. Deca shvataju i doivljavajuuenje na integrisane naine, koristei sva svoja ula i mentalneprocese. Razvijanje medijskih sadraja koji ujedno zadovoljavajunjihove emocionalne, drutvene, kognitivne i telesne potrebe,opravdano je u naunom i praktinom smislu.

Deca opaaju glavne ili namerne poruke, ali ue i iz sluajnih ili

nenamernih elemenata zapleta (na primer, ponaaju li se likovi us ladu s tradicionalno zadatim rodnim ulogama, a o starateljvizuelno reaguju na deje strahove i greke itd.), zato je bitno obratitipanju na sve aspekte neke poruke, one oite, ali i one skrivene.

Pozitivan primer: koristite integrisani pristup medijskim sadrajimaPlakat Operimo ruke, namenjen indonezijskoj deci kolskog uzrasta,nastao je u okviru radionice za jaanje potencijala u celovitom razvojudeteta. Grupa je odabrala devojicu koja e biti lik na plakatu; podelilaje taan nain pranja ruku na korake (nakvasi, nasapunjaj, dobro izribaj,isperi); osmislila pamtljiv stih uz svaku fotografiju i za kraj odabrala

fotografiju devojice koja ponosno pokazuje svoje iste ruke. Jednaod dodatnih aktivnosti bilo je komponovanje stihova pesme koja semoe pevati u koli ili kod kue dok se peru ruke. Plakat integriehigijenu, rano uenje uz stihove i izgradnju samopouzdanja, pogotovokod devojica. Moe se koristiti kao uzor za uenje razliitih vetina koddece i odraslih.


48/96



34

2b) Prikaite pozitivne primere odnosa odraslih prema deciMedijski sadraji za decu trebali bi da starateljima i odraslimosobama prue pozitivne uzore interakcija s decom. To je uvek vano,posebno u zajednicama u kojima deca ive u tekim okolnostima i izrazliitih razloga nemaju staratelje koji brinu o njima, ili u situacijamagde postoji malo pozitivnih alternativa u medijima (gde medijipredstavljaju uglavnom negativne pri aze staratelja oji opominjudecu, svaaju se ili su nasilni). Takvi medijski sadraji namenjeni

su roditeljima, ostalim odraslim lanovima porodice, profesorima,zdravstvenim i socijalnim radnicima i drugima. A o medijs i pri azkao uzor, uglavnom nudi negativne i nasilne odrasle osobe, to semoe shvatiti kao norma, iako irom sveta postoje odrasli kojipodravaju svoju decu i brinu o njima.

U svakoj zajednici postoje uzori staratelja koji podstiu razvoj ipsiholoku otpornost i koji deci prenose vetine koje e im pomoi ureavanju svakodnevnih kriznih situacija, na primer, ako ih neko odvrnjaka vrea ili iskoriava, ako imaju HIV/AIDS, ili preivljavaju uuslovima elementarnih nepogoda i kriznih situacija.

Pozitivan primer: uzori za odnose odraslih prema deciU koli, a ta ako? (neprofitna organizacija za rani razvoj iistraivanje The Early Learning Resource Unit, Junoafrika Republika,www.elru.co.za), deja je knjiga o devojici Ncebakazi koja hoda uzpomo taka. Razgovara sa svojom majkom dok pripremaju njenu

Ovaj vodi moe da se primeni u medijskim sadrajima na razliite naine, ukljuujui prikazivanjepozitivnih interakcija izmeu odraslih i dece, na primer:

nene i brine odrasle osobe saoptavaju deci bez roditeljskog staranja i osetljivoj deci istinu o njihovimobolelim ili umiruim roditeljima, prihvataju sve njihove emocije i pomau im da podnesu tugu

otac koristi jednostavan jezik i igre o raznovrsnoj zdravoj hrani, brojanju, razvrstavanju, deljenju srugima itd., a o bi pria imala i zabavne i poune oncepte i vrednost

