Koreni (18. April 2012)

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

1/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja

od 65 000

enih ulazaka na

w.koreni.net jeog za toliko puta

no: Hvala!

eb TV Koren i

Dokument i i z devedese t ih

Incident u selu Jusii

23.09.1996. S a r a j e v o (Tanjug-AP-Rojter) - Vojnici IFOR oduzeli su oruje od muslimana koji su sevratili u selo Jusii, blizu Zvornika, u sastavu RS, saoptio je danas predstavnik IFOR Maj. S. Hejzlok.

Od muslimana, koji su od petka poeli da se vraaju u Jusie, tokom vikenda i danas oduzeto

je vise od deset komada oruja zabranjenog odredbama dejtonskog sporazuma, precizirao je

Hejzlok.

Jedan oficir IFOR je rekao, traei da ostane anoniman, da je u selo dola grupa od oko 100 muslimana, koji su

mahom hteli da se vrate svojim kuama, ali da je meu njima bilo i naoruanih ljudi. Naoruani su verovatno

muslimanski vojnici u civilu koje je poslala muslimanska vojska, dodao je oficir IFOR, ocenjujui da je njihov dolazak

u Jusie oigledna provokacija.

Prema izvorima IFOR na terenu, muslimani su bili naoruani lakim automatskim orujem i poeli su da kopaju

rovove na podruju Jusia. Vojnici IFOR patroliraju selom i neposredno prate razvoj situacije sa okolnih brda.

MUP RS D. Kijac izjavio je da su vlasti RS zatraile od muslimana da napuste Jusie i da e srpska policija

preuzeti kontrolu u selu.

Predstavnik IFOR, maj. B. Budro je rekao da IFOR ne zna za takav zahtev vlasti RS, ali je objasnio da se izbeglice

mogu vraati u svoje domove samo u bezbednim uslovima, dok se u osetljiva pogranina podruja mogu vraati

samo postepeno, i uz pomo meunarodnih agencija za izbeglice.


24.09.1996.

S a r a j e v o (Tanjug-AFP) - IFOR je danas osudio povratak

naoruanih muslimana u selo Jusie, na teritoriji RS, ocenjujuida je u pitanju provokacija.

Komandant kopnenih snaga IFOR gen. M. Voker pokazao je

danas muslimanskim vlastima u Sarajevu, a kasnije i

novinarima, vie od deset komada oruja koje su vojnici IFOR

oduzeli u nedelju i ponedeljak od muslimanskih povratnika u

Jusiima.

"Jasno je da to nije orue kojim se popravljaju kue", rekao je

Voker novinarima, posle sastanka sa muslimanskim

premijerom H. Muratoviem. Voker je ocenio da je "situacija

vrlo osetljiva" i da treba da se "reava na visokom nivou".

Sastanku su prisustvovali i Vokerov zamenik, gen. Z. Hajnrih, visoki predstavnik meunarodne zajednice u Bosni K.Bilt i ef policijskih snaga UN P. Ficderald.

Naoruani muslimani su priznali da ih je u Jusie poslala njihova vlada. Jedan je ak priznao da je pripadnik

muslimanske vojske, utvrdili su pripadnici IFOR na terenu.

Bilt je upozorio na tetnost postupaka koji ugroavaju mogunost povratka svih izbeglica.

Predstavnik UN u Sarajevu A. Ivanko pohvalio je danas policiju RS zbog uzdranog reagovanja u kriznoj situaciji u

Jusiima. "Oni nisu uli u selo, iako su imali pravo da to uine", rekao je Ivanko.


25.09.1996.

utro on line -07.03.2012.

kada kasno...
mailto:[email protected]://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=Rye8kj180mMhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/srbe-nazvao-prokletim-svinjama.pdfmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

2/21

Postavite na

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

S a r a j e v o (Tanjug) - IFOR trai da muslimanski povratnici

napuste Jusie, selo u blizini Zvornika u RS, i posle formalno

zatrae odobrenje za povratak u selo, rekao je danas

predstavnik IFOR maj. B. Budro.

Prema izvetajima predstavnika IFOR sa terena, kako prenose

agencije, posle dolaska u petak u Jusie prve grupe od oko

100 muslimana, od kojih su neki bili naoruani, njihov broj je

sada povean na oko 300.

Major Budro je rekao novinarima u Sarajevu da je problem

Jusia razmatran na sastancima u protekla dva dana i da IFOR eli da muslimani napuste selo, a potom da

predstavnici srpskih i muslimanskih vlasti postignu saglasnost oko predloga UN o procesu postepenog iorganizovanog vraanja stanovnika u sela, kao to su Jusii.

Srpske vlasti insistiraju da muslimani napuste Jusie i da se prijave za organizovan povratak u selo, onako kako je

predvieno pravilima koje su UN postavile.

Premijer muslimanske vlade u Sarajevu H. Muratovi prihvatio je jue zahtev IFOR da muslimani napuste Jusie,

traei da se ubrza postupak registrovanja ljudi koji ele da se vrate u mesta u kojim su iveli pre rata.

18.4.2012.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2904http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2904http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.serbianvoice.eu/http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

3/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja

od 65 000enih ulazaka na

w.koreni.net jeog za toliko putano: Hvala!

eb TV Koren i

Fet i i zaci j a " dobra "

Uterivanje demokratije i sree

Jo pre deset godina Dord Bu mlai nazvao je tri "pobunjenike" zemlje, Iran, Irak i Koreju -"osovina zla". Godine su prole i svet teko da je uspeo da prihvati da su ba te tri drave uzrok svihzemaljskih zala.

Zapravo, teko je rei da je Bu Mlai ovde bio originalan, jer je navodna borba dobra protivzla prisutna u amerikoj istoriji jo od raanja te zemlje iz krvavog etvorogodinjeg graanskog rata u drugojpolovini 19. veka. Pa i pre toga, to se danas maltene zaboravilo, tokom istrebljenja "zlih" Indijanaca od strane"dobrih" belih (bledolikih) zavojevaa.

U ovekovoj je prirodi da sebe uvek proglaava pravednikom, a neprijatelja olienjem zla. Tu nema velikih razlika,ma gde da se ljudi nalazili na planeti. Ali, nigde kao u SAD nije se otelotvorila jedna ideologija "borbe protiv zla" inekritike fetiizacije "dobra". A ovo drugo (dobro), bez Sjedinjenih Drava Amerike na ovoj planeti ne bi uoptemoglo da postoji.

Veliki deo stanovnika Sjedinjenih Drava i danas veruje utakvu ideoloku besmislicu, smatrajui da je ta zemljabogomdana da "civilizuje", "pacifikuje" i "kulturno prosveuje"druge narode irom planete.

Naalost, takvu "spasiteljsku" ulogu "Velikog brata" prihvatilesu i veina zemalja zapadnog sveta. Najpre pod uticajemfizike (vojne) nadmoi, posebno posle leta super-tvrave,bombardera B-29 (Enola Gej), koji je istovario prvu atomskubombu ('Malog Deaka', Little Boy) na Hiroimu 6. avgusta1945.

Posle Drugog svetskog rata svet se bipolarizovao iza tzv.gvozdene zavese(izraz Vinstona erila). S jedne strane opet

je bio svet dobra(SAD i njene NATO saveznice), a sa drugenalazio se svet zla(Sovjetski savez i njegovo sateliti).Konano, Ronald Regan je 1983. godine ozvaniio takvomiljenje o podeli dobra i zla na planeti:

"Tako, u vaim diskusijama o predlozima za kontrolu nuklearnog naoruanja, zahtevam od vas da budete svesniudara na na ponos, pokuaja da se neodgovorno postavimo iznad svega i da se obema stranama(SAD i SSSR)

pripie jednaka krivica, uz ignorisanje istorijskih injenica i agresivnih nagonaimperije zla; te da se trka u

naoruanju jednostavno proglasi "velikim nesporazumom" i da se tako povuemo iz borbe pravde protiv nepravde i

borbe dobra protiv zla

Sovjetski savez je izvor sveg zla u modernom svetu."

Ho l i v udsk i k an t a r dob r a i z l a

Svedoci smo da se Zapad otvoreno stavio na stranu pobunjenikau Siriji. Njihova strategija i ovde, kao i na primeru Libije, potpuno

je otvorena. Zapravo, nita se vie ne krije i svojoj javnosti se nepokuava stvar objasniti nekakvim "viim ciljevima". Valjda, smatrase da je javna svest u dravama Zapada sasvim stavljena podkontrolu, te da nikome u tom "svetu dobra" nee pasti na pametda postavlja dodatna pitanja.

Mediji zapadnih zemalja orkestrirano i toliko ostraenoizvetavaju iz Sirije, da je pravo udo da se tamo ne pojavljujuozbiljnije reakcije na takvo oigledno i namerno ocrnjivanje jednogreima. Naravno, niko ne moe da tvrdi da je predsednik Baar el

Asad demokrata. On to svakako nije, a pogotovo nije ako se uzmu u obzir zapadna merila demokratije. Ali,


kada kasno...
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2904mailto:[email protected]://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=Rye8kj180mMhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/srbe-nazvao-prokletim-svinjama.pdfmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

4/21

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

jednostavno je nemogue podeliti sukobljene strane u Siriji na "dobre" i "loe" momke. To jeste, mogue je, ali tonipoto ne odgovara istini.

Pomenuta jednostrana ili holivudska percepcija sveta, kakvu je amerikom drutvu nametnula politika i intelektualnaelita (sem par asnih izuzetaka) postala je delom globalne "istine". Tako se desilo da na Balkanu postoje zli momci(Srbi) i dobri momci(Hrvati, muslimani, Albanci). Zapravo, tako je, vidimo, i na drugim stranama sveta. Sve zavisiod toga na kojem tasu "humanitarne vage" se neko zatekne i od trenutnih interesa onih koji vladaju u"meunarodnoj zajednici", prvenstveno u SAD i Nemakoj.

