FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA

I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE

NOVI SAD

SEMINARSKI RADPredmet: Krivično pravo

TEMA: KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE

Mentor: Student:

Tutin, 2015.

Sadržaj

KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE..............................................................2

KRAĐA I TEŠKA KRAĐA.................................................................................4

RAZBOJNIŠTVO I RAZBOJNIČKA KRAĐA...................................................7

UTAJA..................................................................................................................8

PREVARA............................................................................................................9

ODUZIMANJE, OŠTEĆENJE I UNIŠTENJE TUĐE STVARI.......................11

NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TUĐEG VOZILA........................................12

IZNUDA..............................................................................................................13

UCENA...............................................................................................................14

ZELENAŠTVO...................................................................................................15

ZAKLJUČAK.....................................................................................................16

LITERATURA....................................................................................................17

2

KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE

Krivični zakon RS stupio je na snagu 1. januara 2006.godine. Krivična dela protiv

imovine nalaze se u posebnom delu zakona. Propisi koji čine posebni deo Krivičnog zakona

sadrže norme koje imaju konstitutivni karakter budući da se njima određuju pojam, obležja i

kaarakteristike pojedinih krivičnih dela. Ovim se propisima konstituišu i uspostavljaju

pojedina krivična dela.

Krivično delo je osnovni, opšti pojam krivičnog prava. To je, dakle, društveno opasno

ponašanje jednog lica koje je zabranjeno normama pravnog poretka. Ovim ponašanjem se

prouzrokuje šteta (posledica) po vrednosti, dobra i interese koje društvo posebno štiti. To

znači da je krivično delo negativan, štetan, društveno opasan ljudski akt, ljudsko ponašanje.

Ali ono nije samo ponašanje čoveka kao pojedinca, već je to i negativna, štetna društvena

pojava.

Radnja izvršenja dela može biti preduzeta činjenjem ili nečinjenjem. Činjenje

predstavlja svesno i voljno preduzimanje telesnog pokreta kojim je ostvarena zabranjena

posledica u spoljnom svetu. Zavisno od karaktera preduzete radnje, razlikuju se i krivična

dela. Tako je krivično delo činjenja ono delo kod koga se radnja izvršenja sastoji od aktivnog

ponašanja, od preduzimanja voljnog telesnog pokreta. Najveći broj dela u našem pravu su

krivična dela činjenja.

Objekt zaštite krivičnih dela protiv imovine jeste imovina ili pak pravo na imovinu

kao jedno od osnovnih, univerzalnih ljudskih prava koje garantovano u članu 58. Ustava

Republike Srbije.

Ovim propisima se, prvenstveno, štiti imovina koja se sastoji od stvari (predmeta) i

imovinskih prava i interesa vezanih za stvari. Imovina, u stvari, predstavlja svojinu nekog

lica, odnosno prisvajanje stvari i vrednosti u kojima i preko kojih se one izražavaju.

Imovina se obično javlja u obliku pokretne (a to je stvar koja se može premeštati sa

mesta na mesto bez promene svojstva) ili nepokretne stvari (predmeta) odnosno drugih

imovinski prava i interesa koji se po pravilu mogu vrednosno izraziti u novcu. Kod pojedinih

krivičnih dela objkt zaštite je ne bilo koja pokretna stvar već određena stvar (motorno vozilo).

Imovinski kriminalitet je skupni naziv za krivična dela koja su uprena protiv imovine i

čijim vršenjem se praktično ostvaruje protivpravna imovinska korist za izvršioca krivičnog

dela ili neko drugo lice. Ova krivična dela se vrše protiv imvine bez obzira na njeno

3

vlasništvo i bez obzira da li se radi o pokretnoj ili nepokretnoj imovini ili o imovinskim

pravima ili interesima.

Kod ovih krivičnih dela se kao objekt zaštite uglavnom nalazi imovina u vidu pokretne

stvari, dok se kod drugih krivičnih dela može javiti i nepokretna imovina. Kod malog broja

krivičnih dela iz ove glave kao objekt zaštite se mogu javiti imovinska prava odnosno interesi.

