Po{tovani sugra|ani!

Kao {to smo i obe}ali, ediciju publikacija �Savski venac � kul-turna ba{tina� koje svake godine izdajemo povodom Dana ev-

ropske ba{tine, nastavqamo ovoga puta bro{urom � Prve kulturnepriredbe i �ustanove� na Savskom vencu. Razloge za jedan ovakavistorijsko-kulturolo{ki osvrt na pro{lost op{tine na kojoj `i-vimo gotovo da nije potrebno ni obja{wavati, jer �ko ne zna svojupro{lost ne mo`e planirati ni budu}nost�. Op{tina Savski venac,na ~ijem ~elu imam ~ast da se nalazim, posledwih nekoliko godi-na veliku pa`wu posve}uje svojoj kulturnoj ba{tini, pa pored edi-cije koju imate u rukama, a koja je i do sada nailazila na lep pri-jem, poma`e i snimawe dokumentarnih filmova o svojoj istoriji iure|uje neke istorijski zna~ajne objekte, poput Ku}e kraqa Petrana Sewaku, o`ivqavaju}i ih kulturnim sadr`ajima.

S druge strane, pored brojnih kulturnih ustanova i institucijakoje ovde `ive, op{tina Savski venac trudi se da brojnim akcijamakoje sama organizuje, posebno onih namewenih deci i omladini,popuni mozaik raznolikih i svim gra|anima dostupnih kultur-nih zbivawa. U tom smislu edicija o kulturnoj ba{tini Savskogvenca, a posebno ovaj deo koji se ti~e prvih kulturnih priredbii de{avawa na woj, samo je segment jedne sveobuhvatne op{tinskekulturne politike, kojom `elimo da nastavimo bogatu tradicijukoju na tom poqu imamo. I, ako smo mo`da, u mra~nim godinamakoje su iza nas, pokatkad i gubili korak u toj kulturnoj evoluciji,~ini mi se da ponovo hvatamo zalet u `eqi da ponovo budemo kul-turna avangarda, {to jednoj centralnoj beogradskoj op{tini jedi-no i dolikuje. U tom smislu ova �monografija u nastavcima� o na-{oj kulturnoj ba{tini samo je deo kulturnog programa koji, nadamose i na zadovoqstvo svih gra|ana Savskog venca, novim sadr`aji-ma stalno nadgra|ujemo.

Tomislav \or|evi},predsednik op{tine

Po{tovani ~itaoci!

Odmah na po~etku da objasnimo pomalo neobi~an naslov ove pu-blikacije i navodnike u koje su spakovane prve kulturne usta-

nove na Savskom vencu. @ele}i da naslovom pored kulturnih de-{avawa obuhvatimo i mesta na kojima se sve to zbivalo, jedno-stavno je bilo te{ko prona}i adekvatnu re~, jer pre 150-ak godinanije bilo onoga {to bi ta re~ ozna~avala. A prve kulturne �usta-nove�, i ovde i drugde, su u su{tini bile kafane i u wima je svepo~iwalo. Prvi muzi~ki programi, prve pozori{ne predstave, pa~ak i prva stalna pozori{ta, baletske i operske predstave, kon-certi, bioskopske projekcije � sve se to prvo de{avalo u kafana-ma. Otud i ova bro{ura po~iwe pri~om o wima i zato im je ovdedato toliko prostora. Prave kulturne ustanove i institucije po~e-le su da se pojavquju mnogo kasnije, tek kad su kulturne priredbepro{le svoj kafanski test i kad se, u procesu koji je trajao dece-nijama, u wima iskristalisala, kulture `eqna, publika.

Za{to smo ba{ kulturu izabrali za temu ove publikacije bi}evam jasnije kad prelistate stranice koje slede, jer iako ne ba{ ta-ko drasti~no kao u sportu, o ~emu smo pisali u prethodnom nastav-ku, gde je skoro sve po~elo na Savskom vencu, vide}ete da su i korenikulturnih de{avawa na na{oj op{tini veoma duboki. To posebnova`i u oblasti kafanskog `ivota, za koji smo se slo`ili da je biokolevka ve}ine kulturnih de{avawa, jer Savamala, kao najstari-ji urbani deo Savskog venca, je u to vreme imala i svoje drugo ime� Kafanska mahala. U tom kafanskom miqeu iznedrio se i pozo-ri{ni `ivot, koji je sticajem okolnosti zapo~eo u Savamali ilitu pored we, uz prve pozori{ne predstave, prve dru`ine i prvestalne scene, najposle i uz zapo~etu gradwu Narodnog pozori{tana Zelenom vencu, koja na`alost, tu nije mogla biti i zavr{ena.

O svemu tome i jo{ pone~emu, nadamo se zanimqivom, ~itajte nastranicama koje slede.

Du{ko Antoni},autor i urednik

PRVE KULTURNE PRIREDBE I �USTANOVE� NA SAVSKOM VENCU

ULOGA KAFANE U KULTURNOMRAZVOJU SAVSKOG VENCA

Namerno pretenciozni naslov ovog poglav-qa �zapretio� je u jednom trenutku da se

nametne i kao naziv cele publikacije ~iji jeciq da nas podseti na to kad su se, gde i kakopojavili prvi kulturni sadr`aji u delu Beo-grada koji danas nazivamo Savskim vencem. Dani to ne bi bilo preterano revnosni ~italackoji izdr`i da ovu �kwi`icu� pro~ita do kra-ja uverava}e se uvek iznova, iz poglavqa u po-glavqe, kao i mi koji smo prikupqali gra|uza ovu bro{uru, shvataju}i da su se gotovo svizameci kulturnih aktivnosti prvo pojavaqi-vali u kafanama, pa se tek nakon toga {irili,osvajali i gradili prostore namewene kultu-ri. U kojima je, opet, uvek u nekom delu, plani-rano i mesto za kafanski deo.

O kafanama su, ina~e, i kod nas i u svetu na-pisane hiqade kwiga, od istorijskih, socio-lo{kih, kulturolo{kih i drugih studija, pa dopri~a i romana u kojima su kafanama date glav-ne uloge ili se bar prevashodniji i va`nijidelovi radwe de{avaju u wima.

I pored svega toga ne zna se ko je i kada iz-mislio kafanu, ali je osnovano pretpostavitida su se prve �institucije� sli~nog karakterapojavile jo{ u praistoriji.

Kafana ili ne~ega sli~nog wima bilo je, na-ravno, od pamtiveka i na prostorima na koji-ma mi danas `ivimo. Iako je za �ugostiteqskiobjekat� koji ovde nazivamo kafanom, oduvek,pa do dana dana{weg, bilo mno{tvo sinonima(kr~me, mehane, karavan seraji, hanovi, hoteli,a{~inice, birtije, bircuzi, gostionice, resto-

rani, bifei, barovi, bistroi, kafi}i...) i madagotovo svi oni imaju i neke svoje specifi~no-sti, mi }emo ih ovde naj~e{}e nazivati kafa-nama, osim u slu~aju kad u samom svom imenuimaju neku drugu odrednicu. Gledano iz kultu-rolo{ke prizme, kroz koju }emo ih ovde posma-trati, od samog naziva �lokala� mnogo je bitnijabila wegova veli~ina i kultivisanost gostijukoji su se tu okupqali, jer te dve karakteri-stike prevashodno su odre|ivale i eventualnukulturnu ponudu.

U obimnoj kafanskoj istoriografiji ima re-levantnih radova (~ak i stranih putopisaca)koji iznose tvrdwe, potrepqene dokazima, dase prva kafana, pod tim nazivom, kao mesto ukome se slu`ila kafa, pojavila u tursko vremeu XV veku ba{ u Beogradu. Mi ovde ne}emo i}iu tako duboku istoriju i ograni~i}emo se naperiod od po~etka XIX veka.

Iako je nekih naseqa na teritoriji dana{-weg Savskog venca bilo i pre toga, bilo oko Sa-ve ili u selima koja su postojala na wegovom

3

obodu, ~iwenice ka`u da su naseqavawe i raz-voj ovog dela Beograda krenuli tek nakonPrvog, a pogotovo Drugog srpskog ustanka. Osimkoliko je neophodno, ne}emo se detaqnije ba-viti razvojem pojedinih dana{wih delova Sav-skog venca, jer o tome smo op{irnije pisali unekim prethodnim delovima ove svojevrsne�monografije u nastavcima� o kulturnoj ba{ti-ni na{e op{tine.

No, vratimo se kafanama koje su mnogima, ~akvi{e nego danas, ~esto bile ona druga (dru-{tvena) ku}a, nasuprot prve � porodi~ne, u ko-joj se dobrim delom odvijao `ivot koji je u od-nosu na kafanu imao tu manu da je prolazan.

Dok je kafana ve~na. U woj su se od pamtivekasklapali poslovi, trgovalo i varalo, dogova-ralo i ogovaralo, tugovalo i radovalo, sva|a-lo i mirilo, prepri~avale su se i izmi{qalevesti, ru{ene su vlade i birane nove, nastaja-la su i promovisana ali i pokopavana umet-ni~ka dela.

I ako su u jednom periodu na{e istorije za-tvori progla{avani za (partijske) univerzite-te, onda su kafane mnogo pre i posle toga (a iu to vreme) bile paralelni univerziteti, svo-jevrsne {kole i bez preterivawa su nazivanenajzna~ajnijim srpskim institucijama. Mada to,ruku na srce, nije samo na{a specifi~nost. Kao

{to nije samo na{ obi~aj ni to da su pojedinigradski toponimi, pa i ~itavi delovi gradadobijali i jo{ uvek nose imena po kafanamakoje su se tu nalazile.

Na stranicama koje slede, jednom vremeplov-nom {etwom kroz kafane na{e pro{losti, po-ku{a}emo da opravdamo sve ono napred re~e-no. I pre nego {to krenemo u ovaj svojevrsnipregled dvovekovnog savskovena~kog ugosti-teqskog �inventara� da ka`emo i to da }e ime-na nekih od najznamenitijih kafana neizbe`-no biti ponovqena dva ili vi{e puta, kakoovde, tako i u poglavqima koja se detaqnije ba-ve pojedinim kulturnim sferama.

Prema istorijskim zapisima, a pre svegaprema izve{taju zemunskog pukovnika @enejaiz 1777. godine najstarija kafana na teritorijigde }e kasnije ni}i Savamala bila je ^amxij-ska kafana koja se nalazila u �vodenoj varo-{i� na Savi i bila je u to vreme najve}a u Beo-gradu.

Me|u najstarije spada i Liman han koji sepo~etkom XIX veka nalazio pored istoimenexamije na mestu stubova budu}eg (danas Branko-vog) mosta. Vlasnik ovog lokala, poznatog poveseqima, ali i orgijawima i {enlu~ewu dozore, postao je 1874. godine ~uveni kapetan Mi-{a Anastasijevi}

Jedna od najstarijih, a na neki na~in i da-nas sa~uvanih kafana na Savskom vencu je Go-spodarska mehana na Sewaku, otvorena dva-desetih godina XIX veka �kod skele za prevozsviwa preko Save�. U junu 1859. godine tu su seiskrcali Milo{ i Mihailo Obrenovi} po po-vratku iz Austrije, a na tom mestu je 1915. go-dine Igwat Kirhner, komandant Sremskih do-

4

brovoqa~kih odreda prvi put pre{ao Savu iuni{tio reflektore koji su osvetqavali ci-qeve (za bombardovawe) u varo{i.

Po~etkom dvadesetih godina XIX veka po-stojala je u Savamali i Jankova kafana, koju jedr`ao izvesni Janko za koga se u zapisima iztoga doba govorilo da je �Milo{ev momak�.

Ina~e, prema zapisima iz 1826. godine u Sa-vamali je u tom trenutku postojalo 15 kafanakoje su imale dozvolu za rad uz konstataciju daje onih �divqih� bilo bar jo{ toliko i da su seu mnogima od wih obavqale i �bludne radwe�,pa su nakon toga uvedene i specijalne dozvoleza anga`ovawe �`enskiwa� za rad u kafanama.

Negde u to vreme �sat hoda od varo{i�, na neba{ precizno utvr|enoj lokaciji, postojala jei Bawi~ka mehana na Bawi~kom brdu.

Izgra|ena pre 1830. godine, zanimqivu isto-riju imala je i Mejana Manaka Mihailovi}a(trgovca), koja je, sme{tena na uglu ulice Kra-qevi}a Marka i Bosanske (danas Gavrila Prin-cipa), prvobitno bila harem nekog turskog age.Imala je i sedam soba za �preno}i{te�, ali ipekaru i {to-{ta jo{, i svojom istorijom ujed-no pi{e i istoriju Savamale i tada{we Aba-xijske ~ar{ije. U kulturolo{kom smislu za-nimqiva je i zbog podatka da je u woj 1860. go-dine postojao �varijete� u kom je svirala �`en-ska banda� iz ^e{ke. Manakova ku}a je danasjedna od retkih sa~uvanih u Beogradu iz toga do-ba; radi u sklopu Etnografskog muzeja i pred-stavqa jednu od najzna~ajnijih kulturnih usta-nova na Savskom vencu.

