KULTURA POLISA · okviru predmeta Medijska analitika. U ovom, trećem delu podaci se sagledavaju i tumače iz različitih perspektiva. Za učešće u ovom delu projekta pozvani su

KULTURA POLISAčasopis za negovanje demokratske političke kulture

Izdavač: Udruženje za političke nauke Srbije Ogranak u Novom SaduSuizdavač: Megatrend univerzitet, BeogradUredništvo: dr Srbobran Branković, dr Mirko Miletić, dr Zoran Đerić, dr Aleksandar Petrović, dr Slaviša Orlović, dr Slobodan Bjelica, dr Predrag Marković, dr Srđan Milašinović mr Nebojša Petrović, mr Nenad ĐuretićGlavni i odgovorni urednik: dr Ljubiša DespotovićZamenik gl. i odgov. urednika: dr Zoran JevtovićPomoćnik gl. i odgov. urednika: dr Darko GavrilovićČlanovi uredništva iz inostranstva: dr Vasilis Petsinis (Grčka), dr Pol Mojzes (SAD), dr Pavel Bojko (Ruska Federacija), dr Marko Atila Hoare (Velika Britanija), dr Srđa Pavlović (Kanada)Prelom i priprema: Milan Karanović, Branimir Trošić Savet časopisa: dr Ilija Vujačić, predsednik, dr Vukašin Pavlović, dr Milan Tripković, dr Vučina Vasović, dr Dragan Koković, dr Čedomir Čupić, mr Nebojša KuzmanovićTiraž: 300.

UDK 316.334.56:008CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

3 КУЛТУРА полиса: часопис за неговање демократске политичке културе/главни и одговорни уредник Љубиша Деспотовић.-Год. 6, посебно издање (2009)-.- Нови Сад:Удружење за политичке науке Србије Огранак у Новом Саду; 2009-.- 21 cmУредник посебног издања: Србобран БранковићISSN 1820-4589COBISS.SR-ID 199568391

Urednik posebnog izdanja: dr Srbobran BrankovićNapomene: Radove objavljene u časopisu, nije dozvoljeno preštampavati ni u delo-vima ni u celini bez saglasnosti izdavača. Ocene iznesene u radovima stavovi su autora istih, i ne izražavaju mišljenje uredništva časopisa. Rukopisi se recenziraju, i ne vraćaju autorima. Objavljeni radovi se honorarišu u skladu sa finansijskim mogućnostima izdavača.

Posebno izdanje Kulture polisa

SADRŽAJ

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Prof. dr Srbobran Branković DNEVNA EKONOMIJA VREMENA ŽITELJA SRBIJE: Projekat istraživanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi . . . . . . . . . . . . . . . 3Prof. dr Mirko Miletić ŠKOLA, MEDIJI I DOKOLICA U ŽIVOTU MLADIH U SRBIJI . . . . . . . . . 37Prof. dr Zorica Tomić UDEO KOMUNIKACIJE U DNEVNOJ EKONOMIJI VREMENA . . . . . . . 55Prof. dr Zoran Jevtović KOMUNICIRAM – ZNAČI POSTOJIM! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Irina Milutinović UTICAJ INTERNETA NA KOMUNIKACIONU PRAKSU ~ jedan pogled na Srbiju ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Prof. dr Ljubiša Despotović SLOBODNO VREME I ŽIVOTNI STILOVI IZMEĐU „PROTESTANTSKE ETIKE“ I KULTURE HEDONIZMA . . . . 109PRILOZI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 1-2

UVOD

U ovom zborniku predstavljamo rezultate istraživanja Dnevna eko-nomija vremena žitelja Srbije, koje su u decembru 2008. godine sproveli TNS Medium Galup i Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerzi-teta. Istraživanje je urađeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispita-nika, koji reprezentuje populaciju žitelja Srbije starijih od 12 godina.

Zbornik je sastavljen od četiri dela:1. Prvi deo je projekat istraživanja u kojem se iznose razlozi za nje-

govo pokretanje, izlaže analitička podela istraživanog fenomena, postavljaju hipoteze i obrazlaže metodologija istraživanja.

2. Drugi deo čine iskustveni podaci – snimljeni i izmereni indi-katori o načinu na koji stanovnici Srbije upravljaju svojim vre-menom na kraju prve decenije 21. veka. Podaci su dati u tekstu Koordinatni sistem: osnovne dimenzije i mere dnevne ekonomije vremena i u prilogu Osnovni nalazi.

