Krvično Pravo Posebni Dio Skripta- Milena

8/19/2019 Krvično Pravo Posebni Dio Skripta- Milena

http://slidepdf.com/reader/full/krvicno-pravo-posebni-dio-skripta-milena 1/56

KD PROTIV ZIVOTA I TELA, ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKE:

ZASTITNI OBJEKT(objekt krivicnopravne zastite) KD propisanih u ovoj glavi jeste zivot I telocoveka. Postoje I druge inkriminacije kojima se takođe pru a za!tita ivotu I tijelu ali one za ciljimaju prije svega za!titu nekih drugi dobara(npr. " slu#aju krivi#ng djela iz #lana $%& stav % K'krivi#nopravna za!tita se pru a prete no ustavnom uređeju I bezbjednosti zemlje) isokorangiranje zastitnog objekta ove glave KD ogleda se I u strogosti propisanih kazni. ecina KD oveglave spada u KLASICNA KD koja su odavno predmet krivicnopravnog regulisanja I koja sunastala sa nastankom same krivi#no pravne rekacije. *ivot I tijelo #ocjeka spadaju u dobrapojedinca I na skali vrijednosti dobara koje krivi#no pravo !titi zauzimaju najvi!e mjesto tonaro#ito va i u pogledu ivota #ovjk koji je neprikosnoven. +a#elo neprikosnovenosti ivota#ovjeka predviđeno je I kao ustavno na#elo. Kada je u pitanju krivi#nopravn za!tita ivota ne dolaze do izra aja tri osnovne karakteristikekrivi#nog prava: akcesorni ,ragmentarni I supsidijarni karakter krivi#nog prava. Krivicnopravnazastita zivota je samostalna celovita I primarna.+eka KD iz ove glave nemaju univerzalni karakteru smislu da ih poznaju sva savremena krivi#na zakonodavstva (npr. "bistvo deteta pri porođajunije predviđeno kao privilegovani oblik).-va glava sadrzi KD cija se posledica sastoji u povrediodnosno unistenju zivota I tela I KD koja za posledicu imaju ugrozavanje zivota I tela. -sim kd

koja su ovdje određena ova glava obuhvata I kd: ugro avanje opasnim oruđem pri tu#i ili svađiizlaganje opasnosti napu!tanje nemo nog lica I nepru anje pomo i.

1.UBISTVO član 113

ZASTITNI OBJEKT/zivot coveka a OBJEKT RADNJE(napadni !"#$a%& /covek. RADNJAIZVRSENJA obicnog ubistva se sastoji u lisavanju zivota drugog lica.0o moze biti bilo koja radnjakao I radnja necinjenja. 1adnju izvr!enja mo e da predstavlja ne samo 2zi#o ve I psihi#kodjelovanje koje mo e d prouzrokuje smrt nekog lica. K.D. ubistva moze se izvrsiti samo premazivom coveku.'iv covek kao objekt radnje postoji od trenutka rodjenja(kao relevantan se uzima

po#etak porođaja otrebno je d je dijete ivo rođenjo ali je irelevantna njegova sposobnost zaivot) pa do smrti.Kao trenutak smrti danas se uzima mozdana smrt prestanak disanja I krvotokane mora uvijek voditi mo danoj smrti s druge strane ,unkcija disanja I krvotoka mo e biti opetuspostavljena I nakon mo dane smrti.POSLEDICA KD jeste smrt drugog lica.Izmedju radnje izvrsenja I posledice mora postojatiuzrocna veza. Kod KD ubistva preovladava TEORIJA EKVIVALENCIJE/svaki uslov koji jeneposredno3posredno prethodio posledici a bez koga ona ne bi nastupila predstavlja uzrokposledice. I POSREDNI USLOVI mogu biti uzrok smrti kao I radnja u#inioca koja je pogorsala vecpostojece stanje ili ako je smrt nastupia usled zajendi#kog djelovanja radnje u#inioca I nekihposbenih svojstava I stanja rtve U'ISLJAJ je neophodan na subjektivnom planu I on moraobuhvatiti ne samo smrt kao posledicu nego I na#in njenog prouzrokovanja dovoljan je iEVENTUALNI U'ISLJAJ tj da je ucinilac pristao na smrt pasivnog subjekta ukoliko nemapristajanja to je svesni nehat tj nehatno lisenje zivota postojanje umi!ljaja u odnosu naposledicu u sudskoj praksi se po pravilu utvrđuje preko objektivnih elemenata odnosno radnjeizvr!enja. POKUSAJ postoji I kod njega je neophodno da umisljaj ucinioca obuhvati smrt kaoposledicu K.D. ubistva slo eno pitanje predstavlja granica između poku!aja ubistva I poku!ajae!ke tjelesne povrede naro#ito one kvali2kovane smr u kod koje umi!ljaj ne obuhvata I smrt kaoposledicu. Izostajanje psoledice #ini po pravilu slo enim utvrđivanje oblika krivice u odnosu nanju I u ovom slu#aju se umi!ljaj utvrđuje uzimanjem u obzir objektivnih okolnosti koje supostojale prilikom izvr!enja krivi#nog djela. 4vakako poku!aj ubistva mo e postojati I onda kada

je o!te enom nanesena samo laka tjelesna povreda. " sudskoj praksi je odba#eno postojaje



namjere li!enja ivota vezano za umi!ljaj. +a postojanje motiva se ipak mora obratiti pa nja jerono u slu#aju postojanja određenih motiva mo e prerasti u te!ko ubistvo li!enje ivota izsamilosti u drugim slu#ajevima motiv predstavlja va nu okolnost koju treba uzeti u obzir prilikomodmjeravanja kazne.Propisana kazna za ubistvo od 5 do &5 godina.

. TESKO UBISTVO član 11)Pored elemenata koji ulaze u osnovni oblik KD kao dopunski elemenat mora biti ostvarena nekaod kvali2katornih okolnosti koje se vezuju za nacin izvrsenja motiv ili za pasivni subjekt./ STAV 1*UBISTVO NA SVIREP I POD'UKAO NACIN /Pojam svireposti se određuje objektivno/subjektivno to zna#i da je za postojanje ovog oblika ubistva potrebno da se rtvi nanesunepotrebne patnje one koje prevazilaze patnje koje prate svako ubistvo one mogu biti I psihi#ke I2zi#ke pored toga mora postojati I svijest o tome odnosno da po#inilac eli da mu#i rtvu. KodKD mora postojati DIREKTAN U'ISLJAJ .Ima objektivnu I subjektivnu komponentu kao I pojampodmuklosti.Pojam podmuklosti objektivno/da se radi o potajnom nacinu preduzimanja radnje asubjektivno da je kod ucinioca izrazeno lukavstvo kao I zloupotreba povjerenja rtve ili njene

bezazlenosti I kada rtva ne mo e da pru i nikakav otpor. "naka enje le!a nakon smrti iakoukazuje na svirepost nije dovoljno za postojanje ovog oblik te!kog ubistva./STAV *UBISTVO PRI BEZOBZIRNO' NASILNICKO' PONASANJU /"bistvu mora prethoditinasilnicko ponasanje koje je bezobzirno.6ezobzirno znaci da ucinilac pokazuje ravnodusnostprema tudjim dobrima tj prevazilazi granicu uobicajenog nasilnickog ponasanja. Pravi se razlikaizmeđu bezbzirnog I nasilni#kog pona!anja za ocjenu da li postoji bezobzirno nasilni#kopona!anje va ne su I okolnosti koje su uticale na odluku u#inioca da izvr!i ubistvo s tim !to seradi o pravnoj a ne #injeni#noj ocjeni.*STAV 3*UBISTVO PRI CIJE' SE IZVRSENJU DOVEDE U OPASNOST ZIVOT JOS NEKO+LICA/presudan je nacin izvrsenja kao I upotrebljeno sredstvo/potrebno je da je pored ubistva

jednog lica doveden u opasnost zivot bar jos jednog lica. -sim objektivne strane kod u#iniocamora postojati U'ISLJAJ ucinioca je kako u odnosu na KD ubistva tako I u odnosu na dovodjenjeu opasnost zivota jos jednog lica ali +7 da to drugo lice lisi zivota/moguc je pokusaj u komizostaje posledica prema licu koje se htelo lisiti zivota a u odnosu na drugo lice posledica seogleda u dovodljenju zivota u opasnost.*STAVT )*LISAVANJE ZIVOTA PRI IZVRSENJU KD RAZBOJNISTVA ILI RAZBOJNICKEKRADJE/iako se radi o vise objektnom KD ovde je dominantno KD ubistva a cinjenica da se tovrsi pri vrsenju K.D. razbojnistva ili razbojnicke kradje predstavlja kvali2katornu okolnost.*STAV *p-#d id"a i/# $ ali0$a% -ni $ ln /%i*KORISTOLJUBLJE,IZVRSENJE ILIPRIKRIVANJE DRU+O+ KD,KRVNA OSVETA,BEZOBZIRNA OSVETA I d-2 # ni/$# p !2d#.&K -i/% l"2!l"# /onda kada ucinilac sebi pribavlja bilo kakvu materijalnu korist sporno je da lipostoji ovaj oblik ubistva onda kada se ono vr!i radi obezbjeđenja sredstava za osnovneegzistencijalne potrebe u#inioca odnosno njegove porodice u teoriji se isti#e da nema takvogopravdanja za su avanje pojma koristoljublja ta okolnost mo e biti od zna#aja samo prilikomodmjeravanja kazne. Ina#e ostvarenje materijane koristi mo e se posti i manje ili visedirektno(primanjem novca za ubistvo ubistvom povjerioca) tako I indirektno(ubistvo lica kojapredstvaljaju prepreku da u#inilac stekne na legalan na#in neku imovinu). 0reba praviti razlikuizmeđu ovog oblika te!kog ubistva I prethodnog kvali2katornog oblika iz stave 8 osnovna razlika

je u tome !to prethodni oblik postoji onda kada do li!avanja ivota dođe na pri izvr!enju krivi#nogdjela razojni!tva ili razbojni#ke krađe tj. kada se primjenjuje sila ili prijetnja radi neposrednogoduzimanja ili zadr avanja tuđe pokretne stvari. " slu#aju da su ispunjeni I elementi prethodnog



kvali2katornog oblika radi e se prividnom idealnom sticaju I to po osnosu specijaliteta trebaprednost dati ubistvu iz stave 8 tu se radio s vojevrsnom alternativitetu ali gdje se obzirom naodnos specijaliteta ipak nije svjedeno kako e se izvr!iti pravna klasi2kacija. 4 obzirom na to da

je je zapre ena kazna identi#na prakti#ni zna#aj ovog pitanja je mali.U!i/% -adi i4 -/#n"a ili p-i$-i an"a d-2 K.D .postoji ako se ubistvo vrsi da bi seomogucilo izvrsenje ili prikrivanje drugog KD koje je ve u#injeno (ubistvo svedok).B#4 !4i-na / #%a mora se praviti razlika između osvete I bezobzirne osvete bezobzirnaosveta postoji kada je doslo do nesrazmere izmedju nanetog zla I zla nanesenog osvetom. I nekedruge okolnosti mogu biti relevantne prilikom ocjene d li je osveta bezobzirna npr. Dug protokvremena od pri#injenog zla osveta ubistvom koje nije imalo veze sa pri#injenim zlom. K' nepredviđa vise krvnu osvetu kao kvali2katornu okolnost u nekim slu#ajevima krvna osveta bi semogla kvali2kovati kao bezobzirna osveta a u neki bi se mogla podvesti I pod pojam niskihpobuda u svakom slu#aju intencija zakonodavca nije bila da ubistvo iz krvne osvet ne predvidikao te!ko ubistvo ve se jednostavno radi o #injenici da je taj oblik ubistva I kod nas postao vrlorijedak pa ga ne treba posebno propisivati s obzirom da se mo e podvesti pod druge navedenekvali2katorne okolnosti. Poku!aj krivi#nog djela ubistva iz bezobzirne osvete mo e biti izvr!ensamo sa direkntim umi!ljajem neophodna je svijest I volja jakog inteziteta pa su zato nespojivesa eventualnim umi!ljajem. -sim navedeih zakon kao kvali2katornu okolnost navodi I drugeniske pobude.+iske pobude/one koje se na negativnoj moralnoj skali nalaze visoko takonpr.uistva se #esto vr!e iz moralno negativnih pobuda pa I iz mr nje ali tada se radi o obi##nomne o te!kom ubistvu*STAV 5*LISAVANJE ZIVOTA SLUZBENO+ ILI VOJNO+ LICA /nuzno je da je sluzbeno ili vojnolice liseno zivota pri vrsenju sluzbene duznosti to mogu biti svi poslovi u okviru sluzbe za razlikuod ranijeg rje!enja ne nabrajaju se određeni poslovi odnosno du nosti koje su u vezi sasvojstvom slu benog odnosno vojnog lica iako su to I dalje prije svega poslovi dr avnebezbjednosti du nost #uvanja javnog reda hvatanja u#inioca krivi#nog djela ili #uvanja licali!enog slobode to mogu biti I drugi poslovi koje se obavljaju u okviru slu bene du nosti*STAV 6 UBISTVO SUDIJE,JAVNO+ TUZIOCA,ZA'ENIKA JAVNO+ TUZIOCA ILI

POLICIJSKO+ SLUZBENIKA U VEZI SA VRSENJE' SLUZBENE DUZNOSTI *STAV 7*UBISTVO LICE KOJE OBAVLJA POSLOVE OD JAVNO+ ZNACAJA*PASIVAN SUBJEKTlice koje obavlja poslove od javnog znacaja time se smatra obavljanje pro,esija ili du nosti kojeimaju pove an rizik za bezbednost lica koja ga obavljaju a odnosi se na zanimanja koja su odzna#aja za in,ormisanje zdralje ljudi obrazovanje javni prevoz pravnu I stru#nu pomo ."bistvomora biti izvrseno " 7'I sa poslovima koje to lice obavlja.*STAV 8 *UBISTVO DETETA I BRE'ENITE ZENE*U'ISLJAJ mora da obuhvati ovekvali2katorne okolnosti ako nepostojace obicno ubistvo. "mi!ljaj mora da obuhvvata ovekvali2katorne okolnosti ukoliko postoji pogre!na predstava o uzrastu djeteta tj. u#inilac ne znada se radi o djetetu koje nije navr!ilo &8 godina ili ne zna za trudno u ene koju li!ava ivotasmatra e se da je u pitanju obi#no ubistvo ali ove okolnosti se mogu uzeti kao ote avaju aokolnost prilikom domjeravanja kazne za obi#no ubistvo./STAV 19*UBISTVO CLANA PORODICE KOJE JE UCINILAC PRET:ODNO ZLOSTAVLJAO*dovoljno je da je izvrsenju K.D.prethodilo zlostavljanje ali kontinuirano/sisematsko zna#i nijeneophodno da je prethodno izvr!eno krivi#no djelo*STAV 11*U'ISLJAJNO LISENJE ZIVOTA VISE LICA POD USLOVO' DA SE NE RADI OUBISTVU NA 'A:,UBISTVU DETETA PRI PORODJAJU I UBISTVU IZ SA'ILOSTI /potrebno jeprimeniti onda kada je ucinjeno %3vise ubistava. POKUSAJ bi postojao ako je jedno lice lisenozivota a pritom ubistvo drugog lica ili vise njih ostalo u pokusaju kao I ako nijedno lice nije lisenozivota 9 I je zapoceta radnja izvrsenja upravljena na lisavanje zivota vise lica.



'a sve oblike te!kog ubistva kazna zatvora je u trajanju od najmanje deset godina ili zatvor odtrideset do #etrdeset godina.

3. UBISTVO NA 'A: član 11

Predstavlja privilegovani oblik ubistva okolnosti koje moraju biti KU'ULATIVNO ispunjene jesu:1.DA JE UBISTVO IZVRSENO U STANJU JAKE RAZDRAZENOSTI /pod tim pojmom trebapodrazumevati odredjena a,ektna stanja jaceg intenziteta koja uticu na sposobnost rasudjivanja Iodlucivanja koja ostaju u granici normalnog tj uracunljivog ne smije se raditi o patolo!kima,ektnim stanjma jer bi se te situacije resavale sa institutom uracunjivosti/a ako dodje do bitnogsmanjenja uracunjljivosti onda ukoliko su I ostala dva kumulativna uslova ispunjena uzeti dapostoji k.d ubistvo na mah. 9ko su ostvareni svi uslovi za ovaj privilegovani oblik ubistva odredbao bitnoj smanjenoj ura#unjivosti nije smetnja za njegovo postojanje I nema razloga da bitnosmanjena ura#unjivost ne!to !o ina#e predstavlja ubistvo n amah trans,ormi!e u obi#no ubistvopostavlja se I pitanje da li u odnosu na ubistvo n amah u tom slu#aju mo e se koristiti mogu nostubla avanja kazne po osnovu bitno smanjenje ura#unjivosti ta mogu nost je isklju#ena jer binjeno kori! enje predstavljalo povredu zabrane dvostrukog vrednovanja naime ne!to !to jeunjeto u zkonski opis kao privileguju a okolnost ne mo e istovremeno biti I osnov za ubla avanje

kazne . .DA JE UCINILAC U TAKVO STANJE DOVEDEN BEZ SVOJE KRIVICE I tonapadom zlostavljanjem ili teskim vredjanjem od strane ubijeog. "#inilac mora biti bez svojekrivice doveden u stanje jake razdra enosti tako da skrivljeni napad uklju#uje postojanje ovogkrivi#nog djela. +e zahteva se uslov istovremenosti napada I ubistva jer je napad povod za ovok.d. tako da u momentu vr!enja krivi#nog djela napada vise nema. +o I u slu#aju ako bi napad

jo! trajao to jo! ne zna#i da treba primijeniti institute nu ne odbrane odnosno njenogprekora#enja za to bi bilo potrebno da je radnja ubistva izvr!ena u cilju odbijanja napada a nekao posledica jake razdra enosti. 4tav da se ubistvo na mah ne mo e u#initi u prekora#enjugranica nu ne odbrane ne zna#i I to da postojanje krivi#nog djela ubistva n amah ne mo e biti

isklju#eno primjenom institute nu ne odbrane ali s obzirom na to da nu na odbrana isklju#ujepostojanje krivi#no djelo irelevantno je da li su u nu noj odbrani ostvareni elementi obi#nogubistva ili ubistva n amah.'loostavljanjeradnje kojima se nekom licu nanose 2zicke ili psihicke patnje ili oboje a da se neradi o telesnoj povredi.pojam teskog vredjanja se utvrdjuje objektivno(prema postojecimshvatanjima) a ne prema subjektivnoj oceni ucinioca . ;ora postojati vrijeđanje koje prema te iniI na#inu objektivno uzev!i u datoj situaciji bilo podobno da kod u#inioca prouzrokuje stanje jakerazdra enosti. 3.DA JE UBISTVO IZVRSENO NA 'A: sto znaci odmah nakon napada odnosno teskogvredjanja dakle veoma kratko nakon toga u svakom slu#aju u stanju jake razdra enosti kolikodugo to vrijeme mo e trajati je sporno I trazi se neposredno I eksplozivno reagovanje ucinioca.Propisana kazna zatvora je od jedne do osam godina.

). UBISTVO DETETA PRI PORODJAJU član 115

-vo krivi#no delo mo e se nazvati I #edomorstvo ili deteubistvo. IZVRSILAC moze biti samomajka. SAUCESNIK odgovara za tesko ubistvo. 9ko djelo izvr!i neko drugo lice a majka ga na topodstakne ili mu u tome pomogne za vrijeme porođaja ili neposredno posle porođaja dok kod njetraju poreme aji izazvani porođajem ona e biti sau#esnik u krivi#nom djelu iz ovog #lana iakoizvr!ilac #ini te!ko ubistvo. Predvidjeno je kao privilegovano jer se doslo do saznanja da se majkaza vreme i nakon porodjaja nalazi u stanju znacajnih psihickih poremecaja sto opravdava blazi



tretman mada danas postoji I mi!ljenje da ti poreme aji nisu prisutni uvijek ili bar ne u onoj mjerikoja je dovoljna da opravda privilegovanje ovog ubistva. 1adnja izvr!enja mo e biti radnja#injenja kao I radnja ne#injenja. I radnja pomaganja se mo e sastojati u ne#injenu . ;ajka u ovomslu#aju ima polo aj garanta tako da njeno pasivno dr anje mo e predstavljati radnju pomaganjau ovom privilegovanom krivi#nom djelu iako izvr!ilac preduzima radnju izvr!enja obi#nogubistva.OBJEKT RADNJE je novorodjence.+uzno je da je porodjaj zapoceo I da je dete zivo. K.D.moze bitiizvrseno za vreme porodjaja ili neposredno nakon porodjaja dok traje poremecaj izazvanporodjajem. Izmedju porodjaja I poremecaja mora postojati uzrocna veza. Intezitet poreme ajamo e biti od zna#aja samo za odmjeravanje kazne. Po stavu medcinske nauke poreme aj mo etrajati u okviru od nekoliko sati do nekoliko dana u svakom slu#aju nu no je utvrditi da je umomentu li!avanja ivota postojao poreme aj kao I da taj poreme aj u uzro#noj vezi saporođajem tj. da je njima izazavan. Kao sporna javlja se I situacija kad majka prije porođajaplanira li!enje ivota djeteta pa to I u#ini za vrijeme odnosno posle porođaja/ I ovo epredstavljati krivi#no djelo ubistva djeteta pri porođaja iz ovog #lana ako je u momentu li!avanja

ivota djeteta kod majke postojao poreme aj izazavn porođajem. U'ISLJAJ je neophodan a moze biti I eventualni. "koliko nema umi!ljaja postoja e krivi#no djelonehatnog li!enja ivota. ;ada ovo pitanje nema neki ve i prakti#ni zna#aj s obzirom na istuzapre enu kaznu kod oba krivi#na djela. +eprihvatljivo bi bilo tvrditi da ukoliko postoji nehat kodmajke da u tom slu#aju krivi#no djelo uop!te ne postoji sa obrazlo enjem da krivi#no djeloubistva djeteta pri porođaju nema nehatni oblik. POKUSAJ je moguc I kaznjiv a mora bitipreduzet za vreme ili neposredno nakon porodjaja dok kod majke traje poremecaj izazvanporodjajem. -vo je privilegovani oblik osnovnog k.d.ubistva.Propisana kazna zatvora za ovo krivi#no djelo je od < mjeseci do pet godina.

. LISENJE ZIVOTA IZ SA'ILOSTI član 116

-vo je privilegovano ubistvo osnovnog oblika k.d. ubistva. RADNJA IZVRSENJA ista kao I kodk.d.ubistva ali ogranicena voljom pasivnog subjekta. 9ko neko zahtjeva da bude li!en ivota nata#no određen na#in a izvr!ilac to u#ini na sasvim drugi na#in treba uzeti da postoji obi#noubistvoa ne ovo krivi#no djelo. =to se ti#e radnje propu!tanjem nespre#avanje samoubistva odstrane garanta ne bi stoga moglo da predstavlja ovo krivi#no djelo ve bi se radilo o izvr!enjulak!eg oblika krivi#nog djela pomaganja u samoubistvu. PASIVNI SUBJEKT moze biti samopunoletno lice mora biti punoletno ne samo u trenutku izvrsenja k.d. nego I u trenutku kadazahteva da bude liseno zivota. Kada se radi o licu kod koga je ve nastupila mo dana smrt iako

jo! postoje neke ivotne ,unkcije postoja e nepodoban poku!aj ovog krivi#nog djela. Postoji jo! jedan zahtjev koji mora biti ispunjen to lice mora biti u teskom zdravtsvenom stanju/neizlecivo Ikoje ima smrtni ishod. Do lisavanja zivota mora doci na OZBILJAN I IZRICIT ZA:TEVPASIVNO+ SUBJEKTA .-zbiljan/ako je posledica slobodne volje3sposoban da odlucuje toganema ako je pasivni subjekat usled bolesti nesposoban da rasuđuje ili odlu#uje kao I u slu#aju da

je ta sposobnost kod njega umanjena.Izricit/ukoliko je nedvosmislen I jasan on ne mora nu nobiti izra en rije#ima dovoljni su potpuno jasni gestovi.'ahtev mora objektivno postojati nijedovoljna subjektivna predstava u#inioca u tom smislu u koliko u#inilac pogre!no dr i da takavzahtjev psotoji slu#aj e se re!avati u skladu sa odredbama o stvarnoj zabludi.



Pasivni subjekt mora U'ISLJAJNO biti lisen zivota. "mi!ljaj izvr!ioca mora obuhvatati ne samoradnju izvr!enja psoledicu I uzor#nu vezu ve I ostala bitna obilje ja krivi#nog djela. "kolikonedostaje umi!ljaj u odnosu na ozbiljan I izri#it zahtjev pasivnog subjekta tj. u koliko se nalazi uotklonjivoj zabludi u pogledu tog zahtjeva moglo bi biti sporno da li e postojati krivi#no djelonehatnog li!enja ivota argument protiv takvog rje!enja bi bio da li!enje ivota iz samilostipredstavlja krivi#no djelo koje ima svoje samostalno bi e koje nema svoj nehatni oblik.

isenje zivota se 'ORA IZVRSITI IZ SA'ILOSTI PRE'A PASIVNO' SUBJEKTU. "kolikopostoji I neka druga pobuda mo e postojati krivi#no djelo ukoliko ta druga pobuda po prirodistvari ne isklju#uje samilost npr. -sveta koristoljublje." pogledu sau#esni!tva podstrekivanje je te!ko zamislitijer odluku po pravilu kod izvr!iocastvara pasivni subjekat dok je pomaganje mogu e. -vo djelo mo e biti izvr!eno I u idealnomsticaju sa obi#nim ili te!kim ubistvom drugog lica ukoliko je istom radnjom li!eno ivota to drugolice a u pogledu kojeg nisu psotojali uslovi za ovo krivi#no djelo.'a ovo krivi#no djelo propisana je kazna zatvora od < mjeseci do pet godina.

5. NE:ATNO LISENJE ZIVOTA član 117

-vo k.d. se ,ormalno razlikuje samo prema obliku krivice/kao privilegujuca okolnost se javlja

nehat. K.D NE:ATNO LISENJE ZIVOTA . postoji onda kada je ucinilac bio svestan da svojomradnjom cinjenja3necinjenja moze drugo lice da lisi zivota ali je olako drzao da do toga nece dociili da ce to moci spreciti (SVESNI NE:AT )kao I u slucaju kada ucinilac nije bio svestan da svojomradnjom moze da lisi zivota drugo lice iako je prema okolnostima I licnim svojstvima bio duzan Imogao biti svestan te mogucnosti (NESVESNI NE:AT ). rsta nehata se mora utvrđivati ne tolikozbog toga !to je ta okolnost od zna#aja za procjenu stepena krivice prlikom odmjeravanja kazneve zato da bi se razgrani#io svesn nehat od eventualnog umi!ljaja kao I nesvesni nehat odslu#aja problem predstavlja razgrani#enje sa eventualnim umi!ljajem. Prm. +epa ljivo rukovanjevatrenim oru jem> 4tvaranje visokog stepena rizika I postojanje viskog stepena bezobzirnostiu#inioca u odnosu na za!ti eno dobro mo e da ukazuje na pristajanje oje ne mora biti shva eno

samo u psiholo!kom ve I u normativnom smislu kod određivanja eventualnog umi!ljaja polazise od teorije pristajanjai radilo bi se o svesnom nehatu jer u psiholo!kom smislu ravnodu!nost nezna#i istovremeno I pristajanje.-vo krivi#no djelo izvr!eno je iz nesvesnog nehata ako je postojala du not I mogu nost da sepredvidi da e se svojom radnjom neko lice li!iti ivot. K.D.postoji I kada je ucinilac bio uotklonjivoj stvarnoj zabludi. -d razgrani#enja između otklonjive I neotklonjive stvrne zabludezavisi postojanje krivi#nog djel jer neotklonjiva stvarna zabluda isklju#uje I nehatno krivi#no djeloprm. ovac.+ema EVENTUALNO+ U'ISLJAJA. K.D . se moze izvrsiti I necinjenjem/nepravo krivicno djelonecinjenja koje se vrsi propustanjem duznog cinjenja .IZVRSILAC u tom slucaju moze biti samolice koje je imalo polozaj garanta tj duzno da preduzme odredjeno cinjenje." odnosu na posledicu;-19 postojati nehat postoja e ovo krivi#no djelo u slu#aju kada je optu eni propustio dapokrije kre#anu na svom neograđenom placu u koju je upalo dijete I izgubilo ivot?-vo k.d. sene moze uciniti uz postojanje nekih od kvali2katornih okolnosti tezih oblika k.d.ubistva jer se zanjih zahteva umisljaj sto je nespojivo sa nehatom. Izuzetno mogu e je zamisliti ubistvo iz nehataslu benog ili vojnog lica pri vr!enju slu bene du nosti ili bremenite ene u tom slu#aju te bi seokolnosti mogle uzeti kao ote avaju e iako se radi o nehatnom djelu jer one objektivno djelo #inete im.Propisana je kazna zatvora od < mjeseci do pet godina.



6. NAVODJENJE NA SA'OUBISTVO I PO'A+ANJE U SA'OUBISTVUOSNOVNI OBLIK član 118

K-i ičn d"#l i;a i/# !li$a<*STAV 1 kada ucinilac navede neko drugo lice na samoubistvo ili mu u njemu pomogne. RADNJAIZVRSENJA @podstrekivanje ili pomaganje u samoubistvu nekog lica.Potrebno je da izmedjuradnje izvrsenja I samoubistva postoji uzrocna veza tj da je radnjom podstrekivanja ucvrscena

volja a radnjom pomaganja doprineseno samoubistvu . ZA POSTOJANJE K.D. potrebno je da jesamoubistvo pokusano ili izvrseno. Propisana kazna zatvora za osnovni oblik je od < mjeseci do 5godina.PRIVILE+OVANI OBLIK*STAV *on ce postojati onda kada se RADNJA IZVRSENJA sastoji upomaganju ukoliko su ostvareni uslovi za K.D.LISENJA ZIVOTA IZ SA'ILOSTI. Propisana kaznazatvora za privilegovani oblik je od $ mjeseca do $ godine. TEZI OBLIK*STAV 3*KVALI=IKATORNU OKOLNOST CINI SVOJSTVO PASIVNO+ SUBJEKTAovaj oblik postoji kada se k.d. iz stava & izvrsi prema 'ALOLETNIKU TJ PRE'A LICU KOJE JENAVRSILO 1) +OD ILI LICU KOJE SE NALAZI U STANJU BITNO S'ANJENEURACUNLJIVOSTI(u trenutku izvrsenja samoubistva).-vdje pojam bitno smanjene ura#unjivosti treba uslovno shvatiti tj. kao tehni#ki termin kojiobuhvata ono !to se ina#e tra i za bitno smanjenu ura#unjivost jer ona u pravom smislu mo epostojati samo kod u#inioca krivi#nog djela analogno pravilu da se to stanje u#inioca utvrđuje umomentu izvr!enja krivi#nog djela ovdje je potrebno utvrditi da je u momentu izvr!enjasamoubistva lice koje ga je izvr!ilo bilo u takvom stanju. 0akođe stanje bitno smanjeneura#unjivosti treba da postoji u odnosu na akt samoubistva. Propisana kazna zatvora je od dvijedo deset godina.NAJTEZI OBLIK*STAV)*PRE'A LICU KOJE I'A 'ANJE OD 1)+OD ILI NEURACUNJLJIVO'LICU POSEBAN OBLIK*STAV *RADNJA IZVRSENJ 9 sastoji se u surovom ili necovjecnompostupanju sa licem koje se prema uciniocu nalazi u odnosu podredjenosti ili zavisnosti.Potrebno

je da je lice u odnosu podredjenosti ili zavisnosti pokusalo ili izvrsilo samoubistvo usljed surovog

ili necovecnog postupanja.-dnos podređenosti ili zavisnosti prema u#iniocu mo e postojati kakopo nekom pravnom osnovu tako I ,akti#ki. Potrebno da se samoubistvo moze pripisati nehatuucinioca. U'ISLJAJ mora obuhvatiti svest o surovom I necovjecnom postupanju premaodredjenom licu kao I svest da se to lice nalazi u odnosu zavisnosti ili podredjenosti premanjemu 9 I +7 4;7 biti upravljen da to lice izvrsi samoubistvo jer ce onda postojati k.d.stav&.potrebno je da je k.d.pokusano ili izvrseno. -sim toga zakon I ako dalji uslov postavlja I toda se saoubistvo mo e pripisati nehatu u#inioca potrebno je da je u#inilac bio svjestanmogu nosti da usled njegovog postupanja lice u odnosu zavisnosti ili podređenosti mo e izvr!itisamoubistvo ali je olako dr alo da to lice ne e izvr!iti samoubistvo odnosno da e to sprije#iti(svjesni nehat) ili ako nije bio svjestan mogu nosti da lice izvr!i samoubistvo da je premaokolnostima I svojim li#nim svojstvima bio du an I mogao biti svjestan te mogu nosti (nesvjesninehat). Poseban oblik iz stave 5 prema tome pretpostavlja kombinaciju umi!ljaja I nehatau#inioca: u odnosu na posledicu mora postojati nehat a u odnosnu radnju I druga bitna obilje jaumi!ljaj. Propisana kazna za ovaj posebni oblik jeste zatvor od < mjeseci do pet godina.Kako za osnovno djelo tako I za privilegovani oblik I kkvali2katorne oblike kao I za posebni oblikpotrebno je da je samoubistvo izvr!eno ili poku!ano. 7. NEDOZVOLJENI PREKID TRUDNOCE član 1 9



-vo k.d.je blanketarnog karaktera. rsi se protivno propisima o prekidu trudnoce. 'a utvrđenje dali je prekid trudno e izvr!en protivno propisima relevantan je 'akon o postupku prekida trudno eu zdrastvenoj ustanovi. -vo krivi#no djelo ima vise oblika:OSNOVNI OBLIK*STAV1 /postoji kada se pobacaj vrsi uz pristanak bremenite zene pristanakmora biti dobrovoljan I dat od ene koja je svjesna zna#aja prekida trudno e I to ho e.Pristanakiskuljucen u slucaju pretnje ili upotrebe sile. 'a postojanje k.d.potrebno je da se prekid trudnocevrsi protivno propisima o ovoj oblasti(do &Anedelje zakon skoro uvek to omogucava nakon &Asamo u izuzetnim slucajevima I to: kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se nemo e spasiti ivot ili otkloniti naru!avanje zdravlja kada se na osnovu nau#no/medicinskogsaznanja mo e o#ekivati da e se dijete roditi sa te!kim tjelesnim ili du!evnim povredama I kada

je do za#e a do!lo izvr!enjem kd silovanja obljube nad nemo nim licem obljube nadmaloljetnim licem rodoskrnjavanjem I obljubom zloupotrebe polo aja &.Prekid trudno e kod licamlađih od &< godina potrebna je pisana saglasnost roditelja.RADNJA IZVRSENJA je postavljena ALTERNATIVNO sto znaci da je ostvarena kada je pobacajzapocet izvrsen ili se pomagalo bremenitoj zeni u vrsenju pobacaja. Poba#aj predstavlja uni!tenjeploda koje mo e biti izvr!eno na razli#ite na#ine I upotrebom razli#itih sredstava/abortivnasredstva. Krivi#no pravno je relevantan samo nasilan poba#aj ne I spontani. Poba#aj je izvr!enonda kada je do!lo do uni!tenja ploda. RADNJU IZVRSENJA predstavlja I zapocinjanje vrsenjapobacaja tako da POKUSAJ NIJE 'O+UC, kada se radi o tom obliku radnje izvr!enja nijepotrebno da je do!lo do uni!tenja ploda. Kao radnja izvr!enja predviđa se I pomaganje zato !topomaganje bremenitoj eni prema op!tim pravilima o sau#esni!tvu ne bi ina#e bilo ka njivo.IZVRSILAC moze biti svako lice osim bremenite zene.zena NE OD+OVARA ni kaopodstrekac3pomagac .Propisana kazna zatvora je od tri mjeseca do tri godine.TEZI OBLIK*STAV /bavljenje djelom iz stava& podrazumeva se da je KD izvrseno vise puta kao Ida je u tom slu#aju isklju#en realni sticaj krivi#nih djela tj. da se radi o prividnom realnom sticajuovaj oblik krivi#nog djela ne bi postojao u slu#aju kada je djelo samo jedanput izvr!eno bez obzirana ispoljenu namjeru da se u#inilac time bavi.

