Koreni (27. decembar 2011)

8/3/2019 Koreni (27. decembar 2011)

1/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Masovne grobnice srpskih vojnika i civila

Zlostavljanje Srba

28.05.1996. Masovne

grobnice: Otvaranje masovnih

grobnica srpskih vojnika i

civila u optinama Sanski

most i Petrovac jo je

neizvesno, jer muslimani ne

d lj j ki d i i i

Dokumenti iz devedesetih

Transkript TVdebate

na vedskoj Televiziji

(emitovane 11. jula 1995), na

kojoj su uestvovali muslimanIbro Mirazovi, vedskipolitiar hrvatskog porekla

::. tampana izdan ja

Od 21. decembra 2011. na "Korenima" moete videtiTV i video priloge. Redakcija e biti zahvalna zaeventualno dostavljene materijale...

Dani dijaspore2009

Nezastareli intervju
mailto:[email protected]://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/TV-Pink-10-03-2011.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/download.php?file=http://www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmvhttp://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/download.php?file=http://www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmvhttp://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/Poseban-program-vaspitanja.jpgmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/24

obeao je Beograanima dae u Novu 2012. godinu uisa novim mostom koji epovezati ukaricu i Novi

Beograd, ime e se saobraajne guve u Beogradu"znatno smanjiti". Takoe je obeao da e to bitimost preko koga e jednog lepog dana tutnjatibeogradski metro.

28.12.2011. Opirnije...

Privatna stranka protiv privatnogministarstva

Dijaspora, iliSrekovi na"ekanju"

"Ne ispunjavam niijenaloge", pre petnaestak dana

rekao je Sran Srekovi,nakon to je smenjen sa

mesta potpredsednika SPO-a. Iako Srekovi smatrada je smenjen na nedemokratski nain, ipak je ostao

lan SPO. Kae, njegova je elja da tu ostane i da sebori "za pravu ideju SPO-a".

27.12.2011. Opirnije...

optu slavu, jer je to dan

roenja najsvetijeg deteta uistoriji oveanstva, danroenja Spasitelja. Dolaskom sina Boijeg meu ljude

na zemlji, otpoinje i nova era u povesti oveanskogistorijskog toka. Dan Hristovog roenja svetkovina jebogata razliitom simbolikom i narodnim obiajima.Loenje badnjaka simbol je plodnosti i ivotne toplote.

Na ikonografiju ovog Svetog praznika uticala je i

knjievnost mistika, posebno u kasnom srednjem

veku.

27.12.2011. Opirnije...

iji su taoci Srbi iz Slovenije?

Da vas podsetim...

Pre dve nedelje u listu

srpskog rasejanja Koreni,

pisao sam da je Slovenijom

procurila vest kako Srpski

Kulturni centar "Danilo Ki" iz

Ljubljane isplauje mesenu

apanau u iznosu od 500 evra erki jednog odslubenika Amabasade. Kao dopisnik lista srpskog

rasejanja KORENI (www.koreni.net) imao sam

zadatak od glavnog urednika da proverim glasine o

priama i injenino ih potvrdim, da bi lanak mogaoda bude objavljen, ili odbaen kao neistinit.

27.12.2011. Opirnije...

inostranstvu

Srpski konzulat uLjubljani proganjaSrbe u Sloveniji?

Posle saoptenja izBrisela

Vuk, kurjak, maka ililisica...

Danke Dojland Lista maglovitih

iekivanja

Zacrtana transferzala
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2740http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2739http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2739http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2739http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2737http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2737http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2736http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2736http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2735http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2734http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2734http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2733http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2733http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2734http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2734http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2735http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2736http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2736http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2737http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2737http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2739http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2739http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2739http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2740


3/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Dokumenti iz devedesetih

Transkript TV debate

na vedskoj Televiziji (emitovane 11. jula 1995), na kojoj su uestvovali musliman Ibro Mirazovi,vedski politiar hrvatskog porekla Aleksandar Gabeli (roen u vedskoj, inae jedan od tada vodeihljudi u podmlatku Social Demokrata) i predsednik "Glasa Srpskog naroda", Nikola Jani.

Transkript objavljujemo kao jedan u nizu dokumenata, novinskih lanaka, intervjua i drugihangaovanja naih ljudi u rasejanju (u ovom sluaju Nikole Jania u vedskoj). Ovime imate mogunost da doetedo zakljuka da li je konstruktivno, ili destruktivno, to dananja Srbija, putem Ministarstva za dijasporu, godinamaspreava ljude i organizacije u Nemakoj, Engleskoj, vedskoj, Francuskoj... i drugim zemljama, da se angauju naiznoenju injenica o dananjim deavanjima na Kosovu, u Rakoj oblasti (Sandaku) i Vojvodini... Da li je, naprimer, ova TV debata u vedskoj u danima rata u Bosni, zaista dokaz "tetnog srpskog nacionalizma", kakogovore neke politike demokrate u dananjoj Srbiji, lanovi SPO-a? Uz prepriavanje i lina tumaenja ove, kao islinih debata u drugim zemljama Evrope, oni nastavljaju da ometaju nau dijasporu da organizovano i koordiniranoimplementira injenice i istinuto je za Srbiju veoma vanou politiki prostor i medije zapadnih zemalja.

Nasuprot tome iptarska i sandaka dijaspora nastavlja sve organizovanije da iri njihove "istine", koje se polakouvruju kao istorijska istina, zbog koje bi Zapad mogao pronai nov povod da "reaguje" i zavri planiran posao naprostorima Balkana.

Voditelj Emisije Gunel Werner: "Nikola je Srbin, Aleksandar je Hrvat, Ibro bosanski musliman. Svi paljivo pratiteta se deava u Bosni. Zadnji telegram govori da se vode otre borbe oko Bihaa, epa jo nije pala, to je samopitanje vremena, a hrvatski Srbi i hrvatska vlada gomilaju snage u istonoj Slavoniji. Kako Vi to tumaite?Aleksandar?

Aleksandar Gabeli: "Da. Zadnjih dana je gaan Osijek i jue su dva Hrvata poginula. Naravno da hrvatska vlada

mailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/Poseban-program-vaspitanja.jpgmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/24

Voditelj: "Ti smatra da svet predstavlja Srbe kao demone i faiste i ti misli da su Hrvati isti? Da li je to istina dasu oni isti?

Jani: (Uz kratak osmeh) "Kao Srbin smatram da su oni mnogo gori... Treba da ponemo da govorimo jasnije,injenino. Da bi ovo funkcionisalo moramo jednom da stvari u ormanu postavimo tano tamo gde im je mesto. Toznai da ne moe da se nastavi kao prethodne tri godine i da se govori da su Srbi loi. Moramo sagledamo ta hoeHrvati, ta muslimani a ta Srbi? I da vidimo ko od njih na ta ima pravo?

Voditelj: "To nas podsea da se u bivoj Jugoslaviji vode dva rata. Jedan izmeu Srba i Hrvata. Momentalno jeprimirje, ali za mesec dva opet e buknuti. Drugi rat je u Bosni. I on je u ii interesovanja. Naravno posle svihizvetaja i uasnih slika... Ali da li ova dva rata imaju neku taku dodira...

Ibro: "Imaju sigurno. Kad je rat poeo mi nismo imali ni vojsku, ni oruje...

Voditelj: "Bosanski muslimani?"

