Kosmicka Pravda i Pravo

7/23/2019 Kosmicka Pravda i Pravo

1/34

www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON

O ADVOKATURI

("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuju se advokatska sluba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici radaadvokata, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i radadvokatskih komora.

Samostalnost, nezavisnost i javni znaaj advokature

lan 2

Advokatura je nezavisna i samostalna sluba pruanja pravne pomoi fizikim i pravnim licima.

Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:

1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;

2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;

3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenomsastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata;

4) donoenjem optih akata od strane advokatskih komora;

5) odluivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom.

Predmet advokature
http://www.paragraf.rs/propisi.html


2/34

lan 3

Pruanje pravne pomoi iz lana 2. stav 1. ovog zakona obuhvata:

1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i miljenja;

2) sastavljanje tubi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;

3) sastavljanje ugovora, zavetanja, poravnanja, izjava, optih i pojedinanih akata i drugihisprava;

4) zastupanje i odbranu fizikih i pravnih lica;

5) posredovanje u cilju zakljuenja pravnog posla ili mirnog reavanja sporova i spornih odnosa;

6) obavljanje drugih poslova pravne pomoi u ime i za raun domaeg ili stranog fizikog ilipravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili tite slobode i drugi interesi.

Znaenje izraza

lan 4

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) "advokatura" je obavljanje advokatske slube;

2) "advokat" je lice koje je upisano u imenik advokata i poloilo advokatsku zakletvu i bavi seadvokaturom;

3) "kandidat" je lice koje je podnelo zahtev za upis u imenik advokata, sve dok nije upisano uimenik advokata i poloilo advokatsku zakletvu;

4) "nadlena advokatska komora" je advokatska komora u iji imenik je advokat upisan;

5) "stranka" je fiziko ili pravno lice koje se advokatu obratilo za pruanje pravne pomoi i licekoje advokat zastupa ili brani;

6) "zastupanje" je zastupanje ili odbrana;

7) "kodeks" je Kodeks profesionalne etike advokata;

8) "tarifa" je Tarifa o nagradama i naknadama trokova za rad advokata;

9) "domai advokat" je advokat koji je dravljanin Republike Srbije;

10) "imenik advokata" je imenik advokata dravljana Republike Srbije;

11) "upisnik A i upisnik B imenika advokata" je imenik advokata - stranih dravljana;


3/34

12) "imenik zajednikih advokatskih kancelarija" je imenik upisanih zajednikih advokatskihkancelarija;

13) "imenik advokatskih ortakih drutava" je imenik upisanih advokatskih ortakih drutava;

14) "advokatski pripravnik" je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji

se obavljanjem pripravnike vebe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi;

15) "imenik advokatskih pripravnika" je imenik advokatskih pripravnika koji se osposobljavaju zarad u advokaturi.

II USLOVI ZA BAVLJENJE ADVOKATUROM

Pravo na bavljenje advokaturom

lan 5

Pravo na bavljenje advokaturom stie se donoenjem odluke o upisu u imenik advokata ipolaganjem advokatske zakletve.

Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokree se zahtevom kandidata zaupis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na ijem podruju e biti sediteadvokatske kancelarije kandidata.

Uslovi za upis u imenik advokata

lan 6

Uslovi za donoenje odluke o upisu u imenik advokata, ako ovim zakonom nije drugaijeodreeno, su:

1) diploma pravnog fakulteta steena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta steena ustranoj dravi i priznata u skladu sa propisima koji ureuju oblast visokog obrazovanja;

2) poloen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;

3) dravljanstvo Republike Srbije;

4) opta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

5) nepostojanje radnog odnosa;

6) neosuivanost za krivino delo koje bi kandidata inilo nedostojnim poverenja za bavljenjeadvokaturom;

7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika,direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, lana ili predsednika izvrnog odborabanke, zastupnika dravnog kapitala, steajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom oradu ima utvrenu zabranu konkurencije;


4/34

8) dostojnost za bavljenje advokaturom;

9) obezbeen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehnikih uslova, uskladu sa aktom Advokatske komore Srbije;

10) protek najmanje tri godine od donoenja konane odluke o odbijanju zahteva za upis uimenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako jekandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz ijeg se ivota irada, u skladu sa opteprihvaenim moralnim normama i kodeksom, moe zakljuiti da se neesavesno baviti advokaturom i uvati njen ugled.

Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. ta. 6) i 8) ovog lana advokatskakomora ceni po slobodnoj oceni.

Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotuilaku funkciju najmanje 12 godina, ne polae

advokatski ispit.

Dokazivanje uslova za upis u imenik advokata

lan 7

Uz zahtev za upis kandidat je duan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova iz lana6. stav 1. ta. 1) do 5) i ta. 7) i 9) ovog zakona.

Advokatska komora po slubenoj dunosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz lana 6.stav 1. ta. 6), 8) i 10) ovog zakona.

Pravna lica, dravni i pravosudni organi i organizacije duni su da, u skladu sa zakonom, nazahtev advokatske komore daju o kandidatu tane i potpune podatke, potrebne za ocenu da liispunjava uslove iz lana 6. stav 1. ta. 6) i 8) ovog zakona.

Odluke o zahtevu kandidata

lan 8

Advokatska komora moe odloiti donoenje odluke o zahtevu do pravnosnanog okonanjakrivinog postupka, ako je protiv kandidata optunica za krivino delo koje bi ga inilonedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.

Ako kandidat ispunjava uslove iz lana 6. stav 1. ovog zakona, advokatska komora donosiodluku o upisu u imenik advokata.

Advokatska komora odbie zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava jedanili vie uslova propisanih u lanu 6. stav 1. ovog zakona.

O odluci iz stava 3. ovog lana advokatska komora je duna da bez odlaganja obavestiAdvokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u njenom sastavu.


5/34

Advokatska zakletva

lan 9

Advokatska komora je duna da u roku od 30 dana od donoenja odluke o upisu u imenikadvokata omogui kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatiotrokove upisa, a ako se radi o stranom dravljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz ozakljuenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Advokatska zakletva polae se pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.

Advokatska zakletva glasi:

"Zaklinjem se da u dunost advokata obavljati savesno,da u se u svom radu pridravatiUstava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etikeadvokata i da u svojim postupcima i ponaanjem uvati ugled advokature."

Reenje o upisu i advokatska legitimacijalan 10

Advokatska komora, na dan poloene advokatske zakletve, donosi reenje o upisu u imenikadvokata i izdaje advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija slui kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadri ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj i dan,mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od znaaja za utvrivanje svojstvaadvokata predviene optim aktom advokatske komore.

Pravo na uvid

lan 11

Organ koji vodi postupak moe traiti na uvid advokatsku legitimaciju od lica koje pred njimneposredno nastupa u svojstvu advokata.

