KREDITIRANJE PRIVREDE

Oblici kredita:

1) Kratkoroni kredit za obrtna sredstva

Obrtna sredstva sredstva koja se troe u jednom poslovnom ciklusu do jedne godine. Ovi krediti mogu

da se odobre i na 90 dana jer se smatra da se tada moe zavriti jedan poslovni ciklus. Kamatne stope kod

ovih kredita se razlikuju od drugih oblika; kamatna stopa je nia jer je nii i rizik vraanja ovih kredita. Bitno

je da banka ispita bilansnu poziciju preduzea pri odobravanju ovih kredita (zalihe, potraivanja od

kupaca...) i proveri da li su oiena od nenaplativih potraivanja.

Kada posmatramo bankarske principe, pri odobravanju ovih kredita vaniji je princip likvidnosti od ostalih

principa. Likvidnost je bitna jer se radi o kratkom roku.

Preduzee moe da koristi ofanzivnu i defanzivnu (preduzee bi trebalo da finansira obrtna sredstva iz

sopstvenog kapitala) strategiju kada finansira obrtna sredstva.

U sluaju ovih kredita, veoma esto moe doi do prolongacije ovih kredita. Npr.preduzee je uzelo kredit i

kupilo trajna obrtna sredstva i time nije upotrebilo kratkoroni kredit za namenu za koju ga je uzelo.

Preduzee trai prolongaciju kredita to banka moe a i ne mora da odbri s tim da mora ponovo da ispita da

li je preduzee kreditno sposobno kao da mu prvi put odobrava kredit.

Iz ovog kredita su nastale tzv.kreditne linije gde imamo mogunost fleksibilnog korienja sredstva.

Po pravilu, ovi krediti se vraaju odjednom, ako nema prolongacije.

2) Investicioni (dugoroni) kredit

Ovi krediti se koriste za finansiranje fiksne imovine i trajnih obrtnih sredstava. Radi se o dugoronim

kreditima preko 10 godina. Kamatne stope su uvek iznad kamatnih stopa na kratkorone kredite, zato to

se radi o duem roku pa samim tim i veem riziku. Za razliku od kratkoronih, ovi krediti se vraaju

anuitetima (kamata +otplata).

Investicioni krediti su uvek pokriveni uvek se trai pokrie u vidu imovine, HOV...

Moe se desiti da preduzee ovaj kredit isplati pre roka dospea. Reakcija banke u tom sluaju zavisi odakle

se taj kredit vraa:

- Ako se vraa iz profita

- Ako se zaduilo na tritu po niim kamatnim stopama onda e mu banka naplatiti penale

- Ako preduzee prekri deo obaveze iz ugovora (zatitnu klauzulu) banka ima mogunost da promeni

akceleracionu klauzulu to proglaava kredit dospelim odmah. Poto se radi o veim iznosima

sredstava, takva klauzula u preduzeu moe da dovede do bankrotstva jer je teko da obezbedi

veliki iznos sredstava odjednom.

Ovaj kredit banka moe odobriti u participaciji sa drugim bankama konzorcijum banaka koji odluuje o

(ne)odobravanju kredita. Kod ovog kredita znaajno je ispitati ne zalihe i potraivanja ve izvriti projekciju

novanih tokova jer je bitnija profitabilnost od likvidnosti jer se upravo ovaj kredit isplauje iz buduih

tokova profita.

Kamatna stopa na ove kredite je via nego na kratkorone kredite. Visina kamatne stope zavisi od

1)rizinosti preduzea; 2) kreditne sposobnosti; 3) iznosa kredita; 4) ronosti kredita i od 5) visine

finansijskog leverida preduzea (utvrivanje postojee zaduenosti ako je ve zadueno manja je kreditna

sposobnost). Banka e rizinom preduzeu odobriti kredit uz viu kamatnu stopu ili nee uopte odobriti

kredit.