Ibro: "Bosanski muslimani. Nemojte rei bosanski muslimani...Mi u Bosni smo Hrvati, Srbi i muslimani...

Voditelj: "Ali poto je vlada preteno muslimanska, (okree se Nikoli) onda je zovete muslimanskom vladom?

Jani: "Naravno i to je potpuno jasno. Ne samo da je muslimanska vlada, ve je ovo rat izmeu muslimana i Hrvataprotiv Srba. Mora se prestati sa pokuajima da sve ono to se dole deava da se stalno pakuje u neki lepi, zlatanpapir. Treba zaista da vidimo ta je to... elim da upitam mog biveg zemljaka muslimana: S kojim pravom vi,muslimani, smatrate da je Bosna vaa zemlja?

Ibro: "Mi smo bili tu nekoliko hiljada godina."

Jani: "Nekoliko hiljada godina? (Nikola iz unutranjeg depa sakoa vadi jednu knjiicu) Dozvolite da vidimo ta

pie u ovoj maloj knjizi, koju je izdao vedski institut za spoljnu politiku: Ovde doslovce stoji da su muslimani uJugoslaviji, kao narod, priznati tek 1971-e godine. Muslimani su pripadali junoslovenskim narodima a kasnije supreli u islam. Prema tome, ne moete tvrditi da ste vi bili tu pre, vie, ili due od Srba. Bili ste tu isto toliko dugokoliko i Srbi, samo to u poetku niste bili muslimani..."

(Tokom Janievog izlaganja Gabeli komunicira sa nekim izvan slike i vidi se da malim klimanjem glave daje naznanje da je razumeo uputstva)

Gabeli: "Moram da kaem...Za gledaoce moe biti teko da prate... Ja mislim da je retorika koju ti upotrebljava uklasino velikosrpskom duhu to izbija izmeu redova u tvom govoru..


5/24

jedna stvar nego se diskutuju deset stvari odjednom, sa istorijskom perspektivom.."

Jani: "Gabeliu, stvari stoji ovako: Ja kao Srbin imam jednu mogunost od deset da na televiziji iznesem na stava vi, Hrvati i muslimani to dobijate redovno. Aida Serdar je u Aktuelltu (emisija vesti prvog kanala na vedskojteleviziji) etiri puta uzastopce iznosila muslimanske stavove, a mi Srbi nismo mogli da odgovorimo, ili da iznesemonae gledanje na to. Tri godine vi samo optuujete Srbe, ali nikako da ponemo sa dijalogom koji e dovesti domira. To je ono to je najvanije..."

Gabeli: "Ja ne verujem da je to problem. Ovo je faistiki rat. Sve su strane poinile zloine ali je velika razlika u

proporciji. Ovde se radi o tome da se zaustavi srpska agresija na epu i Gorade i ova mesta.... Problem je to sesvet nije angaovao. UN je donosio rezoluciju za rezolucijom i imao konferencije i ovde i onde... Alternativa je da seodbrane ljudska prava za one koji nemaju nita sa ratom, ili da se ovim izbeglicama da jedna potpuno novazemlja..."

Voditelj: "ekajte malo. Dajte re Ibri, on izgleda stidljiv"

Ibro: "Tano. I ovde poinje rat izmeu Srba i Hrvata, a mi muslimani ispatamo... Nema ni jedna zemlja na svetu...Mi smo imali ortodoksnu crkvu, damije i sinagoge. Nema ni jedna zemlja u svetu...

Voditelj: "I vi to hoete i dalje jedno multikulturno i vienacionalno drutvo? (Okree se Nikoli): Zato ste vi protivtoga?

Jani: "Mi nismo protiv toga. Jugoslavija je bila i vienacionalna i multikulturna drava, a vi ste je rasturili.Jugoslavija je postojala 75 godina, a sruena je to narod nije hteo da ivi zajedno. Sada imamo jo gori i jo eirat jer vi hoete da prisilite narod da ivi zajedno. To vienacionalno drutvo o kome muslimani govore samo jepria za malu decu. U stvarnosti nije tako. Na Radio Sarajevu sluamo pozive muslimanima da kolju svoje srpskekomije..."

Voditelj: "Ti kae da nee veliku Srbiju ali izgleda da hoe..."

Jani: "Ja hou da se ista prava koja su data Gabelievom i Ibrinom narodu daju mom, srpskom narodu. Oni su tikoji treba da odlue gde e da ive i sa kim oni ele da ive."

Gabeli: "Apsolutno."

Jani: "U emu je onda greka da Srbi hoe svoju dravu?"

Gabeli: "Jedna agresivna strana vodi rat. Da li ti moe da razume zato Srbi gaaju epu?"


6/24

Jani: "Ovo prelazi sve granice..."

Voditelj: "Ti smatra da treba da se ukine embargo na uvoz oruja i da se vi sami branite. Da li biste uspeli utome?

Ibro: "To nije vano. Mi znamo ta emo da radimo..."

Voditelj: "Ali Srbi imaju teko naoruanje..."

Jani: " Ma dajte... Videli smo vojnu paradu u Zagrebu na kojoj je pokazano najmodernije raketno naoruanje. Zarto nije zajebavanje? Zar nije poniavajue za UN da Hrvatska javno pokazuje najmodernije raketno naoruanje iMIG-29 istovremeno dok je na snazi, od Saveta bezbednosti proglaeni embargo na uvoz oruja?"

Gabeli: "Svaka zemlja ima pravo na samoodbranu."

Jani: "Samo Srbi ne. Kada se Srbi brane onda su oni agresori, a kada se vi branite onda ste vi branioci...?"

Gabeli: "Vi napadate celo vreme."

Jani: "Ti zna da to nije istina."

Voditelj: "Da li ste vi simptomatini ili je mrnja izmeu grupa vea..."

Gabeli: "Ja verujem da je jo vea. Ali kao to sam rekao moramo da priamo o jednoj stvari a ne o desetistovremeno."

Jani: "Tano. Zato smatram da je krajnje vreme da vidimo kako moemo doi do ravnopravnog mira umesto tooptuujemo jedni druge. Ali tu mogunost vi uvek izbegavate..."

Gabeli: "Ogradi se od Karadia. Ogradi se od Mladia."

Jani: "Zato da se samo ja ogradim od Karadia? Ogradi se ti od Tumana. a Ibro neka se odrekneIzetbegovia...

Voditelj: "Da li se situacija treba tumaiti da je na redu Biha, Tuzla, Gorade i epa to e uskoro pasti iSrebrenica koja je pala. Sve su to zatiene zone i jo je ostalo Sarajevo..."

Jani: "Nemojte zaboraviti da se u Bihau bore muslimani protiv muslimana i da je Sarajevo podeljen na srpski i


7/24


8/24

da je ovo najlepi most. Sa cenom koja e dostii brojku od 400 do 600 miliona evra, novom mostu mnogi su dodalii pridev - najskuplji.

U listu "Peat" prikazane su cene dugakih mostova u Kini i SAD, a ovde navodimo samo neke, koje su izgradiledruge drave, bogatije od Srbije za mnogo manje novca:

Pa tako:

Penoboskot most,

SAD, amerika drava Mejn,

most na reci Penoboskot je izgraen 2006. godine.

Duina mosta 646 metara, visina 136 metara, cena 65.000.000 evra. Za jedan most preko Ade moglo je da senapravi est ovakvih amerikih mostova,

Zihoumen most, Kina.