3. Treći deo nosi naziv Smisao i značenje: Različiti uglovi gledanja na ekonomiju vremena.

Naime, istraživanje nije bilo zamišljeno kao gola deskripcija – nepregledni niz frekvencija i izmerenih odnosa među varija-blama. Taj cilj ostvaren je u okviru obrazovne funkcije ovog pro-jekta – praktičnog rada studenata Fakulteta za kulturu i medije u okviru predmeta Medijska analitika. U ovom, trećem delu podaci se sagledavaju i tumače iz različitih perspektiva. Za učešće u ovom delu projekta pozvani su istraživači sa osobenim i snažnim autorskim pristupom koji prevazilazi deskriptivni kredo o vred-nosnoj neutralnosti društvenog istraživanja, i od njih je zatraženo da daju svoje tumačenje nalaza do kojih se došlo.

Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

2

4. Četvrti deo projekta čine prilozi:Osnovni nalazi – ono što se u statistici naziva distribucijom 1) frekvencijaUpitnik2) Struktura uzorka3) Spisak članova istraživačkog tima studenata i TNS Medium 4) Galupa.

Konačno, treba dodati da je namera autora okupljenih oko ovog projekta da, po izlasku zbornika, organizuju dalju raspravu o rezulta-tima istraživanja i tumačenjima koja su im data.

Na kraju želim da dam jednu napomenu. Posle prvog javnog saop-štavanja rezultata istraživanja, javio nam se prof. dr Predrag Aleksić sa neočekivanim poklonom na kome smo mu neizmerno zahvalni. Oba-vestio nas je da je slično istraživanje sprovedeno 1973. u Kragujevcu, u okviru velikog međunarodnog projekta „Budžet vremena gradskog stanovništva“ i ljubazno nam ustupio knjigu sa osnovnim nalazima. Iako to nije istovetna populacija kao ona obuhvaćena našim projektom, podaci su velikim delom međusobno uporedivi. Ovim su naši nalazi dodatno dobili na smislu: nijedan podatak, ma kako precizno izdvojen i očitan, ne može biti od naročite koristi ako ga ne možemo uporediti s nekim sličnim, tj. ako ga ne sagledamo u komparativnoj perspektivi. A poređenje sa nalazima iz doba od koga nas deli skoro pola veka vremena obeleženog burnim promenama u načinu života ljudi, predstavljalo je zaista uzbudljiv izazov.

Stoga su u razmatranja u zborniku uključeni i nalazi ovog istraži-vanja.

Srbobran Branković


ONR UDK 316.728:303.6(497.11)"2008" 316.776(497.11)"2008"

Primljen: 1.4.2009. ID 168153100

Prof. dr Srbobran BrankovićFakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta

Direktor TNS Medium Gallup

DNEVNA EKONOMIJA VREMENA ŽITELJA SRBIJE:

Projekat istraživanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi

Sažetak: U tekstu se izlažu projekat i glavni nalazi istraživanja Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije, koje su pod rukovodstvom autora u decembru 2008. sproveli TNS Medium Galup i Centar za istraživanja u kulturi i medijima Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Istraživanje je urađeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika koji reprezentuje populaciju žitelja Srbije starijih od 12 godina.

Istraživanje je utvrdilo da prosečan žitelj Srbije 32 odsto svog ukupnog dnevnog vremena provede u spavanju, 30 odsto posveti svakodnevnim poslo-vima i obavezama (rad na radnom mestu, poslovi u kući, odnosno domaćinstvu, učenje, lična nega i dnevni obroci), 19 odsto u praćenju medija, devet odsto čini slobodno vreme (deo koji ne obuhvata praćenje medija), a 11 odsto u aktivno-stima i stanjima koje ne mogu da se razvrstaju ni u jednu od pomenutih grupa. Televizija odnosi 55 odsto ukupnog vremena posvećenog praćenju medija, radio 24%, internet 11 i štampa devet odsto. Najveći deo slobodnog vremena (39%) otpada na posete prijatelja odnosno prijateljima, 30 odsto čini vreme provedeno u kafanama i klubovima, 10 odsto u čitanju knjiga.

Prosečan žitelj, takođe, dnevno provede 267,8 minuta u komuniciranju s dru-gim osobama, bilo neposredno, licem u lice, ili posredstvom neke od savremenih tehnologija. Neposredna aktivna komunikacija čini 34,5% ukupne komunikacije, neposredna pasivna 43,7%, posredna aktivna 9,6% i posredna pasivna 12,2%. On se tokom jednog dana 178,4 minuta oseća posebno dobro i srećno, a 44,3 minuta posebno loše i nezadovoljno. Potomci (deca i unuci) i ženski deo populacije su

Prof. dr Srbobran Brankoviæ


4

osobe koje izazivaju najviše dobrih osećanja, dok najmanje dobrih i najviše loših osećanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodični.