3) Revolving krediti

Tip srednjoronog kredita koji se nalazi izmeu prve dve kategorije kredita. Kredit od 3 do 5 godina. To su

krediti koji se koriste za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. Trajna obrtna sredstva sredstva koja su

stalno potrebna i stalno se troe, sredstva bez kojih preduzee ne moe da ostane kako bi normalno

obavljalo svoju produkciju. Ovi krediti su nastali iz kreditnih linija. Krediti su takoe pokriveni. Postoji

fleksibilno korienje sredstava po osnovu ovih kredita. Banka odobrava iznos kredita i rok do kog moe da

koristi taj kredit. Preduzee moe fleksibilno da koristi ova sredstva. Preduzee povlai odreeni iznos

sredstava i vraa u skladu sa svojim mogunostima ne uzima ceo iznos odjednom. Kada istekne rok

dospea, preduzee mora da vrati ostatak duga najee odjednom i to iz zadranog profita ako ne postoji

konverziona klauzula (u sluaju kada moe da konvertuje ovaj kredit u investicioni)

Postoje 2 faze ovih kredita:

1. Preduzee povlai sredstva i vraa u skladu sa mogunostima do roka dospea

2. Nakon isteka roka dospea ostatak duga moe da se konvertuje u investicioni kredit ili ako ne

postoji konverziona klauzula mora odjednom da se isplati.

NIF ARANMAN podrka emisije HOV konkretnom preduzeu. Banka odobrava preduzeu u cilju podrke

emisija HOV kada preduzee eli da doe do sredstava emisijom HOV, a u trenutku ne moe da izvri

emisiju na prikladan nain ( npr. Investitori trae vie kamatne stope). Banka u tom sluaju moe da podri

tu emisiju otkupom HOV ili odobravanjem kredita po niim kamatnim stopama od one koju trae investitori.

Ovo su osnovne vrste kredita, a na bazi njih proizilaze i :

4) Krediti za finansijsko prestrukturiranje

Odobravaju se prilikom vlasnikog i finansijskog prestrukturiranja, odnosno prilikom preuzimanja jednog

preduzea od strane drugog. Kada preduee zapadne u problem drugo preduzee ulae znatan iznos

sredstava otkupom tog preduzea. Ta sredstva najee nisu dovoljna tako da se uvek zahteva i kredit od

strane banke.

Primarni manje rizian, primat u naplati

Sekundarni obrnuto

Generalno, ovi krediti su izuzetno rizini jer se ne zna da li e prestrukturiranje uspoeti. Mada, mogu doneti i

poveanje profita ako vlasniko prestrukturiranje uspe, u suprotnom imaemo smanjenje profita.

5) Krediti za mala i srednja preduzea

Danas su ovi kredit vrlo popularni jer se insistira na razvoju MSP jer ta preduzea mogu da obezbede vie

ljudi i poveaju zaposlenost. U Americi postoji i agencija za garantovanje ovih kredita ronosti od 5 do 25

godina. Na bazi njih se vri i sekjuritizaicja kredita.

PROCES NAKON ZAKLJUIVANJA UGOVORA O KREDITU Strukturiranje kredita sporazumno utvrivanje ugovora o kreditu. ta je to to treba da se utvrdi:

1. Ronost kredita

2. Adekvatna visina kamatne stope

3. Potreba za pokriem kolateral

4. Zatitne klauzule

Ronost kredita

vrlo je bitno utvrditi potrebu za finansijskim sredstvima klijenta i na taj nain videti koji emo kredit odobriti

klijentu. Sa aspekta ronosti, krediti mogu biti:

- Kratkoroni do 1 god

- Srednjeroni od 1 do 10 god

- Dugoroni preko 10 god

Zato je bitno utvrditi ronost? Zato to se svi krediti ne koriste za iste namene: 1) kratkoroni za obrtnu

imovinu 2) za investicioni 3) a srednjeroni za finansiranje TOS u preduzeu. I zato je bino utvrditi rok.

Kamatna stopa

Visina kamatne stope nije ista za svaku vrstu kredita sa aspekta roka. Kratkoroni krediti imaju niu kamatnu

stopu jer krai rok povlai manje rizika. Vea je verovatnoa da u dugom roku doe do promena poslovanja

i zato moe da doe do poveanja kreditnog rizika. Zato su kamatne stope na dugorone vie nego na

kratkorone kredite.