Kazna zatvora predviđena za ovaj oblik je od < mjeseci do 5 godina.TEZI OBLIK*STAV3/postoji u slucaju da je pobacaj izvrsen ili zapocet BEZ PRISTANKAbremenite zene.k.d.postoji I kada je zensko lice mladje od &<god a prekid trudnoce se vrsi beznjenog pristanka I bez pisane saglasnosti njenog roditelja usvojioca ili staratelja. "slovi supostavljeni KU'ULATIVNO.RADNJA IZVRSENJA isto kao kod osnovnog oblika ali pracenaupotrebom sile ili pretnje na prevaran na#in I sli#no. 0o ne mora biti slu#aj kada se radi o drugojvrsti pasivnog subjekta koji se takođe javlja kod ovog te eg oblika tj. kada se radi o licu mlađemod &< godina koje pristaje na prekid trudno e ali nedostaje pisana saglasnost njenjih roditelja.Propisana je kazna zatvora od jedne do sedam godina. KVALI=IKOVANI OBLIK*STAV)/potrebno je da je usljed KD st&/$ nastupila tezaposledica(smrt teska telesna povreda tesko narusavanje zdravlja). ;ora postojati uzrocna vezaizmedju vrsenja k.d.stava&/$ I teze posledice. UCINILAC je u odnosu na tezu posledicu moraopostupati iz +7B909.kod k.d. iz stava% dovoljno je da je bar u jednom slucaju doslo do tezeposledice.Kada se radi o oblicima iz stave & I % propisana je kazna zatvora od jedne do C godina kada seradi o obliku iz stave $ od propisano je od % do &% godina.



8. TESKA TELESNA POVREDA član 1 1

NAJOPSTIJI POJA' TESKE TELESNE POVREDE *NARUSAVANJE JACE+ INTENZITETATELESNO+ INTE+RITETA ILI ZDRAVLJA NEKO+ LICA. K.D.ima < oblika. RADNJA IZVRSENJAsvaka radnja podobna da prouzrokuje tesku povredu telesnog integriteta ili tesko narusavanjezdravlja. POSLEDICA kod svkih oblika k.d teske telesne povrede sastoji se u teskoj povreditelesnog integriteta ili teskom narusavanju zdravlja.Posledica je osnovni kriterijum zarazgranicenje k.d. iz stava& od stava% . U'ISLJAJ mora postojati na subjektivnom planu osim kodstava8. I te!ka tjelesna povreda n amah mo e se izvr!iti samo sa umi!ljajem kod te!e tjelesnepovrede kvali2kovane smr u u odnosu na osnovni oblik mora postojati umi!ljaj dok se u odnosuna posledice tra i nehat. "koliko se I osnovni obik vr!i iz nehata taj slu#aj treba okvali2kovati kaokrivi#no djelo nehatnog li!enja ivota koje konzumira nehatnu te!ku tjelesnu povredu.STAV1*OBICNA TESKA TELESNA POVREDA /ako zivot povredjenog nije doveden u opasnostako je ivot doveden u aprtraktnu opasnost prema stavu teorije I prakse takođe je u pitanju samoobi#na te!ka tjelesna povreda. 9ko je unisten ili trajno u znatnoj meri ostecen organ3deo tela kojise ne smatra vaznim kada je vazan deo tela3organ oslabljen ali +7 trajno privremenanesposobnost za rada ne trajna kada prouzrokuje trajne promene koje nisu unakazenost.+aru!avanje zdravlja pasivnog subjekta kao oblik te!ke tjelesne povrede postoji kada nisu

kumulativno ispunjena dva uslova koje se tra e kod naro#ito te!ke tjeesne povrede: da je tonaru!avanje trajno I te!ko tj kada je ono ili trajno a nije te!ko ili je te!ko a nije trajno.Propisana kazna zatvora je od < mjeseci do 5 godina.STAV *NAROCITO TESKA TELESNA POVREDA/ Ima pet oblika : &.kada je zivot povredjenogdoveden u opsanost ta opasnost mora biti konkretna I neposredna ona mora po pravilu postojatiu momentu nano!enja tjelesne povrede a izuzetno ukoliko do nje dođe I kasnije ukoliko postojiuzro#na veza između tjelesne povrede I nastupanja opasnosti(#injenica da se opasnost mo eotkloniti ljekarskom intervencijom ne isklju#uje postojanje ovog oblika te!ke tjelesne povrede) %unisten ili trajno u znatnoj meri oslabljen neki vazan organ3deo tela kod ovog oblika se mogurazlikovati 8 razli#ite situacije: a)kada je neki va an dio tijela uni!ten b)kada je on u znatnoj

mjeri oslabljen c)kada je neki va an organ uni!ten d)kada je on u znatnoj mjeri oslabljen. -rganse od dijela tijela razlikuje!to obavlja neku određenu relativno samostalnu ,unkciju da se radi oovo kd najjasnije je kad je neki organ uni!ten.$.Prouzrokovana trajna nesposobnost za rad pod tim ne treba podrazumijevati samo apsolutnunesposobnost za rad ve I relativnu nesposobnost za rad kao I kada dođe do trajnenesposobnosti za rad samo u pogledu onog zanimanja odnosno posla koji je povrijeđeni obavljaodo nano!enja povrede.8. 0rajno I tesko narusavanje zdravlja povredjenog to zna#i da je povredom prouzrokovano nekooboljenje tjelesno ili du!evno koje je po svojoj prirodi te!ko I trajno tj. neizlje#ivo.5. "nakazenost kao posljedica(koja je vidljiva I izaziva odredjena osjecanja sazaljenje zgrozenje)postoji mi!ljenje da unaka enost mo e postojati kad I ne izaziva navedena osje anja.Propisana kazna zatvora za ovaj oblik je od & do godina.STAV3*TESKA TELESNA POVREDA KVALI=IKOVANA S'RCU /kada povredjeni umre usled k.d.iz stava &3%." odnosu na tesku telesnu povredu mora postojati umisljaj a u odnosu na smrtnehat . Propisana kazna zatvora od % do &% godina.STAV)*TESKA TELESNA POVREDA IZ NE:ATA /vezana 49;- za obicnu I narocito teskutelesnu povredu a od njih se razlikuje po obliku krivice tj mora postojati svesni3nesvesni nehat.Propisana kazna zatvora do $ godine.STAV *TESKA TELESNA POVREDA NA 'A: /ista obelezja kao kd.ubistvo na mah a razlika jesamo u pogledu POSLEDICE/nanosenje teske telesne povrede.ovo kd.moze postojati I u slucajuteske telesne povrede kvali2kovane smrcu. Propisana kazna zatvora ako je rije# o obi#noj te!koj



tjelesnoj povredi do $ godine ako je rije# o naro#ito te!koj tjelesnoj povredi od $ mjeseca do $godine ukoliko se radi o te!koj tjelesnoj povredi kvali2kovanoj smr u zatvo od < mjeseci do 5godina.STAV5*KVALI=IKOVANI OBLIK TESKE TELESNE POVREDE S OBZIRO' NA SVOJSTVOSUBJEKTA/ako je teska telesna povreda ucinjena prema maloletnom licu ili bremenitoj zeni ililicu koje obavlja poslove od javnog znacaja. Propisana kazna zatvora ako je rije# o obi#nojte!koj tjelesnoj povredi od & do godina ako je rije# o naro#ito te!koj tjelesnoj povredi od %godina do &% godine ukoliko se radi o te!koj tjelesnoj povredi kvali2kovanoj smr u zatvo od 5god do &5 godina. 19. LAKA TELESNA POVREDA član 1

LAKA TELESNA POVREDA sastoji se u lakom narusavanju telesnog integriteta tj lakomnarusavanju zdravlja.4ve sto ne predstavlja tesku telesnu povredu je laka telesna povreda.Postoje % oblika k.d.lake telesne povrede.

STAV1*OBICNA LAKA TELESNA POVREDA/kad zivot povredjenog nije doveden u pitanje kaddeo tela3organ nije znatno3 trajno onesposobljen/ona mo e postojati ako je oslabljen u manjoj

mjeri kad nema ni trajne ni privremene nesposobnosti za rad(eventualno vrlo kratko) kad zdravljepovredjenog nije ni trajno ni tesko naruseno(kada je naruseno privremeno I lako) kao I kada nijedo!lo do unaka enosti niti do kakve trajne de,ormacije tijela povrijeđenog.'a osnovni oblik lake tjelesne povrede propisana je nov#ana kazna zatvora do jedne godine.STAV *OPASNA LAKA TELESNA POVREDA /kad se povreda iz stava& nanese oruzjem opasnimorudjem ili drugim sredstvom pogodnim da telo tesko povredi3zdravlje tesko narusi. -vo KD se odKD iz st & razlikuje samo po sredstvu nanosenja drugo sredstvo/ceni se na osnovu objektivnihokolnosti npr. 9ko se povreda nanosi glavom pesnicom zubima opravdano je zauzimanje op!tegstave da s eu ovim slu#ajevima ne mora raditi o opasnoj lakoj tjelesnoj povredi.'a ovaj oblik propisana je kaza zatvora do tri godine" pogledu krivice/ U'ISLJAJ je neophodan kod oba stava.Kod stava% umisljaj mora obuhvatitisvest da se upotrebljenim sredstvom telo moze tesko povrediti3zdravlje narusiti.Dok se za obi#nu laku tjelesnu povredu sudska opomena mi e izre i prema op!tim pravilima zaizricanje sudske opomene ta mogu nost postoji I u odnosu na opasnu laku tjelesnu povredu poddodatnim uslovom da je u#inilac izazavan nepristojnim ili grubim pona!anjem pasivnog subjekta.Krivi#no gonjenje za opasnu laku tjelesnu povredu preduzima se po slu benoj du nosti dok segonjenje za obi#nu po privatnoj tu bi. 11. UCESTVOVANJE U TUCI član 1 3

Inkriminisano je ucestvovanje u tuci a USLOV INKRI'INACIJE k.d. jeste da je prilikom tuce

doslo do smrti3teske telesne povrede nekog lica jer se u tuci ne moze odrediti doprinos ucesnikau tuci u pogledu nastupanja tog uslova niti je potrebno da on bude obuhva en njihovimumi!ljajem ili nehatom. "koliko se taj doprinos mo e utvrditi a u odnosu na psoeldicu je postojaoumi!ljaj ili nehat takvi u#esnici e se smatrati saizvr!iocima krivi#nog djela ubistva odnosnote!ke tjelesne povrede !to ne isklju#uje postojanje kd u#estvovanje u tu#i u odnosu na drugeu#esnike kod kojih nje postojala objektivn I subjektivna veza u odnosu na smrt ili te!ku tjelesnupovredu.0u#a predstavlja 2zi#ki obra#un između vise lica zna#i ugro avanje ivota I tijelaodnosno razmjenu udaraca odosno tu#u između vise lica te da tu#e nema kada su okrivljeni tuklio!te enog tu#a mo e biti I bacanje stvari guranje saplitanje.



RADNJA IZVRSENJA jeste ucestvovanje u tuci(2zickom obracunu vise lica najmanje$)I to samo utuci prilikom koje je doslo do teskih telesnih povreda ili smrti nekog lica. K.D. vrsi I onaj ucesnikkoji je tesko povredjen. 'a postojanje kd neophodno da je ostvaren I objektivni uslov kaznjivosti/da je u tuci doslo do teske telesne povrede3smrti nekog lica . IZVRSIOCI mogu biti samo lica zakoja nije utvrdjeno da su izvrsili ubistvo3nanijeli tesku telesnu povredu.9ko su izvrsiliubistvo3tesku telesnu povredu nece odgovarati za ucestvovanje u tuci jer se radi prividnomidealnom sticaju po odnosu supsidijariteta. Kd postoji ukoliko je neko ucestvovao u tuci utrenutku nastupanja objektivnog uslova inkriminacije. Imamo tri situacije vezane za vrijeme: &.Kada je neko u#estvovao u tu#i prije nastupanja posledica @ treba uzeti da krivi#no djelo postoji%.'a vrijeme $. Posle nastupanja smrti ili te!ke tjelesne povrede/ ne mo e biti izvr!ilac ovog kd+ije neophodno da je lice koje je liseno zivota3 tesko telesno povrijedjeno ucestvovalo u tuci/dovoljno je da je njegova smrt3teska telesna povreda prouzrokovana tucom na bilo koji nacin(nprrazdvajanje). Kd se moze izvrsiti 49;- sa U'ISLJAJE' .umisljajem NE S'E biti obuhvacenobjektivni uslov inkrimniacije(teska telesna povreda3 smrt) u protivnom postojalo bi kd djeloubistva ili te!ke tjelesne povrede u slu#aju da je izvr!ilac ovog kd nanio nekom licu I lakutjelesnu povredu ne e postojati sticaj ve prividni idealni sticaj po odnosu konsumpcije.Propisana kazna zatvora za ovo kd je nov#ana kazna ili kazna do tri godine zatvora.

KD PROTIV SLOBODA I PRAVA COVEKA I +RADJANINA ZAJEDNICKEKARAKTERISTIKE<

ZASTITNI OBJEKT ove glave su slobode I prava coveka I gradjanina. Kod krivi#nih djela iz oveglave radi se li#nim pravima I slobodama pravima vezanim za li#nost li#nu s,eru. 1ije# je o viserazli#itih prava I sloboda od kojih je najprepoznatljivije pravo na slobodu/sloboda kretanjastanovanja odlu#ivanja I dr. Polazi se od prava coveka u uzem smislu ne pravi se sustinskarazlika izmedju sloboda I prava .IZVRSILAC moze biti bilo koje lice ali znacajan broj KD dobijaTEZI OBLIK ako je ucinjeno od strane sluzbenog lica. +ovina je inkriminisanje torture.

1 . PROTIVPRAVNO LISENJE SLOBODE član 13 ZASTITNI OBJEKT ovog kd jeste sloboda coveka tj pravo na slobodu kretanja.STAV1*OSNOVNI OBLIK /sastoji se u oduzimanju slobode kretanja nekom licu sto podrazumevasprecavanje nekog lica protivno njegovoj volji da promeni mesto na kom se nalazi.+ema znacajakoliko dugo je oduzimanje slobode kretanja trajalo dovoljno je da je zatvaranje trajalo sasvimkratko. RADNJA IZVRSENJA je postavljena ALTERNATIVNO kao zatvaranje drzanjezatvorenog(kad je pasivni subjekt vec bio zatvoren) ili protivpravno oduzimanje ili ogranicenjeslobode kretanja na drugi nacin/sto treba siroko tumaciti I obhuvatiti sve nacine podobne da senekom oduzme sloboda kretanja. 9ko bi se invalid oduzeo !tap ili invalidska kolica to bi takođe

predstavljalo ovo kd radi se o trajnom kd koje psotoji sve vrijeme dok je pasivni subjekat li!enslobode. RADNJA IZVRSENJA se moze ostvarititi I NECINJENJE'. PASIVNI SUBJEKT ovog kd jeste svako lice koje je sposobno da se krece.;oze biti I neuracunljivo lice3dete pod uslovom damoze da donese odluku o svom kretanju u prirodnom smislu. '9B0IE7 9 47 P-40-E9+E7P1-0I P19 +-40I a pristanak pasivnog subjekta ne iskljucuje protivpravnost vec predvidjenost uzakonu. POKUSAJ JE KAZNJIV. 'a postojanje K.D POTREBAN JE U'ISLJAJ koji mora obuhvatitii svest o protivpravnosti. Propisana je kazna zatvora do tri godine.STAV *TEZI OBLIK /kada se kao IZVRSILAC javi SLUZBENO LICE koje je delo izvrsiloZLOUPOTREBO' SVO+ POLOZAJA ILI OVLASCENJA.U'ISLJAJ mora da obuhvati I sviest Dazloupotrebljava svoj polozaj 3ovlascenje. ;ogu e je da slu beno lice bude u indirektnoj zabludi u



pogledu osnova koje isklju#uje protivpravnost. 'a ovaj oblik propisan je zatvor od < mjeseci dopet godina.STAV3*KVALI=IKOVANI OBLIK /kvali2katorne okolnosti su postavljene alternativno:da je lisenjeslobode trajalo D"'7 -D $A D9+9 da je vrseno na svirep nacin da je licu lisenom slobode timetesko naruseno zdravlje3da su nastupile druge teske posedice. Propisan je zatvor od & do godina.STAV)*NAJTEZI OBLIK /postoji u slucaju NASTUPANJA S'RTI lica protivpravno lisenogslobode.Pored POSTOJANJA UZROCNE VEZE i4;#d"2 li/a an"a /l ! d# I /;-%i 'ORAPOSTOJATI I NE:AT U ODNOSU NA TEZU POSLEDICU.'a ovaj oblik propisana je kazna od % do &% godina.

13. OT'ICA član 13)

-vo K.D otmice sadrzi elemente kd.potivpravnog lisenja slobode prinude I iznude.

STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u odvodjenju ili zadrzavanju nekog licaupotrebom sile pretnje obmane ili na drugi nacin na drugi nacin podrazumeva da se odvodjenjeili zadrzavanje vrsi a da NIJE PRI'ENJENA SILA npr. " odnosu na nemo no lice .ODVODJENJE

znaci promjenu mesta na kome se lice nalazilo PROTIVNO NJE+OVOJ VOLJI a ZADRZAVANJEznaci njegovo sprecavanje da napusti mjesto na kome se do tada nalazilo. SUBJEKTIVNO BICEk.d. obuhvata I NA'ERU da se od otetog ili nekog drugog lica iznudi novac ili kakva druga koristili da se oteto ili neko drugo lice prinudi da nesto drugo ucini ili ne ucini ili trpi. CILJ OT'ICE JEIZNUDA ILI PRINUDA. 'a postojanje dovrsenog k.d. ova namjera NE 'ORA NI DJELI'ICNObiti ostvarena. K.D se moze isvrsiti samo sa postojanjem DIREKTNO+ U'ISLJAJA.Propisana kazna zatvora je od % do &A godina.STAV *TEZI OBLIK /postoji kad se kd iz st& vrsi PRETNJO' UBISTVO' ILI TESKO'TELESNO' POVREDO' OTETO' LICU. Propisana je kazna zatvora od $ do &% godina.STAV3*TEZI OBLIK /postoji kada su ostvarene odredjene kvali2katorne okolnosti3su nastupileodredjene teze posledice:oteto lice zadrzano D"'7 -D &A D9+9 da je prema otetom licupostupano na svirep nacin3mu je tesko naruseno zdravljelje ili je KD ucinjeno prema maloletnomlicu ili da su nastupile druge teske posledice." odnosu na nabrojane kvali2katorne okolnostipotreban je U'ISLJAJ a u odnosu na tezu posledicu NE:AT.STAV)*TEZI OBLIK /kada je nastupila S'RT otetog lica.Potreban je NE:AT u odnosu na tezuposledicu ovaj oblik postoji I kada je ucinjen od strane +RUPE.+RUPA "# NAJ'ANJE 3 LICApovezanih radi trajnog ili povremenog vrsenja KD koja ne mora da ima odredjene uloge svojihclanova stalnost clanstva ili razvijenu strukturu. Propisana zatvorska kazna je od5 do & godina.STAV *NAJTEZI OBLIK /kada je otmica izvrsena od strane OR+ANIZOVANE KRI'INALNE+RUPE.OR+ANIZOVANA KRI'INALNA +RUPA je grupa od $3vise lica koja postoji odredjenovreme I deluje sporazumno u cilju vrsenja &3vise KD za koje je propisana kazna zatvora od 8

F-DI+73teza radi neposrednog ili posrednog sticanja 2nansijske ili druge koristi ili radi ostvarenjaili zadrzavanja uticaja na privredne ili druge vazne drzavne strukture. Kazna od najmanje 5godina.

1). PRINUDA član 13

ZASTITNI OBJEKT kd prinude jeste sloboda odlucivanja I sloboda delovanja. RADNJAIZVRSENJA je upotreba sile3pretnje upravljene na to da drugo lice nesto protiv svoje volje uciniili ne ucini ili trpi. 'a postojanje svrsenog k.d.nije potrebno da lice prema kome se pretnja3 silaprimjenjuje dovrsi ono na sta se prinudjava dovoljno je da tu radnju zapo#elo. U SLUCAJU



NECINJENJA KD ili trpljenja je dovrseno onda kada je pasivni subjekt SPRECEN dadonese3realizuje odluku. Izmedju prinude(sile3pretnje) I onoga na sta se pasivni subjektprinudjava 'ORA POSTOJATI UZROCNA VEZA. SREDSTVA PRINUDE JESUSILA>PRETNJA.SILA moze biti apsolutna ili kompulzivna neposredna ili posredna.Pojam sile sesiroko tumaci pa se uzima da se PRINUDA 'OZE IZVRSITI I NECINJENJE' . 4ilom se mozedjelovati I na stvar npr. 4kidanje prozora I vrata sa stana da bi se stanari prinudili da se isele.PRETNJA NE 'ORA BITI OZBILJNA. Prijetnja predstavlja stavljanje u izgled određenog zla licukojem se prijeti a pri tome ostvarivanje tog zla na bilo koji na#in zavisi od volje lica koje prijeti.Dovoljno je da lice koje prijeti predstavi licu kome prijeti da ostvarenje zla zavisi od njegovoguticaja. -zbiljnost prijetnje treba procjenjivati iz perspective pasivnog sujbjekta. Pasivni subjekatmo e biti samo 2zi#ko lice ne I pravno lice to mo e biti I ve i broj lica koja nisu poimeni#noodređena ako je preduzeta sila ili prijetnja bila usmjerena na svakog od njih I ako su usled togabili prinuđeni da ne!to u#ine.POSLEDICA K.D. JE OSTVARENA onda kada prinudjeni zapocneponasanje(cinenje necinjenje trpljenje)na koje se prinudjava.POKUSAJ POSTOJI ukoliko upotrijebljena sila3pretnja NE'A ZA POSLJEDICU ono ponasanjepasivnog subjekta zbog kojeg je upotrebljena I NIJE KAZNJIV. KD SE 'OZE IZVRSITI SA'OSA DIREKTNI' U'ISLJAJE' koji mora obuhvatiti I konkretno cinjenje necinjenje ili trpljenje nakoje se pasivni subjekt prinudjava . Propisana kazna zatvora je do tri godine.STAV *TEZI OBLIK /kada seKD iz st& vrsi upotrebom kvali2kovane pretnje ubistvom teskomtelesnom povredom3otmicom3kada je ucinjeno na svirep nacin. Propisana kazna zatvora od <mjeseci do 5 godina.STAV3*TEZI OBLIK /kada je usljed KD iz st & i % nastupila teska telesna povreda3druge teskeposledice propisana kazna zatvora od & do &A godina.STAV)*TEZI OBLIK* kada je nastupila S'RT ili je KD ucinjeno od strane +RUPE, u odnosu nate u posljedicu primjenjuju se odredbe #lana %C dok okolnosti da se delo #ini od strane grupemora biti obuhva eno umi!ljajem u#inioca.STAV *NAJTEZI OBLIK /kada je KD st& do $ ucinjeno od strane OR+ANIZOVANE KRI'INALNE

+RUPE . Propisana kazna zatvora je od 5 do &5 godina.Prinuda tj. upotreba sile ili prijetnje javlja se kao radnja izvr!enja odnosno kao sredstvo izvr!enjaniza drugih kd +esporno je da se u tim slu#ajevima radi o prividnom idealnom sticaju I da postojisamo to drugo kd ali nije sasvim jasno da li po osnovu specijaliteta ili supsidijariteta. Po!to kod kdprinude nije od zna#aja na !ta se pasivni subjekat prinuđava I da je ono op!teg karaktera uodnosu na ta druga kd ipak se radi o slu#aju specijaliteta.

1 .U+ROZAVANJE SI+URNOSTI član 137

icna sigurnost se shvata kao osjecaj sigurnosti u subjektivnom smislu namjera zakonodavcanije da se ovim djelom za!titi li#na bezbjednost pojedinca te za njegovo postojanje nije nipotrebno da ona bude I objektivno ugro ena kod ovog kd dovoljno je da se prijetnjomprouzrokuje osje aj nesigurnosti odnosno ugro enosti I nespokojstva. STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u u upotrebi PRETNJE da ce senapasti na zivot ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica cime se ugrozava sigurnost tog lica.1adise o kvali2kovanoj pretnji tj onoj kojom se stavlja u izgled tacno odredjeno zlo a da pritomostvarivanje tog zla nab lo koji na#in zavisi od volje lica koje prijeti. -vdje je rije# o kvali2katornojprijetnji onoj kojom se stavlja u izgled ta#no određeno zlo: da e se napasti na tijelo li ivotpasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. " slucaju ostvarenja pretnje nece postojati ovo kd.POSLEDICA kd jeste ugrozena sigurnost pasivnog subjekta koja se ispoljava u u njegovomosjecaju nesigurnosti.-dredjuje se subjektivno I nije potrebno da je sigurnost I objektivno bila



ugro ena npr. I prijetnja praznim vatrenim oru jem ako pasivni subjekat misli da je puno mo eugroziti njegovu sigurnost. 9ko pasivni subjekt pretnju nije shvatio ozbiljno mogao bi postojatiPOKUSAJ koji NIJE KAZNJIV.0akodje bice nepodoban nekaznjiv pokusaj ako pasivni subjektzbog nekih svojstava ne moze da shvati ozbiljnost pretnje. KD se moze uciniti SA'O SAU'ISLJAJE' koji je upravljen na ugrozavanje bezbednosti pasivnog subjekta. Krivicno gonjenjeza osnovni oblik ide po privatnoj tuzbi . Propisana je nov#ana kazna ili kazna zatvora do jednegodine. STAV *TEZI OBLIK /postojace ako je ostvarena jedna od $ kvali2katorne okolnosti:&.da je KDucinjeno prema vise lica %. da je KD izazvalo uznemirenost gradjana $.ako je KD izazvalo teskeposledice. VISE LICA/najmanje % lica. UZNE'IRENOST /osecaj stvoren kod gradjana s obzirom nanacin izvrsenja moze biti I prema odredjenom krugu ljudi. TESKA POSLEDICA*neodredjen pojamu ovom slucaju. Propisana kazna zatvora od $ mjeseca do $ godine.STAV3*NAJTEZI OBLIK /postoji ukoliko je KD ucinjeno prema predsedniku 1epublike narodnomposlaniku predsedniku lade clanovima lade sudiji "stavnog suda sudiji javnom tuziocu Izameniku javnog tuzioca advokatu I licu koje obavlja poslove od javnog znacaja u oblastiin,ormisanja(u vezi sa poslovima koje obavlja) . Kazna zatvora od < mjeseci do < godina.

15. NARUSAVANJE NEPOVREDIVOSTI STANA član 138

STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u prodiranju u tudj stan ili zatvoreneprostorije za koje ne postoji na zakonu ili propisima zasnovano ovlascenje ili u neudaljavanju izstana ili zatvorenih prostorija na zahtev ovlascenog lica. PRODIRANJE/upotreba 2zicke snageradi savladavanja prepreka ulaska u stan odnosno savladjivanje otpora 2zickog lica.+o to nijenu no jer se prodiranje npr mo e izvr!iti I u original klju#em do kojeg se do!lo prevarom. KodOSNOVNO+ OBLIKA kd je izvrseno I onda kada je izvrsilac SA'O JEDNI' DELO' TELA usaou stan.Pristanak ovlascenog lica iskljucuje kd. DRU+I OBLIK RADNJE IZVRSENJA podrazumevada je izvrsilac USAO U STAN ili zatvorene prostorije UZ PRET:ODNO ODOBRENJEOVLASCENO+ LICA ali se kasnije na njegov zahtev NE UDALJI(znaci za osnovni oblik iz stava &

postoje dva oblika radnje izvrsenja).OBJEKT RADNJE IZVRSENJA osim stana jesu tudj stan I drugi tudji zatvoreni prostori koji sluzestanovanju.0"DE 409+30"DEI '90 -17+I P1-40-1 ne u imovinsko/pravnom smislu nego u smisluda odredjenom licu oni ,akticki sluze za stanovanje OBJEKT RADNJE ne mogu biti

javne3sluzbene prostorije ali ni stan u kome niko ne stanuje.-bjekat radnje mo e biti hotelskasoba u kojoj se stanuje kamp prikolica iako nemaju karakter stana kao I podrum ostava dok npr.Poslovni prostor ne mo e biti objekat radnje osim ako nije priveden namjeni stanovanja. 4porno

je da li se objektom radnje mo e smatrati prazan stan u kome niko ne stanuje I u sudskoj praksipsotoje dva suprotna mi!ljenja dok je situacija kada se stan povremeno koristi nesporna. 4porna

je I situacija kada s eprodire u stan koji neko koristi bez pravnog osnova treba uzeti da kd postojiosim u situacijama kad npr. 0o u#ini vlasnik stana. U NACELU kd postoji I ako se neovlascenoprodire u stan koji neko koristi bez pravnog osnova. 'a postojanje KD neophodan je U'ISLJAJ.Propisana kazna je nov#ana ili kazna zatvora do jedne godine.STAV *TEZI OBLIK /postoji onda kada KD cini sluzbeno lice u vrsenju sluzbe i onda kadaprekoraci svoje ovlascenje(ovlascenje da udje u tudj stan) kd postoji I kada se utvrdi da jeovla! enje bilo prekora#eno. KD cesto ostaje u pokusaju zato je POKUSAJ KAZNJIV. Propisanakazna zatovra je do $ godine. KRIVICNO +ONJENJE za stav& se preduzima po privatnoj tuzbi.

KD PROTIV CASTI I U+LEDA ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKE<



Frupni zastitni objekt su cast I ugled postoji subjektivna3unutrasnja I objektivna3spoljasnja cast.'akon o izmjenama I dopunama iz %A&%. Fodine izvr!ena je dekriminizacija klevete dok jeuvreda zadr ana te tvrdnje djeluju neubjedljivo jer se sloboda medija ne obuhvata I pravo da seizno!enjem ili prono!enjem neistina vređa ne#ija cast I ugled. Eedini argument koji bi mogao daide u prilog dekriminizaciji klevete je rastere enje krivi#nog pravosuđa I kori! enja njegovihkapaciteta. "gled je pojam izveden iz pojma #asti ugled je cast koju je pojedinac u svojoj sredinistekao svojim pona!anjem I vrijendostima pa zato nije opravdano stavljati ga na sti nivo kao Icast. Krivi#no pravo ne treba da !titi ni unutra!nju ni spolja!nju cast samu po sebi ve pravo#ovjeka na cast tj. njegovo pravo na po!tovanje njegove li#nosti od strane drugih. " pogledupasivnog subjekta moglo bi se re i da to mo e biti svaki #ovjek sporna pitanja se javljaju upogledu djece du!evno bolesnih lica umrlih lica pravnih lica I drugih kolektiviteta. Dusevnobolesna lica mogu biti pasivni subjekti kod ovih kd.pasivni subjekt moze biti I pravno lice a tajpojam treba siroko tumaciti najcesce se krivicnopravna zastita odnosi na domaca pravna lica.Kao oblik krivice zahteva se iskljucivo umisljaj.