Primer irenja zapadnog tipa "humanizma" i pronoenja "demokratije" i "civilizacije" na krilima NATO bombardera,najbolje se moe videti na primerima Iraka i Afganistana, ali i Srbije. Nakon razaranja tih zemalja u njima se jonita znaajnije nije promenilo nabolje.

Naprotiv, u tim trima zemljama situacija je daleko gora nego to je bila pre nego to su tamo stigli evroatlantski"duebrinici". Tamo su razoreni svi temelji na kojima su nekada poivala ta drutva, uspostavljene su drugeekonomske, kulturne i etike norme, koje su sasvim u neskladu sa tradicijom i istorijskim kontinuitetom tih drava inaroda. Umesto boljeg i efikasnijeg dravnog ureenja, nastupilo je doba bezvlaa, u kome zakon, ustav i optadrutvena pravila mogu da se tumae po volji onih u ijim se rukama vlast formalno nalazi.

Uz sve to, Zapad se potrudio da temeljno i za brojne budue vekove u tim dravama zatruje vodu, zemlju i vazduh.Tone osiromaenog uranijama izruila je NATO avijacija. Zbog toga je dolo do porasta kancerogenih bolesti okojima u tim zemljama retko ko sme ozbiljnije da progovori. Barem ne zvanino.

Svetska zdravstvena organizacija uopte ne pridaje znaaj problemu upotrebe osiromaenog uranijuma, tvrdei akda on ne dovodi do kancerogenih i genotoskinih promena u ljudskom organizmu. Ovakav neodgovoran odnosSvetske zdravstvene organizacije jasno govori da su medicinska etika i ljudskost uopte izgubili rat sa onima kojitragaju samo za profitom.

Atomska budunost sveta

Opasnost izbijanja atomskog (nuklearnog) rata danas nije nitamanja, nego to je to bila u doba Reganove "imperije zla" ierilovog sveta "iza gvozdene zavese". Jedna od onih zemalja koje

je Dord Bu (junior) imenovao kao pripadnike "osovine zla",Severna Koreja, ovih dana neuspeno je pokuala da lansira svojsatelit u orbitu.

Pomenuti dogaaj je izazvao pravu ili prividnu pometnju u zemljamaNATO alijanse, jer se pretpostavlja da Severna Koreja pokuava daisproba balistiku interkontinentalnu raketu, koja bi bila u stanju daponese nuklearnu bojevu glavu na udaljene delove amerikog ili

evropskog kontinenta.

Svakako da se takva opasnost nikako ne moe iskljuiti, bez obzirato Severna Koreja tvrdi da njihova kosmika tehnologija nemanikakve veze s militarizacijom zemlje. S druge strane, tu je i Iran,

zemlja koja je napokon pristala da nastavi pregovore oko kontrole njenih nuklearnih kapaciteta i upotrebe atomskeenergije u "civilne svrhe".

SAD ne veruju Iranu, tvrdei da on eli da postane regionalna nuklearna sila, to moda i nije daleko od istine. Ali,takva regionalna nuklearna sila je, na primer, Izrael, tako da svaka zemlja u prostoru Bliskog istoka ima legitimnopravo da poseduje iste vojne potencijale.

Ako je Izrael spreman da izvri "preventivni" udar na Iran zbog nuklearnih aspiracija, tada se postavlja pitanje ko jetu vea opasnost po mir u svetu.

U ovakvom sluaju niko ne bi smeo da se postavlja kao "navija" ili zagovornik prava jednih na raun drugih.Ukoliko se od Irana trai da ne razvija program atomske energije u vojne svrhe (iako nema jasnih dokaza da Iranuopte radi na takvom programu), tada bi se moralo zahtevati i od Izraela da svoje nuklearne vojne potencijale, akonita drugo, barem stavi pod meunarodnu kontrolu.

Sudbina sveta, vidimo, nalazi se na nesigurnoj klackalici, koja svakog asa moe da izazove rat sa nesagledivimposledicama. Da li e do takvog katastrofalnog razvoja dogaaja doi, zavisi od volje velikih i monih, koji e bitispremni da svoje line interese podrede traenju puteva ka svetskom miru i zajednikoj budunosti planete.

Opet, i jevrejska logika u Izraelu ima svoju ozbiljnu osnovu u realnosti. est miliona Jevreja stradalo je u Drugomsvetskom ratu. Isto toliko Jevreja danas ivi u Izraelu. Narod kae, u strahu su velike oi. Da li je strah Izraelaracionalan ili nije, drugo je pitanje, ali, pritisak u njihovoj javnosti je sve vei, da se preduzme preventivni udar naIran, dok se jo moe.

Mnogi tvrde, dok ne bude kasno. Ako ve nije? Ili e tek nakon napada biti kasno za sve.
http://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.serbianvoice.eu/

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

5/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja

od 65 000

enih ulazaka na


no: Hvala!

eb TV Koren i

I n t e r v j u n e d el j e

Ivan Stoilkovi, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji

Svi koji ive u Makedoniji mogu biti rtve incidenata. Nijednom graaninu Makedonije sigurno nije uinteresu da detabilizuje Makedoniju, kome god da je to cilj.

Da se remeti stabilnost drave u uslovima kada Vlada Makedonije svakodnevno na svim

poljima vodi intenzivnu bitku za ublaavanje negativnih posledica razorne svetske ekonomskekrize i pritom ima uspeha u tome, jeste van svake pameti, rekao je Ivan Stoilkovi, poslanik u Skuptini Makedonije ipredsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji, za "Korene".

- Makedonija je praktino zapoela dijalog sa Briselom, u razgovorima sa predstavnicima NATO alijanse potvrenaje spremnost za ulazak i pod referencom Biva Jugoslovenska Republika Makedonija, a ima i pozitivnih pomaka u

reavanju problema sa imenom. Naravno da ima unutranjih subjekata kojima to ne ide u prilog, odnosno da ova

vlada u svom mandatu rei gorue probleme i ostvari decenijska stremljenja makedonskog drutva. U toku suintenzivne istrage i sasluanja poinitelja incidenata, tako da verujem da emo vrlo brzo dobiti odgovor na pitanje ko

stoji iza organizovanog remeenja javnog reda i mira u Makedoniji, odnosno kome je cilj da destabilizuje dravu.

ta je uzrok poslednjih incidenata u Makedoniji?

- Koncept graanskog drutva u Makedoniji naruen jepromovisanjem Ohridskog sporazuma. Od prvog dana primeneovog akta Makedonija se suoava sa gramzivou kada je upitanju njegovo tumaenje, neodgovornim odnosom premapravnoj dravi i legalnim procedurama, kao i izrazitoj sklonosti

ka zloupotrebi nacionalnog, odnosno etnikog principa uostvarivanju prava. Budui da su sve makedonske vlade odOhridskog sporazuma do danas pokazivale fleksibilnost i

razumevanje za zahteve Albanaca, ne postoji kritina taka niticrvena linija koje bi akumulirale uslove za otvoren sukob veegintenziteta. Oigledno da je re o ostvarivanju tuih agendikoje u Makedoniji imaju politike promotere u opoziciji i po

nekog izvrioca uglavnom meu adolescentima. Iako se plasiraju insinuacije da je u pitanju samo faza u realizacijiprojekta "Velika Albanija", smatram da jo nije sazreo moment da albanska kauza istupi sa konkretnim potezima u

Makedoniji. to ne znai da nee istupiti i pre "sazrevanja", naravno ukoliko dobije meunarodnu podrku. Usvakom sluaju, ne treba potceniti poruke koje dolaze na ovaj nain.

Haim Tai, a zatim i Menduha Tai iz Makedonije rekli su da bi svi Albanci trebalo da ive u jedinstvenoj

dravi. Da li se te izjave mogu povezati sa napadima albanskih ekstremista na graane Makedonije?

- Ovo je pitanje za kljune linosti svetske politike koje su promovisale Taija u relevantnu politiku figuru iokupirajui teritoriju jedne suverene drave, obezbedile mu areal za eksperiment "Velika Albanija" u pokuaju. Zboglanih optubi da stvara "Veliku Srbiju", Slobodan Miloevi je isporuen Hakom tribunalu, gde je i umro, a da mukrivica uopte nije dokazana. Ovih dana pratimo eelja, kojeg isto tako na svaki nain ve itavu decenijupokuavaju da optue za uee u tom projektu, koji u stvari ne postoji. Pa sad, ako se izmiljotina o "Velikoj Srbiji"

ovako kanjava, a realnost "Velike Albanije" ovako nagrauje nautrb suverenih drava iz regiona, promoteri ovogkurlusa u meunarodnom pravu moda bi trebalo da nam dozvole nekakav vid balkanskog referenduma, pa nekse ljudi bar opredele kojem e se privoleti carstvu, a ne oni da nas trpaju kao ovce u svoje torove. Svi smo svedocipritisaka koji se vre na Srbiju da joj se otme 15 odsto teritorije, kao i neverovatne nehumanosti meunarodnogfaktora, ukljuujui i danas veinsko stanovnitvo Albance, prema Srbima na Kosovu i Metohiji. I pritom nas ubeujuda nije re o stvaranju prostora za zaokruivanje "Velike Albanije". Za izjavu Menduha Taija imam razumevanja,

jer je re o politiaru iz opozicije koji ima potrebu da svoje glasako telo dri na okupu, nudei mu teme kojima ese predstaviti kao estoki borac za albansku kauzu. Ali nemam razumevanja za politiare iz albanskog bloka kojidaju izjave slinog tipa, a participiraju u vlasti.

Mislite li da bi Srbi opet mogli da budu rtve, ali ovoga puta u Makedoniji?

- Svi koji ive u Makedoniji mogu biti rtve incidenata, ukljuujui i one koji ih izazivaju. Srbi u Makedoniji ive uvelikom broju u predelima koji gravitiraju ka Kosovu i Metohiji. Naa iskustva iz sukoba u 2001. godini vrlo su bolna.