Most spaja dva ostrva u oblasti ouan, na istonoj obali Kine. Otvoren je 2009. godine. Duina mosta je 2700metara (najdui raspon 1650 m), visina 211 metara, cena 289.000.000 evra. Da je most preko Save kotao po

metru duine kao ovaj kineski, cena ne bi prela 100 miliona evra.

Most "kamenorezac" u Hongkongu, Kina,

otvoren krajem 2009. godine, povezuje dva ostrava.

Duina mosta 2460 metara, visina 343 metara, cena 400.000.000 evra. S obzirom da ima sedam pilona i najduiraspon slian mostu na Adi (s tim to je duplo vii) moe se zakljuiti da bi se Sava premostila najmanje sedam

puta za iste pare koliko kota most preko Ade.

A most preko Ade u Beogradu (Srbija) sa jednim jedinim pilonom, dugaak je 929 metara, (najdui raspon 376),visok 200 metara, cena 400.000.000 (i vie).

Most preko Ade skuplji je od nekih navedenih mostova u svetu i predstavlja . najbesmislenije bacanje para

siromanih i ojaenih graana u novijoj istoriji Beograda i Srbije, zbog ega najverovatnije niko nee odgovarati.Naprotiv, dobie nagrade i odlikovanja, a nada se i ponovnom izboru za beogradskog gradonaelnika!

Ovih dana je usvojen budet grada Beograda za 2012. gdinu. On iznosi 99,81 milijardidinara.


9/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

iji su taoci Srbi iz Slovenije?

Da vas podsetim...

Pre dve nedelje u listu srpskog rasejanja Koreni, pisao sam da je Slovenijom procurila vest kako SrpskiKulturni centar "Danilo Ki" iz Ljubljane isplauje mesenu apanau u iznosu od 500 evra erki jednogod slubenika Amabasade. Kao dopisnik lista srpskog rasejanja KORENI (www.koreni.net) imao samzadatak od glavnog urednika da proverim glasine o priama i injenino ih potvrdim, da bi lanak

mogao da bude objavljen, ili odbaen kao neistinit.

Savetnica za politika pitanja u Ambasadi Srbije u Ljubljani Aleksandra Stankovi, istovremeno je i jedna odosnivaa, a i lan Srpskog Kulturnog Centra "Danilo Ki". Ovo drutvance koje broji svega est ili sedam lanovazajedno sa njom, na tri uzastopna konkursa Ministarstva Kulture i Ministarstva vera i dijaspore u Srbiji, dobilo je nimanje ni vie nego 2.5 miliona dinara ili oko 25.000 evra.

Zbog svih nepravilnosti i razbacivanja sredstava poreskih obveznika Srbije u korist ove male grupice ljudi, meuregistrovanim srpkim drutvima u Sloveniji izazvan je opravdani revolt i bes. Naroito ubada u oi nespojivost

funkcija i sukob interesa dravnog funkcionera Republike Srbije u Sloveniji Aleksandre Stankovi (savetnica uAmbasadi osniva drutva).

Na moje direktno telefonsko pitanje upueno slubenici Ambasade; ima li osnove u tvrdnjama da erka nekog odnjih iz Ambasade dobija mesenu platu od SKC Danilo Ki u iznosu od 500 evra, umesto odgovora rekla mi je:"Zapamtie ti mene!" i prekinula vezu. I zaista. Ova "domiljata" ena se potrudila da je zapamtim. Policijskominspektoru Tomaiu daje izjavu kako sam, gle uda, sada ja njoj rekao da e ona mene zapamtiti, zbog ega bezsuenja i presude dobijam nalog u iznosu od 250 evra sa rokom plaanja od osam dana.

Zbog gnusne izmiljotine Aleksandre Stankovi, zbog njenog nasilnikog pokuaja unitavanja slobode misli i



10/24Postavite na

odgovoriti Aleksandra Stankovi, partijska drugarica ovog predstavnika naroda. Odgovor bi takoe mogao dati ipredsednik Saveza srpskih drutava Slovenije Drago Vojvodi, pre nego to kupusite Danila Kia bude kompletnouzorano za neku novu setvu. Postoji opasnost, da ukoliko Vojvodi ne progovori pre setve o onome to zna, onajnovijim mukama vetih reisera oko imenovanja Damjania za predstavnika Srba iz Slovenije, uskoro se moedogoditi, da i njegova funkcija bude zaorana u njivi koju danas obrauje Danilo Ki, jer posle dubokog oranja nemakajanja.

Po tvrdnji "Reportera" od 24. Oktobra, 2010 - 09:39, najnoviji samozvani predstavnik Srba Damjani, svojevremenoje bio predstavnik za tampu Hakog osuenika Milana Martia. U daljem pisanju Reporter isto sumnja da

Damjani nije znao o poinjenim zloinima zbog kojih je Milan Marti osuen u Hagu na 35. godina zatvora i pie:

"Dvomimo, da Petar Damjani kot njegov tiskovni predstavnik ni vedel za umore hrvakega prebivalstva v Kninskikrajini, njihov izgon in trpinenje. Da je bil Martiev tiskovni predstavnik, so nam potrdili v vladi samozvaneRepublike Srbske krajine v izgnanstvu, ki e vedno deluje v Zemunu pri Beogradu".

Posle svega, sa punim pravom se namee pitanje: iji su taoci Srbi iz Slovenije.? Da li su taoci savetniceAleksandre Stankovi koja je spremna svakom Srbinu koji joj se suprodstavi i ukae na nepravilnosti, da poaljepoliciju na vrata i da ga oglobi? Da li su Srbi Slovenije taoci Ambasade R. Srbije u Sloveniji koja dozvoljava itolerie navedena postupanja, ili su taoci predsednika Saveza srpskih drutava Slovenije koji zbog sopstvene

slabosti uti o onome o emu bi morao govoriti otvoreno. ta je sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom u Sloveniji,kada e se javno ograditi od delovanja Srpskog Kulturnog Centra Danilo Ki?

Ipak, kako danas stvari u Sloveniji stoje, Srbi Slovenije su najverovatnije taoci, vlasnitvo i prija kupusita zvanogDanilo Ki, posledino i Aleksandre Stankovi. Samo kol'ko jue u sopstvenu brazdu su zaorali samozvanogdelegata Todorovia, kako bi izbacili tribuna Damjania. Sutra e zaorati i predsednika saveza, ukoliko se neprobudi i ne progovori, a prekosutra sve druge, koji jo danas klee pred njihovim pipcima. Nije udo, jer danasimaju 2, 5 miliona srpskih dinara i stotinu hiljada evra od Evropskog projekta... nije mala kinta.

Mogu iz Danila Kia, sa srpskom lovom i evropskim evrima, da oru do mile volje, samo ne mogu oni svakoga na

koga se okome u svoju brazdu zaorati, jer nije svako spreman da klei pred njima. Ima ljudi koji sa ponosom i usrcu nose ime Srbije, i ti ljudi se ne saginju, a sigurno ne uurenima ispod kio-brana velikog stvaraoca Kia.

Za takve je dovoljan i najmanji vetar i struk bosiljka. Vetar e ih istarati iz zaklona, a bosiljak u najruniju istoriju. Alinikako u zaborav, jel se i ujedi sitnih bubica pamte.

