САДРЖАЈ:

Увод..............................................................................................................3

Појам и историјски развој полиције..........................................................4

Криминалистичка полиција Републике Српске.......................................6

Настанак иразвој Управе криминалистичке полиције РС.......................8

Закључак.....................................................................................................19

Литература..................................................................................................20

2

УВОД

Пратећи друштвени развој развијао се и криминалитет, па су поједини облици кривичних дјела посебно у савременим условима, достигли несуђене размјере гдје се посебно истиче организовани криминалитет и кривична дјела која су на прелазу ка терористичким дјелима. Прилагођавајући се наведеним кретањима, од свог настанка до данас, организација Управе криминалистичке полиције се мијењала. И поред свих друштвених настојања да се криминалитет сузбије, или ублаже његове посљедице, он и даље опстаје као негативна и врло упорна друштвена појава стално се прилагођавајући свим промјенама и друштвеном прогресу у цјелини. Може се рећи да је криминалитет стални пратилац друштвеног развоја, јер са сваким напретком друштва развијали су се и облици криминалитета. Тако данас постоји мишљење, да су облици савременог криминалитета за једну степеницу увијек испред друштвено одговорних органа за сузбијање ове негативне појаве.

У обављању задатака и послова полиција предузима криминалистичко тактичке мјере и радње доказивања. У склопу тих радњи је веома значајна улога Управе криминалистичке полиције, која се огледа у откривању кривичних дјела, идентификовању извршилаца обезбјеђивању доказа. Као оперативна управа у саставу Министарства унутрашњих послова задатак Управе криминалистичке полиције је да штити јавни поредак, односно да извршава послове који се односе на безбједност државе и њених геађана превенцијом и репресијом криминалитета, те извршавањем закона из своје надлежности.

Управа криминалистичке полиције је организована као основна организациона јединица у саставу Министарства унутрашњих послова, док се организациона структура криминалистичке полиције на нижим нивоима , састоји од сектора, одјељења, одсјека и група. У зависности од врсте послова, тј. Врсте криминалитета, послови су организовани у облику јачања превентивне или репресивне дјелатности. У том смислу криминалистичка полиција се може организовати према облицима криминалитета, као што су: организовани, привредни, општи, малољетнички, недозвољена производња и промет опојних дрога и слично. А према пословима: криминалистичко-обавјештајни, потражни, посебни оперативни итд.

3

Појам и историјски развој полиције

Ријеч полиција је већина савремених језика преузела из познолатинског језика (politia) у који је по свему судећи реципирана из

грчког језика (polis, polietia). У Атини и другим државама старе Грчке ријеч polis је означавала

град-државу. Од тог појма изведен је појам polietia у значењу државног уређења, установа, управе и управљања државом, као и поретка као и поретка који је из таквог уређења резултирао. Међутим за Аристотела polietia, предсавља идеални облик државног уређења, који чини средину између демократије и олигархије и у коме су полицијски задаци само један од пријеко потребних елемената.1

Појам полиција улази у ширу употребу у европским државама у XVII вијеку. При томе се у апсолутистичким феудалним монархијама, које имају развијенију државну организацију, под појмом полиција подразумијева унутрашања управа и унутрашњи државни послови, са изузетком војске и судства. Полиција овдје, дакле, обухвата читаву унутрашњу управу, односно асдржаје свих будућих управних ресора, осим војног и ресора спољних послова. У том смислу, појам полиција је старији од појма управа.2

Буржоаска држава, у којој долази до снажног развоја управних функција и њиховог диференцирања на већи број управних ресора, појам полиције преузима из ранијег периода и постепено га сужава. У XVIII и дјелом у XIX вијеку полиција још увијек означава релативно широко подручје унутрашње управе, укључујући регулисање такса и пореза, различитих ограничења, монопола и ексклузивних привилегија предузећа, а у Француској и земљама које су прихватиле Наполеонов стил

1 Милосављевић Б.“Наука о полицији, Полицијска академија, Београд 1997., стр.3.2 Исто, стр.4.