Svi Srbi, kao i Makedonci naravno, iseljeni su i proterani iz sela Mateje, iz Arainova i drugih naselja zahvaenih


kada kasno...
mailto:[email protected]://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=Rye8kj180mMhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/srbe-nazvao-prokletim-svinjama.pdfmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

6/21

Postavite na

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

oruanim dejstvima, njihove kue su spaljene i oni se nikada vie tamo ne smeju vratiti, preko noi su postalibeskunici. elimo da na narod u Makedoniji ivi dostojanstveno, bez pritisaka i bilo kakve opasnosti ili straha zasvoj opstanak. Zato aktivno dajemo doprinos razvoju Makedonije kao demokratske drave, uestvujemo u svimprocesima razreenja potencijalnih konflikata, oekujui da nas, kao svoje lojalne graane, drava Makedonija neeostaviti na cedilu ukoliko budemo ugroeni. A realnost za tako neto objektivno postoji.

Da li su moda ti incidenti povezani sa predstojeim NATO samitom, odnosno prijemom Makedonije u tu

alijansu?

- Incidenti ni na koji nain ne mogu ugroziti prijem Makedonije u ovu alijansu, jer ako postoji taka oko koje su sviovdanji politiki subjekti i iz vlasti i iz opozicije, kako iz makedonskog, tako i iz albanskog bloka sloni, to je upravoulazak u NATO (bez obzira na injenicu da Makedoniji ovo nee reiti niti jedan od goruih problema). Generalnoopredeljenje Makedonije je da postane punopravni lan NATO alijanse i Evropske unije, ve godinama sprovode sereforme iskljuivo u tom pravcu, tako da e Makedonija svakako tragati za reenjem koje nee ugroziti osnovnepostulate njene dravnosti, posle ega bi mogla da pristupi EU i NATO.

Kako bi ocenili poloaj Srba u Makedoniji?

- Unapreenje poloaja Srba u Makedoniji posle dugog perioda opstrukcija i stagnacije krenulo je uzlaznom linijom.Ukoliko pratimo podatke o naoj prisutnosti na ovim prostorima od 1921, a posebno u periodu od 1948. do 1991.kada je tadanja skopska srpska politika elita poinila klasinu izdaju prihvatajui jugoslovenstvo za svojunacionalnost, primetan je trend kontinuiranog labavljenja matrice srpskog nacionalnog opredeljenja praensistematskim guenjem potrebe za razvijanje sopstvenog nacionalnog interesa i svoenjem srpstva na nekakav"folklor" iz davne prolosti. Po istupanju Makedonije iz Jugoslavije, "Jugosloveni" su, po ve steenoj navici da svojenacionalno opredeljenje vezuju za dravne institucije, postali Makedonci, i odmah bili nagraeni direktnim uvoenjemu najvie strukture vlasti, koje su za Srbe srpskog nacionalnog opredeljenja itavu deceniju bile hermetikizatvorene. Perfidan pokuaj "ozakonjivanja" kraja Srba na ovim prostorima u praksi je legalizovan donoenjem

prvog Ustava RM, iz ije su preambule Srbi potpuno izostavljeni. Kao da smo izumrli, kao da nas vie nema. Ovasituacija mudro je iskoriena za raiavanje sa svim to je srpsko. Oednom vie nije bilo srpskih kola, pa akni nastave na srpskom jeziku, ukinute su srpske katedre, sve, i Srbi su jednostavno uterani u makedonske

institucije, u makedonske kole. Posledice decenijskog diskontinuiteta u razvoju srpstva u Makedoniji jesu

nemerljive i jo dugo emo se suoavati sa njima. Dok su se drugi uveliko konstituisali kao narod, mi smo troili svuenergiju da obezbedimo osnovni preduslov za to, da uemo u Ustav. Po zavretku ratnog sukoba i potpisivanjaOhridskog okvirnog ugovora, uspeli smo da Srbe uvedemo u preambulu makedonskog Ustava. I zato od ovog

momenta mi grabimo svaku ansu da unapredimo svoj poloaj i pri svakoj raspodeli vlasti u Makedoniji borimo se

da postignemo pozicije sa kojih emo moi da obezbedimo to kvalitetniji i bri razvoj dela srpskog naroda koji iviu Makedoniji. Danas, mi imamo svoj nacionalni praznik, 27. januar, Dan Svetog Save. Dobili smo Agenciju zaljudska i manjinska prava, a i direktor na njenom elu je Srbin. Koalicija je potovala nau elju da zamenik ministrakulture u Makedoniji bude Srbin, kako bismo se to vie zaloili za ouvanje i rekonstrukciju bogatog srpskogkulturnog naslea i time potvrdili svoje vievekovno prisustvo na ovim prostorima. U svoje politike uspehe upisalismo i uvoenje srpskog jezika kao slubenog u optinama Kumanovo i Staro Nagoriane. Nekada smo donosili

udbenike iz Srbije sakrivajui ih od carinika da nam ih ne zaplene ako ih nau, a sada je dogovoreno sa dravnimvlastima da i knjige na srpskom jeziku budu besplatne, kao to je to sluaj sa knjigama na makedonskom jeziku.Obezbedili smo pravinu zastupljenost Srba u dravnim institucijama, uenika u visokom obrazovanju, a zahvaljujuiodlinoj saradnji koju imamo sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja nas je prigrlila kao svoju decu, aktivnouestvujemo i posredujemo u razreenju crkvenog spora u nadi da emo uskoro zatvoriti jedno od naih najbolnijihpitanja: pravo na slobodu veroispovesti u svojoj crkvi, na svom jeziku.

A kada je podrka matice u pitanju, da li Srbija i zvanini Beograd u dovoljnoj meri obraaju panju na Srbe

u Makedoniji?

- Potrebno nam je da podrka bude kontinuirana u izgradnji i permanentnom unapreenju odnosa sa RepublikomMakedonijom na svim nivoima, kako bi se otvorenim dijalogom u kojem elimo da budemo aktivni uesnici, reavalaotvorena pitanja koja optereuju i Srbe u Makedoniji i Makedonce u Srbiji. Srbija se jo suoava sa brojnimotvorenim pitanjima, pre svega mislim na Kosovo i Metohiju, koji je usmeravaju na reavanje unutranjih problema,

meutim, u daljoj perspektivi oekujemo i spremni smo da aktivno pomognemo proces jaanja Srbije kao najvanijezemlje u regionu. Ona to danas i jeste, ali to mora da se manifestuje na svim moguim pitanjima.

Blie se izbori u Srbiji koji su zakazani za 6. maj, da li ete podrati neku od partija ili nekog od

predsednikih kandidata?

- Do sada nismo imali kontakte takvog tipa, a nema ni indicija da e ih biti. Sigurno da politike partije iz Srbijeimaju svoje pristalice u Makedoniji meu graanima sa dvojnim dravljanstvom i mi kao najjai politiki subjekt Srbau Makedoniji ne samo to nemamo nita protiv toga, ve to smatramo demokratskim tekovinom i individualnomslobodom, meutim, kao partija ujedinitelj svih Srba u Makedoniji (a ima nas iz Srbije, Crne Gore, RepublikeSrpske, demokrata, naprednjaka, narodnjaka, radikala) ne bismo voleli da se srpska politika borba prenese na nateren i izazove podele koje bi mogle da narue teko postignuto jedinstvo meu Srbima u Makedoniji.

Predrag Jeremi

18.4.2012.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2908http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2908http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.serbianvoice.eu/http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

7/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja



eb TV Koren i

I z s t r an i h m e d ij a

Popova : ve to u EU p ro t i v S rb i j e

Ove nedelje izdvajamo dva lanka iz stranih medija. Prvi je objavljen u turskom listu Turki vikli, avezan je za posetu Margarite Popove, potpredsednika Bugarske, Bosilegradu, povodommeunarodnog dejeg festivala. Prema pisanju ovog turskog lista, Popova trai vea prava za

bugarsku manjinu u Srbiji, a ako se ti zahtevi ne ispune, Srbija nee postati lanica EU.

Medije su u Srbiji su nerazumljvo krte u prenoenju injenice da je Popova uistinu nagovestila da e Bugarska

upotrebiti veto protiv Srbije u EU (za prijem u lanstvo), ukoliko se ne ree svi problemi(!) bugarske manjine u

Srbiji.

Kako iz donjeg lanka moemo da vidimo, turski list se u svojim navodima oslanja na ono to su, kako tvrde, uli

na bugarskom nacionalnom radiju. Teko je poverovati da je Turki viklipomenutu vest izmislio. Takoe, teko jeshvatljivo da niko u Srbiji na takvu vest nije reagovao (ni novinari ni politiari), posebno ako je istina da je to sve

reeno na bugarskom nacionalnom radiju.

Zar je mogue da u Srbiji niko ne prati ta se govori u susednim zemljama?

Drugi lanak preuzet je iz vaingtonskog Nju tajmsa, onlajn medija koji izvetava o dogaajima iz Afrike. Iz tog

lanka vidimo da se u svetu, posebno u Ujedinjenim nacijama, i dalje izjednaavaju dogaaju u Ruandi 1994.

godine, kada je, kako se procenjuje, ubijeno vie od milion pripadnika plemena Tuci, i navodni genocid u Srebrenici.Naime, u istu ravan se stavlja ubistvo vojno sposobnog mukog stanovnitva Srebrenice, koje nije htelo da poloioruje, sa onim to se dogodilo u Ruandi.

Tur k i s h Week l y

16. april 2012.

Srbija nee postati lanica Evropske unije dok ne rei pitanje

bugarske nacionalne manjine, kazala je Margarita Popova,potpredsednik Republike Bugarske i doskoranji ministarpravde u toj zemlji.

Popova je posetila grad Bosilegrad u Srbiji, koji je nastanjenetnikim Bugarima, i koji je, za razliku od drugih pograninih

regiona u istonoj Srbiji, Bugarska morala da ustupi Srbiji

nakon Prvog svetskog rata (Nejski mirovni ugovor). Prostori udananjoj Srbiji koji su nastanjeni Bugarima, u Bugarskoj supoznati pod nazivom "zapadne oblasti".

Bugarska potpredsednica govorila je u Bugarskom kulturnom i informativnom centru u Bosilegradu u subotu, nabugarski pravoslavni uskrs, javlja bugarski nacionalni radio.