Ključne reči: mediji, korišćenje dnevnog vremena, komuniciranje, osećaj sreće, slobodno vreme, gledanje televizije, slušanja radija, čitanje štampe, kori-šćenje interneta, fejsbuk, korišćenje mobilnih telefona

A) PROJEKAT ISTRAŽIVANJA

1. Formulacija problema

1.1 Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraživanje bila su: kako izgleda jedan običan dan prosečnog čoveka u Srbiji pri kraju prve dece-nije 21. veka? Koliko vremena u tom danu otpada na rutinske, sva-kodnevne poslove, koliko je slobodno vreme, šta ljudi najčešće rade u tom vremenu koje im ostane posle svih obaveza? Da li su, pod snažnim razvojem novih tehnologija i medija (mobilna telefonija, internet), polje i opseg komunikacije prošireni u odnosu na ukupno dnevno vreme? I da li se promenio udeo neposredne komunikacije u ukupnoj komu-nikaciji, tj. da li je povećan udeo (tehničkim sredstvima) posredovane komunikacije nauštrb one koja se odvija licem u lice?

Način na koji pojedinac upravlja1 svojim vremenom postao je druš-tveno i naučno važno pitanje onda kada se steklo nekoliko značajnih uslova: 1) kad je slobodno vreme2 postalo masovan fenomen, a ne samo privilegija povlašćenih klasa; 2) kad je ono toliko naraslo da su u vezi sa načinom njegovog korišćenja bile potrebne važne privatne i društvene odluke, i 3) kad je oko popunjavanja slobodnog vremena izrasla ogro-mna industrija zabave, odnosno kad je to postalo važno polje ekonomije i poprište snažne tržišne utakmice.

S druge strane, činjenica je da način na koji upravljamo svojim vremenom odražava i naš životni stil pa i životnu filozofiju, ali i da je 1 U stručnoj literaturi za upravljanje vremenom kod nas je uglavnom korišćen

izraz budžetiranje, ali i ekonomija vremena. U literaturi na engleskom najčešće se upotrebljava izraz „korišćenje vremena“ (time use).

2 Prva važnija istraživanja upravljanja vremenom su i bila usredsređena na kori-šćenje slobodnog vremena.


Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 5

to istovremeno i deo društvene svesti i samosvesti naše uže društvene zajednice, naše nacije i cele civilizacije kojoj pripadamo.

1.2 Verovatno, prvo istraživanje koje se bavilo načinom na koji ljudi organizuju svoje vreme sprovedeno je 1912. godine u SAD. Džordž Bevans (1913) je anketirao radnike u Njujorku, tražeći da popune koliko obično sati posvete nekim aktivnostima tokom jednog tipičnog dana u nedelji. Od značajnijih istraživanja u prvim decenijama 20. veka treba spomenuti ono koje je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede SAD, od 1927. do 1934, sprovedeno među domaćicama u poljoprivred-nim domaćinstvima. Najdragocenija studija o istraživanjima budžeta vremena iz tog doba je Upravljanje vremenom u ponašanju ljudi Piti-rima Sorokina i Klarensa Bergera (1933).

Iskustvena istraživanja zasnovana na merenju vremena provede-nog u različitim aktivnostima i stanjima tokom dana, sprovođena su i u Sovjetskom savezu i to već početkom dvadesetih godina 20. veka: u periodu od 1920. do 1925. sprovedeno je nekoliko istraživanja na razli-čitim populacijama – radničko stanovništvo, seosko, gradsko, potom aktivisti nekih novonastalih organizacija. Pregled takvih istraživanja iz dvadesetih i tridesetih godina, a i kasnijih, može se naći kod Artemova i Novohatskaje (2004). Od pedesetih godina ta istraživanja se rade i u institutima Sovjetske akademije nauka.

Jedan od najiscrpnijih pregleda ove vrste istraživanja u svetu dat je u tabeli koju je sačinio Centar za istraživanje korišćenja vremena pri Odseku za sociologiju Sent Hju koledža Univerziteta Oksford3.

Istraživanja korišćenja vremena su poslednjih decenija toliko narasla da su nastale snažne institucije i organizacije koje se time bave, poput Međunarodnog udruženja za istraživanje korišćenja vremena4, pome-nutog oksfordskog centra, Programa istraživanja korišćenja vremena pri kanadskom Univerzitetu „Sveta Marija“5, pri kome deluje i pomenuto međunarodno udruženje. U okviru američkog Instituta za korišćenje vremena sprovodi se gigantski projekat pod nazivom Američko istraži-

3 Ovaj pregled može se naći na internet stranici http://www.timeuse.org/informa-tion/studies/

4 International Association for Time Use Research5 Saint Mary’s University - Time Use Research Program



6

vanje korišćenja vremena (American Time Use Survey, skraćeno ATUS), jedno od retkih koje se radi na nacionalno reprezentativnom uzorku6.

