8/13/2019 KRUSEDOL

1/14

Kruedol

1

SADRAJ

1. KRUEDOL KROZ VEKOVE .................................................................................................. 2

2. SVETI MAKSIM BRANKOVI ............................................................................................... 4

2.1. Sveti Maksim i majka Angelina ........................................................................................... 5

3. RIZNICA MANASTIRA KRUEDOL ................................................................................... 10

3.1. Restauracija manastirskih predmeta .................................................................................. 13

Literatura ....................................................................................................................................... 14

8/13/2019 KRUSEDOL

2/14

Kruedol

2

1. KRUEDOL KROZ VEKOVE

Posle smrti svog supruga,despotica Angelina, koja je

jedno vreme boravila naZapadu, stie 1487. godine uSrem. Sa sobom donosi i motisvog supruga Stefana Slepog.Od ugledne Srbske porodiceJaki dobija zemljite na kome podie enski manastir danasseoska crkva posveena SretenjuGospodnjem, u samom mestu

Kruedolu a njen sin vladikaMaksim (u svetovnom ivotudespot ore Brankovi), uzmaterijalnu pomo svog roakavlakog vojvode Jovana Njagoja, podie muki manastir Kruedol. Pomo Brankoviima prua i veliki ruski knez Vasilije, koji j bio u srodstvu sa Jakiima.

Manastir Kruedol nastao je u vremenu od 1509. do 1514. godine. U svojoj zadubini siveli, a i umrli: vladik a Maksim 1516, a Angelina 1520. godine. Ubrzo po prestavljenju

proglaeni su svetim i moti su im uvane u Kruedolu. Ovaj manastir se sa svojim imanje pominje u turskom popisu 1546. godine. Za razliku od poseda ostalih frukogorskih manastikruedolski su bili daleko vei. Ta imanja su, prema turskim popisima iz 1566/67. godine, znatnoi uveana. Tokom XV i XVII veka kruedolski igumani esto borave u Rusiji radi prikupljanj pomoi. Godine 1670, u manastiru Kruedolu obitava 90 kaluera i 12 staraca. U vreme Velikeseobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III arnojeviem kruedolski kalueri su sa manastirskdragocenostima prebegli u Sentandreju. Vratili su se 1697. godine. Mitropolit Isaije akovi 1710. preneo iz Bea moti patrijarha Arsenija arnojevia u manastir Kruedol. Posle bitke koPetrovaradina 1716. godine, turci su u odstupanju opljakali i zapalili manastir, a moti svetBrankovia sasekli i zapalili.

Tokom cele prve polovine XVIII veka manastir je obnavljan: vladika peujski Nikano Melentijevi sazidao je 1722-1725. godine konak. 1742. je crkva proirena, a 1746. prekrivenalimom. Konaci manastira okruuju hram sa sve etiri strane i delom su na sprat. Tokom vremensu doraivani i prezidani.

Slika 1.1. Manastir Kruedol

8/13/2019 KRUSEDOL

3/14

Kruedol

3

Crkva manastira Kruedola je i mauzolej Srbskih crkvenih i drugih znamenitih linosti ukome se uvaju zemni ostaci grofa ora Brankovia, patrijarha Arsenija IV akabentemitropolita Jovana Georgijevia. U manastiru su sahranjeni i Jovan Rakovi, vojvoda StefaTupljikac, kneginja Ljubica (ena kneza Miloa Obrenovia), mitropolit Petar Jovanovi i kralj

Milan Obrenovi. Hram manastira Kruedola u osnovi ima izgled trikonhosa. Oltarske i pevnike apside s

polukrune, zasvedene polukalotama. Svodovi naosa su poluboasti sa kubetom koje seoslanjana etiri etvorougaona stuba. Kube je kruno iznutra, a spolja osmostrano. Priprata je odvojenod naosa. Barokni zvonik odvojen je od hrama i povezan je sa zapadnim delom konaka. Zbogstalnih obnavljanja i dogradnji, crkva i manastirski kompleks nemaju svoj prvobitni izgled.

ivopisanje priprate zavreno je 1542. godine, za vreme igumana Silvestra. Islikavanjostalog dela kruedolskog hrama poelo je 1545, za vreme igumana jeromonaha JoakimGodine 1750, Racko Jovanovi iz Novog Sada dao je da se ivopie priprata manastirske crkva 1751. je temivarski episkop Georgije Popovi ukrasio oltar zidnim slikama. Ktitor ivopissrednjeg dela crkve, zatim tavanica, stolova i pevnica, bio je 1756. godine vladika JovanGeorgijevi. ivopisanje kruedolskog hrama sredinom XVIII stolea izvedeno je preko ranijefresko- slikarstva. Ovaj barokni ivopis, koji je raen uljanim bojama, delo je ruku vie majstor

bliskih slikarskim shvatanjima ruskoukrajinskog crkvenog slikarstva. Ikonostas manastiraKruedola ine ikone od XVI do XVIII stolea. Posebno se izdvaja Deizis, jedno od najboljihslikarskih ostvarenja XVI veka.