16. UVREDA član 169

STAV1*OSNOVNI OBLIK /radnja je posledicno odredjena pa se kao radnja moze uzeti svaka

delatnost podobna da izazove takvu posledicu to moze biti dosta sirok krug delatnosti/usmeno upisanom obliku gestovima? "vreda predstavlja izjavu omalova avanja koja je saznata od nekogomalova avanje zna#i negiranje ili potcjenjivanje vrijednosti koje #ine cast ili ugled jednog lica.1azlikuju se VERBALNA UVREDA(riecima povicima &,UVREDASI'BOLI'A (pokazivanje gestigulacija) REALNA UVREDA(pljuvanje samaranje) +eophodno jeda se lice prema kome se uvreda vrsi 'OZE ODREDITI . Potrebno je UZ IZUZETKE da je izjavaomalovazavanja SAZNATA OD NEKO+,TJ BILO KO+ LICA. 'a postojanje kd izjavaomalovazavanja mora predstavljati omalovazavanje PO OBJEKTIVNO' KRITERIJU'U .-na jepo pravilu ISTINITA. PASIVNI SUBJEKTI mogu biti I pravna lica ali I U'RLA(=IZICKA& LICAK.D je svrseno u trenutku kada je izjava omalovazavanja saznata od lica na koje se odnosi ili odtreceg lica. +eistinitos onoga !to predstavlja sadr aj uvredljive izjave nije neophodna zapostojanje kd uvrede to zna#i da uvreda mo e postojati I onda ako se neko omalova avaizno!enjem istinitih #injenica. " na!oj sudskoj praksi prihva en je da je uvreda uvijeksupsidijarnog karaktera u odnosu na druga krivi#na djela protiv #asti I ugleda pa I u odnosu naneka druga krivi#na djela #ija se radnja mo e ispoljiti u vrijeđanju. -snovni oblik zaprije en jenov#anom kaznom pri #emu se propisuje posebni minimum I posbeni maksimum kako nov#anekazne u određenom iznosu tako I nov#ane kazne u dnevnim iznosima. Propisana nov#ana kazna

je od %A do &AA dnevnih iznosa ili od 8A AAA do %AA AAA din.Kd se moze izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE'. Iako namjera nije ,ormalno obilje je bi a krivi#nogdjela bez nje je te!ko utvrditi da li neka radnja ima uvredljiv karakter iako namjera nije potrebna

izvr!ilac je svjesta toga da njegova izjava ima omalova avaju i karakter I to ho e ili bar na to

pristaje ovakva subjektivna usmjerenost je naro#ito va na kada se radi o uvredljivoj izjavvi koja je po svom karakteru istinita umi!ljaj mora obuhvatati htjenje da izjavu omalova avanja saznaneko lice.STAV *TEZI OBLIK /postoji ako je KDiz st& ucinjeno putem stampe radija televizije slicnihsredstava ili na javnom skupu ovaj oblik se razlikuje prema 417D40 " putem koga je uvredaizvrsena. JAVNI SKUP /javnosti dostupan skup veceg broja ljudi koji su se okupili radi nekogzajednickog drustvenog delovanja #iji broj ili identitet unaprijed nisu poznati. JAVNO +LASILOnije strucni casopis. 'a ovaj oblik propisana je kazna od A do %8A dnevnih iznosa ili nov#anakazna od &5A do 85A za ovaj oblik s emo e izre i I mjera bezbjednosti javnog objavljivanjapresude.



STAV3 /ukoliko je uvredjeni uvredu uzvratio sud moze obje3jednu stranu kazniti ili osloboditi odkazne potrebno je da psotoje tu be obije strane mo e I tu ba kao I protivtu va.STAV) /u izvesnim oblastima drustvene delatnosti pod odredjenim uslovima se tolerise uvredljivoizrazavanje ukoliko POSTOJI ODSUSTVO NA'ERE O'ALOVAZAVANJA . 'na#i kd ne epostojati ako je uvredljiva izjava saznata od nekog ukoliko su kumulativno ostvareni objektivni Isubjektivni uslov. -bjektivn uslov jeste d je uvredljiva izjava data u okviru jedne od slede ihdjelatnosti: &. -zbiljne kritike u nau#nom knji evnom ili umjetni#kom djelu %. " vr!enju slu benedjelatnosti novinarskog poziva ili politi#ke djelatnosti I $. " odbrani nekog prava ili za!titiopravdanih interesa. 4ubjektivni uslov jeste da kod onog #ijia izjava objektivno predstavljaomalova avanje nekog lica nije postojala namjera omalova avanja. Fonjenje se preduzima poprivatnoj tuzbi KAZNA za osnovni oblik 49;- novcana 8AAAA/%AAAAAdinara.u svim slucajevimasud moze izreci sudsku opomenu a za djelo iz stava % moze doci u obzir I izricanje merebezbednosti javnog objavljivanja presude.

KD PROTIV POLNE SLOBODE ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKE<

4 obzirom da norme seksualnog morala same po seb ne mogu biti objekat krivi#no pravne

za!tite postavlja se pitanje koje su to vrijednosti koje krivi#no pravo u ovoj oblasti treba da !titimoglo bi se re i da za!titni objekat mo e se svesti na jedno osnovno dobro ili pravo a to je pravona seskusalno samoopredeljenje. " skladu sa tim u seksualnoj s,eri trebalo bi inkriminisati samoone seksualne radnje gdje ne psotoji svjesni ili voljni pristanak lica prema kome se preduzimaju to su u osnovi samo dvije situacije ili situacija kada se seksualna radnja vr!i uz upotrebu prinudeili pak situacija kada se radnja vr!i prema licu kome se zbog psiho2zi#ke nezrelosti ne mo epriznati pravo na seksualno opredeljenje.0rebalo bi inkriminisati samo one radnje gde ne postojisvjesni I voljni pristanak lica prema kojima se preduzimaju. -dustalo se od pravjenj razlike upogledu pola u#inioca I rtve I vrste seksualne radnje. Ipak smatralo se da razliku treba napravitiizmeđu s jedne strane obljube I seksualnih radnji koje se sa njom mogu izjedna#iti to su radnje

izjedna#ene sa pojmom protivpravnog bluda I sa druge strane ostalih seksualnih radnji koje suranije bile inkrimisane kao seksualne radnje. Kod kd obljuba nad djetetom starosna granica je &8godina.

0akođe izvr!ena je I dekriminizacija zavođenja odavno je nesporno da dobrovoljnehomoseksualne odnosi između punoljetnih lica mu!kog pola ne treba inkriminisati.K' je odustaood pravljenja razlike u zavisnosti da li se radi o heteroseksualnim ili homoseksualnim odnosima.

17. SILOVANJE član 167

STAV1*OSNOVNI OBLIK*I IZVRSILAC I PASIVNI SUBJEKT 'O+U BITI LICA OBA POLA.RADNJA IZVRSENJA sem obljube I prinude obuhvata I sa njom izjednacen cin !to obuhvataradnju dosada!njeg krivi#nog djela protivpravnog bluda koje se kao takvo napu!ta u K'/u.RADNJA IZVRSENJA se sastoji iz dva zasebna akta: PRINUDE I OBLJUBE odnosno sa njomizjednacenog cina. OBLJUBA prodiranje muskog polnog organa u zenski za postojanje OBLJUBE 4a / -?#n $d dovoljno je I DJELI'ICNO PRODIRANJE ali ne I sam dodir3kontakt sa spoljnimdjelovima. -sim obljube radnja izvr!enja silovanja mo e biti I SA OBLJUBO' IZJEDNACEN CINa to su analni I oralni koitus to je restriktivno shvatanje dok je ekstezivno shvatanje je da poredte dvije ranje obuhvataju se I druge vrste penetracije. RADNJA IZVRSENJA jeste obljuba u siremsmislu tj vaginalni analni I oralni koitus( obuhvatanjem I tih radnji radnjom silovanja isklju#uje semogu nost postojanja sticaja ukoliko izvr!ilac istom prilikom preuzme osim obljube I sa njomizjedna#ene radnje) I tu se treba ograni#iti iako neke od ovih radnji pogađaju rtvu I mogu se



uporediti sa obljubom pojam #ina sli#nog obljubi ne treba pro!irivati van ovoga.. 4ada!njiosnovni oblik kd silovanja u K' +atao prije svega spajanjem ranije postoje eg kd silovanja Iprinude na protivprirodni blud.Kod kd silovanja moze postojati bilo apsolutna bilo kompulzivna 4I 9 koja ;-19 biti takvogintenziteta da je podobna da slomi otpor zrtve. Potrebno je da je sila bila 40 91+I "'1-K vrsenjaobljube ili sa njom izjednacenog cina ili je kod POKUSAJA to mogla biti.OTPOR treba shvatiti u relativnom smislu tj lice prema kome je usmerena prinuda treba da seprotivi tome ali odsustvo 2zickog otpora ili otpora odredjenog intenziteta ne iskljucuje uvjekpostojanje silovanja/zavisi od konkretnih okolnosti. -tpor je samo sredstvo za dokazivanje da jeupotrijebljena sila. PRISTANAK iskljucuje kd ako je dat prije ili u toku vrsenja obljube međutimako je kori! enjem sile ili prijetnje obljuba ve zapo#eta pa se ensko lice u toku vr!enja obljubesa njom saglasi sporno je da li postoji svr!eno kd jer prije nego !to je pristanak dat kd je upotpunosti dovr!eno pa bi se pristanak u toku obljube mogao uzeti prilikom odmjeravanja kazne.9ko je ensko lice povu#e svoj pristanak u toku obljube I da otpor ovdje bi se moglo reci danema kd jer je do obljube do!lo uz saglasnost ali sitacija je druga#ija ako je obljuba na taj na#inzavr!ena a u#inilac protiv volje enskog lica istom prilikom koriste i prinudu izvr!i jo! jednuobljubu. Pristanak nije potrebno da bude izricit treba ga cijeniti na osnovu okolnosti u konkretnomslucaju. 'a postojanje sile bitno je da obljuba ili sa njom izjedna#en #in ne bi bila izvr!ena da silanije upotrijebljena sila I kod ovog djela obuhvata upotrebu hipnoze I omamljuju ih sredstavaPASIVNI SUBJEKT moze biti bilo koje lice bez obzira na njegov status I svojstva( ali I nprprostitutka partner u vanbracnoj zajednici @& /i; ?% /2 i/$l"2č#na li a ;la a d 1) dina$a I ;al l"#%na li a $ d /n n !li$a. IZVR ILAC $d mo e biti bilo koje lice sporno jedali je ,akti#ki mogu e da bude ena a pasivni subjekat mu!karac/ treba uzeti zbog svih #injenicaI erakcije mu!karca da djelo mo e biti izvr!eno u pokuaju kao I da se djelo mo e u#initiupotrebom omamljuju ih sredstava protiv volje mu!karaca kao pasivnog subjekta.POKUSAJ postoji kada je upotrebljena sila ili kvali2kovana pretnja u cilju da se izvrsi obljuba ili sanjom izjednacen cin. " sudskoj praksi postoji stav da postoji poku!aj kd bez obzira d ali jeprinuda u neposrednoj vezi sa obljubom ili nije ukoliko je po ocjeni suda umi!ljaj bio upravljen na

to da se izvr!i obljuba.KD moze biti izvrseno SA'O SA U'ISLJAJE' koji mora da obuhvati I svest da se obljuba3drugisa njom izjednacen cin vrsi PROTIV VOLJE PASIVNO+ SUBJEKTA upotrebom SILE ILIPRETNJE.'a osnovni oblik propisana kazna zatvora je od $ do &% godina.STAV *LAKSI OBLIK*razlikuje se samo u pogledu OBLIKA PRINUDE koja se koristi da bi seizvrsila obljuba3sa njom izjednaceni cin/ovdje se radi o PRETNJI da ce se za pasivnogsubjekta3njemu blisko lice otkriti nesto sto bi skodilo njegovoj casti ili ugledu ili o pretnji nekimteskim zlom. " prvom slu#aju radi se o svojevrsnom obliku ucjene dok u drugom slu#aju zakonkoristi generalnu klauzulu neko drugo te!ko zlo npr. Da e u#inilac zapaliti ku u pasivnomsubjektu). Kazna je od % do &A godina.STAV3*TEZI OBLIK /obuhvata sledece kvali2katorne okolnosti:nastupanje TESKE TELESNEPOVREDE PASIVNO+ SUBJEKTA ako je KD izvrseno od strane VISE LICA(najmanje % lica) ako

je izvrseno na narocito svirep ili ponizavajuci nacin ako je izvrseno prema maloletniku ako je zaposledicu imalo trudnocu. Kazna zatvor od 5 do &5 godina. STAV)*NAJTEZI OBLIK / kazna zatvora namjanje &A godina ako je za posledicu imalo S'RT il

je izvrseno prema DETETU. " odnosu na tezu posledicu +7-PB-D+- E7 POSTOJANJE NE:ATAKad je u pitanju VISE LICA mora se raditi o saizvrsiocima. " odnosu na kvali2katorne okolnostikoje nemaju karakter teze posledice kod ucinioca u odnosu na tu okolnost 'ORA POSTOJATIU'ISLJAJ, neophodno je postojanje umi!ljaja koji obuhvata I svijest u#inioca da u konkretnomslu#aju vr!i obljubu ili sa njom izjedna#en #in upotrebom prinude prema maloljetniku.



" slucaju da je kd ucinjeno prema bracnom drugu gonjenje se preduzima po predloguostecenog.

18. OBLJUBA NAD NE'OCNI' LICE' član 168

KD ima osnovni I % kvali2kovana oblika RADNJA IZVRSENJA je obljuba ili sa njom izjednacencin/ pojam kao kod kd silovanja. -snovna karakteristika ovog kd je vezana za PASIVNI SUBJEKT.PASIVNI SUBJEKT je NE'OCNO LICE zensko I musko kod koga postoji dusevnooboljenje zaostali dusevni razvoj3druga dusevna poremecenost ili neko drugo stanje usled kogato lice nije sposobno bilo 2zicki bilo psihicki za otpor. Potrebno je da je obljuba3sa njomizjednacen cin izvrsena iskoriscavanjem nekog od tih stanja a to znaci bez pristanka lica. 0o sustanja koja kod pasivnog subjekta prouzrokuju bilo 2zi#ku bilo psih#ku nesposobnost za pru anjeotpora.Psihi#ka nesposobnost za otpor postoja e u onim slu#ajevima gdje pasivni subjekat usleddu!evnog oboljenja zaostalog du!evnog razvoja ili druge du!evne poreme enosti ne mo e dashvati zna#aj seksualnog akta ili da upravlja svojim postupcima do obljube ili sa njomizjedna#enog #ina mo e do i I na njegovu inicijativu ali je postojanje stvarnog pristanka tog lica

isklju#eno zbog toga !to ono zbog nedostatka svog psihi#kog aparata nije sposobno da ga da. 0use naj#e! e radi o organskim oboljenjima I povredama 2zi#koj iscrpljenosti invalidnosti starosti Isl. Ili se pak radi o izvjesnim situacijama koje onemogu avaju pasivnog subjekata da pru i 2zi#kiotpor. " slu#aju privremene du!evne poreme enosti postoja e I psihi#ka I 2zi#ka nesposobnostza davanje otpora." praksi se kao pasivni subjekat #esto javljaju slede a lica: &. Du!evno zaostala lica %.Privremeno du!evno poreme ena lica usled uzimanja alkohola ili droga $. ica nad kojima jeizvr!eno silovanje od strane vise lica koja usled iscrpljenosti I sl. +isu bila u stanju da pru ajuotpor ostalim u#iniocima tako da su oni bez primjene prinude izvr!ili obljubu.+isu rijetki slu#ajevi u kojima se uzima da postoji kd iako je lice nad kojima je izvr!ena obljuba

bilo samo lako du!evno zaostalo. 0o se ne bi moglo prihvatiti jer samo ono lice kod kojeg postojiznatnija du!evna zaostalost ne mo e shvatiti zna#aj seksulalnog akta niti biti svjesno njegovihposledica te da bi se samo takvo lice moglo smatrati psihi#kim nesposobnim za pru anje otporaodnosno nesposobnim da da pristanak. Kada se radi o alkoholu nije rijec o slu#ajevima kad jealcohol dat upotrebom sile prijetnje I sl. Kada je jasno da se radi o kd silovanja. ;eđutim I tupsotoji kd silovanja iako je rtva pristala na to da uzima alcohol pod uslovom da nije pristalamakar I pre utno da se nad njom u takvom stanju izvr! obljuba odnosno sa njom izjedna#en #in.-vo s obzirom da izvr!ilac nije iskoristio ve postoje e stanje u kome rtva ne mo e pru iti otpornego je u takvo stanje sam doveo."koliko lica koja su kasnije izvr!ila obljubu nad licem #iji je otpor u potpunosti slomljen ranijeimobljubama I prethodnom upotrebom prinude a nisu uop!te u#estvovala u primjeni te prinude nema razloga da se tretiraju kao saizvr!ioci u silovanju te tu postoji kd obljube nad nemo nimlicem.'a postojanje iskoriscavanja nekog od tih stanja je potrebno da bude ostvarena I OBJEKTIVNA SUBJEKTIVNA STRANA.OBJEKTIVNA/da je neko od stanja nemoci zrtve omogucilo uciniocu daizvrsi obljubu. SUBJEKTIVNA/svest ucinioca da iskoriscava neko od tih stanja pasivnog subjekta.P4IBIGK9 +74P-4-6+-40 za otpor postojace u onim slucajevima gde pasivni subjekt nijesposoban da shvati znacaj seksualnog cina ili da upravlja svojim postupcima. =IZICKANESPOSOBNOST /kada pasivni subjekt svoje nepristajanje na obljubu ne moze 2zicki da ispolji "slucaju P1I 17;7+7 DUSEVNE PORE'ECENOSTI postojace I =IZICKA I PSI:ICKANESPOSOBNOST.PRIVRE'ENA DUSEVNA PORE'ECENOST /usljed uzimanja



alkohola droga? 9ko je otpor nekog lica slomljen u potpunosti prethodnim obljubama lica koja sukasnije ucinila obljubu bice izvrsioci ovog kd. KD se moze izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE'. -dprakti#nog je zna#aja pitanje psotojanja stvarne zablude u pogledu pitanja da li je umi!ljajemobuhva eno neko od stanja pasivnog subjekta usled kojeg ono nije sposobno za otpor. Propisanakazna zatvora je od % do &A godina.STAV I 3 ISTE KVALI=IKATORNE OKOLNOSTI KAO KOD KD SILOVANJA(STAVOVI I 3&od 5 do &5 godina *stav %> najmanje &A godina/stav $> 4 tim !to treba imati u vidu speci2#nostpasivnog subjekta kod ovog kd. 0ako kod oblika iz stave $ kada je u pitanju dijete postojete!ko e u pogledu razgrani#avanja sa osnovnim oblikom ovog krivi#nog djela s obzirom na to dae tu mora raditi o djetetu koje nije sposobno za otpor. Pojam nemo nog lica se ovdje pored onihstanja obuhva enih osnovnim oblikom ovog kd prema shvatanju sudske prakse odnosi I na slu#ajkada je u pitanju sasvim malo dijete koje je usled svog starosnog doba I 2zi#ki I psihi#kinesposobno za pru anje otpora( ne mo e se prihvatiti nastojanje prisutno u praksi da s epojamnemo nog lica u ovom slu#aju ve e za neku 2ksnu starosnu granicu. e je to ,akti#ko pitanjekoje treba rje!avati u svakom konkretnom slu#aju.

9. OBLJUBA NAD DETETO' član 179

ice koje nije navrsilo &8godinaSTAV1*OSNOVNI OBLIK /inkriminsano je vrsenje obljube ili sa njom izjedna#enog #ina saDETETO'. RADNJA IZVRSENJA /se sastoji u vrsenju obljube ili sa njom izjednacenog cina/pojamisti kao kod kd silovanja.6I0+- E7 da se radnja izvrsenja VRSI UZ PRISTANAK HH/sto znaci dane sme postojati sila3kvali2kovana prijetnja. IZVRSILAC osnovnog oblika iz stava& moze biti bilokoje lice. PASIVNI SUBJEKT*DETE KD se moze izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE'. Posebanproblem predstavlja pitanje postojanja stvarne zablude u pogledu uzrasta ta mogu nost jerealna naro#ito u slu#ajevima kada pasivni subjekat nije bio znatno ispod starosnog doba I kadaprema 2zi#kom izgledu odgovara licu koje ima navr!eih &8 godina. Po!to I otklonjiva stvarnazabluda isklju#uje krivicu za postojanje krivi#nog djela nije dovoljno da je u#inilac mogao na

određen na#in da sazna starosu dob pasivnog subjekta a postavlja se pitanje da li je neko prijestupanja u seskualne odnose sa srugim licem du an da utvrđuje njegove godine starosti.Propisana kazna zatvora je od $ do &% godina.STAVOVI I 3* kvali2katorne okolnosti u nacelu iste kao I kod kd silovanja s tim !to ovdje uprimjeni mogu da postoje određene spei2#nosti vezane za svojstvo pasivnog sujekta tj. njegovostarosno doba propisana kazna zatvora je od 5 do &5 godina I kazna zatvora od najmanje &Agodina.STAV)*OSNOV ISKLJUCENJA KD /nece postojati ovo kd ukoliko izmedju ucinioca I deteta NEPOSTOJI ZNACAJNA RAZLIKA U DUSEVNOJ I TELESNOJ ZRELOSTI razlika je obicno %/8god stim sto pasivni subjekt NE S'IJE biti mladji od &% god. " slu#aju da je izvr!ilac punoljetan uslov

je da ne psotoji zna#ajna razlika u du!evnoj I tjelesnoj zrelosti izvr!ioca ne bi bio ispunjen.

1. NEDOZVOLJENE POLNE RADNJE član 17

1aniji K' je ove radnje propisivao kao bludne radnje. K' ne daje de2niciju nedozvoljenih polnihradnji ali treba uzeti da su to SVE RADNJE KOJE NISU OBLJUBA A KOJI'A SE POBUDJUJE ILIZADOVOLJAVA SEKSUALNI NA+ON I PREDUZETE SU UPOTREBO' PRINUDE UZ KRSENJEPOSTOJECE+ SEKSUALNO+ 'ORALA . 'a postojanje bludnih radnji tra i se kako subjektivnitako I objektivni element: prvi kao postojanje određene namjere drugi kao objektivno zna#enjeu#injenih radnji vrednovanih sa aspekta seksualnog morala. Kao radnja izvr!enja u obzir mo edoci vrlo !irok krug radnji I pona!anja po#ev od prinuđavanja rtve da skine odje u pa sve do



radnji koje predstavljaju po#etak obljube u !irem smislu ili radnji koje se grani#e s analnim ilioralnim koitusom koji ne mogu biti radnja izvr!enja ovog kd tim radnjama se uglavnom neposti e zadovoljavanje seksualnog nagona ve se one ograni#avaju na pobuđivanje seskualnognagona ili na njegovo zadovoljavanje u slabijem intezitetu nego kod obljube ili sa njomizjedna#enog #ina. +aj#e! e se radi o grljenju ljubljenju dodirivanju raznih djelova tijelanaro#ito genitalne s,ere. +4ve sto ne predstavlja penetraciju muskog polnog organa u tri telesnaotvora(vaginalni analni I usta) a ima seksualni karakter s obzirom na usmerenost predstavljalo !iRADNJU IZVRSENJA KD NEDOZVOLJENE POLNE RADNJE 'a postojanje nedozvoljenih polnihradnji bi trebalo traziti 'ATERIJALNI ELE'ENT (koji se sastoji u tome da se pasivni subjektprinudjava ili navodi da trpi ili izvrsi neku radnju spornu sa stanovista seksualnog morala ISUBJEKTIVNI ELE'ENT /da se to vrsi sa ciljem zadovoljavanja seksualnog nagona.-vo kd se moze izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE' 9ko se zrtva prinudjava ili navodi da ona SA'Apreduzme neku radnju koja sluzi zadovoljenju seksualnog nagona izvrsioca nece biti kd zbog togasto zakonska ,ormulacija to sada ne inkriminise(podrazumijeva se da polnu radnju preduzimaizvrsilac). 9ko se zrtva prinudjava ili navodi da POS'ATRA polnu radnju koju izvrsilac vrsi naSEBI ILI DRU+O' LICU preovladava stav da ni ovde nema k.d.Poseban problem ovog kd predstavljja nejgovo razgranicavanje sa pokusajem kd iz #lana &C I& &. -p!te je prihva eno da kao kriterijum za razgrani#enje treba koristiti umi!ljaj izvr!iocanaime ako je njegov umi!ljaj bio upravljen na vr!enje nekog od kd iz #lana &C do & & postoja epoku!aj tih krivi#nih djela a ako nije ili je pak postojala namjera pobuđivanja ili zadovoljavanjaseksualnog nagona postoja e nedozvoljen polna radnja. Ipak ne bi trebalo sasvim zanemaritiobjektivnu stranu preduzetih radnji te ovo razgrani#enje treba vr!iti ne samo na osnovuumi!ljaja izvr!ioca nego uzimaju i u obzir I to da li sun a izvr!ene radnje I objektivno premasvojoj prirodi vezane za obljubu ili sa njom izjedna#enim #inom I usmjerene ka njima kao radnjekoje im prethode. -dređene te!ko e stvara I razgrani#enje nedozvoljenih polnih radnji saradnjama izjedna#enim sa obljubom u smislu kd iz #lana &C do & &. "koliko se pojam tih radnjishvati restriktivno samo kao analni I oralni koitus taj problem se ne javlja ali kako bi se te radnjepro!irile I na neke druge radnje npr.penetracija javio bi se te!ko re!iv problem razgrani#enja sa

nedozvoljenim polnim radnjama koje bi I po svojoj subjektivnoj I po objektivnoj strani mogle bitiidenti#ne sa ekstezivno shva enim pojmom radnje koji su sli#ni sli#ne obljubi.STAV *nedozvoljena polna radnja izvrsena prema detetu propisuje zatvor od < mjeseci do pet

godina. STAV3* ukoliko je nastupila teska telesna povreda ili ako jeKD izvrseno od strane vise lica ili nanarocito svirep ili narocito ponizavajuci nacin zatvor od % do &A godina STAV)* ukoliko je doslo do S'RTI lica prema kome je KD izvrseno zatvor od najmanje 5godina.

KD PROTIV BRAKA I PORODICE ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKE<

Porodica je bra#na ili vanbra#na zajednica određenih lica kojja su u odnosu srodstva I izmeđukojih postoje zakonom utvrđena prava I dunosti. Krivicno pravo dolazi do izrazaja tek kada suizvesni odnosi naruseni odnosi u porodici imaju znacaja za drustvo u celini odatle I potreba zakrivicnopravnom zastitom ako se ukaze potreba . Krivicno pravo ce se u nekim slucajevimaumesasti.nekad se pomocu kd rodoskrnavljenja stitio moral a sada porodica. -vom grupom stitese brak I porodica. 6lanketna priroda kd iz ove glave pretpostavlja primjenu odgovaraju ihpropisa sadr anih u Porodi#nom zakonu 4rbije iz %AA5. Fodine. Izvr!ilac pojedinih krivi#nih djelaiz ove glave mo e biti bilo koje lice/dvobra#nost a kod nekih krivi#nih djela zahtjeva se da tobude punoljetno lice/vanbra#na zajednica sa maloljetnikom I rodoskrvnjenje ili lice sa određenimsvojstvom npr.roditelj usvojilac staralac/ zapu!tanje i zlostavljanje maloljetnog lica.



" glavi se razlikuju kd protiv braka I kd protiv porodice. 'a sva kd protiv braka I porodicerelevantan oblik krivice je umisljaj. +ehatni oblik kd je samo u jednom slu#aju/ prilikom promjeneporodi#nog stanja.

. NASILJE U PORODICI član 18)

STAV1*OSNOVNI OBLIK /sastoji se u ugrozavanju spokojstva tjelesnog integriteta ili dusevnogstanja clana svoje porodice primjenom nasilja prijetnjom da ce se napasti zivot ili tijelo drskim ilibezobzirnim ponasanjem. RADNJA IZVRSENJA najsire mani,estuje se kao napad na odredjenevrijednosti licnosti pomocu nasilja prijetnje da ce se napasti zivot ili tijelo drsko ili bezobzirnoponasanje . Rand"a i4 -?#n"a "# al%#-na%i n p /%a l"#n"a I ; F# /# /% a-%i na "#dan d/l#d#Gi načina< p-i;"#n ; na/il"a, p-i"#%n" ; da G# /# napa/%i na Fi % ili %i"#l ilid-/$i; ili !#4 !4i-ni; p na?an"#;;. NASILJE /primjena brutalne sile koju neko liceprimjenjuje prema drugom licu .DRSKO ILI BEZOBZIRNO PONASANJE /vidi $88kz.Kada je rijec opovređivnju tjelesnog integriteta kao nacinu ostvarenja kd kod ovog oblika u obzir bi doslo samonanosenje laksih tjelesnih povreda npr. 4amar. " tom slucaju psotoji prividni idealni sticaj poprincipu konsumpacije jer je kd lake tjelesne povrede sadrzano u kd nasilja u porodici. Drugi oblikradnje je prijetnja da e se napasti na ivot ili tijelo. Prijetnja je izjava kojomse jednom licu stavlja

u izgled neko zlo koje e snaci njega ili njemu blisko lice. Prijetnja se mo e izvr!!iti izri#ito iliodgovaraju i konkludentnim radnjama ona treba da je ozbiljna stvarna I ostvarljiva sa gledi!taonog kome se prijeti. Potrebno je da je rijec o kvali2katornoj prijetnji odnosno o prijetnji koja jeupravljena na ivot ili tijelo tj. prijetnji ubistvom ili nano!enjem te!ke tjelesne povrede.Drskopona!anje kao na#in ostavrivanja radnje izvr!enja kd jeste pona!anje kojim se kr!eop!teusvojena pravila kulturnog I uobi#ajenog pona!anja kojim se prema drugom ispoljavaignorisanje vrijeđanje sprenost na 2zi#ki obra#un a bezobzirno pona!anje je ispoljavanjekrajnjeg nepo!tovanja nekog lica njegovo 2zi#ko I psihi#ko maltretiranje I dli#no. Drskim Ibezobzirnim pona!anjem smatra se takođe I nasilni#ko postupanje prema stvarima I imoviniuop!te.

POSLJEDICA se sastoji u ugrozavanju odredjenih dobara/spokojstva telesnog integriteta ilidusevnog stanja clana porodice. Krivicno djelo je dovr!eno nastupanjem konkretne opasnostikoja kao bitno obilje je b a kd mora biti utvrđena sa objektivnog stanovi!ta. +ovija sudskapraksa stoji na stanovi!tu da je dovoljno da je samo jedanput ugro eno spokojstvo tjelesniintegritet ili du!evno stanje #lana porodice odnosno da nije neophodan element trajnosti ilivi!ekratnosti radnji izvr!enja. 0o zna#i da je u nekim slu#ajevima dovoljno da radnja budepreduzete jedanput dok bi u drugim slu#ajevima bilo nu no da djelatnost koja predstavlja radnjuizvr!enja bude preduzeta vise puta. i!ekratno preduzimanje radnje izvr!enja potreebno je kadasu u pitanju djelatnosti koje #ine samo segmente jedinstvenog pona!anja koje je podobno daprouzrokuje psoljedicu kao obilje je bi a kd.

