Final Koreni Katalog

НАСЕЉА,ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА

И ОБИЧАЈИСРПСКИХ ЗЕМАЉА

2

Библиотека Сведоци епохеуредник Слободан Гавриловић

Приређивач и аутор поговораБорисав Челиковић

САЗНАЈТЕ КО СТЕ,ОДАКЛЕ СТЕИ ГДЕ СУ ВАМ КОРЕНИ

3

КОРЕНИНАСЕЉА, ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА, ОБИЧАЈИ

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијићса својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаљау склопу кога су истраживана насеља, порекло становништваи обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта, објављиванеу Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије,данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

Едиција „Корени” има за циљ да ове студије поново вратиу српску културу и то у изворном облику али на нови начин. Фототипијама се чува аутентичност првог објављивања и истовремено се научницима олакшава коришћење тих издања која су у научним студијама небројено пута коришћене као незаобилазна литература. На другој страни, груписањем студија по предеоним целинама оне добијају на целовитости и садржају. Уз студије објављене у Српском етнографском зборнику, доносимо и oне објављене у другим издањима које својим садржајем и приступом допуњавају претходне. У поговору сваке књиге указује се на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века,с намером да се заинтересованом читаоцу олакша даље проучавање свога завичаја и предака, односно својих корена.

Едиција „Корени” наредних година дарoваће српској култури библиотеку од преко 80 књига у којој ће на једном месту бити сабране студије које су темељ за проучавање порекла српских породица и њихових миграционих кретања, обичаја којe су са собом доносиле у нове средине и ту губилеили делимично сачувале.

У првих 25 књига ове едицијеобјављене су студије предеоних целина које обухватају територију централне Србије: од Тимока и Старе планинена истоку, Саве и Дунава на северу, Дрине на западу, Рзава, Западне Мораве и слива Нишаве на југу.

4

Јован Цвијић, Антропогеографски проблеми Балканскога полуострва (1902), Метанастазичка кретања, њихови узроции последице (1922), Психичке особине Јужних Словена (1931), Насеља српских земаља (1907)Јован Ердељановић, Упутства за испитивање народаи народног живота (1910)Миленко С. Филиповић, Цвијићева антропогеографска школа (1957)Петар Влаховић, Рад Јована Цвијића на проучавању етнопсихичких особина становништва Србије (1979)Борисав Челиковић, Библиографија Српског етнографског зборникаПоговор: Б. Челиковић, Уз студије Јована Цвијића у овој књизи

У прилогу објављене 3 колорисане карте (1922):Типови кућа, Сточарска кретања и области племена и задругаи Порекло становништва северне Србије.

1.

НАСЕЉАСРПСКИХ ЗЕМАЉА

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпрво издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 812 стр., тврд повез, ћирилицацена: 1.620,00 РСД

5

Тихомир Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србијиу време прве владе кнеза Милоша (1926), Становништво у Србији после Велике сеобе 1690. године (1927), Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1921), Село као друштвена заједница за време прве владе кнеза Милоша (1922), Збијање кућа и ушоравање села под кнезом Милошем (1914), Вароши у Србијиза време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1921)Миленко С. Филиповић, Село у Србији крајем 18. и почетком19. века (1954)Боривоје М. Дробњаковић, Становништво у Србији за времеПрвог устанка (1954), О насељавању Црногораца по Србији у периоду 1847. до 1869. године (1924)Радоје М. Ускоковић, Исељени Никшићи (1924)Радослав Љ. Павловић, Кулизе (порекло и старина) (1952)Љубомир Дурковић Јакшић, Досељавања у Кнежевину Србију (1957)Поговор: Б. Челиковић, Уз грађу и студије о насељавању Србије

У прилогу објављене 2 колорисане карте: Порекло становништвасеверне Србије (1922) и Кнежевине Србије 1815–1833 (1901).

2.

НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ


6

Књига садржи синтезу професора Петра Влаховића,Србија – земља, народ, живот, обичаји, написану на основу студија објављених у Српском етнографском зборнику. Сама чињеницада је студија током последње деценије имала четири издања(по два на српском и енглеском језику) јасно указујена њен значај и вредност.Поговор: Б. Челиковић, Научно дело академика Петра Влаховића

У прилогу објављене 2 колорисане карте: Етнографска картаСтаре Србије (1911) Јована Цвијића и Етнокореолошка карта Србије (2002), и две црно беле карте: Појтингерова табла (III–IV век)и Karte von Serbien Адама Вајнгартена са допунама Вука Караџићаиз 1820. Године.

3.

СРБИЈА

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво саЕтнографским музејомпрво издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 480 стр., тврд повез, ћирилицацена: 1.350,00 РСД

7

Михаило Драгић, Гружа – антропогеографска истраживања (1921)Петар Ж. Петровић, Живот и и обичаји народни у Гружи (1948)Мирко Барјактаровић, Два податка о досељеним Братоножићимау Гружи (1954)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Гружанског краја Истражено је 59 гружанских насеља и порекла становништвау њима од којих 37 припада општини Кнић: Баре, Бајчетина, Балосаве, Бечевица, Борач, Брестовац, Брњица, Бумбарево Брдо, Врбета, Вучковица, Грабовац, Гривац, Гружа, Губеревац, Гунцати, Драгушица, Дубрава, Жуње, Забојница, Кикојевац, Кнежевац, Кнић, Коњуша, Кусовац, Лесковац, Липница, Љубић, Љуљаци, Опланић, Пајсијевић, Претоке, Радмиловић, Рашковић, Суморовац, Топоница и Честин; општини Краљево 15: Витановац, Витковац, Гледић, Годачица, Дрлупа, Закута, Лешево, Милавчићи, Милаковац, Петропоље, Печеног, Раваница, Сибница, Стубал и Чукојевац: општини Горњи Милановац 7:Бело Поље, Горња и Доња Врбава, Липовац, Прњавор са Врћевшницом, Горња и Доња Црнућа; општини Крагујевац 1 насеље: Каменица.

У прилогу је објављена карта Гружe (1948).