Prvo istraživanje u Jugoslaviji na ovu temu sprovedeno je 1957. godine u okviru jednog međunarodnog projekta u organizaciji Uneska (UNESCO).

Potom je usledilo istraživanje koje je 1965. godine sproveo Institut za sociološka istraživanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod rukovodstvom dr Predraga Aleksića (Aleksić, 1973), takođe kao deo veli-kog međunarodnog projekta pod nazivom Budžet vremena gradskog sta-novništva, koji je ostvaren u dvanaest zemalja.7 Organizator projekta bio je Uneskov Evropski centar za koordinaciju istraživanja sa sedištem u Beču, a njime je rukovodio prof. dr Aleksandar Salaj (Alexander Szalai). Kako ćemo kasnije videti, populacijski zahvat ovog istraživanja je uži od projekta koji ovde predstavljamo. To znači da se podaci mogu porediti u ograničenom obimu, tj. samo u onim oblastima dnevnog vremena 1) koje su obuhvaćene u oba istraživanja i 2) u kojima u našem istraživanju ne postoje značajne razlike između seoskog i gradskog stanovništva.

1.3 Po čemu se istraživanje koje ovde predstavljamo razlikuje od onih koja su ranije sprovođena kod nas, a i od većine drugih koja se sprovode u svetu?

Najpre, ono pokriva celokupnu populaciju, a ne samo pojedine demografske ili socijalne kategorije.

Druga njegova osobenost je što nastoji da meri i komunikaciju među ljudima, naročito onu zasnovanu na najnovijim tehnologijama i socijalnim mrežama, kao što su mobilni telefon i internet. Posebno se sačinjava stablo komunikacije i prati njeno kretanje unutar istih polnih i generacijskih grupa, kao i ono koje se odvija između grupa.

Konačno, ispitanici su označavali delove dana u kojima su se ose-ćali posebno dobro i srećno i one kad su osećanja bila suprotna, što pruža velike mogućnosti za iskazivanje podataka ne samo po pojedinim demo-grafskim grupama, već i po vrstama aktivnosti i stanja koja su se odvijala u vreme kad se neka osoba osećala posebno dobro ili posebno loše. Poslednja 6 Veličina uzorka je 48.000 ispitanika! Pokriva se populacija starija od 15 godina.7 Belgija, Bugarska, Francuska, Mađarska, Poljska, SAD, Peru i tadašnje SR Nemačka,

DR Nemačka, Sovjetski Savez i Jugoslavija, u okviru koje su obuhvaćeni gradovi Kragujevac i Maribor.



dva uvida (obim komunikacije i stepen zadovoljstva) su novina ne samo u odnosu na istraživanja u Srbiji, već i na ona koja se sprovode u svetu.

Budući da nudi do sada neostvarene uvide u pomenute oblike mikro-društvenosti, ovaj projekat je od izuzetnog naučnog i društvenog značaja.

2. Ciljevi istraživanja

Osnovni cilj ovog istraživanja je prevashodno statistički opis eko-nomije dnevnog vremena u Srbiji među populacijom starijom od 12 godina.

U drugoj ravni ispitaće se odnosi povezanosti između nekih soci-jalno-demografskih činilaca (starosti, pola, obrazovanja, mesta življe-nja) i pomenute dnevne ekonomije vremena.

Konačno, kao mogući cilj postavlja se i pronalaženje modela koji objašnjavaju neke navike i stanja istraživane populacije.

3. Predmet istraživanja

3. 1. Osnovne definicije

Pod dnevnom ekonomijom vremena podrazumevamo upravlja-nje svojim životom (interesovanjima, potrebama, željama) i raspola-ganje vlastitim vremenom i resursima tokom jednog dnevnog ciklusa. U ovom istraživanju bavimo se dnevnom ekonomijom vremena poje-dinca. Populacija koju obuhvatamo istraživanjem jesu žitelji Srbije sta-rosti 12 i više godina.

Osnovna jedinica analize je jedan dnevni ciklus života stanovnika Srbije starosti 12 i više godina. Ne posmatra se, dakle, jedan kalendar-ski dan, koji počinje u 00.00 i traje do 24.00, već jedan dan života koji je omeđen buđenjem posle glavnog spavanja i ponovnim odlaskom na naredno glavno spavanje.