4

администрације, термин поилиција је схватан још шире: обухватао је и примјену прописа о јавном здрављу и моралу, одржавању улица, подизању зграда и сл.3

Познати њемачки правни теоретичар Хегел, на почетку 19. вијека каже да је сврха полиције стварање несметане безбједности својине и лица и да оно што су створили очисти од случајности, тј. да обезбједи да се могућности појединаца

остварују у складу са општим сврхама и користи. У ред задатака тако схваћене полиције, Хегел убраја различите сврхе грађанског друштва, као што су: образовање појединаца, старатељство над напуштеном дјецом, брига о сиротињи, регилисање корпорација, виша државна полиција и сл.4

Слично промјенама у схватањима појма полиције као функције, мијешао се и појам полиције у организационом смислу. На почецима државног развоја исти органи врше различите управне, политичке и судске задатке, јер су им и функције заједничке. Са процесом диференцијације државних функција, стварају се и органи са различитом улогом у управно-политичком систему, а међу њима и они који ће вршити превасходно полицијске задатке. У том процесу ће полицијска организација најдуже остати повезана са војном, од које ће се постепено издвајати у самосталну службу са сопственим средствима принуде (оружје, затвори и друго). Касније ће се од широко схваћеног појма полиције одвајати поједини ресори унутрашње управе, тако да ће модерна полицијска организација ( ресор унутршњих послова у данашњем смислу ) настати тек у 19. вијеку. Од тада се и појму полиције у организационом погледу придаје једно уобичајно или стандардно значење, по коме је она посебна служба или управни ресор централне владе са задацима у домену унутрашњих послова.5 То значење није сасвим адекватно, мада је тачно што се тиче већине земаља. Наиме, у појединим земљама полицијски задаци могу припадати и већем броју посебних органа или служби централне владе, као и нецентралним или самоуправним органима.

У вријеме обнове српске државе, код нас израз полиција улази у званичну употребу у првим годинама XIX вијека, приликом стварања полицијске службе 1811. године, која се у периоду око 1860. године коначно организационо и функционално уобличава.

У вези са употребом појма полиције код нас потребно је узети у обзир још двије напомене. Прва се односи на настанак модерног схватања полиције у Србији и Црној Гори. Као што је речено, током Првог српског устанка учињени су први напори ради уређења полицијске службе. У то вријеме присутна су и шира схватања полиције тј. као претежног дјела унутрашње управе, о чему свиједоче и

3 Исто, стр.4.

4 Хегел, Г. В. Ф., Природно право и државно право према предавању професора Хегела у зимском семестру 1818/1819. од Г. Хомајера, у: Г. В. Ф. Хегел, Правни и политички списи, Београд: Нолит, 1981, стр. 280-282.5 Милосављевић Б.“Наука о полицији, Полицијска академија, Београд 1997., стр.6.

5

тадашња гледања универзитетске мисли, која је као и српска обновљена држава на својим почецима. Дјелатност полиције у Србији као и у Црној Гори, обухвата све до краја XIX вијека шире садржаје од оних који се данас сматрају полицијским задацима, а што је тадашња карактеристика и многих других европских држава.

Друга напомена се односи на период од Другог свјетског рата до 1992. године, у коме се појам полиција код нас није користио, односно није имао подлогу у уставним и законским текстовима.

Kриминалистичка полиција Републике Српске(организација и надлежности)

Криминалистичка полиција Републике Српске такође је организована на три нивоа, и то на централном нивоу постоји Управа криминалистичке полиције, на регионалном нивоу у оквиру центра јавне безбједности постоје сектори криминалистичке полиције са својим нижим организационим јединицама и на локалном нивоу одјељења и ниже организационе јединице криминалистичке полиције у оквиру станица јавне безбједности и полицијских станица.

Управа криминалистичке полиције у сједишту као основна организациона јединица има веома сложену структуру са широком лепезом унутрашњих организационих јединица, што ће се најбоље видјети из приложене табеле. Дакле, у оквиру Управе криминалистичке полиције постоје сљедеће унутрашње организационе јединице:

1) Јединица за посебне истраге (Одјељење за истраге тешких кривичних дјела и организованог криминала),

2) Одјељење за спречавање привредног криминалитета, 3) Одјељење за спречавање општег криминалитета, 4) Одјељење за борбу против производње и промета опојних дрога,5) Одјељење за криминалистичко обавјештајне анализе,6) Одјељење за потраге, КЕ и ОЕ и сарадњу са Интерполом и КПУ, 7) Криминалистичко-технички центар са својим одјељењем за

криминалистичко-техничка испитивања и Одјељењем за противдиверзиону заштиту и пиртехнику,

8) Одјељење за посебне оперативне послове са својим Одсејком за оперативну технику.