Manastir Kruedol posedovao je najvredniju riznicu od svih frukogorskih manastiraVredne dragocenosti Brankovia i ostale Srbske vlastele uvane su u kruedolskoj riznici sve do1942. godine; tada je riznica opljakana, a ostatak blaga odnet u Zagreb. Sauvane manastirsdragocenosti vraene su 1946. u Beograd i pohranjene u Muzej Srpske Pravoslavne Crkve gde i danas nalaze. Jedan deo t ih dragocenosti izloen je u stalnoj postavci manastira Kruedola. Sretenjska crkva u mestu Kruedolu ima izgled jednobrodne graevine sa narteksom na zapadni polukrunom apsidom na istonoj strani. Fresko-slikarstvo nastalo je 1634. godine i po stilskimodlikama oponaa duh srednjovekovne tradicije.

Slika 1.2. Unutranjost i oltar manastira Kruedol

8/13/2019 KRUSEDOL

4/14

Kruedol

4

2. SVETI MAKSIM BRANKOVI

ore Brankovi, u monatvu nazvanMaksim, srpski despot i arhiepiskop, rodiose 1461. godine. Desetak godina je junakihrabrovao na Agarene (Turke), pa sezamonaio i postao monah Maksim. Bio jeoenjen Izabelom, bratanicom ugarske kraljice(iz aragonske napuljske dinastije), ali se, kakokazuje u njegovom itiju Kruedolac iz XVI veka,ista od nje sauvao.

Titulu despota Srbije je oru darovaomaarski kralj Matija Korvin 1486. godine.

Despot ore je takoe u posed dobio gradoveKupinik (Kupinovo), Slankamen i Berkasovo uSremu, kao i druga mesta, koja su spadala podte gradove. Od 1493. godine, ore je deliodespotsku titulu sa bratom Jovanom. 1494.godine srpski despoti, ore i Jovan, su ratovali

protiv hercega Lovre, koji je imao posede u Sremui Slavoniji. U decembru 1494. godine, despotiosvoje Mitrovicu (Sremska Mitrovica) i poveregradsku upravu svojim ljudima. Poetkom 1496. godine, ore se zakaluerio, a despotstitulu je ostavio mlaem bratu Jovanu.

Moda ga je u monahe odvelo ondanje verovanje da je od 1492. godine (odsedamh iljadite godine po vizantijskoj eri) nastao vtori vek, kad svakog trenutka moe da bud

propast sveta. Umro je kao arhiepiskop beogradski Maksim 1516. godine. Kult mu je nainjen1523. godine, u doba kad je Beograd ve dve godine bio u turskim rukama i k ad je turskagranica, sve do Mohake bitke 1526. godine bila sasvim blizu Kruedola.

U Kruedolu, manastiru koji je Maksim podigao, poivao je on, despot i arhiepiskopsrpski, i tu je stvoren njegov kult, da bi posluio za podizanje duhova kod Srba, kojisu se, sa

Maarima zajedno, borili protiv Turaka. U isto vreme, na istom mestu i sa istim zadatkomrazvijani su kultovi cele Maksimove porodice: i oca njegovog despota Stefana Slepog (StefanBrankovi) (poetak njegovog kulta 1484. godine), i majke njegove despotice Angeline (poelada se slavi kad i Maksim), i brata njegovog despota Jovana (imao kult od 1505. godine).Kruedolac iz XVI veka je u crkvenim pesmama slavio sve lanove te porodice poslednjiBrankovia, a Majci Angelini i Maksimu je napisao i itije.

Slika 2.1. Sveti Maksim Brankovi

8/13/2019 KRUSEDOL

5/14

Kruedol

5

2.1. Sveti Maksim i majka Angelina

Despotova smrt je pala u najnezgodnije vremeza Srbe u Sremu. Rat sa Turcima se postepeno okonavao bez neke vee anse da se u doglednije vreme ponovo pokrene, barem to se tie hrianske strane. Sva onaofanzivna delatnost koju je zapoeo i provodio za svojevladavine kralj Matija Korvin sada je postepeno poputala. Dolazilo je vreme defanzive, a to je biloono poslednje emu su se Srbi mogli radovati. Time susve njihove nade u skori vaskrs srpske drave padale uvodu, a i ono malo privilegija koje su imali u Ugarskojdolazilo je u pitanje.

