1.Pojam krivinog prava-

Osnovni cilj i svrha postojanja krivinog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanjezatitne funkcije. Ta zatita seostvaruje popisivanjem odreenih ponaanja kao krivinih dela ipropisivanjem krivinih sankcija za ta dela, kao i uslova zanihovu primenu prema uiniocamakrivinih dela.-Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pruanje zatite najznaajnijim dobrimai vrednostima od ponaanja koja ih povreuju ili ugroavaju.-Krivino pravo je neophodno zaobezbeenje osnovnih uslova za uspean zajedniki ivot.-Krivino pravo je zakonsko pravo-pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni aktisadrzepravne norme, jedini pravni akt kojim se moe propisati krivinopravna norma jeste zakon.Meutim, mora postojati ivisok stepen verovatnoe da e se te norme zaista primenjivati, da ese prema uincima krivinih dela primeniti kazna ilidruga krivina sankcija.-Primarni ciljkrivinog prava nije primena kazne i krivinih sankcija, ve se on zasniva na pretpostavci daveina graananee vriti krivina dela. Samo u sluaju kada pojedinci iznevere oekivanja utom smislu, na njih se primenjuju krivinesankcije. Krivino pravo moe da funkcionie samoako primena krivinih sankcija u jednom drutvu predstavlja izuzetak,ako se one primenjujusamo u odnosu na jedan manji broj lanova tog drutva. Ako se kazna suvie esto primenjujeona gubisvoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suvie selektivna i retka primena krivinogprava slabi njegovu zatitnu funkciju.-Krivino pravo shvaeno kao sistem zakonskih normi ikao deo pozitivnog prava predstavlja krivino pravo u objektivnomsmislu.Sistem zakonskihnormi koje ine krivino zakonodavstvo reguliu dve celine na koje se krivino pravomoe podeliti, a to su njegov opti i posebni deo.-Opti deo sadri odredbe relevantne za sve iliveinu krivinih dela-Posebni deo sadri zakonske norme kojima se odreena ponaanjaproglaavaju krivinim delima.-Krivino pravo u subjektivnom smislu jeste pravo nakanjavanje ius puniendi. Ono pripada samo dravi, ali nijeneogranieno. Zasniva se nadravnoj prinudi, pa je i krivino pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazitodravno pravo.-to se tie naziva ove grane prava, u veini zemalja koristi se naziv kaznenopravo-Naziv krivino pravo koji se kod nas koristi od kraja XIX veka, prihvatljiviji jene samo zato to danas kazna nije jedinakrivina sankcija, ve i zato sto se on vezuje za centralnipojam krivinog prava za krivicu. Kod nas kazneno pravo ima jedan iri smisao.-to se tiesredstava za zatitu od drutveno opasnih ponaanja i njihovo suzbijanje, uobiajena je njihovapodela narepresivna i preventivna.- Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosuna ve uinjeno krivino delo ; okrenuta su prolosti.- Preventivnim sredstvima se nadstojispreiti drutveno opasno ponaanje pre nego to je uinjeno; okrenuta su ka budunosti.- Urepresivna sredstva se ubraja krivino pravo, a u preventivna razne mere i aktivnosti u oblastisocijalne politike ( npr. na planu obrazovanja i vaspitanja, poboljanja ivotnog standarda,suzbijanje alkoholizma, narkomanije, itd.).- Krivino pravo, i pored svoje izraene represivnekomponente, za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je u funkciji prevencije. Specijalnaprevencija postoji kada se kaznom utie na nekog ko je ve uinio krivino delo, da ga vie neini.Generalna prevencija postoji kada se kaznom utie na budue, potencijalne uinioce.-Krivino pravo regulie heterogene drutvene odnose, ali to ini parcijalno i fragmentarno, pa segovori o fragmentarnomkarakteru krivinog prava.- Krivino pravo treba da prua zatitu samonajznaajnijim, a ne svim dobrima- Ta dobra se ne tite potpuno, ve samo od najopasnijihoblika napada na njih, tj. u onim segmentima gde je zatita koju pruzaju druge grane pravanedovoljna.

2.Pojam krivinog zakona i krivinog zakonodavstva

-Krivini zakon je zakonska norma kojom se regulie neko pitanje iz oblasti krivinog prava(opteg ili posebnog dela).- Krivini zakon moe biti shvaen kao jedna zakonska norma ili kaosistemski zakon koji regulie materiju krivinog prava,ali ne u potpunosti, jer bi to ondabila kodifikacija, tj. kodeks krivini zakonik.- Krivino zakonodavstvo je skup ili sistemkrivinih zakona koji vae u jednoj zemlji, pod ime se podrazumevaju svi zakonikoji reguliukrivinopravnu materiju- Krivino zakonodavstvo u Srbiji ine Krivini zakonik (KZ), kao i Zakon o maloletnimuiniocima krivinih dela ikrivinopravnoj zatiti maloletnih lica , a u Crnoj Gori Krivinizakonik RCG , kao i sporedno krivino zakonodavstvo, tj.krivinopravne odredbe koje sadrepojedini zakoni obe republike, odnosno drave lanice.- Posle formiranja dravne zajednice SCGodreeno vreme se primenjivalo postojee krivino zakonodavstvo. U Srbiji je toznailoprimenu dva krivina zakona: ranijeg KZSRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivini zakon,i Krivinog zakonaSrbije donetog 1977. Do kodifikacije krivinog zakonodavstva u Srbiji dolo jedonoenjem novog Krivinog zakonika useptembru 2005., dok je u Crnoj Gori to uinjeno udecembru 2003., kada je donet Krivini zakonik Crne Gore.- Krivino zakonodavstvo ima svojopti i posebni deo. U Srbiji je materija opteg dela regulisana u KZ, dok posebni deoobuhvatasva krivina dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivinom zakonodavstvu.- Krivini zakonikse sastoji od opteg i posebnog dela. Opti deo sadri pravila i institute koji su zajedniki zasva pojedinakrivina dela. Posebni deo kao katalog krivinih dela, podeljen je dalje u grupekrivinih dela prema objektu krivinopravnezatite.- Osim razlikovanja na materijalno i procesnokrivino zakonodavstvo u okviru materijalnog krivinog zakonodavstva pravise razlika izmeuosnovnog i posebnog (sporednog) krivinog zakonodavstva.- U Srbiji se osnovno krivinozakonodavstvo nalazi u Krivinom zakoniku RS i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u KrivinomzakonikuRCG.- Posebno ili sporedno krivino zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji reguliu vrlorazliite oblasti. Postoje odreenirazlozi da neka krivina dela ostanu propisana onim zakonimakoji inae reguliu neku drugu, a ne krivinopravnu materiju.(npr. Zakon o proizvodnji i prometulekova, Zakon o deviznim poslovima, Zakon o sistemima veza, itd.).- Sporedno krivinozakonodavstvo karakterie izuzetno naglaena heterogenost. Pojednim zakonima se reguliuspecifineoblasti drutvenog ivota (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje,itd.).Njime se predviaju samo pojedina krivina dela, ali ne i opte odredbe. Jedna od osnovnihslabosti sporednog KZ jeste toto je ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljnomeusobno usklaeni.I zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi znaajno se razlikujeod one u posebnom delu krivinog zakonika.-Opti deo KZ primenjuje se u odnosu na svakrivina dela, bilo da su ona propisana u KZ, bilo u sporednom krivinomzakonodavstvu.

3.Izvori krivinog prava

-Izvori krivinog prava se mogu deliti na osnovu razliitih kriterijuma. Najvanije su podelana meunarodne i nacionalne ina neposredne i posredne, a moe se govoriti i o glavnim iliosnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima.MEUNARODNI IZVORI-Meunarodni ugovori su

posredni izvor krivinog prava. Ustav SRJ je predviao da meunarodni ugovori kojisuratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutranjeg pravnog poretka.- Ustavna povelja dr.zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predvia da ratifikovani meunarodni ugovoriiopteprihvaena pravila meunarodnog prava imaju primat nad pravom SCG i pravom dravalanica.- I pored toga, neposredna primena meunarodnih ugovora u oblasti krivinopravnematerije samo izuzetno dolazi u obzir.Meunarodna akta nisu u dovoljnoj meri precizna, nitisadre propisanu sankciju da bi se mogla neposredno primenjivati.- Jugoslavija je ratifikovalavei broj meunarodnih konvencija ( npr. enevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iztekonvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo unela vei broj krivinih dela.-Postoji i vei broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti meunarodne pomoi u krivinimstvarima.NACIONALNI IZVORI1.USTAV-Ustav Srbije i Crne Gore sadri dve vrste odredaba od znaaja za krivino pravo. Prvesu one koje odreuju krivinopravne principe podiu i na ran ustavnih principa (npr. naelozakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanjaodreenih inkriminacija (npr.predvieno je da je nezakonito lienje slobode kanjivo).-Poto su realizovane kroz krivinozakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivinog prava.2.ZAKON-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor naeg krivinog prava. To je posledicadosledno sprovedenog naela zakonitosti ukrivinom pravu. To ne znai da je on iskljuivi izvorkrivinog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi.-Zakonske izvore krivinog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivinopravne norme iz sporednogzakonodavstva. U CGzakonske izvore ine KZ CG i sporedno krivino zakonodavstvo3.PODZAKONSKI PROPISI-Propisima koji imaju nii rang od zakona ne mogu se propisivatikrivina dela, niti instituti opteg dela krivinog prava.Meutim, oni mogu biti dopunski izvorikrivinog prava onda kada krivini zakon upuuje na njih. To je sluaj kod tzv. blanketnihkrivinih dela (npr. nezadovoljna trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoe,itd.).4.SUDSKA PRAKSA-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnompravnom sistemu u SCG sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor krivinog prava. Ali, onaima veliki znaaj i izvesnu kreativnu ulogu.-Mada prilikom stvaranja krivinopravnih normi trebateiti maksimalnoj preciznosti, krivini zakon ne moe u toj meri bitisavren da sudkoj praksine ostavlja odreeni prostor faktiki ako ne pravno sudska praksa moe biti izvor prava.-Naroit znaaj imaju odluke viih sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisuobavezne, one vre veliki uticaj nashvatanje niih sudova. Pravni stav zauzet u nekom sluajuformalno vai samo za taj sluaj, ali po pravilu kada se reava isto pravno pitanje sudovi voderauna o stavovima viih sudova.5.TEORIJA KRIVINOG PRAVA-Nauka krivinog prava ne predstavlja izvor krivinog prava.Stavovi doktrine ne predstavljaju osnov za primenu krivinog prava iako sudovi u reavanjupojedinih pitanja i obrazloenju svojih odluka u manjoj ili veoj meri imaju u vidu shvatanjakojase zastupaju u teoriji krivinog prava.-Uticaj nauke kp na kp je poeljan, i to kako na nivoustvaranja krivinog zakona, tako i prilikom njegove primene. Na nausudsku praksu stavoviteorije kp nedovoljno utiu.6.OBIAJ-Obiaj i obiajno pravo ne predstavljaju izvor krivinog prava. U jednom ranijemperiodu, obiajno pravo je predstavljaloizvor kp. Usvajanjem naela zakonitosti, obiajno pravo

prestaje da bude izvor krivinog prava. Propisivanje krivinih dela ikrivinih sankcija obiajnimpravom u direktnoj je suprotnosti sa naelom zakonitosti.- Ipak, ne moe se negirati svaki znaajobiaja sa krivinim pravom. Sadrina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanjaizvesnih krivinih dela moe se blie odrediti samo ako se uzme u obzir i vladajui obiajiu odreenoj sredini.- Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvrilac bez svoje krivicedoveden u stanje jake razdraenosti napadom ilitekim vreanjem od strane ubijenog.-tapredstavlja teko vreanje u velikoj meri zavisi i od postojeih obiaja, jer neto to jeu jednoj sredini uvredljivo udrugoj to ne mora biti.