4.

ГРУЖА

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпрво издање, 2010, 16,5 х 23,4 цм, 848 стр. тврд повез, ћирилицацена: 1.674,00 РСД

8

Тодор Радивојевић, Лепеница (1911), Насеља у Лепеници (1930) Боривоје М. Дробњаковић, Крагујевац (1926)Драгољуб Милановић, Баточина (1958)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Лепеничке области

Истражено је 90 лепеничких насеља и порекла становништва у њима,од којих 44 припада граду Крагујевцу: Аџине Ливаде, Баљковац, Ботуње, Вињиште, Мала Врбица, Голочело, Горње и Доње Грбице, Грошница, Десимировац, Дивостин, Добрача, Драгобраћа, Драча, Дреновац, Ђурисело, Ердеч, Јабучје, Горње Јарушице, Јовановац, Корман, Кутлово, Лужнице, Маршић, Нови Милановац, Миронић, Опорница, Пајазитово, Поскурице, Прекопеча, Рамаћа, Ресник, Рогојевац, Горњаи Доња Сабанта, Трешњевак, Трмбас, Цветојевац, Церовац, Чумић, Велики и Мали Шењ и Шљивовац, а ту су и некадашња насеља која су данас део града: Белошевац, Корићани, Ждраљица, Мајнић, Мечковац, Петровац, Мала Пчелица, Станови, Тефериџ и Трмчиште; општини Рача припада 16 насеља: Адровац, Борци, Вишевац, Војиновац, Вучић, Ђурђево, Доње Јарушице, Велико и Мало Крчмаре, Мирашевац, Пиносава, Поповић, Рача, Доња Рача и Сипић; општини Баточина 11: Бадњевац, Баточина, Брзан, Градац, Доброводица, Жировница, Кијево, Милатовац, Никшић, Прњавор и Црни Као; општини Велика Плана 4:Ново Село, Марковац, Радовање и Ракинац, општини Лапово 2: истоимени градић и село; општини Топола 1: Светлић.

У прилогу је објављена колорисана карта Лепеницe (1930).

5.

ЛЕПЕНИЦА


9

Миленко С. Филиповић, Таково (1960), Таковци (1972)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Такова послеМиленка Филиповића Обрађено је 36 насеља таковског краја и порекла становништва којеу њима живи. Сва ова насеља припадају општини Горњи Милановац: Бершићи, Брајићи, Брезна, Брусница, Велереч, Врнчани, Горњи Бањани, Горњи и Доњи Бранетићи, Грабовица, Дренова, Јабланица, Клатичево, Коштунићи, Леушићи, Лозањ, Лочевци, Луњевица, Љеваја, Љутовница, Мајдан, Накучани, Неваде, Озрем, Полом, Прањани, Ручићи, Сврачковци, Семедраж, Синошевићи, Срезојевци, Таково, Теочин и Шарани.

У прилогу су објављене 2 карте: Таково и Савиначка општина (1960).

6.

ТАКОВО


10

Љуба Павловић, Ужичка Црна Гора (1925)Љубомир Мићић, Златибор (1925) Стојан Обрадовић, Описание окружија ужичког (1858)Љуба Стојановић, Старо Ужице (1922)Драгиша Лапчевић, Белешке о пореклу становништвау северозападној Србији (1922), Ужичка Пожега (1924)Сребрица Кнежевић, Село Дружетићи и „варошица” Каменица (1957), Један редак пример народног градитељства у селу Дружетићи под Маљеном (1957)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Ужичког краја

Обрађено је 123 насеља од којих општини Горњи Милановацприпадају четири: Богданица, Гојна Гора, Дружетићи и Каменица; општини Пожега – 32: Бакионица, Велика и Мала Јежевица, Висибаба, Врањани, Глумач, Горња, Средња и Доња Добриња, Гугаљ, Дражиновићи, Душковци, Засеље, Здравчићи, Јелен До, Каленићи, Лорет, Љутице, Мађер, Мршељи, Отањ, Папратиште, Пожега, Пријановићи, Радовци, Расна, Табановићи, Тврдићи, Тометино Поље, Тучково, Узићи и Честобродица; општини Косјерић – 27: Бјелоперица, Брајковићи, Варда, Галовићи, Годљево, Годечево, Горња Полошница, Доња Полошница, Дреновци, Дубница, Косјерић, Маковиште, Мионица, Мрчићи, Мушићи, Парамун, Радановци, Росићи, Руда Буква, Сеча Река, Скакавци, Стојићи, Субјел, Тубићи, Цикоте и Шеврљуге; граду Ужицу – 28: Биоска, Бјелотићи, Буар, Витаси, Волујац, Врутци, Горјани, Гостиница, Губин До, Добродо, Дубоко, Каменица, Каран, Кесеровина, Кремна, Лелићи, Пеар, Поникавица, Радуша Рибашевина, Севојно, Стапари, Стрмац, Трнава, Котроман, Кршање, Мокра Гора и Пањак; општини Чајетини – 19: Алин Поток, Бранешци, Голово, Гостиље, Дренова, Жељине, Златибор, Јабланица, Крива Река, Љубиш, Мушвете, Раковица, Рожанство, Саиновина, Семегњево, Сирогојно, Трнава, Чајетина и Шљивовица; општини Нова Варош – 9: Бурађа, Горња и Доња Бела Река, Драглица, Јасеново, Кућани, Негбина, Ојковица и Сеништа; граду Чачку – три: Врнчани, Јанчићи и Рошци и граду Ваљеву – једно: Таор.

У прилогу је објављена Карта Окружија Ужичког (1858).

7.