"Srbija e biti lanica Evropske unije, ali to se nikako ne moe desiti pre nego to se ree vai problemi", rekla jePopova svojim zemljacima u Bosilegradu, time nagovestivi da e primeniti veto u EU da bi osigurala da se

potuju prava bugarske zajednice u tom delu Srbije.

Popova je posveena tome da se ubrza procedura za dobijanje bugarskog dravljanstva u Srbiji i da pomogne

svima onima koji ele da studiraju na bugarskim fakultetima.

Bugarska potpredsednica je obeala da e na tom pitanju raditi zajedno sa Sofijskim univerzitetom.

Popova je prisustvovala otvaranju 19. meunarodnog dejeg festivala u Bosilegradu i tu se susrela sa

bosilegradskim gradonaelnikom. Otkako je stupila na mesto potpredsednika Bugarske, Margarita Popova se zalae

za drugaiju politiku prema Bugarima koji ive van bugarskih granica, ukljuujui one istorijske i starosedelake

bugarske zajednice u zemljama kaoto su Srbija, Makedonija, Moldavija i Ukrajina.


kada kasno...

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

8/21

Postavite na

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

Ruanda: seanje na genocid

New Times

13. april 2012.

Svetska zajednica obeleava Meunarodni dan seanja na genocidpoinjen nad plemenom Tuci u Ruandi u skladusa deklaracijom Generalne skuptine UN koja je doneta 7. aprila, kao priliku da se podsetimo na gorku lekcijunajvee tragedije u savremenom dobu i da proslavimo ponovno roenje Ruande kao stabilne zemlje u razvoju.

Prvi put u istoriji, ova komemoracija ukljuila je i poziv za osnivanje jednog informativnog i sveobuhvatnog vaspitnog

programa, koji bi "mobilisao civilno drutvo da podsea na rtve genocida u Ruandi i pouava narod u nameri da

sprei budue genocide", kae se u izjavi Informativnog centra UN (UNIC) koja je prosleena listu Nju tajms.

Dodaje se da je neto slino odrano u Burundiju, Ugandi i Tanzaniji, zemljama koje su partneri Ruande u

Istonoafrikoj zajednici (EAC). Komemoracije su takoe odrane i u Bangladeu, Belgiji, Kini, Kolumbiji,

Demokratskoj Republici Kongo, Indiji, Iranu, Madagaskaru, Meksiku, Namibiji, Junoj Africi, vajcarskoj, Ukrajini iZambiji.

Ta izjava nije mogla doi u bolje vreme poto Ruanda danas (13. april), zavrnim molitvama i seanjima ukazuje na

dogaaje koji se doveli do genocida protiv plemena Tuci, kada je, procenjuje se, masakriran jedan milion ljudi za

samo 100 dana izmeu aprila i jula 1884.

Takoe, na meunarodnom nivou preispituje se deklaracija Ujedinjenih nacija pod naslovom Da se nikada ne

ponovi iz 1994, koja je prekrena samo godinu dana kasnije (1995), kada su snage bosanskih Srba napalezatienu UN enklavu Srebrenica i masakrirali 8.000 muslimana za samo 10 dana, dok je svet sve to posmatrao u

uasu. Bio je to najvei pojedinani zloin u jugoslovenskim ratovima i najizraeniji podsetnik da svetska

(meunarodna) zajednica, ba kao i same UN, nisu nauili lekciju genocida poinjenog protiv Tucija.

Kao deo ceremonije za obeleavanje ovog dana, ove godine, Knjiga ivotaOdile Gakire Kateze poznate ruandskeglumice, reisera, pisca i kulturnog radnika i zamenika direktora Centra umetnosti i drame na ruandskomNacionalnom univerzitetu prezentovana je na komemoracijskom skupu u glavnom predstavnitvu UN u Njujorku.

Ovogodinja tema, Uenje iz istorije da bi se oblikovala svetlija budunost, svojevrsno je priznanje napretku dokojeg je Ruanda stigla od vremena genocida, i oekuje se da ona doprinese ovenosti mnogo vie nego to je to

uspela pomenuta deklaracija, Da se ne ponovi. Glumci i predstavnici UN itali su delove iz kolekcije pisama podsvetlima svea, pruajui tako tom tunom dogaaju jedan istinski ozdravljujui efekat.

Sa svoje strane, generalni sekretar UN Ban Ki Mun primio je rtve genocida i podvukao da su pouke iz istorije jediniput da se sprei da se takvi zloini vie ne ponove. To je lekcija koje su same Ujedinjene nacije jedva nauile,

nakon to i pored upozorenja nisu intervenisale u obema tragedijama u Ruandi i Bosni.

Pojavio se i predsednik Ruande Paul Kagame, koji je govorio o zloinima koji su prole godine poinjeni nad

civilima u Libiji i otro se suprotstavio trenutnom nasilju u Siriji. To je deo gorkih pouka genocida iz 1994. godineprotiv Tucija, kada su drugi narodi i UN skretali pogled nadajui se da e se tamonja kriza sama od sebe razreiti.

Ali to se nije desilo i nevini civili su masovno stradali, dok su ljudi dobre voljesve to bespomono posmatrali.

"Ruanda je izvukla pouke iz te strane tragedije iz 1994. godine. Takoe i svet i UN", kazao je Ban Ki Mun u video

poruci tokom podseanja na genocid koji se desio pre 18 godina. "Ruanda napreduje ka izgradnji miroljubivog i

pravednog drutva. meunarodna zajednica se trudi da osigura da se u svetu sline tragedije nikada ne ponove."

U toj svojoj poruci, Ban Ki Mun je dodao da meunarodna zajednica ini napore u prevenciji moguih sukoba uz

pomo posredovanja, ali i zadrava pravo na vojni princip odgovornosti i zatite.

"Meunarodni sud za Ruandu UN doneo je i prve presude u vezi zloina genocida ikada donesene pred jednim

meunarodnim sudom i nastavlja da upranjava principe pravde i odgovornosti. Taj Meunarodni sud postao je

efikasno sredstvo za odvraanje moguih zloinaca da u budunosti poine strane zloine", rekao je Ban Ki Mun."A onima koji nastave da tlae svoje graane koji vape za dostojanstvom i slobodom, aljemo jasnu poruku: stii e

vas ruka pravde."

18.4.2012.


8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

9/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja

od 65 000

enih ulazaka na


no: Hvala!

eb TV Koren i

Mesto Srbija, vreme sadanje - trei deo

Nikad neu zaboraviti

01.04.2009. ekam sa strepnjom ispred ambulante onkolokog konzilijuma, iako mi je dr Nikoli rekaoda imam velikih ansi da proem bez zraenja. Priseam se prvog konzilijuma, kad sam potpisala daprihvatam radikalno odstranjenje dojke, sa lezdama. Seam se kako mi je izmicalo tlo pod nogamadok sam naputala tu prostoriju.

I sad sam ponovo tu , i ponovo se oseam kao da se odluuje o mojoj sudbini. I stigao je i moj red. I opetpotpisujem ono uveno - upoznat/a sam sa ponuenim terapijskim procedurama i prihvatam ih. Nolvadex 5 godina, izrana ablacija jajnika. To zraenje jajnika mi se ba i nije dopalo, ali ipak, ipak, izmeu dve ponuene varijante -operativno odstranjenje jajnika, ili zraenje, posle kraeg dvoumljenja, odluila sam se za zraenje, jer trenutno senisam oseala sposobnom da podnesem jos jednu operaciju. Plaila sam se da e prilikom zraenja doi dooteenja besike, ali moj strah je razbila doktorka objanjenjem da je zraenje strogo ciljano, i da je potrebna jakomala doza zraenja da se obustavi rad jajnika. Oseala sam se kao da gubim sva enska obeleja. Jednogmomenta sam bila srena to sam iva, to ivot tee dalje, to mogu da kaem u sebi - "ja vie nemam rak!

Nema ga, odstranjen je!", a drugog momenta nisam elela takav ivot. A onda, u najteim trenutcima, kad pomislimna moje devojcice, neka nenormalna snaga javljala se u meni i znala sam da moram dalje. Bez obzira na to tosam oseala da sam manje ena, i to me ta injenica toliko bolela, nita mi nije moglo oduzeti oseaj biti majka, ielju da moja deca rastu uz mene. Sa dojkom ili bez nje, bez obzira koliko to bolelo, ja moram dalje. Ne smem

dozvoliti da moje devojice pate.

Nikad neu zaboraviti dan kad sam prvi put popila nolvadex.

Dugo sam ga drala na dlanu, neodluno posmatrala, i po kozna koji put itala uputstvo, analizirajui sve to moe daprouzrokuje. Onda sam napokon reila da ga popijem i tek

sutradan je popustio taj strah od njega, kad sam videla da seipak nita ne deava. Strah od zraenja bio je jo jai,pogotovo zato to je celih deset dana od obelevanja za

zraenje, svaki put posle tuiranja trebalo ponoviti flomasteromobeleeno, jer se boja jako spirala. Uvek sam se plaila da

neu ba tano ponoviti obeleena mesta, i jedva sam ekalazakazani termin da prebrodim i to. I dolo je vreme, zavrila

sam i ta predviena 4 zraenja. Strah je popustio ve posleprve zrane terapije, ali ne zadugo. Jo veom zetinom me ophrvao posle kontrole kod radiologa nakon zavrenezrane terapije. Doktorka radiolog mi je rekla " Znate da je ovo tip kancera koji napada i drugu dojku? Nakonnekoliko godina, dobiete rak i na drugoj dojci." U oku sam. Razmiljam -pa i da je sasvim izvesno da u gadobiti, zar ne postoji neki blai nain da mi to saopti. I pitam se - pa zato mi onda nisu odstranili i drugu dojku?Par trenutaka kasnije, moj strah zamenjuje bes, tanije od momenta kad mi je preporuila neka tri preparata kojabih morala da uzimam, i rekla mi da kupim u jednoj odreenoj apoteci, da pokaem ceduljicu sa brojem koji mi jeona zapisala, i dobiu popust. Ne seam se tano o kojim se preparatima radilo, zapamtila sam samo Noni.Ceduljicu sam bacila u prvu korpu za prljavtine, i pitala se gde e joj dua?!