Posledica se obično javlja u vidu povrede koja obično nastupa na imovini drugog

fizičkog ili pravnog lica i to uglavnom u obliku štete. Ta šteta je obično imovinskog karaktera

i ogleda se u smanjenju ili u sprečavanju uvećanja postojeće imovine. Takođe je

karakteristično, za ovu grupu krivičnih dela, da se ta šteta može, uglavnom novčano izraziti i

to prema trentnim tržišnim uslovima i to u vreme izvršenja radnje krivičnog dela. Sama visina

štete predstavlja objektivni uslov kažnjavanja ili predstavlja otežavajuću ili olakšavajuću

okolnost.

Kada je u pitanju motiv izvršenja ovih krivičnih dela na strani učinioca u vreme

preduzimanja radnje izvršenja obično je to pribavljanje protivpravne imovinske koristi za sebe

ili za neko drugo fizičko ili pravno lice ili pak namera da se prouzrokuje neka šteta fizičkom

ili pravnom licu ili pobuda u vidu koristoljublja. To, u stvari, znači da je osnovni motiv koji se

javlja kod učinioca namera ili pobuda. Postojanje namere ili pobude takođe doprinosi i kod

određivanja stepena krivice. Ova dela se vrše isključivo sa direktnim umišljajem. Za ovu

grupu krivičnih dela zakon uglavnom predviđa novčane kazne(kao glavne ili sporedne) i

kazne zatvora kao glavne i to kao alternativa novčanim kaznama. Pored njih postoje i

imovinske kazne (vrsta kazni prema dobru koje se izricanjem ovih kazni oduzima. To su

kazne kojima se osuđenom licu oduzima određena imovina.

Gonjenje za krivična dela protiv imovine se obično preduzima po službenoj dužnosti

osim za sledeća krivična dela: krađa, teška krađa, prevara, neovlašćeno korišćenje tuđeg

vozila, zloupotreba povrenja i prikrivanje ako su učinjena prema bračnom drugu, licu sa kojim

oštećeni živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri,

usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima sa kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu,

gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

Po predlogu se gonjenje preduzima kod krivičnih dela utaje i zelenaštva, dok se

gonjenje za dela koja su učinjena na štetu imovine građana preduzima pa privatnoj tužbi u

sledećim slučajevima: sitne krađe, utaje, prevare, oduzimanje tuđe stvari, uništenje i oštećenje

tuđe stvari, protivpravno zauzimanje zemljišta, protivpravno useljenje i oštećenje tuđih prava.

4

KRAĐA I TEŠKA KRAĐA1

Delo se sastoji u oduzimanju tuđe pokretne stvari od drugog u nameri da se njenim

prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Krađa predstavlja

osnovno imovinsko krivično delo. Ako neko prisvoji nešto što nije njegovo, to je krađa.

Ukoliko je vrednost ukradenog manja od 15.000 dinara, to je sitna krađa, kažnjiva novčano ili

zatvorom do šest meseci. Sitna krađa goni se po privatnoj tužbi pokradene osobe. U slučaju da

je vrednost ukradene stvari veća od 15.000, a manja od 450.000 dinara, reč je o „običnoj“

krađi. Ovde već javni tužilac mora da goni lopova po službenoj dužnosti, a kazna je novčana

ili do tri godine zatvora.

Ako vrednost ukradene imovine prelazi 450.000 dinara, ili je ukradeno neko kulturno

ili prirodno dobro, onda govorimo o teškoj krađi. Kazna je do osam godina zatvora, a ukoliko

ukradeno vredi više od milion i po dinara — do 10 godina zatvora.

Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuđa pokretna stvar. Pokretna stvar je svaki

predmet materijalne prirode koji se nalazi u čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju, koji se

može prenostiti a da se pri tom ne ošteti ili uništi. Pokretnom stvari se smatra i svaka

proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls,

kao i računarski podatak i računarski program. Računarskim podatkom se smatra

predstavljena informacija, znanje, činjenica, koncept ili naredba koji se unosi, obrađuje ili

pamti ili je unet, obrađen ili zapamćen u računaru ili računarskoj mreži. Računarskim

programom smatra se uređeni skup naredbi koji služe za upravljanje radom računara, kao i za

rešavanje određenog zadatka pomoću računara. Čovek, s obzirom da je ljudsko biće a ne

stvar, ne može biti objekt ovog krivičnog dela ali to mogu biti pojedini odvojeni delovi tela2.

Leš i delovi leša mogu biti objekt napada kod krađe ako imaju posebnu namenu ili neke

ugrađene aparate koji imaju vrednost.

Radnja izvršenja je oduzimanje tuđe pokretne stvari.

Oduzimanje tuđe pokretne stvari se može izvršiti na razne načine, tajno ili javno,

različitim sredstvima. Izvršilac dela može da bude svako lice, a u pogledu krivice potreban je

direktan umišljaj.

1 “Sl. glasnik RS", 111/2009, član 203 - 204.2 Prirodni – odsečena kosa, izvađen zub ili veštački – proteza vilice, ruke noge

5

Nezavisno od vrednosti ukradenih stvari, teškom se smatra i krađa pod određenim

otežavajućim okolnostima, na primer, ako je lopov bio naoružan, ili je krađa izvršena

obijanjem ili provaljivanjem, korišćenjem bespomoćnosti ili teškog stanja neke osobe, za

vreme elementarne nepogode, od strane grupe. Kazna je do osam godina zatvora, ili do 10 za

vrednost preko milion i po dinara.

U članu 204. Kz RS navedena su čak osam oblika teške krađe kao i kazne za navedena

dela. To su:

1) Krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana

ili drugih zatvorenih prostora ili drugim savlađivanjem većih prepreka. Osnovna

karakteristika obog oblika teške krađe je to da je delo učinjeno radnom obijanja ili

provaljivanja. Obijanje je nasilno uklanjanje prepreka: lomljenje brave, katanca, stakla.

Provaljivanje je prodiranje u zatvoren prostor bez nasilnog uklanjanja prepreka: ulazak kroz

otvor ili ventilacioni prozor, preko terase, kroz prokopani tunel, preko lestvi ili konopca. Bitna

stvar za ovo krivično delo je da se radi o obijanju ili provaljivanju zatvorenih zgrada, soba,

kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostorija. Zatvorene prostorije su sve one prostorije u koje

se ne može slobodno ući ili izaći bez savladavanja, uklanjanja prepreka. 3

2) Krađa izvršena od strane više lica. Ovo je oblik nužnog saizvršilaštva gde radnju

preduzimaju više lica na osnovu predhodno donete zajedničke odluke. Nije bitno da li ta lica

preduzimaju jednu istu ili različite delatnosti, već je bitno da ih preduzimaju na osnovu

predhodno zajednički donete odluke i radi ostvarenja predhodno dogovorenog cilja. Kada se

kaže više lica obično se misli na tri ili više lica.

3) Krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način. Naročito opasan način

izvršenja dela postoji kada je učinilac upotrebio takav način ili takva sredstva izvršenja

kojima je doveo ili mogao dovesti u opasnost život ili telesni integritet ljudi ili imovinu:

upotreba eksplozivnih materija, zapaljivih materija, bojivih i dr. otrova, radioaktivnih

materija, opasnih životinja (domaćih ili diviljih), ili razna druga opasna sredstva. Naročito

drzak način izvršenja ovog dela postoji onda kada je, prilikom izvršenja dela, učinilac

pokazao takvu bezosećajnost, smelost, zločinačku nameru.

4) Krađa izvršena od strane lica koje je pri sebi imalo oružje ili opasno oruđe radi

napada ili odbrane. Ovo delo dobija naročito težak oblik zato što se kod učinioca, za vreme

3 Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god. str. 85.

