Konstantin janicar - Janicareve uspomene ili Turska hronika

7/22/2019 Konstantin janicar - Janicareve uspomene ili Turska hronika

1/66

Konstantin Mihailovi

Janiarove uspomene ili turska hronikaOpisivanje dogaaja koji se tiu turskog pitanja

odKonstantina sina Mihaila Konstantinovia,

Raanina iz Ostrovice,kojega su Turci uzeli u janiare

niarove uspomene ili turska hronika

Predgovor

Prva glava: Orazliitim paganima i o Aliji Muhamedovom pomonikuDruga glava: OMuhamedu i o Aliji, njegovom pomoniku[13]III glava: O njihovoj slubi bojoj i o hramu[24] njihovom

IV glava: O drugome hramu Gemarak, to e rei zadunom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)

V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

VI glava: O njihovim poganskim zborovima[63]

VII glava: Kako Turci nazivaju anele, proroke, raj i pakao

VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)

IX glava: O precima turskoga cara

H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu

XII glava: O Muratu sinu Aladinovu

XIII glava:

O Sultanu sinu Muratovu

XIV glava: O grkome caru i o Muratu sinu Sultanovu

XV glava: O bojoj kazni zbog grehova naih, to se zbilo kod Srba ili Raana

XVI glava: O onome to se zbivalo u srpskoj kraljevini

XVII glava: ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom rakim

XVIII glava: O dravi velikoga kana i o rimskim carevima

XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

XX glava: Ovladavini cara Murata i o njegovoj sreiXXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom

XXII glava: Ocaru Muratu, ta je s njim posle biloXXIII glava: Okralju Vladislavu, ta mu se posle s Turcima desilo[216]XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke

XXV glava:

Ovladavini cara Muhameda, sina MuratovaXXVI glava: Kako je car Muhamed prevario grkoga cara

XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomou primirja

XXVIII glava: ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomou primirja


2/66

XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora

XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko

Eufrata, (koji kao da tee iz raja, kako o njemu ljudi priaju)

XXXIII glava: O vlakom vojvodi, gospodaru donje Moldavije

XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga

XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo doao u Bosnu

XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji. [444]

XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po oevoj smrti borila meu sobom[463]

XXXVIII glava: Oporetku koji je u turskoj zemljiXXXIX glava: O ureenju carskoga dvora

HL glava: O boju i o turskoj pripremi

XLI glava:

Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo ureenje[546]

XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575]

, koje zovu akindije

XLIII glava: O sarahorima, kao to su kod nas najamnici [590]

XLV glava: O martolosima ili o vojnicima[594]

XLVI glava: O ureenju turskoga juria

XLVI glava: O hrianima koji su pod Turcima

XLVII glava: O turskom razmnoavanju

XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru

XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim

Napomene

inje opisivanje dogaaja koji se tiu turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila Konstantinovia, Raanina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u janiare.

Predgovor

narodi koji se upravljaju po svetom krtenju[1] blagoslovenog gospoda naega Isusa Hrista, verujemo i ispovedamo jednoga gospoda boga stvoritelja neba i zemljei lica: oca, sina i svetoga duha i Trojicu jedinu i nerazdeljivu, koja vlada na vjeki vjekov. Amin. U ime oca i sina i svetoga duha. I po Hristu naem nazivamo se

anima u slavu gospoda boga naega. I zato se, potovana sveta Trojice, molimo tvojoj svetoj milosti. Pomozi svojim hrianima i odvrati [2] proklete pogane[3].min.

Prva glava:Orazliitim paganima i o Aliji Muhamedovom pomoniku

gani koji su primili zakon Muhamedov razliiti su: Argini, Persijanci, Turci, Tatari, Berberi, Arabljani i neki crnci koji nemaju na licu ognjenih znakova, svi ovijsijeve knjige dre, a upravljaju se prema prokletome Alkoranu, u kojem je Muhamed svoj zakon napisao, a veruju u jednoga boga stvoritelja neba i zemlje. Oni

aju jedan veliki praznik (pre etve), koji zovuBrunk bajram, a za njega svaki (ovek) posti mesec dana, svakoga celoga dana nita ne jedui niti pijui, sve dozde. Ali nou meso jedu, vodu piju, koliko puta ko hoe, sve do dana. A isto tako kad nastupi novi mesec, oni bogato svetkuju, blagujui tri dana. Ali ipak vina ne

u, niti imaju ikakvog kvasa. Milostinju razdaju. Nekim robovima skrauju godine (robovanja), a obolele[4] na slobodu putaju, i to naroito velika gospoda. Gozbe

euju[5], kopce (ovnove), jarce i kamile kolju, meso, hleb, svee, novac boga radi udeljuju. Ko god naie, bilo hrianin, bilo poganin, svakome milostinju daju. Na

bovima obavljaju nona klanjanja[6].Pale lojane svee. Mirisima okauju za due umrlih[7].

kada sam pitao pogane zato lojane svee pale, zar ne bi bolje bilo da pale votane svee na grobovima umrlih i u hramovima, odgovorili su da bogu treba da senosi na rtvu brav a ne muice. - I rekli su mi: "Kako se tebi ini? je li to dobro ili nije?" Odgovorio sam im: "Ako je Muhamed jedno dobro uredio, onda je i drugo".

ugi je (njihov) praznik, koji biva u jesen, onaj koji zovuKiik bajram, kao kad bi rekao Mali praznik. Za ovaj se dobrovoljno posti. Ali i za ovaj onako svetkuju i

ostinju razdaju kao za prvi. U nedelji praznuju petak kao[8]. Jevreji subotu, ili hriani nedelju, govorei: zato to svetkujemo to je bog u petak stvorio oveka.rezuju se. Svinjsko meso ne jedu. U tih pet propisa se slau s Jevrejima, ali ni u emu drugom. Po obrezivanju nazivaju se Bubromani (hotei da budu bolji negoani) ili Jevreji. Bubromani znai izabrani ljudi u veri. I smatraju hriane za grean narod zato to priznajemo i hvalimo svetu Trojicu, govorei: nema tri boga, ve

an. A zbog toga su Bubromani hriane prozvali aurima, to e rei grenici i zabludeli[9]. A hriani opet nazivaju Bubromane poganima zbog njihovih neasnih

a, o kojima nisam hteo ovde da piem. Jer poganin znai (da je neko) okrutan, neovean, da je kao neisti pas[10]. Oni bi hteli da budu dobri, pa kako misle tako i


3/66

vore. Ali neko moe rei: zato gree to nemaju dobrih uitelja koji bi ih uili i koji bi njima upravljali. Oni bi mogli dobri biti kad bi hteli. Ali bi takvome uitelju

kako bilo lake i korisnije[11] da sipa neto u proderanu vreu, nego da takvim prostakim narodom[12] upravlja.

Druga glava:OMuhamedu i o Aliji, njegovom pomoniku[13]

ao je Muhamed jednu sestru koju su nazvali Fatima. A ovu je bio dao Aliji, svome pomoniku, za enu onda kada je svoju veru irio i na taj nain je uio ipovedao kao da je bio namislio da osudi Hristovu veru. Jer je on stvarao svoju veru prema svetu, vodei rauna o tome da su ljudi vie skloni svetskim stvarima

go stvarima boanskim. I na taj nain koji god su njegovim putem ili i njegovoj nauci sledovali (tim je obeavao blaenstva svetska, velika gospodstva i bogatstva), tehvalio i za dobre ljude smatrao. A koji su mu se protivili, njih je Alija na razliite naine muio ovoga Aliju pogani smatraju za proroka, kao i Muhameda, govoreie bio moan i silan mu. A imaoje, vele, sablju, koju je nazivao Zulfikari, vanredno otru i tako tvrdu, kako oni priaju, da u ta god bi Alija njome udario, bilo u

oe ili u elik, sve je pred njom bilo kao pauina. A drugi priaju kako je njegova ena bila velika arobnica, pa je ona svojom vetinom stvarala takvu otrinu ovojlji. iveo je tako[14] Muhamed u svojoj zlosti 45 godina[15] veru svoju proirujui. Zatim leei na samrtnikoj postelji, pozva itav svoj zbor i naredi im: "Da mi

greb priredite[16] i da kraj mene[17] budete spremni dok ne uskrsnem. Drite se vrsto moje zapovesti i ne dajte se zavoditi, jer sam vas pravoj veri nauio. Budite

ji izabranici boji u Izrailju[18]. A moj pogreb priredite u Medini, Aliju moga sluajte, jer u ja u sudnji dan uskrsnuti i poveu vas tamo gde emo se svi radovati.dite (svi) meu sobom ljubazni, jedan prema drugome budite pravedni. Robovima opratajte godine robovanja, jer niste bogovi da biste ih do smrti u ropstvu drali.

ime ete se umnoavati[19], jer videi pravednost vau svaki ovek e se vas drati i vae e se nauke pridravati". Posle Muhamedove smrti Alija je s velikomom pojahao do stene Gormeni hotei iz istinske alosti da uniti svoju sablju i udari u stenu da se itava zarila u stenu. Kad vide Alija takvo udo, to ranije o svojojlji nije znao, ovako joj progovori (prema njihovoj veri): "Zulfikari, prestani, da to ne bi bilo protiv boga". A potom je iveo posle smrti Muhamedove devet godina.

lednje godine, leei na samrtnikoj postelji, skupivi sav zbor poganski, opominjao je da se vrsto dre Muhamedove zapovesti [20], jer je vera njegova iznad svihgih vera (bolja) i "zato muite aure gde god moete da ne bi oni vas muili. A traite ih u njihovim domovima to je bolje nego da ih u svojim domovima ekate". A

d je opazio da mu se samrtni as pribliavao, naredio je da uzmu njegovu sablju i da je bace u morsku dubinu. I priaju poganici: kada[21] su ovu sablju bacili, trina se na tome mestu more burkalo i kovitlalo u alosti za Alijom. I zato poganici imaju male knjige uvajui ih pri sebi kao svetinju, koje nazivaju hamaili, a osobito ih

aju u ratu, kao i kod nas jevanelje, i nose ih pod pazuhom, a na njima je sablja Zulfikari naslikana priaju da im je od velike pomoi u boju, a ma kome da se na teige zakunu, svakome e vrsto odrati re. Ali postoje i druge knjige, lane, koje se pripravljaju od komada venecijanskog sapuna kome hoe glavu da smaknu,

a[22] se kunu[23] na knjige od onog sapuna pripravljene, koje su nalik na prave kome tako uine, ne treba se u zdravlju vie nadati, kako se bilo desilo kraljuanskome (kao to e o tome biti govora dalje).

III glava:O njihovoj slubi bojoj i o hramu[24] njihovom

rski hramovi imaju male i velike okrugle kule, a oko njih balkon i poganski svetenik za dan i no sedam puta izlazi [25] na kulu i vie, stavivi jedan palac u jednoo, a drugi u drugo, iz svega glasa, to najjae moe, govorei ove rei na svome jeziku: "Laj laha ila lah", to znai: Bog bogova, Muhamed je boji poslanik, uslii me,e bogova.