Radovan B. Mili

27.12.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2755http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2755http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


11/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Privatna stranka protiv privatnog ministarstva

Dijaspora, ili Srekovi na "ekanju"

"Ne ispunjavam niije naloge", pre petnaestak dana rekao je Sran Srekovi, nakon to je smenjen samesta potpredsednika SPO-a. Iako Srekovi smatra da je smenjen na nedemokratski nain, ipak jeostao lan SPO. Kae, njegova je elja da tu ostane i da se bori "za pravu ideju SPO-a".

Zapravo, o emu bi tu moglo da se radi? Da li je dolo vreme u kome e se stranka Srpskogpokreta obnove "reformisati" prema zamislima mlaanog Srekovia? Da li je to predznak da bi dugogodinji efSPO, kao nesporni gospodar i elnik jedne stranke, za koju se zna da je izgubila ogroman broj svog lanstva, te dadanas u njoj, sem malobrojnih funkcionera SPO gotovo da niko drugi ne postoji. Zapravo, Vuk Drakovi bi tekodanas mogao da sakupi 10.000 glasova iz redova svoje stranke, onoliko koliko je potrevno da bi se neka stranka

osnovala. Ipak, bez obzira na zamrlost te stranke, Vuk Drakovi se, eto, vie od jedne decenije odrava napolitikoj sceni Srbije, ak participirajui u vlasti na ovaj ili onaj nain: najpre s Miloeviem, potom sa Kotunicom ina kraju s Tadiem.

Najzanimljivija je Drakovieva koalicija u ZES-u, odnosno s Borisom Tadiem, kojem SPO uopte nije biopotreban da bi dobio izbore. Zapravo, sam Tadi, ili njegov tab, morali su znati, da uvlaenjem Drakovia unjihovu priu, vie mogu da izgube nego da dobiju. Pa zato su onda prihvatili "ponudu" SPO? Da li zato to ih jeneko prisilio da tako urade? Ako je tako, tada sledi jasno pitanje, ko bi bio u stanju da natera Borisa Tadia i DS daprime Drakovia u svoj zagrljaj? Odgovor je maglovit, ali d se naslutiti: naredba je mogla da stigne jedino izambasade SAD. A zato je Vuk Drakovi bio toliko vaan Amerikancima? Pa zato to je trebalo da na kraju odigrasvoju rolu oko Kosova. I da li je ta uloga blizu svog kraja? Verovatno jeste, a ako jeste, tada je jasno da e ganjegovi zatitnici Amerikanci pustiti niz vodu.

itaoci koji paljivo prate dogaaje na srpskoj politikoj sceni sigurno znaju da je jo u februaru 2009. godine bilo



12/24

Srekovievo podmuklo delovanje u MZD

SPO se prema Ministarstvu za dijasporu uvek ponaao kao prema svojini

koja pripada samo toj partiji. Ako bismo u Srbiji govorili o departizaciji vlasti,

tada bi klasian primer privatno-stranakog "esnafa" svakako bilo pomenutoMinistarstvo. Naravno, partokratija je imanentna srpskom "demokratskom"

drutvu, u kome se politiari ne bore da dou na vlast da bi neto korisnouradili za drutvo. Njih interesuje samo privatni i donekle stranaki interes

,jer bez ovog drugog ne bi bilo ni prvog.

Nesporno je da se Srekovi veoma dobro snalazi u uslovima stranakepreraspodele vlasti, mada bi poloaju na kome se danas nalazi mogao da

zahvali samo svom efu. Naime, prvo to je uradio kao ministar, Srekovije zapoeo kooperaciju sa tzv. organizacijama Srba u inostranstvu,pokuavajui da o sebi, uz pomo medija, formira sliku jednog odlunog ienerginog oveka koji dobro zna ta radi. Da je bio vredniji i da nije igraona kartu uglavnom onih srpskih drutva i organizacija (izmiljene srpske

"kongrese" i tome sline), koja su, ne tako retko, delovala protivno

interesima svoga naroda, moda bi u tome uspeo.

Uemo li na sajt Ministarstva dijaspore, kojim se mladi Srekovi estohvali, ponekad nadmaujui i samog Minhauzena. Na primer, polovinom

juna ove godine, Srekovije je tvrdio kako je "u ovoj eri interneta" uspeo da "umrei" preko 2.500 hiljade srpskihdrutava u svetu. Da, dobro ste uli! I slovima: dve i po hiljade! Naravno, obian svet ne shvata da je to veliki broj iu sluaju kada biste uspeli da "umreite" 2.500 hiljade Srba (pojedinaca) u svetu. To je ogroman bro ljudi i velikasila. A tek dve i po hiljade "udruenja sunarodnika u inostranstvu"... mnogo i za (ne)Srekovia.

Nelogian Srekovi se, izgleda, vodi logikom: kada lae lai debelo da se ljudi zapanje. Slai tako da to, ve naprvi pogled, deluje neverovatno, nemogue, jer ljudi (posebno Srbi) vole nemogue stvari. U takvoj njihovoj nevericilaov moe prilino dugo da prosperira. Dakle ljudi mu nisu verovali a, za razliku od ljudi, uticajni mediji u Srbiji, saVojvodinom, potrudili su se da neverovatno naprave verovatnim i da preute istinu o neistinama.

A radi se o istini koja je jasna i osnovcima. Sran Srekovi nije spojio (ili "umreio") ni jednog Srbina uinostranstvu, ve je takvom lai umreio sebe u svest drugih ljudi, siromane srpske javnosti, kojima on dolazi usnove sa svojom monom armijom od 2.500 srpskih divizija. Prosean Srbin je neshvatljivo naivan: kad ga jednomubedi u neto, odnosno kada medije isporuuju dugorono kontinuirana ubeivanja i ubede, za ta bi i decaodmah videla da je to nemogue, kupio si ga za duga vremena. Sve dok se nesrenik jednog dana sam ne sapleteo tu la i, poput Alise, iskotrlja se iz zemlje uda (sna) i ugleda samog Srekovia kako se podlo smeka nadprovalijom srpskih iluzija.

tidi i ih t i


13/24

Postavite na

stidi ni gorih stvari...

Negde napisano velikim, a negde malim slovima, "ministarstvo" ili "ministar", nije rezultat tamparske ili pravopisne

greke, ve namerne i po zasluzi!

Lazar Janiijevi

27.12.2011.



14/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Hrvatski - jezik Evropske unije (2)

Hrvatska u srednjem veku

Proli put govorili smo o tome da hrvatski jezik postaje 24 slubeni jezik Evropske unije. U Srbiji to nije

izazvalo gotovo nikakvu reakciju, kako na slubenom nivou tako i u srpskom medijskom prostoru. Srbi

su se, izgleda, nakon stotinu godina pomirili da se njihov jezik najpre posudi, a potom i preimenuje u

hrvatski.

Na narod ne kae sluajno: "Kad je otila pita, neka ide i tepsija". Za razliku od hrvatskog, kome je trebalo vie odjednog veka da se ozvanii i slubeno nazove svojim dananjim imenom, vidimo da je formiranje drugog srpskogsurogata ilo daleko bre i jednostavnije. Takozvani bonjaki jezik je sklepan na brzu ruku i jo bre je priznat u

"meunarodnoj zajednici", uglavnom kao "lingvistiko-unitaristiki koncept", pod nazivom "bosanski". Zanimljivo je daje u Srbiji "bonjaki jezik" zvanino priznat pod imenom "bosanski", onako, kako ga, iz politikih razloga, imenuju ibosanski muslimani. Uz sve to, srpski jezik se cepa i na treu ispolitizovanu "jeziku granu", tako da ubrzo dobijamoi takozvani "crnogorski jezik", koji je, ak, proglaen slubenim i u nekim optinama na severu Srbije (Mali Io).