4.Vremensko vaenje krivinog zakona

-Kao i drugi zakoni, i krivini zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izriito propisano.To moe biti due ili kraevreme od dana donoenja zakona, ali je, po pravilu, due nego koddrugih zakona.-Razlog je, pre svega, potreba da se graani upoznaju sa novim krivinimzakonom, a kod sloenih reenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vremeza upoznavanje tih reenja. Mogue je i da se propie da to vreme traje idue od godinu dana.-Ukoliko nije izriito propisan dan stupanja na snagu krivinog zakona, vai opte pravilo, tj.zakon stupa na snagu osmogdana od dana objavljivanja u slubenom glasilu.- Kod krivinogzakona, zbog prirode materije koju regulie, ne bi bilo opravdano predvideti krae vreme od 8dana.- U k.p. postoje odreene specifinosti vezane za vremensko vaanje krivinog zakona, toje regulisano KZ.-Pravilo je da se na uinioca krivinog dela primenjuje zakon koji je vaiou vreme izvrenja krivinog dela. To je nuna posledica vaenja naela zakonitosti.- Meutim,predvien je jedan vaan izuzetak od tog opteg pravila, a to je obavezna retroaktivna primenazakona koji je blaziza uinioca. Ako je novi zakon stroi za uinioca, on se ni u kom sluaju nemoe retroaktivno primeniti.- Mogue je da se zakon posle izvrenja krivinog dela izmeni vieputa, pa e se u tom sluaju primeniti onaj zakon koji jenajblai za uinioca.-Kada se procenjujeda li je jedan zakon blai moe doi do vie situacija:1. Za uinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon uinjeno delouopteno predvia kao krivino delo,kada je dolo do dekriminalizacije.2. situacija: kada novi zakon dozvoljava iskljuenje krivinih dela3. kada predvia nove osnove za osloboenje od kazne4. kada propisuje blau kaznu po meri5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogunosti za izricanje kazne, odnosno dr. kriv. sankcije.

-Prilikom uporeivanja, krivinopravna odredba se mora posmatrati u celini.-U sluaju spora -kada se ne moe utvrditi koji je zakon blai za uinioca, treba ostati pri osnovnom pravilu i

primenitizakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela.- Pitanje je do kada se moeprimeniti blai zakon da li samo do pravosnane presude ili i u postupku vanrednihpravnihlekova. Prihvata se miljenje da je primena blaeg zakona mogua i posle donoenjaprav. presude, ako je u postupku ponekom pravnom leku ponovo dolo do glavne rasprave, tj,ako se o stvari ponovo meritorno odluuje.- to se tie zakona sa ogranienim vremenskimtrajanjem, koji su stroi i donose se za odreene prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih

okolnosti, ti zakoni prestaju da vae), novi KZ reava ovo pitanje tako to se na uiniocakrivinog delakoje je predvieno zakonom sa odreenim vremenskim trajanjem primenjuje tajzakon bez obzira kad mu se sudi, osim akotim zakonom nije drugaije odreeno.

5.Prostorno vaenje krivinog zakonodavstva

-Pravila o prostornom vaenju krivinog zakonodavstva reavaju pitanje ije e krivinozakonodavstvo u konkretnom sluaju biti primenjeno. Svaka drava tei tome da primenisopstveno k.z. onda kada za to ima interesa. Taj interes postoji kada jekrivino delo izvreno nateritoriji odreene zemlje, kada je krivino delo uinio njen dravljanin i kada je krivinodelouinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog dravljanina.- U krivinom pravu seprimenjuju 4 principa: teritorijalni, personalni, realni (zatitni) i univerzalni princip.

TERITORIJALNI PRINCIP ( vaenje naeg k.z. za dela uinjena u zemlji)-Teritorijalni principje osnovni princip vaenja naeg krivinog zakonodavstva, jer je svaka drava zainteresovana danasvojoj teritoriji osigura primenu svog prava. On se u praksi najee i primenjuje, a ostaliprincipi primenjuju se samo usluajevima kada se ne moe primeniti teritorijalni princip,odnosno, kada je krivino delo uinjeno u inostranstvu.- Prema teritorijalnom principu krivinozakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivina dela koja su uinjena na teritorijiSrbijenezavisno od dravljanstva uinioca. Isto vai i za Crnu Goru.-Pod pojmom teritorije Srbijepodrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrine unutar njenih granica, kao ivazduni prostor nad njima.-Teritorijalni princip je proiren principom zastave broda i principomregistracije aviona. To znai da nae k.z. vai za svakogko uini krivino delo na domaembrodu, bez obzira na to gde se brod nalazi u vreme izvrenja dela, kao i za svakog kouinikrivino delo u domaem civilnom vazduhoplovstvu dok je u letu i bez obzira gde senalazi.- Nae krivino pravo predvia mogunost da se krivino gonjenje stranca koji je uiniokrivino delo na teritoriji Srbije, poduslovom uzajamnosti, ustupi stranoj dravi.- Ako stranacima prebivalite u stranoj dravi, uslov je da je uinjeno krivino delo za koje je propisana kaznazatvora do 10godina ili krivino delo ugroavanja javnog saobraaja.-U sluaju kada jedelo uinjeno na teritoriji Srbije, a u stranoj dravi je pokrenut ili dobren krivini postupak,krivinogonjenje u Srbiji preduzee se samo po odobrenju republikog javnog tuioca.- Izuzetakod primene teritorijalnog principa predvia meunarodno javno pravo, a odnosi se na licakoja uivaju potpunidiplomatski imunitet za koja vai njihovo nacionalno zakonodavstvo.

REALNI, PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP ( vaenje naeg k.z. za dela uinjena uinostranstvu)

1.REALNI PRINCIP-Primena realnog ili zatitnog principa dovodi do toga da se krivino pravojedne drave primenjuje na sva krivina delauinjena na tetu te drave ili njenih graana.Razlikuju se: primarni realni princip i supsidijarni realni princip.a) PRIMARNI REALNI PRINCIP nae k.z. vai za svakog (i naeg dravljanina i stranca) kou inostranstvu uinineko krivino delo protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije(izuzimajui krivina dela izazivanja nacionalne,rasne i verske mrnje, razdora i netrpeljivosti)ili uini krivino delo falsifikovanja domaeg novca.U ovim sluajevima vai princip apsolutne

primene naeg prava, ak i onda kada je uinilac u inostranstvu osuen i kaznuizdrao. Stranasudska presuda ima znaaja samo utoliko to e se kazna koja je izdrana u inostranstvuuraunati u kaznukoju izrekne domai sud.b) SUPSIDIJARNI REALNI PRINCIP k.z. Srbije vai i za stranca koji u inostranstvu uiniprema naoj zemljineko drugo krivino delo, a ne samo ona u odnosu na koja se primenjujeprimarni (bezuslovni) realni princip. Ono vai i zastranca koji uini bilo koje krivino delo protivdravljanina Srbije. U oba sluaja potrebno je da se stranac zatekne nateritoriji nae zemlje ili dajoj bude ekstradiran.U sluaju kada je delo uinjeno prema naoj zemlji re je o primeni realnogprincipa, a kada je uinjeno na tetu naegdravaljanina o pasivnom personalnom principu, kojitakoe spada u realni princip. Oba su supsidijarnog (uslovnog)karaktera. Ovde nema potrebe zaprimenom naeg krivinog prava u sluaju da je dolo do primene stranog krivinog prava.

2. PERSONALNI PRINCIP

-Prema ovom principu, nae k.z. se primenjuje na nae dravljane koji u inostranstvu uinekrivino delo i onda kada se radi o bilo kojem krivinom delu, a ne samo o onima kojasu obuhvaena primarnim realnim principom.- k.z. Srbije primenie se i na onog uinioca koji jepostao dravljanin Srbije poto je uinio krivino delo.-Razlog za primenu ovog principa jesteda nai dravljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivina delauinjena uinostranstvu.

3.UNIVERZALNI PRINCIP

-Prema ovom principu, nae k.z. vai i za stranca koji prema stranoj dravi ili prema strancuuini u inostranstvu krivino deloza koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je uinjenomoe izbei zatvor u trajanju od 5 godina ili tea kazna.- Uslovi su da se stranac zatekne na naojteritoriji, a ne bude ekstradiran stranoj dravi, kao i da je delo kanjivo i po zakonuzemlje u kojojje uinjeno. Sud ne moe izrei teu kaznu od kazne koju predvia krivino zakonodavstvozemlje u kojoj jedelo uinjeno. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera.-Supsidijarni realni,personalni i univerzalni princip nee biti primenjeni u 4 sluaja:1. ako je uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen2. ako je u inostranstvu pravosnanom presudom osloboen ili mu je kazna oprotena3.ako je prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovarajua mera bezbednosti4. ako je za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban zahtev oteenog, atakav zahtev nije podnet.-Za primenu sups. realnog, per. i univ. principa potrebno je da se za krivino delo kanjava i pozakonu zemlje u kojoj je delouinjeno. U suprotnom, gonjenje se moe preduzeti samopo odobrenju republikog javnog tuioca.- Pritvor, lienje slobode u ekstradicionom postupku,kao i kazna koju je uinilac izdrao na osnovu presude inostranog suda,uraunava se u kaznukoju izrekne domai sud za isto krivino delo.- Kod sups. real, per. i univ. principa uraunavanjekazne izdrane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je uinilacdelimino izdrao kaznu, jerako je izdrao u celini do krivinog gonjenja nee ni doi.

6.Opti pojam krivinog dela shvatanja u naoj teoriji

-Odreivanje opteg pojma krivinog dela predstavlja jedno od najvanijih, ali i najsloenijihpitanja u nauci krivinog prava.- Opti deo krivinog prava bavi se samo odreivanjem optegpojma krivinog dela utvrivanjem optih obeleja kojamora posedovati bilo koje ponaanje dabi se moglo smatrati krivinim delom. Osim tih obaveznih optih obeleja, kodsvakog pojedinogkrivinog dela javljaju se posebna, konkretizovana obeleja, koja ine posebne pojmove tihkrivinih dela,to predstavlja materiju posebnog dela krivinog prava.- U naoj teoriji je i daljeprisutan klasian pojam krivinog dela koji potie iz nemake doktrine. On je relativnojednostavani praktian za primenu, ali to nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare nekanovija shvatanja i da se neka od njih bar delimino ne prihvate.- Pojam krivinog dela seodreuje u formalnom i materijalnom smislu.- Formalni pojam krivinog dela ograniava sena njegove pravne elemente, dok materijalni pojam tei da odredi njegovusutinu, odnosnosadrinu krivinih dela.- Formalni ili pravni pojam krivinog dela ima vei znaaj za naukukrivinog prava U okviru njega u starijoj nemakojkrivinopravnoj literaturi postojao je sukobsa 2 shvatanja: realistikog i normativnog.- Prema realistikom shvatanju, krivino delo jesteljudsko delo kao fiziki, realni fenomen.- Prema normativnom ili juristikom shvatanju, krivinodelo je iskljuivo pravni pojam, ono je negacija prava.- U naoj teoriji, to je, pre svega, delooveka koje prouzrokuje povredu prava. Prednost se daje realistikom pojmu. Kao daljiformalnielementi krivinog dela koji su nesporni, javljaju se protivpravnost i odreenost u zakonu.Postoji i saglasnost da kaoobavezni element u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivnielement, a to je vinost- krivica, koja se u naoj teorijiuproeno shvata kao psihiki odnosuionica prema delu.- to se tie materijalnog pojma krivino delo, njegovo odreivanje se svodina nastojanje da se postave materijalnikriterijumi za odreivanje koje ljudsko ponaanje premanekim svojim osobinama zasluuje da bude proglaeno krivinimdelom.- U naoj teoriji se kaocentralni element tog pojma javlja drutvena opasnost nekog ponaanja koja mu dajekarakter krivinog dela.- U naoj teoriji, uobiajeno je da se opti pojam krivinog dela odreujekao delo uinjeno sa vinou koje je drutvenoopasno, protivpravno i u zakonu odreeno kaokrivino delo.- Postoji opta saglasnost da u pojam krivinog dela ulaze najmanje tri elementa:

1. radnja oveka2. protivpravnost3. vinost

-Veina u pojam krivinog dela unosi i :

4.odreenost (predvienost) dela u zakonu5. drutvenu opasnost

-Nae ranije krivino zakonodavstvo sadralo je nepotpunu materijalno-fomalnu definicijuopteg pojma krivinog dela.Prema njoj se krivinim delom smatralo: drutveno opasno delokoje je zakonom odreeno kao krivino delo i ija su obeleja praena zakonom (OKZ, tj.KZSRJ)- Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan element krivinog dela, a ni vinost.Ovakvom odreivanju moglo sezameriti i to to se na prvo mesto stavljao, danas naputen,element drutvene opasnosti.- Postoje i elementi koji se ne unose u opti pojam, ali su u tesnoj

vezi sa nekim od obaveznih elemenata tog pojma. To suobjekt i subjekt krivinog dela.-Pojedinielementi opteg pojma se dalje ralanjavaju. Smatra se da delo oveka ima 3 elementa: radnju,posledicu i uzrpnivezu izemu njih.-Protivpravnost se obino shvata kao protivnost nekojpravnoj normi- krenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom.-Postoje odreeni osnovi kojiiskljuuju protivpravnost i kod onih ponaanja koji su u zakonu predviena kao krivinadela.npr. nije svako liavanje ivota kriv.delo ubistva-ono koje je izvreno u nunoj odbrani, kodizvravanja smrtne kazne, uratu,itd.-Vinost (krivica) se u naoj teoriji uglavnom shvatala kaoodreeni psihiki odnos uinioca prema svom delu. Vinost inisubjektivnu stranu krivinogdela.- Drutvena opasnost je sporna kao samostalan, obavezan element opteg pojma krivinogdela. Ona predstavlja uslov koji bisvako ponaanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivino delo,a ne element koje svako krivino delo zaista poseduje.-Prema ranijem shvatanju u naoj teoriji,ona predstavlja jedini element materijalnog karaktera.- Krivino delo je drutveno opasno zajedno odreeno drutvo i to u odreenom vremenskom periodu, pa se moe rei da jedrutvenaopasnost relativna kako u vremenskom, tako i u prostornom smislu.- Odreenost u zakonuograniava irok krug protivpravnih ponaanja na ona protivpravna ponaanja koja suproglaenakrivinim delom. Ovaj element je u tesnoj vezi sa naelom zakonitosti u krivinompravu.