aki poganin," kad uje ovo pozivanje, poto ima uvek vode kraj sebe, kad opere udove svoje unakrst, odlazi u hram da klanja. Prva molitva je u dva asa poslenoi, koju nazivaju Temdit namazi, druga je u svitanje, koju nazivaju Sabah namazi. Trea je u trei dnevni as, koju nazivaju Kulug namazi, etvrta je u podne,u nazivaju Olej namazi, (peta je posle podne, nazivaju je Ikindi namazi), esta je kad sunce zae, koju nazivaju Akam namazi, sedma je u trei noni as, kojuivaju Jaci namazi. A ovih sedam molitava nijedan poganin nee propustiti, niti ovo umivanje, pa bio u hramu, ili kod kue, pa ak i na putu, im doe vreme, ide na

du i umiva se onako kako je gore reeno poto sae s puta, klanja onako kako je propisano koliko klanjanja treba da bude u kojoj molitvi. A ako neko hoe da

ini vie klanjanja, to je u njegovoj dobroj volji. A ako bi neko, dok klanja, bio neim ukaljan, onda mu ovo umivanje ne vai [26], ve se mora ponovo umiti, a posle

a obaviti klanjanje. Makar kad bi neko bio u kupatilu, opet na svaki nain[27] bez takvoga umivanja ne moe biti, jer je to umivanje kod njih kao kod nas krtenje. Abi se za koga uverili da u bogomolju nerado ide, uhvativi ga, veu ga za lestvice (pred hramom gde najvie poganika u hram ide svaki k njemu prilazi i grdi ga

ima, a kada tako postoji na lestvicama), biva posle toga puten i mora na svaki nain, hteo ne hteo, da bude dobar. A isto tako nijedna enska glava u hram ne ide,vina pije (niti pak kvas kakav imaju). A (ene imaju naroito zaklonjeno mesto u hramovima, gde nikakav mukarac ne moe ui. Kvas nikakav ne piju, a) za koju bi

uverili (tj. da je to inila), ona bi bila kanjena od dobrih ena.[28] Zato nijedan pravi Turin vina ne pije (a za koga bi se to otkrilo, strano bi bio kanjen). Dvorani,

benici i gospoda neki piju (neki nita)[29] a osobito kad u rat idu, nikada uopte niko ne pije vino, jer je Muhamedova zapovest: ako bi ma ko vino pio, pa bi u to

me bio ubijen, on bi na vjeki u paklu bio. Ali pak hriani (neki) koji s Turcima putuju slobodno sa sobom voze vino i piju ga bez ikakve smetnje, a jo ih poganicibdevaju[30], kada im (ga je vie) potrebno, da uvek vina imaju. Poganici ovakav obiaj imaju: ma gde se u hram vozili (ili ili) klanjanja radi, uvek na sebi isto odelo

aju, a kada bi na njima kakva mrlja bila, u hram s njom nee ui (niti e klanjati. Isto tako ni u obui koju obino nosi u hram s njom nee ui), ve kad doe doma, ostavlja obuu na uobiajeno mesto, pa tako ue u hram, jer je tako itav pod istim tepisima zastrt, i svaki stane na svoje mesto, jedan pored drugoga i klanja.vi njihovi hramovi su beli kao papir. I nema tamo nikakvih votanih svea, samo prema ishodu sunca dve lojane svee, a meu njima u tri reda nagore dostaaljenih lampi. A u sredini je sto, kao katedra, i stupivi na njega mladii itaju Muhamedov Alkoran glasno (kod njih u hramu ne pevaju, ve samo Alkoran glasno

aju), a svi ostali, sedei na tepisima, paljivo sluaju. A posle toga stupi svetenik, kojega nazivaju Madin, i koji ima u ruci sablju, na trei step enik, pa deli

goslov[31] i govori: "Vera Muhamedova je iznad svih drugih molite se za sve due i za one koji protiv kaura ratuju. A kad ih spazite kako putuju nazad svojim

tem)[32], ukaite im poast i poklon, celivajui im ruke i noge. Biete svi uesnici toga rata i Muhamedu ete se umiliti. Jer nam je svemogui bog dao sablju da se

nimo i da kaure unitavamo".[33] A posle toga pogleda[34] nagore k nebu i pogladivi bradu, odlazi napolje iz hrama, poto je pohvalio boga. A nikakvog

sjaenja[35] niti rasprava[36] nema bilo u hramu bilo pred hramom (to bi se ticalo kakvih poslova). A u najviem [37] hramu ima samo tri svetenika koji imaju

ovorenu platu od onoga to [38] je hram osnovao. Zato to je kod Turaka ovaj obiaj: narod za hram nita ne daje, nego ko ga zasnuje, taj ga i potrebama snabdeva.

r, ili neki velika, ili bogati trgovci osnivaju hramove, a u svakome su po tri svetenika: jedan sablju dri, drugi na kuli stoji (umesto zvona, kako je ranije napisano),i hram ureuje sa svojim pomonicima. A tako to biva u njihovom najglavnijem hramu koji se naziva Dromameit gde se sav narod skuplja, a osobito u petak posle

dne. A imaju meu sobom taj obiaj[39] kao to je parohija".

IV glava:O drugome hramu Gemarak, to e rei zadunom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)

toji drugi njihov hram koji zovu Gemarak, kao kad bi rekao zaduni, u njemu ubogima milostinju, jelo dele, a svakoga petka u podne propovedaju u -tome hramu


4/66

njihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi proputao da bih saznao o emu propovedaju, a prema emu se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati,

da sami protiv sebe propovedaju, ne mogui to da razumeju ili ne hotei. [41] A verovatno im gospod bog ne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedupisuju, a svoje nevaljalstvo na hriane prebacuju. Tu propoved nazivaju tesfir, a propovednika tesfirdi, koji kada na sto stupi, najpre poinje ovako da govorihovim jezikom: "Ajdemon Alah onere ze pisiden tobon stafirba. Amin, amin", to ovo znai: Boe pomozi, a zatim recite: svi se odriemo svega zloga. Amin amin.

im je re bila o Gospodu naem Isusu Hristu, a posle ovoga je ovako govorio njihovim jezikom [42] o Muhamedu: "Ese raha nah Mahomet rosulah", to e rei: Isusod duha bojeg, a Muhamed je boji poslanik: a to je volja Muhamedova, to je volja Hristova: Mojsije prorok je stariji (brat Isusov, a Isus je stariji) brat

uhameda proroka, pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve iz groba uskrsavao a nad Muhamedom prorokom stene su se podigle[43] onde gde

on Bogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne moe ga pred Bogom nijedan prorok prevazii.[44] Poganici hriane nazivaju kaurima, a Jevreje (ivutima,kad bi rekao mrcina. Isus se uzneo na nebesa, zato su ga auri nazvali bogom, a) ivuti su hteli da ga ubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i

ih [45] uda koja je inio na zemlji. Bojali su se toga ivuti da za njim ne pou i da se k njemu ne obrate svi onako kao auri, nazivajui ga bogom. Hotei da gavate, traili su ga da ga posle muenja raspnu na krstu. Pred ovima je Isus uao u jednu kuu (a poznajui jevrejsku ravtinu, uzneo se iz te kue) na nebesa. A kadJevreji onde (tj. u kui) nali jednoga oveka koji je bio nalik na njega, u toj kui su ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krstu, a pored njega dva razbojnika. Io auri govore da je Isus bio baen na muke i raspet na krstu. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga se niko skoro nije mogao dotai, a kamoli da bimogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo na nebesa, pristupili su k njemu aneli, pa pozdravivi ga i uzevi ga meu se, vodili su ga po najviemu, pokazujui mu boansku slavu. Poto se Isus nahodao po nebesima, krenuo je s anelima k nebeskim vratima, kao da je hteo da sie nazad na zemlju namislivi

to u sebi, ree anelima: "Zaboravio sam na jednome mestu obuu[46] (ovde na nebu)". I vrativi se tako Isus (od vrata) po obuu [47], ostade u nebesima, i biede do sudnjega dana. A kada doe sudnji dan-, -tada e Isus sii na zemlju i govorie aurima: "Vi ste me bogom nazvali". A ivutima:" Vi ste me hteli baciti nake i raspeti, i zato svi idite u veni pakao i onde ete biti na vjeki". I ovo je kraj propovedi. Gospode Isuse Hriste, sine boga ivoga, tebi se (mi hriani) molimo,

iluj se na nas i izbavi nas od venih muka [48], i oprosti grehe nae da bismo mogli tvoju svetu milost videti [49] i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.

V glava:O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

uga propoved, koja je ovakva i koju svetenik na njihovom jeziku ovako govori:

li ste u proli petak propoved kako se Isus uzneo na nebesa i tamo ostao, i zato nije hteo da ostane s aurima ni s ivutima razlog tome je ve ranije reen. Ali

uhamed, pavi[50] na nekakav vihor[51] nije hteo zbog nas ostati na nebesima, jer nam je dao re da s nama ostane na zemlji, a kako je u svojoj dobroti dao re, takonama ovde i ostao. A kada doe vreme, ustae iz mrtvih s nama i povee nas sa sobom u raj. I zato pazite da njegovu zapovest izvrujete. Bubromani,

dravajte se toga paljivo, ne imajte zavisti meu sobom, kao to auri imaju, jer je to za njih obino[52]. auri jedan drugome nita dobro ne ele[53]: brat brata,atelj prijatelja e pokrasti, jedan drugoga e izdati, smatrajui da e mu bog pomoi prodae za novac svoga blinjega, pije vino i jede hleb i veseo je zbog toga,

dire meso svoje i krv svoju, hvalei se[54] da mu je dobro uspelo[55]. A to je dobro poznato vama koji s njima u ratu bivate. Ali to veselje e se pretvoriti u alost iu. Bubromani, prorok Isus je iao ka Cimbumbareku ili ka Jerusalimu. A kad je bio meu vinogradima, spopade ga e i on ue u jedan vinograd traei vode, (a

de nae jedan prekriven vr nainjen od gline pun vode uzevi ga napi se ove vode) koja je, iako je bila ista, bila gorka kao pelen. I ree Isus ovome vru: "Reci miko je to da ima u sebi vodu istu a gorku, ravu za pie?" Odgovori vr: "Jedna je igla ukradena i prodata za novac. A ovaj novac je dospeo meu drugi novac za

i sam ja kupljen". I zato, gledajte[56], mili Bubromani, kako je mala kraa veliki greh. A kad se svetome proroku to javilo, kako bi imalo tada bogu da bude tajna?o budite meu sobom milostivi, jedan drugome ne inite nepravde ni krae, a ako bi neko neto naao, neka vrati i ne skriva. Daj neka se vie jedanput, dvaput,

ut, pa ako se ne javi onaj ija je stvar, razdelite, molim vas, ubogima a za sebe to nikako ne prisvajajte. U aurske bate ne ulazite, jer je to okoreo narod, a akou) to u bati uzme, proklinjae te bez prestanka, a nee oprostiti, pozivajui boga na osvetu. Zato podanicima aurima ne inite nepravde. A ako bi neko netoo u bubromanskoj bati, makar se srdili, ipak opratajte, da bi vam od gospoda boga oproteno bilo. Ne gajite dugo gnev jedan protiv drugoga, kao kamila.

bovima i ropkinjama odreujte godine (tj. robovanja) prema njihovom veku. A ko bi hteo roba dugo da dri ne odreujui mu godine, susedi ne treba to da trpe, jernije bog pa da sebi potini itav vek njegov. A kada postanu slobodni, pomaite im da bi ipak imali ime da ponu svoje izdravanje, zato da bi se bubromanska

a irila. Muhamed je s nama ostao na zemlji. A kada doe sudnji dan, svi e ljudi pomreti, a isto tako i aneli. Najvie nebo ima etiri kruga. [57] A kada doe to

me, tada e narediti gospod bog etvorici anela: "Drite vrsto svaki za svoj krug". (A kada se vrsto uhvate za svoj krug [58] svi), umree kao da su zaspali. Ali emah u tome trenu biti ponovo ivi i hvalie boga na vjeki. I tu e aneo Mihailo zatrubiti u trubu i odmah e svi ljudi uskrsnuti. A Muhamed e ustata kao da se

nuo iza sna[59], i otree sa svoje brade prainu, i rei e: "Elhem do lahi Jaratim a Damin kao kad bi rekao"[60]: zahvaljujem tebi stvoritelju svojem. Amin. A tamo61] dakle Muhamed poi sa svima Bubromanima pred boga i stanuvi, rei e krupnim glasom: "Velika hvala, svemogui boe, tvojoj Jedinstvenosti na vjeki vjekov.

min". A tada e rei bog Muhamedu: "Ti si mi sluio i dobro si se vladao sa svima svojima, pa zato poi s njima u veni raj i tu se radujte na vjeki vjekov". Zavrivi

u propoved, govori itavome narodu [62]: "Molite se za matere, za oeve svoje i za one koji ratuju protiv aura, i hvalite boga. A tada svi, podigavi oi nagore i

ema rukama pogladivi brade, pooe iz crkve napolje.