PASIVNI SUBJEKT je clan porodice za koga se zahtijeva da bude PUNOLJETAN.Prema kz CLANPORODICE E7 supruznici njihova djeca preci supruznika u pravoj liniji vanbracni partneri I njihovadjeca usvojilac I usvojenik hranilac I hranjenik braca I sestre njihovi supruznici I njhova djecabiv!i supru nik I nihova djeca I rditelji biv!ih supru nika ako ive u zajedni#kom doma instvu kaoI lica koja imaju zajendi#ko dijete ili je dijete nap utu da bude rođeno iako nikad nisu ivjeli uistom porodi#nom doma instvu? IZVRSILAC kd moze biti SA'O lice koje pripada porodici KD jesvrseno nastupanjem posljedice koja se prema zakonskoj odredbi zahtijeva . Kao sau#esnici uu em smislu mogu se javiti I lica van kruga #lanova porodice. Kd mogu izvr!iti I oba bra#nadruga jedan prema drugom . NIJE NEOP:ODNA visekratnost radnji izvrsenja/prema sudskoj



praksi.(4ubjetkivna strana kd) Kd se moze uciniti SA'O /a U'ISLJAJE' di-#$%ni; ili# #n%2alni;.STAV *PRVI TEZI OBLIK*razlikuje se od stava& jedino po SREDSTVI'A kojima je izvrsavan Ipostoji ako je pri izvrsenju djela iz stava& korisceno oruzje opasno orudje ili drugo sredstvopogodno da telo tesko povrijedi ili zdravlje tesko narusi. Kvali2katorna okolnot je sredstvo. KaoSUBJEKTIVNI ELE'ENAT moze doci u obzir jedino U'ISLJAJ.STAV3*DRU+I TEZI OBLIK*postoji u nekoliko slucajeva/kada je usljed djela iz stavova &i%nastupila teska tjelesna povreda ili tesko narusavanje zdravlja clana porodice ili su djela ucinjenaprema maloljetnom licu(ono kao PASIVNI SUBJEKT je lice koje nije navrsilo & god).u odnosu natezu posljedicu mora postojati NE:AT ucinioca a u odnosu na svojstvo maloljetnog lica morapostojati U'ISLJAJ kod ucinioca. STAV)*NAJTEZI OBLIK /postoji onda kada je usljed djela iz stavova & % I $ nastupila smrt clanaporodice pri cemu /# NE PRAVI RAZLIKA JE LI U PITANJU 'ALOLJETNO ILI PUNOLJETNOLICE. 0eza posljedica 'ORA biti rezultat NE:ATA ucinioca.STAV *POSEBAN OBLIK /kad clan porodice PREKRSI mjeru zastite od nasilja u porodiciodredjene od strane suda na osnovu zakona.kd se moze uciniti SA'O SA U'ISLJAJE'. ;jereza!tite od nasilja u porodici su: &.izdavanje naloga za iseljenje iz porodi#nog stana ili ku e bezobzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti %. Izdavanje naloga za useljenje uporodi#ni stan ili ku u bez obzira na pravo svojine ili zakupa nepokretnosti $. 'abranapribli avanja #lanu porodice na određenoj udaljenosti 8. 'abrana pristupa u prostor oko mjestastanovanja ili mjesta rada #lana porodice 5. 'abrana daljeg uznemiravanja #lana porodice.Po pitanju sticaja pojedinih oblika ovog kd uzev!i u obzir stavove sudske prakse treba smatratislede e: &. "koliko se ponavlja jedna radnja prema istom #lanu porodice postoji jednako kd/saindi,erentnim brojem #injenja %. "koliko se vr!i vise razli#itih radnji prema jednom #lanuporodice postoji jedno kd @alternativno propisana radnja $. "koliko se vr!i vise radnji prema visepasivnih subjekata koji sus vi punoljetni ili maloljetni postoji jedno kd/objekat krivi#nopravneza!tite je porodica a ne pojedinac 8. "koliko se vr!i vise radnji prema vise pasivnih subjekata kojisu neki punoljetni neki maloljetni postoji jedno kd I to te i oblik I to te i oblik konsumira lak!i 5.

+avedeno se odnosi na slu#aj iz stave 8 kada e uvijek psotojati sticaj 5. +ema sticaja kada jeostavren neki od oblika ovog kd koji su predviđeni u st &/8 I oblik predviđe u stavu 5 jer tadapostoji kd iz st.&/8/ budu i da je djelo iz stave 5 supsidijarno.

3. NEDAVANJE IZDRZAVANJA član 18

-vim kd !tite se interesi lica u #iju korist je ustanovljena obaveza izdr avanja.STAV1*OSNOVNI OBLIK /sastoji se u nedavanju izdrzavanja za lice koje je neko po zakonu duzanda izdrzava a ta duznost je utvrdjena izvrsnom sudskom odlukom ili izvrsnim poravnanjem predsudom ili drugim nadleznim organom u iznosu I na nacin kako je to odlukom odnosnoporavnanjem utvrdjeno. 'a postojanje osnovnog oblika kd potrebno je:&.da na osnovu izvrsnesudske odluke ili izvrsnog poravnanja pred odgovarajucim organom postoji duznost nekog lica dadaje izdrzavanje.%da ovo lice ne postupa us skladu sa duznoscu koja proizlazi iz odgovarajucihzakonskih odredaba. Pojam izvrsne sudske odluke podrazumijeva ne samo presudu vec I rjesenjena osnovu koje je ustanovljena duznost davanja izdrzavanja odredjenom licu. 1adnja izvr!enja jenedavanje izdr avanaj odnosno propu!tanje da se izvr!i obaveza izdr avanja koja postoji premanekom licu kd spade u prava kd ne#injenja.Porodi#no pravo obavezu zakonskog izdr avanja zasniva na #injenici krvnog adoptivnog Itazbinskog srodstva. " obaveze izdr avanja po osnovu krvnog srodstva spadaju: obavezaizdr avanja djeteta od strane roditelja obaveza izdr avanja roditelja od strane djeteta I poodređenim uslovima obaveza izdr avanja krvnih srodnika I pobo#noj liniji. =to se ti#e izdr avanja



#iji je osnov u vezi sa brakom postoje dva osnova: izdr avanje supru nika za vrijeme trajanjabraka I izdr avanje biv!eg supru nika nakon prestanka braka koje ne mo e trajati du e od 5godina. Isto je kada je u pitanju izdr avanje vanbra#nog partnera. Pod određenim uslovimapostoji zakonska obaveza izdr avanja majke djeteta tri mjeseca prije porođaja I godinu dananakon porođaja. 1adnja kd ne mo e zpo#eti prije engo !to su sudka odluka ili poravnanje postaliizvr!ni sudska odluka mo e biti done!ena u ,ormi presude rje!enja naredbe ili privremenenaredbe. 4a izvr!nom odlukom izjedna#ava se izvr!no poravnanje. 4tvarna nadle nost pripada

i!em sudu dok u drugom stepenu sudi 9pelacioni sud. Pored suda op!te mjesne nadle nosti nadle an je I sud na #ijem podru#ju tu ilac ima prebivali!te odnosno boravi!te. -bavezaizdr avanja psotoji sve dok se odgovaraju a odluka nadle nog organa ne izmijeni ili ne ukineobaveza izdr avanja ili dok ne prestane obavezni zakonski osnov izdr avanja. " izvr!noj sudskojodluci mora biti navedena priroda izdr avanja @nov#ani iznos ili druge vrijednosti kao I dinamikadavanja. 4hodno tome kd postoji: kada e izdr avanje ne daje kada se izdr avanje ne daje upredviđenom iznosu I kada se ne po!tuju rokovi za davanje izdr avanja. 'a posotjanje kd nije odzna#aja da li je u#inilac bio u mogu nosti da daje izdr avanje. PASIVNI SUBJEKAT je lice koje jeizvr!lac po zakonu du an da izdr ava u odnosu na du nost utvrđenu sudskom odlukom iliporavnanjem. 'a postojanje kd nije potrebno da budu ugro eni interesi pasivnog subjekta.-pravdano je prihvatiti stav da ukoliko se ponavlja radnja izvr!enja prema istom licu svakomnovom radnjom ostvaruje se novo kd u kom slu#aju se ukoliko su ispunjeni zakonom propisaniuslovi primjenjuje institute produ enog kd jedno produ eno kd mo e biti ukoliko su djelau#injena prema istom licu a u koliko su kd vr!ena prema dva ili vise subjekata mogu je I sticajvise produ enih kd u#injenih prema razli#itim pasivnim subjektima. 'a postojanje kd nije odzna#aja !to je u#inilac obavezu izdr avanja ispunio naknado sa zaka!njenjem. -va okolnost semo e uzeti u obzir prilikom odmjeravanja kazne kao ,akultativna olak!avaju a okolnost.Kd nedavanje izdrzavanja spada u TRAJNA KRIVICNA DJELA I vrsi se u KONTINUITETU paobaveza traje sve do momenta prestanka zakonske obaveze izdrzavanja. RADNJA IZVRSENJAsastoji se u nedavanju izdrzavanja kaznjivo je 4 9K- davanje izdrzavanja. Kd je 4 147+-nedavanjem izdrzavanja IZVRSILAC kd je lice koje na osnovu izvrsne sudske odluke ili izvrsnog

poravnanja ima obavezu da daje izdrzavanje. +a SUBJEKTIVNO' PLANU zahtijeva seU'ISLJAJ , $ "i ; "a -a !2 a%a / i"#/% p /% "an"2 i4 -?n# /2d/$# dl2$#, 4a!l2da2čini a i;aG# $a-a$%#- /% a-n# 4a!l2d# !il"#F"i;a !iGa $d. Kazna nov#ana ili kaznazatvora do % godine.STAV *nece se kazniti ucinilac ako iz OPRAVDANI: RAZLO+A nije dao izdrzavanje. -vdje jerije# o posbenom osnovu isklju#enja protivpravnostiSTAV3*TEZI OBLIK /ukoliko su usljed vrsenja djela iz stava& nastupile TESKE POSLJEDICE kojese ne odnose na smrt ili te!ko naru!avanje zdravlja ve# posledic ekoje se objektivno mogusmatrati te!kim za izdrzavano lice.+edavanje izdrzavanja treba da je UZROK ovih posljedica."odnosu na tezu posljedicu trazi se NE:AT kod ucinioca. Kazna zatvora od $ mjeseca do $ godine.STAV) /ako je sud uciniocu izrekao uslovnu osudu moze mu odrediti obavezu da izmiri dospjeleobaveze I redovno placa izdrzavanje.

KRIVICNA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE ZAJEDNICKKARAKTERISTIKE<

+a međunarodnom planu u oblasti pravne za!tite intelektualne svojine zna#ajni su slede i akti:Konvencija za za!titu knji evnih I umjetni#kih djela Konvencija o za!titi intelektualne svojine



"niverzalna svetska konvencijs o autorskom pravu "govor o autorskom pravu koji je donijela koji je donijela svetska organizacija za intelektualnu svojinu ugovor o ivotnom pravu Konvencija oevropskom patent I td? " na!oj zemlji intelektualna svojina osim građanskopravne za!tite u iva Ikazneno pravnu za!titu u tom smislu se delikti u vezi sa povredom intelektuane svojjinepojavljuju u vidu prekr!aja privrednih prestupa I krivi#nih djela.Frupni zastitni objekt je intelektualna svojina kao SUBJEKTIVNO PRAVO koje se stiti na tajnacin sto se inkriminisu povrede pojedinih subjektivnih prava koja ulaze u sastav intelektualnesvojine a to su: &. a2% -/$ p-a / krivicnopravnu zastitu najprije uziva autorsko pravo kaosubjektivno pravo koje nastaje ne,ormalno. 9utorsko pravo kao slozen ,enomen obuhvataodredjena moralno3licno pravna I ekonomsko3imovinska prava3ovlascenja koja pripadajuautoru odnosno licu koje je 2zicki tvorac autorskog djela. Postoje moralna I imovinskaovlascenjaautorsko djelo koje predstavlja ljudkse tvorevine koje karakteri!u određeni duhovnisadr aj ,orma I originalnost ( autorsko pravo jeste jedan kompleksni ,enomen %. /- dna p-a asu subjektivna prava koja sa autorskim imaju određene sli#nosti I razlike sli#nosti su !to zapredme timaju intelektualna dobra a to su intrpretacija ,onogram videgram I td. 9 razlikuju sepo tome !to su subjekti ovih prava pravna ili 2zi#ka lica koja obavljaju određenu privrednudjelatnost u srdna praba spadaju I pravo interpetaora pravo prozviđa#a ,onograma I td..I3.p-a ind2/%-i"/$# / "in# kao subjektivna prava koja s epo ,ormalnom na#inu nastankabitno razlikuju u odnosu na autorsko I srodna prava. " prava intelektualne svojine ubrajaju se:patentno pravo pravo iga pravo na dizajn pravo gegra,skih oznaka porekla I pravo za!titetoogra2ja integrisanih kolaKrivicna djela ove glave su blanketarnog karaktera I za tuma#enje pojedinih obilje ja bi epotrebna primjena odgovaraju ih propisa: 'akon o patentima 'akon o pravnoj za!titiindustrijskog dizajna 'akon o organizaciji I nadle nosti dr avnih organa za borbu protivvisokotehni#kog kriminala. Krivicnopravnu zastitu uzivaju iprava industrijske svojine. -simnavedenih djela u ovoj knjiti tu su I : povreda moralnih prava autora I interpretatora neovla! enouklanjanje ili mijenjanje elektronske in,ormacije o autorskom I srodnim pravima I neovla! enokontrolisanje tuđeg dizajna.

). NEOVLASCENO ISKORISCAVANJE AUTORSKO+ DELA ILIPRED'ETA SRODNO+ PRAVA član 188

ZASTITNI OBJEKT ovog kd jesu imovinska prava autora I nosilaca srodnih prava odn. Pravakojima se stite njhovi ekononomski interesi a ciju sustinu cini pravo na ekonosmskoiskoriscavanje svog dela ili predmeta krivicnopravne zastite. BLANKETARNI KARAKTER ovog kdima za posljedicu obaveznu primjenu odgovarajucih odredbi sadrzanih u zakonu o autorskom Isrodnim pravima. STAV1*PRVI OSNOVNI OBLIK KRIVICNO+ DJELA/cini onaj ko neovlascenoobjavi snimi umnozi ili na drugi nacin javno saopsti u cjelini ili djelimicno autorskodjelo interpretaciju ,onogram videogram emisiju racunarski program ili bazu podataka. RADNJAIZVRSENJA E7 propisana ALTERNATIVNO I moze se sastojatiu:objavljivanju snimanju umnozavanju ili na drugi nacin janvnom saopstavanju u cjelini ilidjelimicno autorskog djela interpretacije ,onograma videograma emisije racunarskog programa ilibaze podataka. OBJAVLJIVANJE/po prvi put upoznavanje javnosti sa autorskimdjelom3predmetom srodnopravne zastite. SNI'ANJE* prvo beljezenje interpretacije u bilo komobliku I na bilo koji nacin. U'NOZAVANJE /proizvodnja primjeraka djela ili predmetasrodnopravne zastite na bilo koji nacin I u bilo kom broju. Eavno saop!tenje mo e biti izvođenjepredstavljanje? KD po svojoj prirodi predstavlja trajno kd kod koga rok za zastarelost krivi#nog



gonjenja po#inje da te#e od trenutka prestanka stvorenog protivpravnog stanja.9utorsko djelo seu određenim slu#ajevima mo e umno avati ili javno saop!tavati I bez dozvole autora primjeraradi za li#ne nekomercijalne svrhe se autorko djelo mo e umno avati. Pored autora nosilacautorskog prava mo e biti I lice koje nije autor a koje je na neki na#in predviđen zakonom steklopravo npr. "govorom nasleđivanjem ili po sili zakona. +osioci srodnih prava su: interpretatorproizvođa# ,onograma proizvođa# videograma proizvođa# emisije I proizvođa# baze podataka. Da bi kd postojalo djelatnost koja ima karakter radnje izvrsenja mora biti preduzetaNEOVLASCENO bez dozvole autora. OBJEKT RADNJE jesu autorsko djelo I predmetisrodnopravne zastite u koje spadaju interpretacija ,onogram.videogram emisija I bazapodataka. =ONO+RA' /zapis zvuka na nosacu zvuka. E'ISIJA u elektromagnetni ili drugi signalpretvoreni zvucno vizuelni sadrzaj koji se emituje radi saopstavanja javnosti 'ahtijeva seU'ISLJAJ na subjektivnom planu. Propisana kazan aztvora do $ godine.STAV *DRU+I OSNOVNI OBLIK /cini onaj ko stavi u promet ili u namjeri stavljanja u promet drzineovlasceno umnozene ili neovlasceno stavljene u promet primerke autorskogdela interpretacije ,onograma videograma emisije racunarskog programa ili baze podataka.RADNJA IZVRSENJA/na % nacina:stavljanjem u promet neovlasceno umnozenih primjerakaautorskog djela ili drzanjem sa namjerom stavljanja u promet neovlasceno umnozenih ilineovlasceno stavljenih u promet primjeraka autorskog djela ili srodnopravne zastite.409 E9+E7" P1-;70/nudjenje primjeraka. DRZANJE SA NA'JERO' STAVLJANJA U PRO'ET /neovlasceno skladistenje radi stavljanja u promet OBJEKT RADNJE/neovlasceno umnozeni ilineovlasceno stavljeni u promet primjerci autorskog djela ili predmeta srodnopravne zastite +9subjektivnom planu zahtijeva se U'ISLJAJ koji mora obuhvatiti I svijest da su primjerciautorskog djela neovlasceno umnozeni3stavljeni u promet UCINILAC moze biti svako lice .Propisana kazna zatvora do $ godine.STAV3*TEZI OBLIK /ako je djelo iz stavova & I % ucinjeno radi pribavljanja ekonomske koristi zasebe ili drugog Potreban je U'ISLJAJ. Kazna zatvora od $ mjeseca do 5 godina. STAV)*POSEBAN OBLIK KRIVICNO+ DJELA /kada neko proizvede uveze stavi u promet

proda da u zakup reklamira u cilju prodaje ili drzi u komercijalne svrhe uredjaje ili sredstva cija je

osnovna ili pretezna namjena uklanjanje zaobilazenje ili osujecivanje tehnoloskih mjeranamijenjenih sprecacavanju povrede autorskih i srodnih prava ili ko takve uredjaje koristi u ciljupovrede autorskih ili srodnih prava RADNJA IZVRSENJA je postavljena ALTERNATIVNO predstavlja neku od sljedecih djelatnosti:proizvodnja uređaja ili sredstava #ija je osnovna iliprete na namjera uklanjanje zaobola enje ili osuje ivanje tehnolo!kih mjera namjenjenihspre#avanju povreda autorskih prava I srodnih prava uvoz uređaja ili sredstava #ija je osnova iilinamjera uklanjanj ili zaobila enje ili osuje enje tehni#kih mjera namjenjenih spre#avanjupovreda auorskih prava davanje u zakup uređaja ili sredstava #ija je osnovna ili prete na?dr anje u omercijalne svrhe reklamiranje u cilju prodaje ? ?(vidi iznad) OBJEKT RADNJE jesusredstva cija je osnovna ili pretezna namjena uklanjanje zaobilazenje ili osujecivanje tehnoloskihmjera cija je namjena sprecavanje povreda autorskih I srodnih prava 1elevantan oblik krivice jeumisljaj. +ov#ana kazna ili kazna zatvora do tri godine4tav5/obavezno oduzimanje I unistenje predmeta iz stava&/8 ovog clana

KRIVICNA DELA PROTIV I'OVINE ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKEH

-vo su klasicna kd zastitni objekt jeste imovina a vrste napada na imovinu se razlikuju kodpojedinih kd ove glave.Imovina se prije svega !titi drugim granama prava kao !to je građanskopravo tako da je I vodje krivi#no pravna za!tita supsidijanrna tj. njoj se pribjegava samo u onimslu#ajevima napada na imovinu kada se normama drugih grana prava imovini ne mo eobezbijediti adekvatna za!titia. +pr. Pronevjera jeste I imovinsko kd ali je svrstana u glavu kd



protiv slu bene du nosti jer je zakonodavac procijenio da je to primarni za!titni objekat kod teinkriminacije. -sobina vecina kd ove glave jeste da se ona vrse u namjeri pribavljanjaprotivpravne koristi no kod manjeg broja kd ta namjera ne psotoji npr. Kao kod kd oduzimanjetuđe stvari a kod nekih pak postoji tzv. Krađa upotrebe tu se radi o namjeri da se stvar samoupotrijebi npr. -duzimanje vozila. +ajcesca podjela kd ove glave je prema objektu radnje na djelakod kojih je taj objekt tudja pokretna stvar I kd ciji su objekt radnje imovinska prava I interesi. 4obziro na to da je privatna imovina li#no dobro kojim titular slobodno raspola e kod nekih kd oveglave krivicno gonjenje zavisi od ostecenog.

. KRADJA član 93

KD kradje ima 3 OBLIKA<KRADJU,TESKU KRADJU I SITNO DELO KRADJE. RADNJAIZVRSENJA sastoji se u oduzimanju drugome TUDJE POKRETNE STVARI.ODUZI'ANJE jedovrseno kada je doslo do prekidanja tudjeg pritezenja I zasnivanja pritezenja nad pokretnomstvari od strane izvrsioca/dovoljno je samo da postoji ,akticka vlast nad predmetom od straneizvrsioca. 0o zna#i da se stvar mo e oduzeti tj. da postoji radnja izvr!enja I u slu#aju lkada se onaoduzima od lica koje ima samo prite anje nad pokretnom stvari pa I onda kada je to lice doprite anja do!lo na protivpravan na#in od prethodnog prite ioca dr aoca ili vlasnika stvari. +e

mo e se oduzeti napu!tena stvar jer u odnosu na nju se samo da ne psotoji prite anje negonema ni svojine. I u pogledu izgubljene stvari prekinuta je ,akti#ka vlast nad stvari tj. nema viseprite anja od strane lica koje je stvar izgubilo ali postoji potreba za krivi#nopravnom za!titomimovine I u tom slu#aju tako da lice koje nađe izgubljenu stvar mo e izvr!iti kd utaje a ne krađe uodnosu na tu stvar. Druga je situacija kada je stvar zaboravljena ili zaturena od strane prite iocau kom slu#aju nije sasvim prekinuto njegovo prite anje tako da stvari mogu biti oduzete tj. mo epostojati kd krađe. RADNJA IZVRSENJA postoji I ako je stvar privremeno premjestena da bi sekasnije lakse zasnovalo pritezenje od izvrsioca. -sim shvataja da je za oduzimanje potrebno da

je zasnovana ,akti#ka vlast nad pokretnim stvarim od strane prite ioca a to je vladaju a teorijaaprehenzije postoje I druga shvatanja tako prema teoriji kontrektacije koja naj!ire određuje pjamoduzimanja ono postoji samim dodirivanjem tuđe pokretne stvari u cilju oduzimanja. Po drugomshvatanju oduzimanje psotoji kada je stvar uklonjena sa mjesta na kome se nalazila tj.premje!tena na drugo mjesto teorija amocije. Prema teoriji ablacije potrebno je da je stvarodnjeta iz prostora u kome se nalazila I prema teoriji ilacije da je stvar oduzeta tek kada jeizvr!ilac stvar sklonio na neko sigurno mjesto. Danas je prihva ena teorija aprehezije. -p!te jeusvojeno da oduzimanje mo e izvr!iti I lice kome je stvar rivremeno I za kratko vrijeme data radirazgledanja pod uslovom da je ne odnosi sa mjesta ili prostorije u kojoj mu je data jer takvodavanje ne dovodi do prekida prite enja.POSLJEDICA kd jeste promjena pritezenja nad pokretnom stvari. 4am prelid prite enja nijedovoljan krađa je dovr!ena kada je zasnovano prite enje izvr!ioca do tog momenta postojipoku!aj krađe. Poku!aj postoji I kada je izvr!ilac radnjom oduzimanja nije uspio da prekine

prite enje lica u #ijoj ,akti#koj vlasti se stvar nalazila tako I u slu#aju kada je u tome uspio ali nijezasnovao sopstveno prite enje nad stvari u prvom slu#aju se radi o nedovrenom poku!aju a udrugom dovr!enom pou!aju krađe poku!aj je ka njiv. OBJEKT RADNJE jeste TUDJA POKRETNA STVAR.3 uslova se traze:&.da se radi o STVARI

.da je stvar POKRETNA 3. da je stvar TUDJA. P-#d;#% $ "i n#;a ni$a$ 2 -i"#dn /% n#/;a%-a /# $a /% a-, op!te je usvojeno da #ovjek nije stvar ali djelovi tijela #ovjeka kao I le!mogu biti objekat radnje pojam pokretne stvari pro!iruje se I na svaku proizvedenu ili sakupljenuenergiju za davanje svjetlosti toplote ili kretanja tele,onski impuls kao I ra#unarski podatak Ira#unarski program. -bjekat mogu biti I one stvari #iji je promet pa I samo dr anje zabranjenonpr. Droga oru je? 0udjom pokretnom stvari se smatraju I djelovi nepokretne stvari koje joj



sluze. 9ko je u pitanju tzv ZBIRNA STVAR koja se sastoji od % ili vise stvari nesporno je dapostoji samo & objekt I & kd/isto vazi I za ZBIR STVARI.ako se radi o ispravi u koju jeinkorporisana vrijednost -6E7K0 19D+E7 je novac koji ucinilac ima namjeru da prisvojikoriscenjem te isprave. icne karte pasos/u nacelu +I4" objekt radnje. 'a postojanje kdpotrebno je da je ODUZI'ANJE DOVRSENO tj da je stvar dosla u pritezenje ucinioca 0razi se dapostoji NA'JERA da se prisvajanjem tudje pokretne stvari pribavi imovinska korist ako se tudjapokretna stvar oduzima radi privremene koristi KOJA NE U'ANJUJE VRIJEDNOST STVARIuzece se da kd ne postoji. NA'JERA mora biti sinhronizovana sa preduzimanjem 19D+E7I' 147+E9 oduzimanje s evr!i u namjeri da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribaviprotivpravna imovinska korist a to zna#i da namjera mora ili da prethodi ili da bude istovremenasa oduzimanjem kada je namjera ,orimirana naknadno nema kd. +a subjektivnom planu trazi se da postoji U'ISLJAJ I navedena NA'JERA ukoliko nedostajenamjera radi e s eo kd oduzimanja tuđe stvari u slu#aju da izvr!ilac pogre!eno dr i da je stvarni#ija ili da je stvar njegova krivica u pogledu krivi#nog djela krađe je isklju#ena po osnovustvarne zablude. Propisana kazna je nov#ana ili kazna zatvora do tri godine.

5. TESKA KRADJA član 9)

KD kradje prerasta u TESKU KRADJU ukoliko je kradja izvrsena pod nekom odKVALI=IKATORNI: OKOLNOSTI predvidjenih u ovom clanu.u 074K" K19DE" moze prerastiSA'O OBICNA KRADJA. STAV1*PRVI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA postavljena je alternativnou:1.OBIJANJU. PROVALJIVANJU 3.SAVLADAVANJU 'E:ANICKI:>ELEKTRONSKI:PREPREKA ).DRU+O' SAVLADJIVANJU VECI: PREPREKA.ODUZI'ANJE STVARI vrsi seobijanjem ili provavljivanjem u zatvorene prostore. OBIJANJE*nasilno prodiranje u zatvoreneprostore uz upotrebu 2z snage radi nasilnog uklanjanja prepreka sa ciljem ulaska u zatvoreniprostor. PROVALJIVANJE*ulazenje ili otvaranje zatvorenog prostora BEZ =IZICKO+ OSTECENJAuredjaja za zatvaranje STAV1*TACKA *kada je kradja izvrsena od strane +RUPE.+RUPA*NAJ'ANJE 3 LICA povezanih radi trajnog3povremenog vrsenja kd koja ne mora da imaodredjene uloge svojih clanova stalnost clanstva ili razvijenu strukturu STAV1*TACKA3*KRADJAIZVRSENA NA NAROCITO OPASAN>NAROCITO DRZAK NACIN/rijec je o % oblika teske kradjekod kojih se razlicite okolnosti vezuju za razicite RADNJE IZVRSENJA.NAROCITO OPASANNACIN/kradja izvrsena tako da mora doci do opasnosti po zivot tijelo ili imovinu pasivnogsubjekta3bilo kog drugog lica *APSTRAKTNA OPASNOST(znaci nije nastupila). NAROCITODRZAK NACIN/prelazi granicu drskosti uobicajene za kradju granicu je tesko postaviti obicno segranici sa kd RAZBOJNISTVA& STAV1*TACKA)*kada je ucinjena od strane lica koje je pri sebiimalo kakvo ORUZJE> OPASNO ORUDJE RADI NAPADA>ODBRANE.potrebno je da jeIZVRSILAC imao pri sebi kakvo ORUZJE>OPASNO ORUDJE I da je POSTOJALA NA'JERA da se

ono upotrijebi STAV1*TACKA /kada je izvrsena za vrijeme POZARA,POPLAVE,ZE'LJOTRESAILI DRU+O+ UDESA STAV1*TACKA5 /kada je iskoriscena bespomocnost3drugo tesko stanjenekog lica radi vrsenja kradje.tu su dvije situacije kada je izvrsiocu olaksano oduzimanje stvari jerse pasivni subjekt nalazi u bespomocnosti I kada izvrsilac iskoriscava neko drugo tesko stanjepasivnog subjekta radi kradje.za razliku od bespomocnosti nije nuzno da se sam pasivni subjektnalazi u nekom teskom stanju bitno je da je stvar ukradena ISKORISCAVANJE' tog stanja.STAV *postoji kada vrijednost ukradene stvari prelazi 85A.AAA dinara/mjerodavna TRZISNAVRIJEDNOST ili kad je u pitanju kulturno dobro3dobro koje uziva prethodnu zastitu3prirodnodobro STAV3*TEZI OBLIK /kada je izvrsenjenjem djela iz stava&3% pribavljena imovinska korist od



preko &.5AA.AAA dinara +eophodan je U'ISLJAJ koji mora obuhvatiti svijest o kvali2katornojokolnosti.

6. RAZBOJNICKA KRADJA član 9

KD kradje predstavlja SLOZENO KD koje se sastoji i4 KRADJE I PRINUDE RADNJAIZVRSENJA se sastoji u upotrebi sile3prijetnji da ce se neposredno napasti na zivot3tijelo unamjeri da se ukradena stvar zadrzi znaci da je KRADJA VEC IZVRSENA IZVRSILAC je zatecendok se jos nalazi na mjestu izvrsenja3dok odnosi ukradenu stvar. ZATECEN/znaci da kradja jostraje.

RAZBOJNICKA KRADJA moze biti izvrsena na SVAKO' 'JESTU NA KO' SE IZVRSILACNALAZI DOK JE U BJEKSTVU SA UKRADENO' STVARI I u pogledu stvari koje su predmetSITNO+ DJELA KRADJE. IZVRSILAC moze biti samo ono lice koje je prethodno I' 14I -K19DE" Djelo se moze izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE' a mora postojati I namjera da se ukradenastvar zadrzi . STAV *TEZI OBLIK /kad vrijednost ukradenih stvari prelazi &.5AA.AAA hiljada dinaraSTAV3*DRU+I TEZI OBLIK /prvi slucaj:ukoliko je djelo iz stava & I % ucinjeno OD STRANE+RUPE, drugi slucaj:ukoliko je teska tjelesna povreda nanijeta prilikom izvrsenja razbojnickekradje kao I da u odnosu na nju POSTOJI U'ISLJAJ UCINIOCA .teska tjelesna povreda +7 ;-19biti nanesena licu od koga se stvar oduzima. ZIDKZ*NAJTEZI OBLIK RAZBOJNICKE KRADJE/ako je djelo iz stava& do $ ucinjeno od strane OR+ANIZOVANE KRI'INALNE +RUPE .

7. RAZBOJNISTVO član 95

KD razbojnistva je SLOZENO KD koje se sastoji iz $d PRINUDE I $d KRADJE /to je KRADJA kojase vrsi upotrebom PRINUDE RADNJA IZVRSENJA sastoji se u oduzimanju tudje pokretne stvariupotrebom sile3prijetnje. SILA/mora biti upravljena protiv nekog lica a PRIJETNJA mora bitikvali2kovana/prijeti se neposrednim napadom na zivot I tijelo.+7 mora se prijetiti licu od koga seoduzima stvar. 1adi se o DVOAKTNO' KD za cije se postojanje trazi KU'ULATIVNO

PREDUZI'ANJE OBJE RADNJE :upotreba sile3prijetnnje I oduzimanje tudje pokretnestvari. PRVO se preduzima akt prinude DAKLE SILA> PRIJETNJA DA CE SE NEPOSREDNONAPASTI NA ZIVOT I TIJELO a onda se oduzima tudja pokretna stvar.-tpor pasivnog subjektaNIJE NEOP:ODAN ali je potrebno da je ZRTVA S:VATI KAO OZBILJNU. POKUSAJ postoji ako

je preduzeta sila3prijetnja koja je upravljena na oduzimanje tudje pokretne stvari.P-K"49E postojisve dok nije zasnovano PRITEZENJE nad oduzetom stvari od strane UCINIOCA +eophodan jeU'ISLJAJ koji obuhvata svijest da se upotrebom prinude oduzima tudja pokretna stvar. Kdrazbojnistvo se od kd teske kradje razlikuje jer kod kd teska kradja se koristi IZNENADJENJEPASIVNO+ SUBJEKTA I NE PRI'JENJUJE SE SILA DA BI SE SAVLADAO AKTUELNI ILIOCEKIVANI OTPOR STAV *KVALI=IKOVANI OBLIK*u sljedecim slucajevima:&.kada vrijednostoduzetih stvari P17 9'I &.5AA.AAA.DI+919 %.kada je djelo ucinjeno od strane +RUPE ili je nekomlicu SA U'ISLJAJE' ucinioca nanesena teska tjelesna povreda.teska tjel povreda NE 'ORABITI nanesena licu od koje se stvar oduzima. STAV3*NAJTEZI OBLIK /ako je djelo ucinjeno odstrane OR+ANIZOVANE KRI'INALNE +RUPE STAV)*PRIVILE+OVANI OBLIK /djelo se odosnovnog razlikuje prema vrijednosti oduzetih stvari kao I namjeri ucinioca da pribavi maluimovinsku korist.kumulativno se zahtijeva I SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI USLOV a kodobjektivnog uslova ZIDKZ PREDVIDJA &5.AAA DI+919POKUSAJ je kaznjiv.