roditelji, pedagozi i drugi lanovi zajednice oslobaaju se vlastite napetosti i suoavaju s besom nazdrav nain kako bi dali pozitivan primer reavanja stresa

neuobiajeni staratelji iz stvarnog ivota, bave se osetljivim i tekim temama poput iskoriavanja,HIV-a/AIDS-a i nasilja tako to sluaju decu, doputaju deci da im budu vodii, i tako podstiuizgradnju samopouzdanja i psiholoke otpornost

mlai adolescenti komuniciraju s odraslima u koje imaju poverenje putem SMS poruka, internetstranica, radija, plakata, kol-centara itd., kako bi im pomogli u preivljavanju i reavanju nasilja iiskoriavanja.

Kako teoriju pretvoriti u praksuKako teoriju pretvoriti u praksu2b) Prikaite pozitivne primere odnosa odraslihprema deci


49/96

u iformu i pribor za prvi dan osnovne kole. Ncabakazi se pita hoe liuitelj vikati, hoe li joj se deca smejati i ta e biti ako ne uspe da doedo toaleta. Koristei umirujue rei, humoristine i matovite ilustracije,pria prepoznaje i uvaava stvarne strahove devojice, i podrava jedok ona kreativno zamilja probleme i reenja. Istovremeno, predlaeednostavne pripreme i promene uz pomo kojih uitelji i deca moguda ukljue decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.http:// www.unicef.org/cwc/files/At_School_What_If(1).pdf

2c) Stvorite sigurna utoita u okviru medijskih sadrajaSigurna utoita su mesta na koja se osetljiva deca mogu povuikada su u krizi. To mogu biti fiziki, mentalni ili emocionalni prostoriu ojima deca znaju da ih ne o slua i razume kako se oseaju. To sumesta na kojima se deca oseaju zatieno i sigurno od opasnosti imogu razviti oseaj poverenja prema svetu i zauzeti optimistian stavprema svom ivotu. Potreba za sigurnim utoitem moe postojatikod dece koja ive u kriznim situacijama, zlostavljane dece i dece ijerane ili strahovi proizlaze iz diskriminacije zbog smetnji u razvoju iinvaliditeta, nacionalnosti, pola, rase, vere, kaste, itd. Deci su potrebna

sigurna utoita kako bi se mogla razvijati i rasti. U zemljama u razvoju,iscrpljenim roditeljima i porodicama ponekad je teko obezbedititakva mesta za decu. Medijski sadraji sa sigurnim utoitima vanisu za kvalitetan razvoj i uenje koji se temelje na oseanju sigurnostii zatienosti. Iako najmlaa deca ne govore o osetljivim ili tekimtemama, ona esto u sebi nose mnotvo emocija koje mogu imatinegativnan uticaj u svim sferama njihovog razvoja. Iako medijskakomunikacija ne moe da zameni meuljudsku interakciju ili posebnuterapiju, moe da pomogne deci da shvate kako nisu sama, i a imprimer kako da se suoe s problemima ili se utee. Sigurna utoitamogu umiriti i napraviti makar i kratkotrajan pomak od postojeeg bola.

Ovaj vodi moe da se primeni u medijskim sadrajima na razliite naine, na primer:

naglaavanjem dobre strane ljudi, prikazivanjem topline, brige i sree koja se moe pronai umalim stvarima

pripovedanjem u prvom licu o tekim emocijama i iskustvima poput strahova, bolesti ili smrti(npr. oja mama je umrla od AIDS-a i elim da vam ispriam svoju priu; U mom gradu se ovih

ana puno ratuje. Ponekad se jako bojim. Nabrojau vam neke stvari koje radim kada me je strah;Nauio sam da vream decu, jer nikad nisam mogao drugima rei ta mi je zaistapo trebno.Zlostavljali su me kod kue. Potrebna mi je vaa pomo da prestanem da se ovako ponaam; Kasu me zlostavljali, oseao sam se potpuno sam. Nauio sam da se zauzmem za sebe, da ne krivimsebe, da potraim pomo, i da kaem ne.)