Manojlova ba{ta nalazila se od po~etkatridesetih godina XIX veka na mestu dana{wepijace Zeleni venac �kraj duboke bare� (koja je

tu bila). Jedna je od prvih u kojima su se odr`a-vale zabave i balovi, a u woj se od 1834. godi-ne, po nekim izvorima, prvi put u Beogradu,to~ilo pivo uvezeno iz Zemuna. U istu zgradu,na sprat iznad kafane, knez Milo{ je 1838. go-dine preselio sud.

Godinu dana kasnije, 1839. otvorena je u Sava-mali (nije jasnije utvr|eno na kojoj lokaciji)Macina kafana, koja je za to vreme bila isu-vi{e �vesela�, pa su zbog �nesta{nih� gostiju uwu ~esto dolazili panduri, da bi beogradskevlasti wenu vlasnicu, ina~e austrijsku dr`av-qanku, deportovale u Zemun. Taj slu~aj je dobio�poprili~ne razmere�, pa je ~ak intervenisaoi austrijski konzul, da bi vlasnica bila vra-}ena u Beograd, a wena kafana nastavila daradi na radost stalnih mu{terija.

U Bosanskoj ulici je 1840. godine otvorenakafana Zlatni krst, jedna od prvih �u evropej-skom stilu�.

Ta godina, me|utim mnogo je zna~ajnija po ot-varawu Kwa`eve pivare, na uglu Balkanske idana{we ulice Admirala Geprata. Izgradila

ju je Knegiwa Qubica, da bi iste godine, povo-dom ro|endana kneza Mihaila (koji }e je ka-snije i naslediti) u woj bio odr`an i jedan odnajve}ih balova toga doba. Ve} sama imena we-nih zakupaca (Karlo Perolo, Igwat i \or|eVajfert...) mogla bi pri~ati svojevrsnu isto-riju ove kafane u ~ijoj sali je, izme|u ostalog,1858. godine odr`ana istorijska Svetoandrej-ska skup{tina.

Sredinom XIX veka u wenim salama sviralaje ~uvena �Gra|anska banda�, dok su na balovi-ma koji su tu ~esto odr`avani gostovali i ~u-veni strani muzi~ari. Ova kafana, me|utim,najve}i kulturolo{ki zna~aj ima u pozori{-nom smislu (o ~emu }emo u posebnom poglav-qu), a ~uveni putopisac Feliks Kanic zabele-`io je i da je u woj 1888. odr`an veliki banketsa 300 zvanica, u ~ast 100-tog ro|endana VukaKaraxi}a.

U periodu do Prvog svetskog rata tu je svi-rao ~uveni orkestar Mije Jagodinca, da bi ova,za srpsku istoriju itekako zna~ajna zgrada, izne ba{ jasnih razloga, bila sru{ena 1935. go-dine.

Jo{ jedna, za istoriju na{eg pozori{ta zna-~ajna, kafana otvorena je u Savamali 1850. go-dine, na mestu dana{weg Ekonomskog fakulte-ta. Wen vlasnik Nikola [opovi} je tu ve}dr`ao �tursko kupatilo sa parnom ilixom� ta-ko da je kafana dobila logi~no ime Kod [opo-vi}evog kupatila ili [opovi}eva kafana.I ona je bila poznata po izvanrednoj muzici, aostalo je zabele`eno da je tu po prvi put gosto-vala odli~na �banda� iz Novog Sada.

Polovinom XIX veka otvorena je i Topxij-ska kafana na Topxijskoj (sto~noj) pijaci koja

5

Gospodarska mehana � i danas na istom mestu

se nalazila na dana{wem Hajduk Veqkovom ven-cu, kod ugla sa Nemawinom ulicom. To je bilozna~ajno trgova~ko mesto, jer su se osim stoketu prodavala i drva za ogrev i gra|a za ku}e.Kafanu je 1858. preuzeo Igwat Bajloni i u wojotvorio pivaru koja se po wemu i zvala. Zanim-qivo je da je vlasnik, {tede}i svaku paru, samradio i kao kelner, a goste su slu`ili i wego-vi sinovi Jakov i Vasa, dok je supruga dr`alakuhiwu. Ova kafana-pivara ubrzo je postalajedna od boqih u gradu, specijalizovana za or-

ganizovawe balova i zabava, koje su pred krajveka naj~e{}e prire|ivali slu`benici na ̀ e-leznici, kao i ~lanovi Salonskog streqa~kogkluba kome je tu bilo sedi{te.

U drugoj polovini XIX veka, na teritorijidana{weg Savskog venca (ili tu negde na wego-voj �granici�) popularne su i zanimqive sakulturolo{kog aspekta bile i kafane: Bosforu Crnogoroskoj ulici u koju su dolazili pre-ostali Turci, pre nego {to je ova kafana pro-menila naziv u Trebiwe, da bi se kasnije zva-

6

TESLA U �SMUTEKOVCU� � POBEDNIK U �BABUNI�

Ne{to kasnije nego one u Savamali, kako se grad {irio, pojavqiva-le su se kafane i u Top~ideru i Sewaku. Najstarija od wih bila je

kafana Smutekovac, po vlasniku, ^ehu Smuteku koji je podigao 1859.godine odmah iznad Vajfertove pivare na Sewaku, da bi uskoro i celoto brdo dobilo naziv po kafani u kojoj su se osim piva slu`ili i ~uve-ni plzenski i be~ki specijaliteti, koje je Smutek prvi doneo u Beo-grad. Kafanu je od Smuteka 1872. godine kupio \or|e Vajfert, a da jeostalo weno staro ime, sa kojim je u istoriju u{la pre svega po tome{to je u woj 1892. organizovana sve~ana ve~era u ~ast Nikole Tesle,prilikom wegovog jedinog jednoipodnevnog boravka u Beogradu.

Kafana Lep izgled na Sewaku otvorena je 1872. godine, tako|e po-red Vajfertove pivare i, osim {to i danas postoji na istom mestu,znamenita je i po tome {to je u wu 1915. godine dolazio Dr Ar~ibaldRajs koji je ba{ tu upoznao Veselina ^ajkanovi}a, kasnije docenta Beo-gradskog univerziteta, a u to vreme mladog ~etni~kog komandanta. Se-wak je, ina~e, zbog brojnih fabrika koje su se tu nalazile, dugo biosteci{te revolucionara, pa je tako ostala upam}ena i kafana Josipo-vi} u kojoj su se, tokom revolucionarnog zanosa 1923. godine, okup-qali ~lanovi nezavisne radni~ke partije za deo grada koji se zvaoTri kqu~a, ime nastalo po istoimenoj kafani.

Kafana tog imena postojala je i na kraju Ulice kneza Milo{a, na me-stu zgrade saveznog MUP-a, tako da je i ~itav kraj jedno vreme nosio na-ziv Kod lepog izgleda. Sad se tako naziva park na toj lokaciji. Zanim-

qiva pri~a vezana je za kafanu Babuna, koja se nalazila na Sewaku,preko puta dana{weg Sajma, upam}enu po tome {to je u wenu {upu biosme{ten Spomenik Pobednik, kad se odustalo od wegovogpostavqawa na Terazijama (jer je javnost bila skanda-lizovana mogu}no{}u da na trgu stoji �go mu{ka-rac�) do �pronala`ewa� spasonosne lokacije naKalemegdanu. Zanimqivo, neko je tada smislio,a novine naveliko koristile duhovite stihovevezane za razlog sme{tawa �Pobednika� na Kale-megdan:

�[to se ti~e onog spredato }e Zemun sad da gleda.�Kip se na Sewaku na{ao verovatno zato {to je izli-

ven u kom{iluku, u Fabrici bra}e Go|evac, koje su u tovreme zvali �Srpski kraqevi ~elika�.

Kafana Top~ider, otvorena je pored top~iderske `e-lezni~ke stanice, kad je tuda pro{la pruga za Ni{, a tu ne-gde nalazila se i Kafana pod {iltom. Na putu za Top~i-der jo{ u XIX veku postojala je i kafana Careva }uprija,dok o obli`wem Burdequ dovoqno govori wegovo ime.Kafanica Reqa u Top~ideru u{la je u istoriju tako {tosu beogradski pisci i umetnici u woj 1897. priredi-li opro{tajnu ve~eru Feliksu Kanicu, a ovajto napisao u svojim ~uvenim putopisima.

Zlatna moruna � kasnije Triglav

la Kod zemunskog mosta. Dva tesara, na ugluBir~aninove i Deligradske, dr`ao je Tasa Mar-kovi}, zvani Cincarin, koji je ujedno bio itanc-majstor, pa je u ovoj kafani otvorena ijedna od prvih plesnih {kola u gradu. U kafa-ni Rumunski kraq u ulici Kraqice Natalijeje izme|u dva svetska rata boravio holandskidopisnik i pisac A. de Dolar koji je izme|uostalog pisao i o tome kako je bio impresioni-ran pevawem izvesne peva~ice Mace koja je tunastupala. Kod Carice Milice u Gospodskoj(dana{wa Brankova) ulici, gde su odr`avanii koncerti ozbiqne muzike, okupqali su seDimitrije Tucovi}, Tri{a Kaclerovi} i Qu-ba Jankovi}, a tu je �pao� i dogovor o organizo-vawu demostracija koje su prethodile Majskomprevratu. U Zlatnoj moruni (kasnije Triglav)na uglu Kameni~ke i Kraqice Natalije, u zgra-di koja i danas postoji, okupqali su se ~lano-vi udru`ewa �Ujediwewe ili smrt� i �MladaBosna�. Tu je islaniran i atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda.

U kafani Dobro jutro, na uglu Nemawine iBalkanske (gde je danas Hotel Beograd) kuvala

se, ka`u, najboqa kafa u gradu, a okupqali su se�simpatizeri� tada{wih politi~kih strana-ka. Tu je nastala i tada popularna krilatica�Plati porez za mene, pa da glasam za tebe�. UAmerici na Zelenom vencu svirala je orijen-talna muzika sa trbu{nim plesa~icama, od ko-jih su bile najpopularnije Alegra i Aida Kai-ro. I u ovom, kao i u mnogim drugim lokalima,sprovodila se u su{tini prikrivena prosti-tucija, koja je, iako zakonom zabrawena, uvekpostojala. Ve}ina hotela imala je i sobe rezer-visane za �to�. Bela la|a u Savamali promeni-

la je najvi{pe vlasnika i najvi{e imena (zva-la se i Makarska i [ibenik) i oduvek su se uwoj slu`ili morski specijaliteti, uz adekvat-nu muziku, pa su tu nastupale i dalmatinske kla-pe. Do nedavno je u istoj zgradi, pored Bran-kovog mosta, postojao ribqi restoran Okto-pus, a sada je tu rokersko sastajali{te ^orba.Beli orao, na uglu ulica Kraqa Milana i Kra-qa Milutina jo{ krajem XIX veka imao je do-zvolu za organizovawe zabava, a u wega je ~e-sto zalazio poznati slikar \or|e Krsti}, kojije tu organizovao izlo`be i okupqao umetni-~ku elitu. Jedna od starijih bila je i kafanaKraqevi} Marko, preko puta Manakove ku}e,tako|e ~uvena po �dobrom� no}nom provodu.Narodna kafana (po nekim izvorima zvala sei Doma}a kujna), otvorena je 1893. godine nauglu Nemawine i Balkanske, a u woj se zbogkvalitetnih a jeftinih obroka, redovno hra-nio i pesnik Tin Ujevi}.

Posebno veliki broj kafana na Savskom ven-cu otvoren je u vreme dok se gradila i po{toje otvorena beogradska `elezni~ka stanica1884. godine. Od tada se i vi{e putovalo pa je

7

Restoran Oktopus � biv{a Bela la|a

u tom delu Savamale niklo mno{tvo kafana ihotela. Tad su po~ele da se otvaraju i prve za-druge, banke i druge urbane institucije. Kra-jem XIX i po~etkom XX veka samo u Balkanskojbilo je nekoliko poznatih kafana, i to: Teto-vo, Obili}, Devet Jugovi}a i Lazarevac. Za-nimqivu kafansku istoriju ima i Sarajevskaulica, koja je tih godina ubrzano po~ela da senaseqava. Tako se jedna od kafana u woj zvalaGaribaldi i imala je dozvolu za organizova-we zabava, a nazvana je po ~uvenom italijan-skom heroju, zbog radnika iz Italije koji su tuprvo do{li kao dobrovoqci, a potom radilina nasipawu Bare Venecije, pre gradwe `elez-ni~ke pruge i stanice. U woj su se kasnije okup-qali i pripadnici Narodnog radni~kog po-kreta. Odmah tu, na po~etku Vi{egradske uliceotvorena je i kafana Kod dva Talijana, koja jeverovatno imala sli~ne mu{terije. Bila je tui kafana Zlatan paun, dok je Pirot iz Sarajev-ske ulice kasnije promenio ime u Sarajevo, ukom je 1906. godine bilo sedi{te �Abra{evi-}a�, a gde je svoje koncerte dr`alo i Radni~kotipogradsko dru{tvo �Jedinstvo�.

