Microsoft Word - Copy of Knjiga konacno - Ivana 26.4..doc

Z. D. Stankovi, I. I. RangelovKultura komunikacije

55

TEHNIKI FAKULTET U BORU UNIVERZITETA U BEOGRADU

KULTURA KOMUNIKACIJE

Prof. dr Zvonimir D. StankoviIvana I. Rangelov, dipl.ing.

Bor

UVOD

Pojam komunikacije podrazumeva proces izmene ideja i poruka sa drugima u odreenom vremenskom trenutku i na odreenom mestu. Komunikacije se ostvaruju pisanjem i razgovorom kao i neverbalnim komunikacijama (kao to je izraz lica,govor tela ili gestikuliranje), vizuelnom komunikacijom (korienjem crtea ili slika, bilo da su to umetnike slike, fotografije, video ili filmski zapisi) i elektronskim komunikacijama (telefonskim razgovorima, elektronskom potom, kablovskom ili satelitskom televizijom). Komunikacije ne samo da su vitalni deo linog ivota pojedinca, nego su od veoma velikog znaaja i u biznisu, edukaciji i mnogim drugim situacijama u kojima se ljudi oslanjaju jedni na druge.

Biznis je povezan sa komunikacijama na nekoliko specijalnih naina. Jedna vrsta biznisa povezana je sa izradom i instalisanjem komunikacione opreme, kao to su fax ureaji, video kamere, CD plejeri, kopir ureaji, tampai, personalni kompjuteri i telefoni. Druge kompanije bave se kreiranjem poruka i sadraja koji se prenose napred pomenutim tehnologijama. Naime, bave se izradom filmova, knjiga i softvera. Ove kompanije su medija ili komunikacione industrije.

Dobro organizovana komunikacija je od izuzetne vanosti u svakom biznisu. To je posledica potrebe za komunikacijama da bi se, sa jedne strane, obavila odgovarajua koordinacija poslova u kompaniji, a sa druge, da bi se ljudi van komapanije informisali o proizvodima i uslugama koje se ispostavljaju tritu. Ova vrsta komunikacija poznata je pod imenom public relations - odnos sa javnou.

Svaka komunikacija ima dve osnovne karakteristike: sadraj i personalni odnos uesnika. Takoe, za svaku komunikaciju potrebna su bar dva uesnika. Svaku poruku ljudi primaju razumski ali i emotivno. Da bi komunikacija meu uesnicima bila uspena i korisna moraju se najpre uspostaviti odgovarajui odnosi. Na sagovornika moramo ostaviti dobar i to je mogue dublji utisak. Naime, mora nas prihvatiti kao simpatinog prijatnog, toplog i otvorenog oveka, da nae poruke ne bi primao sa otporom, sumnjom i odbijanjem. Lo prvi utisak je najbolji put do neuspeha.

Otuda e u nastavku biti razmotreni neki naini za pridobijanje sagovornikove naklonosti!

1. PRVI UTISAK

Samo jednu priliku u ivotu imate da kod ljudi ostvarite prvi utisak. Ta injenica je veoma obavezujua naroito onda kada se eli da se ostvari dobar prvi utisak. Zato odgovarajua piprema za to, kada god je to mogue, nikada nije suvina, posebno ako su u pitanju poslovni kontakti.

Miljenja su podeljena o tome kako dugo neko stvara prvi utisak. U svakom sluaju to vreme je vrlo kratko. Neki autori tvrde da ne traje due od 40 sekundi.

Proces formiranja prvog utiska podeljen je u dve faze. U prvoj fazi formiranja prvog utiska, osobu svrstavamo u jednu od dve grupe: pozitivnu ili negativnu. U drugoj fazi zapoinjemo sa davanjem razliitih osobina osobi koju prvi put susreemo. Odluujemo se da li nam je ta osoba draga ili ne. Ako smo osobu u prvi mah ocenili negativno, dajemo joj karakteristike kao to su npr. neugodana, uobraena, hladana, lenja, nesposobna, agresivna i tome slino. Ako smo je pak, na poetku ocenili pozitivno dajemo joj osobine kao npr. otvorena, topla, prijatna, simpatina, vesela, vredna, poverljiva itd.

Iz napred navedenog se moe videti da prvi utisak odreuje na dalji odnos prema sagovorniku. Ako je prvi utisak o sagovorniku negativan mora sagovornik da uloi vie truda i napora, da nas uveri u suprotno. To naravno vai i za nas ako u kontaktu sa sagovornikom procenimo da smo ostavili na sagovornika lo utisak. Moraemo onda mi da uloimo mnogo vie napora i truda da to popravimo. Ako je pak prvi utisak pozitivan takvi e napori i trud biti suvini i na mnoge dalje nespretnosti gledae se blagonaklono.

Razmotrimo, zato, nadalje nekoliko osnovnih naina sa kojima emo ostvariti i ostaviti dobar utisak!

1.1. Stisak ruke

Stisak ruke, odnosno rukovanje, je pokret sa kojim se iskazuju dobrodolica, radost pri susretu i potene i dobre namere. Koristi se pri susretu ili rastanku sa sagovornikom.Stisak ruke treba da bude odgovarajue snaan; tako se iskazuje samouverenost. Ako je na stisak ruke presnaan sagovornik moe stei utisak o naoj agresivnosti i pokuaju dominacije. Ali najgore je ako je mlitav. Rukovanje sa mrtvom

ribom najpre je neprijatno. Dalje, takav stisak govori o neodlunosti, nespretnosti, nedostatku energinosti i nemogunosti oblikovanja sopstvenog miljenja.

Agresivnost i uobraenost se pokazuju i onda kada se prilikom rukovanja ponudi nadlanica, a skrivena poniznost i potinjenost ako se rukuje otvorenim dlanom. U oba ova primera nee se ostvariti dobar utisak na sagovornika.

1.2. Osmeh

Na osmeh govori sagovorniku da nam je simpatian i prijatan i da smo ga prihvatili kao ravnopravnog. Osmeh izraava toplinu i otvorenost. Time se pobuuje oseaj vlastite vanosti sagovornika. Iz iskustva je poznato da se na osmeh uzvraa osmehom. Na osmeh kao gest teko je ostati hladan i uzdran. Moe se rei da osmeh izuzetno pomae zbliavanju. Zato se rukovanje mora oplemeniti osmehom i u toku komuniciranja ga treba esto koristiti.

1.3. Pogled

Rukovanje sa osmehom mora biti praeno pogledom u oi. Pogledom se ostvaruje vizuelni kontakt sa sagovornikom. Njime pokazujemo da nas sagovornik interesuje i da ga nastojimo razumeti. Pogled takoe izraava otvorenost i potene namere. Pogled je delotvoran ako se koristi viestruko i esto. Naravno da ne sme da traje predugo, ne vie od 3 sekunde. Predug i prodoran pogled predstavlja snaan pritisak koji retko koji sagovornik moe da izdri.

1.4. Dodir

Laganim i kratkim dodirom po ruci ili ramenu sagovornika, pokazujemo da elimo biti prijateljski nastrojeni prema njemu. Taj nain uspostavljanja prisnijeg kontakta podesan je za upranjavanje pre svega prilikom rukovanja. Ali ne treba ga koristiti previe esto, naroito ne prema sagovorniku suprotnog pola. Naime, dodir bi se tada mogao protumaiti i kao ulazak u intimu i nametljivost.

2. GOVOR I IZGOVARANJE

Pri saoptavanju poruka nije vaan samo sadraj poruka, ve i nain njihovog saoptavanja, glasnost, naglasak i tome slino. Neki ljudi imaju ogromno znanje ali ostaju nepoznati i nerazumljivi upravo zbog naina pokazivanja i saoptavanja drugima tog svog znanja. Drugi su roeni govornici, rado su sluani iako ne saoptavaju mnogo.

U nastavku teksta bie razmotreni neki osnovni saveti za poveanje efikasnosti prenosa poruka govorom.

2.1. Ne treba udahnuti previe vazduha

Kada se eli neto da ispria, plua treba do tri etvrtine napuniti vazduhom. Ako se napune previe, porae pritisak vazduha u njima. Prve rei e zbog toga izleteti prebrzo. Ukoliko je govor prebrz, sagovornici i sluaoci ge nee razumeti. To naravno kod njih ne ostavlja dobar utisak. Moe se ve iz dosad reenog zakljuiti da govornitvo predstavlja odreenu vetinu koja se kod nekih pojavljuje kao prirodni dar, ali se njome moe i ovladati uenjem i vebanjem.

2.2. Ne treba predugo govoriti sa samo jednim udisajem

U toku govora dah se uzima vie puta. Glasnicama se ne mogu oblikovati isti glasovi ukoliko se ostane bez daha pa govor postaje nekontrolisan. Nekontrolisan govor prelazi u piskutanje i guenje a zbog nedostatka kiseonika u pluima i celom organizmu, obrazi promene boju. To, takoe, ne ostavlja dobar utisak. Ukoliko se eli da govor bude tean i bez dubokih udisaja i borbe za vazduh, mora se pravovremeno udahnuti. Govornitvo je vetina kojom su se stari Grci i Rimljani, posebno obuavali i uvebavali. Zato oni koji znaju da su loi govornici ili sumnjaju u svoju govorniku vetinu a ele da se bave biznisom, moraju uloiti dodatne napore da bi ovladali i tom, za biznis veoma vanom vetinom.

2.3. Intezitet glasa

Mora se paziti da se prilikom izgovora ne bude previe tih. Govor koji niko ne uje, u startu je osuen na neuspeh. Sa druge strane, ne sme se preterivati ni sa jainom govora. Glas mora da ima odgovarajuu jainu -

intenzitet, da ljudi u njemu osete sigurnost govornika, njegovu odlunost i samouverenost. Isuvie glasan govor moe se shvatiti kao pretnja ili povika na sagovornika ili auditorijum.

2.4. Izbegavanje monotonosti

Poznato je da je sutina hipnoze izmeu ostalog i u monotonom izgovaranju rei! Hipnotizer uporno govori jednakom snagom glasa i jednakom brzinom; znai monotono. Njegov glas se ne menja po jaini a rei se ne naglaavaju posebno. Pri takvom nainu govora, onaj koji to slua, sasvim je izvesno, da e veoma brzo zadremati ili zaspati. Zato je sasvim jasno da ukoliko elimo da nae sluaoce odrimo u budnom stanju i ako elimo da nas sa panjom sluaju i prate, na glas, izgovor i govor u celini, mora da se menja u toku izlaganja, kako po jaini i visini tako i u pogledu brzine izaganja. Jednostavno reeno ne sme biti monoton!

2.5. Izbegavanje monologa

Komunikacija je po definiciji meusobna izmena informacija. Polazei od toga mora se uvek imati na umu da se i sagovorniku mora omoguiti, da postavlja pitanja, da iskae svoje miljenje, odnosno da mu se omogui da uestvuje u razgovoru. Ukoliko mu se ne omogui da doe do rei, moe da pomisli da nije zanimljiv i razumljiv i da nije znaajan. Moe se oseati kao ae ili neko kome se dri pridika. Zato je potrebno da u toku naeg govora napravimo pauze i pogledamo sagovornika u oi ne bi smo li zapazili eli li se i on ukljuiti u razgovor.

3. OSEAJ VANOSTI

Neosporna je injenica da je svaki ovek sam sebi najvaniji. Polazei od toga kada se sagovorniku ukae na njegovu vanost, to je neto najvie to se sagovorniku moe uiniti u cilju uspostavljanja dobrih odnosa. U takvim sluajevima biemo od strane sagovornika, bez izuzetaka, pruhvaeni kao prijatni, simpatini, fini, poteni itd. Takoe, treba imati na umu da svako voli da uje iskreni kompliment ili priznanje. To je osnovna ovekova drutvena potreba. Imajui reeno u vidu, bie opisana tri kljua kojima se mogu otvoriti sva komunikaciona vrata kod sagovornika i uopte kod ljudi.

3.1. Sluanje

Kada nekoga paljivo sluamo, znai da nas interesuje njegova pria. Time mu dajemo do znanja da je vaan sagovornik, pa e se i sam osetiti vanim i samopouzdanim. Na taj nain emo pridobiti njegovu naklonost. Vano je da sagovornika aktivno sluamo. To podrazumeva ukljuivanje elemenata koji su pominjani u prethodnim takama a pre svega u taki o prvom utisku, koji se ostvaruje sledeim elementima:

OSMEHOM, POGLEDOM U OI,POTVRIVANJE KLIMANJEM GLAVE,BLAGIM NAKLONOM PREMA SAGOVORNIKU, REIMA KAO TO SU: AHA, MMM, ...,OKRENUTOU PREMA SAGOVORNIKU A NE OD NJEGA.

Veina ljudi vie voli paljive sluioce od brbljivih sagovornika. Ljudi e vam esto priznati da ste vrlo prijatan sagovornik, ukoliko im budete pokazali da umete samo da ih sluate. Mnogi ljudi poseuju doktora, iako su potpuno zdravi. Neki odlaze na ispovest u crkvu iako ne veruju ni u kakvog boga. Uzrok ovakvom ponaanju lei, u stvari, u svaijoj potrebi da ih neko saslua.

