Univerzitet Nikola TeslaFakultet za poslovne studije i pravoS E M I N A R S K I RADKrivino procesno pravoGlavni krivini postupakMentor: prof.dr. Milan Miloevi

Student: Pei Darko

Br.ind. I 101/09Pirot, Jun 2014.

SADRAJPripremanje glavnog pretresa................................................................................................................3 Pojam i zadatak....................................................................................................................................3 Odreivanje glavnog pretresa............................................................................................................3 Pribavljanje dokaza.............................................................................................................................4Glavni pretres..........................................................................................................................................5 Pojam i rukovoenje glavnim pretresom...........................................................................................5 Tok glavnog pretresa...........................................................................................................................6 a) Otvaranje glavnog pretresa............................................................................................................6 b) Poetak glavnog pretresa...............................................................................................................7 v) Sasluanje optuenog....................................................................................................................8 g) Dokazni postupak.............................................................................................................................9 d) Zavrne rei..................................................................................................................................11 Odlaganje i prekid glavnog pretresa...............................................................................................12 Odbacivanje optunice ....................................................................................................................14 Zapisnik o glavnom pretresu ...........................................................................................................14Donoenje presude..................................................................................................................................15 Pojam i vrste delatnosti krivinog suda ......................................................................................15 a) Izricanje presude...........................................................................................................................15 b) Objavljivanje presude....................................................................................................................17 v) Pismena izrada presude................................................................................................................18 g) Dostavljanje i isiravljanje presude.............................................................................................18 Posebnosti u izricanju sudske opomene.........................................................................................19Literatura...............................................................................................................................................21Pripremanje glavnog pretresaPojam i zadatak Pripremanje glavnog pretresa je prva faza glavnog krivinog postupka. Ova faza zapoinje tek poto optunida stupi na pravnu snagu. U ovoj fazi dolazi najvie do izraaja aktivnost predsednika sudeeg vea, tj. vea pred kojim e se odrati glavni pretres, koja se, posmatrana sa sadrinske strane, sastoji iz odreivanja vremena odravanja glavnog pretresa i obezbeenja prisustva lica bez kojih se glavni pretres ne moe odrati, kao i iz eventualnog otkrivanja i izvoenja dokaza i donoenja reenja o obustavi krivinog postupka, ako javni tuilac odustane od krivinog gonjenja u ovoj fazi.Odreivanje glavnog pretresa Predsednik vea pred kojim e se odrati glavni pretres, naredbom odreuje vreme odravanja glavnog pretresa, u kojoj se tano odreuje dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa. Ako presednik vea utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici i obavetenja iz lana 178. ovog Zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju pre odreivanja glavnog pretresa, i po pravosnanosti reenja izdvojie ih u poseban omot a zatim predati istranom sudiji radi uvanja odvojeno od ostalih spisa. Dunost je predsednika ovog vea da donese naredbu o odreivanju glavnog pretresa najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema optunice u sudu, a ako je sa njegove strane stavljen zahtev za ispitivanje optunice kad prigovora protiv optunice nije bilo ili je odbaen - im se, s obzirom na odluku vea pozivnih sudija, glavni pretres moe odrati. Ako u ovom roku ne zakae glavni pretres, predsednik vea e o razlozima zbog kojih pretres nije odreen obavestiti predsednika suda koji, po potrebi, moe preduzeti potrebne mere da se glavni pretres odredi. Kao mesto odravanja glavnog pretresa odreuje se sedite suda i sudska zgrada, s tim to se glavni pretres moe odrediti i odrati u drugoj zgradi, ako su za pojedine sluajeve prostorije za odravanje glavnog pretresa u sudskoj zgradi nepodesne. O promeni mesta odravanja glavnog pretresa odluuje predsednik suda. Osim mesta i vremena odravanja glavnog pretresa, predsednik vea e u naredbi tano naznaiti koja sve lica treba pozvati da prisustvuju glavnom pretresu i ije je prisustvo pretpostavka za odravanje glavnog pretresa. Tako e se pozivom obezbediti prisustvo optuenog i njegovog branioca, ovlaenog tuioca i oteenog i njihovih zakonskih zastupnika, punomonika i tumaa. Na glavni pretres e se pozvati i svedoci i vetaci koje je predloio ovlaeni tuilac u ounici. Poto se optuenom mora ostaviti dovoljno vremena za pripremanje odbrane, predvieno je da izmeu dostavljanja poziva i odravanja glavnog pretresa mora protei najmanje osam dana. Oteeni e se u pozivu upozoriti da e se glavni pretres odrati i bez njegovog prisustva, a da e se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu proitati, kao i da e se u sluaju da javni tuilac odustane od optunice na glavnom pretresu, smatrati da oteeni nije voljan da nastavi gonjenje. Oteeni kao supsidijarni tuilac i privatni