Takoe se razlikuje i nain vraanja kredita. Kratkoroni se vraaju odjednom posle isteka roka a dugoroni s

obzirom da traju due i povlae sa sobom i vee iznose vraaju se u anuitetima (meseno, kvartalno,

polugodinje, godinje).

Ako posmatramo jedan kratkoroni kredit koji ima rok 1 godine banka moe da odobri i krai kredit,

najee 90 dana nakon to se zavri obrt sredstava.

Ta nominalna ronost od jedne godine je nominalna ali ne mora da bude i stvarna. Preduzee moe taj

kredit da upotrebi za trajna obrtna sredstva i trai prolongaciju kredita obnavljanje uslova korienja

kredita. Da li e banka odobriti kredit zavisi od svih aspekata kreditne analize, to znai da banka ponovo

utvruje sve kreditne uslove kao da mu ponovo odobrava kredit. To je potrebno zato to moe da doe do

promene uslova poslovanja. Banka moe da povea kamatnu stopu ako se smatra da je preduzee vie

rizino nego pre godinu dana.

Utvrivanje rokova je potrebno da ne bi dolo do finansijskog naprezanja dunika kada se kredit odobri u

kraem roku nego to bi stvarno bilo potrebno. Bino je proceniti realnu duinu otplatnog perioda jer

poveanje kreditnog rizika poveava i mogunost da se kredit ne vrati o roku. Veoma je vano utvrditi

adekvatnu visinu kamatne stope

- Nominalna kamatna stopa = realna kamatna stopa + inflacija

- Realna kamatna stopa = realno to banka utvrdi da treba da zaradi

- Efektivna kamatna stopa = nominalna + svi trokovi obrade kreditnog zahteva

Danas se jasno moraju istai i efektivne kamatne stope za razliku od prethodnog perioda kada je to bilo

usitnjeno i skriveno u kreditnom ugovoru. Efektivna kamatna stopa je uvek vea od 1.

Kada banka utvruje iznos kamatne stope polazi od primarne kamatne stope koja mora da ukljui cenu

bankarskih izvora sredstava, inflaciona oekivanja kao i prihvatljiv profit za banku. To je takozvana primarna

kamatna stopa. Na tu kamatnu stopu dodaje se jedan deo koji je razliit za razliite korisnike. To je tzv.riziko

premija i iz nje se upravo izdvajaju rezerve za pokrie oekvianih gubitaka. Nee svi korisnici dobiti istu

kamatnu stopu za isti kredit. Riziniji via kamatna stopa.

Od koje kamatne stope treba da poemo? Koja je to referentna kamatna stopa? Kamatne stope na

londonskom tritu libor, kamatne stope eu libor. Uvek je to neka polazna osnovna kamatna stopa na

koju e se dodavati riziko premija.

Takoe znaajno- izbor fiksne i fleksibilne kamatne stope. Da li e banka primeniti fiksnu ili fleksibilnu

kamatnu stopu? Kratkoroni krediti mogu se odobravati sa fiksnom kamatnom stopom dok se na dugorone

uvek polazi od primene fleksibilne (varijabilne) kamatne stope jer se time banka obezbeuje od trinih

promena u dugom roku.

Takoe, u stabilnijim ekonomijama banke primenjuju preteno fiksne kamatne stope, dok u nestabilnim

ekonomijama dominiraju varijabilne.

Takoe je bitno utvrditi frekvenciju u kojim vremenskim periodima e se menjati fiksne i varijabilne

kamatne stope. U stabilnim ekonomijama nee se menjati u duem roku, dok e se kod nestabilnih

ekonomija utvrditi krai rokovi za kalkulaciju kamatne stope.