Preko puta @elezni~ke stanice bila je ka-fana Dva bela labuda, koja je po~etkom XX ve-ka promenila ime u Dva gavrana, a tu negdebio je i [tibler, otvoren 1897. godine, u komsu ~esto organizovane zabave i koncerti, kaoi politi~ki zborovi, da bi kasnije, nalaze}ise pored istoimenog hotela, promenio ime uMali Petrograd. Ova kafana ostala je upam-}ena po vlasniku [tibleru, pa je i u istorijiostalo zabele`eno da je Kod [tiblera kul-turna sekcija �Radni~kog� ~esto odr`avalakoncerte �sa horskim pevawem i igrankom�.Najzad, na Hajduk Veqkovom vencu bila je kafa-na ^edi}, a tu negde i kafana Stari vlakovo-|a u kojoj je svoje vatrene politi~ke govoredr`ao Dimitrije Tucovi}.

Mnogo je kafana jo{ bilo na Savskom vencu,posebno u Savamali, o kojima se tek pone{to

zna, iako su sve one imale svoje specifi~nostii u odre|enim periodima bile mesta politi~-kog, sportskog, pa i kulturnog `ivota. U dosta(po podacima) {krtom spisku koji sledi, mo`-da }e se potkrasti i poneka gre{ka, mo`da }ese pojaviti i poneka kafana sa narodskim, ane zvani~nim, nazivom ili je pak neka od wihzapam}ena samo po imenu vlasnika. Sigurnoje da sve one nisu postojale u isto vreme, kaoi to da su isti lokali ~esto mewali imena, ada su se imena selila iz jedne zgrade u drugu.No, neka ostane zabele`eno da je negde na me-stu dana{weg Brankovog mosta u XIX veku po-stojala kafana Kod katarke, da su u Savamalibile i: Ristina mehana, Toskina kafana u To-skinom sokaku, kod Toskine ~esme, ~iji je vla-snik bio \or|e Toska, a nasledio ga sin TodorToski}. Tomina ba{ta bila je na uglu Nema-

8

Hor �Radni~kog� pod rukovodstvom Dr Vojislava Vuk~evi}a, sa nastupa Kod [tiblera

wine i Kneza Milo{a, a Mali orijent u Nema-winoj, poznat kao steci{te �lakih `ena�, Kodvladike, na uglu Nemawine i Balkanske, Voj-voda Loma u Lominoj ulici, Hladno kupatiloi kasnije Car Uro{ pored Save, Zlatni grozdu Gospodskoj (Brankovoj) ulici, Kod grozda iStara Srbija u Bogojavqenskoj (danas Pop Lu-kinoj) ulici, [i{ka Lazina kafana, Zlatnala|a u ulici Kraqevi}a Marka broj 7, Zisinakafana u kojoj su se odr`avali ~uveni balovi,pa Ma}edonski car, Napoleon u Crnogorskoj,te Radni~ka kafana, Demir kapija, Mala ka-fana, Daj Dam u kojoj su pevale ~uvene peva-~ice Sofka Nikoli} i Vuka [eherovi}, Li~a-nin (kasnije Kod dva Li~anina) i Bosna, sveu Bosanskoj ulici, u koju su dolazili ~lanovi�Mlade Bosne� i sam Gavrilo Princip, po komje ova ulica kasnije i nazvana. U Savamali, ko-ja je bila nezvani~na prestonica kafanskog ̀ i-

vota, otud i nazivana Kafanska mahala, bio jei Crni kow u kom su se okupqali radnici ob-li`we Dr`avne {tamparije, novinari i pi-sci, Kod goluba u Kara|or|evoj i kafana Dvagoluba, na uglu Kameni~ke i Bosanske, u koju jedolazio Petar Ko~i}, da bi kafana po wegovojsmrti ponela wegovo ime.

9

NAZVANI PO KAFANAMAPored ve} pomenutog Smutekovca i Zele-

nog venca i drugi delovi Savskog venca do-bijali su imena po kafanama, pa je tako krajoko Ulice kneza Milo{a dobio ime po kafa-ni Guberevac, a decenijama je postojao iistoimeni fudbalski klub. Ova kafana je ka-snije promenila ime u Lep izgled u kom jedugo bilo sedi{te Beogradskog lopta~kog sa-veza (i danas postoji istoimena kafana � alina Sewaku) pa se tako i danas park izme|u Sa-veznog MUP-a i Gazele zove Kod lepog izgle-da. Ista kafana je i drugi put promenila ime� u Dom, a u woj je 1928. osnovano Sportskodru{tvo @elezni~ar. Ceo taj deo grada, kojidanas nazivamo Mostarska petqa, dobio je po-tom ime po kafani Mostar, koja je tu niklapo~etkom XX veka, a sama dobila ime po mo-sti}u preko Mokrolu{ke reke, koja je tudatekla, da bi izgradwom auto-puta bila pre-tvorena u ponornicu. Zanimqivo, pre toga,ovaj kraj se zvao Kod tri kqu~a, opet premaistoimenoj kafani koja je tu bila, ba{ kao ikafana Qubi}, u kojoj su se odr`avali broj-ni radni~ki skupovi.

Hotel Orijent sa istoimenom kafanom (u prvom planu)

Kafana Mostar i istoimeni trg

Kod lepog izgleda

Zna~ajan kafanski, pa i kulturni centar bioje i Zeleni venac koji je svoje ime dobio pokafani koju je tu 1938. godine otvorila Nemi-ca � frau Herman, uzev{i u zakup lokal AlekseSimi}a, politi~ara, a potom i dugogodi{wegministra i na ulazu u kafanu oka~ila neki ve-nac od lima, ofarban u zeleno, da bi narod toubrzo nazvao Kod zelenog venca, a potom je iceo ovaj deo Beograda dobio to ime. Ne bi lise malo �ovajdio� o marketing gospo|e Herman,neko je ubrzo otvorio i @irovni venac, a po-red ve} pomenutih kafana u ovom kraju, o kom}e jo{ biti re~i u �pozori{nom� poglavqu, bi-le su tu i ^ovi}eva i Najdanovi}eva kafanai Crni petao u kom su se, kao i u ve}ini ob-li`wih lokala, sakupqali pripadnici i sim-patizeri �Mlade Bosne�.

Dana{wa Slavija, koja je tako|e ime dobilapo istoimenom hotelu (kafani), dugo je u odno-su na najstariji deo grada, pa i Savamalu, biladaleka periferija, sa baru{tinom oko koje suiz tvr|ave i oko we dolazili �u lov na divqepatke�. Tek pred kraj XIX veka i ovaj kraj je po-~eo da se naseqava, a nikle su i prve kafane.Jedna od najznamenitijih i najdugove~nijih nasavskovena~kom delu Slavije, bila je kafanaTri seqaka, na kraju Ulice kraqa Milana, pre-ko puta dana{we Miti}eve rupe, koja je u prvovreme bila prava drumska mehana, sa {talamaza kowe i sobama za preno}i{te. Kasnije, s iz-gradwom `elezni~ke stanice i ovaj kraj se me-wa, a u Tri seqaka dolazili su sve otmenijigosti, me|u kojima je najvi|eniji bio vo|a de-mokrata Quba Davidovi} koji je tu imao i svoj

sto. Od 1924. tu je bilo i sedi{te �Abra{evi-}a�, a tu su odr`avani i brojni koncerti i pre-davawa.

Na mestu gde se u Slaviju �uliva� Nemawinaulica postojala je i kafana Velika @upa, a tunegde pored we bila je i Zadruga koja je osta-la upam}ena po jednoj violini. U tu kafanu je,naime, posle Prvog svetskog rata, ka`e pri~a,iz zarobqeni{tva u Ma|arskoj stigao jedan Ci-ganin sa ^ubure i sa sobom doneo violinu nakojoj je ponekad svirao i ne slute}i kakvu vred-nost ima u rukama. Posle wegove smrti wego-va udovica je violinu prodala vlasniku kafa-ne, a ovaj je oka~io na zid, da se na|e ako neko`eli da zasvira. Wena vrednost nikad se ne bisaznala da u kafanu, posle koncerta u Beogra-du, nije svratio u to vreme ~uveni violinista

10

Kafana Zeleni venac Kafana Kod tri seqaka

Fransis Arawi i videv{i violinu koja je dvegodine tu slu`ila kao neka vrsta kafanskog de-kora, po`eleo i da zasvira na woj. Proizvev{iprve tonove na woj violinista je primetio dau rukama ima vredan instrument i s mesta po-nudio cenu �koja se ne odbija�. Tek kad je stigaou Austriju i sam je saznao da se radi o retkovrednom primerku Stradivarijusove violine,koja je potom (da li i danas?) kao dragocenostdugo ~uvana u jednom zamku kod Be~a. Kad je o�pronalasku� ove violine po~ela da pi{e be~-ka {tampa, vest su prenele i beogradske novi-ne. Gazda kafane zakqu~io je da je �prevaren�,a u celu pri~u ukqu~ila se i {tampa, poku{a-vaju}i da ovu dragocenost, naravno bezuspe{-no, vrati u Beograd.

�Prevarenom� se osetila i porodica pokoj-nog Ciganina, tra`e}i od gazde kafane nadok-nadu. No, taj deo nagodbe najlak{e je regulisan,jednom gala-ve~erom za celu porodicu pokoj-nog ^uburca.

U delu Savskog venca izme|u Slavije i Sava-male, koji se znatnije naseqavao tek u XX veku,postojala je i kafana Crna ma~ka, u Studeni~-koj (danas Svetozara Markovi}a) ulici broj61, ~iji je vlasnik do Prvog svetskog rata bioFranc [tibner, a u kojoj je 1908. godine bilosedi{te �Abra{evi}a�.

Nedaleko odatle, u Bir~aninovoj ulici po-stojala je (a i danas postoji) kafana Mali Pa-riz, koja je, kao prva u Beogradu, na jelovnikuimala iskqu~ivo francuska jela.

Zna~ajnu ulogu u kulturi Beograda imala jei kafana Mawe`, na mestu dana{weg Jugoslo-venskog dramskog pozori{ta (o kojoj op{irni-je u pozori{nom poglavqu), koju je dr`ao iz-vesni Bixa, sa o~itim smislom za marketing.Po{to je kafana imala dve velike sale i bilaregistrovana za zabave i balove, u novinamaje ~esto izlazio oglas u kom se Beogra|ani po-zivaju da u Mawe`u do~ekaju Novu godinu, a ko-ji je glasio � �Prase i }urka na lutriji, krof-na sa Napoleonom. U gorwoj sali lumperajka, udowoj igranka. Muzika i pesma bez kritike�.Po{to je ~itav ovaj kraj bio okru`en vojnimobjektima i ustanovama, pored Mawe`a i ob-li`weg Oficirskog doma, nalazila se i kafa-na za tu lokaciju logi~nog imena � Barutana.

11

Nekada{wi izgled Trga Slavija �Beogradski Mali pijac potopila Sava� � poplava u Savamali

SAVAMALSKI HOTELI

Iako su drumske mehane i hanovi, sa preno-}i{tima, kao wihove prete~e, postojale i

ranije, prvi hoteli u dana{wem smislu po~elisu da ni~u na teritoriji dana{weg Savskog ven-ca tek sa prolaskom `eleznice i izgradwom`elezni~ke stanice 1884. godine. Zbog toga nimalo ne ~udi da su gotovo svi ovde pomenuti ho-teli bili na teritoriji Savamale u neposred-noj blizini @elezni~ke stanice.

I naravno, svi ovde pomenuti hoteli imalisu i svoje kafane koje su, ~esto imale i svojspecifi~no nezavisan kulturno-zabavni `i-vot. Ili su, pak, to u su{tini bile samo kafa-ne, sa nekoliko soba �za preno}i{te�. Iako jepo nekim istorijskim podacima i u tursko do-

ba negde na mestu dana{weg Hotela Bristolpostojao nekakav han, hotel i kafana na ovommestu pojavquju se u slu`benim i istorijskimspisima 1865. godine kada ga je kupio i pre-uzeo Rista Paranos i otada nosi naziv Para-nosov han, da bi ga kasnije preuzeo izvesniKova~evi} pa se zvao Kova~evi}ev (ili Ko-va~ev) han, a kafana u sklopu iste zgrade zva-la se Kod Kova~evi}a. Ova zgrada sru{ena je1904. godine.

Sli~na pri~a va`i i za Liman han koji senalazio negde pored Liman xamije koja je bilau Kara|or|evoj ulici kod dana{weg Branko-vog mosta. Ovu zgradu je kasnije kupio RistaKrsmanovi} i pretvorio je u mehanu, a potomu stambenu zgradu.

Hotel Bosna otvoren je u Kara|or|evoj uli-ci 1860 godine na mestu koje se u to vreme zva-lo Mali pijac. Poznat je, izme|u ostalog i potome {to se u wemu pojavila prva berza, ali ipo peva~icama koje su tu uveseqavale goste: Ma-loj Miri i Garavoj Juli. Zgrada u kojoj se nala-zila Bosna, sru{ena je 1909. godine i danas sena tom mestu nalazi benzinska pumpa.

Na Malom pijacu se tako|e nalazio i HotelEvropa, poznat i po tome {to je u wegovoj sali1906. godine osnovana Ujediwena radni~kaumetni~ka trupa �Abra{evi}�, me|u ~ijimosniva~ima su bili i: Jovan Skerli} i Dimi-trije Tucovi}. Kako je ovaj kraj tada bio i cen-tar kwi`arsko-{tamparske delatnosti nijeslu~ajno i da je u Evropi tako|e bilo i sedi-

12

Hotel Bristol Mali pijac, Beogradska zadruga i Hotel Bosna u pozadini

{te Peva~kog tipografskog dru{tva �Jedin-stvo�. Nakon zatvarawa ovog hotela istoimenakafana otvorena je nedaleko odatle u Bosan-skoj (Gavrila Principa) ulici.