Moda je najnepovoljnije bilo to to despotJovan iza sebe nije ostavio mukih naslednika. Nekako uvreme kada se despot ore povlaio sa vlasti, on(despot Jovan) se oenio sa Jelenom, erkom StefanaJakia Mlaeg. Sa njom nije imao muke dece, a kakoni Maksim (despot ore) nije imao mukog poroda tose postavilo pitanje ko e biti novi srpski despot u Ugarskoj. Kralj Vladislav II nije imao nameruda dozvoli da titula despota izae izvan porodice Brankovi pa je jeromonahu Maksimu (despooru) ponudio da on ponovo preuzme despotsko mesto. Praktino, traio je od Maksima da

odrekne monakog ivota i vrati u svetovni i to na mesto despota koje je pre nekoliko godinnapustio. Kako je tu ponudu Maksim odbio to se kralj Vladislav odluio da despotskdostojanstvo dodeli hrvatskom plemiu Ivaniu Berislaviu. Time je titula despota i konanizala iz porodice Brankovi, a ova porodica je zauvek sila sa politike scene. Meutim, ona jo uvek nije ugasila i jo niz godina ona e postojati, ali nikada vie nee igrati onu ulogu ko je nekada imala.

Nakon smrti despota Jovana Brankovi ponudio je kralj Vladislav da upranjeno mestdespota ponovo preuzme jeromonah Maksim (bivi despot ore), ali je on to odbio. U tomomentu Maksim nije razmiljao o tome koliko time gubi porodica Brankovi, ali i Srbi koji s

boravili u Ugarskoj. On se rukovodi o iskljuivo svojim linim interesom i verovatno zamorensvime onim to je doiveo u vreme svoga despotovanja radije se odluio za monaki ivot. Kakon nije provodio ba takav strogi monaki ivot kako se to esto prikazuje, to su i njegovi motiza neprihvatanje despotstva pomalo nejasni.

Maksim se nije nakon svoga zamonaenja povukao u manastir, to bi svakako uinisvaki onaj koji je zamoren svetovnim ivotom, i nije se prepustio razmiljanjima u tiinmanastirskih zidova ve je i dalje ostao u vrevi svetovnog ivota. I dalje je boravio u Kupinik

Slika 2.2. Majka Angelina

8/13/2019 KRUSEDOL

6/14

Kruedol

6

koji je bio nekada njegova, a sada prestonica despota Jovana, i provodio udoban ivot bavei istovremeno i crkvenim, ali i diplomatskim poslovima. U okviru crkvenih poslova postavljao jesvetenike, podakone i akone po celom Sremu, ali i svim ostalim poslovima koji su vezanirad pravoslavne crkve. U to vreme Srbi u Ugarskoj kao pravoslavci su bili u specifinom

poloaju budui da su stalno vreni pritisci da se oni prevedu u katoliku veru. Iako su imalinekih privilegija od smrti kralja Matije Korvina prisutni su pokuaji da se one umanje pa je tom okviru Maksim imao dosta posla.

Osim crkvenih Maksim je u ime despota Jovana obavljao i diplomatske poslove nastranim dvorovima pa je u okviru toga poznato da je iao u Veneciju krajem 1502. godine.Sasvim je izvesno da to nije bio jedini posao takve prirode te da je on i ranije obavljaodiplomatske zadatke. Odatle i zakljuak da se Maksim i te kako bavio politikom. Dakle, crkve

poslovi nikako nisu bili njegova jedina, pa ak ni pretena delatnost. To sa njega skida stvorenumistinu sliku o verski zanesenom oveku koji se zbog religije odrekao despotstva. On jeste b

iskreni pravoslavac, ali ne i verski mistik, a njegova celokupna delatnost to i po tvruje. To izaziva i neka poreenja. Situacija da jedan brat dri politiku vlast u zemlji, a drug

stoji na elu crkve nije nepoznata za Srbiju. Slino je bilo i kada je Stefan Prvovenani bio kraSrbije, a Sveti Sava arhiepiskop srpske pravoslavne crkve. To se ponovilo i onda kada je u Srbijivladao kralj Uro I "Veliki", a arhiepiskop bio njegov brat Sava II (obojica sinovi kralja StefanPrvovenanog). Oba arhiepiskopa, Sveti Sava i Sava II, su se aktivno bavili i politikim poslovima obavljajui tajne diplomatske misije za svoju brau vladare. Brankovii su tu situacisada ponovili. Dok je despot Jovan bio na elu svetovne vlasti, jeromonah Maksim je upravljacrkvom istovremeno se bavei diplomatijom i to po svemu sudei tajnom. Moda bi se tim

moglo i objasniti iznenadno povlaenje i zamonaenje despota ora (Maksim). Time je o prepustio despotsko mesto svome bratu Jovanu, a sebi obezbedio uticajan poloaj u pravoslavncrkvi, ali i mnogo iri prostor za bavljenje diplomatijom.