Ipak, da se sada vratimo naoj glavnoj temi. Naime, hteli bismo da vidimo otkuda uopte hrvatsko ime nabalkanskim prostorima. Da li je postojala hrvatska drava i kraljevina onako kako smo to uili u koli. Na primer,postojanje hrvatskog kralja Tomislava pre bi se mogli uzeti kao proizvod romantiarsko-istorijskog mita u 19.stoleu nego neemu to je uistinu predstavljalo realno stanje na "terenu". Hrvatsko ime se uopte ne pominje ustranim izvorima, od doba njihovog "doseljavanja" na Balkan u drugoj etvrtini 7. veka, pa do sredine devetog veka,a tek polovinom desetog o Hrvatima se govori detaljnije u delu romejskog cara Konstantina Porfirogenita, u

njegovom delu pod naslovom O upravljanju carevinom(De administrando imperio). Navodno, prvi podaci o

pominjanju Hrvatske, nalaze se u dvema kartama na latinskom jeziku, koje su izdali "hrvatski knezovi" Trpimir (852)

i Mutimir (892). Tamo se ova dva kneza pominju pod titulom "hrvatski knez" (Dux Chroatorum).


drugih "gospodara" sve do pomenutog Tomislava koji se u mati novokomponovane nacije u 19 veku uzdie na


15/24

drugih gospodara , sve do pomenutog Tomislava, koji se, u mati novokomponovane nacije u 19. veku, uzdie na

kraljevski tron. Tu su i drugi "hrvatski kraljevi", Kreimir i Zvonimir, koji su, navodno, papskim ukazima bili okrunjeni

kao kraljevi "Dalmacije, Hrvatske, Slavonije". Naravno, poto se ovde uglavnom radi o kopijama dokumenata koji su

raeni u kasnijim vekovima, a mnogi su dokazano falsifikovani ili su se u njih naknadno ubacivali delovi teksta,teko je tu razluiti istinu od docnijih "naunih" konfabulacija. Devetnaesti vek je bio vreme u kome se rodilahrvatska nacija, a trebalo je da proe vie od pedeset godina, da bi narod, koji se danas naziva Hrvatima, konanoizabrao ime pod kojim e se, krajnje ostraeno, okupljati u prvim decenijama dvadesetog veka.

Kada smo pomenuli Franake dokumente i odsustvo pomena hrvatskog imena u

njima u bilo kakvom obliku, moda bismo mogli da pretpostavimo, da je Hrvatska,zapravo, bila Karintija (Karantanija, Horutanija), poznata slovenaka drava usrednjem veku, koja je 774. godine ula u sastav Franake. Horutani se pominju i uNestorovoj hronici (poetak 12. veka), zajedno sa Hrvatima na severu Evrope. Dakle,injenica je da postoje dva kljuna naroda, kako na severu Evrope (sever Nemake,deo Poljske), tako i na Balkanu, koji su se zvali Srbima i Hrvatima. Uzimajui u obzirinjenicu da se narodi nekada (a i danas je uglavnom tako) prepoznavali po jezikukojim govore, tada ni Porfirogenit, ni Nestor, ni bilo koji drugi pisac srednjeg veka,

nikako ne bi bio u stanju da napravi razliku izmeu Srba i Hrvata. Otuda, jasno je,Srbi i Hrvati su morali da govore razliitim jezicima kada su se doselili na Balkan.

Da bismo shvatili dubinu problema hrvatske etnogeneze i da bismo se malo pripremili

za nae budue analize, naveemo rei Jerneja Kopitara: "Ako su Dalmatinci Hrvati,qui certe suntprema Konstantinu (Porfirogenitu), a takoe Zagrepani, otkud to dolazida prvi, glavni Hrvati, srpski govore a poslednji ne govore?"

Otuda, Jernej Kopitar jasno razlikuje tokavce, koji su Srbi, od kajkavaca koji su

Hrvati (ali samo u geografskom smislu), a uistinu su Slovenci. U pismu iz 1810, koje

je Kopitar uputio Jozefu Dobrovskom (eki lingvista), Kopitar je bio do kraja otvoren iprecizan:

"Ja vie verujem Truberu i Kreliu nego Salagijusu to se tie Hrvata, da naime severno od Kupe u stvari nemagenetskih nego samo geografskih Hrvata, a genetski to su samo Vendi (Slovenci). Nije dakle neistorijski kadSlovenci nee da budu Hrvati, ve je to veritatis causa... Ja sam sigurno toliko pravedan prema Hrvatima kao VaaPreasnost prema Slovencima, ali pogrean naziv vrea me (sablanjava me): mi Slovenci ne treba da se zovemoHrvati, nego oni sami treba da se zovu ono to su, tj. Slovenci..."

Duan Gosteljski

U sledeem broju: Hrvatska u Sloveniji

28.12.2011.


16/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Iz stranih medija

Ubijanje Srba: Tom Kruz i Marko Cveji

Koreni su vie puta ukazivale na pogubnu politiku srpskih medija, srpskih kulturnih i politikih institucija,kojom se srpski narod, bez ikakvog realnog povoda i opravdanja, igoe kao zloinaki, pa ak igenocidan. Ako to sami Srbi rade sebi, tada se ne treba uditi to Maari i Nemci, koji su Srbijuokupirali i na njenoj teritoriji poinili uasne zloine, danas pokuavaju da "operu" svoju istorijsku ulogu

u sramnom ratu protiv svojih suseda i komija.

Nai itaoci su uglavnom upoznati s tim da se pri kraju najnovijeg filmskog serijala, pod naslovom "Nemoguamisija (4)" , pominju Srbi, tanije govori se o estorici Srba koje je Tom Kruz (glavni junak) ubio, onako "usput","kao muve". Dakle, Srbi se ovde prikazuje bezvrednim i beznaajnim toliko, da ih se moe porediti s insektima. Uzsve to, Srbi su tu i teroristi!

Posle toliko godina, umesto da u svetu dolazi do postepenog menjanja stereotipa o Srbima kao "zlim" momcima,deava se suprotno. Dvanaest godina nakon bombardovanja Srbije, a vie od dve decenije otkad se krenulo sa

estokom satanizacijom Srba u zemljama zapada, animozitet u "svetu" prema Srbima ne da nije smanjen, ve je iviestruko pojaan. To je stvar koja bi morala da zabrine svakog stanovnika Srbije, a vlast nae zemlje morala bida se tim problemom, konano, ozbiljno pozabavi.

Zapravo, Srbija daje novac izvesnim agencijama, koje se bave mutnim poslovima, navodno da bi zastupale interesezemlje, a u stvari, tu se radi o klasinom pljakanju poreskih obveznika. Pre nekoliko godina Srbija je davala gotovodva miliona dolara na lobiranje, jednoj polulegalnoj agenciji, na ijem elu je bio izvesni Milan Petrovi, blizaksaradnik Roda Blagojevia, guvernera Ilinoia, koji je osuen zbog korupcije).

Ove godine, Srbija je sklopila dil sa "Podesta grupom" (za oko100 000 dolara meseno) koja se bavi marketingom uglavnom za


drugaije vienje, koje nam sugerie da su Srbi bukvalno pobili tu decu, to je strana i sasvim neutemeljena


17/24

drugaije vienje, koje nam sugerie da su Srbi bukvalno pobili tu decu, to je strana i sasvim neutemeljenaoptuba.