8. UTAJA član 96



Kod ovog kd se stiti ISKLJUCIVO SVOJINA STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sesastoji u prisvajanju tudje pokretne stvari koja je izvrsiocu povjerena. STVAR JE POVJERENAnekom licu onda kada se nalazi u njegovom pritezanju po nekom pravnom osnovu koji NE VODIsticanju svojine.nije nuzno da je stvar povjerena od vlasnika stvari PRISVAJANJE pocinje ondakada izvrsilac pocne da se prema povjerenoj stvari ponasa kao vlasnik. 'a postojanje kdneophodno je da je prisvajanje izvrseno u namjeri da se sebi ili drugom pribavi I'OVINSKAKORIST.Djelo je DOVRSENO I kada ta korist jos nije pribavljena. OBJEKT KRIVICNO+ DJELA jetudja pokretna stvar Djelo nece postojati ako ucinilac vrati drugu stvar iste kolicine I kvalitetaSTAV *TEZI OBLIK /ako kd izvrsi STARALAC/kvali2katorna okolnost ovdje je zloupotrebapovjerenja. STAV3*TEZI OBLIK*ako vrijednost utajenih stvari prelazi 85A.AAADI+919 STAV)*NAJTEZI OBLIK*KVALI=IKATORNA OKOLNOST SE ODNOSI NA OBJEKT UTAJE I tu postoje %situacije:kada utajena stvar predstavlja kulturno dobro ili kada vrijednost utajene stvari P17 9'I&.5AA.AAA DI+919

STAV *LAKSI OBLIK /u % slucaja:utaja stvari koja je nadjena I utaja stvari do koje se slucajnodoslo. 'a sve oblike je neophodan U'ISLJAJ kao I namjera da se sebi ili drugom pribaviprotivpravna imovinska korist

39. PREVARA član 97ZASTITNI OBJEKT kd PREVARE je I'OVINA U CJELINI STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJAIZVRSENJA sastoji se u navodjenju nekog lica da nesto ucini3neucini na stetu svoje3tudjeimovine. NAVODJENJE se vrsi na % nacina:&.dovodjenjem u zabludu tog lica laznimprikazivanjem ili prikrivanjem cinjenica ili %.odrzavanjem u zabludi. DOVODJENJE U ZABLUDU/

jeste stvaranje pogresne predstave o nekim cinjenicama.-D1'9 9+E7 " '96 "DI/izvrsilac svojimizjavama ili precutkivanjem odrzava u zabludi pasivnog subjekta koji vec ima pogresnu predstavuo nekoj cinjenjci. PRED'ET PREVARNE IZJAVE su cinjenice. RADNJA IZVRSENJA moze sepreduzeti I necinjenjem. POSLJEDICA sastoji se u cinjenju3necinjenju pasivnog subjekta na stetusvoje3tudje imovine.4teta ;-19 zaista da nastupi. +a subjektivnom planu/ U'ISLJAJ I NA'JERA

da se dovodjenjem3odrzavanjem u zabludi pasivnog subjekta pribavi kakva protivpravna korist.STAV *LAKSI OBLIK /razlikuje se od osnovnog samo u pogledu NA'JERE /privilegujucu okolnostpredstavlja namjera da se prevarom drugi samo osteti a ne I da se pribavi protivpravnaimovinska korist. STAV3*TEZI OBLIK /kada je djelom iz stavova & I % pribavljena imovinskakorist3nanijeta steta preko 85A.AAADI+919 STAV)*NAJTEZI OBLIK /kada je djelom iz stavova & I% pribavljena imovinska korist3nanijeta steta preko &.5AA.AAA DI+919

31. SITNA KRADJA,UTAJA I PREVARA član 19

Istim clanom su inkriminisani LAKSI OBLICI 3 $d<KRADJE UTAJE I PREVARE 'a postojanjeovog kd osim BITNI: OBILJEZJA OSNOVNO+ OBLIKA TI: KRIVICNI: DJELA potrebno je daKU'ULATIVNO budu ostvarena % uslova:&.da vrijednost ukradenih stvari +7 P17 9'I &5.AAADI+919( OBJEKTIVNI USLOV& %.da je ucinilac isao za tim da pribavi malu imovinskukorist3prouzrokuje malu stetu (SUBJEKTIVNI USLOV&.SUBJEKTIVNI USLOV mora postojati UVRIJE'E izvrsenja kd.

3 .UNISTENJE I OSTECENJE TUDJE STVARI član 1

-vim kd se stiti imovina STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA ima $oblika: 1.OSTECENJE TUDJE STVARI .UNISTENJE TUDJE STVARI 3.CINJENJENEUPOTREBLJIVO' TUDJE STVARI.OSTECENJE /kada su svojstva djelimicno



promijenjena UNISTENJE potpuno mijenjanje svojstva stvari u negativnom smislu CINJENJENEUPOTREBLJIVO' /kada se vise ne moze koristiti 'a postojanje kd nebitno je moze li se stvaropraviti OBJEKT KRIVICNO+ DJELA 'O+U BITI POKRETNE I NEPOKRETNE STVARISUBJEKTIVNA STRANA kd podrazumijeva U'ISLJAJ. STAV *TEZI OBLIK /kada je djelom izstava & prouzrokovana steta koja prelazi iznos od 85A.AAADI+919 STAV3*NAJTEZI OBLIK /kada

je djelom iz stava & prouzrokovana steta koja prelazi &.5AA.AAA DI+919 kao I ako je izvrsenoprema kulturnom dobru I zasticenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra I prema dobru kojeuziva prethodnu zastitu 9ko je objekt ovog kd u privatnom posjedu gonjenje se preduzima poPRIVATNOJ TUZBI.

33. NEOVLASCENO KORISCENJE TUDJE+ VOZILA član 13

STAV1*OSNOVNI OBLIK /cini ga onaj ko bez pristanka ovlascenog lica koristi tudje motornovozilo RADNJA IZVRSENJA se sastoji u neovlascenom koriscenju tudjeg motornogvozila.KORISCENJE/kod ovog kd podrazumijeva upotrebu u smislu voznje3stavljanja u pogon Iradi se o PRIVRE'ENO' koriscenju sa namjerom da se vozilo vrati nakon upotrebe.

Kd je ucinjeno ako je radnja izvrsena JEDNO' ILI VISE PUTA 'a postojanje kd uslov je da sekoriscenje tudjeg motornog vozila vrsi BEZ PRISTANKA ovlascenog lica kao I da je u pitanjutudje motorno vozilo Kd je DOVRSENO kada je doslo do koriscenja motornog vozila. POKUSAJ bipredstavljalo ukljucivanje motora I on je KAZNJIV. Krajnja nuzda/opsti osnov iskljucenjaprotivpravnosti. OBJEKT RADNJE je tudje motorno vozilo. IZVRSILAC moze biti svakolice.zahtijeva se U'ISLJAJ ucinioca koji mora obuhvatiti svijest da se tudje motorno vozilo koristibez pristanka ovlascenog lica. STAV *TEZI OBLIK*ako je djelo iz stava & ucinjenoprovaljivanjem3obijanjem motornog vozila ili upotrebom sile3prijetnje.ozbiljnost prijetnje seprocjenjuje sa SUBJEKTIVNO+ stanovista.

3). IZNUDA član 1)

ZASTITNI OBJEKT KD jeste I'OVINA U CJELINI kako stvari tako I imovinska prava I interesiSTAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u prinudjivanju pasivnog subjekta danesto ucini3ne ucini na stetu svoje3tudjeimovine. PRINUDA se sastoji u upotrebi sile3prijetnje pricemu sila kao I kod ostalih kd dok se prijetnja vrjednuje sa SUBJEKTIVNO+ stanovista I ne morabiti kvali2kovana POSLJEDICA KD se sastoji u cinjenju3ne cinjenju na stetu svoje3tudjeimovine. STETA mora nastupiti. 1azlika u odnosu na kd razbojnistva/ kod kd iznude pasivnisubjekt je pod uticajem prinude 49; predao stvar izvrsiocu POKUSAJ postoji onda kada jepriminjenjena prinuda (sila3prijetnja) u cilju da se pasivni subjekt prinudi da nesto ucini3ne ucinina stetu svoje3tudje imovine. 'ahtijeva se U'ISLJAJ kao I namjera da se za sebe3drugog pribaviprotivpravna imovinska korist STAV *TEZI OBLIK /postoji onda kada je izvrsenjem djela iz stava&pribavljena protivpravna imovinska korist koja prelazi 85A.AAA DI+919 STAV)*JOS TEZI OBLIK /postoji u % slucaja: 1.BAVLJENJE IZNUDO' (nije dovoljno samo jednom). $ ali0$a% -na

$ ln /% DA JE DJELO IZVRSENO OD STRANE +RUPE(+RUPA*NAJ'ANJE 3 LICAPOVEZANI: RADI TRAJNO+> POVRE'ENO+ VRSENJA KD& NAJTEZI OBLIK /kada je djeloucinjeno od strane OR+ANIZOVANE KRI'INALNE +RUPE.

3 . PRIKRIVANJE član 1

STAV1*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u prikrivanju proturanju kupovini primanju u zalogu ilipribavljanju na drugi nacin stvari koja je pribavljena krivicnim djelom ili onoga sto je za tu stvardobijeno prodajom ili zamjenom. RADNJA IZVRSENJA je postavljena ALTERNATIVNO pa je djelo



DOVRSENO preduzimanjem bilo koje od alternativnih radnji izvrsenja/ne trazi se nastupanjeodredjene posljedice 'a postojanje kd nije neophodno da je izvrsilac zasnovao pritezenje uodnosu na stvar koju prikriva. IZVRSILAC ne moze biti lice koje je stvar pribavilo krivicnim djelomkao ni saizvrsilac prethodnoh djela. -6E7K0 19D+E7 mogu biti POKRETNE I NEPOKRETNESTVARI(zakon ne isljucuje nepokretne) pribavljene bilo kojim kd. 'a postojanje kd potreban jeU'ISLJAJ I ZNANJE izvrsioca da je stvar pribavljena kd/om3znanje o onome sto je za tu stvardobio prodajom3zamjenom. STAV *LAKSI OBLIK /ako ucinilac nije znao da je stvar pribavljenakd/om ali je % 'O+AO I 'ORAO da zna/ NESVJESNI NE:AT. ZIDKZ*STAV3*NOVI OBLIK KD*2 slucaju da neko zahtijeva naknadu za povracaj stvari za koje '+93mogao3morao3bio duzan dazna da su pribavljene krivicnim djelom. +a subj planu potrebna je NA'JERA da se sebi3drugomlicu pribavi protivpravna imovinska korist.ovo kd postojace samo u slucaju da nisu ostvarenaobiljezja nekog drugog TEZE+ KD tj.djelo je SUPSIDIJARNO+ KARAKTERA. STAV)*TEZIOBLIK /postoji ako su ispunjene $ kvali2katorne okolnosti:&.ako se ucinilac BAVI vrsenjem kd %ako je djelo izvrseno od strane F1"P7 ili stvar predstavlja kulturno dobro od izuzetnog3velikogznacaja tj dobro koje uziva prethodnu zastitu$.kada vrijednost stvari koje se prikrivaju P17 9'I&.5AA.AAA DI+919

KRIVICNA DELA PROTIV PRIVREDE ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKE<

-va KD obuhvataju I jednu posebnu kategoriju 2zickih lica(iz pravnih lica cija se nedozvoljenadelatnost suzbija) a to su OD+OVORNA lica.Inkriminacije su dopunjene tzv blanketarnimdispozicijama.KD iz ove glave su dela protiv privrede ali ih ne treba automatski smatratiprivrednim krivicnim delima.Frupni zastitni objekt/privredni sJstem. IZVRSILAC/u velikoj vecinimoze biti svako lice a u dosta slucajevaodgovorno lice u preduzecu3drugom subjektu privrednogposlovanja a kod nekih KD I preduzetnici.KD se po pravilu mogu ostvariti saU'ISLJAJE' (najcesce direktnim).1ijetko/I iz nehata.

35. =ALSI=IKOVANJE NOVCA član 3

NOVAC je metalni3papirni3od nekog drugog materijala izradjen novac koji se na osnovu zakonanalazi u opticaju u 1epublici 4rbiji. STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA je postavljenaALTERNATIVNO<PRAVLJENJE LAZNO+ NOVCA>PREINACENJE PRAVO+ NOVCA.PRAVLJENJELAZNO+ NOVCA/proizvodnju novca koji u svemu izgleda kao pravi tj ;-19 biti uspjeli,alsi2kat. PREINACENJE PRAVO+ NOVCA/prepravljanje vazeceg novca na njegovu VECUnominalnu vrijednost Kd je SVRSENO kada je lazni novac NAPRAVLJEN3pravi novacPREINACEN 'ahtijeva se DIREKTAN U'ISLJAJ uz postojanje odredjene NA'JERE STAV *DRU+I OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA je pribavljanje laznog novca u namjeri da sestavi u opticaj kao pravi I stavljanje laznog novca u opticaj. PRIBAVLJANJE se moze vrsiti narazne nacine(kupovina po nizoj vrijednosti I sl)ali 'ORA postojati namjera ucinioca da se on pustiu opticaj kao pravi. 'a POSTOJANJE oblika kd dovoljno je da se novac pribavlja u odredjenojnamjeri.kd je 4 147+- pribavljanjem laznog novca u odredjenoj namjeri STAVLJANJE LAZNO+NOVCA U OPTICAJ znaci ubacivanje u novcane tokove laznog3preinacenog novca.obicno se vrsiod lica koje nije ucestvovalo u prethodnim radnjama 9 I desava se da to radi I lice koje je tajnovac napravilo3preinacilo. Kd je svrseno stavljanjem laznog novca u opticaj.zahtijeva /#DIREKTAN U'ISLJAJ. STAV3*TEZI OBLIK /ako je djelom iz stavova &i %napravljen preinacen pribavljen ili stavljen u promet lazan novac u iznosu 7G7; -D &.5AA.AAADI+919.KD je svrseno kad je napravljen preinace pribavljen ili stavljen u promet lazni novac uovom iznosu. STAV)*DVA LAKSA OBLIKA /&.cini ga lice koje lazan novac koji je primilo kaopravi saznavsi da je lazan pusti u opticaj.bitno je da u momentu prijema ucinilac NIJE ZNAO da



se radi o laznom novcu.kd je svrseno kad je takav novac pusten u optica.'ahtijeva se U'ISLJAJkao oblik krivice.%.kad neko zna da je nacinjen lazan novac3da je lazan novac stavljen u opticajpa to ne prijavi/kd se ostvaruje NECINJENJE' .kd je svrseno kad je kod ucinioca postojalaobaveza na CINJENJE.zahtijeva se ";I4 E9E 409 5/obavezna mjera bezbjednosti oduzimanjapredmeta

36. PORESKA UTAJA član 8

STAV1*OSNOVNI OBLIK /cini ko u namjeri da potpuno3djelimicno izbjegne placanje porezadoprinosa3drugih propisanih dazbina daje lazne podatke o zakonito stecenim prihodima opredmetima ili drugim cinjenicama koje su od uticaja na utvrdjivanje ovakvih obaveza ili ko uistoj namjeri u slucaju obavezne prijave ne prijavi zakonito stecen prihod odnosno predmete ilidruge cinjenice koje su od uticaja na utvrdjivanje ovakvih obaveza a iznos obaveze cije seplacanje izbjegava prelazi &5A.AAADI+919 OBJEKT KD su odredjene obaveze nekoglica(2zickog3pravnog)u vezi sa porezom doprinosom ili drugip propisanim dazbinama. DAZBINEsu oblik poskih prihoda/kod ovog kd one su 4P-17D+I prihod koji se nalpacuje uz glavni.RADNJA KRIVICNO+ DJELA E7 najsire,PREVARNA DJELATNOST koja se ALTERNATIVNOmani,estuje kao radnja cinjenja3necinjenja.u zakonu se navodi kako se ostvaruje.

Prihodi predmeti druge cinjenice moraju biti steceni ZAKONITO. OBJEKTIVNI USLOVINKRI'INACIJE NE TREBA DA BUDE OBU:VACEN U'ISLJAJE' UCINIOCA KD "# SVRSENOonda kada je ucinilac dao lazne podatke o zakonito stecenim prihodima3drugim cinjenicama oduticaja na utvrdjivaje ovakvih obaveza odnosno kad takve cinjenice nije prijavio ili je na druginacin prikrio podatke koji se odnose na utvrdjivanje navedenih obaveza. IZVRSILAC djela je usvakom slucaju =IZICKO LICE ali kao PORESKI OBVEZNIK ILI NEKI DRU+I PORESKIDUZNIK.PORESKI OBVEZNIK /je poreski duznik koji je obavezan da plati porez. Kd se mozeizvrsiti samo sa DIREKTNI' U'ISLJAJE' uz namjeru potpunog3djelimicnog izbjegavanjaplacanja poreza ili drugih dazbina . STAV *TEZI OBLIK /ako iznos utaje obaveze iz stava& cije seplacanje potpuno3djelimicno izbjegava P17 9'I &.5AA.AAA DI+919 S%a 3/NAJTEZI OBLIK /akoiznos obaveza iz stava& P17 9'I C.5AA.AAA DI+919

37. PRANJE NOVCA član 31

KD ima nekoliko oblika koji su medjusobno povezani I cine jedinstvenu cjelinu/to su $ OBLIKAPRVI OBLIK /postoji kad se izvrsi konverzija ili prenos imovine sa znanjem da ta imovina poticeod krivicnog djela u namjeri da se prikrije ili lazno prikaze nezakonito porijeklo imovine. RADNJAIZVRSENJA je ALTERNATIVNO odredjena I moze se sastojati kako u koverziji tako I u prenosuimovine. POTREBNO JE da se konverzija3prenos vrsi SA ZNANJE' da ta imovina potice odkd.;ora postojati I namjera/da se prikrije ili lazno prikaze nezakonito porijeklo imovine. ZNANJEpodrazumijeva vrlo visok stepen svijesti kod ucinioca I predodredjuje postojanje DIREKTNO+U'ISLJAJA " smislu ovog $d KONVERZIJU bi trebalo shvatiti kao pretvaranje jednognepunovaznog pravnog posla u punovazan pravni posao uz zadrzavanje istih ili slicnihekonomskih e,ekata koji bi se postigli prvobitnim pravnim poslom. I'OVINA* smatra se dobrosvake vrste I isprava kojom se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. I'OVINO' sesmatra I prihod ili druga korist ostvarena neposredno ili posredno iz kd kao I dobro u koje je onapretvorena ili sa kojim je pomijesana. Dovoljno je da lice u pitanju zna da je kd izvrseno Ipotrebno je da izvrsilac to cini u odredjenoj namjeri. DRU+I OBLIK ISTO+ KD cini lice kojeprikrije3lazno prikaze cinjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potice od kd.pretpostavlja seda se ta imovina vec nalazi po nekom nelegalnom osnovu kod izvrsioca. RADNJA IZVRSENJA sesastoji u prikrivanju ili laznom prikazivanju. PRIKRIVANJE/vidi ranije kd. LAZNO



PRIKAZIVANJEPREDSTAVLJANJE neke cinjenice tako da ne odgovara stvarnom stanju. 017GI-6 IK podrazumijeva sticanje drzanje ili koriscenje imovine sa znanjem ali u trenutku prijema data imovina potice od kd. RADNJA IZVRSENJA je sticanje drzanje ili koriscenje imovine.

POKUSAJ je kaznjiv. TEZI OBLIK KD predvidjen je u st.% I odredjen je s obzirom na iznosnovca3vrednost imovine kod nekog od oblika iz st.&.9ko iznos novca3imovine prelazi&.5AA.AAADI+POSTOJACE TEZI OBLIK KD. '9 sve oblike KD iz st.& uslov za postojanje kd dakod ucinioca postoji znanje da ta imovina potice od KD. STAV3*UCINILAC moze biti i lice koje jeimovinu steklo izvrsenjem KD/prema najnovijim 'ID(A )/nije bitno koje KD je izvrseno . NAJTEZIOBLIK KD iz ovog clana/kada je delo iz st.& I st.% ovog clana izvrseno u F1"PI. +RUPA /najmanje$ lica(bitno samo za kd iz st& I %). STAV *predvidja odgovornost I za nehat kod kd iz st.& I%.Podrazumeva se das u ostvarena obelezja kd predvidjenih st&i % pri cemu je ucinilac 'O+AO IBIO DUZAN DA ZNA da novac3imovina predstavljaju prihod ostvaren KDom.0reba uzeti da seradi o nesvesnom nehatu koji predstavlja donju granicu krivice kod ovog KD . STAV5 /predvidja seodgovornost odgovornog lica u pravnom licu(koje se bavi otkrivanjem I sprecavanjem pranjanovca) a koje ucini neko od dela iz st& % I 5.Dolazi u obzir kako umisljaj (kao oblik krivice)tako Inehat u zavisnosti od KD. STAV6*obavezna primena mere bezbednosti oduzimanja predmeta.

38. NEDOZVOLJENA TR+OVINA član )3-vim KD stiti se trgovina kao grana privrede od posebne vaznosti. " st&/8 sadrzano je nekolikoKD." st& odredjeno je osnovno KD a dalje se razlikuju 3 n"# a !li$a :&.nabavljanjerobe3drugih predmeta %.bavljenje trgovinom3posredovanjem u trgovini $.bavljenje zastupanjemorganizacija u unutrasnjem3spoljnotrgovinskom prometu robe I usluga. U 1 SLUCAJU delo iz st&cini ko nemajuci ovlascenje za trgovinu nabavi robu3druge predmete u vecoj vrednosti u svrhuprodaje. OBJEKT KD/roba ili drugi predmeti.1-69 je proizvod ljudskog rada namenjentrzistu. RADNJA IZVRSENJA se sastoji u nabavljanju robe3drugih predmeta. NABAVLJANJE semoze vrsiti na vise nacina:kupovinom trampom uzimanjem ili na dr nacin.6itno je da senabavljanje vrsi po nekom PRAVNO' OSNOVU.VECA VREDNOST / $AA.AAADI

NABAVLJANJE treba da se vrsi u svrhu prodaje.KD ce postojati samo kad se navedene delatnostivrse NEOVLASCENO bez dozvole nadleznog organa3prekoracenje ovlascenja nadleznogorgana.'a postojanje KD dovoljna je & nabavka.+e trazi se da su predmeti prodati nebitno da li jeizvrsilac pribavio imovinsku korist. KD "# SVRSENO nabavljanjem robe. U SLUCAJU delo iz st&postoji kad se neko neovlasceno I u vecem obimu bavi trgovinom3posredovanjem u trgovini.KD jeucinjeno ako je radnja izvrsena & ili vise puta.Podrazumevajuse:kupovina prodaja posredovanje. POSREDOVANJE*vrsta privrednih usluga kod koje posrednikdovodi u vezu zainteresovana pravna I 2zicka lica(prodavca I kupca). 0razi se da se ovo vrsineovlasceno3uz prekoracenje postojeceg ovlascenja. U 3 SLUCAJU delo iz st& postoji kad se nekoneovlasceno I u vecem obimu bavi zastupanjem organizacija u unutrasnjem3spoljnotrgovinskom

prometu robe I usluga. ZASTUPANJE/obavljanje pravnih poslova u tudje ime I za tudj racun. 6itno je da se vrsi NEOVLASCENO I 2 VECE' OBI'U .'ahteva se U'ISLJAJ kao oblik krivice.STAV *POSEBAN OBLIK KD NEDOZVOLJENE TR+OVINE*KD cini lice koje se bavi prodajomrobe ciju je proizvodnju neovlasceno organizovalo. RADNJA IZVRSENJA su % povezanedelatnosti:neovlasceno organizovanje proizvodnje I bavljenje prodajom tako proizvedene robe.KD

je SVRSENO kad je tako proizvedena roba dostupna za prodaju.I' 14I 9G je lice koje jeneovlasceno organizovalo proizvodnju robe koju posle toga prodaje. 'ahteva se U'ISLJAJ kaooblik krivice. STAV3*POSEBAN OBLIK KD NEDOZVOLJENE TR+OVINE*KD cini lice kojeneovlasceno prodaje kupuje ili vrsi razmenu robe3predmeta ciji je prometzabranjen3ogranicen. OBJEKT KD je roba3predmeti ciji promet potpuno zabranjen3pod posebnim



rezimom. RADNJA IZVRSENJA je alternativno odredjena I moze se sastojati u prodaji kupovini ilirazmenipotrebno je da se to cini NEOVLASCENO.IZVRSILAC moze biti svako lice kojeprodaje kupuje ili vrsi razmenu takvih roba3predmeta.KD je SVRSENO kada je takvaroba3predmet prodata kupljena ili razmenjena.

NA SUBJEKTIVNO' PLANU potreban je U'ISLJAJ kao oblik krivice STAV)*DVA TEZA OBLIKAKD NEDOZVOLJENE TR+OVNE*PRVI TEZI OBLIK postoji ako je ucinilac dela iz st&/$ovog clanaorganizovao mrezu preprodavaca3posrednika. OR+ANIZOVANJE 'REZEPREPRODAVACA>POSREDNIKA /na jednom sirem podrucju od strane vise lica(vise lica/najmanje % lica).KD kvali2kovano je posebnom okolnoscu pa ";I4 E9E ucinioca treba I to daobuhvati. DRU+I OBLIK kad je kod istih KD postigao imovinsku korist 85A.AAADI+.Postignutaimovinska korist predstavlja kvali2katornu okolnost KD I ako nije postignuta nema tog KD pa nijemoguc pokusaj vec se radi o svrsenom KD iz st& istog clana. Kontinuirane radnje KDnedozvoljene trgovine predstavljaju SA'O JEDNO KD NEDOZVOLJENE TR+OVINE I to oblikaza koji je zakonom predvidjena najteza kazna. STAV /obavezno oduzimanje predmeta

KRIVICNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI

Frupni ZASTITNI OBJEKAT ove glave KD jeste ZDRAVLJE LJUDI.Dela iz ove glave imaju slicnostsa KD protiv opste sigurnosti ljudi I imovine +eka od KD predvidjena ovom glavom moze izvrsitisamo lice sa odredjenim svojstvom(lekar npr) dok druga moze izvrsiti bilo koje lice. ise KD iz ovegrupe imaju nehatni oblik.

)9. NEOVLASCENA PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PRO'ET OPOJNI:DRO+A član )5

STAV1*OSNOVNI OBLIK /sastoji se u neovlascenoj proizvodnji preradjivanju prodaji ili nudjenjuna prodaju ili u kupovini drzanju ili prenosenju radi prodaje ili u posredovanju u prodaji ili kupoviniili na drugi nacin u neovlascenom stavljanju u promet supstanci ili preparata koji su proglaseni za

opojne droge -vim KD se stiti ZDRAVLJE LJUDI.OBJEKT KD su supstance3preparati koji suproglaseni za opojne droge. OPOJNE DRO+E /supstance3preparati koji su propisima zasnovanimna zakonu proglaseni za opojne droge tj supstance prirodnog3sintetickog porijekla cijom seupotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu ostecenja zdravlja ljudi ili da nadrugi nacin ugroze ljudski integritet u 2zickom psihickom ili socijalnom smislu . RADNJAIZVRSENJA "# ALTERNATIVNO odredjena I moze se sastojati u raznovrsnim djelatnostima kaosto su:proizvodnja prerada prodaja nudjenje na prodaju kupovina drzanje ili prenosenje radiprodaje posredovanje u prodaji ili kupovini. Pod nedozvoljenom proizvodnjom opojne drogepodrazumijeva se svaka aktivnost izvrsioca kojom se iz odredjenog materijala dobija supstancakoja ima svojstvo opojne droge/mogu ih proizvoditi preduzeca I drugi subjekti koji za to imajuodobrenje nadleznog organa. Posredovanje moze da bude neposredno I posredno. KD je svrsenokada je preduzeta bilo koja delatnost koja ulazi u radnju izvrsenja.KD se moze izvrsiti samo saU'ISLJAJE'. STAV *LAKSI OBLIK /sastoji se u neovlascenom uzgajanju maka psihoaktivnekonoplje ili drugih biljaka iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrze opojnudrogue. RADNJA IZVRSENJA/neovlasceno uzgajanje maka psihoaktivne konoplje ili drugih biljakaiz kojih se dobijaju psihoaktivne supstance ili one same sadrze takve supstance. UZ+AJANJEtreba da se vrsi NEOVLASCENO(bez dozvole). IZVRSILAC/svako lice koje neovlasceno uzgajapomenute biljne culture.KD se moze izvrsiti samo /a U'ISLJAJE'. STAV3*TEZI OBLIK /postojiako je kd iz st& izvrseno od strane F1"P7 ili je ucinilac ovog KD organizovao mrezupreprodavaca3posrednika. OR+ANIZOVANJE 'REZE PREPRODAVACA /kada se to cini na



jednom sirem podrucju od strane vise lica. 'REZA POSREDNIKA /postojanje veceg broja licarasporedjenih na raznim mestima preko kojih ucinilac prodaje opojnu drogu ili koji posreduju prikupovini3prodaji droge . STAV)*NAJTEZI OBLIK /postoji kada je KD iz st& izvrseno od straneOR+ANIZOVANE KRI'INALNE +RUPE. STAV /ako ucinilac otkrije od koga nabavlja opojnudrogue moguce OSLOBODJENJE OD KAZNE. STAV5 /njime se inkriminisu NEKE PRIPRE'NERADNJE u vezi sa neovlascenom proizvodnjom I stavljanjem u promet opojnih droga/neovlasceno pravljenje nabavljanje posedovanje ili davanje na upotrebu opreme materijala ilisupstance za koje se zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga.Potrebno je da jeUCINILAC znao da je prethodno namenjeno za proizvodnju opojnih droga. KD je moguce izvrsitisamo sa U'ISLJAJE'. STAV6 /opojne droge I sredstva za njihovo spravljanje oduzimaju se.

)1. NEOVLA ENO DR ANJE OPOJNI: DRO+A član )5a

) . O'O+UCAVANJE UZIVANJA OPOJNI: DRO+A član )6

STAV1*OSNOVNI OBLIK /podrazumeva razlicite mogucnosti I sastoji se u navodjenju drugog nauzivanje opojne droge ili davanju opojne droge da uziva to ili drugo lice ili stavljanju naraspolaganju prostorija radi uzivanja opojne droge ili na drugi nacin omogucavanju drugom da

uziva opojnu drogu. RADNJA IZVRSENJA je alternativno odredjena I podrazumeva razlicitenacine ostvarenja ovog KD/navodjenje na uzivanje opojnih droga davanju ovih supstanci Ipreparata drugom radi uzivanja stavljanju na raspolaganje prostorija u istom cilju I svaki druginacin kojim se omogucava drugom da uziva opojnu drogu/proizlazi da se kaznjavaju razliciti oblicipodstrekivanja I pomaganja. Pod OPOJNI' DRO+A'A vidi raniju de2nicijuLpsihotropnesupstance. KD ce postojati kad se navodi SA'O JEDNO lice/ako se ove delatnosti vrse premaVISE LICA ili "# PASIVNI SUBJEKT speci2can to ce imati uticaja na KVALI=IKACIJU DELAp /% "a # TEZI OBLIK i4 /% .DAVANJE OPOJNE DRO+E /ostali nacini koji se ne svode naprodaju. KD je svrseno preduzimanjem bilo koje delatnosti koja je oznacena kao RADNJAIZVRSENJA.NIJE POTREBNO da je lice u pitanju uzivalo opojnu drogu. KD moze biti ucinjeno

JEDINO SA U'ISLJAJE'. STAV *TEZI OBLIK /ako je KD iz st& ucinjeno prema maloletnomlicu3prema vise lica3izazvalo narocito teske posledice. Postoje $ mogucnosti kako bi se ostvariloovo KD:" & tezinu KD odredjuje UZRAST pasivnog subjekta." %/61-E lica u pitanju. 'ALOLETNOLICE/lice koje nije navrsilo & god. VISE LICA/najmanje % lica." $/narocito teske posledice/ovo cese procenjivati za svaki konkretan slucaj posebno. " odnosu na OSNOVNI OBLIK potreban jeU'ISLJAJ a u odnosu na TEZU POSLEDICU zahteva se NE:AT. 409 8/+9E07'I -6 IK/ako jeusled izvrsenja KD iz st& nastupila S'RT nekog lica . NOVI STAV)*ZIDKZ98 /nece se kaznitizdravstveni radnik koji u okviru pruzanja medicinske pomoci omogucava upotrebu (NEUZIVANJE&opojnih droga. NECE SE KAZNITI/znaci nema KD. STAV /obavezno izricacnje merebezbednosti oduzimanja predmeta/opojnih droga.

)3. NESAVESNO PRUZANJE LEKARSKE PO'OCI član 1 KD ima OSNOVNA OBLIKA koji se razlikuju prema tome ko moze biti IZVRSILAC. STAV1*PRVI OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA postavljena je ALTERNATIVNO I postoji onda kadalekar pri pruzanju lekarske pomoci:&.primeni ocigledno nepodobno sredstvo %.primeni ociglednonepodoban nacin lecenja $.ne primeni odgovarajuce higijenske mere 8.uopste nesavesnopostupa.4va 8 oblika radnje izvrsenja moraju biti preduzeta U TOKU LECENJA>PRUZANJALEKARSKE PO'OCI.LECENJE* obuhvata postavljanje dijagnoze I primenu terapije.Postavljanjepogresne dijagnoze takodje spada u RADNJU IZVRSENJA. NEPODOBNO SREDSTVO /onosredstvo koje prema pravilima lekarske struke nije predvidjeno za lecenje odredjene bolesti/trazi



se da bude OCI+LEDNO NEPODOBNO (upadljiva greska koja grubo krsi pravila medicinskestruke I nauke). OCI+LEDNO NEPODOBAN NACIN LECENJA/slicno kao kod NEPODOBNO+SREDSTVA mora postojati visok stepen nepodobnosti lecenja. NEPRI'ENJIVANJEOD+OVARAJUCI: :I+IJENSKI: 'ERA /ovaj oblik radnje izvrsenja moze se javiti I kao radnjaizvrsenja kod oblika ovog KD iz st% tako da pored lekara I drugi zdravstveni radnici mogu bitisaizvrsioci. UOPSTE NESAVESNO POSTUPA /podrazumevaju se % situacije:&neprimenjivanjeocigledno podobnog sredstva3nacina lecenja ili opsta nesavesnost koja se ne odnosi samo napostupak lecenja.Kod obe situacije zahteva se VISI STEPEN NESAVESNOSTI. POSLEDICA kd izst &/pogorsanje zdravstvenog stanja nekog lica.