To su i inae bila teka vremena, a braa su sigurno imala ambicije da obnoveDespotovinu. Time to je Maksim sebi obezbedio odluujui uticaj u crkvenim poslovimsigurno je ojaalo poloaj kue Brankovia i to ne samo meu Srbima ve jo vie prema stranidvorovima. Braa su slono delovala za vreme celoga svoga ivota pa je moguno da je iiznenadno povlaenje despota ora (Maksima) bio u stvari njihov dogovor. Kasnije se prikazalo kao iznenadno Maksimovo nadahnue, to veoma podsea na ono zamonaenje koje

imao Rastko Nemanji (Sveti Sava). Time se na nedvosmislen nain uporeivala porodic Nemanjia sa porodicom Brankovia. Istovremeno se podsealo na slavnu istoriju i na neki nastvarao kult vladarske porodice Brankovia. Meutim, uslovi su bili radikalno drugaiji. vreme Nemanjia postojala je drava i to veoma snana dok to sada nije bio sluaj.

Oba Brankovia, Maksim i Jovan, su bili veoma inteligentni pa se sve to moglo protumaiti kao njihov pokuaj da porodica Brankovi dobije onaj "blagorodni" status koji suimali Nemanjii. Sve to nije bilo namenjeno Srbima koji su bili u Ugarskoj ve iskljuivo onim

8/13/2019 KRUSEDOL

7/14

Kruedol

7

Srbima koji su ostali u Srbiji pod Turcima. Time bi se kod njih probudilo seanje na slavnistoriju i raspalio patriotizam, to je trebalo da prer aste u otvoreni ustanak protiv Turaka. Sve to je trebalo da bude samo uvod u konano osloboenje Srbije. Kako su braa oekivala vehriansku koaliciju usmerenu na Turke to je i njihovo celokupno delovanje bilo usmereno

tome pravcu.Koliko bi takve n jihove ideje imale efekte videlo bi se tek onda kada bi hrianska vojska

krenula u konano osloboenje Srbije. Meutim, to se nije desilo. Nakon svega je iznenada umi despot Jovan i celokupna ideja je propala. Uvidevi da sada vie nema nikakve mogunosti dase ostvari ono o emu je sa bratom matao, Maksim nije imao volje da ponovo preuzmdespotsku titulu. To sada vie nije imalo onoga smisla kojeg je u poetku bilo. Ve umoran osvega, on se zahvalio kralju Vladislavu II i odluio da svoj ostali ivot provede u duhovnommiru. Meutim, da to nije tako lako uverio se odmah.

Kralj Vladislav II, uvidevi da nema ni jednoga Brankovia kome bi mogao da povertitulu despota, okrene se ka hrvatskom plemiu Ivaniu Berislaviu. Istovremeno sa titulodespot a, on je Ivaniu prepustio i sva ona imanja koja je drao despot Jovan za ivota. U tom postupku nije bilo niega linoga i Brankovii su to mogli oekivati jer su imanja ila uz zvandespota. Konano, na isti nain je despot ore (Maksim) i dobio ona imanja koja je dradespot Vuk Grgurevi. Time se na nedvosmislen nain pokazalo da je despot bio samo slubeniugarskog kralja i nita vie. I pored toga to je predstavljalo veliko razoarenje za Maksima i mamu Angelinu jer sada su odjednom ostali bez iega. Praktino gledajui, bili su u teoj situacijinego to su bili 1486. godine kada su po pozivu kralja Matije Korvina dolazili u Ugarsku.