3.2. Ime i prezime sagovornika

Kao ljudi pripisujemo izuzetno veliko znaenje svome imenu. Volimo ga uti ili videti napisano. Verovatno vam je iz iskustva poznato da vas sagovornik brzo ispravlja, ukoliko pogreno izgovorite ili naglasite njegovo ime. Pamtiti nekoga po imenu znai prihvatiti ga kao oveka i linost. Time mu

ukazujemo da je za nas vaan. Niko ne eli i ne voli da bude tretiran kao predmet ili obian broj. Otuda je u razgovoru ili pisanoj poruci potrebno to je mogue vie koristiti imena ili prezimena naih sagovornika. Takoe kada vam nekoga predstave, obavezno pokuajte da upamtite njegovo ime ili prezime. Na taj nain ete mnogo lake uspeti da ostvarite dalje kontakte. Neke ilustracije napred reenog:

1. DRAGO MI JE DA SAM VAS UPOZNAO, GOSPODINE JOVIU! AKO SAM DOBRO RAZUMEO GOSPODINE JOVIU, VA JE PREDLOG...

2. GOSPODINE JOVIU, RECITE MI NETO O VAEM DOSADANJEM RADU.BIO BIH VAM ZAHVALAN, DA MI OBJASNITE OVAJ DOPIS GOSPODINE JOVIU.

3.3. Pohvala i kompliment

Kada nekome uputimo kompliment ili ga pak pohvalimo, govorimo o njemu samom. Taj ovek oseti priznanje, zapaa da ga cenimo i potujemo. Naravno da ne sme da stekne utisak da je to uljudna fraza. Pohvala mora biti iskrena. Neki primeri u tom smislu su:

1. RASPRAVLJALI SMO O IZUZETNOM KVALITETU VAIH RADOVA.2. VA JE RAD NADMAIO SVA MOJA OEKIVANJA.3. DO SADA SAM MISLIO DA LJUDI SA GODINAMA STARE ALI VI STE ME UVERILI U SUPROTNO.4. MORAM VAS POHVALITI ZA IZUZETNO REZONOVANJE I BOGATEPONUDE. VRLO SAM ZADOVOLJAN DOPISOM KOJI SMO PRIPREMILI.

Pohvalu koristimo takoe kada na nekoga elimo da se izviemo ili da ga kritikujemo. Direktna, agresivna kritika, posebno u prisustvu drugih ljudi, daje za rezultat samo otpor i neprijateljstvo. Bolje da se pokua najpre da se kod oveka pronae neto dobro, pozitivno, zbog ega se moe pohvaliti. Treba da mu kaemo ta kod njega cenimo, po emu nam je drag. Uz to mu usput izloimo i ono ime smo kod njega manje zadovoljni. Takvim e se pristupom sagovornik uiniti spremnim da popravi svoje greke.

4. PRENOENJE PORUKA

4.1. Budite jasni pri prenoenju poruka

Ukoliko elite da vaa poruka postigne cilj, morate je oblikovati da bude zanimljiva i onome kome je upuena a ne samo vama.

4.1.1. ta se eli poruiti

Predmet razgovora treba da obradite i da ga se drite u toku razgovora. Izaberite sutinu poruke i ne skaite sa teme na temu. Ako moete obraditi vie raznih stvari, obradite prvo jednu potpuno, pa tek onda preite na narednu po redosledu vanisti. Uvek imajte na umu da poruka mora imati glavu i rep.

Primer nastupa recimo moe biti:

DANAS U VAM IZLOITI KAKO SE U RAUNAR UNOSE RAZLIITE VRSTE PODATAKA.SUTRAEMO POGLEDATI POSTUPKE ZA NJIHOVO ANALIZIRANJE.PRI KRAJU DANA, KADA POSTUPCI BUDU RAZUMLJIVI POEEMO SA FORMIRANJEM TABELA I GRAFIKIH PRIKAZA.

4.1.2. Kakvu reakciju oekujemo

Odredite cilj ili svrhu svoje poruke. Mnogo lake emo je sastaviti ukoliko znamo ta bi primalac poruke trebalo da uradi po prijemu nae poruke. Ukoliko nismo u stanju to da odredimo, vrlo je verovatno, da poruka nee imati eljenog efekta.

Neki primeri definisanja ciljeva:

1. PREDLOITI DIREKTORIMA NAU PONUDU I POSTII DA NAS POZOVU NA SASTANAK.2. POSTII DA OZBILJNO RASPRAVE MOJU PRIMEDBU I UINE SVE TOJE POTREBNO DA SE NEPRAVILNOSTI OTKLONE.

4.1.3. Nain upuivanja poruke

Nain upuivanja poruke i sadraj poruke mora se prilagoditi razliitim tipovima stranaka. Nije svejedno, da li se, recimo, neki proizvod pretstavlja neposrednim korisnicima ili trgovcima koji su posrednici izmeu proizvoaa i korisnika. Za svaku od ove dve kategorije od znaaja su razliite stvari. Korisnika zanima praktina vrednost, trgovca pak trina uspenost i profit prilikom budue prodaje. Morate predvideti koje su informacije svakom od njih potrebne, koliko informacija ve poseduju o datom predmetu, kako e najverovatnije reagovati na poruke (sa oduevljenjem, odbijanjem, sumnjom i neodluno....), da li ete morati da objanjavate tehnike, strune izraze itd.

Na sledeim primerima bie prikazana razlika u prezentaciji sekretaricama i direktorima novog programskog paketa za raunare:

1. SEKRETARICAMA:NA NAJNOVIJI RAUNARSKI PROGRAM ZNAAJNO E VAM OLAKATI POSAO. MNOGO JE JEDNOSTAVNIJI OD PRETHODNOG. IDENTIAN POSAO KAO DO SADA , SA NJIM ETE OBAVITI ZA DUPLO KRAE VREME. TO ZNAI, TAKOE, MANJU IZLOENOST ZRAENJU I MANJE OPTEREENJE KIMENOG STUBA.

2. DIREKTORIMA:NA NAJNOVIJI KOMPJUTERSKI PROGRAM OMOGUAVA DA SEKRETARICE OBAVE DVOSTRUKO VIE POSLA ZA ISTO VREME. VREME DOSTUPA PODACIMA JE KRAE. SVE TO UTIE NA BRE I KVALITETNIJE POSLOVNO ODLUIVANJE, TO JE ZNAAJNO POVEZANO I SA PREDNOU NA TRITU.

4.2. Koristite Vi poruke

Pri svakom obraanju moramo u centar dogaanja postaviti sagovornika, a ne sebe. Ne naglaavajmo nae intertese ve njegovu korist. Na taj nain je i kod neprijatnih poruka mogue postii povoljan odziv primaoca poruka.

Pogledajmo primer poruke u kojoj naglaavanjem naih interesa pobuujemo odbojnost kod primaoca poruke:

MEUNARODNA LETAKA PRAVILA OBAVEZUJU NAS DA VAS I VA PRTLJAG PREGLEDAMO PRE ULASKA U AVION!

PA ZATO BA MENE ?ZAR ZAISTA IZGLEDAM KAO TERORIST? ZATO IM SE INIM SUMNJIVIM?

Istu stvar je, naravno, mogue rei na potpuno drugaiji nain. Stranka e nune, manje prijatne obaveze prihvatiti sasvim drugaije, ako im ih budemo predstavili u svetlu njenih interesa i potreba.

Takav primer obraanja je sledei:

ELIM VAM SAOPTITI , DA EMO ISKLJUIVO RADI VAE SIGURNOSTI, PREGLEDATI SVAKI PRTLJAG KOJI UE U AVION!

DA ZAISTA POHVALNO TO VAZDUHOPLOVNA KOMPANIJA BRINE O SIGURNOSTI PUTNIKA.

4.3. Ponovite kljune podatke

Usmene poruke koje sadre mnogo podataka (imena, brojeva, tehnikih karakteristika i sl.) preporuljivo je ponoviti u toku komunikacije sa sagovornikom. Time mu omoguavamo da nas ispravi oko podataka koje nismo tano zapamtili ili evidentirali.

Primer:

AKO SAM VAS DOBRO RAZUMEO, ELITEDA NARUITE KOMPJUTER SA PROCESOROM INTEL-PEMTIUM III, 80GB DISKOM 216 MB RAM-a,3,5 INNOM JEDINICOM, CD-ROM-om i 512 MHzSISTEMSKIM SATOM.

NE! ELIM 12O GB DISK!

5. OBLIKOVANJE PORUKA - I

5.1. Koristite razumljive rei

Mnogi su jo uvek uvereni da e ostvariti bolji utisak na sagovornika, ako budu koristili mnogo strunih izraza i tuih rei. Meutim, istina je, sasvim drugaija. Poruke, koje niko ne razume nee koristiti niemu. Malo je ljudi koji e vas moliti da im pojasnite nepoznate rei jer niko ne eli da ostavi utisak da je manje pametan od vas. Zato e vam odobravati u toku razgovora a poruke e objanjavati po svome, najverovatnije naopako. Jo je verovatnije da o njima u takvim okolnostima uopte nee da razmilja. Vama to svakako niti je namera niti cilj razgovora. Zato budite jasni, razumljivi i koristite narodske rei.

Primeri nekih esto korienih stranih rei i njima odgovarajuih domaih:

KOMPATABILAN.......................................SPOJIV EKSPEDITIVAN.........................................BRZ KONFIGURACIJA......................................OBLIK, STRUKTURA ABDICIRATI...............................................ODSTUPITI OSCILOVATI.............................................NJIHATI, LJULJATI KONGLOMERAT......................................SKUP REZIDIUM.................................................OSTANAK EKSTREMITET..........................................KRAJNOST TRANSFORMISATI...................................PREOBLIKOVATI

5.2. Budite konkretni u izraavanju

U porukama ne upotrebljavajte previe optih izraza. Takvi izrazi ljudima ne govore nita odreeno pa ih mogu tumaiti po svome nahoenju a ne onako kako vi elite. Pri oblikovanju korisnih i uspenih poruka treba koristiti tzv. pravilo 6K (ko, koji, kakav, kad, kako, koliko). Istovremeno treba na ova pitanja dati konkretne odgovore kako bi ih svako mogao tumaiti samo na jedan nain.

Ilustraciju reenog daje sledei primer:

NASTAVIK .......................................... PROF. JOCI KO PRVE GODINE ................................... SOCIOLOGIJE KOJI SOLIDAN ........................................... III NA RANG LISTI KAKAV USKORO............................................. SREDA U 15, 00 KAD ISPITUJE ............................................ POJEDINANO KAKO STUDENTE ........................................I GRUPE, I GODINE KOLIKO

5.3. Koristite kratke reenice

Ograniite pojedinane reenice na najvie 15 do 20 rei. Pri tome treba da se izbegavaju nepotrebni izrazi. Odlika poslovnih poruka mora da bude objektivnost i konkretnost. Ve je pomenuto da su kratke reenice razumljivije. Bre se pamte i lake se prihvata njihov sadraj. Reenice koje su razvuene i predugake teko su shvatljive i tee se pamte jer nas u tome ograniavaju nae sopstvene sposobnosti pamenja.

5.4. Izraavajte se pozitivno

U vaoj poruci ne naglaavajte stvari koje ne moete uiniti za vaeg sagovornika. Bolje je da istaknete ono to mu moete omoguiti. Ljudi radije sluaju poruku u pozitivnom obliku. Stiu utisak da im neto dajete a ne uskraujete. Na takve poruke se lake odazivaju.

Neki primeri opisanog pristupa:

ZATVARAMO U 22,00 OTVORENI SMO DO 22,00DANAS NE MOGU DOI DOI U SUTRATO NEETE PREALITI TOME E TE SE OBRADOVATI ZABRANJENO JE SVE, OSIM. DOZVOLJENO JE SVE, OSIM. POLOVINU JO DUGUJEMO POLOVINU SMO VE VRATILI JO 5 GODINA NAM SE LOE PIE ZA 5 GODINA BIE BOLJENE BUDITE NEGATIVNI BUDITE POZITIVNI.

Negativne rei nose sa sobom i negativnu energiju i stvaraju negativna oseanja kod ljudi. Na poruke koje sadre mnogo takvih rei, ljudi reaguju sa otporom, suprotstavljanjem i odbijanjem. Tano je i to da je takve rei, u odreenim primerima, teko izbei, ali bez potrebe ih ne treba koristiti.

Primeri negativnih rei:

NE, PROBLEM, OPTUBA, LO, GREKA, TEKOA, NAALOST, ... NE MOEMO, NEEMO, NA NESREU, NEMOGUE,... OPRAVDANJE, SRAMOTA, NEPRAVILNO, KASNO.....

5.5. Saoptavajte u aktivnom obliku

Aktivni oblik reenice znai da u poruci dajemo vei znaaj ljudima nego stvarima. Tako je poruka u veoj meri lina jer je i nosioc glavne uloge ovek a ne prazan predmet. Pasivnim oblikom poruke odgovaramo na pitanje ta, dok na pitanje ko odgovaramo aktivom. Kako se u takvoj

poruci osea vie topline, sluatelj poruke podsvesno osea veu bliskost i povezanost s potovanjem.

Primeri reenog:

BILO JE DOGOVORENO........................DOGOVORILI SMO SE PREDSTAVLJEN JE BIO NACRT ..........PREDSTAVILI SU NAM NACRT DATUM JE BIO ODREEN ....................ODREDILI SU DATUM IZVRIOC JE BIO PRIMEEN ...............IZVRIOCA SMO PRIMETILI PLAN JE OSTVAREN .............................OSTVARILI STE PLANSTANJE JE ZABRINJAVAJUE .............ZABRINUTI SMO ZBOG STANJA

5.6. Izbegavajte zastarele rei

Starije se generacije jo uvek seaju vremena kada se svaki dopis zavravao sa obaveznim: Smrt faizmu sloboda narodu. I danas poznajemo izraze koji poruci daju prizvuk preivelog. Takvi su izrazi na primer:

GORE POMENUTI, NIE POTPISANI, SADRAJ, NAVEDENO U NASTAVKU, VA ODANI, OVDE DODANO, LJUBAZNO VAM SAVETUJEM, SA VISOKIM POTOVANJEM...