Pod glavnim spavanjem podrazumevamo ono koje se uglavnom odvija noću i koje je po pravilu najduže, ali koje kod različitih ljudi poči-nje u različito vreme: kod starijih ljudi na selu ono obično počinje oko 20 sati i završava se oko 5 ili 6 sati narednog dana, ali kod jednog broja mla-đih ljudi u većim gradovima ono može da počne, recimo, u 03.00 ujutru i traje do 11.00 pre podne tog dana. U tom slučaju, dan koji posmatramo



8

počinje od 11.00 i sve aktivnosti se u upitniku nanose u odgovarajuće podeoke od tog vremena pa nadalje. Ukoliko taj dan (o kome se popu-njava dnevnik) pređe ponoć i uđe u naredni kalendarski dan, onda se te aktivnosti iz narednog dana (recimo, vreme provedeno u kafiću od 24.00 do 02.30) unose u tabelu u predviđenim intervalima sve do vre-mena ponovnog odlaska na spavanje, bez obzira na to što se to u tabeli formalno pojavljuje ispred aktivnosti tog posmatranog dana (koje su prethodile ovom ponoćnom vremenu).

Sve aktivnosti i stanja u kojima se čovek može naći tokom dana podelimo na 1) one koje predstavljaju neku vrstu biološke nužnosti (san, obroci, lična nega i higijena) ili društvene obaveze (posao, škola, kućni poslovi, vreme provedeno u prevozu i druge aktivnosti koje pot-padaju pod neku vrstu obaveza) i 2) one koje nisu uslovljene nužnošću ni obavezama.

Slobodno vreme određujemo kao vreme koje ostaje po odbitku vre-mena obuhvaćenog gore pomenutim nužnostima i obavezama i o čijem korišćenju i organizaciji odluku može da donosi sam pojedinac. Deo slobodnog vremena koji se koristi za praćenje medija operacionalno je izdvojen jer su mediji posebno važan predmet ovog istraživanja.

Komunikaciju operacionalno definišemo kao razmenu ili samo slanje ili samo primanje informacija i poruka sa nekom drugom oso-bom ili grupom osoba, bilo da se ono odvija neposredno (uživo, licem u lice), ili posredstvom neke od savremenih tehnologija kao što su fiksni i mobilni telefon i računar – internet sa svim njegovim oblicima komu-niciranja (i-mejl, ćaskanje dopisivanjem, razgovor, razmena sadržaja i poruka na „Fejsbuku“ ili „Maj spejsu“).

3.2. Razrada predmeta istraživanja

Predmet istraživanja se klasifikuje po dva osnova: a) aktivnosti i stanja u kojima se jedna osoba može naći tokom

dana; b) demografska, socijalna i druga obeležja koja mogu biti povezana

sa načinom na koji ta osoba raspoređuje pomenute aktivnosti i stanja tokom jednog dana svog života.



Pratiće se sledeće aktivnosti i stanja: 1) svakodnevne aktivnosti, koje se uglavnom ponavljaju i spadaju u dnevnu rutinu, 2) praćenje medija, 3) komunikacija s drugim osobama ili grupama, 4) slobodno vreme.

A) Aktivnosti i stanja

U okviru posmatranog dana (dnevnog ciklusa) prate se sledeće aktivnosti i stanja:

1) DNEVNA RUTINA I SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI, što obuhvata:Spavanje1) Ustajanje2) Lična nega3) Doručak4) Ručak5) Večera6) Vreme u kući (obuhvata i sve navedene aktivnosti koje se obav-7) ljaju u kući, ali i „sedenje“ u kući, vreme kad se ništa ne radi)Kućni poslovi8) Vreme na poslu9) Vreme u školi / fakultetu10) Vreme u prevozu do posla, škole, fakulteta ili nekog drugog 11) mestaDnevno spavanje (svako spavanje van glavnog)12) Učenje13)

2) KOMUNIKACIJAUživo / licem u lice1) Mobilnim telefonom2) Fiksnim telefonom3) SMS – slanje4) SMS – primanje5) Četovanje 6) Facebook7) MySpace8)



10

Komunikacija zauzima centralno mesto u ovom istraživanju. Kla-sifikovaćemo je po nekoliko osnova:

1) Prema načinu na koji se odvija na:neposrednu (onu koja se odvija uživo, tj. licem u lice); • posrednu (onu koja se odvija posredstvom neke tehnologije: fik-• snih ili mobilnih telefona i interneta).

2) Prema aktivnosti osobe koja učestvuje u istraživanju:aktivna – kad osoba koja popunjava dnevnik govori ili se na • neki drugi način obraća drugoj osobi ili grupi;pasivna – kad osoba koja popunjava dnevnik sluša ili na neki • drugi način prati obraćanje druge osobe ili grupe (ovde se ne uzima u obzir obraćanje preko medija, već samo preko pomenu-tih sredstava komuniciranja).