Sredinom XIX veka u dana{woj ulici Milo-vana Milovanovi}a otvoren je Hotel Astori-ja, koji i dana tu postoji.

Pored Save, u dana{woj ulici Bra}e Krsma-novi}a broj 3, gde je bilo carinsko pristani-{te, u to vreme je postojao i hotel, sa kafanom,nazvan Venecija. Sli~no onoj staroj glavolom-ci � [ta je starije, koko{ka ili jaje � stoji ipitawe da li je Bara Venecija, koja se ranijezvala Ciganska bara, po stanovnicima koji su

naseqavali kraj oko we, dobila ime po ovoj ka-fani-hotelu ili je pak hotel dobio ime po barikoju je neko, ne bez duhovite ironije, uporediosa Venecijom.

Poznatije kao kafane, sa po nekoliko soba�za izdavawe� bile su: @irovni venac na Ze-lenom vencu, Zlatan kow na uglu Gospodske iPop Lukine, Zlatna la|a u Kraqevi}a Markabroj 7, koju je dr`ao kapetan Mi{a Anastasije-vi} i Ki~evo na uglu Kameni~ke (ili Crnogor-ske) i Kara|or|eve, koje je postojalo jo{ uprvoj polovini XIX veka i bilo poznato po �`e-nama sumwivog morala� i brojnim neredima itu~ama, zbog ~ega je nazivano i Krvava kafana.

13

NESVAKIDA[WI NAZIVIU delu Savamale, a pretpostavqa se da je

u Kara|or|evoj ulici (dal�na Savskom ven-cu il�u Starom gradu � ne zna se), tek, nala-zile su se dve kafane sli~nih imena: �Kod19 basamaka� i �Kod 12 basamaka�. Sigurnoje da pomenuti basamci nemaju veze sa Ve-likim stepenicama, gde ih je bilo mnogovi{e i pored kojih su se nalazile nekedruge kafane, kao i to da su u tom delu Ka-ra|or|eve sve ku}e, zbog plavqewa i po-vezanosti sa Varo{ kapijom i gorwim de-lovima grada, imale mawe ili vi{e basa-maka preko kojih se u wih ulazilo.

U Savamali se, tako|e, iako mo`da nepod tim imenom, nalazila i kafana �KodNadine�, nazvana tako po vlasnici ilimo`da kelnerici, a upam}ena po tome {toje u wu redovno dolazio kompozitor Ste-van Mokrawac, koji je tu komponovao i ne-ka od svojih dela.

Kod `elezni~ke stanice postojala je ka-fana �Kod lepe Jelene }evabxike� u kojojsu se okupqali beogradski slobodni zida-ri � masoni, me|u kojima su bile i neke odnajuglednijih li~nosti toga doba.

Ipak, najzanimqivija je pri~a vezana zaime kafane �Kod pocepanih ga}a�, pri kra-ju Ulice kwaza Milo{a, koje je o~ito alu-diralo na socijalni sastav mu{terija icelog kraja u kom se kafana nalazila. Ovoime, me|utim, iritiralo je mnoge, pa je swim u vezi intervenisala ~ak i kraqicaDraga Ma{in, da bi ga posle velikih pri-tisaka vlasnik promenio u �Tri kqu~a�.

Na mestu gde je nekad postojao nekakav tur-ski han, preko puta `elezni~ke stanice, podig-nut je krajem XIX veka Hotel Petrograd, kojije projektovao znameniti francuski arhitek-ta i slikar Eduard Le`e. Kao jedan od najboqihi najluksuznijih u gradu Petrograd je odli~noradio, pa je prvobitna zgrada sru{ena predPrvi svetski rat, da bi na istom mestu (gde jei danas) bila podignuta mnogo ve}a, sa 94 sobei 162 kreveta. I pre i posle Petrograd je biopoznat po organizaciji raznih kulturnih pri-redbi, balova i koncerata ozbiqne muzike, akasnije i po prvim bioskopskim projekcijama.

Prvo kafana, a potom i Hotel Orijent, iz-gra|en 1887. godine, poznat i kao Bajloni, po~uvenoj porodici koja ga je dr`ala, nalaziose na uglu Hajduk Veqkovog venca i Nemawine,u zgradi sru{enoj 1964. godine. I u wemu su seodr`avali koncerti i balovi, ba{ kao i u So-lunu u Nemawinoj ulici u kom je, dok je stalniorkestar bio na pauzi, jednom prilikom zasvi-rala i banda ~uvenog nau~nika Mike Petrovi-}a Alasa, zvana Suz, tako dobro da je stalni or-kestar kasnije u pauzi uvek odnosio instrumen-te sa sobom.

Po organizaciji balova i veseqa bio je po-znat i Hotel Va{ington, otvoren pored `e-lezni~ke stanice 1899. godine.

U istom kraju, bez mnogo podataka o wima, na-lazili su se na razme|i vekova i hoteli: Sofi-ja i Carigrad u Kara|or|evoj 85.

Novi Svet je bio na uglu Balkanske i Gavri-la Principa i u wemu su, u skladu s imenom, or-ganizovane brojne zabave �evropejskog tipa�,

Hotel Bristol izgra|en je 1910. po projek-tu arhitekte Nikole Nestorovi}a i dugo godi-

na bio je ponos Beograda i najlep{i u gradu.Izgra|en je na inicijativu Luke ]elovi}a, kojije zaslu`an i za izgradwu Beogradske zadrugei za ceo Mali pijac, pored kog se nalazi(la) iwegova ku}a u kraju koji je po~etkom XX vekanazivan �Beogradski siti� i bio jedan od naj-lep{ih u gradu.

Posledwi u hronolo{kom nizu, na mestu ko-je je ~itav vek pre toga imalo bogatu kafanskutradiciju, 1936. godine izgra|en je, na uglu Ne-mawine i Balkanske, jo{ uvek postoje}i HotelBeograd.

PO^ECI POZORI[NOG @IVOTAU BEOGRADU

Iako je nekih elemenata i za~etaka teatrabilo jo{ i u prvobitnoj zajednici, pa kroz

brojne paganske i druge obi~aje i kroz celuistoriju, do anti~kih pozori{ta, sredwove-kovnih putuju}ih dru`ina i drugih oblika,~ega je kroz vekove, makar u naznakama, bivaloi na ovim prostorima, mi se iz razumqivihrazloga ovde ne}emo baviti tim delom pozo-ri{ne istorije.

Mada je u Beogradu i ranije bivalo nekihpriredbi koje bi se uslovno mogle nazvati po-zori{nim ~inom, za pravi po~etak pozori{-nog `ivota smatra se predstava �Smrt Stefa-na De~anskog�, Jovana Sterije Popovi}a, odi-grana 4. decembra 1841. godine (po starom ka-lendaru) u Teatru na \umruku, u dana{wojKara|or|evoj (tada Savskoj) ulici u broju 17,pored Velikih stepenica. Zgrada u kojoj je ni-klo prvo pozori{te u Beogradu bila je u stva-ri carinarnica, izgra|ena pored Save 1835.godine, po projektu �inxilira� Franca Jankea,a radi pove}anog trgova~kog prometa i potre-be da se ubranom carinom puni dr`avna bla-gajna.

Sude}i po prvom pozori{nom plakatu pome-nuta predstava po~ela je �u pet sahata na ve~e�,a �za visoka lica spravqeno je {est lo`a� i dase �za jednu lo`u pla}a jedan dukat cesarski,za prvo mesto dva cvancika, a za drugo mestojedan cvancik�.

Pa`qiviji ~itaoci primeti}e da se ovaj deoKara|or|eve ne nalazi na Savskom vencu, alisvakako jeste deo Savamale koja se najve}imsvojim delom nalazi na na{oj op{tini. Bio ili

14

ne na Savskom vencu, svakako je tu u kom{ilu-ku, Teatar na \umruku neizbe`no je sto`ernomesto u istoriji pozori{ta u Beogradu, madapostoje i istorijski veoma utemeqene tvrdweda tu, ipak, nije odigrana i prva predstava.

Ista pozori{na dru`ina, koja je formiranau ovom teatru, naime, nastupila je skoro mesecdana ranije, 7. novembra, u vreme dok se sala u\umrukani pripremala za pozori{te, u Kne`e-vom zdawu, izvode}i dramu u tri ~ina �Kraqe-

vi} Marko i Arapin�, koju je napisao Atanasi-je Nikoli}, u to vreme profesor matematike ina~ertanija u Liceju i in`ewer kneza Milo-{a, koji je ujedno i najzaslu`niji za ozelewa-vawe Beograda i prve parkove u wemu. Kako je,studiraju}i u inostranstvu, postao i velikiqubiteq teatra, on je 1841. osnovao prvu stal-nu diletantsku (amatersku) pozori{nu dru`i-nu i, bave}i se i sam pisawem, sa wom odigrao

i prvu predstavu. No, kako se kod kwaza, u we-govu ku}u, u to vreme i{lo samo po pozivu, topredstava nije bila otvorena za sve zaintere-sovane, pa za wu nisu {tampani plakati, te jemnogi istori~ari zbog toga zaobilaze.

Bilo kako bilo, Teatar na \umruku jeste bioprvo zvani~no pozori{te u Beogradu, koje se nasvojim po~ecima suo~avalo i sa brojnim pro-blemima. Jedan od �goru}ih� bila je ~iwenicada nije bilo glumica, jer se to u to vreme nije

smatralo dostojnim �za ̀ ensku ~eqad iz boqihku}a�. Tako su u po~etku sve `enske uloge igra-li mu{karci, mada ni to nije bilo jednostav-no, jer i glumci su nerado pristajali na takveuloge. Ostalo je zabele`eno da su prvi koji suna to pristali bili dr`avni ~inovnici Sve-tozar Banti} i Nikola Seraf-Kosti}, koji supristali pod uslovom �da ih niko ne nazivaSeka-Persama�.

Prva glumica koja je prona|ena, da se spasedostojanstvo pozori{ta, bila je izvesna JulkaPan~evka, koja je bila prili~no tamnoputa, tesu za svaku predstavu morali da je obilno po-sipaju bra{nom da bi joj pobeleli lice, vrat,ramena, jer junakiwe koje je tuma~ila u to vre-me su po pravilu bile ne`ne, krhke i mle~nobele. Sa bra{nom koje je sa we obilno padalotokom predstave ni uloge koje je igrala nisumogle biti previ{e efektne. Tako se i Julka,razo~arana reakcijama publike, s tugom u srcuoprostila od pozori{ne umetnosti i dugo jevremena trebalo da se Beogra|anke osmele ipo~nu da se bave glumom. To se, me|utim nijedesilo u staroj \umrukani, koja je relativnokratko trajala, jer tek {to je u woj za`ivelostalno pozori{te, ~iju ekipu su dobrim delom~inili glumci iz Austro-Ugarske, mahom Srbiiz Zemuna i Pan~eva, alergi~ni na politi~keideje koje su odatle dolazile Ustavobranite-qi su najurili sve �strance�, tako da je ovo po-zori{te 1842. prestalo sa radom.

Pozori{ni `ivot time, sre}om, nije zamro,samo se preselio u druge prostore, odnosno ka-fane, u tada{wem Beogradu. Jedno vreme pred-stave su igrane u hotelu Staro zdawe u Tera-zijskom kvartu, ali i Kod engleske kraqice,koja se nalazila negde na granici Varo{ kapi-je i Savamale.

Na predstave Kod engleske kraqice dola-zio je i knez Mihajlo, koji je bio veliki po{to-valac teatra i kulture uop{te i najvi{e zahva-quju}i wegovoj qubavi prema pozori{tu po-krenuta je inicijativa za izgradwu prvog pra-vog � Narodnog pozori{ta. Istorijske okolno-sti su re`irale slu~aj po kom je Mihailovu

15

\umurkana, prema studiji koju je izradio Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda

ideju preuzeo knez Aleksandar Kara|or|evi}koji je za gradwu Narodnog pozori{ta prilo-`io 1.000 dukata, kapetan Mi{a Anastasijevi}prilo`io je 500, a iz dr`avne kase izdvojenoje 2.000. I sve bi bilo lepo da za lokaciju nijeizabran Zeleni venac koji je u to vreme biojedna velika (kasnije isu{ena) bara sa nekoli-ko kafana oko we.