VI glava:O njihovim poganskim zborovima[63]

oj zbor zovu Baht, kao kad bi rekao rasprava. Jer taj obiaj neguju meu sobom uenjaci i redovnici, a odreuju dan rasprave pred najviim dostojanstvenikom

le cara. Zbog toga su u ono vreme[64] kada sam ja bio u Turskoj priredili raspravu pred Mahmut-paom, jer mora meu njima biti moan dostojanstveni, a jedan

u njima biva najvii redovnik, kojega zovu Salih. Ovaj poinje govor ovako: "Muhamede,[65]pomozi i rasvetli razum svojim redovnicima[66] koji tebi podraavaju".

im ponu raspravljati, jedan protiv drugog, govorei najvie o prorocima jedni priznaju gospoda naega Isusa Hrista za proroka, a drugi za natproroka, [67] a treie da je u sudnji dan on najvii prorok pored Boga stvoritelja neba i zemlje. A gospod bog je od onog vremena kako je nastala hrianska vera izabrao osam stotina

mila, koje su kao nekakvi nevidljivi duhovi ovi hodaju svake noi i biraju rave Bubromane iz naih grobova, a zatim biraju dobre aure i nose ih u nae grobove. [68]

ko e stati dobri auri s naim bubromanskim zborom, a ravi Bubromani e stati" [69] s aurskim zborom sudnjega dana pred bogom. I govori im: "Gauri dunvardurani jakturi", (kao kad bi rekao): hriani imaju veru, ali dela nemaju. A zato e Bubromane Muhamed povesti u raj, a Isus e narediti hrianima da idu u pakao

jsije e se tuiti na Jevreje da mu nisu bili posluni.[70] A spomenuti Salih je meu ovim uenjacima kao poboan ovek i ukazuju mu veliku poast. Ovaj[71] jeako govorio:

ja i Enoh su obojica s telom i duom u raju (a pred sudnjim danom treba da umru). Ali je Isus i telom i duom na nebu on je jedini koji nee umreti smru, nego e naki vjekova biti iv. Muhamed je bivao duom i telom na nebesima ali je zato uvek ostajao s nama na zemlji". A posle su se poeli raspravljati: jedan ovako, drugiakoj a mnogo je stvari bilo meu njima. A uzviknuvi, poeli su jedan na drugoga knjigama ciljati da sam pomislio da e se potui.


5/66

Mahmut-paa im je naredio da ute i da prestanu sa tom prepirkom, pa je prema obiaju naredio da im se donese da jedu i data im je voda da piju, jer oni vino neu. Potom, poto su se najeli bogu su hvalu iskazivali, molei se za due ivih i mrtvih i za one koji (hrianima prireuju pakosti i) protiv hriana ratuju. Ali da ne bihvlaio, ovde nisam napisao ni deseti deo od onoga to se deava u toj prepirci.

VII glava:Kako Turci nazivaju anele, proroke, raj i pakao

etoga Duha nazivaju Ruhulah, kao kad bi rekao boji duh, duu zovu dan, anele feriteler Mihaila - Mikael Can alidi, kao kad bi rekao: Mihailo to rui [72] due,vrila - Debrail, Rafaila - Rafail raj - deneti pakao - isi halveti muke - skune, sudnji dan - kijamet gini, proroka - peambar, (Mojsija - Musa peambar), (Davida -

ud pehambar), Solomuna - Sulejman peambar, Gospoda naega Isusa Hrista - Ese peambar, avola zovu fegitar.[73]

VIII glava:O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)

vakom sluaju velika pravednost vlada meu poganicima. A pravedni su meu sobom a isto tako (prema svima) svojim potinjenima, kako hrianima, tako

rejima i svima koji su pod njima[74], jer car sam o tome vodi rauna, kako e se o tome ire ispriati ima isto tako nekih njihovih potinjenih koji im danak daju alio vladaju u svojim zemljama kao vlaki vojvoda. Iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva uvek sa nezgodama, jer im se, toboe bez carskoga znanja,

malo teta nanosi, a kada tuba[75] doe, nareuju im da trae svuda po gradovima, pa ako to nau negde, da im bude vraeno, ali (drugi), poto se natrae, jadnici

aze oaloeni[76] kui. Tako isto ni njihov paso nikome ne pomae: jer imaju ovakav obiaj: koga hoe da pogube, dadu mu paso, a kada se vrati [77] pa nekode neto govorio, daju mu odgovor: "Dao sam (ti) paso stojei ali nisam sedei, (ili sam ti dao sedei), a nisam (ti) dao stojei" i tako se izgovaraju da bi u svojojlemenitosti ostali u pravu. Kome se pak zakunu na knjige od sapuna, kao to je ranije opisano, to nikome (nita) ne odre, a isto tako i u drugim zakletvama, samo

mogu od nekrivice[78] krivicu[79] naine, da bi samo svoje nevaljalstvo ispunili. Darove daju ne iz milosti ve radi carske slave, jer postoji ovakav obiaj meu

rcima: nijedan poganski poslanik od velikih dostojanstvenika ne moe[80] se pokazati caru bez darova sem ako bi neka tajna stvar bila a car uvek eli da se svima

a ono to se njemu samome svia.[81] I zato takvi darovi ne ine se iz ljubavi, nego za hvalu.[82] Ako pak car s kim mir ili primirje naini, to odmah posle misli da gakri i kada s jednim sklopi savez, tada s drugim vodi rat i svoj im potinjenima e uvek nai krivicu a u tome se Lukavi, kao u krug vrte[83], da bi uvek hriani bili

tavani[84], kao to emo o tome ispriati dalje a koji su s njima orbu jeli, morali bi im (dobro) mesom platiti[85].

IX glava:O precima turskoga cara

rski carevi zovu se Osmanovii, jer je Osmanova vladavina bila[86] prvi poetak. Osman je bio (sin nekakvog oveka po imenu iha) kmet lakoga[87] roda[88],

ganin, ali izvrstan domain, imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovom obiaju, imao je mnogo radnika[89] a us to kamile, konje bivole i svakojake stoke,

m svinja. Njegov ator je bio nainjen od ohe, koji zovu altan, on je leti hladan a zimi topal pa je taj ator naredio da se razapne [90] u polju meu radnicima, pa je tu

olju imao i kuhinju, a kada je vreme dolo da je ve jelo bilo gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa je naredio da se obesi [91] kad bi radnici ovaj videli, ili su da

u kako njegovi radnici, tako i drugi[82], svakome je bilo slobodno. Ovu pokrajinu su nazivali Ak jazi, kao kad bi rekao belo pismo. A nedaleko od ove bila je drugakrajina, po imenu crno (pismo), koja ima jedan dvorac. U tome dvorcu ivela je jedna gospoa po imenu Karavida ili arnovida, udovica. I prohtelo se Osmanu daonode radi pojae samdrugi u onu pokrajinu da razgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvravu, ljudima je milo bilo to ga vide, jer su sluali o njegovom

dinstvu, pa glas dopre i do gospoe. I poao je Osman da se eta oko dvora zabave radi. Videi iz dvorca da okolo luta ovek u takvom grubom[93] seljakomuhu, gospoa naredi da ga zbog toga poliju pomijama i poao je Osman poliven (pomijama) tuan u grad, a svima ljudima je bilo ao zbog nanete mu uvrede.hvalivi se, on pojaha kui (a stigavi kui) i naredi posluzi da pripreme sto i dvadeset konja i kamila pa na toj stoci da nose ito na prodaju u onu pokrajinu u kojoj

je takva uvreda uinjena naredio je isto tako da spreme pedeset hrastovih batina i da (ih) stave u vree sa itom, jer je znao da nikome nije doputeno [94] da

e[95] u grad s orujem. Doavi tada do onoga mesta, legao je na livadu [96] s onom robom kao trgovac. I dopro je glas (do)[97] gospoe Karavide kako je Osman

speo sa itom i da ga hoe da prodaje ona je naredila da se kupi i u grad doveze.[98] A Osman koliko mu je (za to) dato, za toliko je (na trgu) dao naredio je

desetorici momaka, koje je bio za to pripremio, da svaki uzme na rame vreu i da nosi u dvorac, pa ta im je naredio [99] da to ine. Osman je iao napred, a oni zam. A kad su ve bili u gradu, gospoa Karavida, ugledavi ga, nazva ga iz podsmeha malim Osmaniem. Ali kada su momci (za njim) sa vreama doli, videvi da jeme, naredi da prospu ito iz vrea i da se brzo late tapova, pa da biju na sve strane samo ako bi im se ko hteo odupreti. I poto tako Osman osvoji ovaj grad,

edi da se gospoa Karavida baci s najvie kule a prema svome imenu, kako ga je bila prozvala, dade onome gradu ime Osmani. I otada je poelo vladanje turskiheva[100] sve do ovoga vremena.

H glava:O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

ustafa, sin Osmanov[101] uzeo je bio ker jednoga velikog gospodara iz Anatolije i ostavio mu je za ivota itavu zemlju Anatoliju zato to nije imao nijednoga

a[102], ve samo tu erku. A Mustafa je osvojio neto zemlje koja je bila pod drugim poganicima.[103]

XI glava:O Aladinu sinu Mustafinu

sle Mustafe ostao je njegov sin Aladin. Ovaj je prvi izmislio (dvorske) peake, koje je zvao jeniehaje, kao kad bi rekao novi dvorani. I dao[104] im je da nose belee a niko drugi nije smeo da ih nosi na glavi, kao i danas, osim dvorana. Ali im nije davao nikakvu platu, osim pomoi. A oni nikome nita nisu plaali, samo kad im

nareivano, onda su uvek peke bili spremni kod dvora. Ovima je i gradove nastanjivao, dajui im dobru pomo da bi se mogli izdravati. Ima takvih i danas dve

ade ali za ovih careva[105] su veoma bedni, a sve svoje (tj. stvari) nose na magarcima. Ovaj isti Aladin zadobio je neke dobre gradove i pokrajine. A imao je sina poenu Murata, i ovaj je vladao po Aladinu, ocu svome. (I ovaj je bio trei).

XII glava:


6/66

O Muratu sinu Aladinovu

urat sin Aladinov osvojio je jedan grad koji se zove Brusa i itavu zemlju Anatoliju (i Persiju). A isto tako je druge peake izmislio, jer to je vei gospodar, to mu

e ljudi treba ove peake nazivaju azapi, kao kod nas peaci gradovi ih pripremaju, a car im u ratu platu daje, svakome za deset dana zlatnik, (a starijem [106] za petna jedan zlatnik), a njihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je potreba, nareuje se svuda po gradovima (da se obie), koliko koji treba da opremi azapa. Pouratu ostao je njegov sin po imenu Sultan. (Ovaj je bio etvrti turski car).

XIII glava:O Sultanu sinu Muratovu

tan sin Muratov osvojio je od Grka neka mesta i zemlje, a osobito slavni grad Nicenu. Ovaj Sultan je izmislio da odabira hriansku decu [107] da ih vaspitava i sav

or njima da nastanjuje i sve gradove svoje. Ove vaspitanike nazivaju janiari, kao kad bi rekao nova vojska. A kasnije emo o carskome dvoru ire ispriati. Posletana ostao je drugi Murat. (Ovaj je bio peti car).

XIV glava:O grkome caru i o Muratu sinu Sultanovu

ki car, leei na samrtnikoj postelji, poverio je sina svoga, malo detece, Kantakuzenu da ga podigne na noge, a isto tako je i itavu grku zemlju poverio njegovuranju, da se (o njoj) brine dok dete ne bi postalo dovoljno mudro. Ali kada je ve mladi car dorastao (do potrebnih godina), Grci su hteli da ga podignu na vlast,

ntakuzen tu stvar nije doputao, hotei da uzme sam vlast, a kad je (Kantakuzen) video da je ne moe dobiti[108] pozvao je sebi u pomo turskoga cara Murata ipustio mu da se na ovu stranu prebaci preko mora u grku zemlju protiv njegovoga gospodara, i ovaj, prevezavi se preko mora na ovu stranu nie Galipolja bez

etnja, s pomou Kantakuzenovom osvojio je najistaknutiju[109] tvravu koju nazivaju Dardaneli: tada Galipoljci, saznavi da su se Turci prevezli na ovu stranu,

mah bejahu gotovi i krenue na njih, (sve je ivo hitalo) kako je ko mogao, ali u velikom neredu mislili su da e Turci pred njima morati pobei. [110] Kad Turci

ee taj nered, uredivi se, na stremen (tj. na bliskom odstojanju) su ih doekali [111], a kad su se sudarili, odmah su prednju liniju pobedili, a posle toga se pozadinabeala. Tada su Turci, (jurei) za njima, prodrli ak u mesto Galipolje i zauzeli ga. Car Murat, zakljuivi primirje s grkim carem, krenu na bugarskoga cara.

srdivi se na Kantakuzena, Grci su naredili da bude kamenovan. Car Murat, pre no to je stigao do[112] bugarske zemlje, zauzeo je dva grada: jedan se zovegalnik, a drugi Dimotika i vratio se nazad preko mora u Anatoliju, posevi one gradove (koje je osvojio).