УЖИЧКИ КРАЈ


11

Јован Ердељановић, Доње Драгачево (1902)Коста Јовановић, Горње Драгачево (1908)Мирко Р. Барјактаровић, Гуча (1957)Радован М. Маринковић, Становништво Горачића (1977), Становништво Брезовице (1990)Борисав Челиковић, Драгачевска насеља која нису обрађенау „Насељима српских земаља” (2010)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања области Драгачева

Обрађено је 47 насеља Драгачева од којих општини Лучани припада 34: Бели Камен, Вича, Властељица, Вучковица, Горачићи, Горња и Доња Краварица, Горњи и Доњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча, Дљин, Дучаловићи. Ђерић, Живица, Зеоке, Каона, Кривача, Котража, Крстац, Лис, Лисице, Лучани, Марковица, Милатовићи, Негришори, Пухово, Пшаник, Рогача, Ртари, Рти, Тијање и Турица; општини Ариље – 5: Вирово, Драгојевац, Миросаљци, Трешњевица и Церова; општини Ивањица – три: Лиса, Луке и Осоница; граду Краљеву – 1:Толишница и граду Чачку 1 – Брезовице.

У прилогу су објављене две карте, Драгачево (1902) и Горње Драгачево (1908), као и карте драгачевских села и фотографије.

8.

ДРАГАЧЕВО


12

Милоје Т. Ракић, Качер (1905)Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци (1928)Сребрица Кнежевић и Милка Јовановић, Јарменовци (1958)Боривоје М. Дробњаковић, Варошица Љиг (1952)Бранко Милаковић, Народно предање о имену села Заграђеу Качеру (1936)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања области Качера

Обрађено је 35 насеља од којих општини Горњи Милановацприпада 14: Бољковци, Брезовица, Варнице, Давидовица, Драгољ, Крива Река, Мутањ, Рељинци, Рудник, Трудељ, Угриновци, Церова и Шилопај; општини Љиг – 16: Белановица, Бранчић, Гукоши, Дићи, Доњи Бањани, Живковци, Ивановци, Калањевци, Козељ, Лалинци, Липље, Љиг,Моравци, Пољанице, Штавица и Шутци; општини Топола – четири: Војковци, Гуришевци, Јарменовци и Манојловци и општини Аранђеловац – једно: Босута.

9.

КАЧЕР


13

Боривоје М. Дробњаковић, Јасеница (1923), Варошице у Јасеници (1921), Топола, Карађорђева престоница (1926)Јован Ердељановић, Стари Аџибеговац, Баничина, Белосавци, Водице,Мраморац, Орашац, Велика Плана, Придворица, Церовац (1951)Јерeмија М. Павловић, Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији (1921), Јасеничанка. Живот и рад женскињау Крагујевачкој Јасеници (1930)Љубомир Ивановић, Предели из Шумадије (1931)Милисав Лутовац, Привредно-географска карактеристика слива Јасенице (1951)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Јасенице

Обрађено је 63 насеља од којих општини Аранђеловац припада 13: Аранђеловац, Бања, Брезовац, Буковик, Врбица, Вукосавци, Гараши, Горња Трешњевица, Јеловик, Копљаре, Мисача, Орашац и Стојник; општини Топола – 26: Белосавци, Блазнава, Божурња, Винча, Горња и Доња Трнава, Горња и Доња Шаторња, Доња Трешњевица, Горович, Жабаре, Загорица, Јеленац, Јунковац, Клока, Крћевац, Липовац, Маскар, Наталинци, Овсиште, Павловац, Пласковац, Рајковац, Топола (варош и село) и Шуме; општини Рача – два: Сараново и Сепци; општини Смедеревска Паланка – 9: Баничина, Башин, Водице, Мраморац, Придворице, Ратари, Смедеревска Паланка, Стојачак и Церовац; 5 општини Младеновац: Баљевац, Јагњило, Марковац, Рабровац и Црквине; општини града Крагујевца Страгари – шест: Влакча, Котража, Љубичевац, Маслошево, Страгари и Угљаревац; општини Велика Плана – два: Велика Плана и Старо Село.

10.

ЈАСЕНИЦА


14

Риста Т. Николић, Околина Београда (1903)Алимпије В. Богић, Опис Врачарскога среза (1866)Боривије М. Дробњаковић, Космај (1930), Космајске варошице (1927), Белешке из космајских села (1957), Смедеревско Подунављеи Јасеница (1925), Постанак насеља и порекло становништвау Смедеревском Подунављу (1924), Колари – варошица (развоји становништво) (1925)Жељко Кумар, Младеновац (1952)Владимир Р. Ђурић, Панчевачки рит (1953)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања околине Београда и Смедерева

Обрађена су 123 насеља од којих 82 припада општинама града Београда:Барајево – 6: Баћевац, Барајево, Бељина, Лисовић, Манић и Рожанци; Сопот – 17: Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча,Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник; Гроцка – 14: Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Заклопача, Калуђерица,Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари; Младеновац – 17: Амерић, Белуће, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона,Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Међулужје, Младеновац (град и село),Пржутовац, Рајковац, Сенаја и Шепшин; Обреновац – 2: Дражевац и Мала Моштаница; Палилула – 8: Борча, Вишњица, Велико Село, Дунавац, Ковилово, Овча, Падинска Скела и Сланци; Звездара – 3: Велики Мокри Луг, Мали Мокри Луг и Миријево; Вождовац – 6: Бели Поток, Зуце, Јајинци, Кумодраж, Пиносава и Рипањ; Раковица – 3: Кнежевац, Раковица и Ресник; Чукарица – 9: Велика Моштаница, Жарково, Железник, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка. Једно насеље у Космају – Раниловић, припада општини Аранђеловац. Граду Смедереву припада 27 насеља: Бадљевица, Биновац,Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол,Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Орашје, Михајловац, Осипаоница, Петријево, Радинац, Раља, Сараоци, Сеоне, Скобаљ,Смедерево, Суводол, Удовице и Шалинац; општини Смедеревска Паланка – 9: Азања, Бачинац, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана и Селевац; општини Велика Плана – 5: Велико Орашје, Крњево, Лозовик, Милошевац и Трновче.

У прилогу су објављене колорисане карте Околина Београда (1903)и Смедеревско Подунавље и Јасеница (1925).

11.