6

izvršenja krađe, nalazi oružje ili neko opasno oruđe koje učinilac poseduje radi napada ili

odbrane. To posedovanje mora da bude vidljivo, ali ne sme da bude upotrebljeno.

5) Krađa izvršena za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa. Za ovo je

delo je karakteristično to što ono dobija na težini zahvaljujući okoln ostima pod kojima je

izvršeno. Te okolnosti su, obično, već navedeni primeri u zakonskoj definiciji požar, poplava,

zemljotres ili nekog drugog udesa npr: razna stanja ili događaji koji ljudima na različite

načine ugoržavaju život, zdravlje, telesni integritet ili imovinu. Učinilac koristi navedene

okolnosti i zbog toga je ovo delo kvalifikovano kao oblik teške krađe.

6) Krađa izvršena iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.

Same okolnosti pod kojima se izvršava ovo delo čine ga naročito teškim i svrstavaju ga u ovu

kategoriju. Te okolnosti su, u stvari, korišćenje bespomoćnosti ili drugog teškog stanja

pasivnog subjekta koji se nalazi u takvom stanju gde nije u mogućnosti da sam odlučuje o

svojim postupcima i da sam štiti svoju imovinu.

7) Krađa stvari čija vrednost prelazi 450.000 dinara ili ukradena stvar predstavlja

kulturno ili prirodno dobro. Okolnost koja dovodi do težine ovo delo krađe je vrednost (u

novcu) ukradene stvari koja prelazi 450.000 dinara ili to da ukradena stvar predstvlja neko

kulturno ili prirodno dobro. Šta su kulturna a šta prirodna dobra određuje se posebnim

propisima.

8) Kada je krađa izvršena od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost

ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000 dinara,. Kvalifikatorna okolnost kod ovog oblika

je evidentna: iznos ukradne stvari treba da prelazi 1.500.000 dinara. 4

4 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 204.

7

RAZBOJNIŠTVO I RAZBOJNIČKA KRAĐA

Krivična dela razbojništva i razbojničke krađe spadaju u imovinska krivična dela sa

elementima nasilja. Društvena opasnost ovih krivičnih dela suštinski nije u imovinskoj šteti,

nego u ponašanju izvršioca dela koji koristi prinudu, pretnju ili napad na život i telo sa ciljem

da oduzme stvar ili zadrži oduzeto.

Razbojništvo je prisvajanje tuđe pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje da će se

napasti na nečiji život ili telo. Za vrednost plena do 15.000 dinara kazna je do tri godine

zatvora, za plen vredan od 15.000 do milion i po dinara — do 10 godina, a za veću vrednost

— do 15 godina zatvora. Ista kazna, do 15 godina, važi i za slučaj da je razbojništvo počinila

razbojnička grupa ili je nekom s predumišljajem naneta teška telesna povreda.5

Za ovo delo zakonska definicija kaže da se sastoji u upotrebi sile protiv nekog lica ili

pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo i time oduzme tuđu pokretnu stvar u

nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Objekt zaštite kod ovog dela, kao i kod predhodnih, je imovina. Objekt napada je tuđa

pokretna stvar.

Još ozbiljnije krivično delo jeste razbojnička krađa.6 To je situacija u kojoj je lopov

zatečen u krađi, pa u nameri da zadrži ono što je ukrao upotrebi silu ili pretnju da će napasti

na nečiji život ili telo. Ovo krivično delo spada u grupu složenih krivičnih dela za koja je

karakteristično da se sastoje iz dva krivična dela: krađa (delo protiv imovine) i prnuda (delo

protiv slobode i prava čoveka i građanina) koja su nužno povezana i čine novo krivično delo

za koje zakon propisuje strožiju kaznu. Kazna je do 10 godina zatvora, ili do 12 godina za

vrednost preko milion i po dinara. Ukoliko je razbojničku krađu počinila grupa lopova, ili je

nekom u takvoj krađi namerno i svesno naneta teška telesna povreda, kazna može biti i do 15

godina zatvora.7

Razbojništvo kao i razbojnička krađa predstavlja pravo složeno krivično delo koje čine

dva dela: prinuda i krađa, ali ovde prinuda prethodi krađi za razliku od dela razbojnička krađa

gde krađa prethodi. Primarni cilj prinude je to da se slomi otpor vlasnika stvari i tako oduzme

stvar u nameri da učinilac sebi li drugom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist.