XV glava:O bojoj kazni zbog grehova naih, to se zbilo kod Srba ili Raana

ski kralj koji se zvao Milutin, od roda prvoga srpskoga kralja Uroa, dao je bio da se oslepi sin njegov po imenu Stefan. (Ovaj je pak po smrti oca svojega

gledao nekako s bojim doputenjem[113] i imao je isto tako sina po imenu Stefana). Ovaj njegov sin skupivi vojsku, krenuo je u bugarsku zemlju na caragarskog po imenu Dimitrija i prispeo je do jedne vode (tj. reke) u bugarskoj zemlji koja se zove Iskar i ulogorio se s ove strane (sa) itavom vojskom. Dospeo je istoo bugarski car sa svom svojom silom. Obojica su bili bogobojaljivi i poeo je bugarski car s one strane (vode) uz velike trokove da gradi crkvu u ime Spasitelja, a

lj Stefan je (s ove) strane vode poeo ne alei novce, drugi graditi Majci bojoj.[114] A zidajui ove crkve, spokojno[115] su meu sobom pregovarali bez prolivanjai. Ove crkve i do dana dananjeg itave stoje. Sin srpskoga kralja, skupivi vojsku bez oeva znanja, prebrodivi preko one vode, udari na bugarskog cara i

bedivi (itavu) vojsku (njegovu), njega samog uhvati i dovede ocu svome, kralju rakome.

dei kralj (raki) tako neplemenito delo sina svoga, vrlo se rastuio, primio je cara veoma uljudno, a kada su bili za rukom, posadi ga kralj iznadsvie, kao to

pada caru. A tu je doao kraljevski sin (pred njega), drei u ruci buzdovan[116] i rekao ocu svome: "Nije pravo da neprijatelja svoga iznad sebe[117] posaujete". A

da udari cara buzdovanom da je na mestu umro. Sneveselivi se veoma, otac dade da ga s poau odvezu do groba [118] u gradu koji se zove Trnovo i nazad se[119]

ti tuno u srpsku zemlju, ne hotei da zauzima bugarsko carstvo zbog tog nedostojnog dela koje je od njegovog sina poteklo posle toga su dola gospoda bugarskaei i) molei (kralja) da ih primi i da bude njihov gospodar. Kralj to uini, a sin, bojei se oca svojega, ode u arbanaku zemlju, mada mu otac nita zlo nijeiljao, kralj je tada otiao u jedan grad koji se zove Zvean, a sin njegov (tako u zemlju kradomice - tj. doe - da niko o njemu nije znao i) prokravi se do lonice,

svojega[120] udavi. Kralj je sahranjen, kao to je i bilo pravo, u manastiru koji se zove Deani. A posle njega (onaj) je sin njegov Stefan bio kralj srpski i car

garski, ali je njegova vladavina bila u velikom nemiru zbog njegovih neblagorodnih dela. Zato je poslao izaslanike patrijarhu, mitropolitima[121] i kaluerima u Svetu

ru reda svetoga Vasilija, (traei i) molei u ime gospoda boga da se za nj mole i da mu savetuju kakvo bi pokajanje imao da primi. Oni su mu odgovorili: "Neemo ti drugi savet dati, ve se vrati gospodu bogu i ispataj za grehe svoje a to sam sebi uini, zahvalnije (e biti) bogu i korisnije dui tvojoj nego da

euje[122] da se zidaju crkve ili da se mnoge molitve itaju jer gospod bog je milosrdan prema onima koji ga (iskreno ljube i) pozivaju. [123] uvi od duhovnikave stvari, car ode u onaj manastir gde je leao njegov otac, gorko plaui i kajui se doavi do manastira (na trista stopa), dao je da se namesti (ist) krst pokraj

a, a sam je (iao i) puzao na golim kolenima sve do oeva[124] groba, plaui, ridajui i govorei: "Oprosti (mi, moj) mili gospodaru oe". Videi gospoda takvuost, podigoe ga (i izvedoe napolje) i nisu mu dali vie da dolazi tamo. Za to pokajanje sagradio je trideset manastira velikih i malih i uvek je iveo u velikoj

bonosti i dajui milostinju.[125] Njegov otac je posle devet godina proglaen za sveca[126] i mnoga uda ini sve do dananjeg dana videi to, poganici ostavie ovajnastir na miru.

egov sin (koji ga je udavio) potom je umro, a posle njega je ostao sin njegov Stefan Uro, koji je ravo upravljao carstvom: zbog greha oca njegovoga gospod bog

je oduzeo razum, jer napustivi verne zaslune sluge on se priklonio novim i nevernima, koji su ga pak prozvali [127] Ludi Uro. Takoe je bio dao dvojici braeavo carstvo bugarskoga cara i bio je takav obiaj u ovim zemljama da nijedan ovek osim cara, kralja i kneeva nije nosio crvene izme a car Uro je dao ovoj brai

ene izme: videi oni ove stvari[128] i tradiciju[129] bugarske zemlje, usprotivie se caru a kad im je poruio da k njemu dou, ovako mu odgovorie: "Dao si namene izme iz kojih nas nee (brzo i) lako izvui"[130], a usto je i bugarska zemlja bila njima naklonjena zbog dela carskoga oca. A posle toga vremena turski car

urat je doao i opseo Jedrene.

ole su vesti u raku zemlju caru Urou Ludome da je opsednuto Jedrene. Ovaj se s velikom silom spremao protiv Turaka da spasava Jedrene, a kad je doao umlju Konstantinovu, on se utabori na polju egligovu tu vide u snu kao da je doao aneo k njemu i uzeo sablju iz njegovih ruku i dao je Turcima a kad on videvo udo, ostao je toga dana s vojskom na tome polju, a sam ode jednome pustinjaku usred gora, priajui mu o tome vienju i ispovedavi mu se, ree: "Bojim se

nskoga greha". Odgovori mu pustinjak: "Greh oca tvoga pokazae se na etvrtom kolenu", jer nije hteo da ga rastuuje. I tako je pravo od njega[131] car krenuo karenu da ga spasava. A kad je bio etiri milje od Jedrena, onda su ona dva brata kojima je bio poverio bugarsko carstvo protiv svoga gospodara preli Turinu i


7/66

mu su se pokorili. Mada je car Uro imao veliku silu, gospod bog mu je razum oduzeo. (On nije gledao na neprijatelja, ve samo na svoju silu). Turski car kad vide usci njegovoj veliki nered, odstupivi od varoi, sa svom silom je krenuo na njega i porazivi (njegovu) strau, krenuo je (dalje) sve do vojske, i tako je zatekao Uroa

d atorom, gde je bio i ubijen[132]. A sva ostala (njegova) vojska potuena je do nogu, pa se ovo mesto i do dana dananjeg zove Rako unitenje. Posle su ona dva

ta, koji su bili protiv svoga gospodara, bili bogato obdareni od turskoga cara[133] po njihovoj zasluzi, jer je dao da im se glave odseku.[134] I tako osvojivi Jedrene,avu bugarsku zemlju je zauzeo (bez ikakve smetnje, ali je tamo ipak ostao jedan knez).

XVI glava:O onome to se zbivalo u srpskoj kraljevini

ska kraljevina posle kralja Uroa pretvorila se[135] u kneevinu, jer su sebi izabrali[136] za gospodara kneza Lazara, koji je imao sestriinu kralja Uroa po imenulicu. I tako su mu jedni bili naklonjeni, a drugi ne, kao to se i danas svuda zbiva ne samo meu svetovnim ljudima nego i meu duhovnima, a gde god sloge nema, tu

na koji nain ne moe biti dobro.[137] Kad u dar Murat da je knez Lazar naslednik svoga gospodara u srpskoj kraljevini, skupivi vojsku krenu na srpsku zemlju, nasovo Polje, a knez Lazar, ne oklevajui skupivi takoe vojsku, doe na ono mesto i utabori se prema caru na drugoj strani na Smagovu kraj reke Laba. I tada jeoeo u sredu (na dan) svetoga Vita veoma estok boj i trajao je sve do petka.

spoda koja su bila naklonjena knezu Lazaru borila su se junaki i verno[138] kraj njega, ali drugi, gledajui kroz prste, posmatrali su bitku, a zbog ove nevere iloge (i zavisti ravih i nevaljalih ljudi) bitka je izgubljena u petak u podne. (I tu je) Milo Kobila (vitez kneza Lazara) ubio cara Murata. I tada je isto tako ubijen

gov sin Mustafa, ali je drugi njegov sin Bajazit[139] ostao na carskome prestolu. Tu je isto tako uhvaen knez Lazar blizu jedne crkve Bogorodiine, po imenu

modrea, i na tome mestu je postavljen visok stub sazidan[140] kao znak hvatanja kneza Lazara. A kraj njega je bio Krajmir, vojvoda topliki, i mnogo drugepode je na tome mestu pobijeno. A nevernici, poto su se nagledali boja, ostali su kao izdajnici, to im kasnije nije dobro bilo, jer posle kratkog vremena,

ajui[141] jednog po jednog, car je sve dao poubijati, govorei: "Kad ste svome gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji, to isto biste i meni [142] uinili". Tu jeveden knez Lazar i vojvoda Krajmir pred Bajazita. Car Murat, otac njegov, kao i brat Mustafaj leali su obojica na nosilima. I tada je rekao Bajazit knezu Lazaru:o vidi kako lee na nosilima otac moj i brat moj. Kako si se smeo odvaiti da se njemu usprotivi?" Knez Lazar je utao. (Ree) vojvoda Krajmir: "Mili knee,

govaraj caru, jer glava nije kao vrbovo stablo da po drugi put izraste". Tada knez Lazar ree caru: "Vee je udo[143]

kako se otac tvoj smeo odvaiti da napadnesku kraljevinu. A kaem ti, care Bajazite: da sam to ranije znao to sada oima vidim, morao bi i ti na treim nosilima leati. Ali je sam gospod bog tako izvoleo

niti zbog grehova naih. Neka bude volja boja". U tome je car Bajazit naredio da poseku Lazara [144] a Krajmir, izmolivi to od cara, kleknuvi drae skut podvom kneza Lazara da ne bi na zemlju pala. A kad ona pade na skut, priljubivi ovu glavu uz svoju glavu, ree: "Zakleo sam se gospodu bogu: gde bude glava knezazara, tu i moja mora leati". A onda je i on poseen i obe glave su pale zajedno na zemlju.

o vreme donese jedan janiar glavu Miloa Kobilia i baci je pred cara (pored onih dveju glava) govorei: "Care [145] ovo su glave tvojih najstranijih neprijatelja".da su Raani ili Srbi koji su bili kraj cara Bajazita izmolili telo kneza Lazara i odneli u jedan manastir koji se zove Ravanica i tamo su ga sahranili proglasili za sveca.

bedivi, car Bajazit je ostao na Kosovu Polju i na ovome bojitu naini znak onde gde je njegov otac ubijen:[146] na etiri stuba nainjen je svod[147] olovomkriven, koji i danas stoji. A stavivi u mrtvake sanduke svoga oca i brata, posla ih u Brusu, gde je bila njihova sahrana.

ko se ovaj nesreni boj zavrio zbog nevere zlih ljudi. Car Uro i knez Lazar, dva gospodara koji su se verno borili za veru hriansku, (za kratko vreme) od

ganika (ubijeni, sa ovoga sveta) odoe.[148]

XVII glava:ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom rakim

r Bajazit je vladao po ocu svome Muratu (i bio je sedmi car turski), poto je zauzeo srpsku kraljevinu knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenuvana i dve keri: jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit je uzeo sebi za enu sestru Stevanovu Despinu i dao mu je zemlju s ove strane Morave sve donava. A ovaj Stevan je bio prvi despot srpske ili rake kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemlju zvanu Sitnica ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovajk je imao sina po imenu ura. Potom je car Bajazit, skupivi vojsku, krenuo s despotom u Ugarsku preko Save poto se tamo napljakao, napalio, naubijao,

tio se nazad i prevezao se na onome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme jo nije bio osnovan. [149] A ovaj prvi turski pohod bio je na Ugarsku za caraismunda ili malo pre njega.

r Bajazit se tada prevezao preko Dunava i rekao despotu, uraku svome: "Despote, ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu neu te dirati i opominjem te da

a mnogo neprijatelja na naem dvoru pa ako te budu[150] preko poslanika pozivali, ne dolazi k meni ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu sauvao".hvalivi, despot ostade i poe zidati grad Beograd, koji i danas postoji. [151]

o vreme stie poslanstvo[152] caru Bajazitu iz Anatolije s veu da je veliki kan po imenu Demir (ili Tamerlan), gospodar tatarski, doao s velikom silom u persiskumlju. uvi to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobom ura, despotova sestria, i svoju enu Despinu i krenu preko mora, preko Anatolije u Persiju pod jednuninu koju nazivaju Zvezda. A tamo je i veliki kan bio prispeo, gde su se tukli etiri dana i pobedio je veliki kan cara Bajazita (do nogu, a njega glavom uhvatio. uraumakao ranjen. Tada je doveden pred kana car Bajazit), kome je nareeno da sedi daleko prema njemu naredio je isto tako da se dovede i Despina, njegova ena,

oj je kan naredio da stoji pred njim i da mu vino slui. A to je zato uinio da bi se car Bajazit jedno i da vie ne vodi sa sobom enu u rat. Nije mu hteo [153] nita

niti,[154] ve ga je hteo sa itavim njegovim narodom poslati u njegovu zemlju.

r Bajazit videi kako njegova ena slui ovoga [155] u velikoj tuzi[156] sam se otrovao svojim prstenom jer je imao kamen tako udne moi da mu je, dok ga je imaoruci, bio od velike pomoi u raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda je pripremao onaj kamen tako da je iz sebe isputao otrov (ili je pod

menom imao otrov u prstenu). I tako uzevi ovaj prsten u usta, poto ga je podrao jedan asak, umro je. Videi veliki kan tako zlo delo, da se sam otrovao, ree nam jeziku: "Ja kan bat dik gjendi smaki mistur", kao kad bi rekao: "udan ovek, to se sam umorio ja sam ga hteo pustiti da ide asno svome domu i ao mi je to

ako gadno zarazio".[157] A onda, otpremivi valjano sav njegov narod i Despinu, naredio je da je otprate natrag u Brusu, u zemlju. Tako se zavrio ovaj turski rat skim kanom.