5.7. Naglasite kljune rei

Pojedine rei, koje su u poruci od kljunog znaaja, moraju obavezno privui panju sagovornika ili sluaoca. Ukoliko elimo to da postignemo moramo na neki nain da ih istaknemo i naglasimo. Tako emo im dati veu teinu i postii to da ih sluaoci zapaze i bre upamte.

5.7.1. Koristite duinu reenice

Kratke reenice sadraj naglaavaju, a dugake briu. Ukoliko elite neke rei da istaknete, primenite ih u to kraim reenicama. Verovatno ste zapazili da autori krimi romana najvie koriste takav nain. Tamo gde ele da stvore napetost i da privuku panju itaoca, opisuju dogaaje u vrlo kratkim reenicama (2-3 rei).

5.7.2. Koristite odgovarajue mesto rei u reenici

Ljudi najbolje zapamte one stvari koje uju ili vide na poetku ili na kraju neke izreene ili napisane reenice. Neka vam neko, na primer, izgovori dvadeset brojeva nekim redom, pa vas zamoli da ih ponovite. ta e se najverovatnije i najee dogoditi? Gotovo sigurno ste zapamtili po dva broja na poetku i kraju niza. Ostale neete moi ponoviti pravilnim redosledom. Neke ete ak i zaboraviti. Sasvim se isto dogaa i sa vaom porukom. Zato re koju elite naglasiti stavite na poetak ili na kraj reenice kojom aljete poruku.

5.7.3. Ponovite kljune rei

Kljune rei se mogu istai i tako to e se dva puta u reenici ponoviti. Ponavljanje treba kombinovati sa premetanjem rei u reenici. Navedemo je najpre na poetku a zatim i na kraju reenice. U itavoj poruci mogu se pomenuti i vie puta. Time se postie da ih sluaoc ili itaoc upozna pa ih zato i lake zapamti.

Primeri:

APARAT KOJI SAM KUPIO KOD VAS JE POKVAREN. MOLIM DA HITNO POPRAVITE APARAT.

U UGOVORU SU GREKE. ELEO BIH DA TE GREKE ISPRAVITE.

5.7.4. Budite konkretni prilikom izlaganja

Opti pojmovi i opisi u poruci zamagljuju i umanjuju znaenje poruke. Specifine rei naglaavaju znaenje poruke pa zato bolje zadravaju panju sluaoca ili itaoca.

Recimo, re fotoaparat je dosta opti pojam koji obuhvata sve modele fotoaparata. Meutim, kada navedemo model fotoaparata, proizvoaa i oznaku, tada se tano zna o kojoj se vrsti fotoaparata radi.

Primer nekonkretnosti i konkretnosti:

MIRKO JE KUPIO PROOG MESECA NOV AUTO. MIRKO JE PROLOG MESECA KUPIO PEO 307.

6. OBLIKOVANJE PORUKA - II

6.1. Budite kratki ali uljudni

Ne optereujte ljude nepotrebnim pojedinostima koje nisu znaajne i koje ih ne zanimaju. U poruci panju usmerite na ono to je sutina, ono to je bitno.

Primer:

1. Kako ne treba!U SKLADU SA PORASTOM POTANSKIH PROVIZIJA, TROKOVA ENERGIJE I POTRONOG MATERIJALA, OD SADA EMO VAM ZARAUNAVATI 10% VREDNOSTI NARUDBINE PRI SVAKOJ POILJCI IJA VREDNOST NE PRELAZI 50.000 DIN. TIME EMO POKRITI TROKOVE POTARINE I PAKOVANJA.

2. Kako treba:PRILIKOM NARUDBINA KOJE NE PRELAZE 50.000 DIN ZARAUNAVAMO POTARINU U VISINI OD 10% VREDNOSTI ROBE.

Ili jo bolje:PRILIKOM NARUDBINE PREKO 50.000 DIN NEEMO ZARAUNAVATI POTANSKE TROKOVE!

6.2. Budite jasni i jednostavni

Koristite jednostavna i kratka tvrenja. U porukama neka bude manje zareza a vie taaka. Izbegavajte povratne reenice i zamrene izraze.

Primer:1. Loe oblikovana poruka:KAKO JE ARANMAN KOJI STE ELELI POTPUNO POPUNJEN, NA RASPOLAGANJU JE REZERVNI ARANMAN ZAJEDNO SA ARANMANIMA79 I 81 IZ NAEG KATALOGA. TANO JE DA JE DRUGI NETO SKUPLJI OD PRVOGA. NADAMO SE DA E VAM PREZENTIRANE INFORMACIJE BITI OD POMOI PRI VAEM ODLUIVANJU.

2. Dobro oblikovana poruka:NAALOST, MORAM VAS OBAVESTITI DA JE ARANMAN 65 POPUNJEN. SLOBODNA SU JO MESTA U ARNMANU 72, KOJI STE NAVELI KAO REZERVNU MOGUNOST. TOPLO VAM TAKOE, PREPORUUJEMO ARANMANE 79 I 81 IZ NAEG KATALOGA. POSLEDNJI JE ZAISTA NETO

SKUPLJI ALI GARANTUJE BOGATIJU PONUDU I DONEKLE BOGATIJI PROGRAM.

6.3. Ponudite pomo

Sitna panja ostavlja snaan utisak. Ne ispraajte ljude sa porukom: to vie nije moj problem. Pomozite im savetom, preporukom, manjom uslugom. Priite im oseaj da ste tu radi njih.

Primer:

1. Lo pristup:ANTENE ZA KOJE PITATE KOD NAS NIJE MOGUE VIE DOBITI JER JE VA TIP TELEVIZORA IZIAO IZ PROIZVODNOG PROGRAMA JO PRE 6 GODINA. MI VAM NE MOEMO POMOI. POKUAJTE KOD LOKALNIH PRODAVACA, MODA IM JE OSTAO JO KOJI KOMAD.

2. Dobar pristup:TELEVIZOR OZNAKE XY 99 PROIZVODILI SMO DO 1996 GOD. RASPITAO SAM SE I NAAO SLINU ANTENU U NAEM SERVISU U NOVOJ ULICI. PREDUZEO SAM SVE TO JE POTREBNO DA VAM JE ZA TRI DANA POALJU NA KUNU ADRESU. RADUJE ME DA SAM VAM MOGAO POMOI.

6.4. Nemojte biti previe slubeni

Koristite jednostavne rei. Ljudi vas nee smatrati pametnijim ako koristite previe strune izraze, tuice i tome slino. Ukoliko ih budete obasipali takvim reima poveavate mogunost da budete pogreno shvaeni.

Primer:

1. Kako ne treba:NEPOSREDNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOA IMA PRI INSUFICIJENTNOJ KONFIGURACIJI INTELEKTUALNIH KAPACITETA, U SKLADU SA GORE ODREENIM ATRIBUTOM, ENORMAN HEKTARSKI PRINOS U PROIZVODNJI KROMPIRA.2. Kako terba:GLUP POLJOPRIVREDNIK IMA KRUPAN KROMPIR.

6.5. Budite taktini

Prilikom iznoenja akcija ili informacija koje za vaeg sagovornika nisu pogodne, morate da pazite da ne povredite njegova oseanja. U takvim sluajevima ljudi obino reguju otporom i neprihvatanjem. I neprijatne stvari

mogue je soptiti na prihvatljiv nain. Poruku treba oblikovati tako da ljudi mogu sauvati svoj ponos, samopotovanje i oseaj sopstvene vanosti.

Primer:

1. Netaktina informacijaSAOPTAVAMO VAM, DA JE VAA MOLBA ZA ZAPOSLENJE ODBIJENA JER NE ODGOVARATE USLOVIMA KOJE TO RADNO MESTO ZAHTEVA.

2. Taktina informacijaMILJENJA SMO DA VAM RADNO MESTO ZA KOJE STE SE PRIJAVILI NE BI OMOGUILO KORIENJE VAIH SPOSOBNOSTI KOJE NESUMNJIVO IMATE. UVERENI SMO DA ETE IH USPENIJE ISKORISTITI NA DRUGIM RADNIM PODRUJIMA. ELIMO VAM MNOGO USPEHA U VAOJ KARIJERI.

6.6. Naglasite osobu a ne stvar

Prilikom komunikacije budite lini. Nemojte isticati po sutini prazne molbe, dopise i poruke koje vam je neko poslao. Istaknite oveka na koga se predmet odnosi. Ljudi vie vole da ih poznajemo po imenu a ne po matinom broju. U tom sluaju spremni su da nam uine mnogo vie. Imaju oseaj da komuniciraju sa ovekom a ne sa mainom bez due. To se postie upotrebom zamenica Vi, Vas, Vama....

Primer:

1. Kako ne treba:MOLBA ZA DODELU STANA KOJU SMO PRIMILI JE NEPOTPUNA. DOK NE DOBIJEMO POTVRDU O DRAVLJANSTVU NEEMO JE UZIMATI U OBZIR. U SKLADU SA NAPRED NAVEDENIM MORATE NAM JE DOSTAVITI DO 25. JULA. U SUPROTNOM SMATRAEMO DA ODUSTAJETE OD MOLBE.

2. Kako treba:MOLIMO VAS A NAM DO 25. JULA POALJETE KOPIJU POTVRDE O DRAVLJANSTVU. TAKO ETE NAM OMOGUITI DA VA SLUAJ NA OBOSTRANO ZADOVOLJSTVO REIMO JO OVAJ MESEC.

6.7. Budite prijatni i predusrestljivi

Nije neophodno da se stalno nekom klanjamo. Ponekad smo prisiljeni neto odbiti. Svaku elju i zahtev ne moemo uvek ispuniti. Takoe, ne moemo ispotovati svaki predlog ili reklamaciju, ali je mogue to odbijanje saoptiti na prijatan nain i ponuditi druga reenja koja e delimino udovoljiti zahtevima stranke.

Primer:

1. Lo pristupNA ALOST, MORAM VAM SAOPTITI DA VAU REKLAMACIJU U VEZI SA FENOM ZA KOSU NEEMO PRIHVATITI JER USLOVI GARANCIJE NE UKLJUUJU MEHANIKA OTEENJA NASTALA PADOM FENA. UZ PLAANJE OD 700 DIN SPREMNI SMO DA OTEENI DEO ZAMENIMO. PRI TOME NE GARANTUJEMO DA E POPRAVKA BITI SVRSISHODNA.

2. Dobar pristupDUNOST MI JE DA VAS OBAVESTIM DA NE MOEMO DA PRIHVATIMO VAU REKLAMACIJU JER SMO PRILIKOM PREGLEDA UTVRDILI DA JE OTEENJE NASTALO PRI MEHANIKOM UDARU. NARAVNO, DA EMO VAM ZAMENITI OTEENI DEO PO FABRIKOJ CENI OD 700 DIN. UVERENI SMO DA ETE BITI ZADOVOLJNI I PORED TOGA TO TAKVE POPRAVKE NISU UVRTENE U USLOVE GARANCIJE.

6.8. Izbegavajte preteranu intimnost

Kao to se moramo uvati prevelike slubenosti, ne smemo dopustiti ni preveliku prisnost. Takvim pristupom inimo sebi veoma lou uslugu - ostaviemo utisak neposlovnsti i rasputenosti to nam svakako nije u interesu. Naime, takvim nainom moemo izgubiti poverenje stranaka.

Primer:

1. Lo pristupOPROSTITE TO JO NISMO DOLI DA POPRAVIMO VA TV. POKVARIO NAM SE KOMBI I JO SE I SERVISER RAZBOLEO. KAO TO VIDITE IMAMO MALO PROBLEMA, ALI EMO U SVAKOM SLUAJU POKUATI DA NEKOG POALJEMO DO SREDE DA ZAVRI STVAR. OPROSTITE ZBOG EKANJA I NAMA JE DOSTA NEPRIJATNO.

2. Dobar pristupMOLIMO VAS DA NAM OPROSTITE ZBOG KANJENJA U POPRAVCI VAEG TV PRIJEMNIKA. DO TOGA JE DOLO ZBOG NEPREDVIENOG KVARA SERVISNOG VOZILA I OPRAVDANE ZDRAVSTVENE ODSUTNOSTI SERVISERA. UPRKOS TEKOAMA, POSLAEMO SERVISERA JO PRE SREDE. NADAMO SE DA VAM NAE KANJENJE NIJE PROUZROKOVALO SUVIE NEPRIJATNOSTI.

6.9. Ne prebacujte krivicu na druge

Kada iz odreenih razloga niste uspeli ispuniti elju stranke u skladu sa dogovorom, ne traite krivicu na drugom mestu ili kod drugoga. Stranku

preterano ne zanima ko je poimenice kriv. Vie je zanima ta ete preduzeti da greku to pre otklonite. Razumljivo je, da moete navesti objektivne uzroke za nastalu situaciju.Primer:

1. Lo pristupNAALOST, MORAM VAM SAOPTITI DA EMO ROBU DOSTAVITI NEKOLIKO DANA KASNIJE OD ONOGA KAKO SMO SE DOGOVORILI. U PRODAJNOM ODELJENJU SU IZGUBILI VAU NARUDBINU A U RAUNSKOM CENTRU JO NISU USPELI DA JE PRONAU.