ОКОЛИНА БЕОГРАДАИ СМЕДЕРЕВА

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпрво издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 1.004 стр., тврд повез, ћирилицацена: 1.836,00 РСД

15

Јован Мишковић, Опис Рудничког округа (1872, 1875)Борисав Челиковић, Јован Мишковић и његов „Опис Рудничког округа” (2011)Радомир М. Илић, О Љубићским селима (1903)Петар Ж. Петровић, О народним песмама у РудничкомПоморављу (1935)Поговор: Б. Челиковић, Преглед истраживања околине Рудничке Мораве и Љубићких села у њој

Обрађено је 35 насеља од којих 25 припада граду Чачку: Балуга, Бечањ, Бресница, Видова, Вранићи, Вујетинци, Горња и Доња Горевница, Горња и Доња Трепча, Катрга, Коњевићи, Љубић, Милићевци, Миоковци, Мојсиње, Мрчајевци, Остра, Прељина, Пријевор, Прислоница, Ракова, Соколићи, Станчићи и Трбушани; граду Краљеву – 9: Лађевци, Милочај, Обрва, Опланићи, Поповићи, Сирча, Тавник, Трговиште и Цветке; општини Горњи Милановац – 1: Брђани. У студији Јована Мишковића обрађена су насеља Груже, Такова и Качера.

У прилогу су: велика колорисана карта Руднички округ (1869),путни даљинар између значајнијих места у округу и две литографисане таблице са цртежима Јована Мишковића.

12.

РУДНИЧКИ ОКРУГ, РУДНИЧКА МОРАВА


16

Петар Ж. Петровић, Шумадија: прошлост, име и положајобласти (1963), Шумадијска Колубара (1949)Јован Ердељановић, Етнолошка грађа о Шумадинцима (1951)Стеван З. Иванић, Шумадија XIX века (1938)Љубомир Дурковић-Јакшић, Насељавање из Црне Гореу Шумадију (1949)Видосава Николић, Народна ношња у Шумадијској Колубари (1957)Поговор: Б. Челиковић, Истраживање Шумадијеи Шумадијске Колубаре

У књизи је обрађено 53 насеља од којих 48 припада општинамаграда Београда: општини Барајево – 8: Баћевац, Барајево, Бождаревац,Велики Борак, Вранић, Гунцати, Мељак и Шиљаковац: општини Лазаревац – 34: Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики и Мали Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар; општини Обреновац – шест: Баљевац, Барич, Дражевац, Јасенак, Конатице и Мислођин. Општини Аранђеловац припада 4 насеља: Венчане, Даросава, Прогореоции Тулеж, а општини Лајковац једно – Ћелије.

У прилогу карта Шумадијска Колубара (1949).

13.

ШУМАДИЈА,ШУМАДИЈСКА КОЛУБАРА


17

Љуба Павловић, Ваљевска Тамнава (1912), Геолошка проматрањана Влашићу и његовим огранцима (1893)Александар Петровић, Бањане, социјално-здравствене и хигијенске прилике (1932)Поговор: Б. Челиковић, Ваљевска Тамнава у истраживањима

У књизи је обрађено 85 насеља од којих 21 припада општини Обреновац: Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико Поље, Вукићевица, Грабовац, Дрен, Забрежје, Звечка, Кртинска, Љубинић, Обреновац, Орашац, Пироман, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће; општини Уб – 38: Бањани, Богдановица, Бргуле, Брезовица, Врело, Врховине, Вукона, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир, Звиздар, Јошева, Каленић, Калиновац, Кожуар, Кршна Глава, Лисо Поље, Лончаник, Милорци, Мургаш, Новаци, Паљуви, Памбуковица, Радљево, Радуша, Руклада, Слатина, Совљак, Стубленица, Таково, Тврдојевац, Трлић, Трњаци, Тулари, Уб, Црвена Јабука, Чучуге и Шарбане; општини Лајковац – 8: Бајевац, Доњи Лајковац, Јабучје, Мали Борак, Непричава, Рубрибреза, Скобаљ и Степање; граду Ваљеву – једно: Гола Глава;општини Коцељева – 15: Баталаге, Бресница, Галовић, Голочело, Градојевић, Доње Црниљево, Дружетић, Зукве, Каменица, Коцељева,Љутице, Мали Бошњак, Свилеува, Суботица и Ћуковине; граду Шапцу – једно: Букор; општини Владимирци – једно: Козарица.

У прилогу антропогеографска карта Тамнаве и Колубаре (1990).

14.

ВАЉЕВСКАТАМНАВА


18

Љуба Павловић, Колубара и Подгорина. Антропогеографска проматрања (1907), Први досељеници Ваљева у 19. Веку (1908),Из историје града Ваљева (1908), Ваљево и Ваљевци (1908), Једна етничка веза Бокеља и Ваљеваца (1921), Грбовићи. Психичка студија једне важне колубарске, ваљевске породице (1914), Историја и духовне особине важнијих породица. Гођевци (1921), Занимљиви људи (1909), Наши странци (1929), Нови тип насеља (1905)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања области Колубареи Подгорине од Љубомира Павловића до данас