Kako teoriju pretvoriti u praksu2c) Stvorite sigurna utoita u okvirumedijskih sadraja


50/96



36

Pozitivan primer: stvorite sigurna utoita u okviru medijskih sadrajaAko vidi neto, reci neto (Bold Creative za Nickelodeon UK, http://boldcreative.co.uk/) je serija kratkometranih filmova o vrnjakom nasilju,nastala u okviru kampanje protiv vrnjakog nasilja u Velikoj Britaniji.Filmovi su nastali nakon istraivanja koje je ukljuivalo radionice u osnovnimkolama i razgovore s decom, tako da predstavljaju razliita gledi ta: onih

koji vre nasilje, onog nad kojim se vri nasilje i svedoka nasilja. Prvu priunam govori mali Markus koji je nasilan prema svom vrnjaku sve dok

deakova majka ne porazgovara s njim o posledicama takvog maltretiranja,to je dovelo do toga da Markus pone da razmilja o svom ponaanju.Desetogodinja Alaska je rtva nasilja na igralitu i pokuava da shvati zatodruga devojica iskaljuje svoj bes na nju. Keli je svedok nasilja i pobrinuese da odrasla oso a intervenie. Mark opisuje kako se zbog nasilja vrnjakaosea kao da se nalazi u kavezu koji se neprestano smanjuje. Svi filmovi decinude reenja za zaustavljanje nasilja, ukljuujui traenje pomoi od uiteljaili pozivom na SOS telefon. Ovo su primeri sigurnog utoita u kojima semogu prepoznati i deca koja vre nasilje i ona nad kojima se vri nasilje, kojimogu da pomognu da se razumeju i oseanja drugih, i koji nude praktinesavete za promenu ponaanja i iscelenje rana. Marcus: http://vimeo.com/25831536 Mark: http://vimeo.com/25831585 Kelly: http://vimeo.com/25831475 Alaskah: http://vimeo.com/25831275(zatita dece, psiholoka otpornost, zdrave ivotne vetine)

MEDIJSKI SADRAJI ZA DECU MORAJU DABUDU POZITIVNI I NAGLAAVAJU KVALITETE

Medijski sadraji koji naglaavaju kvalitet, trude se da prikau i negujumo i potencijal svakog deteta, umesto da se koncentriu na nedostatkeili probleme. U korienju ovog naela, cilj nije samo u poduavanju,nego i da se razvije psiholoka otpornost i sposobnost reavanjaproblema na zdrav nain, bez obzira da li se radi o velikim ili malimivotnim izazovima. Takav medijski sadraj nee se usmeriti samo naprobleme, nego e ponuditi i predstaviti mogunosti i reenja. Bez obzirana dravu i situaciju, naglasak na kvalitetima znai stvaranje medijskihsadra a ko i decu podstiu na matu ili nov nain vien a stvari; decatako poinju da razmiljaju o mogunostima koje imaju danas i kojee imati u budunosti; njihova energija pretae se u pozitivne misli i

postupke. Ovakvi medijski sadraji mogu da donesu promene.

Smernice za tree naelo

3a) Uz kompetencije izgradite i samopouzdanjeSamopouzdano dete verovatno e bolje usvajati znanje i elee da nauivie. U veini medijskih sadraja namenjenih razvoju, posebno u onimnamenjenim deci, naglasak je dosad gotovo iskljuivo bio na podizanjusvesti i izgradnji vetina. Meutim, ako deca esto vide i uju da su

N

A

E

L

O

NAELO

3


51/96

cenjena i da su vana, ue da izgrade temelje za kritiko miljenjei ljubav prema uenju koja e trajati itav ivot. Vanije je ono todeca mogu biti, nego ta sve moraju nauiti. Samopouzdanjepromovie vetine reavanja stresa, pronalaenja reenja i ispunjavapotencijal svakog deteta, bez obzira na okolnosti u kojima ono ivi.Samopouzdanje pokazuju psiholoki otporni pojedinci s osobinamamatovitosti, upornosti, optimizma, odlunosti i kreativnosti.

