Текст који је био исписан на Косовском Стубу

„Човече, ти који српским земљама ходиш,Ма ко да си, ма шта да си, странац или овдашњи,Када дођеш на ово поље, које се Косово зове, по њему целом угледаћеш пуно костију мртвих,а међу њима видећеш тада камено биће,мене крстоликог и освећеногкако насред поља усправно стојим.

О љубљени, Немој да прођеш, немој да предвидишКао нешто безвредно и ташто,Већ те молим приђи, приближи се мениИ размотри речи које ти приносим,Па ћеш разумети тако, зашто и како,А и због чега ја овде стојимЈер истину ти говоримНе горе од живога створа.

Све ћу вас по истини известитиО ономе што се збило.

Овде је некада био велики самодржац,Чудо земаљско и владар српски,По имену Лазар, велики кнез,Побожности непоколебљив стуб,Бескрај богопознања и мудрости дубина,Огњеним ум, заштитник странаца,Сиротињи помоћ, хладним хранитељ,Тужнима милост и утешитељ,Онај који све воли што Христос хоће,Јер к овоме стреми својом вољомИ још са својим небројеним мноштвом,Што је под његовом руком:Јунаци храбри, јунаци добри,Јунаци ваистину, на речи и делу,Као сјајне звезде блистају,Као земља цветићима прешареним,Одевени у злато, камењем драгим украшеним, И силни коњаници предивни и красни,Најплеменитији и славни.

Као добри пастири и вожд,Мудро јагњенце свовесне приводиДа у Христу окончају славноИ да буду страдања венацИ учесници у вишњој слави.Зато сложно и безбројно мноштвоЗаједно с добрим и великим господином,Храбре душе и најтврђи у вери,Као на лепи дворац и на опојни пир,На непријатеља се устремишеИ првог змаја згазише,Убише дивљу звер и противника великогИ незасити ада који прождире све,

Кажем вам. Мурата и сина његова,Поред аспиде и гује,Штене василног лава,А с њима других, не мало.

О чудесна божија судбино!

О пријатељи,Храбри страдалник безаконим агарјанским рукамаУхваћен би и крај мучеништва достојно примиИ мученик Христов бива, Лазар велики кнез,Јер не посече га нико други,До само рука Муратовог сина, крвника тог,

Све ово речено заврши се 6897 године,Дванестог индикта, петнаестог дана месеца јунаУ уторак, био је шести или седми часНе знам Бог зна

Овај текст се налазио на стубу који је подигао Стефан Лазаревић, и који је потпуно завршен после Ангорске битке, а касније је у ратним метежима који су се десили на Косову и Метохији био порушен и нестао, али се овај текст сачувао у једном зборнику Кaрловачке Библиотеке, поред Каловачког родослова. Сам препис текста са Косовског стуба настао је између 1573 и 1588 године