U sluaju sumnje u svojstvo lica koje se predstavlja kao advokat, organ koji vodi postupak moeda od nadlene advokatske komore pribavi potrebna obavetenja.

Ponitavanje odlukei reenja o upisulan 12

Advokatska komora koja je donela odluku o upisu ili Advokatska komora Srbije po pravunadzora, ponitie odluku i reenje o upisu ili samo odluku o upisu kada reenje nije doneto:

1) ako kandidat ne poloi advokatsku zakletvu u skladu sa lanom 9. ovog zakona;


6/34

2) ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu bili ispunjeni uslovi za upis.

Postupak za ponitaj odluke i reenja o upisu pokree se po slubenoj dunosti ili na osnovuprijave.

Advokatska komora koja je donela odluku i reenje o upisu duna je da bez odlaganja, anajkasnije u roku od tri dana od pokretanja postupka iz stava 2. ovog lana, o pokrenutompostupku obavesti Advokatsku komoru Srbije i advokata protiv koga je postupak pokrenut.

Upis bez ispitivanja uslova

lan 13

Advokat koji premeta sedite advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju drugeadvokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata drugeadvokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz lana 6. stav 1. taka 9) ovogzakona.

Advokat iz stava 1. ovog lana duan je da advokatskoj komori sa ije teritorije preseljavasedite advokatske kancelarije, podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata zbog promenesedita kancelarije i dau roku od 15 dana od dana brisanja podnese zahtev za upis u imenikadvokata one advokatske komore na iju teritoriju preseljava sedite kancelarije, uz prilaganjedokaza iz lana 6. stav 1. taka 9) ovog zakona.

Ako advokat ne podnese zahtev za upis u roku propisanom u stavu 2. ovog lana smatrae seda mu je prestalo pravo na bavljenje advokaturom, u smislu odredbe lana 83. stav 1. taka 1)ovog zakona.

Advokat - strani dravljanin upisan u upisnik B imenika advokata, koji se najmanje tri godine

neprekidno bavio advokaturom u Republici Srbiji, stie pravo da podnese zahtev za upis uimenik advokata bez ispitivanja uslova za upis.

Upis advokata - stranih dravljana

lan 14

Strani dravljanin moe se upisati u upisnik A i upisnik B imenika advokata, ako se baviadvokaturom u matinoj dravi u skladu sa propisima te drave i ako, u zavisnosti od vrsteupisa, ispunjava uslove iz st. 2. i 3. ovog lana.

Za upis u upisnik A imenika advokata kandidat mora ispunjavati uslove iz lana 6. stav 1. ta. 4)do 10) ovog zakona.

Za upis u upisnik B imenika advokata kandidat mora, pored uslova iz stava 2. ovog lana,ispunjavati i uslove iz lana 6. stav 1. taka 2) ovog zakona.

Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani dravljanin je duan da dostaviuverenje o dravljanstvu drave iji je dravljanin i potvrdu advokatske komore iji je lan otome da u matinoj dravi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik,


7/34

ne starije od tri meseca, kao i dokaze o ispunjenosti uslova iz lana 6. stav 1. ta. 4) do 7) i 9)ovog zakona.

Uz zahtev za upis u upisnik B imenika advokata, advokat - strani dravljanin je duan da, poredpriloga iz stava 4. ovog lana, dostavi i dokaze o ispunjenosti uslova iz stava 3. ovog lana.

O upisu advokata - stranog dravljanina obavetava se nadlena advokatska komora u njegovojmatinoj dravi.

III PRAVA I DUNOSTI ADVOKATA

Osnovne dunosti

lan 15

Advokat je duan:

1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;

2) da pravnu pomo prua struno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatskekomore i kodeksom;

3) da uva advokatsku tajnu;

4) da u profesionalnom radu i u privatnom ivotu koji je dostupan javnosti uva ugledadvokature.

Podruje delovanja

lan 16

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane drave, u skladu sa potvrenimmeunarodnim ugovorima i propisima te drave o pravu na rad stranih advokata.

Struno usavravanje

lan 17

Advokat je duan da stalno stie i usavrava znanja i vetine potrebne za struno, nezavisno,samostalno, delotvorno i etino obavljanje advokatske slube, u skladu sa programom strunogusavravanja koji donosi Advokatska komora Srbije.

Advokat koji ima advokatskog pripravnika duan je da mu obezbedi odgovarajue uslove za radi obuku u skladu sa svrhom pripravnike prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzirenjegov rad i struno usavravanje.


8/34

Sloboda i obaveza pruanja pravne pomoi

lan 18

Advokat slobodno odluuje da li e prihvatiti pruanje pravne pomoi, osim u sluajevimapredvienim zakonom.

Advokat ne moe odbiti pruanje pravne pomoi ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sazakonom postavi sud, drugi dravni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozipredvieni zakonom zbog kojih je duan da odbije zastupanje.

Obaveza odbijanja pruanja pravne pomoi

lan 19

Advokat je duan da odbije pruanje pravne pomoi:

1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;

2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvarizastupa ili je zastupana suprotna stranka;

3) ako je lan ili je bio lan zajednike advokatske kancelarije ili advokatskog ortakog drutva,u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;

4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili slubeno lice udravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave;

5) ako su interesi stranke koja trai pravnu pomo u suprotnosti sa njegovim interesima ili

interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, a to se propisujestatutom advokatske komore i kodeksom;

6) u drugim sluajevima utvrenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom.

Advokatska tajna

lan 20

Advokat je duan da, u skladu sa statutom advokatske komore i kodeksom, uva kaoprofesionalnu tajnu i da se stara da to ine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji,

sve to mu je stranka ili njegov ovlaeni predstavnik poverio ili to je u predmetu u kome pruapravnu pomo na drugi nain saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.

Obaveza uvanja advokatske tajne nije vremenski ograniena.

Nain uvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa advokatskom tajnom ureuju se statutomadvokatske komore i kodeksom.

Nespojivi poslovi


9/34

lan 21

Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature.

Advokat ne moe imati drugu registrovanu samostalnu delatnost.

Advokat nema pravo da zasniva radni odnos osim u advokatskom ortakom drutvu, da budestatutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, lan ili predsednikizvrnog odbora banke, zastupnik dravnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrenuzabranu konkurencije.

Statut advokatske komore i kodeks blie utvruju poslove iz st. 2. i 3. ovog lana, a mogupredvideti i druge poslove koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature.

Zamenjivanje advokata

lan 22

Advokata moe zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugiadvokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom.

Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnikzaposlen.

Nagrada i naknada trokova

lan 23

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu trokova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosiAdvokatska komora Srbije.

Visina nagrade za rad advokata utvruje se u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje,vrednosti spora ili visine zapreene kazne.

Visina nagrade za odbrane po slubenoj dunosti, utvruje se aktom koji donosi ministarnadlean za poslove pravosua.