Vezano za terapiju, usledili su odmah problemi, posledice. Teko mi je pao taj nagli ulazak u klimaks. Jaki valunzimi nisu dali mira. Oseala sam se jako iscrpljeno, jer nikako nisam mogla sastaviti vie od sat vremena spavanja u

kontinuitetu. Budila sam se sva znojava, kao okupana. Teko sam disala, i progonio me miris mog tela na kojinisam navikla. Budili su me i nagoni na mokrenje. Oseala sam se kao da zivim u nekom bunilu. Uz sve to,iscrpljivale su me posete, i onih koje elim, i onih koje ne elim da vidim. I pitala sam se - kako to odjednom svi

imaju vremena, ak i oni koje dugo, dugo nisam videla.

Najtee mi je padala briga o bolesnom ocu, kom je svaki dan bilo gore. Mene je bolela ruka, nisam mogla da je

pomeram, a morala sam vie puta u toku dana da mu menjam pelenu, uz pomo takoe bolesne majke, kojoj jedesna strana oduzeta. Za taj posao, moja majka i ja smo ipak imale na raspolaganju dve ruke - njenu levu, i moju

desnu. To je bio najtei period u mom ivotu. Period zbog kog me ponekad grize savest to sam dozvolila daponekad, u tom periodu, isezne ljubav prema ocu, da zaboravim sve ono lepo to smo imali dok smo bili zdravi. Ion, i ja. Valjda je to bilo zato to nam je oboma tad bilo preteko. Danas ne elim da se seam svega runog tomi je rekao u tom periodu njegove senilnosti. elim da se seam samo ljubavi koju mi je pruio dok je bio jomentalno zdrav. Otac je umro te godine, 26. jula, u 88 godini ivota. Bez obzira to mi je bilo jako teko s njim,

njegov odlazak je napravio prazninu u meni.


kada kasno...

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

10/21

Postavite na

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

Upornim vebanjem uspela sam da povratim pokretljivost ruke. Nauila sam da zivim sa valunzima, ak esto i daih preduhitrim, tako to bih se raskomotila im bih osetila i najmanji nagovetaj. I uvek sam imala lepezu pri ruci.Problemi sa beikom su potrajali najdue, ali se vremenom i to sredilo. Jedino to nikad nisam uspela prevazii bio

je bol, koji je strujao mojim telom uvek kada bi ga pogledala u ogledalu. Oseala sam se bolo nemono, jadnonekompletno i taj osecaj nije se umanjio ni sa protezom, koju sam dobila nakon est meseci. Proteza mi jeuglavnom stajala u fioci, retko sam je nosila, jer sam je oseala kao neto tesko, nezgrapnu i neuspelu imitaciju. Ina svakoj kontoli bih pitala da li su zaposlili plastinog hirurga, nadajui se da e se to desiti do isteka prve godineod dana mojev operacije.

Prola je godina, prolo je vie, a na Beanijskoj kosi nisu zaposlili plastinog hirurga. Dolo je i leto 2010. Jasam, ga kao i prolo, doekala bez dojke. Devojice su jako elele da idu na more. Nisam mogla da im uskratim tuelju zbog mog nezadovoljstva sopstvenim telom, i ubedila sam mua da idu njih troje, bez mene, uz obeanje da

sledeeg leta idemo svi zajedno Nadala sam se da u valjda dotle iskompletirati svoje telo. Posebnu nadu, zamoju mnadu, dala mi je informacija da se estetska rekonstrukcija dojke vri i u Zveanskoj, na Klinici za opekotine iplastinu i rekonstruktivnu hirurgiju. Pre njihovog odlaska na more bila sam na konsultacijama kod dr Lazovia naklinici. Rekao mi je da nita ne brinem, da celokupne trokove moje operacije snosi socijalno. Zakazala sam i

prijem u bolnicu za 27. jul. Sa erkicama u, pre odlska u bolnicu, provesti samo dva dana nakon njihovog povratkas mora. Nalazi su svi ve bili spremni, i nestrpljivo sam odbrojavala dane. Strah od operacije je u potpunostipotisnula elja da opet imam dojku.

Dvadeset sedmog jula odlazim na operaciju. Ali umesto oekivanog prijema u bolnicu, dr Maja mi saoptava da jedr Lazovi na odmoru. Kako na odmoru? Od kad na odmoru? Zato me niko nije obavestio o tome, kad su imalizapisan broj mog telefon? U oku sam. Zadnjih deset dana mi je prolo u odbrojavanju minuta do prijema ubolnicu, i bila sam psihiki potpuno spremna, a sad se vraam kuci sa spakovanom torbom, oajna zbog odlaganja.I opet suze, koje nisam sposobna da zaustavim. Ne dugo posle mog dolaska kui, telefon zvoni. Zove me Ljiljana,iako ona i ja nemamo nikakve bliske veze, jer ona je roaka mog mua, i tako je roakim ogovaranjima upuena ucelu priu. Ljiljana mi nudi pomo, iako joj je nikad nisam traila, jer nikad do tad se nismo ni ule telefonom. Kae

mi da sutra u devet budem na klinici, i da su moji papiri ve kod Milana, i nije dobro to sam potpisala da usaekati da se vrati dr Lazovi. Kae, to ipak nee predstavljati problem, poto je Milan, njen nevenani mu,direktor klinike. Iako je roaka mog mua, sestra od ujaka, iako sam znala da ivi sa direktorom te klinike, nikadnisam planirala da joj se obratim. Ali tog trenutka sam bila toliko oajna, da sam oberuke prihvatila njenu ponududa mi pomogne. Rekla je "Budi sigurna da e te operisati samo najbolji." To je bilo dovoljno da budem srena, punaoptimizma, da zaboravim suze

I sutradan sam upoznala njenog Milana, dr Todorovia. Objasnio mi je da je operacija koju mi je predloio drLazovi suluda varijanta, da nema nikakve potrebe da se dira rameni mii, i da rtvujem funkcionalnost zdravogdela tela. Dr Lazovi je planirao da mi radi operaciju LDR, tj. rekonstrukciju dojke rezanjem ramenog miia iimplantom, a posle est meseci preventivno uklanjanje tkiva zdrave dojke i ugradnja implantata u nju, kao iformiranje bradavice na levoj strani. Dr Jovanovi, kog mi je odabrao Todorovi, smatrao je da nema nikakvepotrebe za takvom operacijom, poto mi je sauvan mii u potpunosti. Predloio je ugradnju expandera, koji bi sepunio fiziolokim rastvorom, i tako postepeno irio kou, onoliko koliko je potrebno za ugradnju implantata. Tom

prilikom mi je i zakazan nov prijem u bolnicu, za 18.08. 2010.

I ponovo je poelo odbrojavanje...

Prethodni nastavci:

Mesto Srbija, vreme dananje (2)Mesto Srbija, vreme dananje (1)

18.4.2012.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2889http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2879http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2879http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2889http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.serbianvoice.eu/http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

11/21

Ni s l ogan i n i s u t o s u nek ad b i l i

Sloganom ne mogu da se dobiju

izbori, ali on svakako trajnoobeleava neku stranku i njene

lidere. Za razliku od slogana izdevedestih godina poput "Srbijase saginjati nee", "Prelomitepametno", "Poteno", "Zrelo je",

"Tako treba", "Jul je kul", "Budihrabar, reci dosta", "'Ajmo, 'ajde,

svi u napad", dananji slogani,

nisu preterano pamtljivi.

DS: "Evropski korak, dobro zasve", "Izbor za bolji ivot",

"Posao, investicije, sigurnost"

SNS: "Pokrenimo Srbiju"

SPS: "Socijalno pravednaSrbija", "vrsto"

DSS: "Za Srbiju znam zato","Razliak"

SRS: "Biram Srbiju"

URS: "Jaki regioni, jaka Srbija"

SDPS: "Ljudi su prei od velikihrei"

Preokret: "Istina"

Bogata Srbija: "Moja Srbija,bogata Srbija"

Dveri: "Konano imate za koga daglasate", "Ni za Kurtu ni zaMurtu, ve za Dveri !"

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja

od 65 000

enih ulazaka na


no: Hvala!

eb TV Koren i

Ni je sve jedno

N i s logan i n i su to su b i l i . . .

Slogani i teme koje politiari forsiraju u predizbornoj kampanji trebalo bi da pomognu biraima u Srbiji,ili bar onim neopredeljenim, na koju stranu da prevagnu. Istini za volju, parole nisu posebno inventivne,

s izuzetkom "Razlika", te se uglavnom svode na opta mesta.

Izmeu dve serije ili u nekom drugom udarnom terminu na televizijama s nacionalnomfrekvencijom vrte se politiari koji nam obeavaju gotovo iste stvari: nova radna mesta, suzbijanje korupcije, razvojpoljoprivrede, bolji ivot Za razliku od pre etiri godine, upadljivo je da su se sada stranke odluile da u svojeslogane ne vezuju ni Evropsku Uniju, ni Kosovo.

Lek p r o t i v u t i c e

Politiari svake izbore nastoje da biraama predstave kao sudbinske, to je sluaji sa aktuelnim parlamentarnim i predsednikim izborima, gde pojedinici nisubeale od te ustaljene fraze. Kako je pokazao dosadanji tok kampanje, re"sudbina" najzastupljenija je u istupima predstavnika Demokratske stranke Srbije,

iji lider Vojislav Kotunica prvi poeo da 6. maj, kad se odravaju izbori,oznaava kao sudbinski.

- Dalja sudbina Srbije bie odreena na ovim izborima i svesni smo da emo sesuoiti i sa tim da veina stranka podrava Evropsku uniju, ali isto tako znamo da

je danas veina graana protiv ulaska Srbije u EU - rekao je Kotunica nedavnona sednici Glavnog odbora DSS -a u Centru "Sava".