"O tom mranom poglavlju srpske istorije uglavnom se utalo", pie novinar Harasim. Zapravo, ako novinar VernerHarasim navodi ono to je video u filmu, tada mladi reiser Cveji uopte nije konsultovao nikakvu ozbiljnuliteraturu o dogaanjima u Vojvodini u toku Drugog svetskog rata. Naime, u svojoj knjizi, indikativno i sugestivnonaslovljenoj " Genocid nad nemakom nacionalnom manjinom 19441948", predsednik Nemakog narodnog savezaRudolf Vajs, napisao je da je za pomenute 4 godine stradalo 25.000 Nemacabrojka koja je, sudei premaposleratnoj jugoslovenskoj istoriografiji (do 15.000 Nemaca ukupno stradalo je u toku celog II svetskog rata, od

ega oko 5000 kao "internirci" po osloboenju) viestruko uveanakoju, kako vidimo, Cveji uduplava,poveavajui broj stradalih na 51.000. Ako je Cveji za dva puta uveao brojku, koju je Nemac Rudolf Vajsprethodno upetostruio tada shvatamo koliko se srpska kritika svest suzila i, maltene, sasvim izumrla.

Videemo da unuka jednog folksdojera dolazi u kuu svog dede i tu pokuava da pokrene biznis. Ali, ne lezi vrae,tada na scenu stupaju zli Srbi i pale joj kuu (to se nijednom strancu nikada nije desilo u Vojvodini, ukoliko ivimeu Srbima). Sve je oigledno sraunato da pobudi emocije i natera oveku suze na oi. Tako se i desilo, jermladi svet (Srbi) izlazili su iz kino sale i nisu mogli da veruju da se neto tako moglo desiti i da su njihovi dedovi bilitoliki "zlotvori". Zapravo, sve je sraunato na to da se mladom Srbinu, nakon ovakvog medijskog ispiranja mozga,vlastiti narod maksimalno ogadi. Kraj filma je veoma efektan i za Srbe krajnje porazan (to se u startu

podrazumeva, bez obzira ko film reira), gde mlada Nemica, na pitanje svog momka Srbinakuda beiodgovarakratko: "U Evrupu!"

Da se podsetimo, slino se zavrava i film Aneline Doli, gde Srbin, na kraju filma, ponavlja rei: "Ja sam ratnizloinac"! Otuda, sledei slinu naopaku logiku, Tom Kruz nije nimalo pogreio kada je odluio da ubija "srpskeinsekte".

Prevladavanje prolosti u Srbiji: Kolektivna krivica

Ziddoje Cajtung

Verner Harasim, Beograd

Jo uvek se Srbija posmatra kao drava parija meu evropskim narodimanajpre je pretprolog petka pomerenaodluka da li e ova balkanska zemlja, u dogledno vreme, moi da bude primljena u EU. Iako se mladi ljudi u Srbijine oseaju krivim za jugoslovenske ratove, oni su daleko kritiniji nego to mi ovde mislimo. O tome dosta govorinovi film o stradanjima podunavskih vaba.

Satima pre premijere u Beogradu Marko Cveji je uurban. Termin je zakazan na jednoj lokalnoj televiziji, u toku suposlednje provere tehnike, na kojoj, neposredno pre prikazivanja filma u Domu omladine, treba da da intervju.

Na kraju, Mio pita svoju voljenu, dok bee: "Kuda ide?" Marija odgovara: "U Evropu."


18/24

Postavite na

j , p j j , j g p

Film pogaa publiku, to se jasno vidi. Zato se o zloinima nad Nemcima decenijama nije prialo, pitaju se. Zatotome nita nisu mogli da saznaju u koli? Jedan gledalac se ak udi, zato je nemaka politika o tome utala izato nije nikada u vezi toga vrila pritisak na Srbiju?

Meu publikom se nalazi i nekoliko srpskih vabaoni su filmom posebno pogoeni i zahvalni su, da je Cvejinaeo tu tabu temu. Jer, eto, konano mogu o patnjama lanova svoje familije da priaju otvoreno i bez strahai tou Beogradu, nekadanjem centru Titove moi.

"Podunavske vabe" e sad krenuti irom zemlje, u martu poinje turneja po Vojvodini. Do tada e, moda,Evropska unija odluiti da li Srbija moe da dobije status kandidata za lanstvo u taj savez drava. Pretprologpetka EU je odloila svoje konano izjanjavanje o tom pitanju.

28.12.2011.



19/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Masovne grobnice srpskih vojnika i civila

Zlostavljanje Srba

28.05.1996. Masovne grobnice: Otvaranje masovnih grobnica srpskih vojnika i civila u optinamaSanski most i Petrovac jo je neizvesno, jer muslimani ne dozvoljavaju srpskim predstavnicima pristupna te teritorije. Otvaranje ovih grobnica trebalo je da pone 23 maja a da se zavri do 26 juna.

Muslimansko-hrvatska strana do sada je priznala 47 masovnih grobnica na bivem prostoruodgovornosti Prvog i drugog krajikog korpusa, odnosno 94 na podruju bive BiH. Potpukovnik Nedeljko Savi, koji

je dao ovu izjavu, tvrdi da masovnih grobnica ima daleko vie i da se meunarodni inioci nedovoljno angauju napruanju pomoi u izvrenju ekshumacija.

29.05.1996. Hrvatska - Zlostavljanja Srba: Na konferenciji za novinare predsednik Helsinkog komiteta za ljudskaprava u Hrvatskoj, Zvonimir iak, izjavio je da hrvatske vlasti nastavljaju da zlostavljaju Srbe koji su ostali da iveu Krajini i da se i dalje dogaaju "uasne stvari". U selima u podruju Knina grupe hrvata dolaze nou da tuku starei iznemogle Srbe i kradu im hranu. Prema podatcima MCK, u Hrvatskoj je ostalo da ivi oko 9.000 Srba, od oko

700.000 koliko ih je bilo pre poetka rata. iak je najavio da e uskoro biti objavljen izvetaj o poloaju preostalihSrba. "Taj izvetaj e biti straan, jer je broj ubijenih posle okonanja vojnih operacija u avgustu 1995 godineznatno povean" . (Veernje Novosti 29.05.)

31.05.1996 . Hrvatska: Pitanja postavljena predsedniku Sabora Vlatku Pavletiu u otvorenom pismu upuenom odhrvatskog odbora antifaista:

"Kada ete organizovati komemoraciju i lino govoriti u Jasenovcu, koji je itavom svetu poznat kao faistikomuilite i gubilite, kao to ste to uinili 12 maja na Blajburgu?"

"Kada ete poloiti venac Sabora na grobnicu narodnih heroja na Mirogoju i na partizanskom groblju kao to ste 15


imovine iz 37 sluajeva deloiranja Srba koji ive u Sarajevu" - precizirao je Ivanko. Aktuellt ovo ne pominje u


20/24

svojim emitovanjima.

31.05.1996. Strani mediji: Vrhovni tuilac tribunala Riard Goldston, podigao je etiri nove optunice za ratnezloine poinjene na prostoru bive Jugoslavije, a jedna bi se mogla odnositi na ministra odbrane Hrvatske GojkaSuak, tvrdi "Dejli telegraf". pekulie se da se ostale tri optunice odnose na ljude u samom vrhu drava nastalihraspadom bive SFRJ.