Advokat je duan da klijentu izda obraun nagrade i naknade trokova za izvrene radnje iizdatke za trokove.

Obraun o nagradi i naknadi trokova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvrnompostupku.

Zabrana reklamiranja

lan 24

Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajednike advokatske kancelarije i advokatskog ortakogdrutva.


10/34

Zabrana reklamiranja i doputeni nain predstavljanja blie se ureuju statutom advokatskekomore i kodeksom.

Advokatura stranog dravljanina

lan 25

Advokatura stranog dravljanina, upisanog u upisnik A imenika advokata, ograniena je nadavanje usmenih i pismenih pravnih saveta i miljenja koji se odnose na primenu prava njegovematine drave i meunarodnog prava.

Advokatura stranog dravljanina, upisanog u upisnik B imenika advokata, izjednaena je saslubom domaeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa, moe postupatiu Republici Srbiji samo zajedno sa domaim advokatom.

Na rad advokata - stranih dravljana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose nadomae advokate, ako ovim zakonom nije drugaije propisano, statuta advokatske komore i

kodeksa.

Ogranienje prava advokata - stranog dravljanina

lan 26

Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika advokata nema pravo:

1) da bira i bude biran za lana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj komori Srbije niti unadlenoj advokatskoj komori;

2) da zapoljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravnike vebe, uskladu sa ovim

zakonom;

3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po slubenojdunosti, da prua besplatnu pravnu pomo u skladu sa vaeim propisima, da budepunomonik stranke koja je osloboena od plaanja sudskih trokova, niti da bude medijator.

Advokatska kancelarija

lan 27

Advokat moe da ima samo jednu advokatsku kancelariju.

Mesto i ureenje advokatske kancelarije moraju biti u skladu sa znaajem i ugledom advokaturei uslovima neophodnim za uvanje advokatske tajne, saglasno merilima utvrenim aktom

Advokatske komore Srbije.

Advokat moe pruati pravnu pomo samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupana raspravama, pretresima, uviajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zakljuenju pravnihposlova.


11/34

Izuzetno, zbog posebnih okolnosti sluaja i prirode pravne pomoi, advokat moe pruiti pravnupomo i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.

Advokat je duan da prijavi promenu sedita svoje advokatske kancelarije na teritoriji isteadvokatske komore, nadlenoj advokatskoj komori, u roku od 15 dana od dana promenesedita.

Tabla advokata

lan 28

Advokat je duan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu kojasadri naziv: "advokat" i ime i prezime advokata.

Advokat - strani dravljanin na tabli istie nazive profesije i na jeziku matine drave.

Peat advokata

lan 29

Advokat ima peat koji sadri naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu seditaadvokatske kancelarije.

Zajednika advokatska kancelarija ima peat sa nazivom: "zajednika advokatska kancelarija",imenom i adresom sedita zajednike advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom oosnivanju.

Advokatsko ortako drutvo ima peat koji sadri naziv advokatskog ortakog drutva i adresusedita drutva.

Advokat koji je lan zajednike advokatske kancelarije i ortakog advokatskog drutva duan jeda, uz peat iz st. 2. i 3. ovog lana, koristi i peat iz stava 1. ovog lana.

Advokat je duan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis ipeat.

Otkazivanje zastupanja

lan 30

Advokat ima pravo da otkae zastupanje (punomoje).O otkazu zastupanja (punomoja) advokat je duan da odmah obavesti organ koji vodipostupak.

Advokat je duan da u roku od 30 dana od dana obavetavanja iz stava 2. ovog lana, nastavisa pruanjem pravne pomoi, izuzev ako ga stranka te obaveze nije izriito oslobodila ili ako tonije suprotno propisima.


12/34

Postupanje sa spisima i ispravama

lan 31

Advokat je duan da u rokovima propisanim za uvanje arhivske grae uva spise i isprave kojemu je stranka poverila, ako sporazumom sa strankom nije drugaije odreeno.

Advokat je duan da preda stranki, na njen zahtev, sve njene spise i isprave.

Materijalne obaveze prema advokatskoj komori

lan 32

Advokat je duan da advokatskoj komori plaa lanarinu i druge materijalne obaveze.

Advokatska komora e uskratiti produenje vaenja advokatske legitimacije advokatu koji nijeizmirio obaveze iz stava 1. ovog lana, u skladu sastatutom advokatske komore.

Odgovornost za pravno miljenje

lan 33

Advokat ne moe biti pozvan na krivinu ili prekrajnu odgovornost za pravno miljenje izneto upostupku pruanja pravne pomoi pred sudom ili drugim organom.

Nepovredivost advokatske kancelarije

lan 34

Advokatska kancelarija, predmeti i podaci koji se nalaze u njoj, mogu biti predmet kontrole samopod uslovima iz lana 35. ovog zakona.

Odluku o privremenom ili trajnom prestanku rada advokatske kancelarije moe doneti samonadleni organ advokatske komore u posebno predvienom postupku.

U odnosu na advokatsku kancelariju ne moe biti primenjena mera zatvaranja, odnosnopeaenja, u krivinom i prekrajnom postupku i postupku za privredni prestup, niti u drugompostupku koji se vodi protiv advokata.

Lienje slobode advokata i pretresanje advokatske kancelarije

lan 35

Advokat ne moe biti lien slobode za krivina dela u vezi sa obavljanjem advokatske slube,bez odluke nadlenog suda.

Pretres advokatske kancelarije moe odrediti samo nadleni sud u pogledu tano odreenogspisa, predmeta ili dokumenta.


13/34

Pretres advokatske kancelarije moe se izvriti samo u prisustvu advokata koga odredipredsednik nadlene advokatske komore.

Predmeti, spisi ili dokumenta, izuzev spisa iz stava 2. ovog lana, kao i saznanja do kojih sedoe prilikom pretresa advokatske kancelarije, ne mogu se koristiti radi voenja postupka protivstranaka advokata iz te advokatske kancelarije.

O pokretanju postupka protiv advokata, o odreivanju zadravanja ili pritvora advokatu, sud ilidrugi dravni organ koji vodi postupak je duan da odmah obavesti nadlenu advokatskukomoru.

Pravo na informaciju

lan 36

Advokat ima pravo da, u cilju pruanja pravne pomoi, od dravnih organa, ustanova,preduzea i drugih organizacija trai i blagovremeno dobije informacije, spise i dokaze koji su u

njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.

Dravni organi, ustanove i preduzea duni su da, u skladu sa zakonom, advokatu omoguepristup informacijama, spisima i dokazima iz stava 1. ovog lana.

Obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti

lan 37

Advokat je duan da zakljui ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornostikod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja.

Advokatska komora moe zakljuiti ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalneodgovornosti za sve advokate upisane u njen imenik advokata.

Advokatska komora Srbije utvruje minimalnu sumu osiguranja za tetu od profesionalneodgovornosti.