Po{to se radilo o ozbiqnom poslu, za proje-kat je anga`ovan italijanski arhitekta Kasanoi po wegovom planu radovi su zapo~eli 1852,da bi odmah nakon ura|enih temeqa bili i obu-stavqeni, jer pojavile su se glasine, koje suforsirali sami graditeqi, da se radi o pod-vodnom terenu i da posao �ne}e da vaqa�. Zastru~nu ekspertizu pozvan je be~ki arhitektaBaumgarten koji je, zaprepastiv{i sve koji su uto bili ukqu~eni, izjavio da }e se ~itava kon-strukcija zbog nestabilnog tla sru{iti za ne-koliko meseci, najdaqe za godinu-dve. Radovisu obustavqeni, a wegova prognoza se, na`a-lost, pokazala ta~nom, tako da se od svega odu-stalo, a prikupqene pare su ve} do tada potro-{ene, jer je i Kasano odavno naplatio svoj pro-jekat i oti{ao u Italiju. Tako je Narodno pozo-ri{te u su{tini bilo prva srpska proma{enainvesticija. No, po{to je duh ve} bio pu{teniz boce u koju ga niko vi{e nije mogao vratiti,to se i pozori{ni `ivot, iako pomalo stihij-ski, razvijao i bez institucionalnog teatra.

Pedesetih godina XIX veka pozori{ni `ivotBeograda preselio se dobrim delom u kafanuKod [opovi}evog kupatila, koja je 1850. ot-vorena u Savamali, na mestu dana{weg Ekonom-skog fakulteta. Neposredno pored novootvo-rene kafane wen vlasnik Nikola [opovi} je

ve} dr`ao kupatilo �sa parnom ilixom�, pa je ipozori{te pored wega uskoro nazvano Teatarkod kupatila ili [opovi}ev teatar. Poreddoma}ih drama kod [opovi}a su ~esto gosto-vale i trupe �iz preka�, pa je tu 1857. godine tu(dosta dugo) svoje predstave igrao i Nemac Hu-go Prajs sa svojom trupom, na nema~kom jeziku�za beogradske Nemce i radoznale Srbe�. KakoNemaca u Beogradu u to vreme nije bilo ba{ to-liko da iz ve~eri u ve~e pune pozori{nu salu,a ni Beogra|ana voqnih da gledaju predstavena nema~kom, to su predstave bile slabo pose-}ene. ^lanovi diletantske (amaterske) trupekoji su Kod [opovi}a tako|e igrali svoje pred-stave, me|utim, videv{i da su wegove predsta-

ve ozbiqnije pripremqene, zamolili su Praj-sa da sa wima uradi neke na{e tekstove. Takoje on u su{tini bio prvi pozori{ni rediteqanga`ovan iz pozori{no razvijenijeg sveta, akako je kvalitet budu}ih predstava bio o~it toje i sama pozori{na igra bila dignuta na vi{inivo. O radu pozori{ta Kod [opovi}evog ku-patila, neka ostane zabele`eno i to da je u we-mu 1867. godine po prvi put u Beogradu gostova-la i nema~ka profesionalna pozori{na trupaKarla Remija.

Va`no, mo`da i najva`nije pozori{no me-sto, polovinom XIX veka predstavqala je Kwa-`eva pivara, otvorena 1840. godine, na ugluBalkanske i dana{we ulice Admirala Geprata,

16

Kwa`eva velika pivara

u kojoj su krajem pedesetih godina po~ele da seigraju i pozori{ne predstave, koje su u prvovreme igrali ~lanovi ve} pomenute diletant-ske trupe koju je pripremao Hugo Prajs, kao iOmladinsko pozori{te koje je tako|e vodioovaj Nemac. Ve} po~etkom {ezdesetih godinau Kwa`evoj pivari je postojala stalna pozo-ri{na scena, nazvana Teatar kod pivare, ~ijije redovni gost bio i knez Mihailo. U radu ovogpozori{ta redovno je u~estvovao i naj~uveni-ji slikar toga vremena Steva Todorovi}, koji jena razne na~ine u~estvovao u ~ak 53 (razli~i-te) predstave, bilo kao glumac i peva~ u wima,a gotovo uvek kao scenograf, rade}i paralelnoi kao u~iteq ma~evawa (fehtovawa), a samimtim i kao pozori{ni pedagog za ovu, u to vremena sceni ~esto upra`wavanu, ve{tinu.

Knez Mihailo je, kao {to rekosmo, voleo po-zori{te i ~esto je u wega odlazio. Legenda ka-`e da je jednog dana 1867. godine, nakon pred-stave �Gospo|e i husari�, u sali Kod engleskekraqice, upitao Jovana \or|evi}a, pozori{-nog poslenika (budu}eg osniva~a i prvog up-ravnika Narodnog pozori{ta) da li je zadovo-qan uslovima u Su{i}evoj dvorani, kako suovo pozori{te jo{ nazivali.

� Ma dobro je, gospodaru, ali nije ba{ ude-sno! � odgovorio je \or|evi}.

� Sazida}emo mi vama teatar za sebe, pa }etebiti zadovoqni! � uzvratio je knez Mihailo, ave} sutradan gradom se pro~ula pri~a o kne-`evom obe}awu. Posle ~etiri meseca po~eloje i ru{ewe Stambol-kapije i kr~ewe zemqi-{ta u blizini.

Plan zgrade Narodnog pozori{ta uradio jebeogradski arhitekta Aleksandar Bugarski,

iskoristiv{i ve} pomenuti prvobitni planitalijanskog arhitekte Kasana za pozori{te ~i-ja je gradwa bila zapo~eta na Zelenom vencu.

Knez Mihailo odlu~io je da Narodno pozo-ri{te podigne sopstvenim novcem i da to budewegov poklon Beogradu i srpskom narodu. U tusvrhu izdvojio je za to vreme ogromne pare. Za-htevao je da posao bude gotov do 15. oktobra1868. godine i da ga li~no obave{tavaju o rado-vima, a izvo|a~u radova Josifu [tajmlehneruje, ako sve bude dobro i na vreme, obe}ao po-sebnu nagradu od 250 dukata.

Na`alost, knez Mihajlo je ubijen u Ko{utwa-ku 29. maja (po starom kalendaru) 1868. godine

i nije do~ekao ni po~etak radova, jer kamen te-meqac polo`en je 18. avgusta. Radovi su teklidosta dobro i Narodno pozori{te je sve~anootvoreno 30. oktobra 1869. godine. Otvorio gaje prvi upravnik Jovan \or|evi}, koji je u me-|uvremenu osmislio i oblikovao wegovo unu-tra{we ustrojstvo. Na otvarawu je bilo hiqa-du zvanica, koje su sa blatwave ulice u{le uprekrasni pozori{ni hol, a uz dosta simboli-ke Narodno pozori{te je otvoreno predstavom\or|a Maleti}a �Posmrtan slava kneza Miha-ila�.

Zanimqivu pozori{nu istoriju imala je ikafana Mawe`, koja se nalazila u Ulici kra-

17

POZORI[NA SALA I PUBLIKASala �Teatra kod pivare� imala je dvadesetak redova (sa prolazom izme|u) u koje su

bile pore|ane obi~ne drvene kafanske stolice. Pod je bio patosiran obi~nim drvenimdaskama, a gledaoci su dolazili naj~e{}e blatwavih cipela, tako da bi se tokom pred-stave, kad bi publika sko~ila na noge i po~ela da �navija� za svoje junake, dizala veli-ka pra{ina. Ugo|aj su upotpuwavale gasne lampe koje su osvetqavale pozornicu i saluispuwavale dimom, a da sve bude �u tonu� sala je zagrevana velikom bubwarom u koju jeposlu`iteq, malo-malo, ne mare}i za buku tokom predstave, ubacivao cepanice. Bezobzira da li je na sceni �umirao� Kraqevi} Marko ili Banovi} Strahiwa, a publikasuzama zalivala blatwavi pod.

A redovno je bilo i komi~nih situacija, jer pozori{te nije imalo svoje rekvizitepa ih je obi~no pozajmqivalo od imu}nijih gra|ana. Tako su se ~esto tokom predstavemogla ~uti i dobacivawa, kao na primer: � Eno ga moj kanabe! I to bi tako trajalo doksvi ne bi obnarodovali delove svog poku}stva na pozornici.

Knezu Mihailu, koji je redovno pratio skoro sve predstave, kada bi do{ao, prino-{ena je foteqa i stavqana ispred prvog reda i mada ga je narod veoma po{tovao, kadabi se publika u navija~kom `aru eufori~no unela u predstavu, uz zvi`dawe i galamu,neretko bi ka pozornici poleteli i razni predmeti, ~ak i stolice, ali ga sre}omnikad nisu pogodile. Me|utim, po{to se uprava pozori{ta u takvim trenucima uvekhvatala za glavu, donesena je odluka da se napravi posebna lo`a �za kneza i vi|enijegoste� u koju se ulazilo direktno sa ulice.

qa Milana, neposredno pored zgrade ukojoj se nalazila kasarna za vojnu obu-ku u jahawu, u kraju koji je i ina~e uto vreme bio okru`en gotovo is-kqu~ivo vojnim objektima. ^ak jei Vaznesewska crkva, koja je ma-lo ni`e izgra|ena 1862. godineu Dudari (dudovoj {umici),nedaleko od Velike kasarne iVojne akademije, u prvo vremebila garnizonska crkva, po-dignuta radi bogoslu`benihpotreba vojske, na mestu gde jepre toga postojala tzv. {ator-crkva. Elem, u kafani Mawe` �podignutoj na takvom mestu, naj-~e{}e su se sakupqali oficiriiz obli`wih vojnih objekata i bi-

la je ~uvena po organizaciji balova iigranki. Kako je taj primat od 1896.

godine po~eo sve vi{e da joj pre-otima novoizgra|eni Oficir-

ski dom (dana{wi SKC) to se iMawe` sve vi{e orijentisaona izdavawe svojih prostra-nih sala pozori{nim trupa-ma za prikazivawe predsta-va. U to vreme ve} Narodnopozori{te je bilo ozbiqnateatarska institucija, takoda su se u Mawe`u igrale je-dnostavnije predstave, te jeon na neki na~in bio prete~a

ne~ega {to bi se danas, bez po-grdnog prizvuka, moglo nazva-

ti �bulevarskim pozori{tem�.

Svoj najozbiqniji period ovo pozori{te do-`ivelo je pred kraj Prvog svetskog rata, kadaje u bombradovawu o{te}eno Narodno pozori-{te. U to vreme pojavio se predlog, koji je na-i{ao na plodno tle, da se prostrana sala ma-we`a, u kom su jaha~i ve`bali s kowima, pre-tvori u pozori{nu. Weno preure|ewe potra-jalo je do januara 1920. i sve do 1922. godineMawe`, odnosno Pozori{te na Vra~aru, jebilo jedina teatarska ku}a u gradu, koja je pre-uzela ve}inu predstava iz Narodnog pozori-{ta, nastaviv{i i svoj nezavisan i paralelanpozori{ni `ivot i kasnije. U wemu je stica-jem okolnosti 1921. osnovana beogradska ope-ra, a tu su ~esto igrane i baletske predstave.Tu se prvi put 1923. godine pojavquje i ~uvenaruska primabalerina Ni-na Kirsanova, zajedno sasuprugom AleksandromFortunatom, baletskimmajstorom Lavovskogvelikog pozori{ta.Kirsanova }e kasni-je, uz svetsku balet-sku karijeru, po-stati i {ef baletaNarodnog pozori-{ta i jedna od najza-slu`nijih za popula-risawe ove umetno-sti kod nas, osni-va~ica baletske{kole i ~uvenikoreograf. U Ma-we` }e se vrati-ti tokom Drugog

18

NinaKirsanova

XozefinaBejker

Pozori{te Mawe`

svetskog rata, kada je Narodno pozori{te po-novo o{te}eno u {estoaprilskom bombardo-vawu i sve predstave preseqene u Mawe`.

Zahvaquju}i dobrim delom i svetskom ugle-du Nine Kirsanove u Beogradu su izme|u dva ra-ta gostovale i: velika Nina Pavlova, jedna odnajpoznatijih balerina svih vremena, kao i ~u-vena ameri~ka igra~ica Xozefina Bejker.

Paralelno sa kompletnim repertoarom Na-rodnog pozori{ta, tokom Drugog svetskog ratau Mawe`u je svoje predstave igrao i nema~kivojni teatar tako da }e ta �mrqa� (iako Nemci-ma to niko nije mogao zabraniti) u~initi daime ove ku}e narednih decenija gotovo bude iz-brisano iz na{e pozori{ne istorije, ali i dase u wu posle rata useli novoosnovano Jugoslo-vensko dramsko pozori{te.

KONCERTI, BALOVI I IGRANKE

Upoglavqu posve}enom boemskom ̀ ivotu ve}smo pomiwali kafane u kojima su odr`ava-

ni koncerti, balovi i igranke. Neke su se to-kom decenija i specijalizovale za organizaci-ju ovakvih de{avawa, koja su se, za probranuelitu organizovala i u gotovo svim vi|enijimku}ama, od vladarskih dvorova, do domova naj-bogatijih Beogra|ana toga vremena. Stvar pre-sti`a je bilo ko }e obezbediti boqi orkestar,pa je tako u Beogradu (na`alost ne i na Savskomvencu) 1847. gostovao i Johan [traus. Gotovose podrazumevalo da na zna~ajnijim balovimasviraju orkestri �iz preka�, naj~e{}e Zemun-ci, Pan~evci ili Novosa|ani, a neretko i izNema~ke, Italije, Francuske...