7.Odreivanje opteg pojma krivinog dela i meusobni odnos elemenata u tom pojmu

Odreivanje opteg pojma krivinog dela

-Preuzimanje klasinog pojma krivinog dela iz nemake dogmatike ima neke prednosti,naroito jednostavnost, jasnost i preglednost, ali ipak postoji potreba da se opti pojam krivinogdela drugaije odredi i to u pogledu 3 kljune stvari:

1. Prvo, nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam2. Veoma je vano odrediti redosled pojedinih elemenata u optem pojmu krivinog dela ipostaviti ih kao stepene, jer od togazavisi i primena krivinog prava3. Sam sadraj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugaiji nain imajui u vidu nekasavremena shvatanja o njima-Pojam krivinog dela u formalnom smislu mora da sadri samo pravne, odnosno formalneelemente putem kojih se taj pojamodreuje, pre svega zbog potovanja naela pravne sigurnosti inaela zakonitosti.Unoenje materijalnog elementa u pojam krivinog dela omoguava prodorarbitrernosti u primeni krivinog prava, tj.omoguava da se prednost da materijalnom nadformalnim elementima.Imajui u vidu stanje u teoriji, rezultati nastojanja da se odredi mat.pojam krivinog dela su jo uvek skromni.-Opti pojam krivinog dela treba odrediti na nainkoji e ne samo dati zadovoljavajue reenje na teorijskom planu, ve takoda predstavlja ipolazni opti osnov za reavanje konkretnih sluajeva u primeni krivinog prava.-Opti pojamkrivinog dela se moe odrediti na sledei nain: krivino delo je radnja koja je u zakonupredviena kaokrivino delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.Ovako odreen opti pojamkrivinog dela ima 4 elementa: radnju, predvienost krivinog dela u zakonu,protivpravnost,krivicu.-Elementi krivinog dela su tesno meusobno povezani i ine jednucelinu. Zato se ne moe prihvatiti njihovo otrosuprotstavljanje u smislu podela na formalne imaterijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne elemente. Te podelesu relativne.

Meusobni odnos pojedinih elemenata opteg pojma krivinog dela

-Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se u tome to je samo ona substantiv; dok su svi ostalielementi atributi odreujukakva radnja mora biti da bi predstavljala krivino delo. Radnjakrivinog dela je nosei element, bez obzira to su svielementi istog zanaaja i ranga, jer ukolikonedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivinog dela.-Elementi opteg pojma krivinog delase meusobno proimaju i ne mogu se u potpunosti jedan od drugog odvojiti. Takoradnja ipakima veze sa ovim ostalim elementima. Zakonskim opisom de predvia radnja izvrenja, tj. onaulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa. Radnja u krivinopravnom smislu moraimati i subjektivni sadraj, pa tako ulazi u onusferu koju obuhvata krivica. Ono to je u zakonupredvieno kao krivino delo po pravilu je i protivpravno.-I krivica je na neki nain ve delimino sadrana u zakonskom opisu krivinog dela. Na nivoupredvienosti u zakonu vri se podela na umiljajna i nehatna krivina dela kao 2 razliita tipakrivinih dela.- Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne moe menjati, ada ne doe do posledica. Postepenost uutvrivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veomavana. Prilikom reavanja konkretnih sluajeva i primene krivinog prava uvek se poinje saradnjom, a zavrava sa krivicom.- etiri obavezna elementa u pojmu krivinog dela istovremenopredstavljaju i 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proi da bi se na kraju moglo konstatovati dali je uinjeno krivino delo.

8.Pojam i funkcije radnje krivinog delaU naoj kao i strunoj krivinoj literaturi, radnji kriv.dela se pridaje izuzetan znaaj jer se istieda je ono jezgro kriv.prava ikrivinog dela, ali se ne dolazi ba uvek do zadovoljavajuegrezultata.U pogledu odreivanja pojma radnje kriv.dela javlja se vie teorija:1.Kod nas je skoro opteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA(naturalistiki pojam radnje)koji potie iz starije nemake doktrine. Prema njoj radnja jevoljni telesni pokret ili voljno preputanje da se preuzme telesni pokret.Sadrina volje tj.ono toje uinilac hteo preduzimajem radnje, irelevantna je za postojanja rdnje prema ovoj teoriji.Osnovnanjena salbost je to to radnju vidi samo kao fiziooki fenomen posmatran saaspekta prirodnih nauka.2. FINALNA TEORIJA RADNJE smatra da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenutspoljni uzroni proces, ve sezahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja,tj.radnja jevrenje neke ciljne delatnosti. Tom se shvatanju moe prigovoriti da obuhvata suvie mnoho,delimino i ono to je sadrina drugih elemenata opteg pojma.3.SOCIJALNA TEORIJA je novija teorija , za koju je vana normativna ocena i vrednovanjeodnosa ljudske radnje premaspoljnom svetu u drutvenoj stvarnosti. Da bi se neko ponaanjemoglo smatrati radnjom kriv.dela ono mora imati odreenidrutveni znaaj. Slabost ove teorijejeste u njenoj neodreenoti i neprocenjivosti.4.PERSONALNA TEORIJA je takoe novija teorija, koja radnju kriv.dela odreuje kaoispoljavanje loinosti ali i ona kao i prethodna suvie proiruje krug radnji koje bi se moglesmatrati radnjom krivinog dela (npr.itanje romana ili sluanjemuzike prestavlja ispoljavanjelinosti ali teko moe biti radnja kriv.dela).5.NEGATIVNI POJAM RADNJE prema njemu radnju krivina dela ini neizbegavanjeonoga to se moglo izbei.Radnja krivinih dela ima sl. funkciju. Ona ima ulogu:

1.Osnovnog elementa- ona je vii pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanjakanjivog ponaanja. Onaobuhvata injenje i neinjenje, umiljajnu i nehatu radnju, dovrenu inedobvenu radnju. Ostvarivanje volje se moe ispoljitii vrlo razliitim oblicima poev odjednog prostog telesnog pokreta pa do vrlo sloenih dogaaja i procesa.2.Povezujueg elementa- ona predstavlja nosei stubjer se ostali elementi u pojmu kriv.delajavljaju kao atributi radnje- uslovikoje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv.delo . Radnjane sme da sadri ono to je sadrano u drugim elementima u pojmu k.d tj. ono mora bitineutralno u odnosu na predvinost zakonom. Ali ne sme se ii u drugu krajnost, ona sadrinskinesme biti prazna jer onda ostali elemeti kao njeni atributi ne bi mogli biti uspeno za nju vezani.3.Razgraniavajueg elementa- ona je element koji treba sa iskljui sve dogaaje koji ne mogupredstavljati radnju k.dela,mora da izvri razganienje u odnosu na ono to je krivinopravnoirelevantno.-Prema opteusvojenom shvatanju, nema redne krivinog dela onda kada jeona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (visabsoluta) neodoljive sile koja potpuno iskljuujedonoenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena, jer joj se ni na kojinain nije mogao suprotstaviti, ime se iskljuuje voljna radnja, a time i krivino delo.-Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiu na donoenje odluke koja se javlja kaoiznuena, ona utie na voljuuinioca ali je ne iskljuuje ime ne iskljuuje ni postojanje radnje.Radnja krivinog dela postoji, a na planu krivice se moe postaviti pitanje da li i kako to utie nanjeno postojanje.-Radnje k.d. nema u stanjima gubitka svesti, ni u sluaju refleksnih pokreta kojisu organska posledica spoljnih nadraaja.-Sporno je pitanje tzv. automatizovanih radnji.Preovlaujue shvatanje da, poto kod njih nije sasvim iskljuena volja radnjakrivinih delapostoji.- Do prihvatljivog pojma radnje krivinog dela se moe doi spajanjem odreenih teorija.Prihvata se meoviti socijalno- personalni pojam radnje, prema kojem bi radnja bila drutvenorelevantno ispoljavanje linosti.- Tako bi se postiglo da radnja krivinog dela ne obuhvata nisuvie malo ni suvie mnogo. Socijalnom pojmu radnje se moe prigovoriti da ne postoji radnjakoja nema odreeni drutveni znaaj, a personalnom da svaki postupak, stav ili dranje pojedincapredstavlja nihovo ispoljavanje linosti. Spajanjem ove dve teorije moe se dobiti upotrebljivpojam radnje koji imaizvesne prednosti u odnosu na postojee.-Fu smatra da nije ostvareno spoljno ( objektivno) bie krivinog dela u sluaju da preduzetojradnji nedostaje socijalnoneadekvatna opasnost. Npr. davanjem na korienje nekom licu kojeima vozaku dozvolu potpuno ispravnog automobila unadi da e to lice poginuti u saobraajnojnesrei, to se zaista i dogodi, ne moe biti smatrano radnjom krivinog dela.-Umestoispoljavanje linosti u definiciju pojma radnje treba uneti ostvarivanje volje , jer se takosuava krug moguihradnji, tako to se eliminiu one radnje koje ne bi bilo opravdano smatratiradnjom krivinog dela niko ne moe biti kanjenza svoje misli, stavove ma kakvi oni bili.-Samo ispoljavanje bolje ne bi bilo dovoljno za odreivanje pojma radnje, jer bi setime obuhvatile i radnje koje znae samoizraavanje svojih namera. S druge strane ne moe setraiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena, dovoljno je da se, na nekinain zapoelo saostvarivanjem svoje volje.-Zato, radnju krivinog dela treba odrediti kao drutveno relevantnoostvarivanje volje.