STAV *DRU+I OSNOVNI OBLIK /razlika u odnosu na st& je u tome sto ga moze izvrsiti BILOKOJI ZDRAVSTVENI RADNIK (lice koje obavlja odredjene poslove u oblasti pruzanja medicinskepomoci ili u oblasti neke druge zdravstvene delatnosti a nije lekar .& RADNJA IZVRSENJA/sastojise u PRUZANJU 'EDICINSKE PO'OCI>NE+E>VRSENJU DRU+E ZDRAVSTVENEDELATNOSTI.0razi se da je IZVRSILAC p /%2pa OCI+LEDNO NESAVESNO. POSLEDICA kd/pogorsanje zdravstvenog stanja nekog lica prouzrokovanog radnjom izvrsenja. 'a oblike iz st& I %potreban je U'ISLJAJ I % EVENTUALNI U'ISLJAJ( da je direktan umisljaj bilo bi drugo kd).STAV3*NE:ATNI OBLIK /razlikuje se u odnosu na prethodna u pogledu oblika krivice.;oguc je

SVESNI I NESVESNI NE:AT.SVESNI NE:AT /ucinilac svestan da nesavesno postupa ali olakodrzi da do posledice nece doci. NESVESNI NE:AT /nema te svesti vec kod njega postojimogucnost I duznost da predvidi nastupanje posledice. " slucaju nastupanja postojacekvali2kovani oblici iz cl.%5

)). PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PRO'ET SKODLJIVI: PROIZVODAčlan 5

STAV1*RADNJA IZVRSENJA postavljena je ALTERNATIVNO I sastoji se u proizvodnji radiprodaje samoj prodaji ili stavljanju u promet na drugi nacin skodljive zivotne namirnice jela ilipica skodljivog leka ili medicinskog sredstva ili drugih skodljivih proizvoda. 'a postojanje KDdovoljna je E7D+9 radnja a vise radnji takodje predstavljaju JEDNO KD.OBJEKT RADNJE/skodljiva namirnica jelo ili pice skodljiv lek ili medicinsko sredstvo ili drugi proizvodi/ NESPADAJU proizvodi koji su skodljivi ali je njihov promet dozvoljen(alkohol duvan?). DRU+IPROIZVODI/svaki proizvod sa kojim covek u toku koriscenja ima neposredan telesni kontakt.POSLEDICA KD/apstraktna opasnost. IZVRSILAC/bilo koje lice ali pre svega lica koja proizvodenavedene predmete3prodaju ih3na drugi nacin stavljaju u promet.;ogu biti I odgovorna lica upravnom licu koja se bave tom delatnoscu. STAV *NOVI OBLIK* RADNJE IZVRSENJA:&.stavljanje u promet zivotnih namirnica jela pica leka ili medicinskog sredstva bez izvrsenogpregleda od strane ovlascenog lica kad je taj pregled propisima predvidjen.%./stavljanje u prometzivotnih namirnica jela ili pica leka ili medicinskog sredstva kome je istekao rok upotrebe/nebitno

da li je nakon isteka roka proizvod postao skodljiv ali ako je protek roka upotrebe doveo do togada proizvod postane skodljiv postojace kd Iz st& . STAV3*NE:ATNI OBLIK U /l2 a"2na/%2pan"a %#4# p /l#di # POSTOJACE KVALI=IKOVANI OBLICI PROPISANI CL 8.

ZAJEDNICKI CLAN 8*TESKA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI ST1 I ST *2;i/l"a"ni !li ii KD.U dn /2 na TEZU POSLEDICU $ "a /# /a/% "i 2 %#/$ " %#l#/n " p -#di>%#/$ ;

na-2/a an"2 4d-a l"a n#$ li a(STAV1& ili 2 /;-%i "#dn ili i/# li a(STAV & 'ORAp /% "a%i NE:AT. ST3 I ST)*n# a%ni !li i i KD.P /l#di a*%#/$a %#l#/nap -#da>%#/$ na-2/#n"# 4d-a l"a n#$ li a(STAV3&ili 2 /;-%i n#$ li a(STAV)&.U

dn /2 na /n n d#l I 2 dn /2 na %#42 p /l#di 2 'ORA p /% "a%i NE:AT.



KRIVICNA DELA PROTIV ZIVOTNE SREDINE ZASTITNI OBJEKT*p-a#$a na 2 an2 4i %n2 /-#din2.

) . ZA+ADJENJE ZIVOTNE SREDINE član 59

OBJEKAT ZASTITE KD/osnovno pravo coveka na zdravu I relativno ocuvanu prirodnu sredinu.STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u zagadjenju vazduha vode ili zemljista

u vecoj meri il ina sirem podrucju/svaka ona radnja koja moze prouzrokovati POSLEDICU KDkoja se sastoji u zagadjenju vazduha vode ili zemljista u vecoj meri ili na sirem prostoru.KDpostoji ako je do zagadjenja doslo krsenjem propisa o zastiti ocuvanju I unapredjenu zivotnesredine . STAV *NE:ATNI OBLIK /razlikuje se samo prema obliku krivice STAV3*TEZI OBLIK /odosnovnog se razlikuje po tome sto je za njegovo postojanje potrebno nastupanje TEZEPOSLEDICE/da je doslo do unistenja ili ostecenja zivotinjskog ili biljnog sveta VELIKI:RAZ'ERA ili do zagadjenja zivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebniduze vreme ili veliki troskovi. STETA VELIKI: RAZ'ERA 8.AAA.AAADI+(moze se prigovoriti daneki insekti biljke imaju malu trzisnu vrednost/potrebno unistenje velikog broja). STAV)*NE:ATNI OBLIK KVALI=IKOVAN TEZO' POSLEDICO' /ukoliko je usled izvrsenja NE:ATNO+OBLIKA doslo do unistenja3ostecenja zivotinjskog3biljnog sveta VELIKI: RAZ'ERA ili dozagadjenja zivotne sredine u toj meri da su za negovo otklanjanje potrebni duze vreme3velikitroskovi. STAV /u slucaju da se sud opredeli za izricanje uslovne osude za dela st&/8 uciniocumoze postaviti obavezu da u odredjenom roku preduzme odredjene propisane merezastite cuvanja I unapredjenja zivotne sredine. " slucaju da je usled kd nastupila 4;10 jednog ilivise lica ili da je doslo do teske telesne povrede postojace 40IG9E sa odgovarajucim KD.

)5. UBIJANJE I ZLOSTAVLJANJE ZIVOTINJA član 58

ZASTITNI OBJEKT su I ovde covek I njegova osecanja jer je odgovornost prema zivotinjama uinteresu coveka(sporno da li zivotinja moze biti zastitni objekt). STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA jeste ubijanje povredjivanje mucenje ili zlostavljanje na drugi nacinzivotinje.1adnja mora biti P1-0I P19 +9/protivno propisima o ubijanju zivotinja. 'UCENJE*pricinjavanje nepotrebnih patnji zivotinji.1adnja se moze uciniti I PROPUSTANJE' (nedavanjehrane).+ema KD ako je do povredjivanja3mucenja doslo usled medicinskih I sl. eksperimenata.OBJEKT RADNJE moze biti bilo koja zivotinja cije ubijanje I mucenje kod vecine ljudi izazivaosecaj sazaljenja .IZVRSILAC moze biti I vlasnik zivotinje. STAV *TEZI OBLIK /kad se delo izvrsiprema VECE' BROJU zivotinja ili u odnosu na zivotinju koja pripada posebno zasticenimzivotinjskim vrstama. VECI BROJ/zavisi od sudske prakse ali tesko da moze bitiM5.9ko je upitanju posebno zasticena zivotinjska vrsta DOVOLJNO JE da se radnja izvrsenja preduzmeprema JEDNOJ. ZID KZ*TRECI OBLIK KD/cini ga ono lice koje iz koristoljubljaorganizuje 2nansira ili je domacin borbe izmedju zivotinja iste ili razlicite vrste .RADNJAIZVRSENJA ukljucuje I ucestvovanje u kladjenju na tim borbama. 4va tri oblika mogu se izvrsitiSA'O SA U'ISLJAJE' KOJI 'ORA OBU:VATITI SVEST DA SE PREDUZI'ANJE' RADNJEKRSE OD+OVARAJUCI PROPISI.

KRIVICNA DELA PROTIV OPSTE SI+URNOSTI LJUDI I I'OVINE

+RUPNI ZASTITNI OBJEKT /opsta sigurnost ljudi I imovine.KD iz ove glave proizvode OPSTUOPASNOST koja preti NEODREDJENO' BROJU LJUDI>NEODREDJENOJI'OVINI.RADNJA>SREDSTVO su opsteopasni. POSLEDICA*sastoji se u ugrozavanju dovodjenjuu opasnost odredjenih vrednosti.Kod vecine KD konkretna opasnost a kod jednog broja KD ove



glave apstraktna opasnost.-vo su KD zapreke/represija dolazi preventivno.+ehat/dostazastupljen.

)6. IZAZIVANJE OPSTE OPASNOSTI član 67

KD iz ovog clana je opste/njegova karakteristika je SUPSIDIJARNOST*ono ce postojati samo akonisu ispunjeni uslovi za neko drugo KD iz ove glave. IZAZIVANJE OPSTE OPASNOSTI je deliktzapreke kod koga represija dolazi iz preventivnih razloga." okviru ovog clana se razlikuju 8 oblikaKD izazivanja opste opasnosti:osnovni posebni %teza . STAV1*OSNOVNI OBLIK*KD se sastoji uizazivanju opasnosti za zivot3telo ljudi ili za imovinu veceg obima pozarom poplavom eksplozijomotrovom otrovnim gasom radioaktivnim ili drugim jonizujucim zracenjem elektricnom energijommotornom silom ili kakvom drugom opsteopasnom materijom ili opsteopasnimsredstvom.+eophodno je da je izazvana opsta opasnost za zivot individualno neodredjenog brojalica odn.pojedinog ali individualno neodredjenog lica ili individualno odredjenog alineogranicenog kruga lica RADNJA IZVRSENJA/kod osnovnog oblika podrazumeva visemogucnosti/ OPSTEOPASNA RADNJA>OPSTEOPASNO SREDSTVO moze se smatrati svakaradnja3svako sredstvo koje je podesno da izazove konkretnu opasnost za zivot3telo ljudi ili zaimovinu veceg obima. POZAR/izazivanje vatre na nekom predmetu I njegovo nekontrolisano

sirenje/bitno je da process preraste u stihijski.;oze se izazvati na tudjoj I na svojoj imovini.9ko jena svojoj/potrebno da dobije nekontrolisane razmere I izazvao opasnost za zivot ili telo ljudi ilitudju imovinu u vecem obimu(moze biti pokretna I nepokretna). POPLAVA /ispustanje vode izvannjenih prirodnih3vestackih granica koje se mogu oznaciti kao podobne da izazovu opstuopasnost.Po pravilu treba da se radi o poplavi vodom(veca kolicina) a ne drugom tecnommaterijom . EKSPLOZIVNE 'ATERIJE* mehanicko delovanje do kog dolazi zbog iznenadnog Inekontrolisanog sirenja nekog tela uz prasak koje izaziva opstu opasnost.-01- I/supstanceprirodnog ili sintetickog porekla koje mogu ugroziti zivot.F94- I/materije u gasovitom stanju zapostojanje KD trazi se da su otrovni. RADIOAKTIVNO ILI DRU+O JONIZUJUCE ZRACENJE/radioaktivni materijali? 'OTORNA SILA /snaga koja se stvara pod dejstvom materija koje motorstavljaju u pogon . POSLEDICA $d "# KONKRETNA OPASNOST /da je postojala stvarnaopasnost za dobra koja se u zakonu navode I da je do povrede moglo svakog trenutka da dodje/opasnost za zivot ljudi3njihov telesni integritet ili konkretna opasnost za imovinu vecegobima( &.%AA.AAADI+).

STAV *POSEBNI OBLIK*KD moze uciniti sluzbeno3odgovorno lice odredjenimdelatnostima(nepostavljanjem propisanih uredjaja za zastitu od pozara?).'ahteva se da je timeizazvana opasnost za zivot 3telo ljudi ili imovinu veceg obima.KD je blanketarnog karaktera.IZVRSILAC/samo sluzbeno3odgovorno lice . STAV3*TEZI OBLIK /kad su KD iz st& I % ovog clanaucinjena na mestu gde je okupljen 7GI 61-E ljudi(kvali2katorna okolnost). VECI BROJLJUDI &Alica. STAV)*NAJTEZI OBLIK /ako je kd iz st& ucinjeno upotrebom vatrenog oruzja 4va

KD su svrsena kad je postojala mogucnost da dodje do povrede zivota3tela ili ostecenja imovineveceg obima. IZVRSILAC osim u st% moze biti SVAKO LICE.-blici KD 40&/8 mogu se izvrsiti saU'ISLJAJE' a KD iz st& $ I 8 mogu se izvrsiti I iz NE:ATA /kako svesni tako Inesvesni.K 9 INIK- 9+I -6 IGI/ako je nastupila teska telesna povreda nekog lica3imovinska stetavelikih razmera ako je nastupila 4;10 jednog3vise lica. STETA VELIKI:RAZ'ERA <.AAA.AAADI+

KRIVICNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNO+ SAOBRACAJA

OBJEKAT KRIVICNOPRAVNE ZASTITE:bezbednost javnog saobracaja.Kod nas postoji tradicijaizdvajanja ovih KD u posebnu glavu.



)7. U+ROZAVANJE JAVNO+ SAOBRACAJA člana 78

-vo KD ima osnovni(409 &) tezi(409 %) I nehatni(privilegovani)oblik(409 $).+ajtezi oblikpredvidjen u cl% C sa drugim teskim oblicima iz ove glave STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJAIZVRSENJA*sastoji se u nepridzavanju saobracajnih propisa/to je svaka radnja ucesnika usaobracaju na putevima koja je suprotna saobracajnim propisima/znaci da je kdBLANKETARNO+ karaktera(a to dalje znaci da postojanje radnje izvrsenja zavisi odmnogobrojnih propisa kojima se regulise saobracaj na putevima). Poseban znacaj za postojanjeradnje izvrsenja ima NACELO POVERENJA:ucesnik u saobracaju se moze pouzdati da ce sedrugi ucesnici u saobracaju pridrzavati saobracajnih propisa.'a ovo nacelo vazeogranicenja:&.ako je ucesniku u saobracaju jasno da se drugi ucesnik ne ponasa po propisimaduzan je preduzeti sve da do saobracajne nezgode ne dodje %.u odnosu na odredjenu kategorijulica(deca pre svega) ne moze se ocekivati da ce se ponasati u skladu sa saobracajnim propisimapa nacelo poverenja u odnosu na njih NE VAZI. KD moze biti izvrseno SA'O NA PUTU /nijepotrebno da se radi samo o javnom putu. POSLEDICA KD iz st& sastoji se u konkretnoj opasnostipo zivot3telo ljudi3imovinu veceg obima. I'OVINA VECE+ OBI'A &.%AA.AAADI+.'a postojanjeovog KD neophodno je I ostvarenje OBJEKTIVNO+ USLOVA KAZNJIVOSTI/nastupanje LAKETELESNE POVREDE3prouzrokovanje imovinske stete %AA.AAADI+.4porno pitanje/da li

objektivini uslov inkriminacije mora nastupiti na istom objektu radnje u odnosu na koji jenastupila opasnost/trebalo bi uzeti da ne mora. IZVRSILAC KD iz st& jeste UCESNIK USAOBRACAJU NA PUTEVI'A /moze biti I pesak.ukoliko lice pozajmi vozilo drugom licu koje nezna da vozi3vozilo neispravno ovo lice u odredjenim uslovima moze biti SAIZVRSILAC.'a KD st&potreban je U'ISLJAJ .'a razgranicenje eventualnog umisljaja I svesnog nehata najcescikriterijum je BEZOBZIRNOST.BEZOBZIRNOST /postoji kada se neko ponasa u saobracaju takoda uopste ne vodi racuna o interesima I dobrima drugih ucesnika u saobracaju.Da bi se iskljucilislucajevi gde se bezobzirnost javlja I kod nehata treba traziti za umisljaj VISOK STEPENBEZOBZIRNOSTI.Kriterijum grube bezobzirnosti ukljucuje I NOR'ATIVNI ASPEKT /vrednovanjeponasanja ucinioca u saobracaju. ALKO:OLISANOST /samo ako je pracena krsenjem I drugih

saobracajnih propisa u meri I na nacin da se moze doci do zakljucka o postojanju visokog stepenabezobzirnosti moze se raditi o U'ISLJAJU /u suprotnom ne moze se izjednaciti sa umisljajemKRIVICA se mora procenjivati SA'O u odnosu na OSNOVNU POSLEDICU KD ($ n$-#%n2

pa/n /%&.

+ema KD ako je greska drugog uocena ali vozac nije izabrao najbolje resenje da izbegnesaobracajnu nezgodu.Prema NACELU O+RANICENO+ POVERENJA vozac motornog vozila jeduzan da predvidi nepropisno ponasanje drugog ucesnika samo onda kada je prema okolnostimakonkretnog slucaja I iskustvu ocigledno da se moze ocekivati takvo nepropisno ponasanje drugogucesnika. STAV *TEZI OBLIK /postoji u slucaju ugrozavanjazeleznickog brodskog tramvajskog trolejbuskog autobuskog saobracaja ili saobracaja

zicarom.-snovna razlika u odnosu na KD iz st& je u pogledu VRSTE SAOBRACAJA koji seugrozava. RADNJA IZVRSENJA/bilo koja radnja kojom se ugrozava neka od navedenih vrstasaobracaja.KD je BLANKETARNO+ karaktera. POSLEDICA*ista kao I kod KD iz st&.'a postojanjeKD NIJE POTREBNO da je ostvaren OBJEKTIVNI USLOV KAZNJIVOSTI.1azgranicenje sa KDizazivanje opste opasnosti vrsi se po tome je li to ucinjeno kroz neku od vrsta saobracajanavedenih u cl% . STAV3*NE:ATNI OBLIK /razlikuje se od KD st& I % samo prema OBLIKUKRIVICE nema svoje samostalno bice.

)8. OT'ICA VAZDU:OPLOVA,BRODA I DRU+O+ PREVOZNO+SREDSTVA član 83



KD ima OSNOVNI I TEZA OBLIKA STAV1*OSNOVNI OBLIK /cini ko silom3pretnjom da ceupotrebiti silu preuzme kontrolu nad vazduhoplovom koji se nalazi u letu ili nad brodom u tokuplovidbe ili nad drugim javnim prevoznim sredstvom u toku voznje. OBJEKT ZASTITE KD/vazduhoplov brod I drugo javno prevozno sredstvo. KD se moze izvrsiti 49;- nadvazduhoplovom koji se nalazi U LETU/u obzir dolazi svaki vazduhoplov bez obzira u koju se svrhukoristi. VAZDU:OPLOV U LETU /od trenutka kada se sva spoljasnja vrata zatvore posleukrcavanja putnika I robe pa do trenutka kada se bilo koja vrata otvore za iskrcavanje." slucajuPRINUDNO+ SLETANJA smatrace se da let I dalje traje dok nadlezne vlasti ne preuzmuodgovornost za vazduhoplov.

RADNJA IZVRSENJA/preuzimanje kontrole nad vazduhoplovom pomocu sile3pretnje. PRETNJAtreba da je kvali2kovana(da je ucinilac pretio upotrebom sile).+ebitno koliko je preuzimanjekontrole nad vazduhoplovom trajalo ni cilj zbog koga se to cini.KD je 4 147+- kada je preuzetakontrola nad vazduhoplovom. POKUSAJ postoji od pocetka primene sile3pretnje da ce seupotrebiti sila. BROD/plovilo koje moze poloviti sopstvenim3tudjim pogonskim sredstvom a mozeprenostiti stvari I lica(racunaju se I tehnicki plovni objekti koji ne sluze direktno prevozu). RADNJAIZVRSENJA sastoji se u preuzimanju kontrole nad brodom.'a postojanje KD bitno da se kontrolapreuzima u TOKU PLOVIDBE." pogledu sredstva I nacina preuzimanja kontrole/vazi kao I kod

vazduhoplova isto vazi I za POKUSAJ koji je 'O+UC I KAZNJIV. DRU+O PREVOZNOSREDSTVO/potrebna su % uslova:&.da se radi o JAVNO' PREVOZNO'SREDSTVU %.preuzimanje kontrole treba da je izvrseno u TOKU VOZNJE." pogledu ostalihobelezja/vazi prethodno receno. KD se moze izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE'.IZVRSILAC /svakolice. STAV *TEZI OBLIK /postoji ako je usled kd iz st& nastupila TESKA TELESNA POVREDAnekog lica ili prouzrokovana steta VELIKI: RAZ'ERA ( <.AAA.AAADI+)." pogledu K1I IGzahteva se U'ISLJAJ u odnosu na osnovno KD iz st& I +7B90 u odnosu na nastupanje tezeposledice iz st%. STAV3*NAJTEZI OBLIK /ako je usled KD iz st& nastupila 4;10 jednog3viselica.Dovoljno je da je nastupila smrt JEDNO+ lica." pogledu KRIVICE trazi se U'ISLJAJ uodnosu na osnovno kd iz st& a +7B90 u odnosu na nastupanje teze posledice iz st$.

9. NEPRUZANJE PO'OCI LICU POVREDJENO' U SAOBRACAJNOJNEZ+ODI član 85

KD ima OSNOVNI(STAV1& I TEZA OBLIKA(ST I 3&.RADNJA IZVRSENJA se sastoji uOSTAVLJANJU BEZ PO'OCI LICA od strane vozaca motornog vozila3drugog prevoznog sredstvakojim je to lice povredjeno 3ciju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. RADNJA IZVRSENJA KD

"# PROPUSTANJE (necinjenje) ali se KU'ULATIVNO zahteva da je prethodno izvrsilacprouzrokovao povredu pasivnog subjekta . NEBITNA je 07'I+9 I P1I1-D9 P- 17D7.KD postoji Ionda kada su povrede bile S'RTONOSNE( smrt bi sigurno nastupila). -409 E9+E7 67' P-;-GI/na vise nacina:najcesce UDALJAVANJE' ostajanjem na mestu gde se dogodio udes bez

pokazivanja namere da se pruzi pomoc ili ostajanjem uz povredjeno lice ne preduzimajucinista(radnja necinjenja). RADNJA IZVRSENJA ne postoji kada lice koje je prouzrokovalo povredunije izabralo najbolji nacin za pruzanje pomoci.Potrebno je da lice koje je povredu prouzrokovaloU STANJU da pruzi pomoc. KD "# DOVRSENO ostavljanjem bez pomoci povredjenog lica/nezahteva se nastupanje konkretne opasnosti za povredjenog. IZVRSILAC moze biti samo VOZACmotornog vozila3drugog prevoznog sredstva kojim je naneta povreda licu koje se ostavlja bezpomoci.4aputnici mogu biti PODSTREKACI ne mogu biti izvrsioci. SUBJEKTIVNU STRANU KD

ini U'ISLJAJ koji mora da obuhvati I svest o tome da je izvrsilac prevoznim sredstvom kojim jeupravljao naneo povredu nekom licu. 40% I $/07'I -6 IGI/postoje ako je usled nepruzanja pomocinastupila TESKA TELESNA POVREDA(ST & ili S'RT povredjenog lica(40$).KD je kvali2kovano



TEZO' POSLEDICO' tako da u odnosu na tesku telesnu povredu ili smrt povredjenog lica'ORA POSTOJATI NE:AT izvrsioca.

KRIVICNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI RACUNARSKI: PODATAKA

-va grupa KD pokriva sve znacajnije pojavne oblike KD koja spadaju u kompjuterski kriminalitet.

1. RACUNARSKA PREVARA član 391

KD ima OSNOVNI, TEZA I 1 LAKSI OBLIK. STAV1*OSNOVNI OBLIK /postoji kada neko unesenetacan podatak propusti unosenje tacnog podatka ili na drugi nacin prikrije ili lazno prikazepodatak I time utice na rezultat elektronske obrade I prenosa podataka u nameri da

sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist I time drugom prouzrokuje stetu. RADNJAIZVRSENJA osnovnog oblika/odredjena je ALTERNATIVNO:&."nosenje netacnogpodatka %.Propustanje unosenja tacnog podatka $.na drugi nacin prikrivanje3lazno prikazivanjepodataka. Da bi KD postojalo potrebno je nastupanje odredjene POSLEDICE/da je nekim odpredvidjenih cinjenja3necinjenja ostvaren odredjen uticaj na rezultat elektronske obrade iliprenosa podataka koji pretpostavlja odgovarajucu izmenu rezultata obrade ili prenosa podataka u

tom smislu da ne odgovara realnom stanju stvari cime je drugom prouzrokovana imovinskasteta . SUSTINA KD je u tome da se preduzimanjem delatnosti koja ima karakter radnje izvrsenjautice na rezultat elektronske obrade podataka u tom smislu da se drugo(2zicko3pravno lice)na tajnacin dovede u zabludu te ono na osnovu podataka koji je odgovaraju objektivnom stanju stvaridonese odluku koju inace ne bi donelo. UCINILAC*SVAKO LICE(u sustini samo ono lice koje je u,aktickoj mogucnosti da ostvari neku od predvidjenih radnji.'a postojanje KD potreban jeU'ISLJAJ ucinioca I NA'ERA da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinskakoristnebitno je li ta namera I ostvarena. TEZI OBLIK*STAV /kada je KD iz st & pribavljenaimovinska korist u iznosu 85A.AAADI+ NAJTEZI OBLIK*STAV3/kada je KD iz st& pribavljenaimovinska korist u iznosu &.5AA.AAADI+ LAKSI(PRIVILE+OVANI&OBLIK*STAV)/razlikuje se od

osnovnog oblika samo u pogledu NA'ERE da se KD iz st& drugom nanese steta a +7 da sepribavi protivpravna imovinska korist.+astupanje stete NIJE POTREBNO za postojanjeDOVRSENO+ KD.

KRIVICNA DELA PROTIV USTAVNO+ UREDJENJA I BEZBEDNOSTIREPUBLIKE SRBIJE

KD koja obuhvata ova glava nazivaju se POLITICKI' KD.SUBJEKTIVNI ELE'ENT /karakteristicna njihova usmerenost na ugrozavanje ustavnog uredjenja I bezbednostizemlje. UVEK se podrazumeva U'ISLJAJ .Kod veceg broja KD ove glave PRIPRE'ANJE kaznjivo.

. NAPAD NA USTAVNO UREDJENJE član 397-vo KD se u stranom krivicnom zakonodavstvu obicno naziva KD veleizdaje. RADNJAIZVRSENJA KD ima % oblika:&.4astoji se u pokusaju promene ustavnog uredjenja 1epublike4rbije ili u pokusaju svrgavanja najvisih drzavnih organa.+eophodno da je preduzeta neka radnjakoja moze dovesti do promene ustavnog uredjenja3svrgavanja najvisih drzavnihorgana. POKUSAJ se mora odnositi na pretnju silom3nasilnu promenu ustavnog uredjenja3nasilnosvrgavanje drzavnih organa.4I 9/apsolutna ili kompulzivna.'a postojanje KD nije neophodanpokusaj za promenu ustavnog uredjenja u celini ali ni da se to cini samo u odnosu na neke manjevazne elemente ustavnog uredjenja. %.Pokusaj svrgavanja drzavnih organa 1epublike 4rbije/



neophodno da se to cini u odnosu na najvise drzavne organe 1epublike 4rbije(odredjeni su"stavom:+arodna skupstina predsednik 1epublike lada "stavni sud I rhovni kasacionisud). SVR+AVANJE*kada se drzavni organ3njegov clan prinudi da sam podnese ostavku pri cemuse drzavni organ upotrebom PRINUDE TRAJNO onemogucava da vrsi svoju ,unkciju/ako nijetrajno nema ovog KD. P-K"49E nije moguc. RADNJA IZVRSENJA obuhvata I svrseno delo.'apostojanje svrsenog KD dovoljan I POKUSAJ.KD "# OPSTE+ KARAKTERA* ako u konkretnomslucaju budu ostvareni elementi jos nekog KD iz ove glave radice se o PRIVIDNO' IDEALNO'STICAJU I postojace SA'O TO DRU+O KD. PRIPRE'NE RADNJE suKAZNJIVE.KVALI=IKOVANI OBLICI ovog KD predvidjeni su u cl$%& st& I %.Postoje ako je ovo kdza P-4 7DIG" imalo 4;10 & 3 I47 IG9 3izazvalo opasnost za zivot ljudi3bilo praceno teskimnasiljem3velikim razaranjima3dovelo do ugrozavanja bezbednosti ekonomske3vojne snage zemlje.

3.SPIJUNAZA član 31

KD napada bezbednost drzave.Frupni zastitni objekt ove glave ne obuhvata situaciju kada sespijunaza vrsi na racun neke druge drzave.KD ima OSNOVNI,3POSEBNA I KVALI=IKOVANIOBLIK. STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u sapostavanju predaji3cinjenjudostupnim tajnih vojnih ekonomskih3sluzbenih podataka3dokumenata stranoj drzavi3stranoj

organizaciji3licu koje im sluzi. RADNJA IZVRSENJA/javlja se u $-6 IK9:saopstavanje predaja cinjenje dostupnim. SAOPSTAVANJE*posredno3neposrednoobavestavanje navedenih subjekata o tajnim podacima preduzeto usmeno pismeno ili bilo kojimsredstvom komuniciranja.P17D9E9/dostavljanje tajnih podataka u izvornom obliku. CINJENJEDOSTUPNI' /sve druge radnje koje ne predstavljaju SAOPSTAVANJE>PREDAJU. OBJEKT KD/tajni podaci3dokumenti koji sadrze tajne podatke koji su vojne ekonomske ili sluzbeneprirode. SUBJEKTIVNI ELE'ENT /mora postojati U'ISLJAJ koji treba da obuhvati SVEST o tomeda su podaci3dokumenti tajni I SVEST I VOLJU da se oni predaju saopstavaju3cine dostupnimnavedenim subjektima. STAV *PRVI POSEBAN OBLIK /kada neko stvara obavjestajnu sluzbu u4rbiji3rukovodi tom sluzbom za racun strane drzave3organizacije. STAV3*DRU+I POSEBANOBLIK /stupanje u stranu obavjestajnu sluzbu3prikupljanje podataka za nju3pomaganju njenograda na drugi nacin.Podaci koji se prikupljaju NE 'ORAJU biti TAJNI. STAV)*TRECI POSEBANOBLIK /pribavljanje tajnih podataka3dokumenata u nameri da se saopste3predaju stranojdrzavi stranoj organizaciji3licu koje im sluzi.-vo KD predstavlja PRET:ODNI STADIJU' /podaci

jos nisu predati vec se pribavljaju u nameri da se to ucini. 'a sva $ posebna oblika potreban jeU'ISLJAJ. STAV *KVALI=IKOVANI OBLIK /ukoliko je KD iz st&i % prouzrokovalo TESKEPOSLEDICE za bezbednost ekonomsku3vojnu moc zemlje. CL3 1STAV3*NAJTEZI OBLIK /kada

je KD(bilo kog oblika)ucinjeno za vreme neposredne ratne opasnosti ratnog stanja oruzanogsukoba3vanrednog stanja. PRIPRE'NE RADNJE za st& I st% su KAZNJIVE. STAV5*da bi sepodatak3dokument smatrao tajnim NIJE DOVOLJNO da su oni na osnovu zakona drugogpropisa3odlukom nadleznog organa I zvanicno proglaseni tajnim nego se zahteva I to da se radi o

podacima3dokumentima cije bi odavanje prouzrokovalo3moglo da prouzrokuje stetne posledice zebezbednost odbranu3za politicke vojne3ekonomske interese zemlje.

). IZAZIVANJE NACIONALNE,RASNE I VERSKE 'RZNNJE INETRPELJIVOSTI član 316

STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA JE postavljena ALTERNATIVNO kaoizazivanje3raspirivanje nacionalne rasne3verske mrznje3netrpeljivosti.KD postoji I u situaciji kadane postoji nacionalna rasna verska mrznja3netrpeljivost pa se ona izaziva kao I u situaciji kadaona postoji kao latentno stanje pa se ona dalje raspiruje. 'RZNJA /jako negativno



osecanje. NETRPELJIVOST/niza po snazi od mrznje.Iako sporno P17'I1 nije dovoljan zapostojanje ovog KD. 'a postojanje DOVRSENO+ KD nije neophodno da je radnja izvrsenjaizazivanja dovela do mrznje3netrpeljivosti ili da je radnja raspirivanja povecala intenzitetpostojece mrznje3netrpeljivosti/za DOVRSENO KD NE TRAZI SE POSLEDICA kao niCILJ.PASIVNI SUBJEKT*narodi I etnicke zajednice koje zive u 4rbiji/ako ne zive nemaKD.NAROD/obuhvata I nacionalne manjine. " pogledu KRIVICE potreban je U'ISLJAJ* dovoljan

je I EVENTUALNI U'ISLJAJ. STAV *TEZI OBLIK* prema sredstvu I nacinu izvrsenja/postoji ako je KD ucinjeno prinudom zlostavljanjem ugrozavanjem sigurnosti izlaganjem poruzinacionalnih etnickih3verskih simbola ostecenjem tudjih stvari skravljenjem spomenika spomen/obelezja3grobova. STAV3*NAJTEZI OBLIK s obzirom na okolnosti/vrsenje KD zloupotrebompolozaja3ovlascenja ili s obzirom na P-4 7DIG7 do kojih je doslo(neredi nasilje ili druge teskeposledice za zajednicki zivot naroda nacionalnih manjina ili etnickih grupa koje zive u 4rbiji).