Ako banka odobri fleksibilnu kamatnu stopu, da li to moe da dovede banku u nepovoljan poloaj? Ako

doe do rasta kamatnih stopa na tritu i to dovede do finansijskog naprezanja dunika u tom sluaju

preduzee ne moe da izdvoji plaanja po osnovu kamata i banka ima gubitke po osnovu datih kredita. To se

izbegava utvrivanjem gornje i donje granice kamatnih stopa na odobrene kredite. Banka precizira u

ugovoru da npr.kamatna stopa ne moe da padne ispod 5% i povea se iznad 15%.

Kolateral

- Pokrie za odobreni kredit

Pokrie nikada ne garantuje vraanje kredita, to je samo pokrie u sluaju kada se kredit ne vrati u roku

dospea da prodajom te zaloge banka moe da naplati svoj kredit ili bar deo tog kredita.

Kolateral se aktivira kada se kredit ne vrati o roku dospea. Kolateral moe biti u vidu realnog pokria :

zaliha, potraivanja, oprema, HOV..)

Da li e svaki korisnik kredita morati da da kolateral? Visok kreditni rejting dunika kao i vea preduzea ne

moraju uvek da daju kolateral, dok manja preduzea sa niim kreditnim rejtingom kao i manje razvijene

zemlje uvek moraju da prue kolateral.

Zatitne klauzule

Odredbe u ugovoru, zatitne aktivnosti koje preduzee nee smeti da obavlja dok traje kreditni odnos sa

bankom. U savremenim uslovima, banka sve vie insistira na ovome nego na kolateralu.

Npr. Banka moe da zahteva da preduzee ne sme da vri akvizicije, spajanja, pripajanja, vlasnike

transformacije. Time se banka titi od potencijalnih problema koji bi mogli da nastanu ako se preduzee ne

bi pridravalo zatitnih klauzula.

KAKO SE DONOSE KREDITNE ODLUKE? Prvo preduzee podnosi zahtev za dobijanje kredita. Kada zahtev ulazi u proceduru? Banka treba da donese

adekvatnu odluku, treba da izvri kreditnu analizu, kako ne bi imala gubitke. Izvori informacija za banku

jesu:

1) Informacije koje preduzee podnosi banci

Preduzee ove inf.daje na bazi zvaninih finansijskih izvetaja i smatra se da e te informacije biti bolje ako

su prole proces revizije.

2) Informacije u samoj banci interni izvori

Banka dolazi do ovih informacija na bazi dosadanje saradnje sa klijentom, moda je to i njen deponent.

Takoe sagledava i privrednu granu i uporeuje preduzea iz grane sa kojima je ve imala saradnju.

3) Eksterni izvori

Do ovih inf.banka dolazi putem rejting agencija. Smatra se da su to prave informacije ali treba biti obazvriv

jer su rejting agencije kljuni faktor poveanja krize u savremenim uslovima jer nisu adekvatno rejtingovale

banke.

Kada banka sakupi sve informacije, na bazi njih moe da donese odluku o kreditu da ga prihvati ili odbaci

ako je rizik veliki.

Pre nego to krene proces kreditne analize, banka mora da vodi rauna o

1) Prihvatljivom nivou rizika

Svaki kreditni zahtev nosi rizik i ne postoji nerizian kredit. Banka u svojoj kreditnoj politici definie

gornju i donju granicu prihvatljivog kreditnog rizika (5-15). Banka moe da utvrdi donju granicu i svaki

kredit koji nosi 5% i manje rizika, automatski e biti prihvaen. Svaki kredit sa rizikom iznad 15%,

automatski e biti odbijen. Ukoliko je kredit izmeu 5 i 15%, na bazi subjektivnih procena menadera,

odluuje se da li banka moe ili ne da prihvati dati kreditni rizik.

2) Pozicionim limitima

Zahtev da se diversifikacijom utice na smanjenje kreditnog rizika. Ako bi banka imala odreenu

koncentraciju jedne vrste kredita to poveava kreditni rizik. Bolje je da ima razliite vrste kredita i time

smanji svoj kreditni rizik.

Npr. Banka odobrava u revolving kreditima mas 1 milion. Ukoliko popuni taj 1 mil., sledei traioc

kredita nee dobiti taj kredit iako ispunjava sve standarde kreditne sposobnosti jer bi banka probila

gornji limit za odobravanje tog kredita i smanjila diversifikaciju kredita.