Ponienje koje su doiveli onoga momenta kada su im imanja oduzeta nije bilo jedino tosu morali da pretrpe. Novog despota, Ivania Berislavia, oni sigurno nisu trpeli ne samo zbogtoga to je on na neki nain bio "uzurpator" despotske titule koja je ve nekoliko generacij pripadala samo Brankoviima. Moda je bilo u pitanju i to to Ivani nije Srbin ve"inop lemenik" to je dodatno poniavalo, ali i optereivalo. Osim to nije bio Srbin, Ivani je bikatolik to je verski zainteresovanog Maksima pogaalo jo i vie. Kao vrhunac svega bilo je to Ivani nije bio zainteresovan za obnovu Despotovine, odnosno osloboenje Srbije. On je bsamo inovnik ugarskog kralja i nije imao nikakvog interesa da se bori za osloboenje Srbijonda njeno obnavljanje kao drave. Osim toga nije nemogue ni to da Ivani nije rado gledao nBrankovie i da im je inio sitne pakosti.

Zbog svega toga, a moda i zbog nekih stvari za koje mi danas ne znamo, Maksim i matmu Angelina uskoro napuste Srbiju. Teko je verovati da su oni to inili iz nude i da vie nisimali mogunosti da ostanu u Sremu. Bio je to vie u pitanju ponos i astoljublje jer Maksimkao Brankovi i bivi despot, nije mogao pretrpeti da nad Srbima i nad njime gospodari neko knije ni Brankovi, ni Srbin, a ni pravoslavac. Sam Ivani Berislavi se pokazao kao izuzetnuviavan despot koji se trudio da odri nekadanji kontinuitet koji su ustanovili Brankovii.Zadrao je uglavnom sve slubenike koje je drao i despot Jovan, a osim toga zauzimao se i z

8/13/2019 KRUSEDOL

8/14

Kruedol

8

pravoslavnu crkvu. ak se 1504. godine oenio i udovicom pokojnog despota Jovanadespoticom Jelenom. Izgle da da despotica Jelena nije voljno stupila u ovaj brak pa postoji priada je neposredno pred svadbenu sveanost, dok su u sveanoj dvorani ekali kralj, kraljicadrugi velikai, pala u nesvest. Svadbena sveanost se odloila za tri dana, a kada je venanje opet

zakazano ista scena se ponovila. Kako se to do kraja zavrilo ostaje nepoznato, ali brak je ipasklopljen. Ivani se do svoje smrti (1514.) bavio graninom slubom istim onim nainom kaoBrankovii, odnosno branio je ugarske posede od turskih u pada i upadao u Srbiju i Bosnu.

Maksim i Angelina su odmah pronali sebi utoite u Vlakoj kod vojvode RadulaVelikog. Iz Srema su otili odnosei sa sobom moti slepog Stefana Brankovia i moti despoJovana. Vojvoda Radul ih je srdano primio, a po svemu sudei on je jo od ranije bio sasvimdobro upoznat sa diplomatskim mogunostima koje je imao Maksim. Stoga nije udno to jMaksima koristio za svoje diplomatske akcije, a ovaj mu je mnogo koristio. Poznato je tako da jeMaksim 1507. godine uspeo da diplomatskim putem izmiri vojvodu Radula sa moldavskim

vojvodom Bogdanom III. Ve sledee godine Maksim sa vojvodom Radulom putuje u Budimgde vojvoda pregovara sa kraljem Vladislavom. Za sve te zasluge Maksim je postavljen zavlakog mitropolita, a taj poloaj je umeo da iskoristi na vie naina. Najpre je uspeo da dovedu Vlaku carigradskog patrijarha Nifona, a onda i prvog srpskog tampara Makarija koji je Trgovitu tampao crkvene knjige. No, sve je to bilo suvie lepo da bi moglo due potrajati.

Nakon smrti vojvode Radula (1508.) novi vojvoda Mihna "Pakosni" nerado gleda naMaksima. Osnovni razlog je bio u tome to je vojvoda naginjao katolikoj veri, a Maksim je bubeeni pravoslavac i na tom polju je dolazilo do meusobnih sukoba. Ipak, ni vojvoda Mihnanije mogao da ospori Maksimu njegove diplomatske kvalitete pa ga je i on, poput vojvode

Radula, koristio za diplomatske misije. Ipak, razmiljao je o nainu na koji bi mogao da sotarasi Maksima pa mu je izgleda palo na pamet da bi bilo dobro d a ga (Maksima) izruiturskom sultanu. Na neki nain Maksim je ovo saznao i iskoristio je priliku kada ga je vojvodMihna kao poslanika uputio u Budim kod kralja Vladislava. Kada je stigao u Budim, Maksim jediplomatski posao savesno obavio, ali je odbio da se vrati u Vlaku. Odluio je da se povue izsvih svetovnih poslova i da se na pogodnom mestu u Sremu u potpunosti prepusti duhovnomivotu.