tuilac upozorie se u pozivu da e se, ako na glavni pretres ne dou, odnosno ne poalju punomonika, smatrati da su odustali od krivinog gonjenja. Najzad, optueni, svedok i vetak u pozivu e se upozoriti na posledice nedolaska da glavni pretres. Predsednik vea moe naredbom iz vanih razloga, na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, da odloi zakazani glavni pretres (lan 289 stav 1) . Isto tako, ako javni tuilac odustane od podignute optunice pre nego to je glavni pretres poeo, predsednik vea e reenjem obustaviti krivini postupak i ovo reenje dostaviti strankama i oteenom, a obavestie o tome lica koja su pozvana na glavni pretres ako je pre toga bio zakazan. Pribavljanje dokaza U ovoj fazi krivinog postupka, tj. od zakazivanja do odravanja glavnog pretresa, moe doi do predloga stranaka i oteenog da se na glavnom pretresu izvedu jo neki dokazi, te da se radi toga pozovu kao svedoci, odnosno vetaci jo neka lica, odnosno da se prikupe neki drugi dokazi. Ako doe do ove situacije, stranke i oteeni su duni da u svom obrazloenom predlogu tano naznae koje bi se injenice utvrdile i kojim od predloenih dokaza. Ako predsednik vea odbije predlog za pribavljanje novih dokaza, ovaj predlog se moe ponoviti na glavnom pretresu. Isto tako, predsednik vea moe odluiti da se bez predloga stranaka, tj. po slubenoj dunosti pribave novi dokazi za glavni pretres. U ovoj fazi postupka moe doi i do izvoenja nekih dokaza od strane predsednika vea i to na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti. Do ovog e doi naroito ako se sazna da neki od pozvanih svedoka ili vetaka, koji nije sasluan, nee moi da doe na glavni pretres zbog dugotrajne bolesti ili drugih neotklonjivih smetnji. Ove svedoke, odnosno vetake sasluae predsednik sudeeg vea ili sudija - lan vea u mestu gde se nalaze, s tim to se njihovo sasluanje moe obaviti i preko istranog sudije na ijem se podruju svedoci i vetaci nalaze. 0 vremenu i mestu sasluanja ovih svedoka, odnosno vetaka, obavestie se stranke i oteeni, ako je, s obzirom na hitnost, to mogue, kako bi mogli da prisustvuju njihovom sasluanju. Najzad, u ovoj fazi krivinog postupka, izvodie se i drugi dokazi ukoliko preti opasnost od odlaganja, tj. ako se ovi dokazi kasnije ne mogu izvesti ili bi njihovo izvoenje bilo skopano sa velikim tekoama.Glavni pretresPojam i rukovoenje glavnim pretresom Glavni pretres je najvanija faza kako stadijuma glavnog krivinog postupka, tako i krivinog postupka u celini. Vanost ove faze postupka ogleda se u tome to krivinoprocesni subjekti imaju najveu mogunost da realizuju svoj fond prava i dunosti na glavnom pretresu. Ovo je naroito sluaj sa krivinoprocesnim strankama, koje mogu svestrano i kontradiktorno da raspravljaju o krivinoj stvari. Isto tako, realizacija svih krivinoprocesnih naela dolazi najvie do izraaja na glavnom pretresu. Najzad, vanost glavnog pretresa ogleda se u tome to se sudske odluke, posebno presude, mogu zasnivati samo na injenicama, koje su utvrene dokazima izvedenim na glavnom pretresu. Glavni pretres je javan, to znai da glavnom pretresu mogu prisustvovati sva zainteresovana punoletna lica, koja ne smeju nositi oruje ili opasno ore izuzimajui tom prilikom uvare okrivljenog. Izuzetno, sudee vee, moe, u svako doba od otvaranja pa do zavretka glavnog pretresa, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, iskljuiti javnost sa glavnog pretresa ili njegovog dela ako postoje razlozi koji su taksativno predvieni u zakonu. Tako je predvieno da se opta javnost moe iskljuiti u toku jednog dela ili celog glavnog pretresa ako je to potrebno radi uvanja tajne, uvanja javnog reda, zatite morala i interesa maloletnika, zatite linog ili porodnikog okrivljenog ili oteenog. Glavni pretres, kao faza glavnog krivinog postupka, odvija se iskljuivo pred krivinim sudom, odnosno pred posebnim meovitim veem sastavljenim od sudije kao predsednika vea i sudija porotnika kao lanova vea. Prema tome, ovom fazom postupka rukovodi iskljuivo predsednik sudeeg vea i vee, koje izvodi i sve krivinoprocesne radnje. U rukovoenju glavnim pretresom predsednik vea obavlja raznovrsnu zakonom predvienu delatnost. Tako je predsednik vea duan da utvrdi da li je sudee vee sastavljeno po zakonu i da li postoje razlozi zbog kojih se lanovi vea i zapisniar moraju izuzeti. Isto tako, predsednik vea mora da se stara o zakonitom i pravilnom odvijanju glavnog pretresa, odravanju reda u toku glavnog pretresa, kao i o uvanju dostojanstva suda. Najzad, rukovoenje predsednika vea ogleda se i u tome, to je ovlaen da sasluava okrivljenog, da sasluava svedoke i vetake, da daje re lanovima vea, strankama, oteenom i njihovim zakonskim zastupnicima i punomonicima i braniocima. U izvravanju ovih zadataka predsednik vea je ovlaen da donosi i odluke o predlozima stranaka, ako o njima ne odluuje vee. Sudee vee odluuje o predlozima stranaka u sluaju kada o njima ne postoji saglasnost stranaka, kao i o saglasnim predlozima stranaka koje predsednik vea ne usvoji. Najzad, vee odluuje o svim prigovorima protiv mera predsednika vea, koje se odnose na rukovoenje glavnim pretresom. Odluke vea u formi reenja uvek se objavljuju i sa kratkim obrazloenjem unose u zapisnik o glavnom pretresu.

Tok glavnog pretresa Tok glavnog pretresa regulisan je zakonom, tj. glavni pretres se odvija onim redom kako je predvieno Zakonikom o krivinom postupku, s tim to je dato pravo sudeem veu da moe odstupiti od redovnog toka glavnog pretresa. Ovo odstupanje od zakonikom predvienog toka glavnog pretresa, vee moe primenjivati ako postoje posebne okolnosti. odnosno vie krivinih dela i ako je dokazni materijal obiman. Redovan tok glavnog pretresa obuhvata vie relativno samostalnih delatnosti koje jedna drugu slede: a) otvaranje glavnog pretresa; b) poetak glavnog pretresa; v) sasluanje optuenog; g) dokaznog postupka, i d) zavrne rei stranaka, ogiteenog n branioca.a) Otvaranje glavnog pretresa Glavni pretres otvara predsednik vea, kojom prilikom utvruje da li postoje sve pretpostavke za odravanje glavnog pretresa. Naime, predsednik sudeeg vea prilikom otvaranja glavnog pretresa, najpre objavljuje krivinu stvar koja je predmet glavnog pretresa i sastav sudeeg vea. Posle toga, predsednik vea utvruje da li su dola sva pozvana lica, a ako nisu, proverava da li su im pozivi urueni i da li su eventualno opravdala svoj izostanak. Predvieno je da e se glavni pretres, koji je zakazan na osnovu optunice javnog tuioca, odloiti u sluaju nedolaska ovog tuioca ili