KRIVICNA DELA PROTIV DRZAVNI: OR+ANA ZAJEDNICKEKARAKTERISTIKE<

+RUPNI ZASTITNI OBJEKAT /drzavni organi I njihovo nesmetano ,unkcionisanje.KD ove grupestite drzavne organe bez obzira kojoj kategoriji pripadaju.

. SPRECAVANJE SLUZBENO+ LICA U VRSENJU SLUZBENE RADNJEčlan 3

STAV1*OSNOVNI OBLIK /sastoji se u sprecavanju silom3pretnjom da ce se neposrednoupotrebiti SILA sluzbenog lica u vrsenju sluzbene radnje koju preduzima u okviru svojihovlascenja3na isti nacin u prinjudjavanju na vrsenje sluzbene radnje. 4 obzirom na to u cemu sesastoji RADNJA IZVRSENJA razlikuju se % osnovna oblika kd iz st&: &.P1 I -6 IK KD iz 40&/naziva se jos I PROTIVSTAJANJE.RADNJA IZVRSENJA kod ovog oblika sastoji se u4P17G9 9+E".417D40 9 pomocu kojih se to cini jesu SILA>PRETNJA DA CE SE NEPOSREDNOUPOTREBITI SILA(moze I hipnoza omamljujuca sredstva). PRETNJA treba da se odnosi naUPOTREBU SILE(kvali2kovana pretnja)I to da je u pitanju takva pretnja upotrebe sile koja seISTO+ TRENUTKA moze dogoditi kao I da je OZBILJNA da je upucena prema SLUZBENO'LICU koje je postupalo u okviru svojih ovlascenja. PASIVNI SUBJEKT kod svih oblika kd jesteSLUZBENO LICE. KD "# SVRSENO kada je sluzbeno lice bilo SPRECENO da izvrsi sluzbenuradnju koju je preduzelo u okviru svojih ovlascenja."koliko je uprkos svemu IZVRSILO preduzeturadnju postojace POKUSAJ koji je kaznjiv.'ahteva se U'ISLJAJ kao oblik krivice.

.DRU+I OBLIK KD i4 ST1 /sastoji se u PRINUDJAVANJU sluzbenog lica na vrsenje sluzbeneradnje.-d prethodnog oblika se razlikuje po RADNJI koja se sastoji u prinudjivanju .SREDSTVA /ista kao I kod prethodnog oblika potrebno da radnja na koju se sluzbeno lice prinudjava spada u

delokrug njegovih ovlascenja. KD "# SVRSENO kada je sluzbeno lice IZVRSILO sluzbenuradnju."koliko I pored upotrebe sile3pretnje radnju nije izvrsilo postojace POKUSAJ koji jeKAZNJIV. PASIVNI SUBJEKT I OBLIK KRIVICE*kao kod prethodnog oblika. STAV *TEZI OBLIK*postojace ako prilikom izvrsenja nekog od prethodna % oblika iz st& ucinilac UVREDI>ZLOSTAVSLUZBENO LICE ili mu nanese LAKU TELESNU POVREDU>PRETI UPOTREBO' ORUZJA.POKUSAJ "# 'O+UC I KAZNJIV .Kod TEZE+ OBLIKA za POKUSAJ se trazi da je postojalaUVREDA>ZLOSTAVA SLUZBENO+ LICA>da je sluzbenom licu naneta LAKA TELESNAPOVREDA3da mu se pretilo "P-0176-; -1"'E9 a ostalo je isto kao kod prethodnih oblika iz st&.STAV3*DRU+I TEZI OBLIK /njime se stite odredjene kategorije sluzbenih lica I odredjenedelatnosti ovih lica/postoji ako je bilo koji od OSNOVNI: OBLIKA iz st&3TEZI OBLIK iz st%



ucinjen prema SLUZBENO' LICU u vrsenju poslova JAVNE>DRZAVNBEZBEDNOSTI>DUZNOSTI CUVANJA JAVNO+ REDA I 'IRA,SPRECAVANJA>OTKRIVANJAKD,:VATANJA UCINIOCA KD>CUVANJA LICA LISENO+ SLOBODE.

KRIVICNA DELA PROTIV PRAVOSUDJA ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKE

ZASTITNI OBJEKT:nesmetano obavljanje pravosudne ,unkcije.

5. NEPRIJAVLJIVANJE KRIVICNO+ DELA I UCINIOCA član 33KD ima $ oblika. STAV1*PRVI OBLIK /moze biti izvrsen na % nacina:&.neprijavljivanjem uciniocaKD %.neprijavljivanjem izvrsenog KD." oba slucaja je KD NECINJENJA." & slucaju zna se ko jeucinilac KD pa se to ne prijavi a u %sl.lice koje je duzno da prijavi KD zna da je KD izvrseno ali ne Iko je ucinilac." oba slucaja potrebno da se radi o KD za koje se moze izreci kazna zatvora $Ado8Agod.Do neprijavljivanja mora doci P17 nego sto su KD odnosno ucinilac otkriveni.KD postoji Ionda kada se ne prijavi SAUCESNIK .KD obuhvata neprijavljivanje kako dovrsenog tako Ipokusanog KD.

STAV *DRU+I OBLIK /moze ga izvrsiti samo SLUZBENO>OD+OVORNO LICE.RADNJA

IZVRSENJA/svesno propustanje da se prijavi KD za koje je sluzbeno3odgovorno lice saznalo uvrsenju svoje duznosti.;ora se raditi o KD za koje se moze izreci 5god zatvora3teza kazna.STAV3*TRECI OBLIK*moze ga izvrsiti samo SLUZBENO>OD+OVORNO LICE.RADNJAIZVRSENJA*sastoji se u svesnom propustanju da se prijavi KD svog podredjenog koje je on uciniopri vrsenju svoje sluzbene vojne ili radne obaveze.;ora se raditi o KD za koje se po zakonu mozeizreci zatvor od $Ado8Agod.-vaj oblik obuhvata I neprijavljivanje drugih najtezih KD a ne samoonih koja su u nadleznosti ;edjunarodnog Krivicnog 4uda. Kod sva $ oblika potreban U'ISLJAJucinioca. STAV)*LICNI OSNOV ISKLJUCENJA KAZNJIVOSTI U ODNOSU NA ODREDJENEKATE+ORIJE LICA(supruznik srodnik po krvi u pravoj liniji brat3sestra?)/ovaj osnov se odnosi na40& I % +7 +9 40$O

6. PO'OC UCINIOCU POSLE IZVRSENO+ KRIVICNO+ DELA član 333Gilj propisivanja ovog KD jeste e2kasnije otkrivanje ucinjenih KD kao I izvrsenje izrecenihsankcija.Inkriminisane su odredjene radnje kojima se ometa otkrivanje ucinioca KD ili ako je rec ovec osudjenom licu radnje kojima se sprecava 3ometa izvrsenje izrecene krivicne sankcije.KD ima$ oblika: OSNOVNI(ST1&,TEZI(ST &,NAJTEZI(ST3&. STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJIZVRSENJA sastoji se u sakrivanju ucinioca3u tome sto se uciniocu prikrivanjem orudja tragova ilina drugi nacin pomaze da ne bude otkriven.4 obzirom na to da li se prikriva ucinilac3stvariuobicajeno je razlikovanje na LICNO I STVARNO PRIKRIVANJE.KD postoji I onda kada izvrsilackrije osudjeno lice3preduzima radnje kojima se ide za tim da se ne izvrsi izrecena kazna mere

bezbednosti3odredjene vaspitne mere.Kod ovog KD radi se o pomoci POSLE ucinjenog KD.Kodsvih oblika RADNJE IZVRSENJA u pitanju je naknadno pomaganje koje NE PREDSTAVLJA obliksaucesnistva.'a postojanje KD nije od znacaja tezina I vrsta ucinjenog KD ciji se ucinilacprikriva."koliko se donese oslobadjajuca presuda nece biti ni ovog KD(jer nema krivice kaokonstitutivnog elementa KD). IZVRSILAC moze biti SVAKO LICE osim saucesnika. SUBJEKTIVNELE'ENT podrazumeva U'ISLJAJ koji mora da obuhvati I bitna stvarna obelezja kd koje jeucinilo lice kome se pruza pomoc. STAV *TEZI OBLIK /sastoji se u pruzanju pomoci uciniocu KDza koje je propisana kazna zatvora 5god. STAV3*NAJTEZI OBLIK /sastoji se u pruzanju pomociuciniocu KD za koje je propisana kazna zatvora $A/8Agod. STAV)*KAZNENA ODREDBA/zabranjeno je izricanje kazne uciniocu osnovnog oblika koja bi po vrsti3meri bila teza od kazne



propisane za KD za koje je pruzena pomoc . STAV *LICNI OSNOV ISKLJUCENJA KAZNJIVOSTI/nece se kazniti(nemaKD)lice kome je ucinilac supruznik sa kojim zivi u trajnoj vanbracnojzajednici srodnik po krvi u pravoj liniji brat3sestra usvojilac3usvojenik kao ni bracni drug3lice sakojim neko od navedenih lica zivi u vanbracnoj zajednici.

7. DAVANJE LAZNO+ ISKAZA član 33

ZASTITNI OBJEKT ovog KD jeste PRAVOSUDJE. 4misao ove inkriminacije jeste suzbijanjeponasanja kojima se ugrozava pravilno utvrdjivanje cinjenica I to ne samo u postupku predsudom nego I u drugim postupcima. KD ima % OSNOVNA(/%1 I &,I TEZA oblika(st$ I8).RADNJA IZVRSENJA kod SVI: OBLIKA sastoji se u DAVANJU LAZNO+ ISKAZA.LAZNIISKAZ/izjava koja sadrzi potvrdjivanje neistinitih cinjenica3negiranje istinitih.-voj inkriminacijiodgovara OBJEKTIVNA TEORIJA LAZNO+ ISKAZA/to je onaj iskaz koji po svojoj sadrzini neodgovara stvarnosti koji je u suprotnosti sa cinjenicnim stanjem. 'a postojanje KD potrebno je dase lazni iskaz odnosi na cinjenice koje mogu biti od uticaja na odluku u predmetu u kome sedaju. azni iskaz se NE 'OZE dati cutanjem(ali je moguca situacija precutkivanja neke vaznecinjenice).KD se smatra DOVRSENI' kada je davanje (laznog)iskaza kao procesna radnjazavrseno. 'a postojanje svih oblika KD neophodan je U'ISLJAJ koji pre svega obuhvata svest o

tome da je iskaz lazan. OBLICI KD se razlikuju prema izvrsiocu postupku u kome se lazan iskazdaje I posledicama. STAV1*1 OSNOVNI OBLIK /predvidja davanje laznog iskaza predsudom(osim u krivicnom postupku) ili u prekrsajnom disciplinskom upravnom postupku ili udrugom zakonom propisanom postupku.KD se moze uciniti I pred sudovima koji nemaju karakterdrzavnih organa. SUDO' treba smatrati onaj sud koji postoji I obrazuje se na osnovuzakona. IZVRSILAC ovog oblika moze biti SVEDOK,VESTAK,PREVODILAC ili TU'AC. STAV *

OSNOVNI OBLIK /vrsi se davanjem laznog iskaza u parnicnom vanparnicnom izvrsnom iliupravnom postupku.I' 14I 9G/stranka koja da lazan iskaz prilikom izvodjenja dokazasaslusanjem stranaka.'a postojanje KD neophodno da se radi o PROCESNOJ RADNJI izvodjenjadokaza saslusanjem stranaka u skladu sa zakonom.+eophodno I da je doneta odluka zasnovanana laznom iskazu. STAV3*TEZI OBLIK /kad je lazni iskaz dat u KRIVICNO' POSTUPKU>PODZAKLETVO' .razlikuje se od osnovnog oblika po VRSTI POSTUPKA u kome se lazni iskazdaje3po tome sto je iskaz dat pod zakletvom.-krivljeni +7 ;-'7 biti izvrsilac ni lice koje se nemoze saslusati kao svedok. STAV)*NAJTEZI OBLIK /postoji u slucaju kada usled davanja laznogiskaza u krivicnom postupku(st$)nastupe NAROCITO TESKE POSLEDICE za okrivljenog.-vo jeKD kvali2kovano tezom posledicom." odnosu na tezu posledicu potreban je NE:AT 2 cinioca(amoze postojati I U'ISLJAJ&.NAROCITO TESKE OKOLNOSTI /donosenje pravosnazne I izvrsneosudjujuce presude kojom je izrecena kazna zatvora. STAV *OSLOBADJANJE OD KAZNE/ako sekumulativno ispune % uslova:&.da je ucinilac opozvao svoj lazni iskaz %.da je to ucinio pre negosto je doneta konacna odluka u postupku u kom je dao svoj lazni iskaz

KRIVICNA DELA PROTIV JAVNO+ REDA I 'IRA ZAJEDNICKEKARAKTERISTIKE<



+RUPNI ZASTITNI OBJEKT /medjusobni odnosi gradjana koji su u skladu sa pravilima onormalnom nacinu zivota I drustvenoj discipline.

8. NASILNICKO PONASANJE član 3))

KD postoji u % oblika: OSNOVNO' I TEZE'. STAV1*OSNOVNI OBLIK /sastoji se u znacajnijemugrozavanju spokojstva gradjana3tezem remecenju javnog reda I mira grubim vredjanjem ilizlostavljanjem drugog vrsenjem nasilja prema drugom izazivanjem tuce ili drskim ili bezobzirnimponasanjem. RADNJA IZVRSENJA je ALTERNATIVNO odredjena I moze se sastojati upreduzimanju neke od sledecih delatnosti:vredjanju3zlostavljanju vrsenju nasilja izazivanjutuce drskom3bezobzirnom ponasanju.'a postojanje KD ako su ispunjeni I drugi uslovi dovoljno jeda je preduzeta bilo koja radnja. +RUBO VREDJANJE/teski oblik napada na cast I ugledlica,ZLOSTAVLJANJE/primenjivanje takvog postupka prema licu koji izaziva 2zicke bolove ilitelesne nelagodnosti u vecoj meri VRSENJE NASILJA PRE'A DRU+O' /povredjivanje telesnogintegriteta lica upotrebom 2zicke sile D14K-367'-6'I1+- PONASANJE*ponasanje koje uznatnoj meri odstupa od usvojenih normi pristojnog ponasanja. POSLEDICA/sastoji se uZNACAJNIJE' ugrozavanju spokojstva gradjana >TEZE' remecenju javnog reda I mira. U'ISLJAJ

je jedini oblik krivice. STAV *TEZI OBLIK /postoji kad je KD iz st& izvrseno u F1"PI ili je nekom

licu pri izvrsenju nanesena LAKA TELESNA POVREDA ili je doslo do TESKO+ PONIZAVANJA+RADJANA.+RUPA /najmanje $ lica koja zajednicki ostvaruju3doprinose ostvarenju ovog KD."odnosu na laku telesnu povredu mora da postoji +7B90.

59. Na/ilnič$ p na?an"# na /p -%/$ " p-i-#d!i ili "a n ; /$2p2član 3))a

51. DO+OVOR ZA IZVRSENNJE KRIVICNO+ DELA član 3)

-vim KD inkriminisan je sam dogovor da se izvrsi KD.KD se sastoji u dogovoru sa drugim da seizvrsi odredjeno KD za koje se moze izreci 5god zatvora3teza kazna. DO+OVOR /sporazum %lica mora se odnositi na odredjeno KD I njime treba da budu obuhvaceni svi njegovi bitnielementi ali ne I pojedinosti u vezi sa izvrsenjem.KD ce postojati samo ako delo u odnosu na koje

je dogovor postignut +IE7 IZVRSENO,odnosno pokusano.

-vo KD je supsidijarno u odnosu na ono na koje se dogovor odnosi/postoji prividni idealni sticajpo osnovu supsidijariteta/u slucaju da je dogovoreno KD izvrseno3pokusano postojace samo todrugo KD.9ko je neko lice ucestvovalo u dogovaranju izvrsenja KD ali nije ucestvovalo u izvrsenjutog drugog KD ono ce odgovarati samo za KD dogovora za izvrsenje KD. Dogovor se mozeodnositi na izvrsenje &3vise KD.9ko se dogovor odnosio na vise KD a do njihovog izvrsenja nijedoslo pitanje da li ce u tom slucaju postojati samo & KD dogovora ili sticaj tih KD/najprihvatljivijeda se to pitanje resave u svakom konkretnom slucaju. U'ISLJAJ je jedini oblik krivice.

5 . UDRUZIVANJE RADI VRSENJA KRIVICNI:DELA(l"il"ana<ZLOCINACKO UDRUZIVANJE& član 3)5

STAV*1OSNOVNI OBLIK /sastoji se organizovanju grupe koja ima za cilj vrsenje KD za koja semoze izreci kazna zatvora od $god3teza kazna ako zakonom za takvo organizovanje nije



predvidjena teza kazna. RADNJA IZVRSENJA sastoji se u organizovanju grupe/stvaranje osnivanje takvog oblika udruzenja za vrsenje KD koje do tada nije postojalo I koriscenjevec postojeceg odredjujuci mu novu sadrzinu .+RUPA /najmanje $ lica povezanih raditrajnog3povremenog vrsenja KD koja ne mora da ima odredjene uloge svojih clanova stalnostclanstva ili razvijenu strukturu. OR+ANIZOVANJE +RUPE treba da ima za cilj vrsenje KD.ta KDnisu blize odredjena.Potrebno je da su u pitanju KD za koja se moze izreci kazna zatvora od$god3teza kazna.KD iz ovog stave postojace samo ako zakonom za takvo organizovanje nijepredvidjena teza kazna/ako jeste onda je ovo KD supsidijarnog karaktera. KD je svrseno kad jegrupa organizovana.'a postojanje KD nebitno da li je do izvrsenja nekog KD zbog koga je grupaorganizovana zaista I doslo niti da je pokusano .IZVRSILAC*bilo koje lice.'ahteva se DIREKTANU'ISLJAJ.POKUSAJ je kaznjiv. STAV *TEZI OBLIK /sastoji se u organizovanju OR+ANIZOVANEKRI'INALNE +RUPE .I ovo KD je SUPSIDIJARNO+ KARAKTERA postojace samo ako zakonomza takvo organizovanje nije predvidjena teza kazna od god. OR+ANIZOVANA KRI'INALNA+RUPA* grupa $3vise lica koja postoji odredjeno vreme I deluje sporazumno u cilju vrsenja &3viseKD za koja je propisana kazna zatvora od 83teza kazna radi neposrednog3posrednog sticanja2nansijske3druge koristi ili radi ostvarivanja I zadrzavanja uticaja na privredne3druge vaznestructure .1azlika u odnosu na F1"P" iz st&/u intenzitetu I blize odredjenimciljevima."cinilac organizator kad se kd smatra svrsenim oblik krivice I sl/vidi st&. STAV3*LAKSIOBLIK /sastoji se u pripadanju grupi.Pripadanje/clanstvo uz odredjene obaveze. STAV)*LAKSIOBLIK /sastoji se u pripadanju organizovanoj kriminalnoj grupi/ PRIPADANJE/clanstvo uzodredjene obaveze. STAV *DRU+I TEZI OBLIK /postoji ako se KD iz st&i % odnosi na grupu3naorganizovanu kriminalnu grupu koja ima za cilj vrsenje KD za koja se moze izreci kazna zatvoraod %Agod3zatvor od $A/8Agod.OBJEKTIVNI USLOV ZA POSTOJANJE OVO+ KD /izuzetno teskaKD za cije je vrsenje grupa3organizovana kriminalna grupa organizovana.1azlika izmedjuorganizatora I pripadnika prisutna u pogledu kazne. STAV5*S'ANJENJE>OSLOBADJANJE ODKAZNE/organizator grupe3organizator organizovane kriminalne grupe iz st& %i5 dobice smanjenukaznu3nece se kazniti ako otkrivanjem grupe3na drugi nacin spreci izvrsenje KD radi cijeg jevrsenja grupa3organizovana kriminalna grupa organizovana.4licna mogucnost predvidjena za

pripadnika grupe3organizovane kriminalne grupe iz st$/5koji otkrije grupu3organizovanukriminalnu grupu pre nego sto je u njenom sastavu 3za nju ucinio neko KD predvidjeno st$/5 radicijeg je vrsenja grupa3organizovana kriminalna grupa organizovana. "koliko je nekipripadnik3organizator ucestvovao u izvrsenju nekog od tih KD nece postojati supsidijaritet KD izovog clana vec sticaj izmedju KD iz st&/5 I KD koja su u sastavu grupe3organizovane kriminalnegrupe ucinjena.-vaj stav prihvatljiv osim kod onih KD kod kojih je kao KVALI=IKATORNAOKOLNOST propisano das u ucinjena od strane grupe3organizovane kriminalne grupe.

53. N#d 4 l"#na p- i4 dn"a, d-Fan"#, n ?#n"# I p- ;#% -2F"a I#$/pl 4i ni ;a%#-i"a član 3)7

KRIVICNA DELA PROTIV PRAVNO+ SAOBRACAJA ZAJEDNICKEKARAKTERISTIKEH

KD ove glave stite sigurnost pravnog saobracaja

5). =ALSI=IKOVANJE ISPRAVE član 3

STAV1*OSNOVNI OBLIK /sastoji se u pravljenju lazne isprave3preinacenju prave u nameri da seona upotrebi kao prava3u upotrebi ovakvih isprava kao pravih3njihovom nabavljanju radiupotrebe. OBJEKT =ALSI=IKOVANJAisprava.Pojam isprave u 4I17; 4;I4 "/svaki predmet



podoban ili odredjen da sluzi kao dokaz kakve cinjenice koja ima znacaj za pravneodnose ukljucujuci I racunarski podatak.+eoverena ,otokopija isprave nije isprava.Pojam ispraveu "'7; 4;I4 "/isprava u pisanom obliku . RADNJA IZVRSENJA*ALTERNATIVNO odredjenamoze se sastojati u jednoj od navedenih delatnosti:pravljenju lazne isprave preinacenjuprave upotrebi lazne3preinacene isprave nabavljanju takvih isprava radi upotrebe.'a postojanjeKD dovoljno da je ucinjena bilo koja radnja . PRAVLJENJE LAZNE ISPRAVE*lice koje je oznacenokao izdavalac isprave I lice koje je sacinilo takvu ispravu se ne podudaraju lice koje je oznacenokao izdavalac takvu ispravu nije uopste izdalo.4adrzina isprave moze u celini3delu biti lazna ali Iistinita.Kod ucinioca mora postojati namera da takvu ispravu upotrebi kao pravu. PREINACENJEPRAE ISPRAVE /moze se vrsiti u pogledu interpunkcije dodavanjem3oduzimanjem ci,ara njihovimprepravljanjem brisanjem I dodavanjem pojedinih reci I sl.;ora postojati namera kod ucinioca dase isprava upotrebi kao prava. UPOTREBA LAZNE>NEISTINITE ISPRAVE KAO PRAVE/moze sevrsiti kako od strane lica koje je laznu ispravu napravilo tako I od onog koje je preinacilo pravukao I od bilo kog drugog lica."koliko lice koje je ispravu napravilo nju I upotrebi cini jedno KD izovog stave a sticaj je prividan po osnovu supsidijariteta.Pravi sticaj/ako ucinilac nastavi da koristitakvu ispravu I u druge svrhe I u odnosu na druga lica bez vremenskog kontinuiteta/tada svakomnovom upotrebom isprave cini novo KD iz st&. NABAVLJANJE LAZNE>PREINACENE ISPRAVE/pribavljanje na bilo koji nacin neke od ovih isprava."cinilac/lice koje nije ucestvovalo ni u jednomod prethodnih oblika KD.;ora postojati namera da se to cini radi upotrebe takve isprave. KD "#SVRSENO kad je u odredjenoj nameri napravljena lazna isprava3preinacena prava odnosno kad

je takva isprava upotrebljena kao prava3nabavljena radi upotrebe. " svim oblicima KD zahtevase U'ISLJAJ a kod prva dva oblika I NA'ERA da se takva isprava upotrebi kao prava stopodrazumeva postojanje DIREKTNO+ U'ISLJAJA.POKUSAJ "# KAZNJIV. STAV *TEZI OBLIK /od osnovnog se razlikuje s obzirom na 4 -E40 - isprava koje se stite/postojace ako je neki oblikosnovnog dela iz st& ucinjen u odnosu na JAVNUISPRAVU,TESTA'ENT,'ENICU,CEK,JAVNU>SLUZBENU KNJI+U>DRU+U KNJI+U KOJA SE'ORA VODITI NA OSNOVU ZAKONA.JAVNE ISPRAVE /dokumenti koje izdaju drzavniorgani.I' 14I 9G/bilo koje lice."koliko je do ,alsi2kovanja doslo od strane sluzbenog(odgovornog

lica)postojace KD Nalsi2kovanje sluzbene isprave.POSEBNI SLUCAJEVI =ALSI=IKOVANJA ISPRAVE " stavu &(tac&/5) inkriminisano je 5 posebnihslucajeva ,alsi2kovanih isprava TACKA1* ZLOUPOTREBA BLANKETA/za postojanje KD potrebnoda je jedno lice stavilo svoj potpis na hartiju blaket3drugi predmet a drugo lice(izvrsilacKD)neovlasceno unosi odredjenu izjavu.'a postojanje KD ne trazi se da je takva izjava bila Iuptrebljena vec samo da je relevantna za pravne odnose.KD je SVRSENO neovlascenimunosenjem izjave koja ima vrednost za pravne odnose. TACKA *SACINJAVANJE ISPRAVOB'ANO' /jedno lice stavlja potpis ubedjeno da potpisuje neku drugu izjavu(radi se ozloupotrebi poverenja).-vo nastaje dovodjenjem3odrzavanjem takvog lica u '96 "DI od straneizvrsioca KD.'a postojanje KD dovoljno da je unet I samo & relevantan podatak u pogledu

sadrzaja isprave.KD je 4 147+- stavljanjem potpisa lica koje je obmanuto u pogleduisprave3njenog sadrzaja. TACKA3*NEOVLASCENO IZDAVANJE ISPRAVE*KD postoji kada nekoizda ispravu u ime nekog lica bez njegovog ovlascenja3u ime lica koje ne postoji.Kad jedno liceizdaje ispravu potpisujuci svoje ime uz napomenu da to cini po ovlascenju drugog lica oznacenogkao izdavalac isprave.Druga mogucnost/da se isprava izda potpisujuci to drugo lice koje jeizdavalac isprave napominjuci da se ovo cini po njegovom ovlascenju." ime lica koje ne postoji/tolice nikad nije ni postojalo3nije bilo zivo.KD je 4 147+- kad je takva isprava izdata. TACKA)*KAD NEKO KO JE IZDAVALAC ISPRAVE UZ SVOJ POTPIS STAVI DA I'APOLOZAJ>ZVANJE>CIN IAKO +A NE'A a ovo ima bitan uticaj na dokaznu snagu isprave.I419 9

je kod ovog oblika u pogledu sadrzaja potpisa I njenog



izdavaoca prava a ono sto je netacno jeste polozaj3cin3zvanje izdavaoca isprave.KD necepostojati ako to nema bitan uticaj na dokaznu snagu isprave.KD je 4 147+- kad se uz potpisstavi polozaj3cin3zvanje koje neko nema TACKA *PRAVLJENJE ISPRAVE NEOVLASCENO'UPOTREBO' PRAVO+ PECATA>ZNAKA*RADNJA IZVRSENJA pravljenje isprave neovlascenomupotrebom pravog pecata3znaka.'a postojanje KD neophodno das u pecat3znak pravi nebitno nakoji je nacin neko dosao u posed pecata3znaka.KD se vrsi u odnosu na PRIVATNE ISPRAVE ali semoze ostvariti I prema 4 "'67+I; ISPRAVA'A ako je samo stavljanje pecata(bezpotpisa)dovoljno da isprava ima bitnog uticaja na dokaznu snagu. Kod ucinioca mora postojatiNA'ERA da se ta isprava upotrebi kao prava a kaznjiva je I njihova upotreba kao I nabavljanjeradi upotrebe.Pokusaj "# KAZNJIV.KD se moze uciniti samo sa U'ISLJAJE' koji u tac& $i 5podrazumeva I POSEBNU NA'ERU tj da se delo cini NEOVLASCENO.

5 . =ALSI=IKOVANJE SLUZBENE ISPRAVE član 3 6

KD st& predstavlja oblik INTELEKTUALNO+ =ALSI=IKOVANJA/znaci da je izdavalac oznacen uispravi pravi a ,alsi2kat je SADRZINA ISPRAVE. KD podrazumeva %KD koja se po nekimobelezjima dosta razlikuju. STAV1* postoji kada sluzbeno lice unese u sluzbenu ispravu knjigu ilispis neistinite podatke ili ne unese vazan podatak ili svojim potpisom(sluzbenim pecatom) overi

sluzbenu ispravu knjigu ili spis sa neistinitom sadrzinom ili svojim potpisom(sluzbenimpecatom)omoguci pravljenje sluzbene isprave knjige ili spisa sa neistinitom sadrzinom. OBJEKT=ALSI=IKOVANJA/sluzbena isprava knjiga ili spis. SLUZBENA ISPRAVA/oblik javne isprave a

javna isprava je takva isprava koju je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojenadleznosti. SLUZBENE KNJI+E/obavezni su da ih vode razliciti subjekti. SLUZBENI SPISI /raznipodnesci. Prema RADNJI IZVRSENJA treba razlikovati nekoliko oblika KD iz st&: UNOSENJENEISTINITI: PODATAKA U SLUZBENU ISPRAVU,KNJI+U ILI SPIS ILI NEUNOSENJE NEKO+VAZNO+ PODATKA/cinjenje(necinjenje)ciji je rezultat neistinita sluzbena isprava knjiga ilispis.'a postojanje KD neophodno da su podaci koji se unose3izostavljaju pravno relevantni zaodredjene odnose. SLUZBENO LICE SVOJI' POTPISO',SLUZBENI' PECATO' OVERISLUZBENU ISPRAVU KNJI+U ILI SPIS SA NEISTINITO' SADRZINO'. 4adrzinu isprave knjigeili spisa odredilo je neko drugo lice a sluzbeno lice svojim potpisom sluzbenim pecatom daje tojispravi karakter sluzbene isprave knjige ili spisa. SLUZBENO LICE SVOJI'POTPISO',SLUZBENI' PECATO' O'O+UCI PRAVLJENJE SLUZBENE ISPRAVE KNI+E ILISPISA SA NEISTINITO' SADRZINO' .4luzbeno lice stavlja svoj potpis ili sluzbeni pecat naprazan ,ormular ili slican obrazac a njegovu sadrzinu potom odredjuje neko drugo lice.POSLEDICA KD u svim slucajevima je U+ROZAVANJE NES'ETANO+ ODVIJANJA PRAVNO+SAOBRACAJA.IZVRSILAC ; 4# da !2d# SLUZBENO LICE I OD+OVORNO LICE upreduzecu ustanovi ili drugom subjektu.-stala lica mogu biti SAUCESNICI U UZE'S'ISLU (podstrekaci3pomagaci).Kao stepen krivice zahteva se U'ISLJAJ. STAV /ovo KD se NE'OZE podvesti u pravom smislu tog znacenja pod ,alsi2kovanje/kaznjava se sluzbeno lice koje

neistinitu sluzbenu ispravu knjigu ili spis upotrebi u sluzbi kao da su istiniti ili sluzbenuispravu knjigu ili spis unisti prikrije u vecoj meri osteti ili na drugi nacin ucini neupotrebljivom.Potrebno da je sluzbeno lice svesno da se radi o neistinitom sadrzaju sluzbene isprave knjige ilispisa pa uprkos tome upotrebljava ih u sluzbi kao da su istiniti."+I407+E7/2zicko unistenjesluzbene isprave knjige ili spisa. PRIKRIVANJEzaturanje sluzbene isprave knjige ilispisa.-407G7+E7/delimicno unistenje sluzbene isprave knjige ili spisa U VECOJ 'ERI.CINJENJENA DRU+I NACIN NEUPOTREBLJIVI'* ostali nacini osim navedenih. I' 14I 9G svuda kao I kodst& moze biti SLUZBENO>OD+OVORNO LICE.POSLEDICA,OBLIK KRIVICE*$a $ d /%1.



KRIVICNA DELA PROTIV SLUZBENE DUZNOSTI ZAJEDNICKEKARAKTERISTIKE<

ZASTITNI OBJEKT/sluzbena duznost(sluzba) I to javna sluzba. IZVRSILAC/sluzbeno lice a kodnekih KD I strano sluzbeno lice a kod nekih se ne trazi svojstvo sluzbenog lica.Prema izvrsiocu sedele na PRAVA I NEPRAVA KD PROTIV SLUZBENE DUZNOSTI(PRAVA /izvrsilac je UVEKsluzbeno lice ,NEPRAVA /moze ga izvrsiti SVAKO a postaje KD protiv sluzbene duznosti kada ga

izvrsi sluzbeno lice).Druga podela na OPSTA I POSEBNA (kriterijum je da li se radi o povredisluzbene duznosti uopste ili o povredi sluzbene duznosti u nekoj posebnoj kategoriji).