3) Prema generacijskom kriterijumu:komunikacija unutar generacije;• komunikacija među generacijama.•

4) Prema polu:komunikacija unutar iste polne grupe;• komunikacija među polovima.•

5) Prema tome da li među učesnicima komunikacije postoji srodstvo:komunikacija među srodnicima;• komunikacija među nesrodnicima.•

6) Prema tome sa kakvim sagovornikom se odvija komunikacija:komunikacija među osobama koje se poznaju;• komunikacija među osobama koje se ne poznaju (komunikacija • koja se može odvijati putem interneta).

Računanje 1) udela komunikacije u dnevnom vremenu, 2) udela pojedinih od napred navedenih oblika komunikacije u ukupnom vre-menu provedenom u komunikaciji.



3) MEDIJI1) GLEDANJE TV

Muzički programa) Filmski programb) Serijski programc) Informativni programd) Obrazovni programe) Zabavni programf) Sportski programg)

2) INTERNET / Sajtovi i ostalo što nije komunikacija s drugim osobama ili grupama

3) RADIO Radio / muzički programa) Radio / informativni programb) Radio / kontakt programc) Radio / sportski programd) Muzika sa MP3/4e)

4) ČITANJE DNEVNIH NOVINA5) ČITANJE MAGAZINA, ČASOPISA

4) SLOBODNO VREMEVreme provedeno u kafiću / klubu1) Vreme provedeno u kafani / restoranu2) Vreme provedeno u poseti prijateljima3) Poseta kulturnim događajima (koncerti, bioskop, pozorište i sl.)4) Poseta sportskim dešavanjima5) Kupovina6) Kladionica7) Šetnja8) Sport – rekreacija9) Čitanje vanškolskih knjiga10) Drugo11)



12

B) Demografska, socijalna i druga obeležja

Starost u godinama

Doba godine u koje su rođeni i horoskopski znak

Najviši nivo završenog obrazovanjaOsnovno ili niže 1) Završena srednja škola 2) Viša škola ili fakultet3)

Radni status Puno radno vreme ili skraćeno radno vreme (uključuje i samoza-1) poslenost)Nezaposlen 2) Domaćica3) Student4) Penzioner 5)

Bračno stanjeUdata / Oženjen1) Neudata / Neoženjen2) Razvedena / razveden3) Udovica / Udovac4) U vanbračnoj zajednici 5)

Lični mesečni prihod ili džeparac Do 3000 dinara1) Od 3001 do 6000 dinara2) Od 6001 do 12000 dinara3) Od 12001 do 18000 dinara4) Od 18001 do 30000 dinara5) Od 30001 do 48000 dinara6) Više od 48000 dinara7)



Sa kim ispitanik živi: S roditeljima1) S partner(k)om2) S prijateljima3) Sama4)

Ukupan broj članova domaćinstva

Vrsta naselja u kome živiGradsko naselje1) Prigradsko2) Seosko naselje3)

RegionBeograd1) Vojvodina2) Centralno-zapadna Srbija3) Jugoistočna Srbija4)

Dan u nedelji u kome se vodi dnevnik (uzorkom je predviđeno da svih 7 dana bude podjednako zastupljeno).

C) Kako se oseća u različitim dobima dana

4. Hipoteze

S obzirom na to da ima malo ranijih istraživanja ovog predmeta i da mnogi podaci iz onih koja postoje ne mogu da se porede sa ovim današnjim, nije moguće izvesti veliki broj zasnovanih pretpostavki o svojstvima istraživanog predmeta i mogućim pravilnostima koje ga odlikuju, pa se ne može razviti ni veći broj preciznih hipoteza.

Stoga ćemo poći od nekoliko opštih hipoteza:Dnevna ekonomija vremena uslovljena je demografskim, socijalnim

i drugim činiocima navedenim u prethodnom poglavlju: osobe različitog socijalnog i demografskog profila imaju različite navike, vreme i načine obavljanja svakodnevnih poslova, komuniciranja, praćenja medija i korišćenja slobodnog vremena.



14

Takođe se može pretpostaviti da osobe različitog socijalnog i demo-grafskog profila imaju značajno različite preferencije, tj. da u različitim aktivnostima i stanjima tokom dana osećaju značajno različit stepen zadovoljstva i nezadovoljstva.

Spisak mogućih odnosa povezanosti i uzajamne uslovljenosti razli-čitih promenljivih iz ovog istraživanja (a time i mogućih hipoteza), dat je u Prilogu.