5 http://upravusi.rs/bezbednost-kat/krivicna-dela-koja-ukljucuju-nasilje/krivicna-dela-protiv-imovine/6 “Sl. glasnik RS", 111/2009, član 205.7 Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god. str 87.

8

UTAJA

Utaja je kad neko prisvoji tuđu stvar koja mu je poverena na čuvanje. Ukoliko su

utajene stvari u privatnoj svojini i vredne između 15.000 i 450.000 dinara, ovo krivično delo

goni se po predlogu — potrebno je da oštećeni to zatraži od javnog tužioca. Kazna je novčana

i do dve godine zatvora. Ako je vrednost manja od 15.000 dinara, gonjenje je po privatnoj

tužbi, a kazna do šest meseci zatvora ili novčana. Delo se sastoji u prisvajanju tuđe pokretne

stvari koja je učiniocu poverena ili koju je našao ili je do nje sučajno došao u nameri da time

sebi ili drugom pravnom ili fizičkom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuđa pokretna stvar.

Iz zakonske definicije se vidi da je radnja prisvajanje tuđe pokretne stvari. Prisvajanje

je, u stvari, vlasničko ponašanje prema stvari od strane učinioca dela koji na njoj nema pravo

svojine. Učinilac dela koristi i raspolaže stvarima koje su mu poverene ili koje je našao ili do

koje je sučajno došao kao da je njihov vlasnik iako to nije.

Međutim, ukoliko postoje otežavajuće okolnosti, gonjenje po službenoj dužnosti

preuzima javni tužilac. To se dešava ako je vrednost utajene imovine veća od 450.000 dinara

(kazna, uz novčanu, do pet godina zatvora, a ako je reč o vrednosti većoj od milion i po dinara

ili kulturnom/prirodnom dobru, moguć je zatvor do osam godina). Otežavajuća okolnost je i

ako utaju počini staratelj pokradenog (novčana kazna i do tri godine zatvora).

Takođe kažnjivo je i ako nađeš ili slučajno dođeš do nečeg što nije tvoje, pa to zadržiš

za sebe ili nekom pokloniš. Kazna je novčana i do jedne godine zatvora, ali samo ako vlasnik

podnese javnom tužiocu predlog za gonjenje, osim za vrednost manju od 15.000 dinara. U

tom slučaju važi gonjenje po privatnoj tužbi, a kazna je do šest meseci zatvora ili novčana.8

PREVARA

8 http://upravusi.rs/bezbednost-kat/krivicna-dela-koja-ukljucuju-nasilje/krivicna-dela-protiv-imovine/

9

Prevara je kad prevarant dovede žrtvu u zabludu ili je održava u zabludi da bi žrtva

učinila nešto na štetu svoje ili tuđe imovine. Najmanja kazna, do šest meseci zatvora, sledi

kada je iznos štete manji od 15.000 dinara i to se goni po privatnoj tužbi ako je reč o privatnoj

svojini. Ukoliko je šteta veća, od 15.000 do 450.000 dinara, a prevarant je hteo da sebi li

nekom drugom pribavi korist, kazna je novčana i do pet godina zatvora.

Ako je prevarant imao nameru da samo nanese štetu — ne i da sebi ili nekom drugom

pribavi korist, a šteta ne prelazi 450.000 dinara, kazna je novčana i do šest meseci zatvora.

Ukoliko vrednost štete odnosno pribavljene koristi prelazi 450.000 dinara, kazna je do

osam godina zatvora, ili do 10 godina za vrednost veću od milion i po dinara.