Дакле, Управа криминалистичке полиције, по слову Правилника, у надлежности има значајно ојачану улогу непосредног вршења одређених врста послова. Наиме, УКП врши обраду најсложенијих кривичних дјела, врши послове контроле, надзора и инструктивног усмјеравања пословима сузбијања и откривања кривичних дјела у области привредног, организованог, општег криминалитета те

6

неовлаштене производње и промета опојних дрога. Ове послове Управа обавља уз подршку криминалистичко-техничких метода и средстава, посебних оперативних послова и потрага.6

Значајан дио дјелатности Управе јесте да она врши надзор над активношћу рада својих нижих организационих јединица. Затим, она ради на проналажењу и хватању извршилаца кривичних дјела обезбјеђењу доказа потребних за за успјешно вођење кривичног поступка. Надаље, Управа прати, проучава и анализира стање и кретање, те појавне облике криминалитета и примјену криминалистичко-техничких метода, усмјерава рад других организционих јединица на пословима криминалитета, предузима на унапређењу организације, вршења и побољшања ефикасности у сузбијању и откривању криминалитета.

Превасходни задатак управе треба бити да прати, проучава и анализира стање криминалитета у Републици те да на основу тога реагује на адекватан начин, прије свега инструктивно, у правцу ријешавања конкретних појавних облика. Међутим, у садашњој организацији, Управа се све више појављује у улози непосредног вршења разних врста послова сузбијања и откривања кривичних дјела преко своје Јединице за посебне истраге. Пракса треба да покаже да ли се постиже већи ниво ефикасности у обављању послова криминалистичке полиције ако Управа већим дјелом ради „кабинетски“, користећи искуство својих кадрова који налажу адекватне мјере нижим организационим јединицама, или је пак боље да Управа преузима улогу органа који непосредно извршава већи обим посла.7

Настанак и развој Управе криминалистичке полиције Републике Српске

Правилником о унутрашњем организацији Министарства унутрашњих послова у условима непосредне ратне опасности и рата, донесеним у септембру 1992. године, утврђују се организационе јединице Министарства:

1) Управа за милицију,2) Управа за спречавање и откривање криминалитета,3) Инспекторат за заштиту од пожара и експлозија,4) Управа за аналитичко-информативне послове и функционисање

информационог система, 5) Управа за везу и криптозаштиту,6) Управа за правне, кадровске и послове странаца, 7) Средња школа за унутрашње послове, 8) Управа за материјално-финанскијске и техничке послове,9) Кабинет министра.

6 Јовичић Д., „Организација и надлежност полиције“, Бања Лука 2008. стр.130

7 Јовичић Д., „Организација и надлежност полиције“, Бања Лука 2008. стр.131

7

У министарству се утврђују центри служби безбједности са сједиштем у:Бања Луци, Требињу, Добоју, Бијељини и Сарајеву. У оквиру служби безбједности за подручје општине, образује се Станица јавне безбједности.8

Тадашњи правилник утврђује укупно 11 240 радника.

У управи за спречавање и откривање криминалитета (УЗСОК), утврђују се унутрашње организационе јединице:

1) Одјељење за привредни криминалитет,2) Одјељење за општи криминалитет,3) Одјељење за криминалистичку технику, 4) Одсјек за контрадиверзиону, санитарно-техничку и биолошко

хемијску заштиту и пиротехнику,5) Одјељење за посебне оперативне послове и задатке.

Према тадашњем Правилнику у Управи за спречавање и откривање криминалитета, систематизовано је укупно 76 радних мјеста.

8 Правилник о унутрашњој организацији Министарства унутрашњих послова у условима непосредне ратне опасности и рата, МУП РС, 1992. члан 4,

8

Слика 1. Организација УЗСОК према Правилнику из 1992. године

Доношењем новог Правилника о систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова 1995. године, утврђују се организационе јединице Министарства, дјелокруг, организација, сједишта и подручја за која се образују. Организационе јединице Министарства су Кабинет министра, Ресор јавне безбједности, Ресор државне безбједности и Средња школа унутрашњих послова.