Ova uslovljenost je višestruka i višeslojna, što upućuje na činjenicu da se mogu postavljati sledeće radne hipoteze: mladi ljudi u gradu (12-20) imaju korenito različite navike od starijih ljudi na selu (55 i više godina); mlađi muškarci u gradu više učestvuju u kućnim poslovima od starijih muškaraca uopšte i značajno više od starijih muškaraca na selu; korisnici interneta imaju znatno širi obim komunikacije od onih koji to nisu.

Jedna od konkretnijih hipoteza koju je moguće izvesti povezana je sa osnovnim istraživačkim pitanjem datim u Formulaciji problema i ona glasi: nove tehnologije (računari, odnosno internet, mobilna tele-fonija) proširile su obim komunikacije (udeo vremena trajanja komuni-kacije u jednom kalendarskom, 24-časovnom danu), ali su istovremeno povećale učešće posredovane u odnosu na neposrednu komunikaciju (licem u lice).

5. Metodologija

Ovaj projekat spada u kategoriju istraživanja životnih stilova, ali s obzirom na definisani predmet i ciljeve istraživanja, kao i na postav-ljene hipoteze, on se ne može ostvariti primenom klasičnih metoda prikupljanja podataka – intervjua licem u lice. Stoga se kao metod određuje dnevnik: ispitanici popunjavaju upitnik u kome su navedeni napred pomenuti delovi predmeta istraživanja i 15-minutni vremenski segmenti koji označavaju vreme posvećeno svakom od tih predmeta – aktivnostima i stanjima (upitnik je u Prilogu).

Ovakav način beleženja podataka je mnogo pouzdaniji jer se ne oslanja na sećanje, već samo registruje ono što se dešava. Stoga podaci pružaju autentičnu i neretuširanu sliku o stvarnim životnim navikama različitih kategorija stanovništva. Ti podaci su ujedno i znatno preci-zniji nego kod klasičnih istraživanja jer trajanje neke aktivnosti ili sta-nja mere u minutima.



5.1. Populacija i uzorak

Prema popisu iz 2002. godine, istraživana populacija, starosti od 12 i više godina, procenjuje se na približno 6.500.000 ljudi. Muškaraca ima oko 48,6% (ili 3.160.000), a žena 51,4% (ili 3.340.000).

Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nede-lji: svaki anketar je dužan da obezbedi po 14 osoba koje će voditi dnev-nik, a koje će ispunjavati sledeće kriterijume. Uzorkom je obuhvaćeno 1600 ispitanika.

Tabela 1: Broj ispitanika u svakoj starosnoj grupi

POL 12-17 18-23 24-30 31-40 41-50 51-60 61 i više Ukupno

Žensko 1 1 1 1 1 1 1 7Muško 1 1 1 1 1 1 1 7Ukupno 2 2 2 2 2 2 2 14

U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji bio je pokriven sa po dva ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je slučajan.

Kao što se vidi, starosna grupa od 12 do 30 godina je više zastu-pljena nego što učestvuje u populaciji. Razlog je to što je ova grupa najzanimljivija sa stanovišta cilja istraživanja i glavnog istraživačkog pitanja. Kad se podaci iskazuju za celu populaciju, uzorak se posebnim statističkim procedurama usklađuje sa parametrima osnovnog skupa (žitelji Srbije stariji od 12 godina).

Uzorak je dovoljno velik da se mogu izvoditi veoma precizne pro-cene. Primera radi, za procenu broja sati spavanja, iskazanu u satima s decimalama (7,505 za celu populaciju), mogućnost greške za nivo pre-ciznosti od 99% je 0,109, a za nivo preciznosti od 95% svega 0,082. To je zanemarljivo.

5.2. Hipotezu da su nove tehnologije proširile obim komunikacije, ali da su povećale učešće posredovane u odnosu na neposrednu komuni-kaciju, nije moguće testirati prostim poređenjem jer bi nam za to bili potrebni podaci o vremenu trajanja dnevne komunikacije u periodima kad ove tehnologije nisu postojale.



16

5.3. Međutim, u radu sa podacima koje imamo, poslužićemo se nekom vrstom kvazieksperimenta, ili pre naknadnog eksperimenta: uzorak ćemo podeliti na one koji ne koriste ili značajno manje koriste moderne tehnologije i one koji ih koriste, ili značajno više koriste. Budući da nemamo prethodne okvirne podatke o obimu korišćenja moderne teh-nologije u komunikaciji, za sada nije moguće postaviti kriterijume za razvrstavanje ispitanika u ove dve grupe, te će se stoga oni naknadno postaviti, u radu sa podacima do kojih se dođe istraživanjem. Potom će se porediti obim neposredne komunikacije u ove dve grupe.