lica koje ga zamenjuje. Meutim, ako na glavni pretres ne doe oteeni kao supsidnjarni tuilac, odnosno privatni tuilac ni njihov punomonik, a uredno su pozvani, vee e reenjem obustavitn krivini postupak, jer se smatra da su odustali od krivinog gonjenja. Glavni pretres e se odloiti i u sluaju ako se optueni, koji je uredno pozvan, ne odazove pozivu i ne opravda svoj izostanak, a prinudno dovoenje se ne moe odmah izvriti, s tim to e se prisustvo optuenog, koji oigledno izbegava da doe na glavni pretres, za idui glavni pretres obezbediti prinudnim dovoenjem ili stavljanjem u pritvor. Ako do dovoenja optueni opravda izostanak, predsednik vea e opozvati naredbu o dovoenju. Optuenom se moe suditi u odsustvu samo izuzetno odn. ako je u bekstvu ili inae nije dostupan dravnih organima a postoje naroito opravdani razlozi da mu se sudi iako je odsutan. Odluka za suenje u odsustvu se donosi u formi reenja od strane vea na predlog javnog tuioca. Glavni pretres se ne moe odrati ni u sluaju ako ne doe obavezni branilac, a ne postoji mogunosg da optueni odmah uzme drugog branioca. Vee moe kazniti uredno pozvanog branioca koji se neopravdano nije odazvao glavnom pretresu novanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara a moe ga i obavezati da uz novanu kaznu plati i trokove koji su prouzrokovani odlaganjem pretresa. Reenje o kanjavanju sa kratkim obrazloenjem se unosi u zapisnik o glavnom pretresu. Prisustvo svedoka i vetaka koji su uredno pozvani i nisu doli na glavni pretres obezbeuje se prinudnim dovoenjem, s tim to glavni pretres moe zapoeti i bez dolaska svih svedoka i vetaka, jer se moe oekivati da e doi u toku pretresa, a ako ne dou, vee e odluiti da li usled odsustva nekog svedoka ili vetaka glavni pretres treba prekinuti ili odloiti. Poto je utvrdio da su na glavni pretres dola sva pozvana lica, odnosno ako je odlueno da se glavni pretres odri bez prisustva nekih lica, ili je ostavljeno da se o prisustvu ovih lica kasnije odlui, predsednik vea uzima line podatke od optuenog kako bi se uverio u njegovu istovetnost. Posle toga, predsednik vea upuuje svedoke i vetake na mesto, koje je za njih odreeno a nalazi se van sudnice, gde e saekati dok ne budu pozvani na sasluanje. Pre toga, predsednik vea e ih upozoriti na dunost da govore istinu, kao i na posledice davanja lanog iskaza. Udaljavanje svedoka i vetaka iz sudnice, vri se zbog toga to nesasluani svedoci ne mogu prisustvovati sasluanju svedoka. Meutim, ako je potrebno predsednik vea moe zadrati vetake da prate tok glavnog pretresa. Najzad, predvieno je da predsednik vea moe preduzeti potrebne mere da onemogui dogovaranje izmeu svedoka, vetaka i stranaka pre njihovog sasluanja. Isto tako, predsednik vea e pouiti oteenog, koji je prisutan i koji jo nije podneo imovinskopravni zahtev, da moe staviti predlog o ostvarivanju tog zahteva u krivinom postupku i upoznae ga sa pravima koja ima u toku glavnog pretresa. Posebno e upoznati optuenog sa pravima i dunostima koje ima na glavnom pretresu, tj. upozorie ga da paljivo prati tok glavnog pretresa. kao i da moe iznositi injenice i predlagati dokaze u svoju odbranu, da moe postavljati pitanja saoptuenima, svedocima i vetacima stavljati primedbe i davati objanjenja u pogledu njihovih iskaza.b) Poetak glavnog pretresa Poto je utvreno da postoje pretpostavke za poetak glavnog pretresa i poto su reena sva ostala pitanja u vezi sa prisutnim subjektima, predsednik vea e odluiti da moe zapoeti glavni pretres. Glavni pretres poinje itanjem optunice. Optunicu i privatnu tubu, po pravilu, ita ovlaeni tuilac. Meutim, ako se radi o optunici koju je podneo oteeni kao supsidijarni tuilac, odnosno o privatnoj tubi, predsednik vea moe, umesto itanja, usmeno da izloi sadrinu ovih optunih akata, s tim to e se ovim tuiocima dozvoliti da dopune izlaganje predsednika vea. Isto tako, ako je oteeni prisutan, dozvolie mu se da obrazloi svoj imovinskopravni zahtev, a ako je odsutan njegov zahtev e proitati predsednik vea. Poto je optunica, odnosno privatna tuba proitana, odnosno poto je usmeno izloena njihova sadrina, predsednik vea e upitati optuenog da li je razumeo optubu. Ako se predsednik vea uveri da optueni nije razumeo sadrinu optube, ponovo e mu izloiti njenu sadrinu, tako da je optueni najlake moe razumeti.v) Sasluanje optuenog Sasluanju optuenog pristupa se posle itanja optunice, odnosno privatne tube, ili posle usmenog izlaganja njihove sadrine i poto je optueni izjavio da je razumeo optubu. Optuenog ispituje predsednik vea. Sasluanju optuenog ne mogu prisustvovati saoptueni, koji jo nisu sasluani. Poto je predsednik vea utvrdio da je optueni razumeo optubu, pozvae ga da se izjasni o svakoj taki optube i da iznese svoju odbranu, s tim to optueni nije duan da se izjanjava o optubi niti da iznosi odbranu. Samo sasluavanje optuenog na glavnom pretresu, sprovodi se prema odredbama koje se primenjuju za sasluavanje okrivljenog u istrazi. Prema tome, ako optueii nee uopte da iskazuje, ili nee da odgovara na pojedina pitanja, proitae se njegov iskaz ili deo iskaza koji je dao u toku istrage. Isto tako, ako optueni prilikom sasluavanja na glavnom pretresu odstupi od svog ranijeg iskaza, predsednik vea e mu ukazati na ovo odstupanje i zatraie od njega da, ako eli, objasni zato sada drukije iskazuje, s tim to se po potrebi moe proitati njegov raniji iskaz ili deo toga iskaza. Poto je zavrio sa sasluavanjem, predsednik vea e upitati ogpuenog da li ima jo ta da navede u svoju odbranu. Posle zavrenog sasluavanja od strane predsednika vea, optuenom mogu neposredno postavljati pitanja lanovi vea. Ovlaeni tuilac, branilac, oteeni, zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i vetaci mogu neposredno postavljati pptanja optuenom samo po odobrenju predsednika vea. Meutim, predsednik vea e zabraniti postavljanje nedozvoljenih pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet, kao i odgovor na ve postavljeno takvo pitanje. Ako se stranke ne sloe sa zabranom pitanja ili odgovora od strane predsednika vea, mogu zahtevati da o tome odlui vee. Kad zavri sasluavanje prvog optuenog, pristupa se sasluavanje ostalih optuenih ako ih ima. Posle sasluavanja svakog optuenog, predsednik vea e sasluanog upoznati sa iskazima ranije sasluanih saoptuenih i upitae ga da li eli da stavi neke primedbe. Isto tako, predsednik vea e ranije sasluanog optuenog upitati da li ima ta da primeti na iskaz docnije sasluanog. Svaki od optuenih ima pravo da postavlja pitanja