9.Vrste radnje krivinog dela

-Mogue je razlikovati vie vrsta radnje krivinih dela. Osim radnje izvrenja koju preduzimaizvrilac postoji i radnjasauesnitva koju preduzima suesnik (saizvrilac, podstreka,

pomaga).-Opte je prihvaena i podela na radnju injenja i radnju neinjenja (proputanja).I nazakonodavac posebno propisuje izvrenje krivinog dela i neinjenjem. Od radnje izvrenja trebarazlikovati pripremneradnje koje ne ulaze u bie krivinih dela.-S obzirom na to da se radnjamoe ispoljiti u injenju ili neinjenju, postoji podela svih krivinih dela na krivinadelainjenja- komisivni delikti i kriv.dela neinjena ili proputanja- delikti.Polazei od kruzalnogodnosno naturalistikog pojma radnje naa teorija k.ela injenja- komisivne delikte definie kaovoljno preuzimanje telesnoh pokreta a kriv.dela neinjenja kao voljno proputanje telesnogpokreta.-Socijalno personalni pojam prua bolje re4enj,je se ostvarianje volje koje je drutvenorelevantno moe vriti na vrlorazliite naine, nije presudno da i je to telesni pokret ili nije.Aktivno i pasivno ponaanje se ponekad prepliu a neku radnjuemo oznaiti kao radnju injenjaili kao radnju proputanja prema principu prednosti.-Kriv.dela neinjenja se dele na: prava ineprava k.dela injenja.-Prava k.dela injenja mogu se izvriti samo neinjenjem i njihova radnjaizvrenja je tako u zakonu i postavljena. Postojekada zakon. Proputanjeda se preduzmeodreeno injenje predvia kao krivino delo (npr. neprijavljivanje pripremanjak.dela,neprijavljivanje k.dela i uinioca.)-Neprava k.d su ona k. dela ija je radnja u zakonu postavljenakao radnja injenja ali se izuzetno i pod odreenim uslovimamogu izvriti i neinjenja ako jeuinilac proputanjem dunog injenja ostvario obeleja tog kriv.dela.Lice kod kojeg tadunost postoji se u teoriji obino naziva garantom. Uglavnom se uzima da ta dunost postojina osnovu:

1.zakonskog propisa2.nekog pravnog posla3.prethodnog injenja garanta kojim je stvorio opasno stanje

Ukoliko odreeno licepropusti da preuzme odreenu radnju zbog ega nastupa posledica k.dela,to lice e se smatratiizviocem k.dela.Razlikuje se :alternativno i kumulativno propisanaradnja izvrenja.Alernativno propisivanje radnje izvrenja znai da je za postojanje radnje izvrenja kao bitnogelementa k.dela dovoljno da jeizvrena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr. zapostojanje k.dela ratnog zloina protiv civilnog stanovnitvadovoljno je da je izvrenoubistvo prema civilnom stanovnitvu, muenje, bioloki i dr.eksperimenti, raseljavanjeiliuseljavanje).Kod kumulativno propisane radnje izvrenja potrebno je za postojanje radnje izvrenja da uduostvarene sve radnje izvrenja(npr. kod kriv.dela nepruanja pomoi licu povreenom usaobraajnoj nezgodi, potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2radnje: da izvrilacprouzrokuje povredu nekog lica o da ga ostavi bez pomoi.)

10.Posledica

Posledica k.dela se u naoj teorji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Pritom se sasvim zanemarujenormativni aspekt posledica k.dela odnosno injenica da ona pripadapredvienosti u zakonu kao element opteg pojmak.dela.Radnja k.dela uvek prourokuje nekuvrstu posledica. Meutim ta posledica nije u svim sluajevima neophodna za postojanjek.dela

ve samo kada zakon izriito zahteva nastupanje odreene posledice.Zato se moe govoritio posledici k.dela u uem pravom smislu i u irem smislu.Posledica u uem smislu je shvaenakao obavezno obeleje bia k.dela, dok je posledica u irem smislu ili posledicakoja pogaazatitni objekat ima znaaj priloikom procene drutvene opasnosti nekog ponaanja,odnosno nju procenjuje zakonodavac kada odsluuje o tome da li e neko predvideti kao k.deloili ne. Ima znaaj i prilikom odmeravanja kazne, kadase uzima u obzir intezitet povrede iliugroavanja zatieno dobra.-Prema vladajuem shvatanju u naoj literaturi, svako k.delo imasvoju posledicu to potie os listovog shvatanja pojmaradnje k.dela. Po njemu radnja jevoljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu.-Ovo shvatanje bi se moglo prihvataiti samoukoliko se posledica shvati u irem smislu. Ali, ima krivinih dela koja nemaju posledicu kaokonstitutivni element bia krivinog dela, pa je za postojanje krivinog dela u konkretnomsluaju ne treba niutvrivati, odnosno dovrenje radnje izvrenja znai i dovrenje krivinogdela. To su formalna ili ista delatnosna krivinadela (npr. krivino delo davanja linog iskaza,krivino delo silovanja, itd.).-Kod drugih dela njihov zakonski opis sadri i odreenu posledicukoja se u svakom konkretnom sluaju mora i utvrivati. Tosu materijalna ili podledinakrivina dela.- Razlikovanje na posledina i delatnosna krivina dela znaajno je zarazgranienje dovrenog krivinog dela od dela sa pokuajem, za utvrivanje mesta i vremenaizvrenja krivicnog dela, kao i za reavanje nekih drugih pitanja.- S obzirom na vrstu poslediceuobiajena je podela na: krivina dela povrede i krivina dela ugroavanja.- Posledica krivinogdela povrede jeste unitenje ili oteenje objekta radnje.-Povreda podrazumeva negativnu,fiziku promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivinog dela (npr. krivinodeloubistva i krivino delo teke telesne povrede).- Kod krivinih dela ugroavanja posledica sesastoji u apstraktnoj moguoj ili konkretnoj opasnosti opasnost koja jenastupila.-Apstraktnaopasnost jeste mogunost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. krivino delo unitenja,oteenja ili uklanjanjaznakova kojima se upozorava na opasnost), krivino je delo saapstraktnom opasnou.Ukoliko je do opasnosti za ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obimazaista i dolo, tj. ukoliko je nastupila konkretnaopasnost, postojae neko drugo krivino delo(npr. krivino delo ugroavanja saobraaja opasnom radnjom i opasnimsredstvom).To znai dase ove dve vrste opasnosti razlikuju prema veem ili manjem stepenu verovatnoe da e doi dopovrede kao posledice.Krivina dela sa apstraktnom posledicom smatraju se jednom podvrstomdelatnosnih krivinih dela, ali ipak imaju opasnostkoju ini neka apstraktna, generalna opasnost.-Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom sluaju utvrditi njeno nastupanje, jerona predstavlja bitno obelejeu biu krivinog dela.-Lice koje pogaa posledica naziva sepasivnim subjektom. To moe biti i pravno lice, a u nekim sluajevima i drutvo,odnosno drava.Kod mnogih krivinih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje, tj. lice na kome sepreduzimaradnja izvrenja, dok kod drugih krivinih dela, to nije sluaj.

11.Uzroni odnos

-Pitanje uzronosti se ne postavlja kod svih krivinih dela. Mnoga od njih se iscrpljuju u samojradnji, tj. za postojanjedovrenog krivinog dela ne zahteva se nastupanje nikakve posledice.-Uzronost je, kao i posledica mogui element odreenih krivinih dela ukoliko to proizilazi iznjihovog zakonskog opisa,odnosno njihovog bia.- Kod onih krivinih dela koja se smatraju

dovrenim tek nastupanjem odreene posledice, osnovni problem uzronosti sastojise udiferenciranju i izdvajanju jednog od mnotva uslova koji doprinose nastupanju posledice injegovom oznaavanju kaouzroka posledice. Krivinopravno je relevantan samo onaj uslov kojipredstavlja ljudsku radnju.-U nauci krivinog prava postoji vie teorija koje nastoje da ree ovajproblem. Najvanije su:Teorija adekvatne uzronosti i teorija ekvivalencije teorija jednakostiuslova

1.TEORIJA ADEKVATNE UZRONOSTI prema ovoj teoriji, uzrok je onaj uslov kojije adekvatan, podoban da prema ivotnom iskustvu proizvede posledicu, tj. koji je tipian u tomsmislu da redovno prouzrokuje odreenu posledicu. Slabost ove teorije je utvrivanje uzronostiu stipinim sluajevima. Ta teorija eliminie atipine usloveiako oni u odreenoj konstelacijimogu biti uzrok nastupanja posledice. (npr. ako lice A gurne lice B koje uslednezgodnog padadobije potres mozga i umre, radnja lica A se prema teoriji adekvatne uzronosti ne bimoglasmatrati uzrokom smrti lica B, jer takva radnja po pravilu ne moe prouzrokovati smrt).Teorija adekvatne uzronostimoe posluiti kao dupunski kriterijum da se suzi krug usloa koji seprema teoriji ekvivalencije mogu smatratiuzrokom.

2.TEORIJA EKVIVALENCIJE TEORIJA JEDNAKOSTI USLOVA prema njoj, uzrocisu svi, relevantni uslovi,tj. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. Ona izjednaava sve uslovekoji su, na bili koji nain, doprineli nastupanju poledice. Izraava se kroz formulu condicio sinequa non prema kojoj je uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila. Njena slabost jeu tome to suvie proiruje pojam uzroka, a u 2 situacije teorija ekvivalencije uopte ne moedarei sluaj:

Sluaj tzv. dvostruke uzronosti npr. kada 2 uinioca potpuno nezavisno jedan od drugogistovremeno pucajuna rtvu, a oba hica su smrtonosnaSluaj potpuno nepredvidljive uzronosti npr. lice A poalje u toku nevremena lice B u umunadajui se da ega pogoditi grom to se i dogodi. Orijentacioni dopunski kriterijum koji bieliminisao uzronost u ovakvimsluajevima mogao bi biti stepen verovatnoe nastupanjaposledice. Ako je verovatnoa veoma mala i ako je reo inae uobiajenim postupcima, onda bezobzira na elje i namere nekog lica, uzronost ne bi postojala.

-Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzronosti razmatra u okviru TEORIJE OOBJEKTIVNOMURAUNAVANJU, prema kojoj je uzronost samo neophodna pretpostavkada bi se neko delo odreenom uiniocumoglo objektivno pripisati.

1. U prvoj fazi, potrebno je ustanoviti postojanje faktike veze izmeu radnje i posledice,to sesvodi nauobiajeno razmatranje pitanja uzronosti. Pri tome se uglavnom polazi od teorijeekvivalencije od formulecondicio sine qua non.2. U drugoj fazi, da bi se suzio krug brojnih uslova koji bi mogli biti uzrok, pristupase utvrivanju NORMATIVNE VEZE IZMEU RADNJE I POSLEDICE. Osnovno pitanje jeda li je uinilac mogao da upravljadogaajem, da li se ceo dogaaj moe svesti na jednu linostkao subjekta dogaaja. Dovoljno je da je jedno licesvojom radnjom stvorilo ili povealo opasnostiz koje je proistekla posledica, da bi mu se posledica pripisala kaonjegovo delo.

-Reavanje problema uzronosti je jo tee kod krivinih dela neinjenja (poputanja) naroitokod nepravih krivinih delaneinjenja s obzirom na to da ona u svom biu uvek sadre posledicu.Potrebno je utvrditi povezanost izmeu proputanjaodreene radnje i nastupanja posledicekrivinog dela. Problem je u tome to proputanje samo po sebi ne moe prouzrokovati nikakvuposledicu, kod njega se stvari preputaju svom toku.Raireno je miljenje da kauzalitet uoptenije mogu u ovom sluaju ex nihilo hihil fit iz niega ne nastaje nita, ali imiljenje da jemogu HIPOTETIKI KAUZALITETE, po kome je uzrok proputanje dunog injenja kojebi otklonilo posledicu.Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeoradnju koju je bio duan da preduzme. To je uslovzbog kojeg posledica ne bi mogla danastupi.Sporno je koji stepen verovatnoe mora postojati da bi se neko krivino delo proputanjaobjektivno moglo pripisati garantu.Prema jednom shvatanju, potreban je visok stepenverovatnoe koji se granii sa sigurnou, dok je prema drugom, dovoljnoda preduzeta radnjadovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja preti zatienom dobru. U nekimsluajevima jeotklanjanje posledice i pored preduzete radnje neizvesno, pa je prihvatljivije prvoshvatanje.

12. Bie i elementi bia krivinog dela

Predvienost u krivinom zakonu

-Da bi neka radnja bila krivino delo, ona mora biti u zakonu predviena kao krivino delo.Predvienost u zakonu nekeradnje znai ostvarenje bitnih elemenata zakonoskog opisa nekogkrivinog dela, pa se element predvienosti u zakonu presvega vezuje za pojam bia krivinogdela. Predvienost u zakonu obuhvata i uslove kanjivosti.-Bie krivinih dela i uslovikanjivosti ine zakonski opis nekog krivinog dela. To je njegova formalna strana.-Predvienostu zakonu ima i svoju sutinsku, materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zato je odreenoponaanje predvieno u zakonu kao krivino delo koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg onozasluuje da bude predvienost kaokrivino delo. To je njegova dutvena opasnost.