Pozitivan primer: uz kompetencije izgradite i samopouzdanjeFatma (Egipatska radio-televizija) je televizijski film o desetogodinjojdevojici koja arko eli da pohaa kolu. Njen otac je protiv toga,ali atma u se suprotstavl a na samopouzdan, samouveren na inkoji je istovremeno i pun potovanja i kreativan. Svim njegovimargumentima suprotstavlja se ispitivanjem i spretnim vetinamareavanja sukoba. Nakon pregovaranja, njen otac napokon prista ei vidimo da je Fatma odluna da ui uprkos svemu. Umorna je zbogmnotva kunih obaveza i njeni rezultati u koli u poetku nisu takodobri. Pratimo kako stie samopouzdanje i ponos uz pomo porodice

i kole. Ovaj niskobudetni film bavi se osnovnim o razovan em,rodnom ravnopravnou, zatitom dece i reavanjem sukoba ivotnimvetinama. Moe da se koristi kao primer neuobiajenog izuzetka,osobe ko a ima hrabrosti da se zauzme za ono za to misli da e

obro za n u i druge i ima hrabrosti da uini pravu stvar i potrudida ostvari svoje ciljeve. Ovaj film je nastao u okviru meunarodnekoprodukcije dokumentarnih filmova za decu u proizvodnji Evrops eradio difuzne unije (Eurovision hildren Documentary series).http://vimeo.com/24881635

Ovaj vodi moe da se primeni u medijskim sadrajima na razliite nain

upotrebom zapleta, rei, vizuelnih prikaza i primera koji uz kompetencije izgrauju i samopouzdanjejer koriste jezik koji podrava samopouzdanje ( ako sam ponosan to nisi prilazila piliima; Uplaiosam se, ali tano sam znao ta trebam da uradim kada mi je neko ponudio drogu; Vidi kako samdobro oprala ruke; Ti si uzor drugima da ne oseaju pritisak za uputanje u nezatien seks.)

u ljuivanjem ideja o velikim stvarima koje mala deca mogu da naprave kako bi neto promenila posebno u medijskim sadrajima namenjenim deci u kriznim situacijama (npr. tako da znaju zasigurno mesto gde mogu dobiti pomo, da znaju ta trebaju da ponesu kada izlaze iz kue ili iz kole,da zapamte svoje ime i adresu)

predstavljanjem naina na koje deca i odrasli tee jedni druge i pruaju jedni drugima podrku usvakodnevnim situacijama putem jednostavnih rei, dela, igre i uenja

pokazivanjem primera odraslih osoba i dece koji jedni drugima zahvaljuju, jer su najbolja odraslaosoba ili najbolje dete, bez obzira na ivotne okolnosti.


Kako teoriju pretvoriti u praksu3a) Uz kompetencije izgradite i samopouzdanje

, na primer:


52/96



38

3b) Koristite pozitivne uzoreDeca i odrasli najbolje ue kada uestalo vide i uju postupke ilinaine razmiljanja za koje elimo da ih oponaaju ili shvate kaouzor, ali u medijskim sadrajima se esto nude negativni primeri(nasilje, stereotipi, ruganje, nesigurna ili nezdrava ponaanja i prakse),koji zavravaju kratkim porukama kako gledaoci ne bi trebalodarade ono to je upravo prikazano. Umesto da se deci govori ta nemejuda rade i prikazuje samo problem, korisnije bi bilo prikazati

pozitivne primere onoga to elimo da deca ine (na primer da buduvelikoduna, potena, iskrena, brina i odgovorna), kako bismouvrstili pozitivne postupke i razmiljanja.