Ovo delo se sastoji u dovođenju u zabludu ili održavanju u zabludi drugog lica lažnim

prikazivanjem ili prikrivanjeim činjenica tako da se on navede da nešto učini ili ne učini na

štetu svoje ili tuđe imovine a sve to u nameri da učinioc za sebe ili drugog pribavi

protivpravnu imovinsku korist.

Radnja izvršenja kod ovog dela je dovođenje u zabludu ili održavanje u zabludi

drugog lica da se ovaj navede da na štetu svoje imovine nešto učini ili ne učini. 9

Zakon predviša i dva teža oblika ovog dela: kada je radnjom pribavljena imovinska

korist ili je drugome naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000 dinara i ako je pribavljena

imovinska korist ili naneta šteta u vrdnosti od 1.500.000 dinara ili više.

ODUZIMANJE, OŠTEĆENJE I UNIŠTENJE TUĐE STVARI 10

9 Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god. str.90.

10

Ukoliko neko oduzme tuđu pokretnu stvar, ali bez namere da time stekne nekakvu

korist, odnosno ošteti ili uništi tuđu stvar, bilo pokretnu ili nepokretnu, biće kažnjen novčano

ili zatvorom do šest meseci. Međutim, kazna je veća zavisno od vrednosti oduzete, oštećene

ili uništene imovine i ako je reč o kulturnom ili prirodnom dobru. Najveća — do pet godina

zatvora — sledi u slučaju oštećenja/uništenja, ukoliko je šteta veća od milion i po dinara ili je

reč o kulturnom dobru, zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra ili dobru koje uživa

prethodnu zaštitu.

Ako je imovina o kojoj je reč u privatnoj svojini, ovo krivično delo goni se po privatnoj tužbi.

Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuđa pokretna stvar, a kod uništenja I

oštećenja tuđe stvari objekt napada je tuđa pokretna I nepokretna stvar koja ne mora da ima

imovinsku, novčanu vrednost, ali mora imati neku vrednost (afektacionu) za vlasnika.

Zakon kod oduzimanja tuđe stvari predviđa teži oblik koji postoji u dva slučaja: 1) ako

vrednost oduzete stvari prelazi iznos od 1.500.000 dinara i 2) ako je radnja izvršenja

preduzeta u odnosu na stvar koja predstavlja kulturno dobro. 11

Radnja izvršenja kod oštećenja i uništenja tuđe stvari se sastoji iz više alternativno

predviđenih delatnosti: uništenja, oštećenja ili činjenja tuđe stvari neupotrebljivom. Uništenje

je promena supstance ili oblika nekog predmeta, fizičkim, emijskim putem, sagorevanjem ili

rastapanjem čime se u potpunosti i trajno ova stvar ne može koristiti za prvobitnu namenu.

Oštećenje je delimično, privremeno ili kratkotrajno onesposobljenje stvari čime se smanjuje

njena vrednost ili upotrebljivost za određeno, kraće ili duže vreme, ali koja se može popraviti

ili oštećeni deo zamentiti novim delom i na taj način povratiti provobitna vrednost ili

upotrebljivost stvari. Činjenje stari neupotrebljivom je onesposobljenje stvari za svrhu za koju

je namenjena na drugi način bez delovanja na supstancu ili oblik stvari.

Zakon predviđa dva teža oblika. Prvi teži oblik postoji ako je preduzetom radnjom

izvršenja prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi 450.000 dinara. Za ovo deloo je propisana

novčana kazna ili kazna zatovora do dve godine. Drugi teži oblik postoji ako je šteta

pričinjena prilikom preduzimanja radnje izvršenja veća od 1.500.000 dinara.

10 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 211, 212.11 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 211.

11

NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TUĐEG VOZILA12

Ovo krivično delo se sastoji u korišćenju tuđeg motornog vozila bez pristanka

oštećenog lica. Učinioc dela će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dve

godine.

Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuđe motorno vozilo. To je svako

saobraćajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom, vodneom ili vazdušnom saobraćaju.