To pogodno mesto u Frukoj gori su mu obezbedili Stevan i Marko Jaki. Maksim Angelina, koja je u meuvremenu takoe doputovala iz Vlake, su tako sagradili manas

Kruedol, posveen Blagovetenju. Tu su smetene moti slepoga Stefana Brankovia i despoJovana, a Maksim i Angelina su pronali svoje smirenje. Nije poznato ime se sve, osimcrkvenih poslova, bavio Maksim u tim poslednjim godinama svoga ivota. Tokom 1513. godine

postao je beogradski mitropolit, a njegova mitropolija je obuhvatala Srbe u Sremu i u delu Srbijeoko Beograda, mada nije iskljueno i u celoj Ugarskoj. Ve tada je bio toliko cenjen da su svi unjemu gledali budueg sveca. Umro je u Kruedolu 18. januara 1516. godine.

8/13/2019 KRUSEDOL

9/14

Kruedol

9

Maksimova majka Angelina se uglavnom nalazila uz Maksima pa se, verovatno podnjegovim uticajem, zamonaila oko 1509. godine. Izmeu 1512. i 1516. godine sagradila nedaleko od manastira Kruedola u selu Kruedol Sretenjsku crkvu. Ova crkva je prvobitnsagraena kao enski manastir i imala je elije u kojoj su se smestile monahinje. Tu je Angelin

provela svoje poslednje godine ivota. Nadivela je sina Maksima nekolik o godina i umrla je 30. jula 1520. godine, a sahranjena je u priprati Sretenjske crkve. Kasnije su joj moti prenete manastir Kruedol gde su ve bile smetene moti Slepog Stefana Brankovia, despota JovanaMaksima. Tako je to bilo sve do 1716. godine kada su Turci spalili manastir i sa njime i motiovih Brankovia.

Ono to je posebno karakteristino za sremske Brankovie jeste njihova graditeljskdelatnost po Frukoj Gori. Tako se despotu Vuku Grgureviu pripisuje izgradnja manastirGrgetek a mogu e i manastira Privina Glava, despotu oru Brankoviu (Maksim) izgradnjamanastira Novo Hopovo, manastira Staro Hopovo, manastira Kruedol, despotu Jovan

Brankoviu izgradnja manastira Jazak i manastira ipa, a Angelini Brankovi izgradnjSretenjske crkve.

8/13/2019 KRUSEDOL

10/14

Kruedol

10

3. RIZNICA MANASTIRA KRUEDOL

Za manastir Kruedol se slobodno moe rei da je on dragocena riznica srpskog duhovnog, istorijskog ikulturnog blaga, mesto gde poivaju moti svetih Brankovia,majke Angeline, svetog Maksima, despotaJovana i StevanaBrank ovia, kazuje vladika Vasilije. Uz Brankovie u

priprati manastirske crkve sahran jeni su mnogi znaajni iumniSrbi - partijarsi Aresnije trei arnojevi i Arsenijeetvri Jovanovi akabenta,mitropoliti, poznate srpskevo jvode, ena prvog srpskog knjaza, MiloaObrenoviaknjeginja Ljubica, i prvi kralj obnovljene srpskedrave u devetnaestom veku Milan Obrenovi.

Dragocenost manastira Kruedola su ikone naikonostasu, meu kojima je najstarija iz 15. veka.Manastir Kr uedol je od samog nastanka uivao ogroman ugled i bogatstvo, sa znaajnim posedom.

U dananjem skromnom manastirskom Muzeju nalaze se pet obostrano slikanihcelivajuih ikona rad Stefana Teneckog i vie jednostrano slikanih celivajuih ikona TeodoraDimitrijevia Krauna, sve iz druge polovine 18. veka. Ikona Bogorodice sa Hristom izmanastira Velike Remete rad je ruskog ikonopisca Stefanova iz 1678. go-dine, a ikona IsusaHrista je sauvani rani rad Jakova Orfelina sa starog ikonostasa manastira Grgetega (1774).

Na junom zidu nekadanje gostinske trpezarije manastira Kruedola - danasmanastirskoj riznici - ouvane su dve uljanim bojama slikane nie sa scenom Blagovesti,odnosno, Svetim despotima kue Brankovia iz 1829. godine. Svim predstavljenim svetimaoteene su oi iz verovanja u udotvornu isceliteljsku mo zidnog praha na mestu naslikanihoiju svetih Brankovia. Meu portretima lanova dinastije Obrenovi nalazi se i jedan KnezaMihaila u paradnoj nadvojvodskoj odori, ulje na platnu akademskog slikara Stevana Todorovia iz 1865/1867. godine. Od predmeta koji su nekad pripadali kralju Milanu Obrenoviu, sauvani su njegov radni sto sa etiri tapacirane fotelje u duborezu, kao i inventar njegove spavae sobe

prenet iz Bea: brani krevst sa inicijalima na jastuku i spavaa koulja, porcelanski lavor imetalni ibrik za umivanje, posrebreni trpezarijski posluavnik i pribor za ruavanje.