Bie i elementi bia krivinih dela

-Da bi postojalo bilo koje krivino delo injenino stanje mora odgovarati zakonskom opisu, tj.mora biti ostvareno biekrivinog dela.-Bie krivinog dela obuhvata skup obaveznih obelejakoja ine posebne pojmove pojedinih krivinih dela (umesto biamoglo bi se govoriti o pojmukrae, ubistva, klevete, itd.).Moe se rei da bie krivinog dela predstavlja most izmeuopteg i posebnog dela krivinog prava-Bie krivinog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekogkrivinog dela. Propisivanje nekog krivinog dela vri se tako to seu zakonu odreuju njihovaobavezna konstitutivna obeleja. Time se ostvaruje predvienost radnje u zakonu.Osimkonkretizacije radnje krivinih dela, bie krivinog dela moe sadrati i neka posebna obelejakoja se javljaju samokod pojedinih krivinih dela. Zato se moe razlikovati radnja izvrenja kaoobavezni element i svi ostali elementi bia koji sufakultativnog karaktera i blie odreuju radnju,tj. govore o tome ko preduzima radnju, kako, na emu ili prema kome, ime,gde, kada itd.-Obeleja bia krivinih dela mogu biti: objektivna ili spoljna i subjektivna ili unutranja.-Uobjektivna obeleja spadaju: radnja izvrenja, posledica, predmet radnje, sredstvo, nain

izvrenja, lino svojstvo, liniodnos ili lini status izvrenja, mesto izvrenja, vreme izvrenjakrivinog dela.Npr. davanje lanog iskaza je radnja izvrenja, eksploziv je sredstvo; slubeno lice je linosvojstvo izvrioca.-Objektivna obeleja mogu biti:1. deskriptivna kada se odnose na injenicekoje se mogu opaziti ulima2. normativna kada njihov pojam zavisi od odreenih pravnihnormi npr. tua pokretna stvar kao objekt radnjeizvrenja krivinog dela krae sadri i jednoi drugo obeleje: tua je normativno, a pokretna stvar deskriptivno obeleje.-U subjektivnaobeleja spadaju: umiljaj, nehat, namera i pobuda.-Postoji shvatanje o dvostrukoj funkcijiumiljaja i nehata jednom kao bitnih elemenata u biu krivinih dela , drugi put kaooblikakrivice. Oni su, s jedne strane, forma ponaanja, a s druge strane forma krivice.Umiljaj i nehatjavljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno utiu na zakonsko odreivanje pojma pojedinihkrivinihdela. Jeno ponaanje koje ima ista objektivna obeleja, znaajno se razlikuje uzavisnosti od toga da li se preduzima saumiljajem ili iz nehata. Umiljajno ubistvo, npr.predstavlja daleko tei i opasniji oblik napada na zatieno dobro odnehatnog ubistva.-Kada jere o umiljaju i nehatu kao oblicima krivice, u pitanju je njihov konkretan sadraj, kodkonkretnog uiniocakrivinog dela od ega zavisi postojanje njegove krivice.-Subjektivnaobeleja su i namera i pobuda. Kod vie krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednostiRepublike Srbije,neophodna je namera ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije.Postojanje namere nezamislivo je bez umiljaja. Namera pretpostavlja postojanje umiljajausmeravajui ga na ostvarenje odreenog cilja. Irelevantno je da li je ona zaistaostvarena.-Nehat na krivina dela, po prirodi stvari, ne mogu sadrati nameru ili pobudu.-Da nemasubjektivnog sadraja nekog ponaanja, bez obzira na to ko ga preduzima, ne bi se npr.moglo razlikovati ubistvood nesrenog sluaja isto na nivou bia krivinog dela. Davanje novcanekom moe biti vraanje duga, ali u zavisnosti odsubjektivne usmerenosti moe biti i davanjemita. Ljudsko ponaanje je nuno subjektivni in.

13. Kvalifikovani i privilegovani oblici bia krivinog dela

Uobiajena je i podela obeleja(elemenata) bia k.dela na: osnovna i dopunska. Skup osnovnihobeleja ini osnovni oblik nekog k.dela- Dopunska obeleja su kvalifikatorne i privilegujueokolnosti.Dopunska obeleja daju k.delu karakter teeg ililakeg oblika.-Propisujui kvlifikatorneokolnosti zakonodavac daje tee (kvalifikovane) oblik nekog k.dela i za njega propisujustroukaznu (npr.ubistvo koje je izvreno na podmukao nain predtavlja tei oblik ubistva).-Kodprivilegujuih okolnosti zakon propisuje lake (privilegovane) obloike i predvia laku kaznu uodnosu na osnovnioblik.(npr. ako kod k.dela prevare umseto pribavljanja protivpravneimovinske koristi kod uinioca postoji samo namera dadrugog oteti).-Veliki broj k.dela imasvoje kvalifikovane oblike, dok jedan manji broj ima privilegovane oblike. Ima i k.dela koja imajui jedan ili vie i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr. k .dela ubistva).-Sutinska trazlikaizmeu kvalifikatornih i oteavajuih okolnosti jeste u tome to kvalifikatorne okolnostipredstavljaju bitnaobeleja, obeleja bia krivinog dela, jer su obuhvaene njegovim zakonskimopisom, dok oteavajue okolnosti stoje van bia k.dela i slue sudu kao jedan od osnovnihkriterijuma za odmeravanje kazne.-Veza izmeu njih se ogleda u tome to je zakonodavac

od velikog broja moguih, oteavajuih okolnosti izabrao neketipine okolnosti u konkretnomsluaju kod nekog k.dela uvek zasluuju stroe kanjavanje u odnosu na sluajeve kadatakveokolnosti nisu prisutne, pa je na osnovu njih propisao tee oblike k.dela i zapretio stroomkaznom u odnosu na osnovni oblik.-Isto to, samo u suprotnom smeru vazi i zaodnos privilegujuih i olakavajuih okolnosti.

14. Ulovi kanjivosti

-Zakonom se kod pojedinih k.dela mogu predvideti odreeni uslovi kanjivosti koji ne spadaju ubie k.dela u uem smislu.To su odreeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k.delopostojalo i da bi njegov izvrilac mogao biti kanjen. Postoje 2vrste uslovakanjivosti:1.objektivni uslovi kanjivosti (inkriminacije)2.lini osnovi iskljuenja kazne-Postojishvatanje koje odreene uslove kanjivosti postavlja kao samostalan element u optem pojmuk.dela, samu kanjivostu smislu predvienosti kazne za k.delo smatra samostalnim elementom.-To nije prihvatljivo, jer su uslovi kanjivosti, kao i sama kanjivost, obuhvaeni elementompredvienosti krivinih dela uzakonu. Meutim, poto se javljaju samo kod jednog manjegbr.k.dela, ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivinogdela. Oni su deo zakonskog opisadela ili bia k.dela u irem smislu.

1.OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE-Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nlazi vanbia k.dela, ali je ipak u zakonskom opisu i predtavlja dodatni uslovza postojanje onih onihk.dela kod kojih je predvien.-U onim luajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslovinkriminacije, bie k.dela predstavlja samo latentno k.delo.Ostvarenjem objektivnog uslovainkriminacije bie k.dela se oslobaa tog latentnoh stanja i postaje stvarno k.delo.

-Taj uslov ne mora biti obuhvaen krivicom poinioca. Irelevantno je i to da li je uinilac bio ustvarnoj zabludi u pogleduobjektivnog uslova inkriminacije.-Njihova osnovna karakteristika da,za razliku od obeleja bia k.dela, ne moraju biti obuhvaeni umiljajem ili nehatomuinioca,dovodi u sumnju njihovu opravdanost.Korienje ovih uslova je opravdano samo ako im je ciljsuavanje kriminalne zone kod pojedinih krivinih dela.Iz kriminalno- politikih razlogane bibilo opravdano da postoji k.deloukoliko nije ispunjen objektivniuslov inkriminacije. Npr.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k.dela, ima kriminalno politikogsmisla takvo neprijavljivanje predvideti kaok.delo, samo ako pripremanje nije prijavljeno uvreme kada je jo bilo mogue spreiti izvrenje k.dela, ovd je kao objektivniuslov inkriminacijepredvieni uslov da pripremano delo bude izvreno ili pokuano.-U naem kriv.pravu dolo jeod strane zakonodavaca do neopravdano iroke upotrebe ovog instituta, esto se netoto predstavlja posledicu krivinog dela, predvia kao objektivni uslov inkriminacije, tako da uteoriji postoji podela na pravne inepravne objektivne uslove inkriminacije. Samo pravi objektivniuslovi inkriminacije imaju funkciju ograniavanja i preciziranja kriminalne zone, dok nepraviobjektivni uslovi inkriminacije predstavljaju povredu naela subjektivneodgovornosti.

2. LINI OSNOVI ISKLJUENJA KANJIVOSTI-Kod nekih k.dela propisuje se da odreenalica nee biti kanjena iako su ostvarena sva bitna obeleja bia krivinih dela. Npr. kod

neprijavljivanja pripremanja krivinih dela nee se kazniti brani drug uinioca, lice sa kojim onivi u trjnojvanbranoj zajednici, srodnih po krvi, u pravoj liniji, brat ili sestra i druga lica kojasu u odreenom odnosu sa licem koje priprema k.delo. Ni lini osnovi iskljuenja kanjivosti nespadaju u lice k.dela, ali su obuhvaeni zakonskim opisom k.dela. Podrazumeva seda delujusamo u odnosu na one uinioce kog kojih postoje.

15.Subjekt krivinog dela

-Subjekt (uinilac) k.dela jeste ovek, tj. fiziko lice koje preduzima radnju izvrenja (izvrilac)ili radnju sauesnitva(sauesnik).Izvrilac je ono lice koje preduzima radnju izvrenja, kojeostvaruje elemente bia k.dela sadrane u zakonskom opisu. Kodsvakog k.dela u posebnom delu,dok je sauesnik lice koje preduzima radnju sauesniva i ispunjava i ostale uslove predvieneodredbama opted dela.Subjekt ili uinilac je najiri pojam, iri i od pojma krivca, jer poredkrivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimajuradnju k.dela.-Subjektom se smatra i ono licekoje se prilikom izvrenja k.dela posluilo ivotinjom, mehanikom ili prirodnom silom.-Meutim, sporno je da li je subjekt k.dela i ono lice okoje se za izvrenje k.dela posluilo drugimlicem. Subjekt je samoukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvrilatva (presvega ako to drugo lice ne preduzimavoljnu radnju jer jek.delo izvrilo pod uticajem apsolutnesile itd.)- to se tie pitanja da li pravno lice moe biti subjekt krivinog dela, danas je sveprisutnije miljenje da moe i da jeopravdano uvoenje krivinopravne odgovornosti pravnihlica. Osim anglosaksonskog prava, i u zakonodavstvo pojedinihevropskih zemanja u najnovijevreme uvodi se krivinopravna odgovornost pravnih lica (npr. KZ Francuske iz 1994.).Ukrivinom pravu Srbije pravno lice ne moe biti subjekt krivinog dela. Zadrano je srednjereenje prema kome pravnolice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorijedelikta u naem kaznenom pravu.

16. Objekt krivinog dela-Postoje dve vrste objekta krivinog dela: zatitni objekt i objektradnje.-Zatitni objekt je znaajniji za krivino pravo u celini, jer je vezan za zatitnu funkcijukao osnovnu funkciju krivinog prava, a objekt radnje je od posebnog znaaja za pojedinakrivina dela.

1. ZATITNI OBJEKTI predstavljaju odreena dobra kojima se krivinim pravom pruazatita. Zatitni objekat moe biti:opti i grupni.a) opti zatitni objekt se shvata kao dobro,interes, vrednost ili drutveni odnos protiv kojeg je krivino delo upravljano,odnosno, koje setiti krivinim pravom. Opti zatitni objekti predstavljaju ona dobra kojima se prua zatita krozsva propisana krivina dela. Postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zatitnog objekta:pojedinac ili drava, odnosno drutvo.Danas preovlauje dualistiko shvatanje i jedan i drugisubjekt se oznaava nosiocem zatitnog objekta. Ipak bi trebalo dati prednost dobrimaoveka.Opti zatitni objekt treba videti u osnovni dobrima oveka (njegovim osnovnimpravima) kao i onim drutvenim dobrimakoja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnihdobara oveka. To znai da se krivinim pravom tite kako dobra pojedinaca, tako i opta dobrabez kojih se ni dobra pojedinaca ne bi mogla ostvarivati. Iako su danas osnovna prava ovekabrojna, veina njih se moe svesti na mali broj genusnih pojmova, odnosno optihosnovnih prava(npr. pravo na slobodu obuhvata vei broj posebnih prava : pravo na slobodu kretanja, slobodu

miljenja,izraavanja, pravo na nepovredivost privatne sfere, itd.).Da bi se utvrdilo koja osnovnaljudska prava i od kojih oblika napada treba tititi krivinim pravom, mora se primenitiprincipultima ratio, to znai da nema drugih mogunosti i sredstava da se ta prava zatite.Kadaje re o optim dobrima koja slue ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, potrebnoje i preprimene naela ultima ratio,izvriti njihovu selekciju. Krug optih dobara se ne sme postavitisuvie iroko jer bi se onda teite krivinopravne zatite saosnovnih ljudskih prava prebacilo nanjih, ime bi se dolo do koncepcije koja prednost daje optim dobrima.Samo opti zatitniobjekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava oveka, a opta dobra obuhvata samo ukoliko su ufunkcijinjihovog ostvarivanja, moe biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivinopravnezatite. b) Grupni zatitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednika za odreenu grupukrivinih dela, kao to su npr. ivot itelo, imovina, ast i ugled, privreda, itd.On predstavljavaan sutinski kriterijum za odreivanje koja ponaanja treba propisati kao krivino deloi osnovni kriterijumza klasifikaciju krivinih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinihprava u posebnom delu.Ono to povezuje odreene grupe krivinih dela, koje po mnogo emumogu biti heterogene, jeste njihov odnos premazatitnom objektu.