У књизи је обрађено 148 насеља од којих 80 припада граду Ваљеву: Бабина Лука, Балиновић, Бачевци, Белић, Бело Поље, Белошевац, Беомужевић, Близоње, Бобова, Богатић, Бранговић, Бранковина, Брезовице,Бујачић, Ваљево, Веселиновац, Влашчић, Врагочаница, Вујиновача, Горић, Горња и Доња Буковица, Горња Грабовица, Горње и ДоњеЛесковице, Градац, Дегурић, Дивци, Дивчибаре, Драчић, Дупљај, Жабари,Забрдица, Зарубе, Златарић, Јазовик, Јасеница, Јовања, Јошева, Каменица,Кланица, Клинци, Кличевац, Ковачице, Козличић, Котешица, Кунице, Лелић, Лозница, Лукавац, Мајиновић, Мијачи, Миличиница, Мрчић, Оглађеновац, Осладић, Пакље, Пауне, Петница, Попаре, Попучке,Пријездић, Причевић, Рабас, Равње, Рађево Село, Ребељ, Ровни, Сандаљ, Седлари, Ситарице, Совач, Станина Река, Стапар, Стрмна Гора, Стубо, Суводање, Сушица, Тубравић и Тупанци; општини Мионица припада36 насеља: Берковац, Брежђе, Буковац, Велико Мариште, Вировац, Вртиглав, Голубац, Горњи Лајковац, Горњи и Доњи Мушић, Гуњица, Дучић, Ђурђевац, Клашнић, Кључ, Команице, Крчмар, Маљевић, Мионица(варош и село), Мратишић, Наномир, Осеченица, Паштрић, Планиница, Попадић, Радобић, Рајковић, Ракари, Робаје, Санковић, Струганик, Табановић, Тодорин До, Толић и Шушеока; општини Љиг – 11:Ба, Бабајић, Бошњановић, Велишевац, Јајчић, Кадина Лука, Латковић, Милавац, Палежница, Славковица и Цветановац; општини Лајковац – 10: Боговађа, Врачевић, Лајковац (варош и село), Маркова Црква, Пепељевац, Придворица, Ратковац, Словац и Стрмово; општини Осечина – 10: Братачић, Горње Црниљево, Драгијевица, Лопатањ, Осечина (варош и село), Остружањ, Плужац, Сирдија и Туђин;општини Коцељева – 1: Доње Црниљево.

У прилогу антропогеографска карта Тамнаве и Колубаре (1990).

15.

КОЛУБАРАИ ПОДГОРИНА

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпро издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 916 стр., тврд повез, ћирилицацена: 1.728,00 РСД

19

Боривоје Ж. Милојевић, Рађевина и Јадар (1913)Видосава Николић-Стојанчевић, Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника (1975)Мирко Р. Барјактаровић, Никола Павковић, Порекло и кретање становништва Јадра (1964)Љуба Павловић, Соколска нахија (1930)Цветко Костић, Бајина Башта (1957)Боривоје М. Дробњаковић, Саобраћај на Дрини (1934), Риболов на Дрини (1934), Воденице на Дрини (1933), Белешке са Дрине (1937)Поговор: Б. Челиковић, Област Средњег Подриња,Јадра и Рађевине и истраживањима

У књизи је обрађено 169 насеља од којих 23 припада општини Крупањ: Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Крупањ, Ликодра, Липеновић, Мојковић, Планина, Равнаја, Ставе, Толисавац, Томањ, Цветуња, Цероваи Шљивова; општини Лозница – 59: Бања Ковиљача, Башчелуци, Брадић,Брезјак, Брњац, Велико Село, Воћњак, Горња и Доња Бадања, Горња Борина,Горња Ковиљача, Горња и Доња Сипуља, Горње и Доње Недељице, Горњи и Доњи Добрић, Драгинац, Зајача, Јадранска Лешница, Јаребице, Јелав, Јошева, Југовићи, Каменица, Клупци, Козјак, Коренита, Крајишници, Кривајица, Лешница, Липница, Липнички Шор, Лозница, Лознички Шор, Лозничко Поље, Милина, Ново Село, Пасковац, Плоча, Помијача, Рибарице, Руњани, Симино Брдо, Слатина, Стара Варош, Стража, Ступница, Текериш, Трбосиље, Трбушница, Тршић, Филиповићи, Цикоте, Црногора, Читлук, Чокешина и Шурице; општини Мали Зворник – 13: Амајић, Брасина, Будишић, Велика Река, Вољевци, Доња Борина, Доња Трешњица, Мали Зворник, Планина, Радаљ, Сакар, Цулине и Читлук; општини Љубовија – 27: Бериловине, Врхпоље, Горња и Доња Љубовиђа, Горња и Доња Оровица, Горња Трешњица, Горње Кошље, Грачаница, Грчић, Дрлача, Дубоко, Леовић, Лоњин, Љубовија, Оровичка Планина, Поднемић, Постење,Рујевац, Савковић, Селенац, Соколац, Торник, Узовница, Цапарић, Црнча и Читлук; општини Осечина – 10: Бастав, Белотић, Гуњаци, Драгодол, Комирић, Коњиц, Коњуша, Пецка, Скадар и Царина; општини Бајина Башта – 37: Бајина Башта, Бачевци, Бесеровина, Вишесава, Гвоздац, Добротин, Драксин, Дуб, Заглавак, Заовине, Зарожје, Зауглине, Злодол, Јагоштица, Јакаљ, Јеловик, Коњска Река, Костојевићи, Луг, Љештанско, Мала Река, Обајгора, Овчиња, Оклетац, Пепељ, Придоли, Растиште,Рача, Рогачица, Својдруг, Сијерач, Солотуша, Стрмово, Церје и Црвица.У прилогу су карте Јадра (1964), Рађевине (1966) и Соколске нахије (1930).

16.

СРЕДЊЕПОДРИЊЕ,ЈАДАРИ РАЂЕВИНА


20

Јован Мишковић, Кратки опис Јагодинског округа (1885), Топографски речник Јагодинског округа (1885), Јуор планина – географијско-историјска студија (1882)Станоје М. Мијатовић, Белица (1941)Емило Ј. Цветић, Споменици старе Јагодине (1918)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Белице

У књизи је обрађено 53 насеља од којих 45 припада граду Јагодина: Багрдан, Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Вољавче,Врановац, Врба, Главинци, Горње Штипље, Горњи Рачник, Деоница, Доње Штипље, Доњи Рачник, Драгоцвет, Драгошевац, Ивковачки Прњавор, Јагодина, Јошанички Прњавор, Каленовац, Ковачевац, Коларе, Кончарево, Кочино Село, Ловци, Лозовик, Лукар, Мајур, Медојевац, Међуреч, Милошево, Мишевић, Ново Ланиште, Ракитово, Рибаре, Рибник, Сиоковац, Старо Ланиште, Стрижило, Топола, Трнава, Црнче, Шантаровац и Шуљковац; општини Ћуприја – четири: Дворица,Јовац, Мијатовац и Остриковац; општини Параћин – два: Сињи Вири Трешњевица; општини Рековац – два: Беочић и Лоћика

17.