XVIII glava:O dravi velikoga kana i o rimskim carevima


8/66

mao je u to doba Tamerlan peaka est stotina hiljada ljudi, a konjanika etiri stotine hiljada). Veliki kan je gospodar tatarski i prestonica je njegova u velikom gradui zovu Hajtaj ili atata lei ka severu od istoka sunca. Gospodar je on veliki i slobodan a iz starih vremena nekada za starih vremena (njegov predak) je bio

zeo mnogo zemalja na zapadu[158] sunca pa i danas postoje znaci onde gde je bio: velike humke na poljima, koje je on naredio da se nasiplju. Rimski carevi su iz

nine[159] vladali itavim svetom od ishoda do zapada sunca, dok nije doao car Konstantin Veliki. On je ustupio"[160] Rim svetome ocu papi Silvestru, a sam se

nuo u arbanaku zemlju ka jednome mestu zvanom Dra, sagradivi ga, nije mu se svidelo tu da ivi i ode [161] u Grku (jer je i sam bio Grk)[162] ka mestu koje jeivano Bizant i sazida znameniti grad sve one krasote koje su u Rimu bile naredio je da se naine i izneo je sa sobom svu rimsku silu, odvedavi sedam gospodara

i su u to vreme vladali Rimom. I iz njihovih domova uvek je jedan bio car i nazivali su se Paleolozi, kao da ree: staroslavni. [163] Tada kakvog su oblika bili u Rimumovi ovih gospodara takve je naredio da im se sagrade i u Bizantu i dao je ime ovome gradu Stambol, kao kad bi rekao: carska prestonica, ali ga danas zovunstantinopolj. (Naredio je da ga zovu novi Rim, zbog veliine i oblika Rima, ali su ga ljudi nazvali Konstantinopolj, to jest Konstantinov grad). A itavu makedonsku

mlju nazvao je po Rimu Romanija.

no vreme dolazili su[164] carevi u Rim kao gospodari moni od stotine naroda,[165] jer je jo sveta crkva bila jedinstvena. Potom (posle nem-h sto godina) jedinstvo

bilo izmenilo posle cara Lava. (Tada su dakle) papa i Rimljani izabrali sebi cara Karla franakog, a potom su birali sebi careve [166] od nemakih kneeva, kao to je i

nas taj obiaj (i otad) se hriansko carstvo poelo ljuljati i uniavati [167] prema jednom pismu koje veli: "Teko tebi, sedmoglavi, jer e od tebe svako zloizilaziti". A "sedmoglavi" znai Rim, jer je iz njega sedam domova izilo, kao to smo ranije pisali. Muhamed, videi takvu neslogu meu hrianima, krenu nasisku zemlju, sastavljajui poganicima veru i u tome umesto rimskog cara podie (poganina) sultana (koji je u onim krajevima vladao i postavi ga) u jednom mestu

e nazivaju Misir, kao to i sada vlada, a bie sve dok bog bude hteo sultan ili oldan (tj. plaenik), [168] a ipak mo velikoga kana u ovim zemljama nad njima vladaistoku sunca).

ci priaju o caru Konstantinu kao da je on[169] bio jedan pastir i jedno stado, kao to pie u jevanelju, jer je on bio oslobodio hriane i unitio pogansko

nabotvo.[170] A drugi pak govore da suenoga dana treba da bude drugi pastir i jedno stado, to tako treba razumeti da sudnjega dana treba da bude sudija sin

ji (koji e suditi ivima i mrtvima). Ali e[171] biti dva stada i dva pastira. Jedno stado u nebeskom kraljevstvu, a pastir ovoga stada sin boga ivoga, a drugo stadobiti u venom paklu, a njegov pastir je avo. A prema zbivanjima sadanjih vremena tako izgleda da e teko biti da bude jedan pastir i jedno stado, a ako gospod

g ne bi na drukije izmenio, onda e Grci ostati ve u (veitom) ropstvu,[172] jer se poganici mnoe, jeresi razne nastaju, pa hrianstvu mnogo kode, jer nema tih

i bi (veru) branili i rasprostranjivali, osim poljskog kralja Olbrahta, koji je (u ovo vreme) znatne gubitke pretrpeo u ljudima[173] svoje drave, i to svakako iz razlogase starao o svojim blinjima (roacima) (i branei hriane) protiv poganika za mir i slobodu hriansku. A sveti otac papa sedi s duhovnicima spokojno u Rimu, ne

slei nita o tome, a isto tako i rimski kralj u nemakim zemljama gosti se sa svojim vitezovima, da se u Turskoj o njima nita ne zna, jer se nieg ne laaju protivganika.

ato papa i kralj rimski ako budu dugo posmatrali ovo nasilje i prolivanje hrianske krvi, svakako ni sami nee biti dovoljno bezbedni jer oni bi - kao rukovodiociave vere, od kojih itavo hrianstvo zavisi - mogli s bojom pomou (propalu) hriansku stvar podii i osvojiti od poganika, prestonicu rimskoga carstva, koja je

a u Carigradu.[174] A kako bi to moglo biti, ispriau neto kasnije o tome s bojom pomou.

XIX glava:O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

rski car Murat (trei, a osmi car turski), sin Bajazitov (posle smrti oca svoga vladao je i) morao je velikome kanu danak davati zato to je oca njegovoga biobedio. Veliki kan je, nazvan njihovim jezikom dihan ah, kao kad bi rekao: gospodar itavoga sveta i naloio je bio caru Muratu da mu da svake godine sto hiljada

kata, ali mu je posle ovaj danak oprostio da bi to predanije[175] ratovao protiv hriana, a umesto toga naredio mu je da daje hiljadu ebadi[176] konjskih prekrivaa

mskih, i hiljadu prekrivaa letnjih. I na taj nain je veliki kan bio u miru sa carem Muratom. [177]

XX glava:Ovladavini cara Murata i o njegovoj srei

r Murat je vladao posle Bajazita oca svojega, nainivi savez s despotom Stevanom, a zatim je osvajao[178] despot Beograd i posle toga je dugo iveo (a despot je

samostalni gospodar ili knez). Sa carem Zigmuntom je dobro iveo,[179] dolazei u Budim kad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domukralja Matije boravio ostrogonski arhibiskup potom je despot Stevan, leei na samrtnikoj postelji, dao svoju zemlju svome sestriu uru, a Beograd je dao caru

muntu i umro je na polju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji zovu Resava, gde je sahranjen.

sle njegove smrti postao je despot njegov sestri ura Vukovi i predao je Beograd caru.

ko je tada Beograd) pod ugarsku krunu dobrovoljno potpao. Potom je turski car Murat uzeo despotovu ker po imenu Maru i traio je od despota da mu s njom

alje i svoga sina Grgura i posla sina svoga Muratu i u onome strahu[180] zatrai despot od cara da mu dopusti da bez smetnje zida manastir to mu car dopusti iee se da mu nee smetati, a usto mu dopusti i sebi siguran grad da zida, zariui se da e sve to verno i valjano odrati. Pouzdavi se u carevo obeanje, despot

ae Smederevo kada Murat u da despot zida grad, pre no to ga je ovaj potpuno dogradio i namirnicama snabdeo [181], odmah je naredio da se despotov sin

gur, njegov urak, baci u tamnicu i naredio je da se odvede [182] u grad Dimotiku, a sam je krenuo s vojskom da opsedne Smederevo. Kada despot u da je carnuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarsku kralju Vladislavu, bratu poljskog kralja Kazimira (slavnog spomena). Doavi car je opkolioeo i glau osvojio grad Smederevo, a kad je sina despotova uhvatio, poslao ga je drugome bratu u tamnicu (u onaj isti grad). I tako je osvojio itavu raku zemljusvima gradovima i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcima nego Maarima, kao to e se o tome nie ispriati).

gavi u Jedrene car Murat naredi da se obadva despotova sina poalju u tamnicu na more u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratova ena nije im moglaa pomoi, poslao je takoe glasnika, potajno da njegova ena o tome ne zna da obojici izvade oi a kad je ona ovo saznala, pala (mu je k nogama) molei iklinjui da tako mnogo ne hita (govorei mu): "I tako su tvoji sunji i zarobljenici i posle e moi da uini to bude hteo". Car je odmah poslao (glasnika) da se to

zvri, ali glasnik nije mogao tako brzo da stigne, te su im oi izvaene. [183] Kada je car saznao da se tako silno pourio s (tom) stvar![184](onaj kome je to bilo

eeno), poslao je po njega glasnika[185] i naredio da se i njemu oi izvade.

XXI glava:Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom


9/66

arski kralj Vladislav, od roenja bojeg hiljadu etiri stotine etrdeset prve, skupivi vojsku krenuo je junaki na turskoga cara Murata, a s njim je krenuo takoe

pot ura Vukovi i tako su jedan drugome dali re da se bez boja ne raziu. Proli su tada tako [186] kroz itavu raku zemlju i kroz Bugarsku, a blizu mesta

vdiva turski car Murat je prispeo[187]

tekao ih u brdima, ne dajui im da dou do Plovdiva[188]. Ovu planinu nazivaju Zlatica, a drugi je nazivaju elezna Vrata. A kada su bili zali izmeu brda u jednuinu, tu su ih susreli carski janiari, ne dajui im da dou do Plovdiva, jer je tamo ista ravnica. Kada je video kralj Vladislav da ne moe proi, naredio je da se kola

ad vuku[189], jer se nisu mogla okrenuti[190]. Vrativi se bez tete, kralj Vladislav je nazad krenuo ka mestu Sofiji, a kako je ve bila jesen, a on nije mogao tu ostatiko zime, spalivi mesto, krenuo je nazad u raku zemlju.

kada je prispeo u mesto Pirot, do kralja Vladislava su doprle vesti da je turski car prispeo u Sofiju, koja je bila spaljena. Tada je naredio despotu da ostane nazad i

lagano za njima ide sa svojom vojskom. A on je tako iao [191] oekujui bitku a kad su prispeli do planine zvane Kunovica, a kralj Vladislav je ve bio prispeo do

planine, doprle su do despota vesti da Turci s veoma velikom silom idu za njim vrativi se tada despot protiv Turaka, oekujui ih, obavestio je kralja: "Ovi Turci sikom silom za nama kreu, pa zato sve peake kraj kola ostavi a sam sa itavom vojskom k meni pohitaj". Ali pre no to je kralj prispeo ve je bila poela bitka s

rcima (koja je bila tako estoka da su svi Turci bili do nogu potueni, a njihovi najvii zapovednici jedni pobijeni, drugi pohvatani) [192]. A jedan carski prijatelj, koji jeima bio umesto cara, tu je ubijen i sve do dananjega dana stoji znak na njegovu grobu u gradiu Tajanice. A odatle kralj Vladislav, pobedivi poganike, bez ikakvih

bitaka veselo krenu u raku zemlju i prispe na polje Dobrigi, hotei tu u rakoj zemlji preko zime ostati a na leto opet s bojom pomoi da krene na Turke.

doe poslanstvo od turskoga cara, da mu one zarobljenike, one zapovednike koji su bili zarobljeni, preda. A on e pak despotu vratiti Smederevo sa svimadovima i itavu zemlju raku, a isto tako i oba sina njegova, Grgura i Stevana. (Onde je bio zarobljen i jedan turski hetman po imenu Karambeg, pa je za ovoga car

o petnaest stotina[193] zlatnika). Posavetovavi se s despotom i drugom gospodom, kralj Vladislav primi od njega ovakav predlog [194] i car je poslao jednoga

ikaa Baltaoglua, kao kad bi se reklo sekirin sin, te je ovaj po naredbi carevoj predao Smederevo despotu i sve gradove dovezena su [195] i oba slepa sina. A tada

sto tako svi u carsku tamnicu[196] puteni. Despot ura, zauzevi itavu zemlju svoju odmarao se onde s kraljem i sa itavom vojskom etiri nedelje, imajui u

bilju svega i svaega zatim je kralj s veseljem [197] otiao u Ugarsku, kao pobednik nad poganicima nainio je s njima primirje na sedam [198] godina. I tako se

rio ovaj sreni as[199]

.