2.OBJEKT RADNJE za razliku od zatitnog objekta, koji uvek predstavlja odreene apstraktnevrednosti, objekt radnje jematerijalan, fiziki predmet na kome se ostvaruje radnja krivinogdela. Npr. imovina kao skup prava jeste zatitni objekt, atua pokretna stvar objekt radnjeodreenih krivinih dela protiv imovine (kraa, utaja, itd.).Taj predmet nije samo predmet usvakodnevnom smislu rei, ve obuhvata i lice. U tom sluaju objekt radnje naziva se pasivnimsubjektom. Taj pojam se ne svodi samo na lice na kome je preduzeta radnja izvrena, ve seshvata ire. To jeustvari ono lice koje je nosilac dobra, koje je zatieno krivinim delom, ije jedobro povreeno ili ugroeno. To moe biti i pravno lice, a u pogledu fizikog lica kao pasivnogsubjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi to moe biti i dete, duevno bolesno lice, idr. Ukrivino procesnom pravu pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam oteenog, a u kriminologijipojamrtve.Sva krivina dela imaju zatitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka krivinadela kod kojih je to izriito zakonski predvieno kao njihov bitan element.U teoriji su poznatei neke druge vrste objekata krivinih dela. To su napadni i gramatiki objekt.Napadni objekt imasvojeopravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednognapada preko kojeg dolazi do povrede ili ugroavanja zatitnog objekta.

17. Drutvena opasnost

-Drutvena opasnost je materijalna strana predvienosti u zakonu. Ona je osnov i opravdanje zapropisivanje nekog ponaanjakao krivinog dela.Savremena teorija krivinog prava materijalnipojam krivinog dela najee vezuje za drutvenu opasnost. U naoj literaturi(OKZ) dominiraloje shvatanje da je drutvena opasnost obavezan i samostalan element opteg pojma krivinogdela, za tanema dovoljno argumenata, ali je nesporno da je drutvena opasnost dela jedinirazumni razlog njegove nedoputenosti irazlog kanjavanja uinioca.-Pojam drutvene opasnostimoe biti razliito shvaen zato drutvena opasnost esto slui i tome da se pukimpovezivanjemna nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponaanja.Da li je neto korisnoili tetno i za koga, ne moe se uvek sa izvesnou utvrditi, niti za to postoje neki egzaktnimetodi. Tuse vidi relativni karakter drutvene opasnosti, jer ona u odreenoj meri predstavlja

rezultat procene i vrednovanja. Drutvenaopasnost je spoj izmeu stvarnosti i vrednosti, nijeni esto objektivna, ni esto subjektivna vrednosna kategorija. Ona je i jedno i drugo: i ontolokai aksioloka kategorija.-Jedan od glavnih zadataka, prilikom predvianja nekog ponaanjau zakonu kao kriv. dela, je to potpunije i tanijeupoznavanje drutvene stvarnosti kako bi sedoneo zakljuak o objektu koji treba tititi i o drutvenoj opasnosti nekog ponaanja. Konaansud o drutvenoj opasnosti nekog ponaanja treba doneti posle svestranog razmatranjanjegovihkrarakteristika i njegovog znaaja i efekata za pojedinca i drutvo. I pored toga,kod nekih ocena drutvene opasnosti nekog ponaanja je teko postii saglasnost (npr. eutanazija ubistvo iz milosrdja, kockanje, silovanje ene sa kojom uinilac ivi u branoj zajednici, prekidtrudnoe, incest izmeu punoletnih srodnika, itd.).-Sam naziv drutvena opasnost ukazuje nato da je drutveno opasno ponaanje ono koje je opasno za celo drutvo. Ali, postavlja se pitanjeda li je zakonodavac spreman da deluje u interesu drutva ili e granice krivinopravne zatiteodreivati preteno u skladu sa interesima vladajue klase ili uih grupa koje imaju politikuvlast?Odgovor na ovo pitanje zavisi od prirode i vrste dobra kojima se nastoji pruiti krivinodelo zatita. Ako se radi oinkriminacijama u politikoj i ekonomskoj sferi zakonodavac e teititome da drutvenu opasnost procenjuje pre svega saaspekta drutvene grupe koja posedujepolitiku mo i uticaj.Ako je re o inkriminacijama iz neke druge oblasti drutvenih odnosa, gdene dolazi do sukoba klasnih interesa, nema razlogada se ne tei predvianju kao k. dela samoonih ponaanja koja su tetna za sve ili veinu u drutvu.-Polazei od pojma opteg zatitnogobjekta, moe se rei da je drutveno opasno ono ponaanje koje povreuje ili ozbiljnougroavaneko pravo oveka ili neko drutveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava.Utvrivanjudrutvene opasnosti nekog ponaanja prethodi utvrivanje zatitnog objekta onoga to se elizatititi. Ponaanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro, ili ne predstavljadovoljan intenzitet napada na njega, nemoe biti drutveno opasno ponaanje.-Za ponaanje sevezuju neki principi koji predstavljaju prepreku istom utilitarizmu i zatiti po svaku cenu. To je,pre svega,zahtev da se ne zadire u linu, privatnu sferu i da se u to manjoj meri ograniavaprostor za slobodno delovanje pojedinaca;zahtev da se kao krivino delo predvide samoponaanja koja su podobna da budu osnov za subj. odgovornost; da se krim.Zona odredi na nainkoji omoguava garantivnu funkciju krivinog zakona, itd.

18. Pojam protivpravnosti i odnos sa predvienou u zakonu

-Odreenost ljudskog ponaanja u krivinom zakonu kao krivinog dela, po pravilu, znai injegovu protivpravnost. Ukolikoneko ponaanje sadri sve elemente propisane u zakonskomopisu bia k. dela, samim tim je to ponaanje i protivpravno.Izuzetno, protivpravnost moe bitiiskljuena, zbog ega bi delo,iako je u zakonu odreeno kao krivino delo, izguviokarakterkrivinog dela. Ali obrnuto nije mogue: nema protivpravnosti u krivinom pravubez ostvarenosti bitnih elemenata bia nekog krivinog dela.-Prilikom reavanja sluajeva upraksi pitanje protivpravnosti se, u sluaju kada su ispunjeni svi elementi bia nekogkrivinogdela predvienog u posebnom delu, svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovikoji iskljuuju potivpravnost. To se pretpostavlja, a samo ukoliko okolnosti ukazuju naneki osnov iskljuenja protivpravnosti, on se morautvrivati.-Postoje i miljenja da nije potrebnounositi i predvienost u zakonu u protivpravnost kao samostalne elemente u optipojamkrivinog dela. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost, a drugi da

predvienost u zakonu obuhvata i protivpravnost, pa u opti pojam k.d. treba uneti samopredvienost u zakonu. Ovo drugo shvatanje zastupa teorija o tzv.negativnim obelejima biakrivinog dea. Prema njoj, osim pozitivnih elemenata, tj. onih koji su sadrani u zakonskomopisusvakog k.d., da bi neko ponaanje bilo k.d. potrebno je i to da nije iskljuenaprotivpravnost, odnosno da ne postoji neki odosnova koji iskljuuje protivpravnost. Znai,pozitivna obeleja treba da budu prisutna, a negativna odsutna.To shvatanje potpuno izjednaavaona ponaanja koja imaju sva obeleja bia nekog krivinog dela ako k.d ne postoji zbognekogosnova iskljuenja protivpravnosti i ona ponaanja koja su krivinopravno irelevantna jer uoptene ispunjavajuelemente bia k.d. Tako je prema ovoj teoriji k.p. potpuno izjednaena situacijakada neko ubije oveka u nunoj odbrani sasituacijom kada ubije muvu ili komarca. U prvomsluaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bia k.d., a u drugom in pozitivni ninegativni elementi. Iako u obe situacije nema k. dela, kriv. pr. posmatrajui to nisu identinesituacije. U prvomsluaju mora doi do primene k. prava da bi se dolo do zakljuka da k.d. nepostoji, dok je drugi sluaj kr. pravnoirelevantan, ve na nivou elemenata predvienosti u zakonujasno je da k.d. nema, jer nema ni tog elementa.-Drugo shvatanje ide obrnutim putem, jer polaziod toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvienost u zakonu. Ovde je problem kakoeliminisati ona brojna ponaanja koja su protivpravna, ali koja nemaju nikakav znaaj za k.pravo.Ako se protivpravnost svede na krivinu protivpravnost tj. na protivnost normama k.prava i time rei problem, javlja se problem druge vrste, a to je da u odreenim sluajevimaosnovi iskljuenja protivpravnosti nisu predvieni krivinopravnim,ve nekim drugim pravnimnormama.-Protivpravnost i predvienost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementau optem pojmu k.d. Time se izbegavaju problemi sa kojima se suoavaju nastojanja da ova 2elementa spoje u jedan. I pored toga to se delimino podudaraju, niti predvienost k.d. u zakonuznai uvek i protivpravnost, a jo menje protivpravnost podrazumeva predvienostnekog ponaanja u zakonu kao k.d.

OSNOVI ISKLJUENJA PROTIVPRAVNOSTI

-Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeleja nekog k.d., ali ona ipak nepostoji jer mu nedostaje protivpravnost, tj. postoji neki od osnova iskljuenja protivpravnosti.-Opti osnovi iskljuenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije prema tome da li supropisani k. zakonom ili nisu.- U prvu kategoriju u naem krivinom pravu spadaju: delo malogznaaja, nuna odbrana i krajnja nuda. Oni su eksplicitno propisani krivinim zakonikom.-Udrugu se mogu svrstati osnovi do kojih se dolo u teoriji ili ih poznaju neka strana k.z.: izvrenjeslubene dunosti, pristanak povreenog, nareenje pretpostavljenog, dozvoljeni rizik, itd. Postonisu predvieni zakonom njihovo dejstvo jesporno.

19. Delo malog znaaja

-Nae krivino zakonodavstvo predvialo je institut neznatne drutvene opasnosti kao optiosnov koji iskljuuje postojanjekrivinog dela. U novom KZ on je zamenjen institutom delomalog znaaja. Re je o osnovu koji iskljuuje protivpravnostu materijalnom smislu.Iako ukonkretnom sluaju neko injenino stanje moe u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opisnekog k.dela, maliznaaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivine protivpravnosti

u materijalnom smislu. Ono jeste protivpravno uopte,ali nije protivpravno za k. pravo, pa zbogtoga ostaje delikt na koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije.-Potreba za ovakviminstitutom moe se pravdati time to zakonodavac ne moe uvek da na nivou bia k.d. izvriselekciju uodnosu na ponaanja koja ne povreuju ili ugroavaju zatitni objekt u meri kojaopravdava k. pravnu reakciju.U ovom institutu se donekle krije i opasnost slabljanja naelazakonitosti i prodora arbitrernosti,jer se dozvoljava da sud da prevagu materijalnom kriterijumu ionda kada su ispunjeni svi elementi k.d. Ali, ta opasnost, za razliku od ranijeg reenja, svodi sesamo na oblast lakih k.d. za koja je propisana kazna zatvora do 3godine ili novana kazna. Tone znai samo jaanje naela zakonitosti, ve i svoenje primene ovog instituta samo uonojoblasti gde mu ima mesta.-Cilj instituta dela malog znaaja jeste da iskljui primenu k.p.u odnosu na sluajeve u kojima su ispunjena sva obelejanekog k.d., ali se radi o takobeznaajnom delu da primena krivinih sankcija oigledno nema svrhe. Jo je u rimskomdobu bio poznat princip da se sudija ne brine o malim stvarima.Zapadnoevropska zakonod.ovaj problem preteno reavaju na planu krivinog procesnog prava kroz predvianjeinstitutaoportunitete krivinog gonjenja.-Osnovna pretpostavka za primenu instituta delamalog znaaja jeste da su ostvarena sva bitna obeleja bia k.d. ukonkretnom sluaju.-KZ zahteva kumulativno ostvarenje 3 uslova za iskljuenje postojanja k.d. po ovom osnovu:

1. da je stepen krivice uinioca nizak;2. da su tetne posledice odsutne ili da su neznatne;3. da opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje kr. Sankcije

-Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom, tako i u subjektivnom smislu.- Drugi uslovse odnosi na k.d. bez posledice (delatnosna k.d.), na pokuaj k.d. kao i na k.d. ugroavanja jer utim sluajevimanema tetne posledice.