To je doba kad u Beograd po~iwe da prodireevropski duh be~kog kova. Mnoge kafane dobi-

jaju evropski duh i kulturne sadr`aje, vra}ajuse na{i prvi �Evropejci� koji su o dr`avnom(ili svom) tro{ku oti{li tamo na {kolovawe,i u `ivot unose novi na~in opho|ewa i novepojmove, a `ene po~iwu da se obla~e �po modeukusu�, da izlaze na igranke i igraju igre �pobe~kom tanc{ulu�.

[ezdesetih godina u modu su u{li i balovikoji su posebno sve~an izgled imali u vremevladavine kneza Mihaila i predstavqali skupvisokih krugova u Beogradu. Knegiwa Julija

imala je �evropejsko� vaspitawe i nije volelaorijentalno �zatvarawe u ~etiri zida�, a knezMihailo se rado povinovao `eqama lepe kne-giwe, pa su i sami u svom domu nekad i jednomnedeqno prire|ivali balove, koji se sve vi{eorganizuju po celom gradu (i za ni`e slojeve)i ovuhvataju sve vi{e qudi. Na balovima u dvo-ru znalo je da bude i po 300 zvanica, me|u koji-ma i strane diplomate, baroni i grofovi.

Balovi, me|utim, nisu bili samo zabava. Op-{tina varo{i beogradske dosetila se da ihiskoristi i u dobrotvorne svrhe, pa po{to je1961. godine doneta odluka da se zida prva gra-|anska bolnica re{eno je da se u tu svrhu (1862)priredi prvi dobrotvornibal. U po~etku nije ba{i{lo glatko, ali kad sepo varo{i pro~ulo�koliko je ko prilo-`io� rezultati subivali sve boqi.Ostalo je zabele-`eno da je 1865.godine na ba-lu prire|e-

Holivudska zvezdaDolores del Rio

19

nom u istu svrhu prikupqeno 1667 dukata, od~ega je najvi{e prilo`ila knegiwa Julija, kojaje snosila i tro{kove organizacije u visiniod 189 dukata.

Da bi mogli da prire|uju balove u svojimdomovima imu}niji Beogra|ani su po~eli i daure|uju stanove po evropskoj modi, da izbacu-ju ostatke orijentalnog i kupuju moderan name-{taj, pa je to postepeno uticalo i na razvoj pri-vrede i kulture uop{te, jer u Beograd tim povo-dom dolaze sa Zapada prvi dizajneri name{ta-ja i enterijera, tapetari, soboslikari i drugivrhunski majstori svog zanata.

Kasnije, kada je Beograd uveliko poprimioobrise evropskog grada, u vreme izme|u dvasvetska rata, kada je Vojvodina postala deo no-ve Kraqevine Jugoslavije, a kulturni `ivot uBeogradu sve `ivqi i bogatiji, ovde su (u Na-

rodnom pozori{tu i Mawe`u) gostovali: Ber-linska opera, milanska Skala, slavni pijani-sta Artur Rubin{taj, holivudska zvezda Dolo-res del Rio i druga svetski poznata imena.

Za nas na Savskom vencu, a i za kulturni `i-vot Beograda uop{te, va`an datum bio je 14. av-gust 1895. godine, kada je u Ulici kraqa Mila-na broj 48, otvorena zgrada u koju je, okru`enbrojnim vojnim objektima i institucijama, sme-{ten oficirski klub, kasnije poznatiji kaoOficirski dom.

Otvorio ga je pozdravnim govorom sam kraqAleksandar Obrenovi}, na kog }e osam godinakasnije biti izvr{en atentat, poznat kao Maj-ski prevrat. Ironijom sudbine atentat }e bitiplaniran ba{ u tom domu, a izvr{i}e ga grupaoficira, predvo|ena Dragutinom Dimitrije-vi}em Apisom, koja }e upravo odavde krenuti.

Oficirski dom sagra|en je u duhu roman-tizma, prema projektima Jovana Ilki}a i Mi-lorada Ruvidi}a, kao jedinstvena gra|evina,nalik na sredwovekovni zamak, predstavqaju-}i i tada i sada jednu od najatraktivnijih gra-|evina u Beogradu. Odmah po otvarawu ovo zda-we preuzima primat u organizaciji mnogo-brojnih kulturnih priredbi, susreta i poseb-no oficirskih balova. Vojska i weni oficirisu u to vreme bili izuzetno ceweni i popular-ni. Samim tim i balovi organizovani u Ofi-cirskom domu, osim vrhunske zabave, predstav-qali su i lepu {ansu da se na wima, za }erke izboqih ku}a, me|u oficirima prona|e �dobraprilika za udaju�. A balovi u Oficirskom do-mu bili su dobro organizovani, uz po{tovawetradicionalnih obi~aja lepog pona{awa, alii promovisawe novih �evropejskih� kulturnih

20

Oficirski dom � nekad, SKC � danas

vrednosti, od muzike uz koju se na wima plesa-lo, pa do najnovijih modnih stilova.

Oficirski dom imao je bogatu i zanimqivu(kulturnu) istoriju i u decenijama koje su sle-dile, a 1968. godine predat je na upravu Beo-gradskom univerzitetu i od tada se u wemu na-lazi Studentski kulturni centar, kultno mestoumetni~ke avangarde i hram roken-rola.

Atmosferu na balovima krajem devetnaestogi po~etkom dvadesetog veka lepo je u svojim se-}awima opisao Aleksandar Deroko:

� Beograd je imao {irok, kako se danas ka`e�kulturno-zabavni� `ivot, od ~ijih sam ja ma-nifestacija, razume se, bio jo{ daleko, ali bihse usudio da ka`em re~-dve o zabavama u Beo-gradu u vremenu pre dva balkanska rata, jer samimao stariju sestru udava~u koju su izvodilive} i na balove... Na jednom kraju dvorane bilaje muzika, a na drugome kraju su u grupi stojali�kavaqeri�. Du` obe strane bile su uza zid po-zla}ene stolice sa crvenim pli{em i na wimasu sedele mame sa svojim k}erkama. Kavaqerisu prilazili i poklonili bi se pred majkom,a k}erka je ustajala i polazila na igru. Igrale

su se polke, valceri, a na kraju su bili kadrili lans. To su bile vrlo komplikovane igre, zakoje je sa strane stajao jedan stru~wak, aran-`er i izvikivao {ta, ko i kada treba da radi,sad dame ovo, sad gospoda ono... Devojke su ima-le lepeze (na sklapawe), a na svilenoj pantqi-~ici privezane maju{ne kwi`ice u kojima jebio �red igara�, gde su one upisivale imena ka-vaqera kojima su koju igru obe}ale... Bilo je imaskenbala, a jedan je bio samo �tet pare�, za-pamtio sam da se to tako zvalo. Kako je tada le-teo prvi aeroplan nad Beogradom, to sam ja, odtanke `ice i bele svile, napravio ~itav maliaeroplan koji je bio pri~vr{}en na vrh viso-ke frizure moje sestre, a mali propeler mu sepri kretawu okretao kao vrte{ka.

21

RENESANSNI DEROKOJedna od najobrazovanijih, istovreme-

no i naj`ivopisnijih li~nosti koje su ̀ i-vele u Beogradu krajem XXIIXX i dobar deo XXXXveka bio je arhitekta Aleksandar Deroko,koji je dugo stanovao u Savamali, u stanuiznajmqenom od Luke ]elovi}a, najzaslu-`nijeg {to je Mali pijac, deo Kara|or|e-ve ulice, u to vreme bio centar Beograda,nazivan i Beogradski siti.

Kao profesorsko dete Deroko je svoja{iroka interesovawa gradio i time {tomu je jedan ujak bio Jovan \or|evi}, osni-va~ i prvi upravnik Narodnog pozori-{ta, a drugi ~uveni kwi`evnik StevanSremac. Daqwi ro|ak bio mu je i pesnikMilutin Boji}, a najboqi prijateq pisaci slikar Rastko Petrovi}, brat ~uveneslikarke Nade`de Petrovi}. Sam Alek-sandar Deroko je jo{ kao gimnazijalacbio jedan od najboqih pliva~a u Beogra-du, sa brojnim medaqama osvojenim u�preplivavawu Save�, da bi potom biou~esnik balkanskih ratova i Prvog svet-skog rata, jedan od 1300 kaplara, potom ijedan od na{ih prvih avijati~ara. Iakopo obrazovawu i zanimawu arhitekta, bioje i odli~an slikar, putopisac i istori-~ar umetnosti. Sva ta svoja se}awa i dru-`ewa sjajno je opisao u ~uvenoj kwizi �Aondak je letijo jeroplan nad Beogradom�.

Jedan takav intelektualac i umetnik re-nesansnog tipa �zaslu`io je� da se wego-vim imenom nazove jedna slepa �sa triku}e� uli~ica na periferiji Zvezdare.

Balska toaleta iz 1930.

KULTURNO-UMETNI^KAI SPORTSKA DRU[TVA

Iako je nekih kulturnih, a pre svega peva~-kih dru{tava u Beogradu bivalo i u XIX

veku, osim {to su svoje koncerte i priredbeodr`avala i u nekim kafanama na teritorijidana{weg Savskog venca, nemamo podataka daje neko od wih imalo tu i svoje sedi{te.

Prava renesansa ovog vida kulturnog delo-vawa, me|utim, nastaje po~etkom XX veka, s ma-sovnijim osnivawem prvih sportskih klubova,koji su po pravilu pored sportskih sekcija, me-|u kojima su dominirale one fudbalske, ima-li i svoje kulturne sekcije. Naj~e{}e su to bilemuzi~ke (peva~ka grupa, hor i orkestar), a neretko bi tu bile zastupqene i dramska ili re-

citatorska sekcija, ili diletantska (amater-ska) pozori{na dru`ina.

Kako je Savski venac, od Savamale, pa sve doSewaka u to vreme bio sedi{te brojnih fabri-ka i drugih privrednih objekata, to je bio i ve-liki broj cehovskih sportskih (i kulturnih)dru{tava. Svoje klubove su tako imali radnicina `eleznici, trgovci, trgova~ki pomo}nici,{tamparski, ortopedski, gvo`|arski i drugiradnici. I svi su oni u svom okriqu imali irazne kulturne sekcije koje su radile paralel-no sa sportskim klubovima. Te sekcije su do-brim delom slu`ile za popuwavawe klupskogbuxeta, tako {to su posle utakmica u nekoj odkafana, u kojoj je bilo sedi{te dru{tva, organi-zovane priredbe sa neizostavnim igrankama,za koje su se obavezno pla}ale ulaznice. Svoje,itekako razvijene, kulturne sekcije imali sui oni veliki, najkvalitetniji klubovi, poput

22

Diletantska pozori{na dru`ina Abra{evi}a

Pozori{na sekcija Radni~kog

BSK-a, Jugoslavije ili Sokola, kao i Sport-sko dru{tvo Radni~ki, koje je svoje sedi{te od1920. godine, pa sve do po~etka Drugog svetskograta, imalo na teritoriji dana{weg Savskogvenca. U Radni~kom su se okupqali najpoznati-ji borci za radni~ka prava, pa su tako od ~uve-nih �sedam sekretara SKOJ-a� ~ak petorica bi-li ~lanovi �crvenog� dru{tva, iz kog je poni-klo i 10 {panskih boraca, 18 narodnih herojai stotine boraca NOR-a, od kojih je wih 116 ipalo u toj borbi. Sve to, naravno, govori da jeovo, kao i druga sportska (i kulturna) dru{tva,bilo ujedno i platforma za politi~ka okupqa-wa i ideje. No, to nije tema ove publikacije. Ukulturnim sekcijama Radni~kog, me|utim, ra-dili su tako|e vrhunski kulturni radnici, paje tako jedan od rukovodilaca horske sekcijegodinama bio ~uveni kompozitor i profesorMuzi~ke akademije Dr Vojislav Vu~kovi} (~i-je ime danas nosi ugledna muzi~ka {kola), dokje dramsku sekciju vodio poznati profesor Mi-lo{ Savkovi}, autor uxbenika Istorija jugo-slovenske kwi`evnosti.

Zna~ajne kulturne aktivnosti imalo je i Ti-pografsko (kulturno) dru{tvo Jedinstvo, kojeje u svoje okriqe okupqalo radnike {tampar-ske struke, kojih je u Savamali bilo mnogo.

Jo{ starije, osnovano 1906. godine, bilo jeKulturno dru{tvo granskih sindikata Abra-{evi}, koje je tako|e imalo brojne muzi~ke,kao i literarnu, dramsku i druge sekcije. I svevreme, organizuju}i brojne priredbe i progra-me, mewaju}i povremeno sedi{ta, koja su se ma-hom nalazila u nekoj od obli`wih kafana, �Ab-ra{evi}� je bio na Savskom vencu. Od trenutkakad je osnovan Radni~ki ova dva dru{tva bila

su gotovo nerazdvojna i skoro da nije bilopriredbe koju nisu zajedno organizovali.Uostalom i ~lanska karta jednog podrazumeva-la je i ~lanstvo u drugom dru{tvu. Uostalom, po-sle uvo|ewa [estojanuarske diktature 1929.godine, gotovo svi ~lanovi Abra{evi}a pre-{li su u Radni~ki, jer je vladalo uverewe dapolicija ne}e rasturati sportske klubove.