Sudbinskim je izbore ocenio i prvi na listi DSS za pokrajinske izbore u Vojvodini

Sinia Kovaevi koji je rekao da od glasanja na predstojeim izborima zavisi dali emo "imati hleb, kuu i Srbiju". "Sudbinu" nije zaobiao ni potredsednik DSSMilo Jovanovi koji je nadavno u jednom intervjuu ocenio da su "ovi izbori za

Srbiju sutinski".

- Od njih moe da zavisi sudbina nae drave u narednih 20 godina. Ako vlastostane u rukama onih koji je danas dre, pitanje Kosova bie dodatno pogorano,kao i pitanje Vojvodine, Rake oblasti Ekonomija e biti u jo veem rasulunego to je sada, a kao nagrada gurnue nas u NATO - rekao je Jovanovi. Da liobini graani smatraju da su izbori sudbinski, znaemo 6. maja.

Meu sloganima, najupeatljiviji je slogan DSS-a za lokalne izbore u Beogradu"Razliak - jer nismo svi isti", koji je ve postao tema poalica na drutvenimmreama. Razliak je biljka koja se koristi u narodnom verovanju kao lek protiv

utice, to je direktna aluzija na sadanju vlast. Razliak moe da asocira da je

DSS stranka koja se razlikuje od ostalih, tako da je ispunio svoju funkciju. Ovo je

jedini slogan o kome se govori, te se moe zakljuiti da uspeno obavlja svoju

funkciju.

Jo bolji ivot za vladajuu kamarilu

Za jakim reima najvie se posee u Demokratskoj stranci.Potpredsednica te partije Jelena Trivan nedavno na

predizbornom skupu DS rekla da e graani na predstojeimizborima birati izmeu rata i mira. Demokrate su, prirodno,svoju kampanju najvie usmerili protiv, prema rezultatima

istraivanja, najveih rivala Tomislava Nikolia i AleksandraVuia. Isto kao i u prethodnoj kampanji pre etiri godine,snimili su upeatljive spotove ta je ovaj dvojac govorio presamo neku godinu, a ta danas. Nikolia su prikazali kako presamo tri godine obeava da nee biti pregovora sa EU i da e


kada kasno...
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2907mailto:[email protected]://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=Rye8kj180mMhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/srbe-nazvao-prokletim-svinjama.pdfmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

12/21

Postavite na

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

Srbija biti jedina rupa na persijskom tepihu Unije, a odmah

potom i sveije izjave u kojima lider naprednjaka kae da

nema nieg vanijeg od pregovora i ulaska Srbije u evropsku

porodicu. Jednom se ovakva kampanja pokazala kaodelotvorna. Videemo posle 6. maja da li e podseanje na to

ta je Tomislav Nikoli nekada govorio opet pomoi "utima" da se bolje plasiraju od SNS.

Kad su u pitanju izborni slogani, za DS-ov se moe rei da nas ba onako pravi ludima. A, ako nismo ludi daprogutamo "Bolji ivot", onda znamo da je ovaj slogan, jednostavno, direktno uperen protiv DS-a i sadanjegreima. On, zapravo, potvruje da je ivot pod aktuelnom vlau nepodnoljiv i sada treba da mislimo da emoubudue, ako ponovo izaberemo ovu stranku, poeti da ivimo bolje!?! Naime, od stranke, koja je poslednjih 12godina na vlasti bira oekuje da raportira o onome ta je uradila, ta od obeanja ispunila, pa tek onda da ue unova obeanja. Do sada nismo imali ni nagovetaj boljeg ivota, naprotiv, svi ekonomski i ivotni pokazatelji govoreda je iz godine u godinu situacija sve gora. Osim za manjinu oko vladajue kamarile. ini se da je i pristalicamaove stranke pomalo muka kad uju ovaj izlizani slogan o boljem ivotu.

Napr edov an je u naz adov an ju ?

Naprednjaci su reciklirali Sanaderov slogan iz 2003. godine "Pokrenimo Hrvatsku". Analitiari su to jednostavnoobjasnili: Ako se pokazalo da je slogan bio uspean u naem jezikom okruenju, velika je ansa da e biti efektani kod nas. Dovoljno smo slini da politiki slogani mogu vaiti i kod nas, a, ipak, dovoljno medijski odvojeni da takvokopiranje ne predstavlja prepreku. Meutim, pravo na ovaj slogan polae i izvesna studentska organizacija po imenu"Pokreni Srbiju". Oni su, ak, rekli da e podneti tubu protiv SNS zbog krae fraze, koja je skoro identina nazivunjihove organizacije. Studenti kau da je ig "Pokreni Srbiju" u procesu zatite pri Zavodu za intelektualnu svojinu.

Kad se stavi po strani ukradeni slogan, za Srpsku naprednu stranku moe se rei da vodi maksimalno svedenukampanju. Nema tekih rei, nema odgovaranja na optube, nastupi su im do te mere umiveni i bezlini da je tekoponoviti ta su Nikoli ili Vui rekli u nekom pojavljivanju.

Nije samo Tomislav Nikoli ublaio retoriku, ve je to upadljivo i kod lidera pokreta "Preokret" i Liberalnodemokratske partije edomira Jovanovia. On je izjavio da kampanju za opte izbore 6. maja vidi kao borbu ideja,

a ne kao rat stranaka koje se bore za vlast. Da ne podseamo na njegove besmislice s poetka kampanje "Borisepovedi, Tomo pomozi", Jovanovi istie da je na izborima potrebno podvui liniju, tvrdei da je Srbiji potreban totalnipreokret i da je prolo vreme kada smo, kako je rekao, "u budunost gledali i mislili samo na sebe". Pored"sputene lopte" u nastupima, LDP i SNS imaju jo neto zajedniko. Naime, napravili su istu greku oko sebe suokupili ideoloki, idejno, moralno i u svakom drugom pogledu suvie aroliko drutvo da bi ovek poverovao uobeani preokret ili razotkrivanje istine.

Antigona Laketi

18.4.2012.


8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

13/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja



eb TV Koren i

Podse tn i k - sedam dana

Dvolina politika prema Kosmetu

Na Kosovu i Metohiji nee se odrati lokalni izbori. Srbija je time priznala konaan poraz u svojoj borbiza ouvanje vlastitog digniteta i integriteta i prihvatila je "injenicu" da Kosovo i Metohija nije deosuverene teritorije Republike Srbije.

Naredba o naputanju jednog dela srpske politike koju je sprovodila Demokratska stranka ipredsednik Boris Tadi (i Kosovo i Evropa) dola je jo prole jeseni kada je Srbiju posetila Angela Merkel. Ona

je nedvosmisleno naglasila da se moraju ukinuti "paralelne institucije na Kosovu", ukoliko Srbija ima nameru da sekandiduje za ulazak u lanstvo EU.

1 1 . 0 4 . 2 0 1 2 .

Danas se Aljbin Kurti, lider iptarskog pokreta"Samoopredeljenje", poalio KFOR-u i uputio pismogeneralnom sekretaru NATO-a, Andresu Rasmusenu. Kurti seali na "etniko ienje", koje sprovode "Srbi na severuKosova". Stara iptarska taktika, koja je jednom zavrilarazaranjem Srbije. Da li e i ovoga puta biti uspeni u svojojpropagandi, ostaje da se vidi u narednom periodu. Setimo sesamo Rugova i Raka, mesta u kojima su inscenirani masakrinad "nedunim albanskim civilima". Srbija je 1999. godinetakvim laima okrivljena za krenje humanitarnog prava ienevske konvencije, a potom je usledilo 72 dana bezonogNATO bombardovanja.

Naalost, izostala je ozbiljnija reakcija srpskih vlasti. ak ninakon dananje izjave Hajredina Kuija, zamenika "premijera" NATO paradrave Kosova, u kojoj ovaj preti da e nasever Kosmeta poslati policijske snage, Srbija kao da je izgubila mo govora. Mlakim saoptenjem oglasio se samo

dravni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanovi, rekavi da je to "opasna avantura koja morabiti spreena, i da se mora dati mesta i prostora da se problemi ree mirnim putem".

1 2 . 0 4 . 2 0 1 2 .

Demokratska stranka okomila se na Tomislava Nikolia zato to je na jueranjem mitingu u Kosovskoj Mitrovicirekao da njega "ne obavezuje ono to je potpisao jedan ovek Boris Tadi". Navodno, takva izjava je opasna pointerese drave. Kakav cinizam: a po dravu nije opasno gubljenje suvereniteta nad jednim delom svoje teritorije.Nije potrebno mnogo pameti, pa da se shvati da su dosadanji predsednik drave i srpska vlada inili ono to su odnjih traili "zapadni prijatelji". Priali su jedno svojim graanima, a iza lea su radili neto sasvim drugo. Setimo sesamo one euforine podrke koju je vlada Srbije pruala prolog leta srpskom narodu na barikadama severaKosmeta. Danas, pak, od svega peru ruke i tvrde kako su te iste barikade, koje su nekada zduno podravali,nanele veliku tetu Srbiji.

1 3 . 0 4 . 2 0 1 2 .

Oglasio se i stari srpski "prijatelj" Havijer Solana. Onaj isti, koji se nalazio na mestu generalnog sekretaraNATO-a za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine; on danas tvrdi kako e Srbija "sigurno biti lanica EU".Kada? Ne zna se. Jednog lepog dana. Iako njegova zemlja (panija) nije priznala paradravu na teritoriji Srbije,Solana ne krije da se on lino zalae za to da se takav stav promeni. I, zamislimo samo, Solana je pohvalio bivegpredsednika Srbije, Borisa Tadia, rekavi da je s njim "veoma dobro saraivao". Na emu? Na zatiranju Srba isrpske drave na Balkanu?

Dok Srbija mata o nekakvom "srenom" ivotu u (dalekoj) budunosti, kada bude primljena u okrilje EU, iptarina Kosmetu mnogo su realniji i ozbiljniji. Haim Tai je danas razgovarao sa komandantom KFOR-a, nemakimgeneralom Drevsom, zamenikom efa Euleksa Endijem Sparksom, efom kancelarije EU na Kosovu Sameulombogarom i zamenikom amerikog ambasadora Majklom Marfijem. Naravno, jasno je unapred o emu je s njima


kada kasno...