Advokatska komora uskratieizdavanje ili produenje vaenja advokatske legitimacije advokatukoji nije zakljuio ugovor o osiguranju, osim u sluaju osiguranja iz stava 2. ovog lana.

Poreske obaveze advokata

lan 38

Advokat je duan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske slube, plaa porez uskladu sa poreskim propisima.

IV PRIVREMENI PRESTANAK I ZABRANA BAVLJENJAADVOKATUROM


14/34

Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom

lan 39

Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:

1) zbog strunog usavravanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi;

2) za vreme privremene spreenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negudeteta i drugih zdravstvenih razloga;

3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslanikog iliodbornikog mandata.

Advokat je duan da najkasnije 30 dana pre poetka korienja prava iz stava 1. taka 1) ovoglana i u roku od 30 dana od nastanka privremene spreenosti iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lanadostavi nadlenoj advokatskoj komori obrazloeni zahtev sa odgovarajuim dokazom i

podacima o poetku i trajanju privremenog prestanka rada.

Postupanje u sluaju nespojivih poslova

lan 40

Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u sluaju izbora, imenovanja ilipostavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu RepublikeSrbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Advokat je duan da u roku od 30 dana od dana poetka obavljanja javne funkcije iz stava 1.ovog lana, podnese nadlenoj advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na

bavljenje advokaturom.

Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog lana, nadlena advokatskakomora e po slubenoj dunosti doneti reenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.

Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog lana, nepodnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, nadlena advokatskakomora e doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javnefunkcije.

Privremeni zamenik advokata

lan 41

Reenjem o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom iz l. 39. i 40. ovogzakona, nadlena advokatska komora e advokatu odrediti privremenog zamenika.

Privremeni zamenik iz stava 1. ovog lana moe biti samo advokat upisan u imenik advokataiste advokatske komore.


15/34

Za privremenog zamenika odredie se advokat koga predloi privremeno zamenjivani advokat,ukoliko priloi pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema,tada advokat koga odredi nadlena advokatska komora, vodei rauna o meusobnimodnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogueg zamenika i o srodnostioblasti prava kojima se oni u praksi bave.

Privremena zabrana bavljenja advokaturom

lan 42

Privremena zabrana bavljenja advokaturom moe se odrediti samo pod uslovima propisanimovim zakonom.

Advokatu e se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega:

1) odreen pritvor;

2) pokrenut postupak za ponitaj upisa u imenik advokata.

Advokatu se moe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:

1) ako je protiv njega pokrenut krivini ili disciplinski postupak za delo koje ga ini nedostojnimza bavljenje advokaturom;

2) ako svojim postupcima oteava ili onemoguava voenje disciplinskog postupka koji je protivnjega pokrenut.

Nadlena advokatska komora e reenjem o odreivanju privremene zabrane bavljenjaadvokaturom:

1) odluiti o vremenu trajanja zabrane;

2) odrediti privremenog zamenika, vodei rauna o merilima iz lana 41. stav 3. ovog zakona.

Dejstvo pravnog leka i obaveza obavetavanja

lan 43

alba protiv reenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadrava njegovoizvrenje.

O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom nadlena advokatska komora obavetava svesudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.

V OBLICI RADA

Oblici rada


16/34

lan 44

Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajednikoj advokatskoj kancelariji ili kao lanadvokatskog ortakog drutva.

Zajednika advokatska kancelarija

lan 45

Dva ili vie advokata mogu ugovorom, kojim ureuju meusobne poslovne i imovinske odnose,osnovati zajedniku advokatsku kancelariju (u daljem tekstu: zajednika kancelarija).

Ugovor iz stava 1. ovog lana i zahtev za upis u imenik zajednikih advokatskih kancelarijaugovorne strane dune su da dostave nadlenoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od danazakljuenja ugovora.

Svi advokati iz zajednike kancelarije imaju isto sedite kancelarije.

Zajednika kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednika advokatskakancelarija" i imenom zajednike advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju istatutom advokatske komore.

Zajednika kancelarija nema svojstvo pravnog lica.

Zajednika kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.

Zastupanje i odgovornost u zajednikoj kancelariji

lan 46

Stranka moe opunomoiti za zastupanje samo jednog advokata, neke od advokata ili sveadvokate u zajednikoj kancelariji.

Za obaveze zajednike kancelarije nastale iz pravnog odnosa prema strankama i treim licima,odgovara opunomoeni advokat, a ako je stranka opunomoila vie od jednog advokata,solidarno odgovaraju svi opunomoeni advokati.

Advokatsko ortako drutvo

lan 47

Dva ili vie advokata mogu osnovati advokatsko ortako drutvo (u daljem tekstu: drutvo).

Drutvo se osniva ugovorom koji, osim uslova propisanih zakonom, mora da sadri i sledeeodredbe:

1) da je advokatura jedina delatnost drutva;

2) da pravnu pomo mogu pruati samo advokati lanovi tog drutva;


17/34

3) da se advokati lanovi drutva ne mogu baviti advokaturom izvan drutva;

4) da advokatsko ortako drutvo ne moe biti osniva drugih pravnih lica.

Upis u registar advokatskih ortakih drutava

lan 48

Drutvo se, na osnovu podnetog zahteva, upisuje u imenik advokatskih ortakih drutava:

1) ako je ugovor o osnivanju drutva, u skladu sa odredbom lana 47. ovog zakona;

2) ako su svi lanovi drutva advokati upisani u imenik iste advokatske komore i imaju istosedite kancelarije;

3) ako drutvo raspolae kancelarijskim prostorom podesnim za advokaturu u takvom oblikurada;

4) ako drutvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane trokove upisa;

5) ako je drutvo zakljuilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti, u skladu saodredbom lana 37. ovog zakona.

Drutvo stie pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik advokatskih ortakih drutavanadlene advokatske komore.

Imenik advokatskih ortakih drutava iskljuivo vodi Advokatska komora Srbije, po postupku ina nain utvrenim aktom ove komore.

Prijava i upis promene u drutvu

lan 49

Drutvo je duno da obavesti Advokatsku komoru Srbije o svakoj svojoj statusnoj i drugojpromeni u roku od 15 dana od njenog nastanka.

Svaku promenu iz stava 1. ovog lana Advokatska komora Srbije upisuje u imenik advokatskihortakih drutava:

1) ako je potpisan ugovor o pristupanju, koji sadri sve odredbe iz lana 47. stav 2. ovog

zakona, kada drutvu pristupa novi lan drutva;

2) ako je potpisan sporazum o istupanju osnivaa drutva, kada iz drutva istupa lan osniva;

3) ako drutvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane trokove upisa promene.

Kancelarija drutva

lan 50


18/34

Drutvo moe imati samo jednu advokatsku kancelariju.

Drutvo ne moe imati ogranke.

Drutvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "advokatsko ortako drutvo" i imenomdrutva,u skladu sa ugovorom o osnivanju i Statutom Advokatske komore Srbije.

Prestanak drutva

lan 51

Advokatska komora Srbije ponitava upis ako se posle upisa u imenik advokatskih ortakihdrutava sazna da nisu postojali uslovi za upis iz lana 48. stav 1. ovog zakona.

Drutvo se brie iz imenika advokatskih ortakih advokatskih drutava:

1) ako je otvoren postupak steaja ili likvidacije drutva, danom pravnosnanosti odluke o

zakljuenju takvog postupka;

2) ako se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci;

3) ako, osim advokature, pone da se bavi i drugom delatnou;

4) ako broj lanova vie ne ispunjava uslov za osnivanje drutva iz lana 47. stav 1. ovogzakona, ukljuujui i lanove drutva kojima je odreen privremeni prestanakili privremenazabrana bavljenja advokaturom.

Pravo na bavljenje advokaturom drutvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortakihdrutava.

Nadleni sud, odnosno likvidacioni upravnik obavetava Advokatsku komoru Srbije opravnosnanom okonanju postupka steaja ili likvidacije drutva.

Primena propisa

lan 52

Na rad i poslovanje drutva primenjuju se odredbe zakona kojim je ureeno poslovanje ortakihdrutava, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Prava i dunosti, koji su ovim zakonom propisani za advokate, odnose se i na advokate koji sulanovi drutva.

VI ADVOKATSKI PRIPRAVNICI

Advokatski pripravnik

lan 53


19/34

Advokatski pripravnik moe da zapone obavljanje pripravnike vebe ako je upisan u imenikadvokatskih pripravnika i ako je poloio zakletvu advokatskog pripravnika.

Uslovi za upis u imenik advokatskih pripravnika

lan 54

Uslovi za donoenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika, su:

1) diploma pravnog fakulteta steena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta steena ustranoj dravi i priznata u skladu sa propisima koji ureuju oblast visokog obrazovanja;

2) dravljanstvo Republike Srbije;

3) opta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

4) nepostojanje radnog odnosa;

5) neosuivanost za krivino delo koje bi kandidata inilo nedostojnim poverenja za bavljenjeadvokaturom;

6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ilidirektora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, lana ilipredsednika izvrnog odbora banke, zastupnika dravnog kapitala, prokuriste i lica kojeugovorom o radu ima utvrenu zabranu konkurencije;

7) nepostojanje poloenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo napolaganje pravosudnog ispita;

8) dostojnost za obavljanje advokatske slube;

9) zakljuen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse,sedite kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i vaeuadvokatsku legitimaciju ilizakljuen ugovor o radu sa drutvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je oznaen dae biti zaduen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegovrad i struno usavravanje.

Dokazivanje uslova i odluivanje o zahtevu za upis

lan 55

Uz zahtev za upis kandidat za advokatskog pripravnika je duan da dostavi dokaze i podatke oispunjavanju uslova iz lana 54. ovog zakona.

Dostojnost iz lana 54. ta. 5) i 8) ovog zakona, nadlena advokatska komora ocenjuje u skladusa lanom 6. stav 2. ovog zakona.

O zahtevu kandidata nadlena advokatska komora odluuje uz shodnu primenu odredaba lana6. stav 3. i lana 8. st. 2. do 4. ovog zakona.


20/34

Pripravnika zakletva

lan 56

Nadlena advokatska komora je duna da u roku od 30 dana od donoenja odluke o upisu uimenik advokatskih pripravnika omogui kandidatu za pripravnika polaganje pripravnikezakletve.

Pripravnika zakletva polae se pred predsednikom nadlene advokatske komore ili licem kojeon ovlasti.

Pripravnika zakletva glasi:

"Zaklinjem se da u dunost advokatskog pripravnika obavljati savesno, da u se u svom radupridravati ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i kodeksa profesionalneetike advokata i da u svojim postupcima i ponaanjem uvati ugled advokature."

Reenje o upisu i pripravnika legitimacijalan 57

Na dan poloene pripravnike zakletve, nadlena advokatska komora donosi reenje o upisu uimenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravniku legitimaciju.

Na pripravniku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe lana 10. ovog zakona.

Ponitavanje upisa

lan 58

Ako kandidat ne poloi pripravniku zakletvu ili se posle upisa u imenik advokatskih pripravnikasazna da nisu postojali svi uslovi za upis, shodno e se primeniti odredbe lana 12. ovogzakona.

U sluaju ponitaja upisa u imenik advokatskih pripravnika, vreme koje je upisani advokatskipripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u sta za polaganje pravosudnog ispita.

Prava advokatskog pripravnika

lan 59

Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajue uslove rada i na obuku u skladu sa svrhompripravnike vebe i planom i programom pripravnike obuke koji donosi Advokatska komoraSrbije.

Za vreme pripravnike vebe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnogodnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Obaveze advokatskog pripravnika


21/34

lan 60

Advokatski pripravnik je duan da radi po uputstvima i u okviru ovlaenja dobijenih odadvokata kod koga je na pripravnikoj vebi, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutuadvokatske komore i kodeksu.

Pred dravnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik moe da zamenjuje samoadvokata kod koga je na pripravnikoj vebi, kako u sluaju kada taj advokat zastupa, tako i usluaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata.

Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata posredstvom svog pripravnika, advokatskipripravnik je duan da, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, postupa po nalozima zamenjivanogadvokata.

Advokatski pripravnik ne moe samostalno da se bavi poslovima advokature.

Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o dunostima i

disciplinskoj odgovornosti advokata.

Prestanak pripravnikog staa

lan 61

Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja pravana polaganje, ne poloi pravosudni ispit.

Nakon poloenog pravosudnog ispita pripravniki sta moe trajati najdue jo godinu dana, aline due od roka iz stava 1. ovog lana.

Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog lana nadlena advokatska komora donosi reenje o brisanju izimenika advokatskih pripravnika.

Advokatski pripravnici volonteri

lan 62

Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o advokatskimpripravnicima i posebni propisi o volonterskom radu.

Za vreme pripravnikog staa, advokatski pripravnik volonter nema prava iz lana 59. stav 2.

ovog zakona.

VII ADVOKATSKE KOMORE

Pravna priroda advokatske komore

lan 63


22/34

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisneprofesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatskekomore Srbije, koje su nadlene za vrenje javnih ovlaenja i obavljanje poslova od opteginteresa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom.