Kulturno-umetni~ko dru{tvo Abra{evi},kao retko koje kod nas, proslavilo je pre neko-liko godina stogodi{wicu, a ostalo je na Sav-skom vencu do dana{wih dana. Ima svoje lepe,jo{ uvek ne potpuno zavr{ene, prostorije u Re-savskoj 78, pored Teatra 78 i ogranka op{tin-ske biblioteke, na mestu koje sve vi{e postajesvojevrsni savskovena~ki kulturni centar.

[TAMPARSTVO I KWI@ARSTVO

Iako ba{ izravno ne spadaju u kulturne pri-redbe, {tamparstvo i izdava{tvo su, ne

treba to posebno obrazlagati, oduvek bili te-meq svake kulture, koja se, izme|u ostalog �me-ri� i time kad su se i gde pojavile prve {tam-parije i prve kwige i {ta je u wima {tampano.

Koreni srpskog izdava{tva, kao i u drugimkulturnim sferama, sre}om su daleko dubqii stariji od istorije na{e op{tine, ~ija je te-ritorija po~ela da se naseqava tek u XIX veku.Ve} tada, igrom slu~aja, ubrzo je postala cen-tar {tamparstva i izdava{tva u Beogradu.

No, da skratimo istoriju koja se`e vekovimaunazad. Ona u na{em slu~aju ovde po~iwe s po-javom Gligorija Vozarovi}a koji je po~etkomXIX veka radio u Zemunu kao kwigovezac. I ma-da nije zavr{io velike {kole, prosve}eno{-}u je daleko nadma{ivao sredinu u kojoj je `i-veo. Wegovu qubav prema kwizi, o ~ijem {tam-pawu i izdavawu u Beogradu tada jo{ nije moglobiti ni re~i, prvi su zapazili Vuk Karaxi} iAleksa Simi}, zna~ajna li~nost u tada{woj Na-rodnoj kancelariji. Do{av{i na wihovo nava-qivawe u Beograd Vozarovi} je prvo promeniodve adrese oko Varo{ kapije, a 1928. godine tuje do{la i wegova dugogodi{wa qubav SaraMarjanovi}, da bi se ven~ali u Sabornoj crkvi.Sara je sa sobom donela i kompletan kwigove-za~ki alat, a Gligorije veoma brzo delatnostpro{iruje i na prodaju kwiga koje je nabavqaou Be~u i Pe{ti, jer u Srbiji tada nije bilo iz-dava~a. Od 1832. godine po~iwe da se bavi i iz-dava{tvom, a prva kwiga koju je {tampao opi-sivala je Prvi srpski ustanak. Wegova radwaubrzo je postala mesto na kom su se okupqali

23

Gligorije Vozarovi}

malobrojni obrazovani qudi toga vremena. Tuje nastala i ideja da se Sveti Sava zvani~noproglasi za {kolsku slavu.

Budu}i da mu je posao dobro i{ao GligorijeVozarovi} 1837. godine pravi ku}u u Pop Luki-noj ulici. Negde u to vreme, `ele}i da obele-`i mesto na kom su Turci spalili mo{ti Sve-tog Save on, na svojoj wivi koju je kupio dale-ko od grada, di`e veliki krst, prefarbav{iga crvenom bojom, da bi ~itav ovaj kraj potombio nazvan Crveni krst.

Izdaju}i i {tampaju}i brojne kapitalne alii one zabavne i razne druge kwige, GligorijeVozarevi} je radio sve do 1864. godine, da bidve godine kasnije i umro.

U me|uvremenu, pojavili su se u Beogradu idrugi {tampari i izdava~i, kao i prve novinei ~asopisi.

Tridesetih godina XIX veka dr`ava je u PopLukinoj ulici otkupila ku}u od bravara[tajnlehnera i tu otvorila prvu Dr`avnu{tampariju. Osim brojnih kwiga i ~asopisakoji su u woj {tampani, ova {tamparija osta-}e poznata i po izdavawu prvog srpskog listaNovina Serbskih koje su pre toga, po~ev od1834. godinu i po dana {tampane u Kragujevcu.I �Novine serbske� su, tako|e, imale redakci-ju u jednoj maloj sobi na spratu biv{e [tajn-lehnerove ku}e, u koju su jedva mogli stati sto,par stolica i raf sa olovnim slovima. Izla-

zile su redovno narednih 80 godina, svakod-nevno obave{tavaju}i Srbe o svim va`nim de-{avawima u zemqi. Za to vreme mewali su sebrojni vlasnici ovih novina, pa je jedno vre-me vlasnik lista bio i legendarni profesorKosta Vuji}. On je jedno vreme predavao i ubiv{oj ni`oj, odnosno terazijskoj, (polu)gim-naziji, koja je u zgradi na placu iznad Vazne-sewske crkve postojala od 1886. dok se tu nijeuselila `enska u~iteqska {kola.

U Beogradu su se kasnije pojavili i brojnidrugi listovi i ~asopisi. Iako je grad bio vi-{estruko mawi, bilo ih je mnogo vi{e nego da-

24

Dr`avna {tamparija u Pop Lukinoj ulici

Velimir Valo`i}

nas, pa je u svakom trenutku bilo desetak dnev-nih (Pravda, [tampa, Mali `urnal, Novo vre-me, Ve~erwe novosti, Odjek, Dnevni list, Sa-mouprava, Politika...) i jo{ mnogo vi{e onihnedeqnih i mese~nih izdawa, a pored onih �ne-utralnih� svoje novine imale su i sve tada po-stoje}e politi~ke stranke. Kako nije bilo ra-dija i televizije, najnovije vesti, od onih svet-skih do toga ko se s kim verio, o`enio ili (re-|e) razveo, preko brojnih tra~eva i informa-cija (prvih reklama) gde se {ta mo`e kupiti,barem jedne novine kupovao je svako. Tira`isu bili relativno mali, ali i redakcije nisubile velike, pa se od novina moglo `iveti,iako su se brojne gasile, a i nove stalno javqa-le na �medijskoj� sceni.

Bilo kako bilo, taj deo Beograda, oko Pop Lu-kine ulice, bio je {tamparski centar Beogra-da, a kako su prostorije redakcija (zbog tro-{kova zakupa) bile male to se sav novinarski`ivot odigravao u obli`wim kafanama. Tu suse donosile i saznavale vesti, {irili tra~e-vi, obavqali razgovori, pisali tekstovi i do-brim delom ure|ivali listovi. Stalni gostibili su i pisci koji su u obli`wim {tampa-rijama �pe~atali� svoje kwige, ne libe}i se dapi{u i tekstove za novine.

U tom delu Beograda nalazile su se i skorosve beogradske kwigoveznice, pa je ~itav krajmirisao na kwigoveza~ki lepak i onaj speci-fi~ni miris novih kwiga.

Polovinom XIX veka u Beograd iz Be~a, gde jestudirao medicinu, posle zavr{enih studijateologije (i filozofije) u Pragu, dolazi ^eh poimenu Valauh Lorenc, kom je zbog slabog zdrav-qa preporu~eno da promeni podnebqe. Govo-

rio je da je u Srbiju do{ao privu~en bogat-stvom wene narodne poezije, a da ga je srpskogostoqubqe nateralo da tu za stalno ostane.Po dolasku u Beograd nu|ena mu je profesura,ali je on to odbio i posvetio se kwi`arskomposlu, rade}i u prvo vreme kao pomo}nik kwi-`ara i izdava~a Milo{a Popovi}a, brata \ureDani~i}a. O`enio se 1852. godine PersidomLazarevi} iz Pan~eva, preuzeo pravoslavnu ve-ru i promenio ime u Velimir Valo`i}. Trigodine kasnije postao je i srpski dr`avqanin,da bi ne{to kasnije od Popovi}a otkupio kwi-

`aru i preuzeo posao. Po~iwe {tampawem ka-lendara �Mladi [umadinac�, a budu}i obrazo-van i preduzimqiv ubrzo je ra{irio posaobrojnim novim izdawima: kwigama, ~asopisi-ma, geografskim kartama i razglednicama. Iz-dava~ka kwi`arnica Velimira Valo`i}aposebno je zaslu`na za srpsku kulturu zato {tosu u woj izdate skoro sve zna~ajne kwige srp-skih pisaca 80-ih i 90-ih godina XIX veka. Isve je {tampao u obli`woj Dr`avnoj {tampa-riji. Kwi`ara Velimira Valo`i}a bila je me-sto gde su se okupqale brojne zna~ajne li~no-

25

sti iz kulturnog `ivota, od kojih su mu mnogibili li~ni prijateqi, poput: \ure Dani~i}a,doktora Janka [afarika, Prote Matije Nena-dovi}a i \ure Jak{i}a.

Pored kwi`are u Pop Lukinoj ulici i kwi-`arske mre`e po tada{woj Srbiji imao je ku}uu Bosanskoj 33 (dana{wa ulica Gavrila Prin-cipa). Umro je 1888. godine, a nasledio ga je sta-riji sin Milo{, koji se, za razliku od oca, od-rekao {tampawa kwiga, ali je nastavio sa wi-hovim popularisawem i prodavawem, ograni-~iv{i se u izdava~kom delu pre svega na raz-glednice, koje je {tampao u Beogradu od 1896.godine. Ugledni porodi~ni kwi`arski posao,pod nepromewenom firmom Velimira Valo`i-

}a, sve do 1941. godine, nasle|ivali su kasnijei vodili i Milo{ev sin Mihailo, a potom iwegov mla|i brat Dragutin. Malo se zna o sud-bini porodice Valo`i} posle Drugog svetskograta, a na mestima gde su bile wihova kwi`a-ra u Pop Lukinoj i ku}a u ulici Gavrila Prin-cipa nikle su vi{espratnice.

Neposredno pred rat, 1940. godine u krajukod Mostara, u Bulevaru vojvode Mi{i}a niklaje velelepna nova zgrada Dr`avne {tamparije(kasnije zgrada BIGZ-a).

Ali, to je ve} neka druga pri~a.

OD PRVOG KLAVIRA I PRVIHSPOMENIKA DO BIOSKOPA

Mnogo {to-{ta jo{, mawe ili vi{e vezanoza kulturne po~etke, pojavilo se prvi put

ba{ na teritoriji koju danas obuhvata op{ti-na Savski venac. Istorija je zabele`ila da jeprvi klavir u Beograd stigao 1824. godine, a nawemu je svirala Jelisaveta � Savka, }erka kne-za Milo{a, a za wom su krenule i druge devoj-ke iz gra|anskih ku}a, jer je nekako va`ilo dasvirawe klavira prili~i pre svega `enama.

I sva tri prva spomenika u Beogradu, ne ra-~unaju}i one nadgrobne, vezana su, na neki na-~in, za Savski venac. Na inicijativu kneza Mi-lo{a, koji je finansirao wenu gradwu, na Tera-zijama je 1860. godine podignuta ~esma, koju jeosmislio i sazidao Franc Loran. Tu je bilado 1911. godine, da bi u vreme rekonstrukcijeTerazija bila preme{tena u Top~ider, gde }eprovesti naredne 64 godine, da bi sad ve} kaovredan kulturno-istorijski spomenik na prvo-bitnu lokaciju bila vra}ena 1975. godine.

O krstu, po kome je ceo kraj dobio ime Crve-ni krst, rekli smo ne{to u prethodnom poglav-qu. Ono {to ga ve`e za na{u op{tinu je ~iwe-nica da je ideja o wegovom postavqawu ro|enana Savskom vencu, gde je wegov tvorac Gligo-rije Vozarovi} u to vreme `iveo i radio.

Jo{ jedan krst � Krst neznanog junaka, spadau najstarije beogradske spomenike, a podigaoga je 1862. godine lon~arski trgovac ]ira Hri-sti} iz Savamale, nakon doga|aja kod ^ukur ~e-sme, zbog kog je izbio veliki sukob sa Turcima.Po{to je sve pretilo da se pretvori u rat saogromnim `rtvama, a prouzrokovalo je izme|uostalog i kona~an odlazak Turaka iz Beograda,

26

\ura Jak{i}

Kwi`ara Valo`i}a

Hristi} je iz Pe{te doneo veliki krst od crve-nog mramora i postavio ga na Malom pijacu, gde}e kasnije ni}i Hotel Bristol i zgrada Beo-gradske zadruge. Mnogo posle toga krst je pre-me{ten u obli`wi Svetonikoqski park, gde idanas stoji, a op{tina Savski venac restauri-rala je pro{le godine i krst i prostor oko we-ga. Jedino se, odavno jo{, negde izgubio prvo-bitni natpis koji je na wemu stajao: �U slavu ne-znanog beogradskog junaka koji oslobodi svojrodni grad od Turaka�. Po nekim svedo~ewimato je ujedno i prvi spomenik neznanom junakuu svetu.

Posebna pri~a vezana je za dana{wu Bran-kovu ulicu, nazvanu po pesniku Branku Radi~e-vi}u, kao i most na Savi, iako je pesnik tu ponekim izvorima boravio nekoliko dana, a po

drugim (~ini se verovatnijim) samo nekolikosati, posle ~ega je, zbog svog izgleda (sa leptirma{nom i dugom kosom) i �stranog dr`avqan-stva� u`ap{en i sproveden u \umrukanu. Odan-de je posle nekoliko dana u apsu, kao �sumwivelemenat�, koji bi mogao biti nosilac novih(revolucionarnih) ideja, deportovan nazad uAustro-Ugarsku. Rano preminuli pesnik nijevi{e nikad dolazio u Srbiju, a neke simboli-ke u celoj pri~i mo`da ima ba{ u tome {to sugradske vlasti wegovim imenom nazvale upra-vo ulicu u kojoj je toliko kratko boravio. A Go-spodska ulica bila je u to vreme pravi umet-ni~ki centar Beograda.