ostalim sasluanim saoptuenim. Najzad, predsednik vea moe suoiti saoptuene ako se iskazi pojedinih saoptuenih o nekoj okolnosti razlikuju. Ako saoptueni ili svedok odbije da daje iskaz u prisustvu optuenog, ili ako okolnosti ukazuju da u njegovom prisustvu nee govoriti istinu, vee moe odluiti da se taj optueni privremeno udalji iz sudnice. Po povratku optuenog u sudnicu, proitae mu se iskaz saoptuenog, odnosno svedoka, s tim to tom prilikom optueni ima pravo da postavlja pitanja saoptuenom ili svedoku, kao i da stavlja primedbe na njihov iskaz. Po potrebi moe se i u ovom sluaju izvriti suoenje. Optueni se moe dogovarati sa svojim braniocem u toku glavnog pretresa, ali ne i kako e odgovarati na ve postavljeno pitanje. g) Dokazni postupak Poto je zavreno sasluavanje optuenog i eventualno saoptuennh, pristupa se sprovoenju dokaznog postupka, tj. izvoenju dokaza. Dokazi se izvode onim redom koji utvrdi predsednik vea.Izuzetak u ovom pogledu je predvien samo kada je u pitanju sasluanje optuenog i oteenog kao svedoka. Tada se nakon sasluanja optuenog ima sasluati svedok oteeni. Inae, redosled izvoenja dokaza je, po pravilu, takav da se najpre sasluavaju svedoci i vetaci, a zatim se pristupa izvoenju drugih dokaza itanjem isprava. Ako nae da je to potrebno, vee moe odluiti da se na glavnom pretresu, pored itanja zapisnika reprodukuje i snimak sasluanja. Za sasluanje svedoka i vetaka na glavnom pretresu, shodno se primenjuju odredbe koje vae za njihovo sasluanje u istrazi. Pre sasluanja predsednik vee e svedoke i vetake opomenuti na dunost da iznesu sudu sve to im je poznato o toj krivinoj stvari i upozorie ih na posledice davanja lanog iskaza. Vee moe odluiti da svedok koji nije zaklet ili dao sveano obeanje u istrazi, poloi zakletvu na svoj iskaz, po pravilu, posle sasluanja,ili dato obeanje. Ako je svedok poloio zakletvu u istrazi opomenue se na ve poloenu zakletvu. Pre sasluanja vetaka, predsednik vea e ga takoe opomenuti na dunost da nalaz i miljenje da po svom najboljem znanju i umenju i upozorie ga na posledice davanja lanog nalaza i miljenja. Vee moe odluiti da i vetak pre vetaenja poloi zakletvu, iji je tekst, takoe, zakonom odreen i glasi: Zaklinjem se svojom au da u vetaenje izvriti savesno i po svom najboljem znanju i da u tano i potpuno izneti svoj nalaz i miljenje". Stalno postavljeni zakleti vetaci umesto zaklinjanja opomenue se na ve poloenu zakletvu. Ako je vetaenje izvreno u strunoj ustanovi, odnosno u dravnom organu, moe se odluiti da se ne pozivaju strunjaci koji su obavili vetaenje, ve e se takav nalaz i miljenje proitati ako se, s obzirom na prirodu izvrenog vetaenja, ne moe oekivati bolje objanjenje pismenog nalaza i miljenja. Vee moe naknadno odluiti da se neposredno sasluaju ovi vetaci, ako je to potrebno s obzirom na ostale izvedene dokaze i primedbe stranaka. Svedoke i vetake sasluava predsednik vea. Poto predsednik vea zavri sa sasluanjem, svedocima, odnosno vetacima, mogu postavljati pitanja i to najpre lanovi vea, koji mogu postavljati pitanja neposredno, a zatim, preko predsednika vea, pitanja mogu postavljati ovlaeni tuilac, optueni i njegov branilac, oteeni, zakonski zastupnik, punomonik i vetaci. Po odobrenju predsednika vea, ova lica mogu svedocima i vetacima postavljati pitanja i neposredno. Odobrenje predsednika vea je ustanovljeno kako bi se od strane ostalih uesnika u postupku spreilo postavljanje nedozvoljenih i pitanja koja se ne tiu glavne stvari, U tom smislu predsednik vea ima pravo da postavljanje odreenog pitanja ili davanja odgovora na neko pitanje. Zabrane se unose u zapisnik o glavnom pretresu, a stranke mogu zahtevati da o istome odlui sudee vee. Ako je svedok ili vetak pri ranijem sasluanju naveo injenice kojih se vie ne sea, ili ako odstupi od svog ranijeg iskaza, predsednik vea e mu predoiti raniji iskaz, odnosno ukazae mu na odstupanje i upitae ga zato sada iskazuje drukije, a po potrebi proitae se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza. Isprave koje treba proitati na glavnom pretresu, zakonom su pojedinano nabrojane. Tako je predvieno da e se na glavnom pretresu proitati zapisnici o uviaju izvrenom van glavnog pretresa, o pretresanju stana i lica i o oduzimanju stvari, kao i isprave, knjige, spisi i druga pismena koja slue kao izvor materijalnih dokaza. Takoe je predvieno neposredno pokazivanje predmeta i stvari, koji mogu posluiti kao izvor materijalnih dokaza. Predvieno je da e se po odluci vea proitati zapisnici o iskazima svedoka, vetaka, saoptuenih ili ve osuenih lica, i to samo u sledeim sluajevima: ako su ispitana lica umrla, duevno obolela ili se ne mogu pronai, ili je njihov dolazak na glavni pretres nemogu ili znatno otean zbog starosti, bolesti ili drugih vanih razloga i ako svedoci ili vetaci bez zakonskih razloga nee da daju iskaz na glavnom pretresu. Isto tako, vee moe uz saglasnost stranaka odluiti da se proita raniji iskaz svedoka ili vetaka koji nije prisutan, bez obzira na to da li je bio pozvan na glavni pretres. Izuzetno, vee moe i bez saglasnosti stranaka, ali po njihovom sasluanju, odluiti da se proita zapisnik o sasluanju svedoka ili vetaka na ranijem glavnom pretresu koji je odran pred istim predsednikom vea. Razlozi zbog kojih se itaju navedepi zapisnici, navee se u zapisniku o glavnom pretresu. U toku celog glavnog pretresa, to podrazumeva i sasluanje optuenog, optueni ima pravo da se dogovara sa svojim braniocem. Na ovaj nain struna odbrana zaista dobija svoj pravi smisao. Meutim nije dozvoljeno da se optueni savetuje sa svojim braniocem o tome kako da odgovori na postavljeno pitanje. Ovo ne iskljuuje mogunost savetovanja sa braniocem pre postavljanja pitanja ili nakon davanja odgovora. Sa druge strane optueni ima pravo da se dogovara sa braniocem kako da postavi pitanje saoptuenom ili nekom drugom uesniku u postupku. Veoma znaajnu novinu u postupku dokazivanja na glavnom pretresu Zakonik o krivinom postupku donosi u pogledu optuenog odn. njegovog priznanja. To je pre svega znaajno sa aspekta kretanja samog dokaznog postupka. U tom smislu priznanje optuenog na glavnom pretresu oslobaa sud dunosti da izvodi druge dokaze, osim ako je priznanje oigledno lano, nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima izvedenim u istrazi ili pretkrivinom postupku. No i pored priznanja sud nije osloboen dunosti da izvodi dokaze od kojih zavisi vrsta i mera krivine sankcije.. Postupak dokazivanja u sluaju priznanja u svakom sluaju je daleko krai, i