2. Dobar pristupNAALOST, MORAMO VAS OBAVESTITI O DELIMINOM KANJENJU U DOSTAVLJANJU ROBE, TO JE BILO PREDVIENO ZA SREDU. DO TOGA JE DOLO ZBOG ISPADA IZ ELEKTRINOG SISTEMA I ZBOG ODGOVARAJUIH TEKOA U RAUNARSKOJ MREI. LINO U SE POBRINUTI ZA ISPUNJAVANJE VAE NARUDBINE. POZVAU VAS KADA BUDE REALIZOVANA.

7. POZITIVNO RAZMILJANJE

7.1. Uvod

Svoje misli programirajte kao pobedniku sliku o sebi, pa ete postati to to elite. Svuda u svetu, gde primenjuju najsavremeniji celoviti pristup obrazovanju, potuju, zbog objektivnih okolnosti, takoe i druge oblike postojanja i delovanja. I na doprinos prirodi pozitivnog miljenja potuje sve te pristupe i pravce razvoja uspene osobenosti.

U poznavanju temeljnih ljudskih, materijalnih i intelektualnih potreba u poznavanju i priznavanju razliitih karakternih osobina, pojedinac e moi da osigura uspeno zadovoljavanje svojih osnovnih materijalnih potreba, pa e takoe, osigurati rast i razvoj svoje intelektualne i duhovne nadgradnje. Treba uvaiti neke objektivne okolnosti, koje opredeljuju trenutnu situaciju pojedinca, i traiti sve bolje i bolje mogunosti, kako za poslovni tako i za lini uspeh.

Tajna svakog uspenog tima je u priznavanju i potovanju razliitih osobenosti i sposobnosti pojedinca i u optimalnom iskoriavanju istih. Svaki lan daje svoj dragocen doprinos i specifian deo u mozaik uspenosti. (Neki autori navode razliite lanove tima: predkolci, borci, vizionari...)

Pozitivna misaona priroda i svakako dobra namera preduslov su za ostvarenje zahteva, oekivanja i dunosti.

Unutranja misaona uravnoteenost, mirnoa, samopouzdanje i samosvest preduslov su za rast i razvoj svakog pojedinca, i ne kao poslednje, pozitivno usmerena dobronamerna misao temelj je svih korisnih i uspenih poslovnih akcija.

S pozitivnim mislima ete dostii i pozitivan lini razvoj, doivet ete pozitivna iskustva u krugu tima, prijatelja i na poslovnom podruju. Pozitivna misao sigurno vas vodi na put ka uspehu.

7. 2. Prostor i vreme

'' Mislim dakle postojim'' - Rene Descartes

ivimo u svetu optihih promena. Jedina karakteristika naeg ivota su promene. Sve oko nas se menja, sve je u neprestanom dinaminom kretanju, nita nije jednom zauvek postignuto, sve se neprestano razvija, raste i prelazi u nove pojavne oblike. Ako elimo da idemo u korak sa vremenom, moramo neprestano da gradimo i dograujemo nae struno znanje pa i vlastiti razvoj.

Jednostrano obrazovanje koje smo u nedavnoj prolosti vie ili manje svi imali, se koncentrisalo na spoljnim pojavnim oblicima, na ono to je mogue meriti. Najnapredniji savremeni pristup u razvijenim dravama obuhvata vie nivoa razumevanja. Zagovaranje pozitivne misaone usmerenosti, ovom prilikom, sadri najnovija saznanja i dostignua na tom podruju. Svestrana otvorenost za razliite uticaje je preduslov za ubrzan razvoj. Pri tom otkrivamo jo neiskoriene stvaralake potencijale i moi, kako line tako i svojih saradnika i aktivno ih koristimo.

Profesionalni ivot danas nije vie mogue odvajati od privatnog. Kvalitet osobe utie na uspenost poslovnog razvoja i obrnuto. Za dobrog i uspenog menadera, jo su vie neophodna ta saznanja, bez kojih se u dananjem svetu vie ne moe zamisliti kvalitetan i profesionalni rad, uspene komunikacije sa poslovnim partnerima i saradnicima i zrele strukture linosti dobrog menadera. Danas ivimo u postindustrijskom vremenu koje neki nazivaju i informacionim dobom. Kako navodi dr Janez Mayer u svojoj knjizi ''Vizija uspjene kompanije (1994)'', civilizovan ovek se do kraja19. veka preteno bavio proizvodnjom i preradom hrane, na poetku 20. veka ve deluje kao industrijski radnik, u 80-tim godinama ve preovlauju oni zaposleni koji na taj ili drugi nain obrauju informacije (sakupljanje podataka, knjigovodstvo, raunovodstvo, statistika). Savremene globalne promene su:

JUEDANAS

UZAJAMNA SOLIDARNOST KONFORMIZAM POKROVITELJSTVO RACIONALNOHIJERARHIJA VOSTVA HOMOGENOST LIDERSTVOKOLEKTIVKAPITAL PROIZVODIKOLIINANACIONALIZAM REDKONKURENTNOST SPOSOBNOST ZA PROMENE AUTONOMIJA SUBJEKATA INTUITIVNOKOMUNIKACIONE MREE PLURALIZAMINTERAKCIONI MENADMENTPOJEDINAC U TIMU LJUDIUSLUGE KVALITETKOSMOPOLITIZAM PRILAGOAVANJE HAOSU

Izvor Janez Mayer, Vizija uspjene kompanije

Dananje postindustrijsko - informaciono doba putem informacionih mrea i telekomunikacija bre povezuje uspene ljude meusobno. ovek, kao savremenik, sve vie postaje znaajan po svojoj osobenosti i sutini znanja kao komponentama koje omoguavaju oveku brzo prilagoavanje haosu u poslovnom svetu.

"U postindustrijskom vremenu unovavamo ideje a ne miie".

Na raspolaganju je relativno malo vremena, otuda svoju poslovnu karijeru treba projektovati vrlo brzo. Svojim vremenom treba raspolagati racionalno i neprestano traiti nove puteve do cilja.

7.3. Zrela linost

Reci mi, ta misli, pa u ti rei ko si. Osobenost je jednokratna, relativno stabilno, samosvesno, nezavisno, i podsvesno aktivno psiholoko jezgro oveka koji na sebi svojstven nain osea, doivljava, uti, misli i deluje.Janez Mayer, Vizija kreativne kompanije

U poslovnom i privatnom ivotu svakodnevno se sreemo sa najrazliitijim ljudima. Za uspeh u poslovnom, kao i u privatnom ivotu vrlo je vano poznavanje vlastitih karakternih osobina kao i karakternih osobina svojih sadnika i poslovnih partnera.

Tabela suprotnih karakternih osobina

1. ZAVISNOST SAMOSTALNOST

2. PASIVNOST AKTIVNOST3. SUBJEKTIVNOST OBJEKTIVNOST4. NEZNANJE PROSVEENOST5. MANJE SPOSOBNOSTI VELIKE SPOSOBNOSTI6. NETO ODGOVORNOSTI MNOGO ODGOVORNOSTI7. USKI INTERESI VELIKI INTERESI8. SEBINOST ALTRUIZAM9. NEPRIHVATANJE SEBE PRIHVATANJE SEBE10. BEZLINA OSOBENOST CELOVITA OSOBENOST11. USREDSREENOST NA SITNICE USREDSREENOST NA BITNO

12. POVRNA SVEST DUBOKA SVEST13. OPONAANJE ORIGINALNOST14. POTREBA ZA SIGURNOU TOLERANTNOST

15. IMPULSIVNA REAKCIJA RACIONALNOST

Izvor:Hary A. Overstreet, The Mature Mind

Pojam karakterna osobenost nam govori, kako se pojedinac ponaa u okviru moralnih vrednosti, koje neka drutvena grupa priznaje kao opte vaee, kako se pojedinac odnosi prema sebi, prema drugim ljudima, svom poslu itd. Prilikom ocenjivanja drugih u poslovnom ivotu moramo biti vrlo obazrivi, zato to moemo lako pogreiti, tj. nekoga na osnovu trenutnih prvih utisaka oceniti negativno ili pak njegove osobine preceniti. Na osnovu jedne jedine osobine nije pametno suditi o karakteru oveka. Pri donoenju konanog miljenja i ocena o karakternim osobinama naih saradnika i kolega uopte se ne sme uriti. Mora se potovati injenica, da se isti ovek u razliitim situacijama vrlo razliito ponaa. Neko, ko je u privatnom ivotu i u krugu svog drutva vrlo tolerantan, popustljiv i blag, moe na radnom mestu da bude vrlo strog, netolerantan i nepopustljiv. Prilikom posmatranja sebe i drugih treba dobro razmisliti o nekim kljunim kriterijumima, jer su esto puta karakteristike skrivene pod raznim pojavnim oblicima.

KARAKTERISTIKEPONAANJE

ZRELA OSOBANEZRELA OSOBA

1. Ocena stvarnostiocenjuje objektivno situacije

nerealno ocenjuje i realnosti

2. Efikasnost organizovanjauspeno organizuje svoj ivot i radneuspena pri organizovaju svog ivota i rada

3. Tolerantnostotporna na potekoe istrajna pri reavanju problema

neotporna na tekoe, brzo odustaje

4. Moralna naelaodgovorna, odrae re, obeanja ispunjavaneodgovorna, brza na obeanjima, ne odrava re, obeanje ne ispunjava

5. Poznavanje svoje osobenostidobro poznaje svoje osobenostiesto precenjuje ili podcenjuje sposobnosti i mogunosti

6. Emocionalne osobineemocionalno stabilna, kontrolie svoje emocijeemocionalno labilna, teko kontrolie svoje emocije

7. Drutvenostdrutvena je, komunikativna ima velik krug prijateljanedrutvena, nekomunikativna, nema prijatelja

8. Odnos prema ivotuoptimistina, s pozitvnim i radosnim odnosom prema ivotunezainteresovanost i bezvoljnost, bez ivotne radosti

Obino je teko odrediti granicu izmeu zrele i nezrele osobe. Ukoliko sebe ili druge uvrstite u jednu od tih skupina, to jo uvek ne znai da ste nezrela

osoba. Najee se karakteristike osobe ocenjuju na osnovu proseno preovladavajuih karakteristika.

Karakteristike osobenosti zavise, pre svega, od genetske predispozicije, okoline u kojoj se ivi i vaspitava, kao i od svog vlastitog delovanja u pravcu razvoja. Kako su karakterne osobine promenljive i zavise od razliitih uticaja okoline, treba neprestano razvijati pozitivne karakteristike, osobine utemeljene na osnovi pozitivnog miljenja o sebi i svojim saradnicima.

Neke osnovne potrebe oveka:

IMATI-VOLETI-BITI

IMATI materijalne potrebe VOLETI - socijalne potrebe BITI - individualne potrebeUZAJAMNOST - samoodreenjePOELJNOST - potreba za prihvatanjemPOTREBE ZA SIGURNOU - bioloko-fizioloke potrebe

Pojam imati opredjeljuje ovekove materijalne potrebe. Te potrebe obuhvataju, pre svega, mnotvo izvora, ivotne prilike, radne prilike, zdravlje, obrazovanje. Voleti se odnosi na kontakte sa ljudima i na formiranje drutvenog identiteta. Tu ubrojamo odnose i kontakte u lokalnoj zajednici, odnose u drutvu i srodstvu, prisna prijateljstva, odnose sa saradnicima na radnom mestu. Istraivanja su pokazala, da prisutnost i uestalost emotivnih odnosa zapravo nisu povezani sa materijalnim standardom ve da su podjednako intenzivni kakou "gradovima" tako i u "kolibama". Biti oznaava ukljuenost u drutvu i skladan ivot sa prirodom, individualni razvoj, svrsishodan rad, aktivno ivljenje, slobodno vreme i potrebu za aktivnostima koje utiu na ovekov ivot.

To su tri temeljna ishodita, po kojima neki strunjaci mere kvalitet radnog i privatnog ivota. Piramida potreba Maslowa pokazuje koje osnovne potrebe mora ovek u svom ivotu da zadovolji i kako po znaenju jedna drugu slede. Neki strunjaci nazivaju ih loginim nivoima.

Ukoliko uvaimo sve te inioce, zapravo vidimo da je ovek vieznano bie koje ima veliki raspon delovanja. Najee se ljudi identifikuju sa svojim pozivom ili poslom kog obavljaju (uitelj, stolar, arhitekt) i zaboravljaju na sve ostale mogunosti. Svaki je ovek u svojoj sutini jedinstven i neponovljiv i ima odreene kvalitete i sposobnosti koje niko drugi ne poseduje.

Pogreno je da se pojedinci poistoveuju sa svojim zanimanjem ili pozivom, a na sve ostalo zaboravljaju, zbog ega njihov ivot postaje osiromaen za sve ostale sklonosti i mogunosti.

Za uspeno poslovno i privatno ivljenje vrlo je vano da ovek najpre upozna sebe, kakav je uistinu, kakvi su njegovi interesi, ta ga plai, unesreuje itd. Vrlo je vano da samog sebe prihvati takvim kakav jeste. Psiholozi smatraju da je ishodite srenog ivota da se bezuslovno prihvatimo toga kakvi smo i da na tim osnovama dalje sebe izgraujemo.