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

14/21

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

mogao da razgovara. Taiju jo samo nedostaje zeleno svetlo "meunarodnih" institucija na Kosmetu, pa da kreneu konani obraun s preostalim Srbima u toj srpskoj pokrajini.

1 4 . 0 4 . 2 0 1 2 .

Takozvani Bonjaci iz Rake oblasti (Sandaka) proglasili sunovu himnu te "Zukorlieve zemlje", pod naslovom "Ja sin samtvoj". Poto ovu himnu pevaju devojke, tada bi ovakavpostupak morao da doe pod udar zakona kojim se regulie"rodna ravnopravnost". Diskriminacija je oigledna, jer je enskirod ne samo gurnut u drugi plan, ve je sasvim zanemarenkao da ne postoji.

Mlaan Dinki je, izgleda, postao "realista". Vie ne pria nio akcijama u vrednosti od 1000 evra, niti pominje brz ulazakSrbije u Evropsku uniju. Naime, pre etiri godine Dinki je

"obeao" da e Srbija biti lanica EU do 2012. godine. Kada je shvatio da od toga nee biti nita, ba kao ni odonih (u Tadievo ime) olako obeanih 1000 evria, Dinki sada "okree plou". Narodu treba kazati istinu: Kademo ui u Evropsku uniju ne zna se. Zato, u se i u svoje kljuse, pardon, u svoj Fijat! Jes' da smo ga debeloplatili, a da mu ni zube nismo pregledali, ali, izbornom poklonu se u zube ne gleda. Zar ne?

Za sve to vreme Dai, negde iz prikrajka , dok zaviruje u novo "kofere", dovikuje da e ova kampanja biti"prljava". Jo dodaje, aludirajui na predsednika Srbije, njegovo nije "da otvara ve da zatvara". Uostalom, posaoefa policije i jeste da zatvara sve to ne valja i to nije u skladu sa zakonom, naravno, sve osim onoggorepomenutog "kofereta".

1 5 . 0 4 . 2 0 1 2 .

Ministar Bogdanovi, ministar za Kosovo i Metohiju, oseajui da mu se blii kraj u vlasti, a znajui da uprotekle etiri godine nije nita radio (naravno, ako se izuzmu oni balvani koje je prolog leta sa svojimsunarodnicima nabacivao na put) sada oajniki pokuava da barem donekle popravi tu beskrvnu sliku. Uostalom,samo on zna koliko se rtvovao za Kosmet; i sad od teke tuge ne moe vie dole ni da ode. Porodicu je prebaciou taj prenatrpani i zaguljivi Beograd. Za svaki sluaj, valjda, da mu i deca sutra ne bi vukla balvane. Ipak, nije

jasno zato je izabrao da se stalno ali na Rezoluciju 1244, koja Srbiji doputa da raspie i odri i lokalne izbore naprostorima Kosova i Metohije. Zato govori suprotno od onoga to u Rezoluciji pie? Valjda zato to se umorio odonog "utuka" na svojim ramenima.

1 6 . 0 4 . 2 0 1 2 .

Slavica uki-Dejanovi, predsednica Narodne skuptine i vrilac dunosti predsednika Republike poalila sedanas da je uznemiravaju poruke lokalnih lidera na severu Kosova i Metohije, jer bi ovi htele da potuju UstavSrbije; te da se na celoj teritoriji zemlje odre i lokalni, zajedno sa parlamentarnim republikim izborima. Nekadanja"miljenica" Slobodana Miloevia, danas se potpuno emancipovala i shvatila da nas je Zapad usreio akcijom podnazivom Milosrdni aneo. Njima dugujemo toliku zahvalnost, a ovamo, pojavljuju se neki neodgovorni Srbi, kojepodbadaju neke jo neodgovornije partije iz Beograda. Naravno, po Slavici uki-Dejanovi, savesni i odgovorni susamo oni koji se trenutno nalaze u vlasti. Eto, veli ona, ta e nam izbori kada se lokalni organi vlasti mogu birati(postavljati) i bez izbora. Zagovara li to ona krajnje bezakonje?

Dok Dejanovieva zahteva da se potuju odluke Euleksa i KFOR-a na Kosmetu, njen ef zagovara"proterivanje" MMF-a iz Srbije. Kako je mogue ovolika nesaglasnost meu socijalistima. Ili je u pitanju samo deo

jedne toplo -hladne igre, koju ovo dvoje izvode u nameri da zadovolje i demokrate i naprednjake. Jer, kako izgleda,sa jednom od ove dve partije e morati u postizbornu koaliciju.

1 7 . 0 4 . 2 0 1 2 .

Da bismo shvatili da gotovo ne postoji neto to sadanja srpska vlast ne bi prihvatila da uini, samo da bi utoku ove godine dobila datum za otpoinjanje pregovora sa EU. Borislav Stefanovi, pregovara ispred vlade Srbije(ili pre, ispred biveg predsednika Srbije Borisa Tadia), dao je intervju bekom Viner cajtungu.

"Bie teko, ali radimo na tome da u decembru dobijemo datum za poetak pregovora. Mislim da svako u Evropizna da Srbija nee priznati nezavisnost Kosova i da se zato takav zahtev nee ni pojaviti."

Najverovatnije je da je Stefanovi u ovom asu u pravu kada pretpostavlja da niko od Srbije, barem u skorijevreme, nee traiti da prizna nezavisnost Kosova. Ali, to zasad uopte nije potrebno, jer se ide na to da sedravnost Kosova zaokrui u praksi. Udaranje "integrisanih granica" jedan je od prvih koraka ka tom cilju, drugi jezamena srpskih linih dokumenata, registracija i slino, dokumentima sa igom drave Kosovo. Tree je potpunouklanjanje tzv, paralelnih institucijana severu Kosova (zahtev Angele Merkel iz avgusta prole godine), na emusada srpska vlast zduno radi, tvrdei da to nije ono to svako vidi da jeste.

Uporeivanje Kosova i Metohije i Junog Tirola potpuno je deplasirano. Uostalom, Juni Tirol sve vie pritie vladu
http://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/DZENTLMENI-Slomljena-srca-(1969).mp3http://www.serbianvoice.eu/

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

15/21

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

16/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja

od 65 000

enih ulazaka na


no: Hvala!

eb TV Koren i

Sr b i j a - p r e d v l a st i t i m p o g r e b o m

Uskrsnue predsednika

Kandidat za predsednika Srbije, Boris Tadi, u petak je posetio selo Jabuje kod Lajkovca. Tamo se,

onako kako je inae navikao da ini, posebno u poslednja dva meseca, obreo u jednoj seoskoj

porodici.

Povezujui pravoslavni praznik Vaskrs sa sudbinom Srbije, u Jabuju je doskoranji

predsednik rekao, "da veruje u uskrsnue Srbije", odnosno, veruje u trenutak kada e ona "ponovo stati na noge ipostati stabilna i razvijena zemlja na sreu svih svojih stanovnika".

Da bi neko ili neto uskrsnulo, najpre mora da izdahne. Da li je Srbija izdahnula? Da li su Srbija i njen narod, u

svesti Borisa Tadia, ve sahranjeni (pogrebeni)?

Veoma je zanimljiva hiperaktivnost predsednika Demokratske stranke, koji "vaskrsava" na svim moguim stranama

izdiue zemlje. Teko je predvideti gde bi se taj "udesni" ovek sledeeg dana mogao pojaviti. Dobija se ak

utisak, da nema graanina u Srbiji, koji bi se naroito iznenadio, ako bi mu ovih dana Boris Tadi "vaskrsnuo" navratima stana.

Pored toga to je kandidat za predsednika Boris Tadi obilazio seoska domainstva i "uspena mala preduzea", on

je uestvovao na otvaranju gotovo svakog novog pogona u Republici Srbiji. Naravno, re je o stranim

"investicijama", koje su "pohrlile" u Srbiju, upravo sada pred izbore, jer, eto, zahvaljujui "ogromnim naporima

predsednika DS-a", ova raspeta i, po ideolokom obrascu "srpskih prijatelja", eshatolokazemlja, "uspela je da

dobije status kandidata".

Dogodilo se udo. Mrtvac je uspeo da osvoji ivot.

Novinari u Srbiji ustopice prate predsednika demokrata kao da je on i dalje predsednik Srbije. Izgleda da ne postoji

nijedna ozbiljnija medijska kua u zemlji koja sumnja da stari predsednik drave nee biti novi predsednik. Vera u

njegovu pobedu toliko je snana, da nikome u DS-u ne pada na pamet da u "vatru" predizborne kampanje ozbiljnije

ukljui bilo kog njihovog drugog politiara. Zato? Pa zato to je Boris Tadi, u stvari, Demokratska stranka. Boris

Tadi je Srbija (ona sahranjena to eka vaskrsnue), Boris Tadi je emanacija boanstva, koje se rtvovalo za

narod i koje vaskrsava za svoj trei (antiustavni) mandat.

A g i tp r op ( p r im i t i v na demagog i j a )

"Postoje ljudi koji ne ele ba mnogo da rade, ve imaju potrebu samo da kukaju", rekao je u subotu predsednikDS-a i dodao: "Od kuknjave nema koristi, potrebno je raditi, raditi i samo na taj nain moemo neto uiniti zasebe, za svoju porodicu i za svoju zemlju."

O kakvoj prostakoj demagogiji, pa i najobinijoj sprdaini je ovde re, potvruje i Tadieva "konstatacija" da " izbore

treba iskoristiti na valjan nain, kako bi se ljudi obuili i osnaili novim znanjima i kako bi im se pomoglo da pronauposao".