Ovaj vodi u medijskim sadrajima moe da se primeni na razliite naine, izmeu ostalog:

umesto da se prikazuju deca koja se upu taju u opasna pona anja i zatim ispa taju zbog svojegreke (npr. upale ibicu i opeku se), prikazati decu kako pozitivno postupaju i spreavaju tetu(npr. ugledaju kutiju ibica, pitaju se trebaju li se udaljiti ili rei neto odrasloj osobi, uine netoto ih spaava od povreda)

umesto prikazivanja zastraujuih situacija i slika, ponuditi naine na koje deca mogu da sebipomognu kad se plae (da porazgovaraju s pouzdanom odraslom osobom, otpevaju pesmu, sete seneke lepe uspomene itd.)

prikazati primere dece kako aktiviraju ljude u svojoj zajednici (npr. na ulici zatrpanoj ubretom svizajedno, od najmlaeg deteta do najstarije odrasle osobe, pronalaze mesto za odlaganje otpada;slepo dete ui svoje vrnjake kako mogu da sigurno preu ulicu ako paljivo sluaju zvukove s obestrane i ispred sebe)

dati primere u kojima adolescente odravaju odrasli mentori, i ene i mukarci (npr. pomaganjeadolescentkinjama koje ive u tekim uslovima i izloene su seksualnom iskoriavanju)

davati primere brinih mukaraca koji rano ili osnovno obrazovanje ine zanimljivim, te pokazujua o deca mogu da ste nu ogromnu oliinu znanja s malim sredstvima


Kako teoriju pretvoriti u praksu3b) Koristite pozitivne uzore

Pozitivan primer: koristite pozitivne uzoreRazgovor s mladima: Kola (organizacija he eroes ro ect ondacija porodice aiser, inicijativa vahan ondacije Gates, Indija,

www.kff.org), je televizijska kampanja za spreavanje i smanjenjediskriminacije i stigme povezane s HIV-om/AIDS-om. Prikazuje razliiteodrasle osobe a o reativno zapoinju dijalog sa svojom ecomadolescentskog uzrasta. Majke i sinovi, oevi i erke, svi pokazujukoliko je vano otvoreno razgovarati. http://vimeo.com/24890440


53/96

3c) Ukljuite decu kao aktivne i angaovane graanekoji modeliraju socijalnu pravdu i mobiliu drutvoParticipacija dece nije samo njihovo pravo nego i neverovatnamogunost u pokazivanju vlastitih kvaliteta i pomaganju svojojporodici, vrnjacima, zajednici i svetu. Ali nain na o i vodimo iodgajamo decu da uestvuju u projektima i proizvode medijske

sadraje uticae na uspeh tih sadraja. Decu treba podsticati dapodele s drugima svoje jake strane i svoja reenja, a ne samo

ro eme. a o e ih trebalo podsticati da razmiljaju i deluju ialno i globalno. Klo ad se poduavaju da kreiraju vlastite medijske

aje, mogu se podsticati i na razvijanjesad vrednosti, moralnosti ia jednakosti, potenja i potovanja drugih. Decanae ogu biti uzor

odnici mlaoj deci kadi pred se podstiu na razmiljanje izvanna nestereotipne i kreativne naine.okvira

Ulica Sezam: Strah od udovita(Sesame Workshop, SAD)je televizijska serija sa stalnom postavom

likova lutaka. U jednoj epizodi Erni ne moe da zaspi jer zamilja kako je u njegovoj sobi udovite(koje gledaoci ne vide). Zatim zapeva pesmu o tome kako e loe stvari nestati. Iako Erni na kra u zaspi,istraivanje je pokazalo da su deca obratila veu panju na udovite i na strah nego na umirujuupesmu. Ovo iskustvo je tvorce serije nauilo da Reenje mora uiniti podjednako upadljivim kao isukob, inae ga niko nee ni primetiti.www.sesameworkshop.org