naelno vee, odmah prelazi u fazu izricanja presude. Ovakav stav zakonodavca je znaajan iskorak ka akuzatornom tipu krivinog postupka. No, jasno je da i pored ovakvog reenja, sam postupak je ostao meovitog tipa jer sud ocenjuje valjanost priznanja optuenog na osnovu toga da li drugi dokazi potkrepljuju dato priznanje, pa tek nakon pozitivnog odgovora na ovo pitanje, moe izostati izvoenje drugih dokaza. U suprotnom se izvodi potpuni dokazni postupak.d) Zavrne rei Posle zavretka dokaznog postupka, dolazi do zavrne rei stranaka, oteenog i branioca na glavnom pretresu, kojima daje re predsednik vea i to onim redom koji je predvien zakonikom. Naime, predvieno je da najpre govori ovlaeni tuilac, zatim oteeni, branilac okrivljenog i poslednju re na glavnom pretresu uvek ima optueni. Ovlaeni tuilac e u svojoj zavrnoj rei najpre zauzeti stav o podnetoj optunici u smislu da li odustaje od daljeg krivinog gonjenja ili ostaje pri ranije podnetoj optunici ili trai njeno proirenje ili izmenu. Zatim e izneti ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, izloiti svoje zakljuke o injenicama vanim za odluku suda, stavie i obrazloiti svoje zakljuke o injenicama vanim za odluku suda, i stavie i obrazloiti svoje predloge o krivinoj odgovornosti optuenog, o odredbama krivinog zakona koje bi se imale primeniti, kao i o olakavajuim i oteavajuim okolnostima koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Ovlaeni tuilac ne moe stavljati odreeni predlog o visini kazne, ali moe predloiti da se izrekne sudska opomena ili uslovna osuda. U zavrnoj rei ovlaeni tuilac moe izjaviti da odustaje od optube u pogledu nekih krivinih dela ili u celini, kojom prilikom sud donosi presudu kojom se optuba odbija, a moe staviti i predlog u pogledu izvoenja jo nekih novih dokaza. Kada tuilac na glavnom pretresu odustane od optube, optueni nema pravo od suda da trai da nastavi suenje (peo Meh zte as1:oge), iako bi njemu zaista vie bilo u interesu da sud donese oslobaajuu presudu umesto presude kojom se optuba odbija. Odustanak od optube mora biti izriit, a tuilac nije duan da obrazlae isti. Oteeni ili njegov punomonik, odnosno zakonski zastupnik, moe u zavrnoj rei obrazloigi imovinskopravni zahtev. Poto imovinskopravni zahtev moe biti dosuen oteenom samo ako bude doneta presuda kojom se optueni oglaava krivim, on ima pravo da ukae i na dokaze o krivinoj odgovornosti optuenog. Branilac optuenog, ako ga ima, u svojoj zavrnoj rei izloie odbranu optuenog, a moe se osvrnuti i na navode ovlaenog tuioca i oteenog. Izlaui odbranu optuenog, branilac e je potkrepiti injenicama i dokazima koji su bili predmet kontradikgornog razmatranja na glavnom pretresu. Svoju zavrnu re branilac mora izneti u zakonom predvienoj procesnoj formi i sve navode mora detaljno obrazloiti. Posle izlaganja branioca, re moe uzeti optueni, koji e se izjasniti da li usvaja ili ne usvaja odbranu svoga branioca, a moe tu odbranu i dopuniti. Meutim, ako optueni nema branioca u tom sluaju e, ako eli, u potpunosti sam izneti odbranu. Posle zavrne rai branioca i optuenog, moe doi do replike ovlaenog tuioca i oteenog. Naime, tuilac i oteeni imaju pravo da odgovore na odbranu branioca i optuenog, s tim to branilac i optueni imaju pravo da se osvrnu na pomenute odgovore. Najzad, treba napomeputi da se ova situacija moe ponoviti vie puta, s tim to optuenom i ovom prilikom pripada poslednja re na glavnom pretresu. Zavrna re stranaka, oteenog i branioca, ne moe se ograniiti na odreeno vreme. Meutim, predsednik vea moe posle prethodne opomene, prekinuti lice koje u zavrnoj rei vrea javni red i moral ili vrea drugog ili se uputa u ponavljanja, odnosno u izlaganja koja oigledno nemaju veze sa krivinom stvari. Ova okolnost mora se navesti u zapisniku o glavnom pretresu. Isto-tako, ako optubu zastupa vie tuilaca, odnosno odbranu vie branilaca, izlaganja u zavrnoj rei ne mogu se ponavljati. Zbog toga se zastupnici optube, odnosno odbrane, moraju meusobno dogovoriti koji e o kojim pitanjima govoriti u zavrnoj rei. Posle zavrnih rei, predsednik sudeeg vea ja duan da upita eli li jo neko ta da izjavi (lan 347 stav 4). Kada se vie niko ne javlja za re, sudee vee treba da proceni ima li razloga za dopunu dokaznog postupka. Ako odlui da izvede jo neke dokaze sudee vee nastavlja dokazni postupak i nakon njegovog zavretka tuilac, oteeni, branilac i optueni imaju ponovo pravo na zavrnu re. Oni ovom prilikom mogu svoje zavrne rei- samo dopuniti u vezi sa naknadno izvedenim dokazima. Ako vee po zavrenim izlaganjima stranaka ne odlui da izvede jo neke dokaze, predsednik vea objavljuje da je glavni pretres zavren. Sve do ovoga momenta stranke su imale pravo na predlaganje izvoenja dokaza, a oteeni na ispitivanje imovinskopravnog zahteva. Objava predsednika vea da je glavni pretres zavren u sutinu predstavlja naredbu kojom se upravlja postupkom i protiv nje nije dozvoljena alba. Nakon ovoga, ponovno otvaranje glavnog pretresa je mogue samo po inicijativi sudeeg vea. Poto je predsednik vea objavio da je glavni pretres zavren, vee se povlai na nejavnu sednicu radi veanja i glasanja tj. izricanja presude, i to u sutinu predstavlja poslednju fazu glavnog pretresa.Odlaganje i prekid glavnog pretresaTok glavnog pretresa odvija se, po pravilu, neprekidno, tj. do zakonom predvienog okonanja. Meutim, od ovog pravila postoji izuzetak, tj. u zakonom predvienim sluajevima moe doi do odlaganja, odnosno do prekida glavnog pretresa. Glavni pretres e se reenjem vea odloiti ako treba pribaviti nove dokaze, ili ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuenog, posle izvrenog krivinog dela, nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poremeenost, tj. ako postoje druge smetnje za uspeno sprovoenje glavnog pretresa (lan 308.). Osim toga, glavni pretres e se odloiti i u sluaju ako postoje neki razlozi, koji su predvieni za prekid krivinog postupka, kao to je, na primer, bekstvo optuenog, odnosno njegova nedostinost organima krivinog gonjenja. Isto tako, predvieno je da moe doi i do prekida glavnog pretresa. Naime, predsednik vea moe prekinuti glavni pretres radi odmora ili zbog isteka radnog vremena suda, odnosno radi toga da se u kratkom vremenu pribave odreeni dokazi ili radi pripremanja optube ili odbrane. Zbog mogunosti da doe do odlaganja, odnosno prekida glavnog pretresa, zakonodavac je dao ovlaenja predsedniku suda, ako se moe pretpostaviti takva situacija, da na traenje predsednika vea, odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija porotnika, da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi zamenili lanove vea u sluaju njihove odsutvosti. Posebno je regulisano pitanje nastavljanja odloenog, odnosno prekinutog glavnog pretresa. Naime, vreme i nain nastavljanja odloenog, odnosno prekinutog glavnog pretresa, zavisi od razloga koji su doveli do ove situacije, kao i od proteka vremena i od okolnosti da li se pretres nastavlja pred istim ili izmenjenim veem. Naelno je predvieno da e vee u reenju kojim odlae glavni pretres odrediti, ako je to mogue, dan i as nastavljanja glavnog pretresa. alba na reenje sudeeg vea o odlaganju glavnog pretresa nije dozvoljena. Ovim reenjem vee moe odrediti da se prikupe dokazi koji bi vremenom mogli da se izgube. Protiv ovog reenja dozvoljena je alba. Ako se glavni pretres nastavlja pred istim - neizmenjenim veem i ako odlaganje nije trajalo vie od mesec dana, predsednik vea e ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa, s tim to i ovom prilikom vee moe odluiti da glavni pretres zapone iznova. Po sasluanju stranaka, vee moe odluiti da se u ovom sluaju svedoci i vetaci ne sasluavaju ponovo i da se ne vri novi uviaj, ve da se proitaju njihovi iskazi sa ranijeg glavnog pretresa, odnosno da se proita zapisnik o uviaju. Najzad, ako je odlaganje trajalo due od mesec dana ili se glavni pretres dri pred drugim predsednikom vea, glavni pretres mora poeti iznova i svi dokazi se moraju ponovo izvesti. Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim veem i to bez ikakvog ponavljanja. Reenje o prekidu glavnog pretresa donosi predsednik vea, i protiv njega nije dozvoljena alba. Ako se pretres ne moe nastaviti pred istim veem, ili je prekid trajao due od osam dana, kod nastavljanja prekinutog glavnog pretresa postupie se na isti nain kako se postupa kod odloenog glavnog pretresa (lan 310. st. 2. i 3).Odbacivanje optunice Zakonik o krivinom postupku je predvideo mogunost odbacivanja optunice od strane sudskog vea. U procesnom smislu, vee moe odbaciti optunicu donoenjem reenja ukoliko u toku ili po zavretku glavnog pretresa utvrdi sledee okolnosti: da sud nije stvarno nadlean;da je postupak voen bez zahteva ovlaenog tuioca, bez predloga oteenog ipi bez odobrenja nadlenog organa, ili je nadleni organ odustao od datog odobrenja, i da postoje druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje.Zapisnik o glavnom pretresu U toku celog glavnog pretresa mora da se vodi poseban zapisnik u koji mora u bitnom da se unese ceo tok glavnog pretresa. Zapisnik o glavnom pretresu ima zakonom predvienu sadrinu, tj. ima uvod i glavnu sadrinu. U uvodu zapisnika mora se naznaiti sud pred kojim se odrava glavni pretres, mesto i vreme zasedanja, ime i prezime predsednika i lanova vea i zapisniara, ovlaenog tuioca, optuenog i branioca, oteenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomonika, tumaa, krivino delo koje je predmet pretresanja i da li je pretres javan ili je javnost iskljuena. Glavna sadrina zapisnika o glavnom pretresu, mora da obuhvati naroito podatke o optunici koja je na glavnom pretresu proitana, odnosno usmeno izloena, kao i da li je ovlaeni tuilac izmenio ili proirno optubu, zatim, kakve su predloge podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik vea, koji su dokazi izvedeni, da li su proitani kakvi zapisnici i druga pismena, odnosno da li su reprodukovani kakvi zvuni ili drugi snimci i kakve su primedbe uinile stranke povodom itanja spisa, odnosno reprodukovanja snimka. Ako glavni pretres nije javan, u zapisniku se mora navesti upozorenje predsednika vea na posledpce ako prisutni neovlaeno otkriju ono to su na tom pretresu saznali kao tajnu. U pogledu iskaza optuenog, svedoka i vetaka predvieno je da se u zapisnik o glavnom pretresu ovi iskazi unose tako da se prikae njihova bitna sadrina. Ovi iskazi unose se u zapisnik samo ako sadre odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza. Na zahtev stranke predsednik vea naredie da se proita delimino ili u celini zapisnik o njihovim ranijim iskazima. Isto tako, na zahtev stranke u zapisnik e se uneti i pitanje, odnosno odgovor koji je vee odbilo kao nedozvoljen. Zapisnik o glavnom pretresu mora biti zavren sa zakljuenjem glavnog pretresa. Zapisnik potpisuju predsednik vea i zapisniar. Posebno je predvieno da se u zapisnik o glavnom pretresu unosi potpuna izreka presude, uz naznaenje da li je presuda javno objavljena. Izreka presude sadrana u zapisniku o glavnom pretresu predstavlja izvornik. Najzad, ako je u toku glavnog pretresa doneto reenje o pritvoru prema optuenom, mora se i ono uneti u zapisnik o glavnom pretresu. Predsednik vea moe narediti da se pojedini delovi ili ceo tok glavnog pretresa belee stenografski, s tim to se ove beleke moraju u roku od 48 sati prevesti, pregledati i prikljuiti zapisniku o glavnom pretresu. Po odobrenju predsednika vea, moe se vriti i magnetofonsko snimanje toka glavnog pretresa, s tim to je tada postupak isti kao i prilikom snimanja iskaza okrivljenog i svedoka. Najzad, predsednik vea moe, po predlogu stranaka ili po slubenoj dunosti, narediti da se u zapisnik doslovno upiu izjave koje smatra naroito vanim, s tim to se taj deo zapisnika mora proitati na zahtev stranke, branioca ili lica ija se izjava unosi u zapisnik o glavnom pretresu. Zavreni zapisnik o glavnom pretresu i njegove priloge mogu da razgledaju stranke i da stave eventualne primedbe na njegovu sadrinu i u vezi s tim, da zahtevaju ispravku zapisnika. Zavisno od vrste greaka, ispravke moe narediti predsednik vea, odnosno vee. Tako e ispravku za pogreke u pogledu imena, brojeva i drugih oiglednih greaka u pisanju narediti predsednik vea, a druge ispravke moe narediti samo vee. Sve ispravke i dopune zapisnika o glavnom pretresu unose se u nastavku zapisnika, koji potpisuju predsednik vea i zapisniar.Donoenje presudePojam i vrste delatnosti krivinog suda Donoenje presude predstavlja zavrnu fazu krivinog postupka. Ova faza zapoinje objavljivanjem da je glavni pretres zavren, tj. momentom povlaenja sudskog veau nejavnu sednicu radi veanja i glasanja. Delatnost krivinog suda u ovoj fazi je raznovrsna. Sadrinski posmatrano, ona se sastoji u: a) izricanju presude; b) objavljivanju presude; v) pismenoj izradi presude i g) dostavljanju presude. Izuzetno, delatnost krivinog suda moe se ogledati i u ispravljanju presude. Isto tako, ove vrste delatnosti odvijaju se logikim redosledom.a) Izricanje presude Ova delatnost suda