Advokatske komore iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo pravnog lica.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu

lan 64

U Republici Srbiji postoji Advokatska komora Srbije, sa seditem u Beogradu, za teritorijuRepublike Srbije, u ijem sastavu su:

1) Advokatska komora Vojvodine, sa seditem u Novom Sadu;

2) Advokatska komora Kosova i Metohije, sa seditem u Kosovskoj Mitrovici;

3) Advokatska komora Beograda, sa seditem u Beogradu;

4) Advokatska komora Zajeara, sa seditem u Zajearu;

5) Advokatska komora Kragujevca, sa seditem u Kragujevcu;

6) Advokatska komora Nia, sa seditem u Niu;

7) Advokatska komora Poarevca, sa seditem u Poarevcu;

8) Advokatska komora aka, sa seditem u aku;

9) Advokatska komora apca, sa seditem u apcu.

Statutom Advokatske komore Srbije odreuju se podruja nadlenosti advokatskih komora unjenom sastavu.

Aktom Advokatske komore Srbije, u skladu sa njenim statutom, mogu se osnovati i drugeadvokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Aktom iz stava 3. ovog lana odreuju se sedite, podruje nadlenosti, prenos javnihovlaenja i druga pitanja odznaaja za rad novoosnovane advokatske komore u sastavu

Advokatske komore Srbije.

Javna ovlaenja

lan 65

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju sledea javnaovlaenja:


23/34

1) odluivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajednikih advokatskihkancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenikadvokatskih pripravnika volontera;

2) odluivanje o zahtevima za upis, brisanje i ponitaj upisa u imenik advokatskih ortakihdrutava, kao i odluivanje o zahtevima za promenu sedita drutva i voenje imenika

advokatskih ortakih drutava;

3) odluivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom;

4) odluivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestankaprava na bavljenje advokaturom;

5) odluivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom;

6) odreivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije;

7) odluivanje o pokretanju i voenju disciplinskogpostupka protiv advokata ili advokatskogpripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera;

8) ureivanje sadrine i naina voenja imenika iz ta. 1) i 2) ovog stava i njihovo jedinstvenovoenje za celu teritoriju Republike Srbije;

9) voenje imenika iz take 1) ovog stava;

10) izdavanje i produavanje vaenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskihpripravnika;

11) donoenje programa i ureenje organizacije i naina polaganja advokatskog ispita;

12) donoenje kodeksa;

13) donoenje tarife;

14) odreivanje visine trokova upisa u imenik advokata;

15) odreivanje visine redovnih obaveza prema nadlenoj advokatskoj komori za njenuteritoriju.

Advokatska komora Srbije nadlena je za javna ovlaenja iz stava 1. taka 2) i ta. 11) do 14)ovog lana, a kao drugostepeni organ i za javna ovlaenja iz stava 1. taka 1), ta. 3) do 10) itaka 15) ovog lana.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu nadlene su zajavna ovlaenjaiz stava 1. taka 1), ta. 3) do 10) i taka 15) ovog lana.

Advokatska komora Srbije odgovorna je za zakonito i pravilno vrenje javnih ovlaenja iovlaena je da preduzima mere radi otklanjanja uoenih nedostataka u vrenju javnih


24/34

ovlaenja ili rada organa advokatskih komora u njenom sastavu, ukljuujui i oduzimanjejavnih ovlaenja, u skladu sa ovim zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije.

Imenici iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana su javne knjige. Izvodi iz ovih imenika i potvrde izdatena osnovu podataka iz imenika javne su isprave.

Poslovi advokatske komore

lan 66

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu obavljaju sledee poslove:

1) donose statut i druga opta akta;

2) zastupaju interese advokata pred dravnim i drugim organima i organizacijama;

3) ostvaruju meunarodnu saradnju u oblasti advokature;

4) predstavljaju advokate pred domaim i inostranim profesionalnim udruenjima iorganizacijama, pravnim i fizikim licima;

5) organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika izaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortakim drutvima i specijalizovanostruno usavravanje advokata;

6) izdaju stalne i povremene publikacije radi obavetavanja advokata i javnosti o pitanjima odinteresa za advokaturu i strunog usavravanja advokata i advokatskih pripravnika;

7) organizuju pruanje besplatne pravne pomoi, u skladu sa zakonom;

8) daju miljenja na predloge zakona i drugih propisa koji su od interesa za poloaj advokature;

9) obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Organi Advokatske komore Srbije

lan 67

Organi Advokatske komore Srbije su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik,jedan ili vie potpredsednika, disciplinski sud, disciplinski tuilac, savet i drugi organi utvreni

Statutom Advokatske komore Srbije.

Jedno lice ne moe obavljati vie od jedne funkcije u organima Advokatske komore Srbije, osimako ovim zakonom ili Statutom Advokatske komore Srbije nije drugaije odreeno.

Postupak izbora, trajanje mandata, opoziv, delokrug rada i sastav organa iz stava 1. ovog lanai broj potpredsednika ureuje se Statutom Advokatske komore Srbije.

Skuptina Advokatske komore Srbije


25/34

lan 68

Skuptinu Advokatske komore Srbije ine predstavnici advokatskih komora koje su u sastavuAdvokatske komore Srbije.

Skuptina Advokatske komore Srbije donosi Statut Advokatske komore Srbije i druge opte aktepropisane zakonom i statutom.

Skuptina Advokatske komore Srbije saziva se najmanje jednom godinje.

Organi advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije

lan 69

Organi advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije su: skuptina, upravni odbor,nadzorni odbor, predsednik, disciplinski sud, disciplinski tuilac i drugi organi utvreni statutomadvokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Nain predlaganja i izbora kandidata, razlozi i nain njihovog opoziva, trajanje mandata,delokrug rada i sastav organa iz stava 1. ovog lana ureuje se statutom advokatske komore usastavu Advokatske komore Srbije.

Jedno lice ne moe obavljati vie od jedne funkcije u organima advokatske komore u sastavuAdvokatske komore Srbije, osim ako ovim zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije ilistatutom iz stava 2. ovog lana, nije drugaije odreeno.

Skuptina advokatske komore iz stava 1. ovog lana saziva se najmanje jednom godinje.

Saglasnost statuta

lan 70

Statut Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom.

Statut advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovimzakonom i Statutom Advokatske komore Srbije.

Objavljivanje akata

lan 71

Statut Advokatske komore Srbije, kodeks i tarifa objavljuju se u "Slubenom glasniku RepublikeSrbije".

Statuti advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije objavljuju se u odgovarajuemslubenom glasilu.

Materijalno poslovanje


26/34

lan 72

Advokatske komore se finansiraju iz sopstvenih sredstava.

Izvori finansiranja advokatske komore su prihodi od upisa, lanarine i druga sredstva, u skladusa zakonom.

Visinu lanarine i trokova upisa utvruje organ odreen statutom advokatske komore.

Sredstva za rad Advokatske komore Srbije obezbeuju se na nain propisan njenim statutom.

Odluka advokatske komore o visini dugovanja po osnovu lanarine, visini trokova upisa idrugih redovnih materijalnih obaveza advokata prema advokatskoj komori ima svojstvoverodostojne isprave u izvrnom postupku.