Osnovni fond danaanje manastirske biblioteke ine knjige koje js manastiru poklonioDimitrije amilovi iz Amerike, bivi uitelj iz Vuitrna i veliki potovalac kralja MilanaObrenovia, ako ne i njegov dalji srodnik(887), Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti(448) i Srpska akademija nauka i umetnosti (1.395primeraka). U Muzeju Srpske pravoslavnecrkve inventarisane su knjige koje su nekada pripadale manastiru Kruedolu, i na njemu senalaze: Zbornik Stefana Domestika pisan u Smederevu za despota Lazara 1458, Rukopisno

8/13/2019 KRUSEDOL

11/14

Kruedol

11

etvorojevanelje mnogogrenog Pavla iz 1559, Rukopisno etvorojevanelje Maksima bivago despota" koje je pisao Leontije u 16. veku, tampano Beogradsko jevanelje Radie Dmitrovia i Trajana Gundulia iz 1552, Praznini minej Boi-dara Vukovia iz 1538, Prestono jevanelje tampano u Lavovu sa zapisima patrijarha Arsenija III iz 1697. i mitropolita Viken-

tija Popovia iz 1713, prepis Hronika ora Brankovia iz 1774. godine, kao i brojni manastirski protokoli, pomenici, privilegije i raunsks knjige.

Mnogi predmeti: ikone, crkvene sasudi, knjige (rukonisne i tampane), odede i drugedragocenosti iz manastira Kruedola, uvaju se danas u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, poto su vraeni Crkvi a bili su opljakani od Ustaa u Drugom svetskom ratu iz frukogorskih manastira.

Kruedol je posedovao najvredniju riznicu od svih frukogorskihmanastira. Dragocenostiskupljane od njegovog osnivanja do XX veka - ikone, slike, rukopisi, okovana jevanelja,odede, svete sasude, razni umetniki predmeti, kao i pokustvo i stilski nametaj kralja Milan(raen u pariskoj radionici Viktora Emona)- o pljakane su tokom Drugog svetskog rata. Neposredno uoi rata stareina manastira Kruedola arhimandrit Sava (Petkovi) je najvei dumetnikih i kulturno-istorijskih dragocenosti sabrao u 20 sanduka i poloio ih u manastirskuskrivnicu. Ustae su upaleu manastir i svih 20 sanduka odnele u Zagreb.

Komisija zagrebakog Muzeja za umetnost i obrt bila je u manastiru od 5. do 9septembra 1941. i preuzela izvestan broj sakralnih predmeta iz crkve, kao i umetnika dela salona i knjige. Sa kruedolskog ikonostasa uzete su ikone Deizisnog ina, a predstavniDravnog ravnateljstva za ponovu prof. Stjepan Gotvald poneo je za svoju ustanovu kristaln polijelej iz crkve. Ono to je po odlasku komisije zagrebakog muzeja preostalo u manastiruniteno je i sasvim razvueno tokom okupacije.

Posle rata, deo vraenih relikvija pohranjen je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, a de je izloen u obnovljenoj manastirskoj zbirci. U posleratnoj obnovi, Zavod za zatitu spomenikkulture Vojvodine, na osnovu detaljnih is traivanja i projekata, obnovio je crkvu i konake,konzervirao i restaurirao zidno slikarstvo, ikonostas, tronove i pevnice.

Arhijerejski tron i dva trona za moti svetih despota Brankovia vraeni su u manastirKruedol, nakon detaljnje restauracije Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Kako istieepiskop sremski Vasilije, tronovi datiraju iz 18. veka koje su oslikali Dimitrije Baevi i Vasilije

Ostoji a restauirali ih strunjaci Matice srpsketokom 2006. i 2007. godine. Nakon toga ostali suu Galeriji Matice srpske tokom ureenja manastira Kruedol i njegove neposredne okoline

povodom proslave pet vekova ove srpske duhovne gromade. Inae, ovo je prva restauracijatronova u poslednjih 300 godina, a njihovim vraanjem u Kruedol, komletiran je baroknimobilijar glavnog hrama ovog manstira posveen prazniku Blagovetenja.