55. ZLOUPOTREBA SLUZBENO+ POLOZAJA član 3 8

-vo KD jeste OPSTE KD protiv sluzbene duznosti/ako su ostvarena obelezja I nekog drugog KD izove glave postojace samo to drugo KD(prividni idealni sticaj). KD I'AOSNOVNI(STAV1&,TEZI(STAV & I NAJTEZI(STAV3&OBLIK. STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJAIZVRSENJA je propisana ALTERNATIVNO I javlja se u $ vida>&.iskoriscavanje sluzbenogpolozaja3ovlascenja %.prekoracenje granica sluzbenog polozaja3ovlascenja $.nevrsenje sluzbeneduznosti. ISKORISCAVANJE SLUZBENO+ POLOZAJA>OVLASCENJA/kada se taj

polozaj3ovlascenje ne koristi zbog interesa sluzbe vec radi ostvarivanja sopstvenog3interesatreceg lica3na stetu interesa nekog lica/izvrsilac kod ovog oblika radnje izvrsenja ostaje uokvirima svog sluzbenog polozaja3ovlascenja.'a postojanje tog oblika presudan jemotivzloupotreba sluzbenog polozaja3ovlascenja u UZE' S'ISLU .Druga % oblika radnjeizvrsenja/zloupotreba sluzbenog polozaja 2 OBJEKTIVNO' S'ISLU /potrebno da su granicesluzbenog ovlascenja prekoracene3da se sluzbena duznost ne vrsi/motiv irelevantan.POSLEDICA KD se javlja u & od $ oblika:&.pribavljanju sebi3drugom 2zickom ili pravnom licukakve koristi %.u nanosenju stete drugome $.u tezoj povredi prava drugog.Pojam KORISTIshvatiti sire od I'OVINSKE KORISTI /moze biti I nematerijalna korist.KD je DOVRSENO kadnastupi POSLEDICA.9ko je sluzbeni polozaj zloupotrebljen u nameri da se postigne korist nanesedrugom steta3teze povrede prava drugog a do toga nije doslo postojace POKUSAJKD.IZVRSILAC moze biti sluzbeno lice3odgovorno lice u preduzecu ustanovi3drugomsubjektu.D1"FI 4"6E7K0/drugo pravno lice u oblasti privrednog poslovanja Ipreduzetnici.Potreban je U'ISLJAJ ucinioca . STAV *TEZI OBLIK /kada je izvrsenjem KD iz st&pribavljena imovinska korist 85A.AAADI+ STAV3*NAJTEZI OBLIK /kada je izvrsenjem KD iz st&pribavljena imovinska korist &.5AA.AAADI+. Prilikom utvrdjivanja visine imovinske koristi popravilu je merodavna trzisna vrednost.

56. PRONEVERA član 35)

Pronevera predstavlja poseban oblik utaje koja se vrsi u odnosu na stvari koje su izvrsiocu

poverene po jednom odredjenom posebnom osnovu. STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJAIZVRSENJA sastoji se u prisvajanju novca hartija od vrednosti ili druge pokretne stvari koje suizvrsiocu poverene u sluzbi ili na radu u drzavnom organu preduzecu ustanovi ili drugomsubjektu ili radnji. PRISVAJANJE se mora vrsiti u nameri da se sebi3drugom pribavi protivpravnaimovinska korist. OBJEKT RADNJEnovac hartije od vrednosti ili bilo koja druga pokretna stvar/bitno da se radi o pokretnoj stvari koja je izvrsiocu poverena u sluzbi na radu u drzavnomorganu preduzecu ustanovi ili drugoj organizaciji. POVERENA je ona stvara koja se nalazi upritezanju izvrsioca pre svega radi obavljanja sluzbe3rada ali I one stvari koje su povereneizvrsiocu u vezi sa sluzbom3radom ukljucujuci I stvari do kojih izvrsilac dolazi u toku vrsenjasluzbenih radnji. IZVRSILAC*sluzbeno I drugo lice koje se nalazi u random odnosu3obavlja rad



po nekom drugom pravnom osnovu u drzavnom organu preduzecu ustanovi drugom subjektuprivrednog poslovanja.KD moze izvrsiti I lice koje nakon prestanka radnog odnosa odbije da vratistvari poverene mu na radu. KD se moze izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE' na SUBJEKTIVNO'PLANU mora postojati +9;719 da se sebi3drugom pribavi protivpravna imovinska korist. STAV *TEZI OBLIK /kada se KD iz st& pribavi imovinska korist 85A.AAADI+ STAV3*NAJTEZI OBLIK /kada se KD iz st& pribavi imovinska korist &.5AA.AAADI+ 9ko je ucinilac prodao stvar ispodtrzisne vrednosti imovinska korist iznosi koliko prisvojena stvar vredi na legalnom trzistu.

57. TR+OVINA UTICAJE'(l"il"ana<PROTIVZAKONITO POSREDOVANJE&član 355

STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA se sastoji u zahtevanju3primanju nagrade ilikakve druge koristi za sebe ili drugoga(neposredno ili preko $ceg lica)u cilju posredovanja da seizvrsi3ne izvrsi neka sluzbena radnja. POSREDOVANJE treba da se ostvari koriscenjem svogsluzbenog3drustvenog polozaja ili uticaja/kako stvarni tako I pretpostavljeni uticaj.4amoposredovanje nije dovoljno za postojanje KD nepohodno je da je ucinilac PRI'IO NA+RADU ilkakvu drugu korist da bi posredovao da se izvrsi3ne izvrsi neka sluzbena radnja koriscenjem svogsluzbenog ili drustvenog polozaja ili uticaja. POSREDOVANJE se mora odnositi na neku sluzbenu

radnju koja je sama po sebi DOZVOLJENA. ;ora postojati mogucnost koriscenja svogsluzbenog3drustvenog polozaja da bi se radilo o ovom KD a taj uticaj mora biti takav da moze bitiodlucujuci prilikom posredovanja da se neka sluzbena radnja izvrsi3ne izvrsi. IZVRSILAC mozebiti ono lice koje ima odredjeni sluzbeni ili drustveni polozaj ili uticaj(kako sluzbeno tako I nekodrugo lice &. STAV3*TEZI OBLIK /potrebno je da se posreduje sa ciljem vrsenja sluzbene radnjekoja se NE BI S'ELA IZVRSITI ili da se posreduje da se ne izvrsi sluzbena radnja KOJA BI SE'ORALA IZVRSITI .Potrebno je da je doslo do POSREDOVANJA ali NE I DA JE IZVRSILACPRI'IO NA+RADU ILI KAKVU DRU+U KORIST ZA POSREDOVANJE . Kod oba oblika KDpodrazumeva se U'ISLJAJ. STAV *AKTIVNI OBLIK*NEPRAVO AKTIVNO PROTIVZAKONITOPOSREDOVANJE*RADNJA IZVRSENJA je (neposredno3preko $ceg lica)obecanje nudjenje ili

davanje nagrade ili kakve druge koristi drugom licu da ono koriscenjem svog sluzbenog ilidrustvenog polozaja ili(stvarnog3pretpostavljenog)uticaja posreduje da se izvrsi ili ne izvrsi nekasluzbena radnja. STAV)*AKTIVNI OBLIK*PRAVO AKTIVNO PROTIVZAKONITOPOSREDOVANJE*RADNJA IZVRSENJA kako kod st% ali sa ciljem da drugo lice koristeci svojsluzbeni3drustveni polozaj ili uticaj posreduje da se izvrsi sluzbena radnja koja se ne bi smelaizvrsiti ili da se ne izvrsi sluzbena radnja koja bi se morala izvrsiti. -ba aktivna oblika naSUBJEKTIVNO' PLANU zahtevaju postojanje U'ISLJAJA. STAV *KVALI=IKOVAN OBLIK KDi4 ST3 /postojace ako je za posredovanje iz st$ zahtevana3primljena nagrada ili kakva drugakorist.+eophodno je da je posredovanje izvrseno I to u vrsenju3nevrsenju sluzbene radnje izst$."koliko posredovanje nije izvrseno a primljena je za to nagrada ili kakva druga koristpostojace POKUSAJ KD iz st5 u vezi sa st$. STAV5* inkriminisano je I vrsenje oblika ovog KD st&/8 od strane lica koje ima status STRANO+ SLUZBENO+ LICA. STAV6 /obavezno oduzimanjeimovinske koristi.

58. PRI'ANJE 'ITA član 356

KD primanja mita naziva se PASIVNI' POD'ICIVANJE' a KD da an"a ;i%a AKTIVNI'POD'ICIVANJE'. STAV1*PRAVO PASIVNO POD'ICIVANJE*RADNJA IZVRSENJA sastoji seu(neposrednom3posrednom)zahtevanju3primanju poklona ili kakve druge koristi ili primanjuobecanja poklona ili kakve koristi da se izvrsi sluzbena radnja KOJA SE NE BI S'ELA izvrsiti ilida se ne izvrsi sluzbena radnja KOJA BI SE 'ORALA IZVRSITI. Potrebno da se radi o sluzbenoj



radnji koju izvrsilac preduzima u okviru 4 -F sluzbenog ovlascenja. ZA:TEVANJE>PRI'ANJEPOKLONA>PRI'ANJE OBECANJA POKLONA ILI KAKVE DRU+E KORISTI postoji kada izvrsilacprima3stavlja do znanja3prima obecanje licu od koga trazi3prima poklon3prima obecanje da cezbog toga izvrsiti sluzbenu radnju koju ne bi smeo izvrsiti ili da nece izvrsiti radnju koju bi moraoizvrsiti. KD "# DOVRSENO samim PREDUZI'ANJE' jedne od $ alternativno postavljene radnjeizvrsenja/nebitno da li je izvrseno ono raci cega je mito primljen. POSLEDICA se sastoji uugrozavanju szuzbene duznosti/to je posledica na ZASTITNO' OBJEKTU.POKUSAJ $d NIJE'O+UC jer su radnje koje bi predstavljale pokusaj inkriminisane kao dovrseno KD. OBJEKATRADNJE/poklon ili kakva druga korist. POKLON*pokretna3nepokretna stvar koja se drugom licudaje bez naknade. KAKVA DRU+A KORIST /bilo kakva imovinska3neimovinska korist koja se nemoze podvesti pod pojam poklona. rednost poklona nebitna kod ovog oblika KD. STAV *NEPRAVO PASIVNO POD'ICIVANJE /ono pradstavlja LAKSI OBLIK podmicivanja od pravogpasivnog podmicivanja. RADNJA IZVRSENJA/sastoji se u(neposrednom3posrednom)zahtevanju3primanju poklona ili kakve koristi ili u primanju obecanjapoklona ili kakve koristi da se u okviru svog sluzbenog ovlascenja izvrsi sluzbena radnja KOJA BSE 'ORALA IZVRSITI ili da se ne izvrsi sluzbena radnja KOJA SE NE BI S'ELA IZVRSITI.KDosim u radnji izvrsenja identicno onom iz st&. STAV3*TEZI OBLIK*KVALI=IKATORNUOKOLNOST cini to sto se primanje mita vrsi u vezi sa otkrivanjem KD pokretanjem3vodjenjemkrivicnog postupka izricanjem3izvrsenjem krivicne sankcije. IZVRSILAC*SA'O SLUZBENOLICE,ne I odgovorno lice. STAV)*NAKNADNO PASIVNO POD'ICIVANJE*RADNJA IZVRSENJAsastoji se u zahtevanju3primanju poklona3kakve koristi POSLE IZVRSENJA sluzbene radnjenavedne u st& I % .NAKNADNO ZA:TEVANJE>PRI'ANJE POKLONA mora se vrsiti u vezi saizvrsenom(neizvrsenom)sluzbenom radnjom/ostali elementi KD isti kao kod prethodnih oblika/ovo

je NAJLAKSI OBLIK PASIVNO+ POD'ICIVANJA.POSLEDICA KD /zahtevanje3primanje poklonaili kakve druge koristi."koliko se radi o poklonima mele vrednosti koji su uobicajeni nece postojatiradnja izvrsenja kD. 4 I oblici KD mogu se izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE'.IZVRSILAC SVI:OBLIKA*SA'O SLUZBENO LICE .kod 40< moze biti I OD+OVORNO LICE u preduzecu ustanoviili drugom subjektu(osim KD iz st$).stav5/I' 14I 9G moze biti I STRANO SLUZBENO LICE.

STAV6 /obavezno oduzimanje primljenog poklona3imovinske koristi.69. DAVANJE 'ITA KD član 357

Davanje mita se naziva AKTIVNI' POD'ICIVANJE' koje se dalje deli na pravo I nepravoaktivno podmicivanje . STAV1*PRAVO AKTIVNO POD'ICIVANJE*RADNJA IZVRSENJA sastojise u cinjenju nudjenju ili obecanju poklona ili kakve druge koristi sluzbenom ili drugom licu dasluzbeno lice ili odgovorno lice izvrsi sluzbenu radnju KOJU NE BI S'ELO IZVRSITI ili da neizvrsi sluzbenu radnju KOJU BI 'ORALO IZVRSITI .Potrebno da se radi o sluzbenoj radnji koja sepreduzima u okviru sluzbenog ovlascenja izvrsioca. CINJENJE POKLONA/davanje poklonasluzbenom(ili drugom)licu da se sluzbena radnja izvrsi3ne izvrsi. NUDJENJE POKLONA/prethodi

davanju poklona s tim da ne mora doci do davanja poklona. OBECANJE POKLONA/stavljanje uizgled sluzbenom3drugom licu d ace mu biti dat poklon ili kakva druga korist kad sluzbeno lice turadnju izvrsi3ne izvrsi." radnju izvrsenja spade I POSREDOVANJE pri podmicivanju sluzbenoglica.POSREDOVANJE /obuhvata sve radnje kojima se dovode u vezu lice koje daje mito I sluzbenolice koje prima mito . POKUSAJ NIJE 'O+UC.IZVRSILAC moze biti BILO KOJE LICE.U pogledusluzbene radnje zbog koje se daje mito kao I u pogledu objekta radnje isto sto I za pravo pasivnopodmicivanje . STAV *NEPRAVO AKTIVNO POD'ICIVANJE*RADNJA IZVRSENJA /ista kao kodst& ali se daje da sluzbeno lice izvrsi radnju KOJU BI INACE 'ORALO IZVRSITI ili da ne izvrsiradnju KOJU INACE NE BI S'JELO IZVRSITI .-vo je LAKSI OBLIK u odnosu na pravo aktivnopodmicivanje." slucaju da se radi o uobicajenom poklonu male vrednosti u obzir ce doci primena



instituta dela malog znacaja. KD davanja mita moze se izvrsiti SA'O SA U'ISLJAJE'+aknadno aktivno podmicivanje NIJE INKRI'INISANO . STAV)* =AKULTATIVNI OSNOVOSLOBADJANJA OD KAZNE/ako je izvrsilac KD st&/$ prijavio KD pre nego sto je saznao da je KDotkriveno. KD postoji I onda kada je mito dato ponudjeno ili obecano odgovornom licu upreduzecu ustanovi ili drugom javnom subjektu.KD iz st& I % postoji kada je mito dato obecano iliponudjeno stranom sluzbenom licu ali u tom slucaju NE POSTOJI mogucnost oslobodjenja odkazne. STAV *poklon koji je dat I imovinska korist BICE ODUZETI.

61. ODAVANJE SLUZBENE TAJNE član 358STAV1*OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u NEOVLASCENO'saopstavanju predaji ili na drugi nacin cinjenjem dostupnim drugom licu podataka kojipredstavljaju SLUZBENU TAJNU.SAOPSTAVANJE /na vise nacina(usmeno3pismeno).P17D9E9/neposredno3posredno. CINJENJE DOSTUPNI' /omogucavanje da se drugo lice na bilo koji nacinupozna sa podacima koji predstavljaju sluzbenu tajnu(nije potrebno da se drugo lice upozna sapodacima koji predstavljaju sluzbenu tajnu.KD se moze izvrsiti I PRIBAVLJANJE' podataka kojipredstavljaju sluzbenu tajnu u nameri da se predaju nepozvanom licu.

OBJEKT RADNJE/podaci koji predstavljaju sluzbenu tajnu. SLUZBENA TAJNA*prihvacen jeRESTRIKTIVNI(,ormalnomaterijalni)pojam sluzbene tajne sto znaci da KU'ULATIVNO 'ORAJUBITI OSTVARENI I =OR'ALNI I 'ATERIJALNI ELE'ENAT.SLUZBENO' TAJNO' smatraju sepodaci3dokumenti koji su zakonom drugim propisom ili odlukom nadleznog organa proglasenisluzbenom tajnom (=OR'ALNI ELE'ENAT& I cije je odavanje imalo3moglo imati stetne poslediceza sluzbu ('ATERIJALNI ELE'ENT&. ILE+ALNA TAJNA*SLUZBENO' TAJNO' NECE SES'ATRATI podaci3dokumenti koji su upravljeni na TESKE POVREDE OSNOVNI: PRAVACOVEKA,U+ROZAVANJE USTAVNO+ UREDJENJA I BEZBEDNOSTI SRBIJE kao Ipodaci3dokumenti koji imaju za cilj PRIKRIVANJE UCINJENO+ KD za koje se po zakonu mozeizreci zatvor od 5god3teza kazna . IZVRSILAC moze biti SA'O SLUZBENO LICE ali I lice koje jeodalo tajnu posto mu je prestalo svojstvo sluzbenog lica STAV5. STAV *TEZI OBLIK*ako je

prilikom izvrsenja KD iz st& ostvarena & od sledece $ KVALI=IKATORNE OKOLNOSTI<&.ako jeKD ucinjeno iz KORISTOLJUBLJA %.9ko je ucinjeno u pogledu narocito poverljivihpodataka(tajnost se moze stepenovati) $.9ko je KD izvrseno radi objavljivanja3koriscenjapodataka u inostranstvu. STAV3*NE:ATNI OBLIK*KD ce postojati I u onim situacijama kada sepodaci koji predstavljaju sluzbenu tajnu ne obezbede.

KRIVICNA DELA PROTIV COVECNOSTI I DRU+I: DOBARA ZASTICENI:'EDJUNARODNI' PRAVO' ZAJEDNICKE KARAKTERISTIKE<

4va KD ove glave predstavljaju teske povrede normi medjunarodnog prava/pre svegamedjunarodnog ratnog I humanitarnog prava.u ovoj glavi nisu predvidjena sva KD kojima se vrsipovreda dobara zasticenih medjunarodnim pravom. ZASTITNI OBJEKT*medjunarodno pravo

6 . +ENOCID član 369

KD se sastoji u preduzimanju odredjenih radnji u cilju potunog3delimicnog unistenja nekenacionalne etnicke rasne ili verske +RUPE. RADNJA IZVRSENJA moze se sastojati u:&.vrsenjuUBISTAVA clanova grupe %.vrsenju TESKI: TELESNI: POVREDA>TESKO' NARUSAVANJU=IZICKO+ ILI DUSEVNO+ ZDRAVLJA CLANOVA +RUPE $.stavljanju grupe u zivotne uslovekoji dovode do njenog potpunog3delimicnog istrebljenja(sis.uskracivanje hrane3pica?) 8.primenimera kojima se sprecava radjanje izmedju pripadnika grupe 5.prinudnom preseljavanju dece u



drugu grupu. RADNJU IZVRSENJA preduzima I ono lice koje naredi da se izvrsi neka od tihradnji/naredbodavac je IZJEDNACEN sa neposrednim izvrsiocem.KD postoji i ukoliko je ucinilacpreduzeo samo & od radnji u odnosu na & lice ukoliko je to ucinio U NA'ERI(+ENOCIDNANA'ERA& potpunog3delimicnog unistenja neke od pomenutih grupa.Postojanje KD NE ZAVISIod toga da li je ucinilac ostvario svoju nameru. 4 obzirom na obavezno postojanje genocidnenamere za KRIVICU ucinioca potreban je DIREKTAN U'ISLJAJ tj spoj direktnog umisljaja Inamere. +amera ucinioca da potpuno3delimicno unisti neku nacionalnu etnicku rasnu ili verskugrupu je CENTRALNI ELE'ENT ovog KD*+ENOCIDNA NA'ERA .ona se preduzima premapojedincima samo zato sto su clanovi odredjene grupe. ZASTITNI OBJEKT*egzistencija grupeljudi odredjenih kroz pripadnost naciji rasi verJ ili etnickom poreklu. +ENOCID se moze izvrsitikako u 'IRU %a$ I 2 RATNO' SUKOBU. KRIVICNO +ONJENJE za genocide NE ZASTAREVA.OR+ANIZOVANJE I PODSTICANJE na izvrsenje genocida je posebno inkriminisano.

63. NESPRECAVANJE VRSENJA KD PROTIV COVECNOSTI I DRU+I:DOBARA ZASTICENI: 'EDJUNARODNI' PRAVO' član 37)

STAV1*PRVI OSNOVNI OBLIK*RADNJA IZVRSENJA sastoji se u NEPREDUZI'ANJU mera zasprecavanje KD iz cl$CA$C8 cl$C< cl$C .KD se moze izvrsiti SA'O PROPUSTANJE' /radi se o

PRAVO' KD NECINJENJA.IZVRSILAC propusta da preduzme one mere koje je mogao I bioduzan da preduzme za sprecavanje KD I tu postoje % situacije:.&.snage kojima komanduje3kojekontrolise pripremaju izvrsenje KD %.snage kojima komanduje3koje kontrolise su zapoceleizvrsenje KD. " & situaciji se radi o sprecavanju u pravom smislu a u % izvrsilac nije sprecioDOVRSENJE KD.Da bi KD postojalo potrebno da USLED PROPUSTANJA dodje doIZVRSENJA(DOVRSENJA&nekog od navednih KD od strane potcinjenih(nepotrebno da je taokolnost obuhvacena U'ISLJAJE'>NE:ATO' UCINIOCA* to je objektivni uslovinkriminacije). KD NECE POSTOJATI onda kada je KD POKUSANO od strane potcinjenih a vojnizapovednik3lice koje ,akticki vrsi tu ,unkciju spreci DOVRSENJE KD(KD ostane u ,aziPOKUSAJA&. IZVRSILAC/vojni zapovednik koji komanduje snagama koje vrse3pripremaju neko

od navedenih KD3lice koje ,akticki vrsi tu ,unkciju.Potrebno da se radi o zapovedniku koji40 91+- komanduje3kontolise snage koje se pripremaju3zapocele izvrsenje navedenih KD/samacinjenica da se neko ,ormalno nalazi na odredjenoj ,unkciji nije dovoljna. NA SUBJEKTIVNO'PLANU zahteva se U'ISLJAJ kao I znanje da snage kojima izvrsilac komanduje3kontrolisepripremaju3su zapocele izvrsenje navedenih KD.

STAV *DRU+I OSNOVNI OBLIK /razlikuje se od st& samo po tome sto se kao I' 14I 9G javljadrugi pretpostavljeni/rec je o CIVILNI' PRETPOSTAVLJENI' koji mogu obavljati razlicite,unkcije. NE:ATNI OBLIK /se odnosi na oba prethodna oblika a obuhvata kako SVESNI tako INESVESNI NE:AT STAV3*TEZI OBLIK

6), TR+OVINA LJUDI'A član 377 KD osim OSNOVNO+ ima I vise TEZI: I POSEBNI: oblika. STAV1*OSNOVNI OBLIK /postojionda kada neko silom3pretnjom dovodjenjem u zabludu3odrzavanjem u zabludi zloupotrebomovlascenja poverenja odnosa zavisnosti teskih prilika drugog zadrzavanjem licnihisprava3davanjem ili primanjem novca3druge koristivrbuje prevozi prebacuje predaje prodaje kupuje posreduje u prodaji sakriva3drzi drugo lice a UCILJU iskoriscavanja njegovog rada prinudnog rada vrsenja KD prostitucije3druge vrsteseksualnog iskoriscavanja prosjacenja upotrebe u pornogra,ske svrhe uspostavljanjaropskog3njemu slicnog odnosa radi oduzimanja organa3dela tela radi koriscenja u oruzanim



sukobima. RADNJA IZVRSENJA "# ALTERNATIVNO odredjena I moze se sastojatiu:vrbovanju prevozu prebacivanju predaji prodaji kupovini posredovanju uprodaji sakrivanju3drzanju drugog lica. VRBOVANJE/podstrekivanje ostvareno bilo kojompodobnom radnjom da se kod subjekta stvori3ucvrsti odgovarajuca odluka. PREVOZ/transportpasivnog subjekta sa jednog na drugo prostorno udaljeno mjesto uz pomoc odgovarajucegprevoznog sredstva PREBACIVANJE*omogucavanje ilegalnog ulaska3izlaska u neku3iz nekezemlje PREDAJA/preusmeravanje odredjenih radnji kojima se pasivni subjektneposredno3posredno stavlja na raspolaganje nekom drugom licu tako da ono ja taj nacinuspostavlja ,akticku kontrolu nad pasivnim subjektom(zrtvomKD) PRODAJA*otudjenje pasivnogsubjekta uz novcanu3neku drugu naknadu POSREDOVANJE dovodjenje u vezu lica koja ucestvujuu prodaji pasivnog subjekta SAKRIVANJE*smestanje pasivnog subjekta na odredjeno mestonepoznato sirem krugu lica3sirem krugu lica nepoznato da se na tom mestu nalazi pasivnisubjekt DRZANJE DRU+O+ LICA*oduzimanje slobode kretanja pasivnom subjektu. Da bi KDpostojalo RADNJA IZVRSENJA treba da bude preduzeta na & od sledecihnacina:silom3pretnjom dovodjenjem u zabludu3odrzavanjem u zabludi zloupotrebomovlascenja poverenja odnosa zavisnosti teskih prilika drugog zadrzavanjem licnihisprava3davanjem ili primanjem novca ili druge koristi.4I 9 I PRETNJA*shvatiti u uobicajenomsmislu DOVODJENJE U ZABLUDU/stvaranje pogresne predstave kod pasivnog subjekta oodredjenim cinjenicama u vezi sa preduzimanjem radnje izvrsenja ODRZAVANJE U ZABLUDI/ucinilac KD svojim delovanjem samo ucvrscuje zabludu koja kod pasivnog subjekta vecpostoji ZLOUPOTREBA OVLASCENJA,POVERENJA,ODNOSA ZAVISNOSTI,TESKI: PRILIKADRU+O+ /postoji kao nacin izvrsenja radnje KD kada je ucinilac za njeno ostvarenje iskoristio iliodredjena ovlascenja koja ima ili odnos koji prema njemu ima pasivni subjekt ili polozaj kojiucinilac ima u odnosu na pasivnog subjekta koji se u odnosu na njega nalazi u posebnom odnosuzavisnosti ZADRZAVANJE LICNI: ISPRAVA /licne isprave u uzem smislu se nalaze u drzaviniucinioca KD da on njima ,akticki raspolaze I da odbija da ih vrati pasivnom subjektu DAVANJENOVCA/podrazumeva da ucinilac KD daje novac pasivnom subjektu a da primanje novca3drugekoristi podrazumeva da pasivni subjekt daje novac3drugu materijalnu korist uciniocu. 'a

postojanje KD potrebno da je do preduzimanja radnje izvrsenja na jedan od pomenutih nacinadoslo radi ostvarenja odredjenog cilja koji se sastoji u:eksploataciji rada pasivnogsubjekta prinudnom radu pasivnog subjekta vrsenju KD od strane pasivnogsubjekta prostituciji3drugoj vrsti seksualnog iskoriscavanja pasivnogsubjekta prosjacenju upotrebi pasivnog subjekta u pornogra,ske svrhe uspostavljanju nadpasivnim subjektom ropskog3njemu slicnog odnosa oduzimanju od pasivnog subjekta organa3delatela3njegovom koriscenju u oruzanim sukobima. KD je DOVRSENO preduzimanjem na neki odpredvidjenih nacina bilo koje delatnosti koja ima karakter radnje izvrsenja uz postojanjeOD+OVARAJUCE NA'ERE koja ne mora biti ostvarena. PASIVNI SUBJEKT/punoletnolice.SUBJEKTIVNI ELE'ENT /postojanje DIREKTNO+ U'ISLJAJA I odgovarajuce namereucinioca. STAV *POSEBNI OBLIK*postoji kada je KD iz st&ostvaren 67' upotrebesile pretnje3nekog drugog od navedenih nacina izvrsenja ukoliko je KD ucinjeno premamaloletnom licu(licuM& god)pri cemu uzrast pasivnog subjekta 'ORA biti obuhvacen umisljajemucinioca.

STAV3*PRVI TEZI OBLIK /postoji ako je KD iz st& ucinjeno prema 'ALOLETNO' LICU (to jeKVALI=IKATORNA OKOLNOST koja treba da bude obuhvacena U'ISLJAJE' UCINIOCA&.STAV)*DRU+I TEZI OBLIK /ako je usled KD st&i$ nastupila TESKA TELESNA POVREDA nekoglica/to je KD kvali2kovano TEZO' POSLEDICO' u odnosu na koju kod ucinioca treba da postojiNE:AT. STAV *JOS TEZI OBLIK /ako je usled KD st&i$ nastupila 4;10 &3vise lica. I47 IG9/najmanje % lica.0akodje neophodan NE:AT u odnosu na tezu posledicu. STAV5*DVA TEZA



OBLIKA/&.kada se neko bavi vrsenjem KD st&/$ to je KOLEKTIVNO KD u viduzanimanja(prividni realni sticaj)za postojanje KD potrebno VISEKRATNO preduzimanje delatnostikoja predstavlja radnju izvrsenja.%.ako je KD izvrseno od strane F1"P7(najmanje $ lica)koja supovezana radi trajnog3povremenog vrsenja KD koja ne mora da ima odredjene uloge svojihclanova kontinuitet clanstva3razvijenu strukturu . STAV6*TEZI OBLIK /kada je KD iz st&/$ izvrsenood strane OR+ANIZOVANE KRI'INALNE +RUPE (grupa od $3vise lica koja postoji odredjenovreme I deluje sporazumno u cilju vrsenja &3vise KD za koje je propisana kazna zatvora od8god3teza kazna radi neposrednog3posrednog sticanja 2nansijske3druge koristi3radi ostvarivanja Izadrzavanja uticaja na privredne3druge vazne drzavne strukture). STAV7*PRVI NOVI OBLIK POZID KZ/cini onaj ko zna3je mogao znati da je lice zrtva trgovine ljudima pa iskoristi njenpolozaj3drugome omoguci iskoriscavanje njenog polozaja radi iskoriscavanja predvidjenog st& KD.STAV8*DRU+I NOVI OBLIK PO ZID K'/ako je KD iz st ucinjeno prema licu za koje je ucinilacznao3mogao znati da je 'ALOLETNO . Kod oba oblika propisana odgovornost za NE:AT (zanjegovo postojanje predvidja se ispunjenost samo subjektivnog uslova/mogao &. STAV19PRISTANAK lica na iskoriscavanje3uspostavljanje ropskog3njemu slicnog odnosa iz st& KD NEUTICE na postojanje KD iz st & %i<. STAV11*ISKLJUCENA mogucnost ublazenja kazne.

6 . TERORIZA' član 381

TERORIZA' u najsirem smislu predstavlja vrstu borbe za ostvarivanje politickih ciljeva putemnasilja zastrasivanja otmica ucena I sl. RADNJA IZVRSENJA KD sastoji se u preduzimanju nekeopsteopasne radnje(npr.izazivanje eksplozije3pozara3bilo koja radnja kojom se moze izvrsiti I KDizazivanje opste opasnosti). OPSTEOPASNA RADNJA /stvaranje stanja konkretne opasnosti zazivot3telo ljudi3imovinu.0im aktima se po pravilu ostvaruje I bice nekog drugog KD ali NE'ASTICAJA sa tim drugim KD.RADNJA IZVRSENJA moze biti I sama PRETNJA da ce se preduzetineka opsteopasna radnja(npr.pretnja da ce se upotrebiti nuklearno hemijsko3bakterioloskoopsteopasno sredstvo. RADNJA IZVRSENJA mora biti uzrok POSLEDICE KD/mora biti podobnada se njom stvori osecanje nesigurnosti kod gradjana(subjektivno stanje koje se ispoljava uosecanju straha I ugrozenosti njihovih osnovnih prava/zivota tela slobode?). POKUSAJ postojikada je preduzeta3zapoceta neka od navedenih radnji u nameri ugrozavanja ustavnoguredjenja3bezbednosti 4rbije ali nije doslo do osecanja straha3nesigurnosti kod gradjana/nijenastupila POSLEDICA.SUBJEKTIVNI ELE'ENT* za KD potrebno da "# RADNJA IZVRSENJApreduzeta sa NA'ERO' ugrozavanja ustavnog uredjenja3bezbednosti 4rbije.KD se moze izvrsiti49;- /a DIREKTNI' U'ISLJAJE'. PRIPRE'ANJE KD "# KAZNJVO. KVALI=IKOVANI OBLIK /cl$%&/ukoliko je doslo do TEZI: POSLEDICA (4;10 &3vise lica opasnost za zivot ljudi teskanasilja velika razaranja ugrozavanje bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje umisljajnolisenje zivota nekog lica) kada je KD ucinjeno za vreme neposredne ratne opasnosti ratnogstanja oruzanog sukoba ili vanrednog stanja. -vo KD ima slicnosti sa KD medjunarodnogterorizma razlika/u pogledu ZASTITNO+ OBJEKTA I usmerenosti NA'ERE kao SUBJEKTIVNO+

OBELEZJA !i a KD .

Documents

Krvično Pravo Posebni Dio Skripta- Milena