Za postojanje ovog dela bitna činjenica je ta da se radi o tuđem motornom vozilu.

Radnja izvršenja kod ovog krivičnog dela je korišćenje tuđeg motornog vozila. Ona se

satoji u neposrednoj upotrebi vozila za vozžnju ili pak u stvaranju uslova za takvu vožnju.

Ona se može preduzeti na razne načine. Za postojanje dela potrebno je da se ova radnja

korišćenja tuđeg vozila preduzima novlašćeno, dakle bez pristanka ovlašćenog lica (vlasnika

ili držaoca vozila odnosno člana njegove porodice).

Zakon kao teži oblik ovog dela navodi neovlašeno korišćenje uz provaljivanje ili

obijanje motornog vozila ili upotrebu sile ili pretnje. Te okolnosti su kvalifikatorne okolnosti

za ovaj teži oblik dela. Kazna za ovaj odbilik je zatvor od tri meseca do pet godina. Zakon

izričito navodi da je i pokušaj kažnjiv.

12 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 213.

12

IZNUDA

Za iznudu je karakteristično to da počinilac silom ili pretnjom natera žrtvu da učini

nešto na štetu svoje ili tuđe imovine, da bi sebi ili nekom drugom pribavio imovinsku korist. 

Za učinioca ovog dela propisana je kazna zatvora i to od jedne do osam godina.

Kod ovog dela objekt zaštite je dvojako određen i to: imovina i sloboda odlučivanja

čoveka u raspolaganju svojom imovinom.

Radnja izvršenja je prinuđivanje drugog lica. To je psihološka delatnost uticanja na

volju drugog u smislu da se on prinudi da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe

imovine protivno svojoj slobodno donetoj odluci. Prinuđivanje se može preduzeti na dva

načina: upotrebom sile ili pretnjom. Sila je upotreba fizičke, mehaničke ili druge snage ili

upotreba hipnoze ili omamljujućih sredstava. Ona može biti apsolutna (fizička) i kompulzivna

(psihička). Pretnja je stavljanje u izgled, najava drugom licu da će prema njemu biti

primenjena sila. Ona mora da sadrži sledeće elemente: da bude ozbiljna, da bude stvarna, da

bude moguća, neposredna i neotklonjiva.

Krajnji cilj primene sile ili pretnje je taj da se pasivni subjkt primora da sam nešto

učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Šteta se može ostvariti na pokretnoj i

nepokretnoj imovini.

I za ovo delo zakon predviđa teže oblike i to tri teža oblika. Prvi teži oblik postoji ako

je pribavljena protivpravna imovinska korist od preko 450.000 dinara. Za ovo je delo

propisana kazna zatvora od dve do deset godina. Drugi teži oblik postoji ako je preduzetom

radnjom izvršenja osnovnog dela pribavljena imovinska korist u iznosu od preko 1.500.000

dinara. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina. I treći oblik dela

postoji ako je delo izvršeno od strane organizovane grupe. Grupno, organizovano vršenje

krivičnih dela iznude predstavlja poseban oblik kumulacije kriminalne energije. Za ovo je

delo propisana kazna zatvora od tri do petnaest godina. 13

13 Sl. glasnik RS", br. 111/2009, član 214.

13

UCENA

Delo se sastoji u prinuđivanju drugog lica da nešto učini ili ne učini pretnjom da će za

to ili njemu blisko lice otkriti nešto što može da škodi njihovoj časti ili ugledu u nameri da

učinilac sebi ili drugom pribavi protivpravnu imvoinsku korist. Kazna za ovo delo je zatvor

od tri meseca do pet godina.

Objekt zaštite je dvojako određen: kao pokretna ili nepokretna imovina i kao sloboda

odlučivanja u pogledu raspolaganja svojom imovinom.