Besplatno pruanje pravne pomoi

lan 73

Advokatska komora moe da organizuje besplatno pruanje pravne pomoi graanima na svompodruju ili delu tog podruja, samostalno ili na osnovu ugovora koji zakljui sa jedinicomlokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Obaveze prema sudovima i drugim organima

lan 74

Advokatska komora je obavezna da sudovima i drugim organima na svom podruju dostavi listuadvokata koji mogu da prue pravnu pomo strankama u sudskom ili upravnom postupku.

Merila za utvrivanje liste advokata iz stava 1. ovog lana ureuju se aktom nadleneadvokatske komore, u skladu sa zakonom.

VIII DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I PRESTANAK PRAVA NABAVLJENJE ADVOKATUROM

Odgovornost za povrede dunosti

lan 75

Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za struno i savesno bavljenje advokaturom iuvanje njenog ugleda.

Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lake i tee povrede dunosti iugleda advokature, koje se ureuju Statutom Advokatske komore Srbije.

Pod teom povredom dunosti advokata i ugleda advokature smatra se naruavanje dunosti iugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i kodeksom, a


27/34

naroito: oigledno nesavestan rad u advokaturi, pruanje pravne pomoi u sluajevima ukojima je advokat duan da odbije pruanje pravne pomoi, bavljenje poslovima koji sunespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature, povreda dunosti uvanja advokatske tajne,traenje naknade vee od naknade propisane tarifom i odbijanje izdavanja stranci obraunanagrade i naknade trokova za izvrene radnje i izdatke za trokove.

Laka povreda dunosti i ugleda advokature je naruavanje dunosti i ugleda advokaturemanjeg znaaja.

Disciplinski organi

lan 76

Disciplinski postupak pokreu i vode disciplinski organi nadlene advokatske komore, odnosnoAdvokatske komore Srbije.

Disciplinski organi su: disciplinski tuilac i disciplinski sud.

Disciplinski postupak moe se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice i lidravni organ, na osnovu predloga organa advokatske komore ili po slubenoj dunosti.

Disciplinska prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tuiocu nadlene advokatske komore.

Organizacija, sastav, nadlenost, nain odluivanja disciplinskih organa i disciplinski postupakblie se ureuju statutom advokatske komore.

Disciplinske mere

lan 77

Za povredu dunosti advokata i naruavanje ugleda advokature, advokatu se mogu izreisledee disciplinske mere:

1) opomena;

2) novana kazna;

3) brisanje iz imenika advokata.

Za lake povrede dunosti advokata i ugleda advokature moe se izrei opomena ili novana

kazna.

Visina novane kazne za laku povredu dunosti i ugleda advokature ne moe biti manja oddesetostrukog iznosa najnie nagrade propisane tarifom, niti via od tridesetostrukog iznosanajnie nagrade propisane tarifom koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere.

Za tee povrede dunosti advokata i ugleda advokature moe se izrei novana kazna ilibrisanje iz imenika advokata.


28/34

Visina novane kazne za teu povredu dunosti i ugleda advokature ne moe biti manja odtridesetostrukog iznosa najnie nagrade za rad advokata niti vea od ezdesetostrukog iznosanajnie nagrade, propisane tarifom koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere.

Mera brisanja iz imenika advokata moe se izrei na period od est meseci do trajnog gubitkaprava na bavljenje advokaturom.

Advokat kome je izreena mera brisanja iz imenika advokata na odreeni vremenski periodmoe podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je merabrisanja izreena.

Statutom Advokatske komore Srbije utvruju se lake povrede dunosti i ugleda advokature zakoje se moe izrei novana kazna, tee povrede dunosti za koje se moe izrei mera brisanjaiz imenika advokata i uslovi pod kojima se izreena kazna moe usloviti.

Pravnosnane izreene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerakodluke odlae u dosije advokata koji je oglaen za odgovornog u disciplinskom postupku.

Zastarelost pokretanja i voenja disciplinskog postupka

lan 78

Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku est meseci od saznanja zauinjenu povredu, a u svakom sluaju po proteku dve godine od uinjene povrede.

Zastarelost voenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanjapostupka.

Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi voenja

disciplinskog postupka.

Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teku iliteu povredu dunosti i ugleda advokature.

Sa svakim prekidom zastarevanje poinje ponovo da tee.

Zastarelost voenja disciplinskog postupka nastupa u svakom sluaju kad proteknu dve godineod pokretanja disciplinskog postupka.

Zastarelost pokretanja i voenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeleje krivinogdela nastupa kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja.

Zastarelost izvrenja disciplinske mere

lan 79

Zastarelost izvrenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana konanostiodluke kojom je mera izreena.


29/34

Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvrenja disciplinske mere.

Posle svakog prekida zastarelosti rok poinje ponovo da tee, a zastarelost u svakom sluajunastupa kad proteknu dve godine od dana konanosti odluke kojom je mera izreena.

Brisanje izreene disciplinske mere

lan 80

Izreena disciplinska mera opomene ili novane kazne brie se iz evidencije nadleneadvokatske komore u roku od godinu dana od dana konanosti odluke disciplinskog suda,ukoliko advokat u tom roku ne uini novu povredu dunosti i ugleda advokata.

Izreena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata brie se iz evidencije nadleneadvokatske komore protekom dvostrukog roka koji je odreen kao period na koji se advokatbrie iz imenika advokata konanom odlukom disciplinskog suda.

Ako je odlukom disciplinskog suda uslovljeno izvrenje izreene disciplinske mere, disciplinskamera se brie iz evidencije nadlene advokatske komore protekom dvostrukog roka koji jeodreen kao vreme proveravanja i pod uslovom da u periodu proveravanja advokat ne uininovu povredu dunosti advokata i ugleda advokature.

Rokovi odreeni za brisanje izreenih mera poinju da teku od konanosti odluke o izreenojmeri.

Reenje o brisanju izreene disciplinske mere iz evidencije donosi, po slubenoj dunosti,disciplinski sud nadlene advokatske komore.

Naplata novane kazne i trokova

lan 81

Konana odluka disciplinskog suda ima svojstvo izvrne isprave u izvrnom postupku u pogleduizreene novane kazne i trokova disciplinskog postupka.

Sredstva ostvarena naplatom novanih kazni predstavljaju prihod nadlene advokatske komore.

Odgovornost advokatskih pripravnika

lan 82

Odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno se primenjuju i na advokatskepripravnike.