XXII glava:Ocaru Muratu, ta je s njim posle bilo

rski car se stideo to nije bio u ovome vie opisanom boju. Ostavivi carstvo i itavu vladavinu sinu svome Muhamedu usled velike tuge, on sam ode [200] u kaluere,i se nazivaju derviler ovi su kao ovde kod nas monasi njihova bogomolja naziva se medresa, kao to je kod nas manastir i oni imaju ovakav propis: idu nagi i bosi,emaju na sebi nita drugo osim jelenske koe, ili od kakvih drugih zveri. A poneki imaju odee od tkanine, po njihovom obiaju pravljene. Opasuju se eleznimcima unakrsno, gologlavi idu, rasplodne udove imaju okovane u elezo, ognjem se peku po rukama i britvama se seku, a u emu idu u tome i spavaju, ne piju vino nitikvo pie, nikad nemaju nita za obed, uvek isprose, a to im od ruka ostane, ubogima za sobom razdaju, a isto to ine i za veeru. I nikad nemaju nita svoje, ve

mo idu po gradovima kao zanesenjaci[201], a svakoga dana o veernjoj molitvi igraju, hodajui u krug, stavivi jedan drugome ruku na rame, klimajui glavama igama poskakujui i viui iz sveg glasa: Lai laha ila lah, kao da rekne: bog je do boga i bog bogova, i vrlo brzo se okreu i isto tako veoma viu da se daleko uju,

kad psi laju jedan debelo, drugi tanko, a ovu njihovu igru nazivajusama, i smatraju je kao veliku svetost i pobonost a u toj igri toliko se zanesu, da voda (ili znoj)ih potee a pena iz usta, kao od besnih pasa, a od velikog premaranja padaju jedan za drugim, i poto se tako premore, svaki ide [202] u svoj brlog[203].

r je tada bio otiao u ove kaluere, smatrajui da nije dostojan da bude car kad nije sam lino pri tome [204] bio. Muratov sin Muhamed, imajui oca u manastiru[205],m se potpuno zabio u umu, gonei zverinje i mislei na lov ali na carskom dvoru je takav obiaj da se svima dvoranima plata mora izdavati na svako tromeseje bez

zetka, a (tada) je meutim proputena plata za dva tromeseja. Kad dvorani videe ovakav nered[206] i carski nehat, pobunivi se opljakae domove najvie[207] ibogatije gospode iz carskog saveta, da nijedan gospodin nije ostao pred njima u Jedrenu gradu meutim nisu uinili nikakvu tetu, skupivi se posle toga poli su

mo gde je mladi car bio u lovu pa su savetu njegovome, koji je bio s njim[208], opljakali sve atore, te su svi pred njima morali beati kud je ko znao, osim mladoga

a, koji je k njima sam doao s velikom tugom, ne znajui ta se to zbiva i (nije znao) ta je bio razlog tome. I ovako ih poe[209] pitati: "Moji mili jaganjci, ta se to

ilo i iz kojeg razloga"[210]. Odgovorie mu: "Sreni gospodaru, desilo nam se od tvoga saveta ono to nam se nikada nije deavalo od naih [211] predaka, zato izvolinati da te za gospodara ne elimo imati dok je tvoj otac iv". I obrekao im je da e odmah po svoga oca poslati i da e im itavu platu isplatiti, pa im je jo platu

veao svakome po pola novia na dan, te je ova za etvrt godine dola svakome po zlatnik i pola orta preko[212] plate i tako je na taj nain ona buna bila umirena.

im je poslano u manastir po cara Murata da bez odlaganja doe, jer janiari nikome nee da budu posluni dok je on u manastiru. Kad je on uo za ovaj nemir,

edi janiarima: "Ako me volite, pripremite mi ist hladnjak[213] i ja u u njega bez ustezanja doi". To je car zato uinio jer se bojao kakvog lukavstva, a nikome nijeko verovao kao janiarima. A ta su to janiari - ispriaemo kasnije. Kad ue janiari poruku svoga gospodara, odmah poletee u ume s velikim veseljem

mljujui kola da bi zelenilo[214] navezli. I razvivi tako ator pripremili su gospodaru svome isto zelenilo[215] i doao je car na ono mesto koje je (pred gradom) bilopremljeno. Tu je doao isto tako i njegov sin Muhamed sa svom njemu potinjenom gospodom. Pozdravivi cara molili su da im ovu greku oprosti, a on sinu svomeoj drugoj gospodi ree: "Opratam vam to, ali, dragi sine, sauvaj sebi janiare, jer je to tvoje dobro i itave drave tvoje". I tako se zavri carevo monatvo i morao

ponovo car biti i ljudima upravljati.

XXIII glava:Okralju Vladislavu, ta mu se posle s Turcima desilo[216]

alj Vladislav je imao prilike s turskim carem Muratom za sedam godina a kad videe duhovna gospoda (kao papa i kardinali) a isto tako i svetovna kako je kraljno prvi put s poganicima proao, nagovorie ga da se primirje s Turcima ne odri. I tako su zvezdoznanci posmatrajui planete, i vitezovi [217] pijui vino, i Janko,tijin otac, koji je bio namesnik (ugarske krune), uverili kralja u to da e ga srea pratiti protiv Turaka. I stoga se poe kralj Vladislav spremati na Turke letapodnjeg hiljadu etiri stotke etrdeset i etvrtog i posla glasnika despotu da se sprema na poganike.

vi ovu poruku despot ura se veoma[218] rastui i posla prijatelja svoga Dimitrija Krajkovia, znamenitog velikaa, kralju s ovim reima: "Milostivi kralju ja sam seonio na prvu re tvoju, na kojoj si me poslednji put ostavio da bez moga saveta nita nee protiv poganika preduzimati. Ne znam kakav ti je tu savet dat te nee na

da se osvre[18], ve se tako naglo bez potrebe sprema[219] na poganike. I zato znaj da ti sada ni na koji nain ne mogu biti spreman, jer dobro zna da sam


10/66

tenu zemlju uzeo[220]. Moram nekoje gradove ponovo zidati i namirnicama snabdeti. Zato te molim da se sada okani toga rata sve do onoga vremena [221]. Jer seono vreme pripremam u ast tvoju s pedeset hiljada junaka. I hou svoju staru glavu kraj tebe da poleim, a jo vie, ime god budem mogao elim tebi damognem svojim blagom, to danas uiniti ne mogu. I savetujem tvoju milost da se sada ovoga rata okani a u ono vreme ja u biti vo, kao to sam i prvi put bio, i sjom pomoi doveu do toga da nad poganicima pobedu izvojuje".

da je to uo kralj Vladislav, svakako je hteo da poslua njegove savete [222], ali vojvoda Janko, budui pored kralja, nasmejavi se, obrati se poslaniku reju pre odlja i ree: "Gospodine Dimitrije, tvoj se gospodar raduje to je jevtino proao, pa zato tako savetuje". Dimitrije odgovori: "Moj gospodar verno i poteno kraljaetuje, a ni na tebe isto tako ne tee i ne kaplje, pa ako se to tvojoj milosti ne svidi, Gospodu Bogu emo to preporuiti". I tako je kralj ovu poruku preko Dimitrija

lao, govorei: "Ako u ovaj rat krenem, prvo u do vas svratiti u Smederevo, ali ne na dugo[223], a tamo u se njim razgovarati o svim stvarima".

d saslua despot ovu poruku, poe za kralja pripremati iste i odline atore kao to prilii gospodinu, ali iznad svih jednu velika skupocenu ikonu je pripremio

om i biserjem izvezenu[224], isto tako iste konje i puno drugih stvari koje spadaju u darove. Posle toga dakle kralj Vladislav sa itavom svojom silom stie do

ograda da bi se prevezao preko Dunava, a iz Beograda je onda stigao despotu u Smederevo, a tu je pred gradom [225] boravio, imajui svega u izobilju, sve dok seava vojska nije prebacila preko Dunava. I bi obdaren kralj od despota gore opisanim darovima, a k tome s pedeset [226] hiljada dukata. I molio je kralja alostivno da

m ide kui i da se okani toga rata, ali Janko, koji je tu bio, odgovori mu: "Gospodine despote, ne moe drukije biti, ve se mora ii na poganike[227]. Pogleda kraljpota, a despot opet njega. Videi da drukije ne moe biti, ve samo kako je Janko rekao, oprostivi se razioe se tuno, jer je Janko imao vie vlasti nego samlj, a vie je sebi eleo kraljevstvo nego kome drugome. I zato je despotu tako zamerio to su tako dobro bili jedan s drugim.

enuvi tada, kralj Vladislav je odatle iao dolinom pored Dunava ka mestu Vidinu, koje je naredio da se opljaka i popali, a odatle je krenuo veoma daleko kroz

rsku sve do polja Varne blizu Crnoga Mora. Turski car Murat je isto tako tu prispeo i sastae se obe sile: hrianska i poganska, a bitka zapoe u ponedeljak[228].poetku je hrianima ilo sreno i dobro, i drugog i treeg dana. Svi su konjanici poganski bili potueni do nogu tako da je na bojitu bio ostao samo sam car s

iarima.

d su videli janiari da je zlo, pronali su jedno mesto meu klancima [229] pod planinama ili meu dubokim jarugama i obraslo krupnim vresom, tako da nai nisugli videti ove klance. Janiari se dali u begstvo, uvajui cara meu sobom, da im ne bi otiao, a kad su naili meu klance, razmestili su se po njima i pokrili sesom (i travama) a to je bilo predvee. Kad je Janko to video, nagovorio je kralja da na njih sa svojom vojskom krene (i tu slavu stee), jer su ljudi potueni, pa da

t stekne,[230] tada kralj bez odlaganja pravo na njih krete spustivi kacige, prihvativi se kopalja, brzo su k njima u trku jurili, [231] hotei da ih brzo konjima pogaze i

te, videi da su sve peaci. I hitajui tako, ne videi jaruge, padali su u njih[232] tako da su se svi (jarci) njima napunili a onda priskoivi k njima janiari su ih tukli i

jali kako su hteli. Kralj Vladislav je tu ostao u tome klancu, a vojvoda Janko (ne spasavajui ga), krenuo je nazad bez ikakve smetnje (imajui deset [233] hiljadajih ljudi), jer su Turci bili potueni do nogu i nije bilo nikoga ko bi ih gonio. (Turski car je zbog te pobede bio vie tuan nego veseo - i govorio je da ne bi bio rad pogi put takvu bitku da dobije).

kralju hriani nita nisu znali gde se deo, a poganici isto tako nisu znali da je bio u onom jarku. Mnogo je poganika[234] i njegovih slugu tu ostalo janiari su isto tako

oge od njih pohvatali a posle su stali pobijene izvlaiti[235] iz onoga jarka, traei novac i odelo s njih pljakajui. I jedan janiar nabasa na kralja, ne znajui da je to

kralj gde mu je bilo Buhrikader.[236] Ugledavi tada divno oruje, na kacigi perjanicu s divnom[237] omanjom kopom, otsee mu glavu, onako s perjem i kacigomnese pred cara i bacivi je pred njega ree: "Sreni gospodaru, ovo je glava nekakvog tvog znamenitog neprijatelja". Car odmah posla po sunje koji su bili uhvaenikau ija bi to glava mogla biti a bilo je nekih zarobljenika komornika kraljevih i zapitani odgovorie da je to odista kraljeva glava. (Neke sluge, gledajui kraljevu

vu)[238] s velikom su alou vikali i plakali, a car je odmah s velikom radou naredio da se svima sunjima glave poseku, a kraljevu glavu, izvadivi je iz kacige,edi da oderu i ovu kou mirisnim travama s pamukom da napune, da se ne bi kvarila, a kosu je naredio da raeljaju i mirisom urede tako da je bila nalik na ivu, aedio je da je stave na drvo i da je nose po svim njegovim gradovima i da viu kako mu (mi) je gospod bog dao da pobedi svoga neprijatelja. A oni koji su ovu glavuili tako su bili obdarivani od velike gospode i od graana da je svaki od njih po nekoliko stotina zlatnika dobio. Kralj Vladislav je imao jednu izmu crvenu a drugu

u,[239] pa su zbog toga carevi dvorani ovu boju nekoliko godina nosili kao znak one pobede. Njegova kosa je bila gusta, gruba i crna. Potom je car, kad je doao u

rene, ovu glavu poslao sultanu a onoga janiara koji je glavu bio odsekao [240] uinio je znamenitim vojvodom i dao mu je dosta konja i novaca, tako da je ovaj bioiki gospodin i mnogi drugi su veoma bogato obdareni. I tako je proao ovaj turski car - monah.