Zapravo, ono to nam poruuje Boris Tadi u ime "sigurnosti" i "bolje budunosti" sasvim se kosi sa zdravimrazumom. Sigurno je da su uvek postojali (a i danas postoje) ljudi koji "ne ele mnogo da rade" i to nije nikakva

novost, ali Boris "zaboravlja" da je u Srbiji trenutno bez posla vie oko milion i po ljudi i da priblino toliko ljudi radi

pod ropskim uslovima, mesecima bez plate ili sa platom od koje ne mogu da preive kao ljudi.

Kako li se, posle ovakve Tadieve "obuke" i "osnaivanja novim znanjima", oseaju stotine hiljada nesrenika u

Srbiji, eufemistiki nazvanih "tranzicionim gubitnicima", ija su preduzea nasilno unitena, a radna mesta

zatvorena? Bie zahvalni Borisu, koji im je, eto, otvorio oi: Snaite se ljudi kako znate i umete! U se i u svojekljuse! Ko radi ne boji se gladi! Raditi, raditi i samo raditi!

Cinizam predsednikog kandidata

Jasno je da sit gladnome ne veruje. Tako je bilo oduvek. Ipak,

jedno je neverovati, a sasvim je drugo kada te gladne neko


kada kasno...

8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

17/21

Postavite na

sma nede l j e

Slomljena srca

h n ede l je

Plavi uperak

pokuava da ismeje i napravi ih budalama. A Boris Tadi

upravo to radi: ismejava izgladneli i obespravljeni narod.

U subotnjem izdanju lista Politika, predsednik DS-a objanjava

kako je njegovo obeanje iz predizborne kampanje pre etiri

godine (2008), o otvaranju novih 200.000 radnih mesta,

zapravo ispunjeno, primer je jo nevienog cinizma na

politikoj sceni Srbije. U pomenutom intervjuu Boris Tadi

doslovno kae:

"ismtvrili 200.000 nvih rdnih mst, li kriz ztvril 400.000. st nvi ndsttk, tg

sm svsni i rvnj tg prblm zt mr biti primrni cilnv vld."

Predsedniki kandidat Demokratske stranke tvrdi kako je za vreme njegove vladavine "pacifikovana Srbija", a takva

"pacifikacija" se ogleda u tome to njemu danas niko "ne preti smru". A, veli on, pretili su mu "oponenti" na

izborima za predsednika 2004. godine. Koji "oponenti"? Valjda misli na ondanje srpske radikale, od kojih su neki

danas u SNS?

Dakle, stepen civilizovanosti srpskog oveka ogleda se u njegovom odnosu prema Borisu Tadiu, oveku koji je

svoj narod tretirao kao maloumnike sa mesta predsednika, kao i danas sa mesta kandidata za predsednika.

Uz to, teko je setiti se o kakvom "aerodromu" predsednik DS-a govori, na kome je, navodno, zbog "potpisivanja

SSP-a", trebalo da ga doeka (da li i ubije?) Tomislav Nikoli. Uostalom, kakve je veze predsednik Srbije imao sa

SSP? To nikada nije bilo u opisu poslova predsednika drave. O SSP-u odluivala je vlada Srbije. Konano, taj

sporazum sa EU, u ime Srbije, potpisao je tadanji potpredsednik vlade, Boidar eli.

Naravno, prava istina je da je Borisu Tadiu pretila smru nekakva nepoznata "srpska patriotska organizacija". A i

neka deca na Fejsbuku. Nita od toga nije se moglo uzeti za ozbiljno, a jedina mogua "ozbiljna pretnja", koju su

mu uputili "oponenti", mogla bi da bude kletva Vjerice Radete, da "Bog kanjava izdajnike do sedmog kolena". Ali,

to se deavalo 2008. godine, nakon hapenja Radovana Karadia.

Ev r ops k a un i j a k ao p r eds tav a o c i l j u

U subotu, u Knjaevcu, predsednik DS-a Boris Tadi nastavlja, svesno ili nesvesno, da se podsmeva zdravom

ljudskom umu:

"Evropska unija je predstava o cilju koji treba da dostignemo", kae on, ne trepnuvi, kao da mu srpski jezik nije

maternji i kao da ne zna kakvo znaenje ima srpska re "predstava".

Predstava je predodba, saznanje, shvatanje, pojam, slutnja o neemu ili nekome i, iz konteksta u kome je BorisTadi upotrebio sintagmu ("predstava o cilju"), postaje jasno da je itava ujdurma, oko "EU koja nema alternativu", u

potpunosti zavela njegov um na stranputicu. Zapravo, "predstava o cilju" je fantom, jer jedno je kada se ovek trudi

da dostigne cilj, a sasvim drugo ako traga za predstavom o cilju.

Drugim reima, sam kandidat za predsednika, koji neustavno "tri" svoju treu predsedniku trku, potvruje nam da

je Evropska unija ardak ni na nebu ni na zemlji. Samo u dravi u kojoj je ustavni zakonstariji akt i od samogustava i u kojoj su svi zakoni izigrani i postavljeni naglavce mogue je da se ef drave poistoveti sa samom

dravom ("drava to sam ja!").

Petar Petrovi

18.4.2012.


8/2/2019 Koreni (18. April 2012)

18/21

01. M

[email protected]

en i ran o

av igac i ja



eb TV Koren i

V o j v o d i n a - d r av a u p r i p r e m i - d e o 1 5

Namicanje ome i ljubav prema delatu

U stvarnom svetu, prava stvar se nikada ne deava na pravom mestu i u pravom trenutku. Ostaje nanovinarima i istoriarima de to postepeno doteraju kako bi kasnije izgledalo kao da se tu sve perfektnouklopilo.

Gornja izjava pripisuje se briljantnom amerikom piscu Marku Tvenu. Naravno, bilo je to previe od sto godina, kada su uglavnom postojali pisani mediji. Radio je poetkom dvadesetogveka jo bio u povoju, mada je Nikola Tesla prvi beini radio prenos prikazao jo 1983. godine.

Da je istinita ona narodna, da je "pero jae od maa", pokazali su mnogi istorijski dogaaji. Posebno revolucije iveliki ratovi. Zapoinjalo se novinskim napisima, koji su neretko, na kraju uspevali da izazovu rat, ak i tamo, gde seon, po logici stvari, nikako ne bi mogao oekivati.

A pre same pisane rei postojalo je ono to mi danas zovemo telalenje.

Re telalje, kau, u srpski dola iz turskog jezika, sa znaenjem "doboar", "objavljiva", a u Turski navodno jestigla iz arapskog dllili moda dl"govorkanje", "irenje glasina", "prepriavanje". Dakle, prenoenje glasinanekada je bio osnovni metod da se podbuni "raja", da doe do velikih nemira, ustanaka, pa i ratova irih razmera.

Otuda, izgleda nimalo ne udi nekadanja Napoleonova tvrdnja da se " vie bojinovina nego stotinu hiljada bajoneta". Uostalom, i njemu su, kao i mnogim vladarima iimperatorima pre njega, glave doli telalii radio"mileve".

A ta da onda kaemo za ovo moderno doba, u kome vai aksiom, "ko kontroliemedije, kontrolie i ljudski um". Nikada se ranije, kroz istoriju, nije moglo u jednomasu delovati na milione ljudi i na obrazovanje jednog krajnje uniformnog javnogmnjenja.

Danas su dobri propagandisti (majstori za marketing) i oblikovanje (ispiranje) ljudske

svesti daleko traeniji od dobrih ratnika.

Naime, danas se ratnici relativno lako nalaze; tu je i mona tehnika koja moe relativno brzo da obavi posao. Ali,ostaje glavni problem, kako ubediti ljude da njihova zemlja vodi "pravedan rat"? To je najtei deo posla i to vojnistratezi dananjeg imperijalistikog sveta dobro znaju. Otuda su spremni za svakakve vrste podvala, poev odpijace "Markale" do kula "Bliznakinja". Paljenje Rajhstaga i presvlaenje u neprijateljske vojnike, koji vas navodnonapadaju, danas lii na deju igru.

Dok se u imperijalnom svetu radi na stvaranju slike apokaliptine ugroenosti od nekakvih 'terorista' na magarcima,na drugoj strani u zemljama koje su ti isti imperijalisti razruili do temelja, pobili na stotine hiljada civila, zatrovaliim vodu, hranu, vazduh namee se medijsko-vaspitno-obrazovni sistem u kojem se rtve indoktrinirajuizmiljenom krivicom:

"Jeste da sam vas tukao i ubijao, ali, valjda, shvatate da ste to sve sami skrivili i zasluili!I nemojte da se alite,

pogledajte one to su gore proli od vas, teite se; mogli ste da proete mnogo gore ."

Otuda, kada je Srbija u pitanju, sasvim je jasno da NATO nikada nee priznati da je nezakonito, i bez ikakvogozbiljnog povoda, bombardovao Srbiju puna 72 dana; i da e initi sve to je u njegovoj moi da dokae svetu da

je takvo "humanitarno bombardovanje" bilo neophodno i veoma korisno za planetarni red i mir.

A da bi se u medijsko- istorijskom smislu uvrstila ona predstava, to jeste, da bi se sve, onako Mark Tvenovski(kako smo u poetku naglasili), "perfektno uklopilo", nuno je da se "prava stvar" nae na "pravom mestu" i,naravno, "u pravom trenutku". A jasno je da se takva "perfekcija" ne moe postii drugaije, sem da uesnici takvogdogaaja dou do "konsenzusa".

Opet, do "konsenzusa" izmeu rtva i delata moe doi samo tada kada rtva "shvati" da je njen delat, u stvari,njen dobrotvor. Za postizanje takvih ciljeva nita nije bolje od ciljanog ubrizgavanja dolarskog stimulansa, najpre uodreene nevladine organizacije i u manje znaajne medije. Konaan cilj se postie onda kada se uspe potkupitiitav dravni radiodifuzni prostor. U takvoj situaciji, "perfekcija" se dovodi do apsurda, rtva aplaudira i grli svog


kada kasno...
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2905mailto:[email protected]://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=Rye8kj180mMhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=jv8cVdrQJZwhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watch?v=AM-LUqYe68Mhttp://www.youtube.com/watc

Documents

Koreni (18. April 2012)