Radnja izvršenja je prinuđavanje drugog lica da nešto učini ili ne učini na štetu svoje

ili tuđe imvoine. Za razliku od iznude, ovde se priuđivanje vrši pretnjom koja ima specifičan

karakter. Ona se sastoji u stavljanju u izgled pasivnom subjktu da će se otkriti neštoi što može

da škodi njegovoj časti ili ugledu ili njemu bliskog lica. Cilj primene ove pretnje je da se

prinuđeno lice natera strahom od sramote da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe

imovine.

Zakon predviđa tri teža oblika ovog dela. Prvi teži oblik postoji ako je preduzetom

radnjom pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu preko 450.000 dinara. Za ovo

delo zakon propisuje kaznu zatvora u trajanju od jedne do osam godina. Drugi teži oblik ovog

dela postoji ako je radnjom izvršenja osnovnog dela pribavljena imovinska korist u iznosu

preko 1.500.000 dinara. Za ovo delo je propisana kazna zatvora od dve do deset godina. Treći

oblik dela postoji ako je delo izvršeno od strane organizovane grupe.14

14 Sl. glasnik RS", br. 111/2009, član 215.

14

ZELENAŠTVO

Delo se sastoji u davanju novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu i za

uzvrat primanju ili ugovaranju za sebe ili drugog nesrazmerne imovinske koristi,

iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost, nedovoljnu

sposobnost za rasuđivanje oštećenog. Zakon predviđa kaznu zatvora do tri godine i novčanu

kaznu.

Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je novac ili druga potrošna stvar.

Delo se sastoji u davanju novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu.

Davanje znači predaja u državinu, na korišćenje novca ili drugih potrošnih stvari. Važan

element ovog dela je i to da učinioc dela za uzvrat prima ili ugovara za sebe nesrazmernu

imovinsku korist korsteći trenutno loše stanje pasivnog subjekta.

Za ovo delo zakon predviđa dva teža oblika: prvi teži oblik postoji ako učinioc dela

za sebe ili drugog pribavi imovinsku korist ili pričini štetu pasivnom subjktu u iznosu koji

prelazi 450.000 dinara. Drugi teži oblik postoji ako učinioc dela pribavi imovinsku korist koja

prelazi 1.500.000 dinara. 15

15 Sl. glasnik RS", br. 111/2009, član 217.

15

ZAKLJUČAK

U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet, pre svega razni oblici krađe,

predstavlja svakodnevnu pojavu, te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. Pod

imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na

protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava, odnosno pribavljanje protivpravne

imovinske koristi na drugi način.

  Krađe, pljačke i razbojništva   su u Srbiji najčešća i gotovo masovna krivična dela.

Zvanična statistika kazuje da čak petinu procesuiranih punoletnih delinkvenata tokom prošle

godine čine lopovi i prevaranti. Protiv njih je podneseno 48.113 krivičnih prijava, a potom je

svaka četvrta pretočena i u optužnicu - kaže kriminolog Zlatko Nikolić.

Krađama i razbojništvima se u Srbiji bavi pedesetak organizovanih grupa i bandi, ali i

mnogo pojedinaca, čiji je repertoar (ne)dela veoma širok, i kreće se od krađe poljoprivrednih

proizvoda i gradskih šahti, preko krađe automobila i nakita po kućama, do pljački menjačnica

i banaka. PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2011. godine za krivična dela

protiv imovine osuđeno je 6.825 punoletnih lica. Od dvadeset i jednog dela na listi, najviše

osuđenih je bilo za teške krađe (2.242), krađe (1.846), razbojništva (626), sitne krađe, utaje i

prevare (400), neovlašćeno iznošenje kulturnih dobara u inostranstvo (282) i neovlašćeno

korišćenje tuđih automobila (226).16

16 http://www.pravniportal.rs/index.php?cat=159&id=3733

16

LITERATURA

1. Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god.

2. Zoran Stojanović, Komentar krivičnog zakona, Sl. glasnik RS, Beograd, 2008.

3. Krivični zakon RS, "Službeni glasnik RS", br. 111/2009.

4.4. www.pravniportal.rswww.pravniportal.rs

17