XXIV glava:Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke

kada je ve prolo onih sedam godina primirja, koje su bili nainili s carem Muratom, Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljadu etiri stotine etrdeset i osmog uputiouku despotu, pozivajui ga da s njim krene na Turke. Odgovori mu despot: "Ti dobro zna da smo bili nainili primirje s turskim carem za sedam godina i car jeekao da nam za tih sedam godina nee smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kralja Vladislava da Turcima (ne) bude odrano primirje i krenulina njega bez moga saveta i bez moga znanja. A ja kao onaj koji tako brzo nije mogao biti spreman, morao sam ne ii s kraljem, a kako ste tamo proli svima je to

mljama[241] poznato. A meni je zbog toga veoma ao[242] a naroito onih vremena. I zato, gospodine Janko, gospodine gubernatore, znaj da ti ne obeava da idem

Turke bez kralja. Pa zato najpre uinite da kralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima drugima [243] uz kralja da idem bez pogovora. A ako i pored ovog

g saveta krenete na Turke, pamtite da ete me se seati onde gde moj savet nee biti od pomoi [244]. uvi ovu poruku gubernator se nasmejao na nju i rekao:ko mi bog pomogne da pobedim poganike, nai u vas u Smederevu". Na ove rei je despot odgovorio: "Neka ide s milim bogom, a ta on nama misli, to mu, boe,u njegovo krilo".

om je poslao gubernator despotu poruku da ga slobodno propusti[245] kroz svoju zemlju ak do Kosova Polja, koji je odmah po itavoj svojoj zemlji naredio da ga

bodno proputaju[246] i da mu onakvu dobru volju ukazuju kao njemu samome, to je naredio u ime svoje milosti. Posle toga je doao gubernator sa svom svojomm na Kosovo Polje i tu videi mo i veliku silu turskoga cara ovakvo mu pismo napisa: "Carevi nemam ti ja tako mnogo ljudi kao ti i mada ih manje imam, znaj

sta da su dobri, postojani, estiti i junani". Car je odgovorio Janku: "Janko, ja vie volim da imam pun tobolac obinih strela, nego est ili sedam [247] pozlaenih".

eo je boj u etvrtak ujutru i tukli su se[248] sve do subote predvee[249]. Poganski konjanici bili su do nogu potueni, ali su se potom pribrali. Videi to gubernator

okrete na dvorane, ali je tamo bio potpuno potuen tako da je sam drugi jedva utekao[250] u planine, a drugi su svi na bojitu ostali, koji su potueni do nogu. Carurat je naredio da se sve glave na gomile slau. I tako je pobedniki otiao s Kosova Polja i tako se zavrila ova nesrena alosna bitka.

bernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje (u kojoj je bio) gospodin Belmuevi Stefan i Janko je izveden pred njega,[251] a on ga je doveo (despotu uederevo. Obdarivi ga despot ga je pustio na svoju nesreu) u Ugarsku. Kao to se kae: zlome nikada dobro ne ini i imao je posle toga despot mnogo

rilika[252] od turskoga cara to ga je pustio iz zemlje, jer da je bio znao o njemu da je u Smederevu, odmah bi ga opseo, i zato ga despot nije hteo dugo drati kraj


11/66

e, da ne bi car saznao. Onda je dakle Murat umro posle dve godine, [253] a tada je njegov sin Liuhamed postao car a to mu je lako bilo, jer nije imao nijednoggog brata, (a drugi vele da je imao, ali je naredio da se ubije).

XXV glava:Ovladavini cara Muhameda, sina Muratova

r Muhamed je posle toga sreno vladao po Muratu, ocu svom. A bio je veoma lukav i pomou primirja je prevario koga je mogao i o veri se malo brinuo [254] a kadga ko zbog toga korio, namah bi skoio (od njega) kao besan. I poslao je despotu enu oca svoga Murata svoju maehu, njegovu (despotovu) ker po imenu Maruremivi je poteno, dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Duboicu i nainio je s despotom ovakav savez: dokle god je on iv i njegov sin Lazar, nikad im nije hteo

etati[255] i osigurao je sebi da mu alje za njegove potrebe petnaest stotina konja i da mu svake godine daje danak petnaest hiljada zlatnika, na ta je sve despotstao i mnogo je od toga uinio. Kada su to uli Raani, bili su protivni, jer su znali da ovaj savez car nee odravati i poruili su despotu da s ovim savez ne ini, "jer

ili hoe tebe da prevari, ili koga drugog (da pobedi), a kad nekoga drugog pobedi onda e odmah na nas zaratiti", to je bila istina. I to je s despotom nainio savezbi bio osiguran. Despot je odgovorio svojim podanicima: "Moram to uiniti sve do vremena dok ne bude kralja u Ugarskoj", jer Janku nije verovao. [256] I iz ovogaoka je nastao ovaj savez.

inivi primirje s despotom Muhamed je posle toga nainio i s grkim carem da ga verno i poteno odrava za petnaest godina posle ovog primirja krenuo je na

nog poganskog kneza koji se zvao Karaman, starodrevni[257] gospodin i znameniti, a neki su (govorili) bili[258] da je bio potomak kralja Darija, pa zauzevi nekegove tvrave i gradove, zaposeo je i vratio se u svoju zemlju. (Zemlju ovoga kneza nazivaju Karamanija, to jest Cilicija).

XXVI glava:Kako je car Muhamed prevario grkoga cara

r Muhamed, skupivi vojsku, pravio se kao da hoe da krene na Karamana i uzeo je sa sobom majstore, drvodelje, farbare,[259] kovae, kreare, druge raznovrsne

atlije sa svim alatom koji je kome bio potreban krenuo je ka prolazu (pristanitu) Sveti ore, kao da je hteo da se tu nad Carigradom preveze preko mora saavom vojskom i traio je od cara grkog da mu da lae [260] za prevoz. A prispevi, utaborio se na morskoj obali na prolazu kraj Svetoga ora, pet italijanskih miljad Carigradom, i naredio je majstorima da razmere, jer je hteo tu grad da zida, a sam je odmah poeo da kosi kamenje. (A kad videe drugi da car ne lenstvuje, svaki

kamenje nosio),[261] drva i sve potrebe za zidanje i nije se krenuo s onoga mesta itave dve godine, sve dok grad nije bio zavren a nijedan ovek nije znao namerugovu ta je hteo s tim gradom da preduzme. Kad su videli to Grci, poee se spremati da mu ovaj grad ne dadu. uvi to, on posla poruku njihovom gospodaru

ravajui da to nije bilo protiv njega: "Ovaj grad zidam za vae i nae dobro, jer se trgovci mnogo ale kako se silna [262] zloinstva deavaju od Katalana na Belom i

nom Moru. I zato ja hou to da spreim da bi se trgovci bavili svojim poslom. [263] uvi poruku grki car i Grci nisu znali ta treba da rade smatrali su da primirje

ba odravati II tako su ostavili[264] cara da dovri[265] grad. Ali su Grci stalno o tee mislili: im bi se car povukao, kako bi oni odmah grad opseli i zaposeli. [266] Oniako mislili, a turski car drukije.

ko Grci, oslonivi se na pogansko primirje, niemu [267] se nisu nadali i tako su bili sigurni da su Turci ili u grad i iz grada, a Grci su isto tako (ili) u njihovu vojsku

z svake smetnje, pijui, jedui, dobar ivot[268] vodei a tako je to bilo sve do onoga vremena kada je car zavrio[269] grad, koji i danas zovu Jenihisar, (veoma

an i siguran grad, gde se blago turskih careva uva). U to doba jo turski car na moru nije imao nikakvih ljudi [270]pri sebi naredio je tada da se naini tridesetnih laa u umi etiri italijanske milje od morske obale, a neki koji su o tome znali smatrali su da car pravi ludost, govorei da se tako neto nije desilo, da bi ih

gao prevesti do mora bez tete, a osobito zato to je brdovito bilo. Poruio je tada car despotu da mu otpremi petnaest stotina konja [271] prema ugovoru, govoreibi hteo, poto je zavrio grad, da krene na Karamanovu zemlju. Despot otpravi jednoga vojvodu Jaku Breiia, pooima onih Jakia koji su u Ugarskoj bili i

la s njim petnaest stotina konja, ne znajui carsku nameru. Zavrivi grad, car, ne govorei nita nikome svome niti stranom, niti otkazujui primirja, pusti [272]

njanike ka Carigradu da tuku, ubijaju svakoga koga bi samo gde sreli sve do samih opkopa. (Car je potom prispeo sa svom svojom silom, Carigrad opseo). Bilo jeoe (u to doba) u gradu mnogo Turaka, koji o tome nisu znali, a ovi su tamo bili pobijeni od graana. Prispevi sa svom svojom silom car je opseo Carigrad, koji

vu Stambol, kao da kae carski presto. Oni ljudi koji su bili poslati od despota (meu kojima sam i ja bio), uvi da je car Carigrad opseo (hteli smo se nazadtiti), ali opomenuti (od nekakvih ljudi da se nikako ne vraaju, govorei nam) da im je svakako nareeno da bi ih morali unititi (po carskoj naredbi) ako bi se vratili,

u morali ii ka Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju a svakojako po naoj pomoi nikad ne bi bio osvojen. [273]

d smo prispeli pred Carigrad, pustili su nas tu da se odmaramo pred Jedrenskom kapijom, a poto smo tu (nedelju dana) ostali, tada je car udno i ne alei

kova dovezao lae, emu se itav grad i vojska divili. I to na ovaj nain: nainjen je prokop uz brdo, koji je dole gredama obloen i lojem debelo namazan a k tomesvakoj lai ista jedrila[274] naroito napravljena podstavi vazduna jedrila gore, svih trideset laa ile su jedna za drugom kao po vodi sa zastavama, bubnjima izova se pucalo, a u to vreme je bitka bila zaustavljena zbog velikog uda (ovih laa): lae koje su vukli po suvu ljudi peice, bivoli, sve do mora. Videi takoemljene lae Grci su hteli spreiti, da ne bi mogle biti dovezene do mora, ali u tome nita nisu mogli uspeti. I tako je Carigrad bio osvojen i sa suva i s mora. I ima

an morski zaliv irok oko dve dui[275] meu Carigradom i meu Galatom ili Perom preko tog zaliva naredio je turski car da se naini most na amcima, a tako jeureen da su preko njega mogli konjanici jahati.

ali su tada Turci kraj grada osam nedelja, tukui iz velikih topova koji su tako ruili da su zid bili sruili za pola dui.[276] Stambol je veliki grad,[277] ima odline,ele i visoke zidove i guste kule, te njega turski car ne bi osvojio da nije bilo podle izdaje. Zbog veliine grada grki car (nije) mogao imati tako mnogo ljudi da biine posednute bile kako je to potrebno, pa zato su na onome mestu gde je bio zid sruen, carski janiari u juriu ubili grkoga komandanta kojem je to (mesto) bilo

vereno. A kad je glava bila poraena, onda su se i drugi, uplaeni, morali povui[278], a tu su ih janiari, osokoliv se i jurei po zidovima, ubijali i sva je carska silavalila u grad, tukui, sekui po ulicama, u kuama, crkvama.

ki car je imao u gradu na trgu hiljadu peaka, ali ne mogui tako brzo da prispe na ono mesto gde je bio zid probijen [279], jer su se Turci ve bili pojaali, branio seima junaki, odbijajui poganike tako dugo dok nisu sustali, pa je tu na mestu ubijen, (a i ovi svi kraj njega). Glavu njega poginulog odsekao je jedan janiar po

enu Sariles, doneo je i bacio pred cara govorei: "Sreni gospodaru, evo ti glave najeeg neprijatelja tvoga". Zapita car jednog grkog sunja, carevog prijatelja poenu Andreju, ija bi to glava mogla biti. Odgovori mu: "To je glava cara Dragaa, gospodara naega". A tada car obdari ovoga janiara konjima, novcem, divniminama i krasnim atorima i dao mu je agidinsko vojvodstvo i Anatoliju. Tako je osvojen Carigrad zbog podlog neverstva i lanog primirja poganikog.

ruge strane morskoga zaliva nalazi se drugi grad Galata ili Pera, grad veliki i dobar oni su bili s turskim carem nainili primirje na ovaj nain: ako bi zauzeo Carigrad,da bi mu svi morali biti potinjeni. I kada je tako osvojen (Carigrad) i muke glave sve poseene osim dece i ena, koji su svi razdeljeni meu poganicima, Galaanidei da je Carigrad zauzet) donesoe kljueve caru, i tako ih je ostavio na miru, a otiao je ka drugim gradovima i mestima i osvojio ih je bez muke, jer su mu se svi


12/66

osno pokoravali. Odatle je otiao u Jedrene i pripremivi[280] se tu krenuo je u raku zemlju (na despota), ne otkazujui mu primirje.