ЈАГОДИНСКИОКРУГ,БЕЛИЦА


21

Тодор М. Бушетић, Левач (1903), Народна медицина Србасељака у Левчу (1911), Српске народне песме и игре с мелодијамаиз Левча (1902), Веровања о ђаволу у округу Моравском (1925)Станоје М. Мијатовић, Темнић (1905), Обичаји српског народаиз Левча и Темнића (1907), Народна медицина Срба сељакау Левчу и Темнићу (1909), Српска народна јела (са прилогомо пићима) у Левчу и Темнићу (1908), Српске народне игреиз Левча и Темнића (1907)Станоје М. Мијатовић, Тодор М. Бушетић, Технички радовиСрба сељака у Левчу и Темнићу (1925)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Левча и Темнића

Oбрађено је 94 насеља од којих 30 припада општини Рековац: Баре, Белушић, Богалинац, Брајиновац, Велика Крушевица, Вукмановац, Доброселица, Драгово, Жупањевац, Кавадар, Каленићки Прњавор, Калудра, Комаране, Лепојевић, Ломница, Малешево, Мотрић, Надрље, Опарић, Превешт, Рабеновац, Ратковић, Рековац, Секуруч, Сибница, Сиљевица, Течић, Урсуле, Цикот, Шљивица; граду Крагујевцу – пет: Велика Сугубина, Велике Пчелице, Горња и Доња Сабанта и Дулене; општини Јагодина – једно: Слатина, општини Трстеник – 16: Богдање, Божуревац, Велика и Мала Дренова, Горњи и Доњи Дубич, Грабовац, Лободер, Лозна, Мала Сугубина, Медвеђа, Мијајловац, Милутовац, Планиница, Пољна, Прњавор, Рајинац, Риљац, Рујишник, Селиште, Страгари и Угљарево; граду Крушевцу – 18: Бела Вода, Брајковац, Велика Крушевица, Вратаре, Гавез, Глобаре, Јасика, Каменаре, Коморане, Коњух, Крвавица, Кукљин, Лазаревац, Љубава, Падеж, Срње, Шанац и Шашиловац; општини Варварин – 21: Бачина, Бошњане, Варварин, Варварин (село), Горњи и Доњи Катун, Горњи и Доњи Крчин, Залоговац, Избеница, Карановац, Мала Крушевица, Мареново, Маскаре, Обреж, Орашје, Пајковац, Парцане, Суваја, Тољевац и Церница: општини Параћин – три: Поточац, Рашевица и Својново.

18.

ЛЕВАЧ И ТЕМНИЋ

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУПрво издање, 2012, 16,5 х 23,4 цм, 1.188 стр., тврд повез, ћирилицацена: 1.836,00 РСД

22

Михаило Миладиновић, Пожаревачка Морава (1928)Миодраг Ал. Пурковић, Пожаревац (1936) Станоје М. Мијатовић, Ресава (1928), Обичаји у Ресави (1929), Ношња у Ресави (1928)Милорад Драшкић, Никола Пантелић, Разматрањао становништву Ресаве (1966) Јован Цвијић, Географска испитивања у области Кучајау Источној Србији (1893)Милисав Лутовац, Сточарство и сточарски живот на Бељаници, Кучају и Ртњу, планинама источне Србије (1961) Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Великог Поморавља,Ресаве и Кучаја

Oбрађено је 97 насеља од којих граду Пожаревцу припада 15:Батовац, Брежане, Драговац, Дубравица, Живица, Кленовник, Костолац, Лучица, Набрђе, Острово, Петка, Пожаревац, Пољана, Пругово и Село Костолац; општини Мало Црниће – 5: Велико Село, Врбница, Крављи До, Топоница и Шљивовац; општини Жабари – 15: Александровац, Брзоходе, Витежево, Влашки До, Жабари, Кочетин, Миријево, Ореовица, Полатна, Породин, Свињарево, Сибница, Симићево, Тићевац и Четреже; општини Петровац на Млави – два: Бошњак и Орљево, општини Велика Плана – једно: Доња Ливадица; општини Свилајнац – 22: Бобово, Бресје, Врлане, Гложане, Грабовац, Дубље, Дубница, Ђуринац, Купиновац, Кушиљево, Луковица, Мачевац, Проштинац, Радошин, Роанда, Роћевац, Свилајнац, Седларе, Суботица, Тропоње и Црквенац; општини Деспотовац – 32: Балајнац, Баре, Бељајка, Богава, Брестово, Буковац, Велики Поповић, Витанце, Војник, Грабовица, Двориште, Деспотовац, Жидиље, Јасеново, Језеро, Јеловац, Липовица, Ломница, Маквиште, Медвеђа, Милива, Пањевац, Плажане, Поповњак, Равна Река, Ресавица, Ресавица (село), Сењски Рудник, Сладаја, Стењевац, Стрмостен и Трућевац; граду Јагодини – 5: Глоговац, Добра Вода, Дражимировац, Дубока, Мали Поповић и Рајкинац; општиниЋуприја – три: Вирине, Исаково и Кованица.

У прилогу су карте Пожаревачке Мораве и Ресаве.

19.