31.05.1996. Strani mediji: Tragajui za kompromitujuim materijalom kojim bi optuila rukovodstvo RS za navodne

zloine, meunarodna zajednica je otkrila druge afere koje pogaaju najvie linosti svetske diplomatije - istiuholandski mediji. (vedski ute) Procenjuje se da bi lov na srpske voe mogao da se zavri tako to e se upostavljenu zamku uhvatiti neke mnogo krupnije zverke, to meunarodnoj zajednici i njenom imidu ne ide u korist.

31.05.1996. Karl Bilt: Komentariui izjavu Karla Bilta da ne eli da sarauje sa potpredsednikom RS BiljanomPlavi, Berlinski "Lajpzinger Folks Zajtung" se pita: "Nije li Bild prekoraio svoje kompetencije. Ako radi u dogovorusa NATO, kao to se pretpostavlja, onda se mora postaviti i pitanje da li je Alijansa uopte spremna da razgovarasa onim ljudima koje je izabrao srpski narod?"

31.05.1996. Embargo na oruje: Piter Galbrajt i arls Redman

(ambasadori u Zagrebu i Bonu) izjavili su sino pred komisijomamerikog kongresa da su u aprilu 1994 obavestili vladu Hrvatske daVaington "nema primedbi" da Zagreb dozvoli tajne isporuke oruja,uglavnom iranskog, bosanskim muslimanima. Predsednik komiteta zameunarodne odnose B. Gilman rekao je da Klintonova administracijanije o svojim potezima obavetavala ni kongres ni ameriku javnostniti amerike saveznike. "Administracija je tom akcijom prekrilameunarodni embargo na isporuku oruja zaraenim stranama,tvrdei u isto vreme da ga potuje. Istovremeno, ona je na taj nainpomogla Iranu da na Balkanu uspostavi svoje sigurno uporite", rekao

je Gilman.

31.05.1996. M-H federacija: Specijalni izaslanik UNHCR-a Soren Jensen Petersen naglasio je prilikom poseteBugojnu da "muslimanska strana nije ispotovala potpisani sporazum" i nije dozvolila povratak 200 hrvatskihporodica u taj Bugojno.

31.05.1996. M-H federacija: Nakon serije uzajamnih hapenja hrvatskih i muslimanskih vojnika, tenzije unestabilnosti federacije rastu - komentarie Rojter i konstatuje da se duboko nepoverenje u m-h federaciji jo vieprodubljuje jer mnoge lokalne vlasti nisu odustale od cilja da stvore etniki iste drave. vedski mediji o tome ute.

31.05.1996. Haki Tribunal: Draen Edemovi priznao je danas krivicu pred hakim tribunalom. Predsedavajui


21/24

03. January, 201

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Boi roenje Hristovo u hrianskoj ikonografiji

Izvor svih hrianskih praznika

Svi hriani slave Boi kao optu slavu, jer je to dan roenja najsvetijeg deteta u istoriji oveanstva,dan roenja Spasitelja. Dolaskom sina Boijeg meu ljude na zemlji, otpoinje i nova era u povestioveanskog istorijskog toka. Dan Hristovog roenja svetkovina je bogata razliitom simbolikom inarodnim obiajima. Loenje badnjaka simbol je plodnosti i ivotne toplote. Na ikonografiju ovog

Svetog praznika uticala je i knjievnost mistika, posebno u kasnom srednjem veku.

Mir Boiji, Hristos se rodi! - vekovni je pozdrav koji e senarednih dana ponavljati u veini srpskih domova,pravoslavnim hramovima, meu ljudima na ulicama... Ovimreima, iskreno izgovorenim, vernici e razmenjivati elje zazdravljem, mirom, uspehom i svakim napretkom. U njima je

sadrana pravoslavna vera, ali i tradicija, istorija, identitet

srpskog naroda, kao i nada u spasenje i bolje i lepe sutra.

Praznik Hristovog roenja proslavlja se uz pregrt drevnih obiaja, od kojih mnogi korene vuku iz najdubljih vekovapostojanja naeg naroda. Na ovaj dan okupljaju se roditelji i deca, braa i sestre, a prazniku se najvie radujunajmlai.

Srpski narod Boiu pridaje i mnoga svojstva koja nisu ukorenjena u hrianstvu. Smatra se da je ovaj dan najboljiza poetak nekog velikog posla. Prema verovanjima, svako bi na Boi trebalo da posveti malo vremenauobiajenim poslovima, kako bi bili uspeno obavljani tokom cele godine. U mnogim krajevima Srbije, domaini naovaj dan obilaze svoje njive, ume, bate i izvore. Smatra se takoe da je i vreme na Boi pokazatelj plodnostigodine koja sledi. Ukoliko pada sneg, a nebo bude oblano, smatra se da e godina biti rodna i uspena. Lep dan ivedro nebo bez oblaka tumai se kao vesnik tekog i sunog leta


anela Boijeg u neobinoj svetlosti i, uplaie se. Aneo im ree: "Ne bojte se; jer vam javljam veliku radost koja biti d d d D id di S k ji j H i t G d I t k i t


22/24

e biti svemu narodu; danas se u gradu Davidovom rodi Spas, koji je Hristos Gospod. I eto vam znaka: nai etedete povijeno gdje lei u jaslima. Pastiri pourie da vide i poklone se Spasitelju. U isto vreme je nad zemljom

izraelskom zasijala velika i sjajna zvezda, koja se za razliku od drugih kretala. Ova neobina zvezda navela je trimudraca sa Istoka na pomisao, da se moda rodio neki veliki car, pa su pohitali put zvezde da se poklone i darivaju

ga. Na putu za Vitlejem, mudrace u Jerusalimu zamoli car Irod da ga obaveste kad nau Isusa. Po povratku oni tone uinie, te se Irod uplai da se moda nije rodio novi judejski car. Naredi vojsci da u Vitlejemu i okolini poseesvu muku decu staru do dvije godine. Pretpostavlja se da je od Irodove ruke tada stradalo etrnaest hiljada dece,a Isus je bio spaen jer ga je Josif, po nareenju anela, zajedno sa Marijom sklonio u Misir.

Simboli i obredi

Badnjak - vidljivi simbol Isusa Hrista - naroitim obredomunosimo u domove. I kao to ta zapaljena granica razbuktavavatru na ognjitu i jarkim plamenom osvetljava svaki kutak

kue, tako je i Isus, silom svoga boanstva, raskinuo lanceropstva grehu, preporodio oveka i u njemu razbuktao plamenljubavi prema dobru, vrlini i Bogu.

Hrianski badnjak vodi poreklo od udesne vitlejemske noikada se u peini rodio Spasitelj. Apostol Luka kae da su tadapastiri uvali nonu strau kod svojih stada, loili vatru i grejalise. Vremenom se u naem narodu razvio itav kult vezan zabadnjak i Badnje vee.

Praznik za domaina poinje u cik zore. On se najpre prekrsti, i uz kratku molitvu, sekirom, u tri poteza, see mladiceri ili hrast, ali tako da padne na istonu stranu.

Simbolika unoenja badnjaka u kuu je vrlo jasna. Gospod Isus Hristos, novoroeni Spasitelj, u vidu badnjaka ulazi

u na dom i svim lanovima domainstva donosi zdravlje (drenov pruti), izobilje plodova zemaljskih (ito) i duhovnuradost (med), osiguranu nevinom Hristovom krvlju (vino), prolivenom na Golgoti.