odvija se u nejavnoj sednici vea, i to je prva delatnost krivinog suda u fazi donoenja presude kojoj mogu da prisustvuju samo lanovi vea i zapisniar. Sednicom rukovodi predsednik vea. Presuda se izrie veanjem i glasanjem, kojim rukovodi predsednik vea, kojom prilikom je duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.Predsednik vea je takoe duan da precizno formulie pitanja o kojima se vea i glasa. Pitanja o kojima se vea i glasa mogu biti dvojaka, tj. prethodna (procesna) pitanja i pitanja o glavnoj krivinoj stvari. Najpre se vea i glasa o prethodnim pitanjima, a zatim o pitanjima koja se odnose na glavnu stvar. Prethodna pitanja su procesne prirode, jer se njima reavaju krivinoprocesne pravno relevantne injenice, tj. utvruje se da li postoje procesne pretpostavke, odnosno da li ne postoje procesne smetnje za odluivanje o glavnoj krivinoj stvari. U red ovih pitanja spadaju pitanja koja se odnose na stvarnu nadlenost krivinog suda, na to da li je krivina stvar dovoljno izviena, tj. da li je potrebno da se ponovo otvori glavni pretres radi boljeg razjanjenja krivine stvari. U red ovih pitanja spadaju i tzv. prejudicijalna pravna pitanja, od ijeg prethodnog reenja zavisi pravilna primena krivinog zakona. Tako, na primer, kod krivinog dela dvobranosti potrebno je da se najpre utvrdi da li su oba braka, u vanosti. Ova prejudicijalna pitanja krivini sud reava po odredbama koje vae za dokazivanje u krivinom postupku i njihovo reenje ima dejstvo samo za konkretnu krivinu stvar. Ako je o nekom od ovih pitanja ve doneta odluka od strane dravnog organa ili od suda u nekom drugom postupku, takva odluka ne vai za krivini sud u pogledu ocene da li je uinjeno krivino delo. Posle veanja i glasanja, radi reenja napred navedenih prethodnih pitanja prelazi se na veanje i glasanje o pitanjima koja se odnose na glavnu - krivinu stvar, tj. kojima se utvruju materijalne krivinopravne relevantne injenice. Postoji zakonom utvren redosled odluivanja o ovim pitanjima. Tako je predvieno da se pri odluivanju o glavnoj - krivinoj stvari najpre vea o krivinom delu, tj. da li se na osnovu utvrenih pravno relevantnih injenica radi o krivinom delu, a zatim, da li je optueni uinio krivino delo koje mu se optubom stavlja na teret. Ako se pozitivno ree ova pitanja tj. utvrdi da je delo za koje se optueni optuuje krivino delo, da je on izvrilac tog dela, prelazi se na reavanje pitanja o krivinoj odgovornosti optuenog. Najzad, vee reava pitanja koja se odnose na kaznu i druge krivine sankcije, na trokove krivinog postupka, na imovinskopravni zahtev i na druga pitanja o kojima treba doneti odluku. O svim ovim pitanjima se prethodno vea, a zatim glasa. Postupak glasanja je, takoe, zakonom regulasan. Naime, predvien je takav redosled da prvi glasa poslednji lan vea, a zatim ostali lanovi vea, s tim to predsednik vea uvek glasa poslednji. Ovakav redosled u glasanju predvien je kako bi se onemoguio uticaj starijih lanova vea, naroito predsednika vea na ostale lanove vea, Ako se u toku veanja i glasanja o pojedinim pitanjima, glasovi podele na vie razliitih miljenja, tako da nijedno od ovih miljenja nema potrebnu veinu, predsednik vea e nastojati da se o ovim pitanjima postigne veina glasova. Tako e predsednik vea najpre razdvojiti pitanja i glasanje e se ponavljati dok se smatra da se moe postii veina glasova. Ako se na ovaj nain ne moe postii veina glasova o jednom pitanju, odluka e se doneti tako to e se najnepovoljniji glas za optuenog pribrojati glasovima koji su manje nepovoljni sve dok se ne postigne potrebna veina glasova. Inae, lanovi vea moraju da glasaju o svim pitanjima koja formulie i postavlja predsednik vea, s tim to lan vea, koji je glasao da se optueni oslobodi od optube ili da se presuda ukine i ostao je u manjini, nije duan da glasa o krivinoj sankciji. Ako ne glasa smatrae se kao da je pristao na glas koji je za optuenog najpovoljniji. Prema tome presuda je izreena ako je za nju glasala veina lanova vea.

b) Objavljivanje presude Do objavljivanja presude dolazi, io pravilu, odmah posle njenog izricanja. Meutim, ako sud nije u mogunosti da istog dana po zavretku glavnog pretresa izrekne presudu, odloie objavljivanje presude najvivie za tri dana, s tim to je tom prilikom duan da tano odredi vreme i mesto objavljivanja presude s tim to je o tome duan da upozna stranke i da sve to unese u zapisnik o glavnom pretresu uz obavetavanje predsednika suda. Presudu objavljuje predsednik vea u prisustvu stranaka i njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika i branioca i javnosti. Objavljivanje presude vri se na taj nain to predsednik vea ita izreku presude i usmeno saoptava kratko obrazloenje, tj. razloge presude. Presuda e se objaviti i bez prisustva stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomonika i branioca, ako nisu doli u vreme i na mesto odreeno za objavljivanje presude. U ovom sluaju, vee moe narediti da optuenom, koji je odsutan, presudu usmeno saopti predsednik vea ili da mu se presuda samo dostavi. Ako je javnost sa glavnog pretresa bila iskljuena, izreka presude e se uvek proitati javno, tj. u javnom zasedanju uz prisustvo opte javnosti, s tim to e vee odluiti da li e iskljuiti javnost prilikom objavljivanja presude. Najzad svi prisutni sasluae itanje izreke presude u stojeem stavu. Posle objavljivanja presude, predsednik vea e pouiti stranke, a naroito optuenog, o pravu na albu, kao i o pravu na odgovor na albu. Ako je prema optuenom izreena uslovna osuda, predsednik vea e posle objavljivanja presude, upozoriti optuenog na znaaj uslovne osude i na uslove kojih se mora pridravati. Najzad, predsednik vea e upozoriti stranke na dunost da o svakoj promeni adrese obavestiti sud i to sve do pravosnanog okonanja krivinog postupka. Na slian nain se objavljuju i druge sudske odluke, tj. reenja i naredbe. Naime, sa ovim odlukama zainteresovana lica se upoznaju, po pravilu, usmenim objavljivanjem njihove sadrine ako su prisutna, a u sluaju odsutnosti dostavljanjem overenog prepisa odluke. Ako je odluka samo saoptena, ta okolnost e biti naznaena u zapisniku ili na spisu, a lice kome je saoptenje uinjeno potvrdie to svojim potpisom. Najzad, ako zainteresovana lica izjave da se nee aliti, overeni prepis usmeno saoptene odluke nee im se dostavljati.v) Pismena izrada presude Posle objavljivanja, presuda se pismeno izrauje. Naime, svaka presuda koja je objavljena mora se pismeno izraditi u roku od osam dana po objavljivanju, a u