ПОМОРАВЉЕВЕЛИКЕ МОРАВЕ, РЕСАВА,КУЧАЈ


23

Љубомир Јовановић, Млава (1903) Антоније Лазић, О рељефу Хомоља и Звижда (1929), Природа и привредни извори Хомоља (1940), Економски центри Хомоља и Звижда (1928), Етничке промене у Хомољу и Звижду (1938), Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку (1939), Сеоска насеља у Хомољу (1948) Тихомир Р. Ђорђевић, Економија и еволуција насеља (1912) Стеван Вујадиновић, Насеља у сливу Пека: Антропогеографска испитивања (1949) Сава М. Милосављевић, Српски народни обичајииз Среза Омољског (1914) В. М. Суботић, Русаље у Србији или падалице у селу Дубокоју Звижду (1905)Љубица Јанковић, Народне игре у Хомољу (1940)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања области Млаве,Хомоља и Звижда

Oбрађено је 79 насеља од којих општини Петровац припада – 31: Бистрица, Буровац, Бусур, Везичево, Велики Поповац, Великои Мало Лаоле, Витовница, Вошановац, Добрње, Дубочка, Ждрело, Забрђе, Каменово, Кладурово, Кнежица, Крвије, Лесковац, Лопушник, Манастирица, Мелница, Орешковица, Панково, Петровац, Рановац, Рашанац, Стамница, Старчево, Табановац, Трновче, Ћовдин и Шетоње, општини Деспотовац – једно: Златово, општини Мало Црниће – четири: Аљудово, Кобиље, Кула и Црљенац, општини Кучево – 21: Благојев Камен, Бродица, Буковска, Волуја, Дубока, Каона, Кучајна, Кучево, Љешница, Мишљеновац, Мустапић, Нересница, Равниште, Раденка, Ракова Бара, Сена, Српце, Турија, Церемошња, Церовица и Шевица; општини Жагубица – 18: Близник, Брезница, Вуковац, Жагубица, Изварица, Јошаница, Крепољин, Крупаја, Лазница, Липе, Медвеђица, Милановац, Осаница, Рибаре, Селиште, Сиге и Суви До; општини Мајданпек – пет: Влаоле, Дебели Луг, Јасиково,Лесково и Мајданпек.

У прилогу су две карте у боји: Млава и Пек (1872) и Хомоље (1876).

20.

МЛАВА, ХОМОЉЕИ ЗВИЖД


24

Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ (1940)Милисав Лутовац, Неготинска крајина и Кључ (1959)Стеван Вујадиновић, Пореч. Привредно-географске одликеи саобраћајне везе (1962)Видосава Николић Стојанчевић, Насеља и становништвоПоречке Реке у првој половини 19. века (2003), Петрово Селокао једно од жаришта колонизационих и миграционих процесау источној Србији у другој половини XIX века (2003)Андрија П. Ивановић, Описание окружија Крајинског (1853)Илија Пчелар, Окружје Крајинско (1857)Михаило Петровић Алас, Ђердапски риболови у прошлостии садашњости (1941)Живојин Станковић, Народне песме у Крајини (1951)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Пореча, Крајине и Кључа

Обрађено је 85 насеља од којих општини Мајданпек припада девет: Бољетин, Голубиње, Доњи Милановац, Клокочевац, Мироч, Мосна, Рудна Глава, Тополница и Црнајка; општини Неготин – 39: Браћевац, Брестовац, Буковче, Вељково, Видровац, Вратна, Дупљане, Душановац, Злокуће, Јабуковац, Јасеница, Карбулово, Кобишница, Ковилово, МалаКаменица, Малајница, Милошево, Михајловац, Мокрање, Неготин, Плавна, Поповица, Прахово, Радујевац, Рајац, Речка, Рогљево, Самариновац, Сиколе, Слатина, Смедовац, Србово, Тамнич, Трњане, Уровица, Црномасница, Чубра, Шаркамен и Штубик; општини Кладово – 23; Брза Паланка, Вајуга, Велесница, Велика и Мала Врбица, Велика Каменица, Грабовица, Давидовац, Кладово, Кладушница, Корбово, Костол, Купузиште, Љубичевац, Манастирица, Милутиновац,Нови Сип, Петрово Село, Подвршка, Река, Речица, Ртково и Текија;граду Зајечару – 11: Брусник, Велика и Мала Јасикова, Глоговица, Јелашница, Кленовац, Копривница, Метриш, Салаш, Табаковаци Чокоњар; и граду Бору – 3: Горњане, Лука и Танда.

У прилогу су карте: Неготинска крајина и Кључ (1940)и Окружје Крајинско (1857).

21.

ПОРЕЧ,НЕГОТИНСКА КРАЈИНА И КЉУЧ

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУ прво издање, 2012, 16,5 х 23,4 цм, 1.003 стр., тврд повез, ћирилицацена: 1.620,00 РСД

25

Маринко Станојевић, Антропогеографски преглед ТимочкеКрајине (1937), Црна Река – антропогеографски прилози (1931), Попис Црне Реке 1844. године (1925), Зајечар у прошлости и садашњости (1929)Црна Река. Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића (1975)Преглед црквеног живота по парохијама и насељимау Тимочкој епархији А) Зајечарско намесништво Б) Бољевачко намесништво (1934)Mирослав Драшкић, Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор (1975), Записи о становништву општине Зајечар (1978) Драгољуб К. Јовановић, Црна Река. Прилог за историјуи етнографију Србије (1883) Стеван Мачај, Црноречки округ (1892)Саватије Грбић, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког (1909), Српска народна јела и пића из Среза Бољевачког (1925)Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Црне Реке

Обрађено је 57 насеља од којих општини Бољевац припада 20:Бечевица, Боговина, Бољевац, Бољевац Село, Валакоње, Врбовац, ДоброПоље, Добрујевац, Илино, Јабланица, Криви Вир, Луково, Мали Извор, Мирово, Оснић, Подгорац, Ртањ, Рујиште, Савинац, Сумраковац; градуБору – 11: Бор, Брестовац, Бучје, Доња Бела Река, Злот, Кривељ, Метовница, Оштрељ, Слатина, Топла и Шарбановац; граду Зајечару – 26:Велики Извор, Велики и Мали Јасеновац, Вражогрнац, Вратарница, Гамзиград, Горња Бела Река, Градсково, Грлиште, Грљан, Дубочане, Заграђе, Зајечар, Звездан, Ласово, Леновац, Лесковац, Лубница, Николичево, Планиница, Прлита, Рготина, Трнавац, Халово,Шипиково и Шљивар.

У прилогу Антропогеографска карта Црне Реке и Тимочке крајине (1900) и Часоказ Црноречког округа (1892)

22.