7.4. Stvaralatvo

Stvaralatvo je najvaniji pokreta razvoja pojedinca i preduzea. To je najvanija karakteristika koja omoguava lagano prilagoavanje prirodnom haosu oko nas. Stvaralatvo je jednostavna svakidanja snalaljivost. Stvaralatvo nije povlastica koju imaju retki izabranici. To je sposobnost koja omoguava ljudima prilagoavanje promenama. Stvaralatvo je sve ono u to pojedinac unosi svoju individualnost. Kako je ovek vieznano bie tako i stvaralatvo zavisi od vie faktora. Zavisi od inteligencije, oseajnosti, intuitivnosti i duhovnosti. Gotovo sve to nas okruuje, nastalo je najpre u mati odnosno u mislima nekog bia: kua, sto, auto, aa...

Literatura navodi razliite vrste inteligencije kao to su:

jezika inteligencija muzika inteligencija logiko matematika inteligencija prostorna inteligencija inteligencija kretanja tijela specifina inteligencija

To nam ralanjivanje jo dublje prikazuje koliko su ljudi po svojim sposobnostima i naklonostima razliiti. Razliiti su takoe putevi u odnosu na sastave saznanja i naina dobijanja informacija iz okoline.

U odnosu na to razlikujemo sledee tipove saznanja: vizualne audio i kinestetike tipove saznanja.

Vizualni tipovi saznanja imaju vrlo dobar oseaj opaanja u slikama pa sve pojedinosti detaljno pamte. Njihove ulazne saznajne informacije protiu u slikama i bojama. Vrlo rado koriste razne medije, video, film. Znaajni pozivi

za njih su: slikar, kipar, graditelj, arhitekt. Oputaju se sanjarenjem u svetu mate, TV, filma.

Audio ili sluni saznajni tip prima ulazne informacije okoline preteno kroz zvukove, umove, govor, muziku. Vrlo su im drage rasprave, diskusije, priredbe, metafore, predavanja. Znaajni pozivi za njih su: muziar, govornik, recitator. Oputaju se muzikom, autogenim treningom, uivaju u miru.

Kinestetiki spoznajni tipovi primaju informaciju iz okoline preteno preko svojih ula (ak i mirisom i ukusom). Vole rad u grupama, predstave, beleke, vebe, drueljubivi su. Znaajni pozivi za njih su: kuvar, terapeut, sportista, mesar, plesa, lekar. Za oputanje najradije koriste sport, hodanje, masau, saunu itd.

To je kratak opis spoznajnih tipova. Razume se da se granice izmeu jednih i drugih karakteristika pojedinaca teko odreuju, jer svako ima od svake po neto, neke ipak prevladavaju kod spoznajnih sistema. Za pojedine tipove znaajan je takoe nain govora: imaju izraen govor tela i neke druge zajednike karakteristike po kojima ih lako i brzo prepoznajemo.

7.5. Dragocenost raznolikosti

Uvaavanje raznolikosti sutina je meuodnosa - misaonih, ulnih, psiholokih razliitosti meu ljudima. Klju za uvaavanje tih razliitosti je saznanje, da svi ljudi vide svet onakvim kakvi su oni sami, a ne kakav je on u stvarnosti. Istinski uspean menader je dovoljno samokritian da prepoznaje vlastita saznajna ogranienja i oceni bogate izvore do kojih moe doi u interakciji srca i razuma drugih ljudskih bia. Takav ovek potuje razliitosti jer te razliitosti usreuju njegovo vienje i razumevanje istine. Kada smo preputeni vlastitom iskustvu neprestano nam nedostaje podataka.

Pored razliitih saznajnih tipova Mevers - Brigsova metoda indikatora izdvaja sledee tipove osobnosti:

po nainu uspostavljanja kontakata: introvertne (25%) i extrovertne (75%) po nainu unutranje obrade podataka: spoznajne(75%) i intuitivne(25%) po nainu vrednovanja informacija: mislee (50%) i ulne ( 50%) po nainu ivotne opredjeljenosti: razumske (50%) i opaajne (50%).

Kod razliitih tipova osobenosti nuno je uvaiti razliite veliine shvatanja informacija i stvarnosti pa i razliite naine obrade podataka i izlaza razliitih

puteva do cilja. Svi tipovi osobenosti mogu biti kod odreenih akcija podjednako uspeni i ako su njihovi putevi do cilja razliiti.

Kod poznavanja svoje vlastite osobenosti ti su pogledi vrlo znaajni, jer se traganjem za vlastitim putem do uspenosti, uvruju sopstveni unutranji izvori moi.

"Mata je sve. To je uvod u sve zanimljive stvari koje e se u ivotu dogoditi".(Albert Einstein)

7.6. Svesno - nesvesno

Za bolje razumevanje misaonih procesa u stvaralakom veku treba uvaiti, pored znaenja saznajnih tipova i tipova osobnosti, takoe i protok informacija obzirom na interakciju svesnog i nesvesnog.

Po miljenju strunjaka, na nivou svesnog deava se 10 - 20% svih ljudskih aktivnosti, a ostalih 80-90% deava se na nesvesnom nivou. Strunjaci koji ispituju ljudski mozak, navode da ljudski mozak ima 13 milijardi elija i veina je sposobna pamtiti. Poznato je, takoe, da se u levoj polovini mozga odvija logiko, stvaralako razumsko miljenje, uzastopno, pamte se manje dimenzije, i ima vea paljivost. U desnoj modanoj polovini odvija se matovito, intuitivno miljenje, pamte se vee dimenzije, manje jasni pojmovi. U procesu stvaralatva sudeluju obe polovine mozga kao svesni i nesvesni nivoi pojedinca. Saznanje se odvija na dva nivoa koji u svakodnevnom ivotu ine celinu; objektivni nivo u kome saznajemo objektivno i mjerljivo sa spoljnim ulima i drugi nivo saznanja pojava subjektivnih doivljaja koji je dostupniji izotrenim unutranjim ulom.

Uvaavanjem oba nivoa prihvatamo vii stupanj realnosti (npr. znamo, da se oko nas ire radio talasi iako ih ne oseamo, sve dok ih ne ulovimo u radio prijemnicima, znamo da postoje zvukovi koje nae uho ne uje itd.). Savremene metode uenja uvaavaju razvijanje obe modane polovine i koriste pri tome primerene tehnike i metode.

Mozgovi proizvode energiju, koju merimo elektroencefalogramom. Naunici su utvrdili, da se modani talasi snano menjaju u odnosu na aktivnost koju ovjek obavlja. Ritam modane energije merimo u ciklusima na sekundu. Proseno je 12 ciklusa Beta talasa u sekundi, 7-12 ciklusa Alfa talasa, 4-7 ciklusa Theta talasa, 3 ili manje ciklusa u sekundi Delta talasa.

Kad je osoba potpuno budna i obavlja svoj svakodnevni posao onda je u stanju Beta, kad sanjari otvorenih oiju, kad je u fazi da zaspi ili se pak

upravo probudila onda je u stanju Alfa, kada tvrdo spava u stanju je Theta ili u stanju Delta koje je takoe bitno za najtvri san. Stanje Alfa je najpogodnije za stvaranje predstava o eljenim ciljevima.

7.7. Input - Output

Ukoliko elimo da kontroliemo svoj ivot, moramo najpre kontrolisati svoje misli. ovekovo delovanje, razmiljanje, delotvoran rad omoguava da svesni deo mozga u kojem se takoe nalazi svesni um, sazna objektivni svet. Preko svesnog uma dolaze informacije u ovekov nesvesni nivo, odnosno podsvest.

Jedan od zadataka svesnog uma je da prenese podsvesti ta eli i hoe. Svesno treba da odagna svaku pomisao na poraz, sve brige i strahove. Podsvesno moemo izmeriti sa najpreciznijim elektronskim ureajem i usmjereno je ka nekom cilju. Deluje vrlo slino kompjuteru, ali mnogo je sloenije od najsloenijeg raunara.

Podsvest nikad nita ne zaboravlja, deluje kao banka seanja. Informacija koju svesno prosleuje podsvesti ostaje u njoj zauvek, iako se ini da su neke stvari zaboravljene. Pod odreenim okolnostima kada svesni um miruje a podsvesti je omogueno da deluje u stanju Alfa, mogue je prisetiti se dogaaja.

Kada je nemogue odluiti, odnosno reiti problem korienjem logikog zakljuivanja ili razmiljanja, tada je poeljno reavanje problema za neko vreme odloiiti jer kasnije emo doi do vrlo dobrih odgovora (narodna uzreica: problem je dobro prespavati). Nuno je opustiti se i zaboraviti na sve. Pravi odgovor moda e se vrlo ubrzo ukazati kao rezultat intuicije ili inspiracije.

Naa duhovnost, sastavljena je od dva sloja (svesnog i nesvesnog). Najjednostavnije je moemo oznaiti oznakom A i B. "B - duhovnost" je u osnovi na intelekt, naa svest. Njen osnovni zadatak je upravljanje mehanizmima, kojima raspolaemo da bi odravali kontakt sa svetom. "A - duhovnost" moemo zamisliti kao ogromno skladite svesnih i nesvesnih oseaja. Sve ono to je ovek bilo kada doivio, smeteno je u "A - duhovnosti", to je nae duhovno skladite, na autoportret. Naa "A - duhovnost" je najadekvatniji izvor ciljeva, mira i istine.

Dobre misli i dobra nastojanja nikada nee proizvesti slabe rezultate. Produkt podsvesti oito je jednak onome to smo u nju uloili. Tu vae isti zakoni kao i u prirodi. To je isto ako u svoj vrt posadite krompir, krompir e i

izrasti, ako pak posadite salatu izrasti e salata. Tu nema nikakve dileme. To to neko poseje to e i ponjeti. Ako se u podsvesti programiraju loe misli, na realnom nivou e se dogoditi isto. Treba paziti na jasnou i pozitivan karakter misli. Sve strahove, bojazan i sumlje treba odagnati iz svojih misli. Istina je da se sva pria na logikom nivou preliva iz dobrih i loih pogleda sa namerom da se loe strane uklone a da se pripreme najpozitivnije mogunosti koje zatim treba slediti.

7.8. Pretvaranje vizija u stvarnost

Reci mi to misli, pa u ti rei ko si.

Opredeljenost za pozitivno miljenje samo po sebi nije dovoljno za ostvarivanje ciljeva na poslovnom podruju. Za postizanje rezultata takoe je potrebno delovanje. Najpre treba pozitivno misliti, iskljuiti sumnje, bojazni i strahove. Na osnovi pozitivne, asocijativne, misaone strukture i kulture miljenja o cilju lako emo koraati napred.

"Moj je ivot bio pun nesrea, koje se nikad nisu dogodile."

(Montaigne)

Treba zapamtiti da ovekov nesvesni nivo deluje dosledno po uputstvima svesnog nivoa, odnosno onako kako ih on programira. To to je razumom programirano, podsvest ne proverava i ne vrednuje, to je neutralno. Zato odreenom inputu odgovara isti output. Podsvest e izraziti naloge svesti, bez obzira je li to zakonito ili nezakonito, moralno ili nemoralno.

Ako ste odluili da ovladate svojim ivotom, moete se nauiti da vladate svojim mislima, morate paziti ta mislite, jer vaa podsvest nikada ne zaboravlja ta u nju programirate, bez obzira da li je to dobro ili loe. To je vaa banka seanja.

"oveku je namenjen onaj svet, kome se preda."

(dr. Von Braun)

Nema greaka ili poraza, postoje samo povratne poruke. Kada pojedinac dostigne pozitivno miljenje, to jo ne znai da je to zauvek dato. Podjednako kako je za ouvanje i odranje neke druge aktivnosti potreban redovan rad i veba isto tako je potrebno i kod programiranja misaonih procesa. Istrajnim nastojanjem da neto zapamtimo i potisnemo duboko u podsvesne centre pamenja, izbrisaemo takoe prirodne sposobnosti i talente. Odrastao ovek na primer ne treba da razmilja kako e da jede priborom za jelo jer to zna podsvesno. Prisetimo se samo nesinhronizovanih

pokreta deteta i toga koliko je godina ponavljanja bilo potrebno pre nego to je nauilo da jede priborom za jelo. Ili npr. kako jedan od najpoznatijih amerikih uitelja golfa ui svoje igrae: oni najpre u svojim mislima potanko zamisle ta ele postii na odreenom polju, tek potom uzimaju u ruku palicu. Uitelj tvrdi da je golf igra u kojoj igra koristi 90% umnih, 8% telesnih,2% automatskih radnji. Definicija navike kae: navika je takvo ponaanje kod koga se ponaamo na odgovarajui nain ili obavljamo odreeni posao uvekna isti nain. Navike su, normalno neto dobro i pozitivno. Takoe, moemo loe navike promeniti u dobre ponavljanjem i upornou. Upravo tako jemogue negativno miljenje promeniti u pozitivno redovnim i upornim misaonim delovanjem, a time menjamo i navike. Tehnika i metoda menjanjazavise od toga na kom logikom nivou piramide se problem nalazi.

Pri upotrebi tehnika i metoda preoblikovanja i stvaranja pozitivnih pristupa, izuzetno je znaajna koncentracija koju je savremeni ovek gotovo i zaboravio. Rastresen je i zbog svakojakih promena i dinamike kojima je svedok. Nedostatak koncentracije znai da se energija rasipa u prazno zbog ega govorimo o stresu i neurozama.

Razume se da je potrebno praviti razliku izmeu upornosti i tvrdoglavosti. Tvrdoglav ovek ne priznaje da grei pa se redovno zalee glavom u zid. Upravo, ne postiui eljene ciljeve ne priznaje greku i otklanja svaku mogunost pokuaja rada na drugi nain.