У оквиру Ресора јавне безбједности утврђују се следеће организационе јединице:

1) Управа полиције,2) Управа за сузбијење криминалитета,3) Управа за пограничне послове и странце,4) Инспекторат за заштиту од пожара и превентивно

техничку заштиту,5) Управа за аналитику и информатику,6) Управа за везу и крипто заштиту,7) Управа за правне послове,8) Дежурни оперативни центар,9) Центар за узгој, дресуру и употребу службених паса и

коња,10) Центри јавне безбједности.

Uprava za sprečavanje i otkrivanje kriminaliteta

Odjeljenje za opšti

kriminalitet

Odjeljenje za

kriminalističku tehnika

Odjeljenje za KSBHP

Odjeljenje za posebne

operativne poslove i zadatke

9

Odjeljenje za privredni kriminalitet

Овим правилником поред осталих управа измјњен је назив Управе за спречавање и откривање криминалитета у Управу за сузбијање криминалитета, као и Управу за милицију у Управу полиције. Умјесто центара служби безбједности формирани су центри јавне безбједности, који су поред већ посојећих у Бања Луци, Требињу, Добоју, Бјељини и Сарајеву, формирани и у Приједору, Мркоњић Граду, Зворнику и Србињу.

Управа за сузбијање криминалитета у свом саставу има:

1) Одјељење за сузбијање привредног криминалитета,2) Одјељење за сузбијање општег криминалитета,3) Криминалистичко-технички центар,4) Одјељење посебних оперативних послова.

Криминалистичко-технички центар у свом саставу има два одјељења:Одјељење за криминалистичку технику и одјељење противдиверзионе заштите.9

Слика 2. Организација УЗСОК према правилнику из 1995. године.

9 Правилник о систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, 1995., члан 16.

Uprava za suzbijanjekriminaliteta

Odjeljenje za suzbijanje

opšteg kriminaliteta

Kriminalističko tehnički centar

10

Odjeljenje za suzbijanje privrednog

kriminaliteta

Odjeljenje posebnih

operativnih poslova

Odjeljenje za suzbijanje

opšteg kriminaliteta

Odjeljenje za kriminalističku

tehniku

Odjeljenje protivdiverzione

zaštite

Измјенама од Одсјека за контрадиверзиону, санитарно-техничку и биолошко-хемијску заштиту и пиротехнику, формирано Одјељење за противдиверзионе у саставу Криминалистичко техничког центра, у чијем саставу је још једно ново одјељење, а то је Одјељење за криминалистичку технику.

Правилником из 1997. године измјене се односе на статус Брчког.

Према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова (новембар 1998. године), у Министарству у сједишту се утврђују основне организационе јединице:

1) Управа полиције,2) Управа криминалистичке полиције,3) Управа општих и заједничких послова,4) Служба специјализоване полиције,5) Школски центар,6) Кабинет министра.

У управи криминалистичке полиције (УКП) утврђују се унутрашње организационе јединице:

1) Одјељење привредног криминалитета,2) Одјељење општег криминалитета,3) Одјељење кријумчарења и наркоманије,4) Криминалистичко-технички центар,5) Одјељење за посебне оперативне послове.

Криминалистичко-технички центар, у свом саставу има два одјељења:Одјељење криминалистичке технике и Одјљење противдиверзионе заштите и пиротехнике.

11

Слика 3. Ораганизација УКП правилнику из 1998. године.

У овом правилнику из 1998. године први пут је уведен садашњи назив Управа криминалистичке полиције. Такође, овим правилником је по први пут формирано Одјљење кријумчарења и наркоманије. Према Правилнику о унутрашњој ораганизацији и систематизацији радни х мјеста у Министраству унутрашњих послова, август 2001. године у Министарству у сједишту се утврђују основне организационе јединице:

1) Кабинет Министра,2) Директор полиције,3) Управа полиције,4) Управа криминалистичке полиције,5) Управа за аналитичко-информатичке и информативне послове,6) Управа за везу и крипто заштиту,7) Управа за правне, кадровске и послове странаца,8) Управа за материјално финансијске и имовинске послове,9) Служба специјалне полиције,10) Школски центар.