XXVII glava:Kako je Muhamed despota prevario pomou primirja

rski car Muhamed, nainivi primirje s despotom da mu do smrti njegove i njegovog sina Lazara nikada ne smeta i da ga se verno i poteno dri, kako je ranijeano, drao ga se dotle dok nije zauzeo Carigrad. Jer ga je samo zato i bio nainio da bi mu bilo zgodnije da se toga lati (da Carigrad zauzme). Ali im je Carigradzeo, odmah je druge godine, ne otkazavi despotu primirja, krenuo na njega u raku zemlju sa itavom svojom silom. im to Raani ue, obavestie despota:

urski car[281] kree na nas veoma silno. ta treba da radimo? Mi smo ve (ranije) bili govorili da e nas turski pas prevariti i zato znaj da je ovo naa zamisao: [282]

no to bi dolo do toga da ene nae i decu na nae oi hvataju i razgrabljuju za poganike, radije hoemo svoje glave da izloimo i hoemo s njima da se bijemo. Io gledaj da nam pomo dovede koga god najvie moe mi imamo na Sitnici jednu vojsku, a u Duboici ili na Kislini drugu, pa zato u ovoj stvari ne oklevaj".

govorio im je despot: "Ne mogu tako brzo imati ljude, jer u ugarskoj zemlji nema kralja Vladislava [283], koji bi mi rado u tome bio na pomoi, zato se svega togaanite, jer ako se pokorite turskome caru, ja u vas, tako mi boga, s bojom pomou osloboditi. Kada je doao car Muhamed u Konstantinovu zemlju na jedno poljee zovu egligovo, na granici rake zemlje, uvi o ljudima koji su bili na Sitnici i o drugima u Duboici ili na Kislini, ostao je onde etiri nedelje, ne znajui ta da ini,

koje ljude da se okrene, tada oni koji su bili na Sitnici udarie junaki na njegovu vojsku i potukoe i pobie mnogo Turaka kao i znamenite turske gospode [284].le toga sam car, doavi sa itavom svojom silom, porazi ih kraj jedne planine koju nazivaju Trepanja. Priali su Turci da otkad pamte nisu sluali o takvoj bici od

o malo ljudi, i s takvom velikom silom[286], govorei da bi car bio do nogu potuen da su se bili svi sastali[285]. A ovako su jedni poraeni, drugi su potueni, a ostalise razbeali, i samo je gospodin Nikola Skobalji sa svojim stricem na kolac nabijen.

atle[287] je car krenuo i opseo jedno mesto koje zovu Novo Brdo (to jest) Srebrna i Zlatna Planina i zauzeo ga je [288], ali pomou dogovora po kojem im je obeaoe ih ostaviti na njihovim imanjima i da im mlade ene i mlade (nee) pljakati. A kad se mesto pokorilo, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena

mo jedna vrata. Kada su Turci doli u mesto, naredili su svim domainima da svaki sa svojom sluinadi, s mukom i enskom eljadi izie kroz vrata iz mesta na rov,avljajui sve svoje blago u kuama. I to su ili jedan za drugim. A car, stojei pred vratima, birao je mladie na jednu stranu, a ensku eljad na drugu stranu, a

karce isto tako na rov na drugu stranu, (a ene na drugu stranu) [289], pa koji su meu njima[290] bili najistaknutiji, naredio je da se ti svi poseku. A ostatak jeedio da se pusti u grad i nikome nije bilo zabranjeno da bude na svome imanju[291]. Mladia (koje je izabrao) bilo je po broju trista dvadeset, a enske eljadi

pe) sedam stotina[292] i etiri enske glave je sve razdao meu poganike a mladie je uzeo sebi za janiare a poslao ih je u Anatoliju, preko mora, tamo gde ihvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome mestu (Novom Brdu, ja, koji sam ovo pisao), bio sam uzet sa dvojicom brae moje (i terali su nas ve Turci kojima smo bili

vereni), (a kad su nas vodili, pazili smo na to) i gde god smo zali u velike ume ili u planine, tu smo uvek mislili da pobijemo Turke, a sami[293] da pobegnemo, ali

k, zato to smo bili mladi, to nismo uinili[294] samo to sam ja sa devetnaest drugova pobegao nou iz jednoga sela zvanog Samokovo i gonili su nas po itavoj onoj

krajini, a kad su nas pohvatali, povezali su nas i muili, vukui nas za konjima i udo je da su u nama due ostavi[295], a posle toga (kad su nas ve. doveli) zajemili

za nas drugi[296], a k tome (za mene) dva moja brata, da vie to neemo initi i tako su nas mirno vodili ak preko mora.

duzeo je (turski car) despotu itavu raku zemlju sve do Morave, ostavivi mu (samo) ono to je od Morave do Smedereva i stigavi u Jedrene uzeo je sebi meu

mornike osam deaka od onih koji su (bili) dovedeni (iz rake zemlje), a ovi su se dogovorili tako[297] da ubiju cara kad budu na nonoj strai, govorei meu

om: "Ako ovoga turskog psa ubijemo, onda e itavo hrianstvo biti osloboeno, a ako nas pohvataju, onda emo biti [298] muenici pred gospodom bogom", Ad je ve dola njihova nona straa, svi su bili pripremljeni, i svaki je imao no pri sebi. A kad je trebalo da car ide u spavau sobu, tada je jedan od njih po imenumitrije Tomai. iziao od njih kao podli izdajnik i rekao je caru ta je trebalo da se desi. Car je naredio da ih odmah pohvataju i da ih dovedu pred njega i videi kodkoga no pitao ih je: "Ko vas je na to naveo da ste se smeli na to odvaiti, a meni o glavi da radite?" Odgovorili su mu: "Ni zbog ega drugog, ve zbog velike alosti

e[299] za naim ocevima i prijateljima naim milim". Onda je naredio car da se donesu kokoija jaja i da se u vrelome pepelu ugreju da se to mogu jae prepeku i

pale, pa uzevi[300] (ih) iz pepela, naredio je da se svakome od njih po jedno jaje privee ispod kolena da bi im se ile upalile i zgrile, a onda je dao da se na kolimaze u Persiju, ne dajui im da skinu jaja sve dok se sama nisu ohladila a posle godinu dana je opet naredio (da ih dovezu k njemu, a videi da od njih nema nita,edio je) da ih pobiju. A neki od nas, uzevi preko noi njihova tela, sahranili smo ih kraj puste crkve koju nazivaju Ne vidi sunca.

car je onoga (deaka) koji ga je obavestio uinio velikim gospodinom na svome dvoru, ali ga je potom (takva) teka bolest spopala, koju nazivaju suica, da se biouio sve do smrti. A pogansko ime njegovo bilo je Bajdar. A to je gospod bog bio dopustio zbog njegove neplemenitosti i neverstva, i od toga vremena Muhamed

e hteo da ima u svojoj spavaoj sobi nijednoga rakog deaka. Od onih drugih deaka dao je da se (nekima) muki znaci[301] poseku[302], od kojih je jedan umro.rci ovakve nazivaju hadumlkar kao kad bi rekao ukopljenici i ovi careve ene uvaju (i kod njih su kao komornici za posluivanje).

XXVIII glava:ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

posle toga je bio pomor u Smederevu, pa je zato despot odatle otiao na planinu blizu Beograda i tamo je stanovao razapevi atore[303], dok bi prola zaraza, alo je ljudi imao sa sobom. Ipak je imao pri sebi sina Lazara poslao je ovoga Janku ugarskom gubernatoru a isto tako Mihailu Silaiju, koji je vladao u Beogradu iio je od njih da tu moe slobodno otpoinuti oni su mu laljivo i neverno obrekli sveano ga uveravajui da je mogao stanovati bezbedno i danju i nou dok mu se

de svidelo, "i u emu god bi nas potrebovao, mi emo ti rado uiniti"[304]. Oslonivi se na njihova obeanja, despot je otpustio od sebe svoje dvorane i odmarao se tuzbedno ne starajui se ni o kome. A posle dve nedelje Mihailo Silai je iziao iz Beograda s nekoliko stotina konja i udario na despota nou i odsekao mu dva prsta

desnoj ruci i uhvatio ga, a njegov sin Lazar je otiao. Odneli su tada despota u Beograd a tamo su izraunali[305] da im da sto hiljada zlatnika i morao im je ostavitijemstvo svoju enu po imenu Jerinu, a sam je otiao u Smederevo da bi tu sumu pripremio. A obeao je da e taj novac dati nekom vitezu koji se zvao Galvan. I

o Galvan, imajui nekoliko stotina konja u odredu, prispeo je uskoro u Smederevo po novac, koji mu je odmah izdat. A Raani, alei svoga gospodara skupili su se

bez znanja despotovoga i njegovoga sina Lazara i krenuli su protiv Galvana i sreli su najpre njegov odred, potukli ga do nogu a posle toga su i Galvana ubili. Uzevivac, otili su, a niko nije znao kuda su se deli. uvi Vladislav za tako neplemenit postupak ugarskog gubernatora Janka i njegovog uraka Mihaila Silaija, bilo mu je

toga, a isto tako i celjskome knezu, koji je imao despotovu ker. I tako je kralj Vladislav naredio da despotova ena bude putena bez ikakvog napadanja, i

tena je. Onda su Raani molili despota da im (ovu krivicu) oprosti to su uzeli onaj novac bez njegovog nareenja[306], koji je u ovoj stvari bio strog. I tada su kraljadislav i celjski knez doprineli da im bude oproeno i oni su doneli itavu sumu u celosti i vratili je despotu, koji ju je hteo poslati kralju Vladislavu, ali je ovaj nijeo uzeti, govorei: "Ja nemam nikakva prava na taj novac". Ali zbog toga mu je despot ipak poslao na dar pedeset hiljada (zlatnika), a za to mu je kralj bio dao nekior u Ugarskoj.


13/66

da se zbog takvih dela gubernatorovih desilo mnogo svakoga zla, jer je knez celjski ubijen od Jankovog sina zato to ga se Janko bojao zbog despota[307]. A gradederevo zajedno s drugim gradovima posle smrti despotove i njegovoga sina Lazara dooe u ruke kralju bosanskome Tomaeviu, koji je bio oenjen kerju

zarevom. Ali je za odbranu bio veoma slab, bojei se turskoga cara. A Raani su, zbog gubernatorovog nepotenja, radije eleli da Smederevo padne Turcima u

e nego Ugrima, a kada bi se sve s dobrom voljom radilo, nikada ne bi Smederevo palo u poganske ruke[308]. Jer svaki gospodar vie sebi stekne plemenitom

brotom, nego ravtinom[309], pretnjom.

uzmite za primer kralja Matiju kako je mnogo za sobom ostavio zbog svoje estoke borbe i silnog troka. Da je bio polovinu onih trokova koje je protiv hriana

otrebio[310] protiv poganika okrenuo, oterao bi bio sve Turke nazad preko mora i stekao bi veliko i slavno ime od ishoda do zahoda sunca, i od

Documents

Konstantin janicar - Janicareve uspomene ili Turska hronika