Kada neko naie na otpor, mora najpre promisliti ta ne radi dobro, odnosno ta mora u svom radu da promeni da bi postigao svoj cilj. Od greaka se mora neto da nauiti i primeni u svoju korist.

/ greke i porazi su povratne poruke.

7.9. Ciljna misaona usmerenost

Uvek anje, to si sejao.

ivimo u svetu uzroka i posledica. Danas ste ono emu ste jue dozvolili ulazak u svoje misli, sutra od onoga to e vam se motati po glavi od tog trenutka dalje.

CILJ kog netko eli postii, mora odgovarati odreenim zakonitostima:

mora biti konkretno odreen, jednostavno i jasno formulisan; mora biti uverljiv - treba odrediti nain kako e se znati da je cilj dostignut

mora biti realan - mora biti u granicama mogueg mora biti vremenski tano odreen do kada mora biti dostignut.

Ispravno formulisan cilj mora biti "SMART":

- S. = specifian - konkretan- M. = merljiv- A. = kao kad bi se dogodilo sad (as if now)- R. = realistian, mora biti u okviru mogueg- T = vreme, kada e precizno cilj biti postignut (timing)

Potrebno je koncentrisaiti se na detaljno odreen cilj. Potrebno je napraviti plan kako ete postii cilj. Cilj i plan treba zapisati jednostavnim, jasnim i konkretnim elementima. Svo vreme treba misliti na rezultat, stvarajui misaone slike samog sebe kako postiete cilj. U mati treba doiveti postignuti cilj sa svim oseajima. Nemojte dozvoliti da vas zaustave ili prestrae misli na poraz. Samopotovanje, samosvest i samouverenost su najbolji saputnici na putu ka uspehu.

7.10. Misao kreator uspenosti

"ovek isijava, to jeste, a ne to se pravi da jeste"."Ono to jesi toliko mi zvoni u uima da ne mogu uti to mi govori". (Emerson)

Kontroliite i usmeravajte svoje misli. Nemojte dozvoliti, da misli vladaju vama i da vas vode.

Podsvest je mehanizam, koji neprekidno trai cilj. Ako joj pokaete cilj stvorie sredstva sa kojima ete ga dostii. Ne treba da se brinete za metode koje e upotrebiti. Ako svoje misli usmerite ka cilju koji elite postii, metode e se pojaviti same.

Mo misli: moemo rei da misli imaju nekakvo magino znaenje. Ukoliko neko negativno misli i uvek iznova dozvoljava da ga proganja strah, prima takoe povratni negativni odjek. U medicini je ve vie godina poznato leenje pozitivnim miljenjem, pre svega kod oboljenja raka (u Americi je to ve due vreme poznata metoda).

Poznata amerika publicistikinja i lekar, Louise Hay, koja je i sama obolela od raka navodi u svojoj knjizi ''ivot je tvoj'' kako ovekova misao utie na telo, zdravlje, uspenost.

Takoe, Charles Albert Poissant u svojoj knjizi ''Milioneri o sebi'', opisuje put do uspeha desetak najbogatijih poslovnih ljudi na svetu a zajedniki imenitelj svih puteva do uspeha je pozitivno miljenje.

Upravo svi uspeni ljudi od Aristotela Onasisa do Jona Rockffelera navode svoju optimistinu pozitivnu misaonu usmerenost ka cilju, koju su uvek imali pred sobom i svoju iskrenu elju da im se cilj ostvari. Svi milioneri, takoe, navode da zarada nikada nije bila prva na njihovoj lestvici prioriteta, ve radost i ljubav prema poslu to im je vie puta pomoglo da prebrode poslovne tekoe, ponekad ak i od ivotnog znaaja.Nuno je, takoe, ovladati i kanalisati svoju misaonu usmerenost prema svakodnevnim aktivnostima. Neophodno je biti "gospodar" svojih misii, jer misli su one koje usmeravaju na ivot kako na poslovnom tako i na privatnom podruju.

8. UPRAVLJANJE STRESOM

8.1. Uvod

Sigurno je da veina ljudi eli da ivi sreno i zadovoljno, odnosno dugo i uspeno. Ali od elje do realizacije je velik korak. Otuda nije udno, da su u jednom od amerikih istraivanja nali tek jednu petinu srenih ljudi. To dokazuje i suicidnost, koja nas sa vie od 33 suicida na 100 000 stanovnika svrstava meu prvih est na svetskoj lestvici. Neki strunjaci govore o slovenskom nacionalnom karakteru, za koji je znaajna, potisnuta, na sebe usmerena agresija. Kao da neto ljude vodi u perfekcionizam koji prilikom neuspeha uzrokuje snaan gubitak samopouzdanja i snaan oseaj nemoi.

Ako je na svetu zaista tako mnogo nesretnih ljudi, nije udno da mnogi umiru zbog bolesti povezanih sa stresom i nezdravim nainom ivota.

8.2. Ovladavanje stresom

8.2.1. ovek i stres

Stres je ukupno ime za brojne promene koje se u ovekovom telu dogaaju onda kada se oseti ugroenim. Kada smo u opasnosti, moramo da odluimo, ta emo da uinimo. Moemo zapoeti borbu ili izabrati beg. Bilo za borbu ili za beg, telo mora biti adekvatno pripremljeno: prerasporeuje se tok krvi iz koe i usmerava pre svega u miie i mozak, miii se napnu, ubrzano diemo, srce snanije i bre lupa, zenice su proirene, u eludcu nas "stiska''. Tako su mozak i miii najbolje snabdeveni kiseonikom, to nam omoguava da se borimo ili da to je mogue bolje beimo.

Stres je jedan od najeih uzroka obolevanja i smrti. Na poetku XX veka,90% ljudi je umiralo zbog neizleivih bolesti (upala plua, tuberkuloza, grip),8% zbog sranog infarkta, 4% zbog raka. Danas, 50 godina po otkriu antibiotika, zbog infekcije u razvijenom svetu umire jo uvek 1% ljudi, 50% ih umire zbog bolesti srca i krvnih sudova, 25% zbog raka. Ti se brojevi zapravo brzo menjaju, jer naglo raste smrtnost zbog AIDS-a koja je u nekim dravama SAD-a u starosnim skupama od 25-30 godina na prvom mestu.

U nekim su dravama uspeli da smanje smrtnost, zbog bolesti krvnih sudova, preventivnim merama koje su obuhvatile nain ishrane. Pri tome znaajnu ulogu ima drava sa svojim zakonskim merama koje obuhvataju kontrolu ponude alkohola, duvana i drugih droga.

Najveu "ugroenost" i time razlog za stresnu reakciju nalazimo u svojoj najuoj okolini. Na odraslog oveka vrlo neugodan uticaj ima kritika. Naalost ona je vrlo esta upravo meu ljudima koji su meusobno najblii, pogotovo u drutvima. To ne poboljava meusobno razumevanje ve ga jo vie slabi. Kritici i samokritici moramo da znamo da se na primeran nain odupremo. Jednostavno treba da se trae i podstiu pozitivne promene koje po mogunosti treba i realizovati. Razvojno stariji deo naeg mozga, koji najvie usklauje reakcije u vezi sa stresom, reaguje na nae ulne doivljaje. Ukoliko razmiljamo o stvarima kojih se bojimo ili nam znae opasnost, u organizmu se odvijaju promene kao i kada se i stvarno naemo u situaciji "ugroenosti". Moete zamisliti u kakvom stanju je telo iji je vlasnik neprekidno optereen brigom za stvari koje je ili koje nije napravio jue i sa strahom pred onim ta e se ili ta se nee dogoditi sutra? U takvom se organizmu stvara mnotvo zdravstvenih tekoa, ako se ovek iz dana u dan osea preoptereenim, ugroenim, iskorienim i neuspenim.

Zbog stalne izloenosti organizma stresu nastaje dugotrajna iscrpljenost veih miinih skupova na bokovima i ramenima pa mnogi ljudi imaju bolest kime, vrata i glave. Mnoge od tih "bolesti" prole bi kada bismo se znali opustiti.

Veliki broj ljudi ima tekoa sa "srcem" ili "pluima". Zbog odgovora organizma na stres oseaju bre lupanje srca ili ubrzano i oteano disanje koje doivljavaju kao bolest. Na zidovima krvnih sudova, pod uticajem stresa, dolazi do nastanka zaepljenja. Takozvani inioci rizika za razvoj sranih i bolesti krvnih sudova su: neredovna ishrana, telesna neaktivnost, prekomerna telesna teina, puenje, visok krvni pritisak iholesterol. Zaepljenje krvnih sudova u srcu uzrokuje odumiranje dela sranog miia i time srani infarkt, odumiranje dela modanih krvnih sudova i zaepljenje uzrokuje modani udar, zaepljenje krvnih sudova u nogama dovodi do gangrene ili odumiranja tkiva nogu. Najei uzrok suavanja naih krvnih sudova je masnoa u krvi, holesterol koji se jo u mladosti zapoinje da nakuplja na zidovima krvnih sudova i tako zbog zadebljanja njihovih zidova uzrokuje pucanje krvnog suda po kome tee krv. Tu pojavu nazivamo arterioskleroza. Uticaji stresa, puenja, telesne neaktivnosti, debljine i drugih elemenata pojaava tetnost holesterola.

Zbog loih stanja koja kod nas izaziva stres, pokuavamo da pomognemo sami sebi na razliite naine. Kljuno je pitanje: da li emo naim nainom ivota uinke stresa smanjiti ili poveati? Na izbor naeg ponaanja nema uticaj nae znanje, ve na na izlaz u veoj meri utiu uzroci ponaanja drutvenog okruenja okoline u kojoj smo odrasli i okoline u kojoj sada ivimo. Veliko znaenje pri tome imaju opte ljudske vrednosti koje se formiraju i iji smo deo.

Od bitnog znaaja za zdrav nain ivota je ravnotea izmeu problema, zahteva i izazova okoline i naih moi i sposobnosti za ovladavanjem istih. Na stanje okoline najee nemamo nikakav uticaj. Ponekad ne treba nita menjati ve samo upoznati. Uverimo se da ne moemo menjati druge ljude. Menjajmo sebe odnosno svoj odnos prema svetu i ivotu u njemu. Najveu greku napraviemo odluimo li se za uvlaenje u bolest, ponemo li se oseati rtvama okolnosti.

Pogledajmo najpre kako u stresu esto pokuavamo sami sebi da pomognemo na neprikladan nain, a potom kako zapravo treba delovati.

8.3. Neprikladni nain odgovora

Mnogi ljudi pokuavaju olakati ivotne tekoe preteranim uzimanjem hrane. Debljina deluje na organizam brojnim negativnim uticajima, posebno na sastav krvnih sudova. Debeli ljudi esto ne uzimaju velike koliine hrane, meutim ona je prebogata kalorijama. Pogreno rasporeuju obroke hrane u toku dana. Veina debelih ljudi zapoinje dan bez doruka, u toku dana uzimaju manji, najee kalorijama nepodesan obrok, prvi vei obrok uzimaju u ve kasno popodne ili pred vee, naredni, koji esto spremaju kao visokokalorini, uzimaju izmeu 22 i 24 sata. esto zbog ei ne piju vodu ve pivo, coca - colu ili druga slatka pia. to je vea telesna masa, to je vea opasnost od sranog udara. Ako se uzime u obzir teina koju smo imali u 18 - toj godini, koju kasnije poveamo za preko 20kg, opasnost od sranog udara naraste za 100 puta.

U smislu ugroenosti sastava krvnih sudova znaajan je takoe raspored telesne masti. Ukoliko se srazmerno vie masti nakupi oko pojasa, govorimo o debljini u obliku JABUKE, to je opasnije od debljine koja se nakuplja oko bokova, kao debljina u obliku KRUKE. Kod ena odnos obima struka u odnosu na obim bokova ne bi trebao da je vei od 0,85 a kod mukaraca vei od 1,00.

8.3.1 Kako uopte da znamo da li smo predebeli?

Donekle pouzdanu ocenu daje indeks telesne mase TM (naa telesna teina u kg, podeljena sa kvadratom visine u metrima) koji kod debelih prelazi 20 do25 i koji vai za oba pola.

Glavni uzrok to su ljudi debeli je pogrean odnos prema hrani. Hranu uzimaju kao kaznu zbog oseaja krivice, zbog dosade i nervoze, kao zamenu za nedostatak samosvesti ili ljubavi. Analize javnog mnjenja su pokazale da je preko 50% ljudi predebelo. Veliki broj ljudi se udeblja posle 35- te godine, a ene esto u menopauzi. U zrelim godinama ljudima ne treba tolika hrane kao u mladosti. Najznaajniji faktor koji odluuje o debljini je nedostatak kretanja. To je jedan od znaajnijih faktora svih negativnih pojava. Mnogi debeli ljudi previe rade, umesto da odvoje vreme da u miru uzmu zdravu hranu i da se dovoljno kreu.

Vrlo ozbiljan zdravstveni problem predstavlja anoreksija(nervna neuhranjenost) i bulimija (uzimanje vrlo velikihkoliina hrane uz istovremeno povraanje). Oboljenja su najea kod ena (90% svih obolelih) posebno kod mladih. Patoloki odnos prema hrani ene intenzivno kriju i svoju ishranu vie ne mogu normalno da kontroliu. Ova oboljenja spadaju u skup bolesti zavisnosti i znaju da budu toliko sloena, da je potrebno i psihijatrijsko leenje. Najbolje rezultate postie kombinacija individualne psihoterapije, kolektivne psihoterapije i uzimanje odgovarajuih lekova. Radi se o smetnjama ije je otklanjanje dugotrajno i kod kojih je jedino zaista korisna preventivna promena naina ivota u celini, to podjednako vai za sva hronina oboljenja.