Prestanak prava na bavljenje advokaturom

lan 83

Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:


30/34

1) na lini zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu, a u sluaju da u zahtevu za brisanje izimenika advokata nije odreen dan prestanka prava bavljenja advokaturom ili je odreen dankoji prethodi danu podnoenja zahteva - od dana donoenja odluke o brisanju iz imenikaadvokata;

2) u sluaju smrti ili proglaenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglaenja za umrlog;

3) u sluaju potpunog ili deliminog lienja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnanostiodluke nadlenog suda;

4) u sluaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konanostiodluke o brisanju iz imenika;

5) u sluaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivinom postupku -od dana pravnosnanosti presude nadlenog suda;

6) u sluaju osude za krivino delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana

pravnosnanosti presude nadlenog suda;7) u sluaju osude za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duem od estmeseci - od dana stupanja na izdravanje kazne, o emu nadlenu advokatsku komoruobavetava sud nadlean za izvravanje krivinih sankcija;

8) u sluaju da se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci - od dana donoenjakonane odluke o brisanju iz imenika;

9) u sluaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanjastatusa statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora upravnom licu, izbora ili imenovanja za lana ili predsednika izvrnog odbora banke, imenovanja

za zastupnika dravnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa uregistar, imenovanja ili izbora;

10) u sluaju da ne zakljui ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od danadonoenja konane odluke o brisanju iz imenika;

11) u sluaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B imenika advokata, prestane svojstvoadvokata ili mu bude zabranjen rad u matinoj dravi - od dana donoenja odluke nadlenogorgana matine drave.

Smatrae se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci, ako u tomroku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedita advokatske kancelarije ili ako u

tom roku ne izvrava materijalne obaveze premaadvokatskoj komori, to se utvruje odlukomnadlene advokatske komore.

Nadlena advokatska komora je duna da u roku od 15 dana od dana nastupanja nekog odrazloga za prestanak prava na bavljenje advokaturom iz stava 1. ovog lana sprovede brisanjeiz imenika advokata i imenuje preuzimatelja predmeta advokatske kancelarije.


31/34

Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lini zahtev, ima pravo da sam predloipreuzimatelja svoje advokatske kancelarije.

Odredbe st. 1. do 3. ovog lana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.

IX ZATITA PRAVAPravo na pravni lek

lan 84

U postupku koji vodi advokatska komora kad reava o pravima, obavezama ili pravniminteresima, primenjuju se odredbe zakona koji ureuje opti upravni postupak.

Protiv svih prvostepenih odluka advokatske komore dozvoljena je alba Advokatskoj komoriSrbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Izjavljena alba odlae izvrenje prvostepene odluke, osim ako ovim zakonom nije drugaijepropisano.

Podnosilac zahteva moe podneti albu i u sluaju da o njegovom zahtevu nije doneta odluka uroku utvrenom zakonom.

Pravo na upravni spor

lan 85

Protiv drugostepene, odnosno konane odluke Advokatske komore Srbije, moe se pokrenutiupravni spor.

Nema nepravilne primene propisa u donoenju odluke advokatske komore kojom je reavanopo slobodnoj oceni, na osnovu, u granicama i u skladu sa ciljem propisanih ovlaenja i protivovakve odluke ne moe se voditi upravni spor pune jurisdikcije.

Pravo iz stava 1. ovog lana postoji i ako drugostepeni organ nije doneo odluku o albi uzakonom propisanom roku.

X ADVOKATSKA AKADEMIJA I ADVOKATSKI ISPIT

Advokatska akademija

lan 86

Advokatska komora Srbije osniva Advokatsku akademiju, kao posebno telo zadueno za stalnustrunu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih uadvokatskim kancelarijama i drutvima, usavravanje teorijskih i praktinih znanja i vetinaadvokata, potrebnih za strunu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etinu advokaturu,


32/34

specijalizaciju advokata i izdavanje uverenja o specijalizaciji u odreenoj oblasti prava iadvokature.

Osnivanje, organizacija i rad Advokatske akademije i donoenje programa opte ispecijalizovane obuke ureuju se statutom i drugim aktima Advokatske Komore Srbije.

Predmet i polaganje advokatskog ispita

lan 87

Advokatski ispit sastoji se od provere poznavanja domaih i meunarodnih propisa i pravnihakata koji se odnose na advokaturu.

Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa poloenim pravosudnim ispitom.

Advokatski ispit polae se pred komisijom za advokatski ispit.

Program advokatskog ispita, izdavanje uverenja o poloenom ispitu, nain obrazovanja komisijeza polaganje advokatskog ispita, izbor lanova, nain rada i odluivanja komisije propisuju sestatutom i drugim aktima Advokatske komore Srbije.

XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Donoenje optih akata advokatske komore

lan 88

Statut i drugi opti akti Advokatske komoreSrbije donee se u roku od tri meseca od danastupanja na snagu ovog zakona.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije donee svoje statute i druge opteakte u roku od est meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ako advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije ne donesu svoje statute i opteakte u roku iz stava 2. ovog lana, neposredno e se primenjivati statut i opti akti Advokatskekomore Srbije.

Do donoenja statuta i optih akata iz st. 1. i 2. ovog lana, primenjivae se vaei statuti idruga opta akta koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Obaveza raspisivanja izbora

lan 89

Upravni odbor Advokatske komore Srbije duan je da raspie izbore za sve organe Advokatskekomore Srbije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.


33/34

Do izbora organa Advokatske komore Srbije u skladu sa stavom 1. ovog lana, nadlenosti tihorgana obavljae postojei organi Advokatske komore Srbije.

Odloena primena pojedinih odredbi

lan 90

Odredbe ovog zakona koje se odnose na advokatski ispit, kao i odredbe lana 37. ovog zakonaprimenjivae se nakon isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zahtevi podneti pre stupanja zakona na snagu

lan 91

Zahtevi za upis u imenik advokata, odnosno imenik advokatskih pripravnika koji su podneti prestupanja na snagu ovog zakona, a nisu reeni do njegovog stupanja na snagu, reie se uskladu sa propisima koji su vaili u vreme podnoenja zahteva.

Disciplinski postupci pokrenuti pre stupanja zakona na snagu

lan 92

Disciplinski postupak koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije pravnosnanookonan do njegovog stupanja na snagu, sprovee se u skladu sa propisima koji su vaili uvreme pokretanja disciplinskog postupka.

Nastavak rada advokata, zajednikih advokatskih kancelarija i upis advokatskihortakih drutava

lan 93

Advokati i zajednike advokatske kancelarije upisani u imenik advokata i imenik zajednikihadvokatskih kancelarija do stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju sa radom.

Advokatska ortaka drutva duna su da se u roku od est meseci od dana stupanja na snaguovog zakona, upiu u imenik advokatskih ortakih drutava, u skladu sa ovim zakonom.

Prestanak vaenja prethodnog zakona

lan 94

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o advokaturi ("Slubeni listSRJ", br. 24/98, 26/98 - ispravka, 60/00 - odluka SUS, 11/02 i 72/02 - odluka SUS).

Stupanje zakona na snagu

lan 95


34/34

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasnikuRepublike Srbije".

Documents

Kosmicka Pravda i Pravo