Uprava kriminalističke policije

Odjeljenje opšteg

kriminaliteta

Odjeljenje privrednog

kriminaliteta

Kriminalističko tehnički

centar

12

Uprava kriminalističke policije

Odjeljenje opšteg

kriminaliteta

Odjeljenje privrednog

kriminaliteta

Odjeljenje privrednog

kriminaliteta

Odjeljenje za posebne

operativne poslove

Odjeljenje opšteg

kriminaliteta

Odjeljenje kriminalističke

tehnike

Odjeljenje protivdiverzion

e zaštite i tehnike

Према овом правилнику у Управи криминалистичке полиције формирана су два сектора:

1) Сектор за сузбијање криминалитета: 1а. Одјељење за организовани криминалитет,1б. Одјељење за привредни криминалитет,1ц. Одјељење за општи криминалитет,

2) Сектор за криминалистичке анализе и посебне оперативне послове: 2а. Одјељење за криминалистичко-обавјештајне анализе,2б. Одјељење за сузбијање производње и промета опојних дрога,2ц. Одјељење за пратњу и присмотру,

3) Криминалистичко-технички центар, 3а. Одјељење за криминалистичку технику,3б. Одјељење пртивдиверзиону заштиту и технику.10

10 Правилник о унутрашњој ораганизацији и системазизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, 2001., члан 10.

13

Слика 4. Организација УКП према Правилнику из 2001. године.

Sektor za krim. analize i posebne operativne

poslove

Odjeljenje za krim.

obavještajne analize

14

Uprava kriminalističke policije

Sektor za suzbijanje kriminaliteta

Odjeljenje za organizovani kriminalitet

Odjeljenje za privredni

kriminalitet

Odjeljenje zaopšti

kriminalitet

Kriminalističko – tehničkicentar

Odjeljenje za suzbijanje i

prometa opojnih droga

Odjeljenje za pratnju i

prismotru

Odjeljenje za kriminalističku

tehniku

Odjeljenje za protivdiverzionu

zaštitu i pirotehniku

Правилником из 2001. године формирана су два сектора, Сектор за сузбијање криминалитета и Сектор за криминалистичке анализе и посебне оперативне послове. Настојао се одвијати оперативни дио Управе од дјела подршке. Овим правилником по први пут је формирано Одјељење за криминалистичко-обавјештајне анализе, Одјељење за присмотру и пратњу и Одјљење за организовани криминалитет. Назив Одјељења кријумчарења и наркоманије промјењен је у Одјељење за сузбијање производње и промета опојних дрога.

Правилником из 2003. године у МУП-у послова утврђују се унутрашње организационе јединице:

1) Кабинет Министра,2) Директор полиције,3) Управа полиције,4) Управа криминалистичке полиције,5) Управа за аналитику и информатику,6) Управа комуникације,7) Управа за правне и кадровске послове,8) Управа за материјално-финансијске и имовинске послове,9) Управа за полицијско образовање,10) Служба специјалне полиције.

У Управи криминалистичке полиције утврђују се унутрашње организационејединице:

1) Одјељење за спречавање организованог криминалитета,2) Одјељење за спречавање привредног криминалитета,3) Одјељење за спречавање општег криминалитета,4) Одјељење за криминалистичко-обавјештајне анализе,5) Одјељење за сузбијање производње и промета опојних дрога,6) Одјељење за посебне оперативне послове,7) Криминалистичко-технички центар

7а. Одјељење за криминалистичко-техничка вјештачења,7б. Одјељење за противдиверзиону заштиту и пиротехнику.11

11 Правилник о унутрашњој ораганизацији и системазизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, 2001., члан 10.

15

Слика 5. Организација УКП према Правилнику из 2003. године.