8.3.2. Alkohol

O alkoholu se danas na veliko govori kao o ''kulturnom'' pijenju, ta vie kao o ''korisnom'' pijenju posebno crvenog piva. Ono, navodno, sadri materije koje, po navodima nekih strunjaka, deluju preventivno u smislu razvoja bolesti krvnih sudova. Preporuke o ''korisnom'' pijenju jedne ili dve aice crvenog piva treba uzeti vrlo oprezno. Prvo, zato to postoji mnogo drugih prehrambenih i neprehrambenih metoda za poboljanje zdravlja, koje su sasvim sigurno bolje i sigurnije. Drugo, zato jer gotovo svako ko pije popije vie alkohola nego to sam misli da popije. Takvo lano samoocenjivanje prisutno je i kod ocenjivanja koliine uzete hrane, pa ak i kod ljudi koji nemaju razloga da bilo ta prikrivaju. To nesvesno umanjivanje ne predstavlja svesno laganje a prisutno je i meu strunjacima. Trei razlog, koji ne odvraa od uzimanja pia kao antistresnog sredstva, je taj da bi se

pri takvoj promociji alkohola sigurno pojavio vei broj osoba kod kojih bi se razvila bolest zavisnosti. etvrti razlog je da nijedno istraivanje o korisnom dejstvu alkohola nije bilo temeljno dokazano.

Uzrok pijenja kod ena navodno je drugaiji nego kod mukaraca. Piju esto skriveno. Pri tome vrlo dugo okrivljuju svoj posao na radnom mestu i kod kue iako je zapravo njihovo zdravlje ve znatno narueno. Zato ne uviaju da bi morale da zaponu leenje jer uistinu oseaju da im alkohol pomae, a ne teti. ene su zbog prekomernog pijenja drutveno vrlo mnogo osuivane zbog toga to se u kulturnoj predstavi o eni i majci ne priznaje alkohol. Iz istog se razloga i leenju dugo opiru i stide ga se. Mukarce, zavisne od alkohola, lake je motivsati za leenje jer se odluuju da potrae pomo kada uvide svoje nasilno ponaanje (tuku enu i decu, uzrokuju nesree u saobraaju i na poslu). Alkohol, naime, i u manje ispijanim koliinama smeta refleksima pa je zato krivac za soabraajne nesree. Slabi upravo dve funkcije koje vozau najee trebaju, posebno kad mora da reaguje naglo i pravilno. Kod treznog vozaa vreme potrebno za reakciju iznosi 2-3 desetine sekunde. Pod uticajem alkohola to se vreme udvostruuje ve pri koncentracijama alkohola koje su nie od 0,5 g/kg telesne mase. Za osobe zavisne od alkohola dokazan je drugaiji (snaniji) odgovor na stresne situacije. U tome lei jedan od razloga za poveanje poremeaja koje danas nazivamo bio-psiho-socijalna bolest. Postoje promene u ovekovim naslednim osobinama, u njegovom ulnom svetu i socijalnoj okolini u kojoj se odvija odnos ljudi prema alkoholu i leenju bolesti zavisnosti.

U Engleskoj, u kojoj popiju ak osam litara istog alkohola po osobi, lekari opte prakse tvrde da 50% svih poseta ambulantama optih lekara predstavljavaju ljudi sa tekoama, kao to su este slabosti, depresivna i anksiozna stanja, hronini gastritis, povieni krvni pritisak, oboljenje jetre, iza ega se krije tetno pijenje alkohola.

Mogunosti leenja zavisnosti od alkohola kod nas su brojne. Postoje bolnike i ambulantne mogunosti.

8.3.3. Nikotin

U naredne tri dekade moemo oekivati da e duvanski proizvodi svake godine da kotaju ivota priblino deset miliona ljudi. Medicinskih istraivanja, koja dokazuju kodljivost puenja je mnogo, ali puai ne mare za njih. Bolesti krvnih sudova pojavljuju se kod puaa gotovo etiri puta ee nego kod nepuaa. U procesu razvoja zavisnosti od nikotina zdravstvena saznanja "nemaju dejstva", a 5 - 10% puaa nastavlja da

pui i pored upozoravanja svojih Iekara. Najjai faktor koji dovodi do prestanka puenja jo uvek je porast cena.I nikotin znaajno utie na delove mozga koje nazivamo stresnom osom te deluje kao droga koja stvara najjau zavisnost. Zanimljivo je, takoe, damnogi ljudi zavisni od alkohola nakon ozdravljenja znaajno poveavajupuenje. Istraivanja govore da se koreni razliitih bolesti zavisnosti moda nalaze u motivacionom sastavu koji u ovekovom mozgu uestvuje pri reagovanju na stres. U populaciji veine evropskih zemalja pui 27% odraslih ljudi a u drugim ak i 80%. Meu ljudima koji dolaze na leenje od zavisnosti alkohola puaa je 7%.

Danas u mnogim razvijenim dravama ljudi pue manje nego nekad. Puenje raste meu stanovnitvom nerazvijenih drava, u razvijenim pak vie pue devojke i devojice.

Nikotin uzrokuje obilna suavanja krvnih sudova, to dovodi do razvoja zadebljanja istih. Samo puenje ne dovodi samostalno do razvoja visokog pritiska. Kod visokog pritiska i puenja, opasnost od bolesti krvnih sudova raste 4 - 10 puta.

Po prestanku puenja, opasnost za nastanak sranog infarkta se izjednauje sa opasnou koja preti nepuaima a opasnost za oboljenja od raka se smanjuje ve u nekoliko godina.

8. 3. 4. Tablete

Strunjaci ocenjuju, da je meu osobama zrelijeg doba zavisnost od sredstava uspavljivanja, umirenja, lekova protiv bolova ili drugih tableta, jedno od najeih oblika zavisnosti, posebno meu enama i starijom populacijom. Neke od tih tableta vode na lestvici uestalosti upotrebe po emu svrstavamo Slovence u sam svetski vrh. esto za tabletama poseu ljudi koji su prikriveni alkoholiari. Tabletama mnogi ljudi ublaavaju bol u leima, potiljku i glavi (napade migrene) jer ih se ne znaju na odgovarajui nain da oslobode.

8.3.5. Kafa

I kafa je droga, jer deluje na nau psihu. Uzrokuje psihiku i u manjoj meri i telesnu zavisnost. Kofein ima, kao i nikotin i tein iz aja, sposobnost zaepljivanja zidova krvnih sudova to ima za posledicu njihovo suavanje i veu podlonost masnoama. tetnost kafe raste sa ispijenim koliinama.

Izrazitu tetu predstavljaju koliine koje dnevno prelaze 5 oljica. esto kafa priprema teren za cigaretu.

8.3.6. Druge droge

O gore navedenim drogama ljudi esto ne razmiljaju kao o drogama iako one to stvarno jesu. Od zabrinjavajuih droga danas u Sloveniji 20-30% mladih u veim mestima pui marihuanu, pa i puenje cigareta belei trend rasta. Na tritu se sve ee pojavljuje jo heroin, kokain, LSD, amfetamini (ecstasy). Deca se, pre svega, opijaju lepljivim materijalima (udiu lepak, nitrorazreiva, boje i lakove).

ene zavisne od zabranjenih droga esto drogu nabavljaju nuenjem polnih usluga. Pri tome u poreenju sa prostitutkama, koje nisu zavisne od droge, esto nude usluge bez zatite kondomom.

ene zavisne od zabranjenih droga najee ive sa partnerom koji je i sam zavisnik. Mukarci zavisnici imaju veinom za partnere one koje nisu zavisne. Te partnerske veze su zato put kojim se AIDS i druge zaraze lako prenose na populaciju koja ne uiva droge.

U svetu menadera razvijen zapad naputa puenje, pa na vanosti dobija kokain, koji sa trajnim dejstvom smanjuje umor i glad a poveava ovekovu aktivnost. Meutim, pruzrokuje brz razvoj zavisnosti.

8.3.7. Polni odnosi

esta pojava, kojom ljudi pokuavaju da prikriju svoje raspoloenje, je stalno traenje novih polnih odnosa sa velikim brojem partnera istog ili suprotnog pola. Pored emotivne praznine koja prati prostituciju od velikog je znaenja i irenje mnogih polnih bolesti, posebno AIDS-a. Danas je siguran polni odnos samo sa jednim, potpuno poznatim i nezaraenim partnerom.

8.3.8. TV i igre na sreu

Nova otkria oveku dugorono ne donose obavezno pozitivne posledice. Do14 - te godine proseno nemako dete na ekranu vidi 15 000 ubistava! Mediji takoe znaajno utiu na oblikovanje ivotnih vrednosti i naina ivota. U zadnjim godinama u SAD ve deluju terapijske grupe u kojima pomo trae studenti, koji zbog zavisnosti od Interneta ne mogu vie da ue. U razvijenim dravama postoji i vrlo veliki problem zavisnosti od igara na sreu.

8.3.9. Radoholizam

Analogno alkoholizmu naravno, rad zaista oveka lako osvaja i time se doivljavaju brojne negativne posledice zavisnosti. Rad lagano postaje beg pred drugim problemima, koji se javljaju u ivotu. Ponekad je predavanje radu preterano nastojanje da bi vas ljudi primetili, prihvatili i pohvalili i vrlo lako postaje i ono "jedino" to vas u ivotu jo zadovoljava. Bez rada zaista "ne moemo vie da ivimo".

8.4. Podesan nain odgovora

Od stresa esto ne moemo pobei, ali moemo spreiti ili bar ublaiti negativne posledice koje ima na nae telo i duu. Da bi u tome uspeli moramo da stil ivota uinimo sigurnim. Neosporno na prvo mesto treba da stavimo zdravlje, potom sledi porodica, rad, prijatelji, novac, domovina, a zatim uverenja i zabava.

8.4.1. Voda

Za nae telo od velikog je znaaja ispijanje dovoljno velikih koliina vode. Svako bi trebao da popije 1-2 litre dnevno. Nije preporuljivo piti velike koliine mineralne vode, jer time optereujemo lezde koje moraju izluivati isuvie materijala. Dodatni nain, kojim moemo organizmu dodati neto vode je topla, ne vrela kupka, koja traje 10-15 minuta. Takva e nas kupka ne samo smoiti ve i opustiti. Treba da pijemo toliko da nikada ne osetimo e ili jo bolje toliko, da na urin bude bezbojan. Moramo piti i razreene sokove ili pak vodom razreeno nemasno mleko, sir, jogurt, nezaslaeni ili slabozaslaeni aj.

8.4.2. Zdrava ishrana

Danas kao najzdravija hrana vai ona pri kojoj bi organizam po kalorijama dobio:

60-70% ugljenih hidrata; 10-15% belanevina; 20-25% masti.

Hranom ne unosimo samo kalorije, ve vitamine, mineralne sastojke i mikroelemente. Da bismo sve to dobili u pravoj koliini i na pravi nain

strunjaci preporuuju ishranu po takozvanoj "prehrambenoj piramidi", prikazanoj na slici ispod.

Osnovicu zdravom jelovniku ine sve vrste itarica. Tako se osigurava potreba za ugljenim hidratima i osnovnim oblicima eera. Uzimajmo ito u zrnu i vlaknastu hranu koja produava oseaj sitosti i smanjuje kalorinost i uestalost obroka. Vlaknaste namernice se preporuuju pri zatvoru koji je esta bolest savremenog doba i koji poveava razvoj raka creva. Preventivno na na organizam deluju i vlakna iz voa i povra. Zbog ouvanja karakteristika vitamina C, moramo voe i povre prilikom kuvanja da izlaemo termikoj obradi kratko vreme ili pak uzimati sveu hranu.

Nije preporuljivo uzimati jedino sirovu hranu.

Belanevine se uzimaju u obliku obranog mleka, jaja, ribljeg mesa i ivinskog mesa bez koe. Izbegavajmo svinjetinu i govedinu a pre svega suhomesnate proizvode. I teletina koja ima ak 33% gvoa vie od pileeg mesa, moe biti deo ishrane. Mnogo belanevina ima u soji i u drugim itaricama. U danas izuzetno popularnoj ishrani bez masti, vrlo je teko osigurati dovoljno velik unos gvoa. Zato ga vegeterijanci, posebno sportisti i deca u najburnijim godinama rasta moraju dodavati u svojoj ishrani.

Od masti treba da koristimo pre svega biljna ulja (maslinovo) koja sadre nezasiene masne kiseline. Maslinovo ulje je otpornije na zagrevanje. Puter i svinjsku mast najbolje je uopte ne upotrebljavati, a meu margarinima koristimo to meke.

Izbegavajmo ist eer, jer je zaista postao droga veka. tetan sastojak u krvi je i so kojune preporuujemo ljudima sa visokim krvnim pritiskom. Izbjegavajmo i alkohol sa kojim esto bez potrebe unosimo previe

nepotrebnih kalorija a problem razvoja zavisnosti od alkohola ve je spomenut.

Toenje je zabranjeno mlaima od 15 godina, meutim veina razvijenih drava postavila je granicu na 18 godina, SAD na 21 godinu. Zabrana toenja maloletnicima, uspean je preventivni postupak to je dokazano i statistiki.