3) Dodatnom iznosu kapitala za kreditiranje

Potrebno je da banka poveava kapital za konkretne plasmane. Dodatni iznos kapitala koji treba da

pokrije plasmane. Banka mora da ima ne smao pozajmljene ve i sopstvene izvore da bi se adekvatan

iznos kapitala odrao. Ako banka poveava plasmane mora da povea i kapital, a taj kapital je i zatita

banke od gubitaka koji mogu da nastanu.

Banka za utvrivanje kreditnog rizika koristi analizu faktora 5C:

1. Karakter

Karakter podrazumeva spremnost, elju da se kredit vrati o roku dospea. Sagledava se na osnovu

dosadanjeg ponaanja u kreditnim odnosima.

2. Kapacitet

Kapacitet podrazumeva procenu tokova profitabilnosti preduzea iz ega plaa kredit jer su to izvori

za vraanje.

3. Kapital

Akcijski kapital kao neto imovina je krajnji apsorber za pokrie kredita ako nema pf.

4. Kolateral

5. Pokrie koje je potrebno da preduzee stavi na raspolaganje banci da banka u sluaju nevraanja

doe do potrebnih sredstava. Banka je vie zainteresovana za garanciju nego za kolateral jer pri

prodaji kolaterala moe da izgubi na vrednosti dodajui i trokove kao i vreme potrebno da se proda

zalog, dok se garancija odmah aktivira.

6. Ekonomski uslovi

Misli se na okruenje u kome banka posluje. Ukoliko su uslovi povoljni smanjen je kreditni rizik

preduzea; nepovoljni uslovi obrnuto.

Kada banka sve to ispita, treba da donese kreditnu odluku. Ona se donosi na razliitim hijerarhijskim

nivoima. Svako od rukovodilaca je odgovoran za svoju odluku. Top menaderi mogu da donesu veu

kreditnu odluku za vei iznos kredita. Kada se radi o izuzetno velikim kreditima, onda samo kreditni odbori

donose tako znaajnu odluku.

Da li nakon odobravanja kredita banka ima funkciju samo servisiranja kredita? Tu se ne zavrava njena

aktivnost. Banka mora da prati kako celokupan kreditni portfolio, tako i pojedinani kredit praenje

kredita ili monitoring .

Cilj monitoringa je da banka na vreme uoi probleme kakobi moda kredit vratila u normalno stanje ili

poveala rezerve za pokrie tog kredita. Cilj je da se na vreme reaguje.

Na bazi praenja, banka moe da utvrdi problemske kredite:

1. Substandardne

2. Sumnjive

3. Kredite sa gubitkom

Prvi krediti su oni koji pokazuju loije performanse od onih utvrenih

Drugi su oni za koje se pretpostavlja da se nee vratiti o rokovima dospea i da e biti nenaplativi.

Trei su oni kod kojih je proao rok od 90 dana od dana dospea a nisu se vratili banci. Ako proe 90 dana

od dana kada je trebalo da dospe kredit za naplatu, banka je u obavezi da izvri otpis tog kredita i to prikae

u bilansu stanja.

To nije definitivan gubitak za banku. Kada se otpie kredit, to ne znai da nee kasnije da se poboljaju

uslovi poslovanja preduzea i da kredit uopte nee biti vraen. Gubitak za banku bie jednak razlici otpisani

krediti kasnije naplaeni krediti.

Kada banka otpie kredit, ima ulogu da razmilja da li e to preduzee sanirati (otklanjanje poremeaja,

omoguavanje da se kasnije nastavi poslovanje) ili likvidirati (gaenje preduzee i iz likvidacione masa

naplata kredita). ta e banka uraditi zavisi od cost benefit analize. Cilj banke nije likvidacija jer tada nema

mogunost naplate. Cilj je pre da sanira preduzee ali to zavisi od cost benefit analize jednog i drugog

postupka. Tamo gde su vee koristi, to e i uraditi.