Pouka iz pozitivnih uzoraPouka iz pozitivnih uzora


54/96



40

Pozitivni primeri: ukljuite decu kao aktivne graane koji ue odrutvenoj pravdi i angaovanju i koji su uzori za takvo ponaanjeNije poteno prema tigrovima ( o s usto los igres, Eric Hoffman,Redleaf Press, SAD), deo je niza knjiga protiv pristranosti, Anti-biasBooks for Kids, namenjenih deci predkolskog i osnovnokolskog uzrasta,

ostupnih na panskom i engleskom jeziku. Glavni likovi su devojicaMandi koja koristi invalidska kolica i njen pliani tigar koji je prljav ineuredan zbog svojih pustolovina s divljim ivotinjama. Kad Mandi

ode po hranu za svog tigra, pred prodavnicom nailazi na tri velikestepenice i pita se kako e se popeti u kolicima. Mandi (i njen tigar) sesloe da to ije fer/no es justoOna trgovcu objasni da bi htela da ue,ali to moe samo ako postoji rampa. Deca ue da budu pravedna, da sezauzmu za sebe i reavaju probleme i postaju svesna da mogu i samapokrenuti promene, ak i u mlaem uzrastu. Mandi je pozitivan i snaanlik koji deci pomae da se informiu o njenoj konkretnoj tekoi, ali i ooptim principima diskriminacije. Knjiga pokazuje da treba uvesti pitanjadrutvene pravde, i podstie samopouzdanje kod dece u reagovanju nanepravdu. Takoe je dobar primer dvojezinog izdanja i moe se koristitiza promovisanje stranih i autohtonih jezika.

http://www.unicef.org/cwc/files/No_Fair_To_Tigers(1).pdf

Ovaj vodi u medijskim sadrajima moe da se primeni na razliite naine, na primer:

da se podstaknu i obue mlai adolescenti da putem razliitih medija govore o vrnjacima u svojojzajednici koji se zauzimaju za druge (npr. brane devojice kojima se drugi rugaju jer se igraju saautiima ili deake koje vreaju jer se igraju sa lutkama)

da se prikau adolescenti kako ue o diskriminaciji i drutvenoj pravdi od snanih i psiholokiotpornih odraslih osoba koje su ranije bile marginalizovane (osobe s invaliditetom, obolele odHIV-a/AIDS-a, osobe koje su preivele zlostavljanje itd.)

da se podre deca u stvaranju pria o deci koja su bila u tekim situacijama (dijagnostikovan im jerak ili HIV, imaju smetnje u razvoju i invaliditet, pre iveli su elementarnu nepogodu, izgubili voljenuosobu), ali su preiveli i napreduju

da se prikau grupe dece koja donose ispravne odluke (npr. popisuju vrnjake koji ne zlostavljaju

druge, pozivaju novu uenicu da im se pridrui u igri, pozivaju stidljivog ali nadarenog drugara dabude voa njihovog benda).

Kako teoriju pretvoriti u praksuKako teoriju pretvoriti u praksu3c) Ukljuite decu kao aktivne graane koji ue o drutvenojpravdi i angaovanosti, te su uzori za takvo ponaanje

rutvenojanje

3d) Ne nakoditiTanka je linija izmeu onoga to deci nude istiniti prikazi stvarnosti skorisnim informacijama i poukama i prikazivanja previe eksplicitnihili direktnih informacija koje e decu nenamerno povrediti ili


55/96

dodatno traumatizovati. ak i kod starije dece, uvek je bolje preteratiu prikazivanju pozitivnih reenja i brinih odraslih osoba koje nudefiziku i emocionalnu zatitu kada se predstavljaju osetljiva pitanja(npr. oruani sukob, seksualno i druge vrste zlostavljanja, kriznesituacije itd.).