Uzimajmo tri do pet dnevnih obroka i u svakom od njih neka budu sakupljeni svi glavni sastojci. Ukoliko sebi priutimo predugo razdoblje gladi, u kome se sniava nivo eera u krvi, sniava se i nivo serotonina u mozgu zbog ega se oseamo slabim. Serotonin je hormon sree i osrednji je faktor dobrog raspoloenja (brine za psihiku ravnoteu, dobro raspoloenje, aktivnost, oduevljenje i samosvest). Kad je prisutan u mozgu u veim koliinama, oseamo kao da smo na "devetom nebu". Ishrana, koju nazivamo "mediteranska", najblia je idealu zdrave ishrane. Hrana e zaista postati "lek treeg milenijuma".

I kada elimo da oslabimo to moramo tako da izvedemo da pri tome pre svega pravilno jedemo. esto moemo da ujemo da se po bolnikim posteljama "valjaju debeli ljudi" pa mravost zbog skromnog uzimanja hrane nije tragedija, ako na organizam ne trpi pomanjkanje kalorija ili pak pomanjkanje bitnih elemenata hrane. Studije su pokazale da ljudi koji mrave dijetom u 95% sluajeva dobiju istu ili veu teinu 2 godine nakon poetka programa. Jedini koji zaista uspeju smanjiti teinu i takvu smanjenu teinu odrati, su ljudi koji se ne usredsreuju na dijetu ve u svoj ivot ukljuuju redovne fizike aktivnosti.

8.4.3. Telesna vebanja

Da bismo ouvali zdravlje i dobro raspoloenje naeg tela i duha i zatitili nae krvne sudove od holesterola u njihovim zidovima, potrebna je redovna i dovoljna telesna aktivnost. Telesno aktivni trebali bi barem 3 - 4 puta na dan po 30 minuta izvoditi aktivnosti koje ubrzavaju otkucaje srca na 180 minus broj godina starosti. Za ispunjenje ovih zahteva nije potreban jako naporan sport i nikakve posebne pripreme. Dovoljno je brzo hodanje, po mogunosti po neravnom terenu.

Vebu koju izaberemo najbolje je izvoditi naizmenino, npr. dva do etiri minuta vrlo brzo, da se umorimo, zatim minut do dva sporije da nam se disanje smiri. Sa takvim vebama oseaemo se mnogo bolje. Napor e nas iscrpiti, prouzrokovae gomilanje mlenih kiselina u miiima i bolove nekoliko dana, pa e nas za to vreme odvraati od kretanja. Moemo

rekreativno trati u prirodi, moemo izabrati tranje na duge staze, moemo se odluiti za aerobik, koji izvodimo pod vostvom trenera ili sami uz video kasete. Moemo redovno voziti bicikl, odlaziti na plivanje, na tenis ili sve igre loptom. Sve su to tzv. aerobne aktivnosti, koje imaju najbolje dejstvo na kardio vaskularni sistem.

Nae telo trai i vebe za snagu, koje moemo izvoditi zbog otpora samoga tela, zbog otpora vode, opruga ili tegova. Tako e telo poveati svoju miinu masu, fizike sposobnosti i omoguiti veu potronju kalorija i prilikom mirovanja. Miii troe kod metabolizma u mirovanju puno vie kalorija od masnog tkiva. Zato moemo rei da uz jednaku prehranu miiavi sportski tip mravi na spavanju, dok se jednako teki ali "masni" ovek uz istu hranu deblja. Okrutno, zar ne?

Vebe istezanja imaju vrlo povoljno dejstvo na miie i zglobove i odravaju ih gipkim. Telesna aktivnost omoguava, da se u naem telu stvara ubikinon ili vitamin Q. Najvie nastaje u sranom miiu. Pored vitamina C, E i beta karotenaton je verovatno najvaniji antioksidans, koji lovi slobodne radikale kod oksidacije i omoguuje telu, da ispravlja tetu prilikom "izgaranja", dakle uravnoteuje metabolizam.

Izbor telesnih aktivnosti je neizmeran! Moemo da radimo sve mogue, ak i usput, kada idemo u kupovinu ili na posao peice ili biciklom, kada idemo stepenicama umesto da se liftom vozimo, kada obraujemo vrt, vodimo psa u etnju itd.

Ljudi koji se puno kreu, imaju manje problema sa spavanjem. Pre spavanja moemo se opustiti oljicom toplog mleka, aja od nane ili kamilice, toplom ili lekovitom kupkom, masaom. Na veliki broj ljudi vrlo povoljno utie veernja etnja.

8. 4. 4. Samosvest

Od bitnog su znaaja za na srean i zato antistresan ivot i sve aktivnosti koje nam omoguavaju oblikovanje pozitivne slike o sebi. Kao deca smo esto od strane roditelja, uitelja, prijatelja i drugih blinjih doivljavali tzv. uslovnu ljubav. Nekima ak njihovi roditelji nisu bili u stanju pruiti ljubav. Zato brojni ljudi ulaze u ivot odraslih puni sumnji u sebe, sa loim socijalnim iskustvima, pa zbog toga sebe ne vrednuju dovoljno. Takav odnos prema sebi je razlog da se potekoe u ivotu ne vide kao izazov, nego kao teret, koji u njima pobuuje negativne stresne reakcije.

William Glaser jako lepo opisuje nae ivotne mogunosti, kada ivot oveka uporeuje sa automobilom na prednji pogon. Prednja dva toka su nae miljenje i delovanje. Njih moemo usmeravati svojom voljom. Slede tokovi nae fiziologije, delovanja naeg tela, i nae emotivnosti. Na ova dva toka nemamo neposredni uticaj.

Odgovarajuim aktivnostima moemo da utiemo ne samo na svoje telo, ve i na svoja ula. Moemo nauiti i primeniti brojne tehnike oputanja, kojim telesnom i pre svega psihikom aktivnou postiemo oseaj oputanja: joga, autogeni trening, oputanje ritmikim disanjem, meditacija, masaa, oputanje muzikom, plesom, otvorenim prijateljskim razgovorom, hobijima itd...

Vano podruje gde ovek uvruje pozitivnu sliku o sebi je i sreena i zadovoljavajua polnost. Samo ovek sa pozitivnom slikom o sebi moe se u partnerskom odnosu ulno i telesno partneru zaista predati. Telesni dodir, ne samo u polnosti, prema miljenju nekih istraivaa oblikuje nau osobenost.

Vano "oruje u borbi za opstanak" je i humor (Viktor Frankl). Oputeni smeh koji prati percepciju humora odlian je jogging na mestu. Dr Christian Barnard je na pitanje, ta najvie uva nae srce od infarkta, odgovorio da je to smeh barem jedanput dnevno ali smeh od srca. Brojna istraivanja dokazuju pozitivno dejstvo smeha i veselja. Zato se ve pojavljuju projekti "leenje smehom". Smeh smanjuje luenje kateholamina, koga nae telo proizvodi u izobilju kada smo u stresu, i poveava broj odbranbenih elija.

8.5. Zakljuna razmatranja

Treba nauiti da se prihvataju svoje misli, delovanje i oseaji pozitivno i sa humorom. Kako bi poveali samopotovanje moramo selekcionisati miljenja drugih. Treba da budemo ono to uistinu jesmo - jedinstvena i neponovljiva ljudska bia. Kao najviu vrednost ponimo razvijati svoju ljudskost, ne perfektnost! Svako je drugaiji i dobro je to je tako. Kada pozitivno prihvatamo razliitost, uporeivanje i takmienje gubi smisao, razliitost drugih oplemenjuje na svijet.

Kada su u intervjuu upitali dr Antona Trstenjaka, da li je on srean ovek, odgovorio je: "da, pokuavam biti./.../ Ako eli biti srean ovek, mora svaki dan biti srean, a ne tek to pokuavati. Srea je stvar sadanjosti./../ Svakog dana treba nai smisao u svome ivotu. Smisao i srea su jedno te isto. Ako ga ne nae, ne moe podnositi ivot i posrne pod njegovom teinom." ovek je bie sa uroenom potrebom za preivljavanjem, moi, ljubavlju, slobodom i zabavom.

UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNIKI FAKULTET U BOR

USPENO KOMUNICIRANJE

Prof. dr Zvonimir D. StankoviIvana Rangelov, dipl. ing.

BOR, 2004.

1. UPOZNAVANJEOSNOVA

Svako komunicira na jedan ili drugi nain, ali samo nekima uspeva da poruke upute uspeno, odnosno, onako kako oni ele. Upoznajmo se sa nekim osnovnim pravilima koja omoguavaju uspeno komuniciranje.

RAD NA POBOLJANJU KOMUNICIRANJA

Dobra komunikacija je osnova uspeha jedne organizacije. Ona se moe ostvarivati kroz razliite oblike, takve kao to su govor, pisanje i sluanje iako im je osnovna svrha da ostvare prenos poruka do primaoca. Koriste se za oblikovaje informacija i poboljanje odnosa.

1 Ohrabrujte vau kompaniju da unapreuje sve tipove komunikacija.

BUDITE EFIKASNI

Efikasna komunikacija (i oduda uspeno poslovanje) zavisi od toga da li vas ljudi ispravno razmeju i da li njihov odziv da se pokrenu ka boljem, ide u pravcu u kojem bi ste vi eleli da ide. Komunikacija je uvek dvosmeran proces. U poslovanju vi komunicirate da bi ste obavili posao, dobili i prosledili informacije, doneli odluke, popravili uzajamno razumevanje i razvili i unapredili odnose.

2 Upamtite da dobre komunikacije doprinose uspenom poslovanju.

PREPOZNAVANJE BARIJERA

Postoje uvek bar dve strane ukljuene u bilo koju komunikaciju, pri emu svaka od njih moe ispoljavati razliite elje, potrebe i stavove. Ove elje i

potrebe mogu predstavljati barijeru ako su suprotne eljama i potrebama druge strane, pa vam takve barijere mogu zaustaviti otpremanje i prijem pravih informacija. Pri svakoj komunikaciji moraju se prebroditi takve barijere ako se eli da postigne uspeh, i zato je prvi korak pri kominiciranju prepoznati postojanje takvih barijera.Uklanjanje barijera je pak jedan od prvih koraka ka dobrom komuniciranju. Odravanje kontakta oima, paljivo sluanje ta druga osoba kae ipraenje govora tela pomae uspenom komuniciranju.

Slika 1. Pozitivno komuniciranje

POSTIZANJE JASNOE

Sva tri pravila koja dovode do dobre kominikacije povezana su sa jasnoom. Ta pravila su:Budite jasni u mislima u onome o emu elite da komunicirate;Izloite poruku saeto;Osigurajte da vaa poruka bude jasno i ispravno shvaena.Dobra komunikacija znai rei ono to se misli i potpuno razumevanje dejstva poruke.

3 Ne budite prestrogi kada pokuavateda prevaziete barijere kod drugih ljudi.

IZBOR METODE

Pri komuniciranju porukama morate sa puno ozbiljnosti i panje izabrati medijum za komunikaciju. U mnogim prilikama ovo se svodi na izbor izmedju izgovorene ili pisane rei.Ako odluite da vam je vana brza i uobiajena komunikacija, moete izabrati govor kao najbolji oblik za komuniciranje. Alternativno, modaelite neto trajniji ureeniji, recimo, kucani, dokument koji e zahtevati i odgovarajui odgovor.Elektronski mediji pruaju ak vie mogunosti u kreiranju hibridnih oblikaod govora i pisanja. Tako, e-mail komunikacija ima brzinu i neformalnost telefonskog razgovora a pritom je data u pisanom obliku koji se moe zapamtiti u kompjuteru.Svrha poruke treba da diktira i odredi na koji e nain ona biti prosleena. Zato se prvo treba odluiti o poruci a potom o najpodesnijem nainu njenog prosleivanja, pod uslovom da imate mogunost izbora metode zaprosleivanje.

KOMBINOVANJE METODA

Medode komunikacije mogu se grupisati u pet osnivnih tipova:

Pisanim reima;Izgovorenim (i sluanim) reima;Simbolikim gestikulacijama;Vizualnim slikama iKombinacijom prethodnih tipova.

Mada se prva etiri tipa koriste sasvim dobro i individualno, danas je poznato da korienje dva ili vie razliitih metoda komunikacije istovremeno, poveava interesovanje, razumevanje i prihvatanje. Metode imaju mnogo vie uspeha ako se meusobno kombinuju.Primeri kombinovanog pristupa ukljuuju komunikaciju putem komercijalnih medija i elektronskih tehnologija, kao to su multimediji i video konferencije.Multimedijalni pristup dozvoljava bolje korienje vizuelnih elemenata i jakoje podesan kada je potrebno komunicirati sa velikim brojem ljudi kao i za velike kompanije.

4 Paljivo birajte medije za prenos poruka!

5 Kad god je to mogue koristite i vizuelne komunikacije.

KULTUROLOKE RAZLIKE

iroka uoptavanja se veoma esto koriste u kulturolokom korienju rei i gestova. Neki Japanci i drugi Azijati su tii nego neki Evropljani. Nemci, Nordijci i Britanci su obino manje buni i manje gestikuliraju nego Latinske nacije. Neki Britanci izbegavaju da kau ono to misle dok Australijanci mogu da zbune ljude govorei upravo ono to misle. Mnogi Amerikanci mogu biti veoma iskreni.

Tabala 1. Izbor metoda komunikacije

IZBOR METODE KOMUNIKACIJETIP KOMUNIKACIJEPRIMERPRIM