ЦРНА РЕКА

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпрво издање, 2012, 16,5 х 23,4 цм, 1.085 стр., тврд повез, ћирилицацена:

26

Маринко Станојевић, Тимок (1940), Заглавак (1913),Зубетинци (у срезу Заглавском) (1937)Никола Пантелић, Етнолошка грађа из Буџака (1974) Петар Голубовић, Становништво и насеља општине Сврљиг (1992)Недељко Богдановић, Језик и говор (1992)Сретен Петровић, Славски обичаји (2000) Стеван Мачај, Грађа за топографију округа Књажевачког (1866)Јован Мишковић, Књажевачки округ (1881)Драгољуб К. Јовановић, Књажевачки округ. Прилог за историјуи етнографију Србије (1889)

Обрађено је 130 насеља од којих граду Зајечару припада 5: Боровац, Врбица, Мали Извор, Мариновац и Селачка; општини Књажевац – 86: Алдина Река, Алдинац, Балановац, Балинац, Балта Бериловац, Бањски Орешац, Бели Поток, Берчиновац, Божиновац, Булиновац, Бучје, Валевац, Васиљ, Видовац, Вина, Витковац, Влашко Поље, Вртовац, Габровница, Глоговац, Горња и Доња Каменица, Горња и Доња Соколовица, Горње и Доње Зуниче, Градиште, Грезна, Дебелица, Дејановац, Дрвник, Дреновац, Дречиновац, Жлне, Жуковац, Зоруновац, Зубетинац, Иново, Јаковац, Јаловик Извор, Јања, Јелашница, Каличина, Кална, Кандалица, Књажевац, Кожељ, Крента, Лепена, Локва, Мањинац, Миљковац, Минићево, Мучибаба, Ново Корито, Орешац, Ошљане, Папратна, Петруша, Подвис, Понор, Потркање, Причевац, Равна, Равно Бучје, Радичевац, Ргоште, Репушница, Сврљишка Топла, Скробница, Слатина, Стањинац, Старо Корито, Стогазовац, Татрасница, Трговиште, Трновац, Ћуштица, Црвење, Црни Врх, Шарбановац, Шести Габар, Штипина, Штитарац, Штрбац и Шумен Топла; општини Сврљиг – 39: Белоиње, Будримо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.

У прилогу карта Тимока (1940) и две Књажевачког округа (1866, 1881).

23.

ТИМОК, ЗАГЛАВАК,БУЏАК, СВРЉИГ

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпрво издање, 2012, 16,5 х 23,4 цм,око 760 стр., тврд повез, ћирилицацена:

27

Драгослав Антонијевић, Алексиначко Поморавље (1971),Бања (1989), Милена гусларка (1960)Петар С. Јовановић, Бања (1924)Драгослав Антонијевић, Бања (1989)Н. Стојковић, Сокобања (1989) Тихомир Р. Ђорђевић, Белешке о тајним језицима у Алексинцу (1900), Оглед из граматике народнога говора у АлексиначкојМорави (1903)Петар Ж. Петровић, Божићни обичаји (АлексиначкоПоморавље) (1926)

У прилогу карте Алексиначког Поморавља (1971) и Бање (1924)и две табеле Преглед досељавања становништва Бање (1924).

24.

АЛЕКСИНАЧКО ПОМОРАВЉЕ,БАЊА

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпрво издање, 2012, 16,5 х 23,4 цм,око 700 стр., тврд повез, ћирилицацена:

28

Јеремија Павловић, Најновије досељавање становништва (1928)Владимир Ћоровић, Једно старо српско насеље у близиниЦариграда (1932) Миленко С. Филиповић, Галипољски Срби (1946) Павле Ивић, О говору Галипољских Срба (1957) Душанка Бојанић Лукач, О прошлости Галипољских Срба (1967) Атанасије Урошевић, О Галипољским Србима (1971) Радмила Тричковић, Галипољски Срби и Јагодина (1983) Ферудин М. Емецен, Историја једне миграције с почетка XVI стољећа. Сремски изгнаници на Галипољу (1996) Олга Зиројевић, Један прилог историји Галипољских Срба (1991)

Поговор: Б. Челиковић, Срби Галипољци

У ПРИПРЕМИ

26. НИШАВА И ЛУЖНИЦА27. ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ28. ПЧИЊА29. АНТРОПОГЕОГРАФСКА ПРОМАТРАЊА МАКЕДОНИЈЕ

И СТАРЕ СРБИЈЕ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА30. ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА ЈОВАНА ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋА31. ПРЕШЕВО И СКОПСКА ЦРНА ГОРА32. ВРАЊСКО ПОМОРАВЉЕ33. КОСОВСКО ПОМОРАВЉЕ34. ПОДГОРИНА ШАР ПЛАНИНЕ35. МЕТОХИЈА И ОКОЛНЕ ОБЛАСТИ36. КОСОВО37. СТАРА СРБИЈА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА38. СТАРА СРБИЈА И АЛБАНИЈА И. С. ЈАСТРЕБОВА

25.

ГАЛИПОЉСКИ СРБИ

приредио Борисав Челиковићсаиздаваштво са САНУпрво издање, 2012, 16,5 х 23,4 цм, око 720 стр., тврд повез, ћирилицацена:

29

ДО САДА ОБЈАВЉЕНЕ ОБЛАСТИ

30

Током 2011. и 2012. године одржано је 34 представљања едиције КОРЕНИ

Бојан Јовановић

Петар Влаховић

Слободан Гавриловић

Милојко Кнежевић

Никола Мирков

Живорад Чековић

31

Драгомир АнтонићДраган М. Гачић

Јован Ћирилов, Светлана Велмар Јанковић и Борисав Челиковић

Милош Тимотијевић и Борисав Челиковић

Борисав Челиковић и Милета Продановић

32

Књиге се могу набавити у свим књижарама ЈП Службени гласник,

или поручити путем Службе продаје, Јована Ристића 1, 11000 Београд

тел.: 011/30 60 578, 30 60 580,e-mail: [email protected]

www.slglasnik.com

Documents

Final Koreni Katalog