Pozitivan primjer: ne nakoditiPria devojice Nozipho (Soul Buddyz TV, Junoafrika Republika,

www.soulcity.org.za), deo je drutvenog projekta i materijala zauenje o devojici koja svedoi o nasilnoj pljaki. Strip u fotografijamanamenjen je uenicima sedmog azreda. Koristei mali broj rei, alimudro ih birajui, prikazuje devojicu kojoj na putu prema koli naprobu hora, nasilnik zapreti noem. Umesto preterane eksplicitnostiu prikazu zloina ili jednostavnog moralisanja o pravu deteta nazatitu, strip se koncentrie na ono ta Nozipho osea i ta je nauilaiz tog iskustva, kako o njemu razgovara sa svojom prijateljicom ikako joj pomae ljubazna uiteljica. Strip uzima u obzir sposobnostrefleksivnog miljenja kod adolescenata, kao i vanost podrke utekim situacijama i odlukama. U vie navrata postavlja pitanja

itaocu i nudi jednostavne i deci prilagoene podatke o tome kako nanekoga mogu uticati loi dogaaji. Takoe predlae razliite naineza reavanje takvih oseanja. Zavrava priom o All Stars, grupiza podrku namenjenu deci koja su doivela traumu. Predstavljajuiteku temu na paljiv nain, strip nadahnjuje, motivie i podstiereavanje problema. Radi se o dobrom primeru predstavljanjamnotva osetljivih pitanja povezanih sa zatitom dece, kao ipruanja odgovora na nasilje, iskoriavanje i zlostavljanje.http://www.unicef.org/cwc/files/Nozipho_Story(2).pdf

Life Orientation Learning Outcomes covered in this unit(Onlyrelevantoutcomesarelis ted)

LearningOutcome3:PersonalDevelopmentThelearnerwillbeabletouseacquiredlifeskills toachieveandextendpersonalpotentialtorespondeffectivelytochallengesinhisorherworld

Lookin theEducatorsGuide forinformationaboutA ssessment

Standardsandhowtheylinktotheactivit ies .

When bad things happen

Find out how you canbe affected by frighteningor sad things that happento you.

Learn how you can help

yourself to feel better overtime.

Be committed to findingpeople who you trust whocan listen to you.

Ovaj vodi moe da se primeni u medijskim sadrajima na razliite naine,izmeu ostalog:

predstavljanjem medijskih sadraja o uobiajenim dejim strahovima (od zlostavljanja, naputanja,

kriznih situacija, doktora, kole, vrnjakog nasilja itd.), ali bez eksplicitnih, nasilnih, preterano dramatinihscena, te smanjivanjem zastraujuih delova na manje od deset odsto celokupnog proizvoda

kao primer da se ponude nene odrasle osobe pune ljubavi, koje sluaju ono ta deca i adolescentiima u da im kau o tekim iskustvima i osean ima, ko e s n ima saosea u, oslobaa u ih osea akrivice, priznaju njihov strah, stid i krivicu, ali i psiholoku otpornost i vrednost i pokuavaju da sanjima na kreativan nain pronau razliite naine reavanja problema

da se kao primer pokretaa promena u zajednicama koje ive u vanrednim okolnostima (sukobi,elementarne nepogode itd.), ukljue druga deca, bez preteranog naglaavanja bola i patnje.


Kako teoriju pretvoriti u praksu3d) Ne nakoditi


56/96



42

Medi i odra ava u ko i ta se ceni u nekom dru tvu. Takav e slua

s prikazima ljudi, kao i s prikazima kultura i tradicija. Vano je damedijski proizvod deci doputa da sebe uju i vide pozitivno prikazane,za razliku od medijskih sadraja koji naglaavaju marginalizaciju,stid i negativne i podcenj vake odnose. Dobri medijski proizvodiukljuuju pozitivne prikaze dece razliitih kultura i narodnosti, kao irazliitog socioekonomskog statusa, decu sa smetnjama u razvojui invaliditetom i decu koja proivljavaju traume, patnje ili ive uvanrednim okolnostima. Trebalo bi da i marginalizovane grupe takoepredoe svoja vlastita kreativna reenja i kompetencije, a ne samo grupena pozicijama moi ili s povlaenim poloajem. Potrebno je svesnoodluiti a o e se deca iz osetljivih i o espravljenih grupa u ljuivati

u sve oblike i vrste medijskih sadraja kao njihovi uobiajeni uesnici.Bilo da se radi o javnom obavetenju o pranju ruku, dokumentarcuo spreavanju HIV-a/ AIDS-a, lutkarskoj predstavi o pruanju otporaonima koji vre nasilje, igri kroz koju se ue ivotne vetine ili igranomfilmu o pripremljenosti za krizne situacije, potrebno je pomeriti granicekako bi se prikazale potrebe i sposobnosti sve dece.