8/13/2019 KRUSEDOL

12/14

Kruedol

12

Tronovi su posle gotovo pet decenija vraeni na svoje autentino mesto u manstir. Odatlesu izmeteni 1960., kada je Pokrajinski zavod za zatitu spomenika kulture deliminorestauriraozidove manastira Kruedol. Meutim, kada su ti radovi okonani, tronovi su decenijama ekna restauraciju.

Slika 3.1. Neki od predmeta iz riznice manastira Kruedol

8/13/2019 KRUSEDOL

13/14

Kruedol

13

3.1. Restauracija manastirskih predmeta

Zbog opremanja kruedolske manastirske riznice, u laboratoriju za metal MuzejaVojvodine stigli su predmeti: prestoni krst, dve venane krune, aa tas za prilog, diskos,dikirije, trikirije, putir, trokraki stoni svenak, dve kaiice za prieivanje, arhijerejsko ezlo

posluavnik, pribor za ruavanje, ajnik, darohranilica.

Svi predmeti su podvrgnuti kompletnim konzervatorsko-restauratorskim tretmanima. Najvee probleme zadavali su predmeti na kojima je bilo potrebno uraditi rekonstrukcijnedostajuih delova filigranskih ukrasa i potrebnih fasunga, brusiti kamen, odstranjivatikorodativne naslage metala, kao i prepraviti stare nestrune intervencije.

Predmeti su, po zavretku konzervacije i restauracije, dobili zatitnu prevlaku da bi, uodgovarajue mikroklimatske uslove, u riznici manastira dugo mogli stajati u punom sjaju.

Slika 3.2. Neki od restauriranih predmeta iz riznice manastira Kruedol

8/13/2019 KRUSEDOL

14/14

Kruedol

14

Literatura

1. Slobodan Mileusni SRPSKI MANASTIRI OD HILANDARA DO LIBERTVILA,Srpska knjievna zadruga, 2004 Beograd

2. Miroslav Timotijevi, Manastir Kruedol, Dragani d.o.o. Novi Sad 20103. Vojislav Mati, MANASTIR KRUEDOL, Platoneum 20074. Pera Vinji,Sabornik manastira srpskih Beograd 2013

http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/KRUSEDOL.htm

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE

http://www.ajmonegde.com/Manastir-Krusedol.html http://www.eparhija-sremska.rs/novosti/manastir-krusedol-najava/ http://www.autoturist-ns.com/izleti/manastiri-svete-fruske-gore/ http://www.strazilovo.org/page/manastir%20krusedol.html http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/tronovi-vraceni-u-manastir-krusedol_199172.html

http://www.delfi.rs/knjige/autor/5237_slobodan_mileusnic_delfi_knjizare.htmlhttp://www.delfi.rs/knjige/autor/5237_slobodan_mileusnic_delfi_knjizare.htmlhttp://www.delfi.rs/knjige/izdavac/358_srpska_knjizevna_zadruga_delfi_knjizare.htmlhttp://www.delfi.rs/knjige/izdavac/358_srpska_knjizevna_zadruga_delfi_knjizare.htmlhttp://www.delfi.rs/knjige/izdavac/86_platoneum_delfi_knjizare.htmlhttp://www.delfi.rs/knjige/izdavac/86_platoneum_delfi_knjizare.htmlhttp://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/KRUSEDOL.htmhttp://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/KRUSEDOL.htmhttp://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/KRUSEDOL.htmhttp://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/KRUSEDOL.htmhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BEhttp://www.ajmonegde.com/Manastir-Krusedol.htmlhttp://www.eparhija-sremska.rs/novosti/manastir-krusedol-najava/http://www.autoturist-ns.com/izleti/manastiri-svete-fruske-gore/http://www.strazilovo.org/page/manastir%20krusedol.htmlhttp://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/tronovi-vraceni-u-manastir-krusedol_199172.htmlhttp://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/tronovi-vraceni-u-manastir-krusedol_199172.htmlhttp://www.strazilovo.org/page/manastir%20krusedol.htmlhttp://www.autoturist-ns.com/izleti/manastiri-svete-fruske-gore/http://www.eparhija-sremska.rs/novosti/manastir-krusedol-najava/http://www.ajmonegde.com/Manastir-Krusedol.htmlhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BEhttp://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/KRUSEDOL.htmhttp://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/KRUSEDOL.htmhttp://www.delfi.rs/knjige/izdavac/86_platoneum_delfi_knjizare.htmlhttp://www.delfi.rs/knjige/izdavac/358_srpska_knjizevna_zadruga_delfi_knjizare.htmlhttp://www.delfi.rs/knjige/autor/5237_slobodan_mileusnic_delfi_knjizare.html