20. Nuna odbrana

-Nuna odbrana, koja je prvobitno nastala u vezi sa k.d. ubistva, predstavlja jedan od najstarijihinstituta opteg dela k. prava.Ona je opteprihvaena kako u teoriji tako i u praksi. Ono to jedanas sporno jesu njene granice.- Nuna odbrana je osnov koji iskljuuje postojanje kriv. dela delo uinjeno u nunoj odbrani nije kriv. delo.Prema zakonskoj definiciji, nuna odbrana je onaodbrana koja je neophodna potrebna da uinilac od svog dobra ili dobradrugog odbijeistovremeni protivpravni napad.-Opte je prihvaeno da nuna odbrana ima 2 elementa: NAPADi ODBRANU.

A) Uslovi NAPADA su da je napad:1. PONAANJE OVEKA napad preduzima ovek i on se sastoji u injenju, a samo izuzetnou neinjenju;2. UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZATIENOG DOBA ne postoji ogranienje upogledu vrste i znaajadobra;3. PROTIVPRAVAN da je protivan normama pravnog sistema, procenjujui to objektivno, ane sa aspekta napadaa. Nije dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu ili na radnje preduzete

u krajnjoj nudi, ali je dozvoljena nuna odbrana uodnosu na one radnje koje predstavljajuprekoraenje nune odbrane. Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (npr.ljubavnik udate ene ima pravo da se brani od prevarenogmua koji hoe da ga ubije), ali n.o. je iskljuena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravona n.o.;4.ISTOVREMEN istovremenost postoji sve dok napad traje, a to znai sve dok ne prestane,kao i onda kada napadneposredno predstoji.5. STVARAN napad mora stvarno postojati, u suprotnom je re o putativnoj nunoj odbrani.B)

Uslovi ODBRANE su da je:

1. kroz radnju odbrane ostvareno bie nekog krivinog dela-Ukoliko bi napadnuti uspeo daodbije napad, a da pri tom ne povredi nikakvo napadaevo dobro, odnosno da ne ostvarielementebia nekog k.d., onda nema ni svrhe primenjivati institut nune odbrane;2. upravljena prema nekom napadaevom dobru-Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobratreeg lica, moglo bi se raditi o krajnjoj nudi, ali ne o nunoj odbrani;3. neophodna potrebna za odbijanje napada-Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se, sobzirom na okolnosti konkretnog sluaja, morao efikasno odbitinapad uz najmanju povredunapadaevog dobra.

-Ovo je najsporniji uslov kod nune odbrane. Oduvek se raspravljalo o pitanju granica nuneodbrane. Posebno je znaajno pitanje srazmere izmeu vrednosti napadaevog dobra i dobrakoje se brani. Nuna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu. Ako bi se n.o. dozvolila i usluaju grube nesrazmere (npr. ubije senapada da bi se otklonio napad od imovine malevrednosti) to bi bilo preterano individualistiko, pa i egoistiko shvatanjenune odbrane, to biesto vodilo zloupotrebi nune odbrane. Napadnuti nije duan da se bekstvom spasava odnapada. Mogunost da se napad izbegne bekstvom ne iskljuuje uslov da jeodbrana bilaneophodno potrebna.Meutim, treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znaipovredu dostojanstvanapadnutog. Ima miljenja da, ako se napad moe izbei (npr. vraanjemunazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primetinapada), nuna odbrana ne bi biladozvoljena.-Sporno je da li kod odbrane, osim navedenih uslova, mora postojati i subjektivnielement, koji se sastoji u svesti i voljinapadnutog da odbije napad (npr. da li postoji n.o. usituaciji kada napadnuti odbija napad, a da pri tom uopte nije bio svestan da postoji napad). Unekim zemljama preovlauje stav da je taj subjektivni element neophodan i to u obliku tzv.odbrambene volje. To bi trebalo prihvatiti i za nae pravo jer odbrana podrazumeva svesto napadu i volju da se taj napadodbija.Radnja koja preduzima u cilju da se izri neko k. delo, ane da se odbije napad, predstavlja protivpravnu radnju. Postojinekompletno k.d. na kojebi trebalo primeniti odredbe o kanjavanju za pokuaj k.d.-Prekoraenje (eksces) granica nune odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbranei napada, osim onoga kojizahteba da je odbrana bila neophodno potrebna.To je tzv. intenzivnoprekoraenje, a akstenzivni eksces, koji naa sudska praksa ne prihvata, postoji ondakada napad prestane.U sluaju prekoraenja n.o. postoje kriv. delo. Prvobitni napada imapravo na nunu odbranu u odnosu na k. delo koje se vriu prekoraenju n.o.Prekoraenjegranica n.o. predstavlja fakultativni osnov za ublaavanje kazne. Pod dodatnim uslovima, kada

je prekor.Izvreno usled jakog straha u razdraenosti izazvane napadom, moe doi doosloboenja od krazne.

21. Krajnja nuda

-Krajnja nuda, kao i nuna odbrana, iskljuuje postojanje protivpravnosti, tj. predstavlja optiosnov za iskljuenje postojanjakrivinog dela. Nastala je znatno kasnije od n.o, ima sa njomodreene slinosti ali i razlike.-Prema zakonskoj definiciji, krajna nuda postoji kada je delouinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili dobradrugog istovemenu neskrivenuopasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tom uinjeni zlo nije vee od zlakoje jepretilo.Ovde se radi o sukobu prava sa pravom, to vodi i stroim zakonskim uslovima zapostojanje krajnje nude (npr. zahteva sestroga ekvivalencija izmeu dobra koje se spasavai onog koje se rtvuje).-Elementi krajnje nude su: opasnost i otklanjanje opasnosti. Svi uslovivezani za jedan ili drugi element moraju bitikumulativno ispunjeni.-Opasnost je stanje u komeje neko dobro ugroeno i prema okolnostima konkretnog sluaja postoji neposredna mogunostdaono bude povreeno. Ona moe, za razliku od napada kod nune odbrane, biti izazvana nesamo ljudskom radnjom, nego i na bilo koji drugi nain, kao to je npr. delovanje prirodnihnezgoda, napada ivotinja, itd.

1. Uslovi OPASNOSTI su:

1. DA SE NJOME UGROAVA BILO JOJE PRAVOM ZATIENO DOBRO-Zakon nije ograniio dobrakoja se mogu tititi, iako su to po prirodi stvari najvanija dobra, kao to je ivot,telesniintegritet, imovina. Mogu se tititi kako svoja tako i tua dobra;2. DA JE NESKRIVLJENA-Na krajnju nudu se ne moe pozivati neko ko je bilo sa umiljajem biloiz nehata izazvao opasnost. U tom sluaju kr.delo postoji;3. DA JE ISTOVREMENA-Istovremenost postoji dok traje opasnost, kao i onda kada onaneposredno predstoji;4. DA JE STVARNA-Opasnost mora stvarno postojati, jer u suprotnom postoji putativna krajnjanuda;

2. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su:1. DA SE ONA NA DRUGI NAIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRENJARADNJE KOJOM SUOSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. DELA-Kod otklanjanja opasnosti treba uiniti sve to jemogue da ne doe do povrede tueg dobra. Za razliku od n.o. licekoje je u opasnosti od nje semora spasavati i bekstvom. Ako je ve nuno da do povrede tueg dobra doe, ono se moraunajveoj meri tedeti, tj. moraju se primeniti ona sredstva i naini otklanjanja opasnosti kojiu najmanjoj moguoj meri ukonkretnoj situaciji pogaaju to dobro.2. DA UINJENO ZLO NIJE VEE OD ONOG KOJE JE PRETILO- Uinjeno zlo mora biti manje odonoga koje je pretilo, a najvie to zakon prihvata jeste da je ono isto.Kao i kod nune odbrane,sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni element, tj. da je lice svesno opasnosti i dajevoljno otklanja.-Prekoraenje (eksces) granica krajnje nude reeno je u osnovi na isti nainkao i kod nune odbrane.Prekoraenje koje je zakonski relevantno (intenzivni, a ne ekstenzivni

eksces krajnje nude) postoji onda kada je opasnostotklonjena povredom dobra vee vrednostiod vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost. Prekoraenje e postojati ionda kada sesa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje vrednosti ili je povredaodreenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. U tom sluaju k.d. postoji, ali zakon predviafakultativni osnov za ublaavanje kazne, a ukoliko je prekor. Uinjeno pod osobitoolakavajuim okolnostima uinilac se moe osloboditi od kazne.-KZ sadri odredbu prema kojojnema kranje nude ako je uinilac bio duan da se izlae opasnosti koja je pretila. Radi seovrenje odreenih profesija koje su povezane sa odreenim rizicima (policajci, vatrogasci,piloti, rudari, itd.). Oni su duni dartvuju svoja dobra ako se nau u opasnosti dok obavljajusvoju profesiju. Ova dunost nije apsolutne prirode, pa tako nisuduna da se izlau opasnostionda kada je prema okolnostima konkretnog sluaja sasvim izvesno da e doi do njihove smrti.

22. Osnovi iskljuenja protivpravnosti koji nisu predvieni krivinim zakonom

-Osim 3 osnova iskljuenja protivpravnosti koje predvia KZ, postoji i vei broj drugih osnovaiskljuenja protivpravnosti predvienih drugim propisima ili koji proizilaze iz stavova doktrine isudske prakse. Mogu se svrstati u nekoliko grupa:

1. vrenje slubene dunosti2. nareenje pretpostavljenog3. pristanak povreenog4. dozvoljeni rizik5. pravo na disciplinsko kanjavanje6. obavljanje lekarske dunostimaloletne dece od strane roditelja

1.VRENJE SLUBENE DUNOSTI-Poatoje osnovi isk. prot. koji proizilaze iz vrenja odreeneslubene dunosti zasnovane na zakonu. Npr. liavanje slobodesa ciljem izdravanja kaznezatvora; liavanje ivota kod izvrenja smrtne kazne; naruavanje nepovredivosti stana saciljemhvatanja uinioca k.d. ili obezbeivanje dokaza; primena prinude od strane policijeu skladu sa zakonom i propisima, itd.U ovim sluajevima se, na osnovu zakona i drugih propisa,izvrava slubeno ovlaenje, pa nema protivpravnosti, ni kr. dela,izuzev kada dolazi doprekoraenja tog ovlaenja.

2.NAREENJE PRETPOSTAVLJENOG-Od strane dela teorije, kao i u nekim stranimzakonodavstvima, nareenje pretpostavljenog smatra se optim osnovom isklj. protivpravnosti.U naem k.p. nareenje pretpostavljenog se javlja kao osnov n.p. samo u vrenju slubenedunosti u VojsciSCG i to pod odreenim uslovima. Potrebno je da se nadreenje tie slubenedunosti i da se ne odnosi na izvrenje nekog k.dela za koje se moe izrei 5 godina zatvora ilitea kazna. Nareenje pretpostavljenog ne moe iskljuiti postojanje takvog k. dela u sluajuda je potinjeni znao da izvrenje nareenja predstavlja krivino delo. Potinjeni nije duan daizvri nareenje pretpostavljenog ako bi izvrenje nareenja predstavljalokrivino delo.