Овим правилником измјена се односила на оба сектора у саставу УКП-е, тако да су начелници одјељења поново били под директном надлежношћу начелника Управе. Такође, поново је враћен назив за Одјељења зан посебне оперативне послове умјесто Одјељења за присмотру и пратњу. Измјенама и допунама Правилника из априла 2006. године у УКП-е утврђују се унутрашње организационе јединице: 1) Јединица за посебне истраге, 1а. Одјељење за истраге,

- Одсјек техничке подршке - Истражни одсјек

1б. Одјељење за посебне оперативне послове, 2) Одјељење за спречавање орагнизованог криминалитета, 3) Одјељење за спречавање привредног криминалитета, 4) Одјељење за спречавање општег криминалитета,

Odjeljenje za krim.

obavještajne analize

Odjeljenje za suzb. proizvod. i prometa opojnih

droga

Odjeljenje za posebne

operativne poslove

16

Uprava kriminalističkepolicije

Odjeljenje za sprečavanje

organizovanog kriminaliteta

Odjeljenje za sprečavanje privrednog

kriminaliteta

Odjeljenje za sprečavanje

opšteg kriminaliteta

Kriminalističko – tehnički centar

Odjeljenje za protivdiverzio

nu zaštitu i pirotehniku

Odjeljenje za kriminalističk

o– tehnička vještačenja

5) Одјељење за борбу против производње и промета опојних дрога, 6) Одјељење за криминалистичко-обавјештајне анализе,

7) Одјељење за потраге и евиденције, 8) Криминалистичко-технички центар, 8а. Одјељење за криминалистичко-техничка вјештачења, 8б. Одјељење за противдиверзиону заштиту и пиротехику.

Овим измјенама Правилника дошло је до низа промјена у организацији криминалистичке полиције. Формирана је Јединица за посебне истраге која у свом саставу има два одјељења: Одјељење за истраге и Одјељење за посебне оперативне послове. Потражна дјелатност је била у саставу Одјељења општег криминалитета издвајањем те дјелатности и других послова везаних за казнену евиденцију, приступ базама података и сарадњу са Интерполом, настало је ново одјељење, Одјељење за потраге и евиденције.

17

Odjeljenje za istrage

Odjeljenje za kriminalističko

– tehnička vještačenja

18

Jedinica za posebne istrage

Uprava kriminalističkepolicije

Odjeljenje za sprečavanje

organizovanog kriminala

Odjeljenje za sprečavanje privrednog kriminala

Odjeljenje za sprečavanje

opšteg kriminala

Odjeljenje za borbu protiv

proizvod. i prom. opojnih droga

Odjeljenje za krim.

obavještajne analize

Odjeljenje za potrage i evidencije

Kriminalističko tehnički centar

Odjeljenje za posebne

operativne poslove

Odsjek tehn. podrške

Istražni odsjek

Odjeljenje za protivdiverzion

u zaštitu i pirotehniku

Слика 6. Организација УКП према Правилнику из 2003. године

ЗАКЉУЧАК

Управа криминалистичке полиције је настала у септембру 1992. године доношењем „Правилника о унутрашњој организацији Министарства унутрашњих послова у условима непосредне ратне опасности и рата“. Од тог периода па до данас УКП је претрпјела бројне измјене како у организацији тако и у пословима које обавља. Отоме свједочи и податак да је у свом настанку Управа имала свега четири одјељења и један одсјек, а данас броји једанаест одјељења, четири одсјека, шест тимова (у рангу одсјека), једну јединицу за посебне истраге и Криминалитичко-технички центар. УКП се организује као основна организациона јединицау саставу МУП-а Републике Српске, која је под надлежношћу Директора полиције. На челу Управе је начелник Управе, који организује вршење послова и задатака из дјелокруга Управе и одговора за њихово благовремено, стручно и законито извршавање. Као оперативна Управа у саставу МУП-а задатак УКП-е је да штити јавни поредак, тј. да извршава послове који се односе на безбједност државе и њених грађана превенцијом и репресијом криминалитета, те извршавањем закона из своје надлежности.

19

ЛИТЕРАТУРА

1. Милосављевић Б.“Наука о полицији, Полицијска академија, Београд 1997.

2. Хегел, Г. В. Ф., Природно право и државно право према предавању професора Хегела у зимском семестру 1818/1819. од Г. Хомајера, у: Г. В. Ф. Хегел, Правни и политички списи, Београд: Нолит, 1981.

3. Јовичић Д., „Организација и надлежност полиције“, Бања Лука 2008.

4. Правилник о унутрашњој организацији Министарства унутрашњих послова у условима непосредне ратне опасности и рата, МУП РС, 1992.

5. Правилник о систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, 1995.

6. Правилник о унутрашњој ораганизацији и системазизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, 2001.

20