sloenim sluajevima u roku od petnaest dana. Ako presuda ne bude izraena u navedenim rokovima, predsednik vea je duan da o tome obavesti predsednika nadlenog suda i da navede konkretne razloge zbog kojih je propustio ove rokove. Predsednik suda moe, po potrebi, preduzeti potrebne mere da se presuda to pre pismeno izradi. Presudu pismeno izrauje predsednik vea koji je i potpisuje zajedno sa zapisniarom. Pismeno izraena presuda mora po svojoj sadrini i formi da ispunjava sve zakonom predviene uslove, zavisno od vrste presude. Isto tako, pismeno izraena presuda ima izvornik i odgovarajui broj prepisa potrebnih za dostavljanje zakonom predvienim licima. Izvornik presude nalazi se u zavrnom delu zapisnika o glavnom pretresu i kao sastavni deo toga zapisnika uva se u spisima krivinog predmeta. Najzad pismeno izraena presuda mora u potpunosti da odgovara presudi koja je objavljena, tj. svome izvorniku i taj odnos zakonodavac je odredio kao odnos identitetag) Dostavljanje i isiravljanje presude Overeni prepisi pismeno izraene presude moraju se dostaviti ovlaenom tuiocu, ogpuenom i braniocu, a oteenom e se dostaviti samo u sluaju ako ima pravo albe. Overeni prepis presude dostavie se i licu iji je predmet oduzet tom presudom, kao i pravnom licu prema kome je izreena odluka o oduzimanju imovinske koristi. Najzad, pravosnana presuda e se uvek dostaviti oteenom ako on to zahteva. Zakonom je odreen i nain dostavljanja presude, koji je razliit zavisno od toga kome se presuda dostavlja, a regulisan je u sklopu dostavljanja pismena u krivinom postupku uopte. Tako je predvieno da e se optuenom, koji nema branioca, prepis presude dostaviti lino, a na zahtev optuenog presuda e se dostaviti licu koje on odredi. Ovakav nain dostavljanja presude predvien je zbog toga to od momenta dostavljanja, poinje da tee rok za albu. Meutim, ako je optuenom, koji nema branioca, presudom izreena bezuslovna kazna zatvora, a lino dostavljanje nije mogue zbog promene adrese, predvieno je da e sud takvom optuenom postaviti branioca po slubenoj dunosti, kome e se dostaviti presuda. Isto tako, predviena je mogunost dostavljanja prepisa presude dravljanima Srbije koji se nalaze u inostranstvu, posredstvom naeg diplomatskog ili konzularnog predstavnitva, pod uslovom da se strana drava tome ne protivi i da optueni dobrovoljno pristaje da primi presudu. Poto mora da postoji potpuna istovetnost izmeu izvornika i prepisa presude, ako prilikom pismene izrade presude doe do odreenih pogreaka, u tom sluaju mora da doe do ispravljanja presude. Prema tome, da li postoje neke pogreke u pismeno izraenoj presudi i koje, moe se utvrditi samo uporeivanjem izvornika sa prepisom presude. Zavisno od prirode ovih pogreaka, predvien je odgovarajui put i nain njihovog otklanjanja. Dostavljanjem prepisa presude, sa eventualnim ispravljanjem, zavrava se faza donoenja presude i, samim tim, okonava prvostepeni krivini postupak. Posle toga, moe doi do postupka po pravnim lekovima, ako ovlaena lica podnesu redovne pravne lekove.Posebnosti u izricanju sudske opomene Izricanje sudske opomene regulisano je posebnim odredbama Zakonika o krivinom postupku, s tim to je predvieno da e se odredbe, koje se odnose na donoenje presude kojom se okrivljeni oglaava krivim shodno primenjivati i na izricanje sudske opomene, ako posebnim odredbama nije to drugo predvieno. Prema tome, ovde e biti rei samo o onim pitanjima koja su ovim odredbama drukije reena. Sudska opomena izrie se sudskom odlukom u formi reenja. Reenje o izreenoj sudskoj opomeni, kao posebnoj krivinoj sankciji, objavljuje se odmah po zavretku glavnog pretresa sa bitnim razlozima. Prilikom objavljivanja reenja, predsednik vea e upozoriti optuenog da mu se za uinjeno krivino delo ne izrie kazna, jer se oekuje da e i sudska opomena na njega dovoljno uticati da vie ne vri krivina dela. Ako se sudska opomena izrie u odsustvu optuenog, sud e ovo upozorenje uneti u obrazloenje reenja. U pogledu odricanja od prava na albu, kao i za pismenu izradu reenja, shodno se primenjuju odredbe koje vae u skraenom postupku. Izreka reenja o sudskoj opomeni, pored linih podataka o optuenom, sadri samo da se optuenom izrie opomena za delo koje je predmet optube i zakonski naziv krivinog dela. Osim toga, izreka reenja o sudskoj opomeni sadri i odluku o izreenoj meri bezbednosti, ako je izreena, kao i odluku o trokovima krivinog postupka, o imovinsko-pravnom zahtevu, kao i odluku o objavljivanju reenja putem tampe, radija televizije. U obrazloenju ovog reenja sud e izneti kojim se razlozima rukovodio prilikom izricanja sudske opomene. Reenje o sudskoj opomeni moe se pobijati albom, zbog svih osnova predvienih za pobijanje presude, s tim to se moe pobijati i zbog toga to nisu postojale konkretne okolnosti za izricanje ove krivine sankcije. Ako reenje o sudskoj opomeni sadri i odluku o merama bezbednosti, o oduzimanju imovnnske koristi, kao i o trokovima krivinog postupka ili o imovinskopravnom zahtevu, isto se moe pobijati i iz razloga to sud nije pravilno primenio meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi, odnosno to je odluku o trokovima krivinog postupka ili o imovinskopravnom zahtevu doneo protivno zakonu. Posebnost u pogledu osnova za pobijanje sudske presude u odnosu na reenje o sudskoj opomeni sastoji se u tome to povreda zakona u ovom sluaju postoji i onda kada je sud odlukom o sudskoj opomeni, o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, odnosno o trokovima krivinog postupka ili o imovinskopravnom zahtevu, prekoraio ovlaenja koja ima po zakonu. U postupku po albi na reenje o sudskoj opomeni izjavljenoj od strane ovlaenog tuioca na tetu optuenog, drugostepeni sud moe doneti osuujuu presudu, ako nae da je prvostepeni sud pravilno utvrdio odlune, odnosno pravno relevantne injenice, ali da po pravilnoj primeni zakona dolazi u obzir izricanje kazne. Isto tako, povodom albe, bez obzira na to od koga je izjavljena, drugostepeni sud moe doneti presudu kojom se optuba odbija, odnosno oslobaajuu presudu, ako nae da su odlune injenice pravilno utvrene, ali da po pravilnoj primeni zakona dolazi u obzir izricanje jedne od ovih presuda. U ostalim sluajevima, drugostepeni sud e doneti reenje kojim se alba odbija kao neosnovana i potvrdie reenje o sudskoj opomeni. LITERATURA Dr Muamer Nicevi, Dr edomir Stevanovi, Krivino procesno pravo, Novi Pazar, 2008. Dr Milan Miloevi, Organizacija i finkcionisanje policije u krivinom postupku ,Beograd, 2005 PAGE 20