Smernice za etvrto naelo

4a) Izrazite dostojanstvo svakog deteta i odrasle osobe

Vano je nastojanje da se ukljue sva deca, ali je podjednako vaan iizbor nainana koje e biti ukljuena: u kakvim medijskim sadraji a,kako e biti predstavljena, kako e drugi biti predstavljeni u odnosuna njih itd. Medijski sadraji namenjeni deci, ak i u najsiromanijimemljama, decu koja ive u nepovoljnim uslovima esto prikazuju

iskljuivo kao rtve kojima je potrebna pomo, u situacijama kojeprikazuju njihove probleme, tekoe i nedostatke. o se odnosi nadecu koja ive u siromatvu, imaju smetnje u razvoju, ive u kriznimsituacijama ili im je potrebna posebna zatita od nasilja, zlostavljanjai iskoriavanja. Na isti nain, medijski sadraji za decu s razliitimtemama (higijena, rano uenje, ivotne vetine), po pravilu ukljuuju

vei broj deaka nego devojica, vei broj dece iz srednje i vie klasei vei broj dece koja se smatraju privlanom, nego dece koja suprosena i uobiajenija u svojim zajednicama. Moramo da promenimotakvo pogreno predstavljanje i uloimo svestan napor a ne ismopogorali ve oslabljeno samopotovanje ili oseaj nejednakostimeu decom i adolescentima koji pripadaju najosetljivijim imarginalizovanim grupama.

MEDIJSKI SADRAJI ZA DECU TREBA DASE BAVE POTREBAMA I SPOSOBNOSTIMASVE DECE, UKLJUUJUI NAJUGROENIJEGRUPE

N

A

E

L

O

NAELO

4


57/96

Pozitivan primer: izrazite dostojanstvo svakog deteta i odrasle osobeupav i srean i druge prie o meni (HBO televizija, SAD), poseban je

porodini projekat namenjen promovisanju samopouzdanja i potovanjadrugih ljudi. Svako dete ponosi se svojom jedinstvenou u animiranimpriama ili igranim sekvencama. Uestvuju a roameri a eca, eca sasmetnjama u razvoju i invaliditetom, deak koji voli da plee, kao i prie o

tome kako izdrati zadirkivanje ili zlostavljanje. Deca takoe objanjavajukako reavaju probleme i napreduju.http://www.hbofamily.com/programs/happy-to-be-nappy.html

4b) Budite inkluzivni: uvaavajte i cenite sve vrste razliitostiDeca u veoma ranom uzrastu postaju svesna razlika. Delimino jetako zbog iskustava iz stvarnog ivota u porodicama i zajednicama, adelimino zbog razliitih vrsta medija. Ako nekoga ne prikazujemou medijskim sadrajima, nagovetava se da ti ljudi ne postoje ni udrutvenoj svesti; poruka je takoe jasna ako je neko prikazan egativnoili iskljuivo kao stereotip. Inkluzija se moe postii pomou eksplicitnih

(direktnih) i implicitnih (indirektnih) slika i poruka. Vano je da seeksplicitno prue praktine informacije, iskreno i istinito odgovorina pitan a kao i da se obrade i ukl ue posebne prie o razl kama.Podjednako je vano da se implicitno ukljui razliit svet kao netosvakodnevno, bez ikakvog spominjanja razlika.

Deca koja se susreu s pozitivnim i inkluzivnim medijskim sadrajima,uglavnom lake razgovaraju o osetljivim temama poput pola, smetnjiu razvoju, nacionalnosti i rase. Takoe je verovatnije da e ih zanimati

Ovaj vodi moe da se primeni u medijskim sadrajima

Documents

Komunikacija Sa Decom