3 PRISTANAK POVREENOG-Kod nekih k.dela, odnosno zatite odreenih dobara za iju jezatitu zainteresovano drutvo u celini, ne moe se dati pravo pojedinsu da odluuje o tome dali e k.delo biti iskljueno. Centralni problem je gde povui granicu izmeu krivinih dela zakojeje drutvo apsolutno zainteresovano i onih gde bi s eeventualno moglo dozvoliti pasivnomsubjektu da svojim pristankom iskljui njihovu protivpravnost (npr. k.dela povrede, tajnostipisama ili neovlaeno otkrivanje tajne od straneadvokata ili lekara).-Posredno, zakonodavacpriznaje znaaj pristanka povreenog, tako to kod odreenih k.dela predvia krivino gonjenjepo privatoj tubi, tj. od volje povreenog zavisi da li e doi do primene k.prava.Oblast primenepristanka povreenog kao osnova i.p. jeste kod nekih strogo linih prava i sloboda, kao i kodnekih k.dela protiv imovine. Meutim, u veini tih sluajeva unoenjem u bie k.d. odreenogelementa koji se iskljuije pristankom nedolazi do ostvarenja predvienosti u zakonu tj.ti sluajevi ostaju izvan krim.zone. Kod drugih, pak, gde postoji delo predvieno u zakonu,propisivanjem da se ono goni po privatnoj tbi, zakonodavac je uinio ovaj osnov nepotrebnim(npr.kod k.dela uvrede, lake telesne povrede, oteenja tue stvari,itd.). Zbog toga je praktiniznaaj pristnka povreenog kaoosnova i.p. mali.-Pristanak povreenog ima znaaj i kod povredananetih prilikom sportskih takmienja, ako su nanete u okviru pravila togsportskog takmienja,jer uesnici prihvataju mogunost eventualnih povreda.Tu su mogue 2 situacije: ili je povredasama po sebi dozvoljena (npr. u boksu), ili je povreda uobiajna i kanjava se uokviru pravilaigre (npr. faul u fudbalu).-Ali, ako je do nje dolo umiljajno ili ako je naneta ne u okvirimapravila sporta ve iz nekih drugih razloga i motiva, k.deloe postojati.Nophodan uslov jeda pristanak bude dat prethodno.

4.DOZVOLJENI RIZIK -Zasniva se na principu pretenog interesa. Ponaanja u odreenimoblastima zbog tehnikih dostignua (saobraaj,industrija) danas sa sobom nose odreenerizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela, ivota, imovine. Do toga dolazi umalom procentu,pa se zato moe tolerisati. Deo nae teorije zauzima stav da je osnov iskljuenja k.dela u tometo je nekadelatnost dru.korisna i prihvatljiva pa se zato i neke njene negativne propratnepromene moraju tolerisati.Dozvoljeni rizik se moe prihvatiti kao osnov za i.p. samo onda kadaje uinilac uinio sve to je potrebno i uobiajeno daopasnost minimaliziuje.

5.VRENJE RODITELJSKOG PRAVA-U vrenju roditeljskog prava je da doe do ostvarenja bianekih k.delnpr ukoliko roditelj svom maloletnom detetu nedozvoljava da izae iz stna dok nenaui lekciju za kolu, ostvaruje bitna obeleja k.dela prinude, a u nekim sluajevimai protivpravnog lienja slobode.

Ukoliko se merama disciplinskog kanjavanja ne ostvare elementi nekog teeg k.dela, a one sepreduzimaju sa ciljemvaspitanja, treba uzeti da je protivpravnost dela iskljuena. Sporno je pravona fiziko kanjavanje. Protivpravnost ne bi bilaiskljuena ako bi na taj nain detetu bila nanetatelesna povreda.

6.OBAVLJANJE LEKARSKE DUNOSTI-Sporno je pitanje povreda, pa i prouzrokovanjasmrti, u okviru preduzimanja medic.zahvata. Neki autori to pitanje raznatrajuu vezi sapristankom povreenog, a neki u okviru dozvoljenog rizika.Ima vie opravdanja da se ovorazmatra kao samostalan osnov i.p. On je prihvatljiv pod odreenim uslovima: da se

lekarskizahvat vri po prailima lekarske profesije, to istovremeno znai to da je bioindikovan,da postoji pristanak pacijenta, da jezahvat izven u nameri leenja (a ne npr. u namerivrenja eksperimenta.)

23.Pojam i teorije krivice

-Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u optem pojmu krivinog dela.-Krivino jeodgovoran onaj uinilac koji je izvrio radnju koja je u zakonu predviena kao k.delo, koja jeprotivpravna i kojamu se moe pripisati u krivicu.

ODNOS KRIVICE I KRIVINE ODGOVORNOSTI

-S obzirom na to da je za postojanje krivine odgovornosti neophodno ostvarenje svihkonstitutivnih elemenata k.dela kakoobjektivnih tako i krivica kao subjektivnog elementa,postavlja se pitanje odnosa krivine i kriv.odgovornosti.-Nae ranije zakonodavstvo nije koristilotermin krivica, ve je poznavalo pojam kriv. odgovornosti. Mesto kriv.odgovornostiu sistemuopteg dela nije bilo janso. Posoje 2 shvatanj k.o.. Objektivno-subjektivno shvatanje polazi odtoga dakriv.odgovornost obuhvata kako objektivne elemente k.dela, tako i krivicu (vinost) kaosubjektivni element. Drugo-dubjektivno shvatanje izjednaava ovaj pojam sa krivicom.Meutim, pojam k.odgovornosti ako se shvati iskljuivosubjektivno, suvino je u krivinopravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opteg dela.-I terminoloki i sutinski krivicaje centralni pojam, ona je osnov i uslov kriv.odgovornosti, odgovara se ne zbog samog delavezato to je uinilac, kriv za ono toje uinio ili propustio da uini. Krivina odg. Je konstatacija,sudokrivici.Odgovara se za postupak koji je negativno vrednovan. Zato novi KZ za subjektivnielemenat k.dela koristi termin krivica, a nekriv.odgovornosti.-Krivica je element u optem pojmuk.dela, a akriv.odgov.je potvrivanje da neko ispunjava uslove za kriv. odgov. Ona je posledicavrenja kriv.dela. Ima preteno deklarativni a ne i sutinki karakter. Kriv. odg.je osnov zaprimenu kriv.sankcija, presvega kazne. Neke kriv.sankcije se mogu primeniti i onda kada nemakriv.odg., ali tada nema ni kriv.dela u potpunom smislu, jer nedostaje k rivica pa se moegovoriti samo o kriv.delu u objektivnom smislu. Kriv.odgov.se svodi na krivicu, tako da ova2pojma postaju sininimi.-Krivica ne moe postajati bez uraunjivosti. Uinilac koji jeneuraunljiv ne moe biti kriv za uinjeno delo. Dok je krivicadvostruki odnos: psihiki odnosuinioca prema delu i odnos drutva pema njemu zbog uinjeg dela, uraunjivost jesposobnostuinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog prihikog aparata, da se uinilacposmatra kao linostkoj normalno funkcionie.Uraunjivost podrazumeva postojanja sposobnostiodluivanja i sposobnosti rasuivanja. Prema KZ, krivica postoji ako jeuinilac bio uraunjiv ipostupao sa umiljajem a bio je svestan ili je bio duai i mogao biti svestan da je njegovodelozabranjeno.Krivica moe postojati i kada je poinilac postupao iz nehata ako zakonto izriito predvia.Prema tome strukturu krivice ine 3 komponente: 1. uraunljivost, 2. umiljajili nehat 3. svest o protivpravnosti.-Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanjeodr.kr. sankcija, pre svega kazne.

NORMATIVNA I PSIHOLOKA TEORIJA KRIVICE

-U naoj teoriji preovlauje shvatanje da se krivica (vinost) najkrae odreuje kao skup psihikihodnosa uinioca premasvome delu. Psihiki odnos ne moe svesti na svest i volju, kojipredstavljaju dva osnovna elementa vinosti. Takav nainodreivanja pojma krivice polazi odpsiholokih teorija krivice koje su nastale u nemakoj teoriji krajem XIX veka.- Premanoramtivnim teorijama, krivica se svodi samo na specijalno-etiki prekor koji se zbog uinjenogdela upuujeuiniocu k.d. Meutim, prekor se mora zasnivati i na psiholokim elementima kaoto su uraunljivost, mogunost svesti o protivpravnosti dela, umiljaj i nehat. To ukazuje naopravdanost meovitih, psiholoko-normativnih teorija krivice. Po njima,krivica je psihikiodnos uinioca prema delu zbog kojeg mu se moe uputiti prekor. Ovakvo shvatanje jeprihvaeno i unovom KZ.-Koncept krivice polazi od relativne slobode ovekove volje.Postojanje odreenog prostora koji dozvoljava oveku izvestanizbor, nuna je pretpostavka zapostojanje krivice, pa i kr. prava u celini.Za utvrivanje krivice od znaaja su i moralnavrednovanja, kao i pitanje da li je neophodan oseaj krivice kod uinioca, svesto tome da je krivza uinjeno delo. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni uinioci kriv. dela kod kojih je ta svestodsutna. Kodnekih ak postoji i suprotan oseaj da su ispravno postupili (npr. kod uinioca pol.delikata).Pretpostavka krivice nije dozvoljena u kr. pravu, mora se uvek dokazivati.

24. Umiljaj-Umiljaj je tei stepen krivice i on se uvek zahteba za postojanje kr. dela. Izuzetno, kod nekihk.d. predvien je i nehat kao blai oblik krivice.To znai da umiljaj i nehat ine sadrinukrivice, ali se odreeni njihovi segmenti pojavljuju ve na nivou predvienosti delau zakonu, tj.obuhvaeni su biem k. dela.-U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na emu se zasnivaumiljaj: da li na elementu volje (teorija volje) ili naelementu svesti (teorija predstave).Danas sepolazi od toga da su oba elementa neophodna i meusobno uslovljena. Umiljaj znai i znanje ihtenje zakonskihobeleja bia k. dela.-Iz zakonske def. Umiljaja proizilaze dve vrste umiljaja:direktni i eventualni.A) DIREKTNI UMILJAJ postoji onda kada je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovoizvrenje. Stepen intenzitetaelemenata u svesti i volje kod direktnog umiljaja je visok. Uinilaczna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente biakriv. dela, ukljuujui i posledicu ijenastupanje shvata kao realnu mogunost. On hoe izvrenje dela i nastupanje posledice.Moe segovoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umiljaj:1. U prvoj situaciji, OSTVARIVANJE BIA KRIV. DELA JE JEDINI, PRAVI CILJPREDUZIMANJA RADNJE. Akouinilac vrenjem k. dela eli da postigne odreeni cilj,postojae direktni umiljaj, bez obzira koliko mu verovatno izgledaloostvarenje svih bitnihobeleja bia tog dela, pod uslovom da to smatra moguim. Npr. direktni umiljaj postoji kodonoga ko hoe da izvri silovanje odreenog lica, iako nije siguran da e uspeti da savladaotportog lica.2.KADA UINIOVU OSTVARENJE BIA K.DELA SLUI SAMO ZA POSTIZANJENEKOG DRUGOG CILJA ostvarenje bia k.d. je samo prethodni ili polazni stadijumu ostvarivanju glavnog cilja. Npr. uinilac rauna da e najverovatnije morati da ubile ili tekotelesno povredi lice koje obezbeuje banku u koju hoe da provali da bi obio sef. Iako muubistvo uvara nije cilj, to nee biti ubistvo izvreno sa eventualnim, ve sa direktnimumiljajem,jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogunost ukljuuje i ubistvo uvara i toje hteo da bi postigaocilj.

3.KADA UINILAC HOE JEDNO DELO, ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZIDO IZVRENJA IDRUGOG DELA mogue je da uinilas uopte ne eli to drugo delo,ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova zastva da se i ovde radi o direktnomumiljaju.Razlikuje se 2 sluaja: 1. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela kojese htelo (npr. aktiviranje eksplozivnenaprave u toku leta putnikog aviona da bi se jedno liceliilo ivota zbog ega stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i 2.Kada posledica nastupakasnije, kao nuna posledica vrenja k.d. koje se htelo (npr. ubistvo majke koja se nalazila nanekomusamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog ega kasnije doe do smrti i njenogdeteta koje nije imao ko da hrani).B) EVENTUALNI UMILJAJ postoji onda kada je uin