Na tom mestu je nekad bilo grobqe, i kad jeknez Milo{ zabranio da se tu sahrawuje i na-redio da se ~itav kraj �prose~e� novim ulica-

ma, a odatle isele uxerice, budu}i blizu �va-ro{i� kraj su po~ela da naseqavaju najve}a go-spoda toga vremena. I ulica je dobila nazivGospodska. Tu je bio dom i pesnika Matije Ba-na i wegovog zeta slikara Steve Todorovi}a ito je dugi niz godina bio glavni salon u kom seokupqao umetni~ki svet toga doba, {to je po-tvr|eno i otvarawem Akademije nauka u toj uli-ci, u zgradi koju je svojevremeno knez Milo{podigao svojoj milosnici Jelenki. Kasnije,primat najgospodskije ulice u gradu preuze}eKrunska, a potom i Rumunska (danas U`i~ka) uli-ca na Dediwu.

I kad smo ve} kod kneza Milo{a, sa kojim jei po~eo razvoj moderne Srbije, da ka`emo dase u wegovom konaku na Top~ideru nalazila iprva galerija slika, ba{ kao {to su itekako

27

Top~iderska crkva i Terazijska ~esma Krst Neznanog junaka, danas

vredne kolekcije slika krasile kasnije izgra-|ene dvorove Kara|or|evi}a na Dediwu.

Gotovo ceo `ivot na dvoru uz Obrenovi}e,bilo uz Milo{a, Milana ili Mihaila, proveoje i svestrani umetnik Anastas Jovanovi}, do-gurav{i od {egrta do li~nog sekretara, izme-|u ostalog i kao talentovan slikar i akvare-lista, koji }e ostati upam}en i kao prvi dizaj-ner, jer je napravio prvu zastavu, izrezao prvaslova za srpski bukvar, napravio skice za prviorden i prvu po{tansku marku. Zahvaquju}i iz-ra`enom talentu, knez Milo{ ga je poslao na{kolovawe u Be~, u {kolu crtawa pri Akademi-ji, gde je upoznao i zavoleo litografiju i potomSrbiji podario mnoga umetni~ki i dokumen-taristi~ki (portreti savremenika) vredna li-kovna dela. No, kada ga je obuzela fotografskastrast, a nabavio je jednu od prve tri foto-grafske kamere u Evropi i za wu dao sve {toje do tada zaradio, zaboravio je na sve drugo.Umro je 1899. u 80-oj godini `ivota ostaviv{i

iza sebe fotografije starog Beograda i Srbi-je neprocewive vrednosti. Pod stare dane pri-~ao je prijateqima anegdote o Milo{u koji gaje voleo ali i zbijao {ale s wim, pa mu je jed-nom prilikom, susrev{i ga na dvoru, rekao:

� Bre, Mazalo, ume{ li ti da radi{ ne{tokorisno.

U istoriji na{e fotografije, zna~ajno me-sto pripada i jednom Nemcu, Leopoldu Kenigu,koji je, do{av{i sa porodicom u Srbiju i Beo-grad u XIX veku, vredno rade}i, stekao statusfotografskog umetnika, pa je na neki na~in bioi na{ prvi umetni~ki fotograf. Dugo godinadr`ao je ~uveni Ateqe Kenig u Ulici kraqaMilana kod Slavije, a kakav je ugled u umetni-~kom svetu u`ivao najboqe svedo~i podatak daje svoje radove izlagao u srpskom paviqonuna Svetskoj izlo`bi u Parizu 1900. godine, za-jedno sa najpoznatijim srpskim slikarima togadoba, poput Marka Murata i Paje Jovanovi}a,koji je, tako|e, dobar deo svog ̀ ivota ̀ iveo naSavskom vencu, u istoj (Bir~aninovoj) ulici, ba{ kao i na{ najpopularniji i najproduktiv-

niji slikar Stjepan Kolesnikov, koji je za ̀ ivo-ta, izla`u}i u Parizu, Londonu, Amsterdamuili Briselu, naslikao i prodao preko 3.000slika.

Daleko bi nas odvelo nabrajawe svih zname-nitih slikara i vajara koji su `iveli ili ra-dili na Savskom vencu (o tome malo op{irni-je u slede}em izdawu serijala o na{oj kultur-noj ba{tini), ali pomenu}emo ovde jo{ samovajare Tomu Rosandi}a (koji ima svoj legat-mu-zej na Top~iderskom brdu) i Ivana Me{trovi-}a koji je jedno od svojih najzna~ajnijih dela,stubove Mosta kraqa Aleksandra, uradio nana{oj op{tini.

28

Anastas Jovanovi}

Ateqe Kenig u Kraqa Milana ulici

Stjepan Kolesnikov

Narodni muzej u Beogradu osnovan je 1844.godine i do svoje stalne zgrade promenio je ne-koliko lokacija. Od 1922. do 1935. godine pro-storije Narodnog muzeja nalazile su se u ku}iRa{e Milo{evi}a u ulici Milo{a Velikog br.56, koja i danas postoji preko puta zgrade Op-{tine Savski venac.

Da ka`emo ovde da je na Savskom vencu i tona dve adrese, u Masarikovoj i Nemawinoj uli-ci (petnaest, odnosno deset godina) `iveo iStanislav Bini~ki, kompozitor �Mar{a naDrinu� i prve srpske opere �Na uranku�, ali iprvi direktor Beogradske opere koja je, igromslu~aja otvorena u 1921. godine u Mawe`u, na

mestu gde se danas nalazi Jugoslovensko dram-sko pozori{te. Wegovo ime danas nosi Muzi~-ka {kola na Sewaku.

I, da zavr{imo tamo odakle smo i krenuli �u kafanama u koje je, kao {to smo ve} konstato-vali, dolazio sav kulturni svet starog Beogra-da, a posebno pisci, kojima je kafana bila dru-ga ku}a. Dugo bi trajalo nabrajawe � ko je sve ukoju kafanu dolazio (o tome smo usput pone-{to ve} rekli u prethodnim poglavqima), ovde}emo pomenuti samo tri imena znamenitih pi-saca koji su na poseban na~in vezani za Sav-ski venac: Branislav Nu{i}, jer je dobar deo`ivota stanovao u svojoj ku}i na Dediwu, Ste-van Sremac, jer mu je u Savamali `iveo deo po-rodice i Petar Ko~i}, koji se, na`alost, le~iou tada{woj du{evnoj bolnici (dana{wa bol-

nica Dr Laza Lazarevi}) u takozvanoj Dokto-rovoj kuli. Osim {to su veliki pisci, svi suizuzetno voleli kafanski `ivot, toliko da sutri kafane u Beogradu promenile svoja imenai nazvale ih po wima, od ~ega je ova Ko~i}evai bila na Savskom vencu.

Branislav Nu{i} je, uostalom, dobar deosvoje kwige �Iz polupro{losti� posvetio se-}awima na kafanski `ivot u Beogradu svogavremena. Iz te kwige, tek da, ako ve} dovde ni-smo, do~aramo duh tada{weg Beograda, navodi-mo samo jedan Nu{i}ev pasos:

� Ispod Engleske kraqice, odnosno dana{-wega Zlatnog grozda, na uglu gde se sretaju Pop

29

Stara zgrada Narodnog muzeja, Kneza Milo{a br. 56

Stanislav Bini~ki Branislav Nu{i}

Lukina i Brankova (nekada{wa Gospodska uli-ca) postoji odavna ve} kafana Zlatan kow. Ikao {to na Varo{-kapiji ima dva kowa, crni izlatan, tako ima i dva grozda, zlatan i obi~angrozd. Ovo drugo ime nosi kafanica ispod Dr-`avne {tamparije koja se zove Grozd, ali je jo{poznatija pod imenom Arsa kod grozda, po dugo-godi{wem svom kafexiji Arsi. Preko puta ovekafane, ne{to malo ni`e, u Pop-Lukinoj ulici,postoji danas kafana koja se zove Radni~ka ka-sina, a nekad se zvala Kafana kod Luke Vukalo-vi}a i imala je na firmi lik ovog hercegova-~kog vojvode. Kako ta kafana le`i preko putaDr`avne {tamparije, nije ~udo {to su joj naj-~e{}i gosti bili ~inovnici i slovoslaga~iiz {tamparije.

U svoje doba, kao korektor Dr`avne {tampa-rije, veliki deo dana, pa i no}i, provodio jeu ovoj kafani \ura Jak{i}, te je, vele, i mnogusvoju pesmu tu, u toj kafanici napisao.

30

OD �PETROGRADA� DO �PARTIZANA�Filmske projekcije u Beogradu prvo su davane pod vedrim nebom, na Malom Kaleme-

gdanu u specijalnim {atrama, nalik cirkuskim, da bi film postepeno osvajao stalnesale u kafanama koje su imale prostora za to. I ako su pozori{te, opera, balet, kon-certi, balovi i kwi`arstvo bili privilegija Savamale i Savskog venca film se prvojavqao na Terazijama i oko wih.

Primat Savskog venca u tom smislu brani gotovo iskqu~ivo Hotel Petrograd, koji senalazio preko puta @elezni~ke stanice, a koji je, mada ne me|u prvima, nakon neko-liko godina bio jedan od najboqih bioskopa u gradu. Zanimqivo je da je vlasnica ovoghotela bila Jelena Popovi}, }erka ~uvenog apotekara Jovana \uri}a i supruga jo{ ~uve-nijeg revolucionara Ko~e Popovi}a.

Posle Drugog svetskog rata na istom mestu }e decenijama postojati Bioskop �Parti-zan� koji }e posledwe godine svoga �umetni~kog� rada obele`iti prikazivawem filmo-va �za odrasle�. Elitni predratni �Petrograd� takvu sudbinu ipak nije zaslu`io.

Kafana Zlatan kow

Izdava~: Gradska op{tina Savski venac, Odeqewe za dru{tvene delatnosti, informisawe i mesnu samoupravu

Autor i urednik: Du{ko Antoni}

Ure|iva~ki odbor:Duwa Stanojevi}, Qubica Popovi}, Du{an Jevti}, Nenad Preli}, Mijodrag Jawi}, Dragica Velimirovi}, Jelica Ili}, Sne`ana Mikavica i \or|o Vukoje

U pripremi ovog izdawa posebno su nam pomogli stru~waci kojima dugujemo veliku zahvalnost:Dr Vidoje Golubovi} (istori~ar), Srboqub Bo`inovi} (rediteq) i Dragana Stojkovi} (kustos Manakove ku}e)

Dizajn korica & grafi~ko ure|ewe: Ivan Georgiev & Velimir Brankovi}

U pripremi ovog izdawa prete`no smo, izme|u ostalog, koristili podatke iz slede}ih kwiga:�Mehane i kafane starog Beograda� � Dr Vidoje Golubovi}, �Spomenar o starom Beogradu� � Nikola Trajkovi}, �Beograd koga vi{e nema� � Milenko Todorovi},

�Siluete starog Beograda� � Milan Jovanovi} � Stojimirovi}, �Iz polupro{losti� � Branislav Nu{i}, �Beogradski stranci� � Vesna Aleksi},�A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom� � Aleksandar Deroko, �Beogradska ~ar{ija� � Qubi{a Nikolin, �Korak ispred svakog vremena � 90 godina

SD Radni~ki� � Du{ko Antoni}, �Beograd na{e mladosti 1918 � 1941.� � Dimitrije Kne`ev i �Beograd izme|u dva rata� � Radina Vu~eti}.U bro{uri su, pored starih fotografija, kori{}ene i ilustracije iz publikacije �Stari Beograd na crte`ima Luke Mladenovi}a�, podaciobjavqivani u listu �Savski venac� od 2001. do 2009. godine, kao i iz tri prethodna naslova iz edicije �Kulturna ba{tina Savskog venca�.

[tampa: [tamparija �Politika A.D.�

Adresa redakcije: Kneza Milo{a 69.Telefoni redakcije: 26-43-490, 20-61-889 i 20-61-887.

EE--mmaaii ll :: rreeddaakkccii jjaassvv@@ssaavvsskkiivveennaacc..rrss

Beograd, oktobar 2010.

Ovo je ~etvrti tom edicije o istoriji Savskog venca, u kojoj su u prethodna tri izdawa objavqene publikacije: �SAVSKI VENAC � KULTURNA BA[TINA� (2007),�SAVSKI VENAC SA STARIH RAZGLEDNICA� (2008) i �PO^ECI SPORTA U SRBIJI, A NA SAVSKOM VENCU� (2009). Narednih godina u planu su publikacije

o znamenitim li~nostima koje su `ivele na Savskom vencu, o arhitektonskoj kulturnoj ba{tini, kao i o Savskom vencu u prvim decenijama posleDrugog svetskog rata, koje bi, zajedno sa ve} objavqenim, trebalo da predstavqaju jednu sveobuhvatnu monografiju o istoriji Savskog venca.