Srpski obiaji nalau da se na Badnje vee u dom unosi badnje drvo. To ini domain ili neko od mukih lanovaporodice. Stupajui desnom nogom preko praga on pozdravlja ukuane boinim pozdravom, a domaica ga posipaitom iz sita. U seoskim uslovima, badnjaar potom cerove grane sputa na ognjite, dok se u stanovima onpostavlja na centralno mesto oko koga e se na Badnje vee okupiti porodica. Kako je Hristos roen u tali, obiaj

je da se u kuu unese i pregrt slame. U mnogim selima na Badnje vee unosi se naramak slame, na kome sepostavlja posna veera.

Dr gi dan Boia crk i je pos een Bogorodici nak ah alnosti to je rodila Boga i Spasitelja ali je narod


23/24

Drugi dan Boia u crkvi je posveen Bogorodici, u znak zahvalnosti to je rodila Boga i Spasitelja, ali je u narodujo poznat i kao Boji dan. Za razliku od prvog dana, koji se svetkuje u svojoj kui, u okviru porodice, ovo je dankada se ide u posete roacima i prijateljima. Trei dan Boia slavi se kao praznik Sveti Stefan. Iz kue se iznoseslama i ostaci badnjaka, a negde se ugarci izgorelog badnjaka uvaju, jer se veruje da su lekoviti.

Prema narodnim obiajima, peenica je jedna vrsta rtve koja se prinosi Bogu i vue korene iz vremena verovanjapre hrianstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogobotva, a Crkva jeovaj obiaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloenjem da posle boinog posta, koji traje est nedelja, dobro doe

jaa hrana, naroito u hladno zimsko vreme.

Za peenicu se obino kolje prase ili jagnje, a uz to neko jo kolje i priprema peenu urku, gusku ili koko. Obiajvezan za klanje peenice, ostao je verovatno iz starih mnogoboakih vremena, vezan za rtvoprinoenje. Peenicase uglavnom pee na Badnji dan. U mnogim delovima Srbije i Crne Gore vaenje peenice iz pei prate pesme,igra i pucanje iz oruja.

Likovne predstave Velikog praznika

Roenje Hristovo, moemo svrstati u etiri ikonografska tipa.

Prvi, starohrianski tip, potie iz IV-V veka, a nalazi se nasarkofazima i na freskama u katakombama. To je predstava

unutranjosti kolibe u ijem sreditu lei beba Isus u koari, ilina postolju pod nadstrenicom.Vo i magarac ga greju svojim

dahom, dok Bogorodica, najee, sedi pored njega.

Drugi, vizantijski tip, se sree od VI veka nadalje. To je,zapravo, ikonografski tip nastao na hrianskom Istoku (Sirija),a koji je preuzela vizantijska ikonografija. Prizor se zbiva u

peini, gde dete Hrist lei na postolju. Pored njega su vo,

magarac, aneli koji se klanjaju i gotovo redovno pastiri.Bogorodica se, nakon poroaja, odmara na ovalnoj slamnjai

ili na krevetu, dok Sv. Josip sedi. Katkad dve ene kupaju dete. Nad peinom je velika zvezda koja snopom svetlaobasjava dete Hrista.

Kao trei ikonografski tip prepoznaje se vizantijsko- zapadnjaki, koji se u VII -VIII veku iri preko Ravene i juneItalije na Zapad, gde u ikonografiji roenja Hristovog ostaje vaei sve do XIV veka. Zapadnjaki umetnici e teitipreraivanju ustaljene vizantinske eme, pa e na predstavi esto izostajati motiv kupanja deteta. Taj e motiv,tokom XIII veka, poeti uopte da se naputa u prekoalpskoj Evropi, dok e, u XIV veku, ponovo biti prihvaen uitalijanskom slikarstvu i vajarstvu (Giotto i Pisanci). Posle VIII veka motiv uvenulih, odnosno oduzetih Salominih ruku

Mesto Hristovog roenja okuplja desetine hiljada vernika 6 i 7 januara kada Jerusalimska patrijarija slavi Boi


24/24

Postavite na

Mesto Hristovog roenja okuplja desetine hiljada vernika 6. i 7. januara, kada Jerusalimska patrijarija slavi Boi

Vitlejem se nalazi geografski blizu Jerusalimu, kao da mu je predgrae, ali je politiki i administrativno daleko.Vitlejem je gradi od 50. 000 stanovnika. Deo je palestinske teritorije. Gradi je vidno siromaniji od oblinjegJerusalima. Pejza je sveden, sav belkast od krenjaka, retko je drvee, reklo bi se golet, karst, koji obilujepeinama. Iznad dve Vitlejemske peine podignuti su veoma znaajne crkve za hrianski svet. Obe su u vezi saHristovim roenjem. Manastir franjevaca uva peinu u kojoj se pastirima javilo naveenje Hristovog roenja.Ispred manastira ulini trgovci prodaju frule, dolar komad. Ove frule podseaju na pastire. Zato su aneli prvo

pastirima javili da e se roditi bogoovek? iste due pastirske, moda zato!

Nedaleko odatle, nalazi se peina koju su ranohriani oznaili kao mesto Isusovog roenja. Iznad Peinje Roenjasagraena je ogromna crkva. U ovoj romanikoj katedrali nalaze se etiri oltara: na centralnom mestu je grko-pravoslavni, zatim jermenski, koptski i katoliki.

Na Badnji dan, koji Jerusalimska patrijarija slavi 6. januara, prireuje se sveani doek Jerusalimskom patrijarhu.Doekuju ga palestinski skauti i orkestri. Naroda je manje nego kada 13 dana ranije slave katolici i neki pravoslavci.eka se dugaak red da bi se silo u Peinu Roenja.

U seanje na zvezdu koja je obasjala Hristovo roenje, izlivena je srebrna zvezda sa 14 krakova, koja je uglavljenau mermer, a u sredini zvezde je krug pokriven staklom. Kroz staklo se vidi deo peine, u kojem su bile jasle zagoveda. Na tom mestu gde su bile jasle, rodio se Isus. Za nas, pravoslavne Srbe, na ponos je kad kleknemo na

mermer i poljubimo zvezdu, da znamo kako je est kandila iznad srebrne zvezde iz Srbije. Uraena su ufiligranskom srebru, bokasta, bogata i elegantna, sa po jednim rubin dragim kamenom.

Nema dovoljno neistroenih rei kojima bi se opisala ispunjenost u dlanovima koji dodiruju srebro zvezde. To jesusret s neim dugo pripremanim. Dugo najavljivanim.

Peina je zatiena glomaznom crkvom iju bazilikalnu tavanicu podupire uma stubova. Debeli su i glatki,mermerni. U podu su otvorena drvena vrata(!?), kroz koja pogled ulazi u donji nivo crkve iz vremena kad je

podignuta. Iz tog doba, prve carske majke hrianke, Jelene, i njenog sina, koga je rodila u Naisu, sauvan jemozaik. 326-ta godina nae ere, a mozaik kao da je jue napravljen, svaka ploica kamene paste na svom mestu,floralni ornament u u kojem preteu cigla i oker, gust, misaon, pun meandara, lep.

Dragan PEJI

27.12.2011.


Documents

Koreni (27. decembar 2011)