Poređenje će se izvoditi primenom nekoliko statističkih koncepata:1. t-testom (na uparenim uzorcima) ćemo ispitati značajnost razlike

između aritmetičkih sredina dve promenljive: p1) broj minuta posredne komunikacije u grupi ispitanika koji ne koriste ili značajno manje koriste moderne tehnologije, i p2) broj minuta posredne komunikacije u grupi ispitanika koji koriste ili značajno više koriste moderne tehnologije;

2. Pirsonovim koeficijentom korelacije ćemo ispitati stepen i zna-čajnost povezanosti promenljivih p3) broj minuta posredne komunika-cije i p4) broj minuta neposredne komunikacije.

Da bi se isključio uticaj tzv. zamagljujućih činilaca8, na samim podacima će se testirati koje su demografske promenljive povezane sa obimom komunikacije, pa će se te promenljive držati pod kontrolom tako što će se porediti odnos ispitanika koji koriste i onih koji ne koriste ove tehnologije unutar pojedinih kategorija svake od njih. Na primer, ako se pokaže da je pol značajno povezan sa obimom komunikacije, onda će se posmatrati obim komunikacije u poduzorcima osoba istog pola, koje koriste (ili više koriste) i, s druge strane, onih koji ne koriste (ili se manje koriste) ove tehnologije.

Primenom regresione analize pokušaćemo da razvijemo model objašnjenja dobrog i lošeg raspoloženja i zadovoljstva ljudi. U obzir za uključivanje u model objašnjenja trebalo bi uzeti sledeće promenljive: broj minuta posredne komunikacije; broj minuta neposredne komuni-kacije; broj minuta spavanja; broj minuta provedenih na poslu, u školi, na fakultetu; broj minuta provedenih u prevozu do posla / škole / fakul-teta; broj minuta gledanja televizije; broj minuta slušanja muzike; broj 8 U literaturi na engleskom ovi činioci zovu se confoundings ili confounding factors

/variables.



minuta provedenih na internetu; pol ispitanika (kao binarna promen-ljiva); visina prihoda; broj godina života; broj godina obrazovanja.

Naravno, model će se dograđivati tokom same analize, sve dok se ne dođe do takvog skupa determinanti koji najbolje objašnjava veći ili manjih stepen raspoloženja i zadovoljstva ispitanika.

5.4. Na polju društvenih nauka sreću se različiti pristupi u radu sa poda-cima do kojih se dođe sociometrijskim istraživanjima ovog tipa. Jedan je ugao gledanja glavne struje u anglosaksonskoj društvenoj nauci. Polazeći od klasične pozitivističke paradigme o objektivnoj datosti društvenih činjenica (društveno se objašnjava društvenim) i uslovlje-nosti individualnog ponašanja tim spoljnim agensom, funkcionalizam i bihejviorizam, kao najuticajniji pravci pokušavaju da objasne ponašanje pojedinca, prevashodno ga tretirajući kao zavisnu promenljivu u zbiru drugih društvenih činilaca prevedenih u socijalne indikatore, odnosno u statističke varijable. Pri tome se odbacuju pokušaji da se problemati-zuju etička ili ontološka pitanja.

S druge strane, veoma uticajno je i stanovište da ozbiljan naučni pristup podrazumeva da se podaci do kojih se došlo raznim društvenim merenjima stave u globalni i vremenski (ponekad i istorijski) kontekst. Korak dalje je shvatanje po kome se posao istraživača društvenih feno-mena ne završava prostim opisom svog predmeta, već se nastavlja kritikom faktičkog stanja stvari, sa stanovišta ključnih društvenih vrednosti, ciljeva i sredstava glavnih aktera. Primenjeno na naš predmet, to bi moglo da pokrene pitanje da li je snimljena struktura dnevnog vremena pojedinca zaista proizvod svesne odluke slobodne ličnosti, ili ona predstavlja jedan samooblikovani ritam potrošačkog društva, nenasilno uspostavljen, ali u suštini nametnuti obrazac življenja, koji nam se samo prikazuje kao slobo-dan izbor, a u stvari to nije.

Osnovna namera pripreme i izdavanja ovog zbornika bila je upravo da se podaci do kojih se došlo istraživanjem sagledaju i tumače iz različi-tih teorijskih i filozofskih perspektiva.



18

B. KOORDINATNI SISTEM: OSNOVNE DIMENZIJE I MERE

DNEVNE EKONOMIJE VREMENA

Svrha ovog dela teksta je da iscrta osnovne dimenzije istraživane pojave – dakle, životne svakodnevice žitelja Srbije. To drugim rečima znači: da izvede osnovne analitičke podele, postavi okvir, ustanovi mere i premeri taj predmet, kako bi ostala razmatranja, koja se bave pojedi-nim celinama ovog predmeta, mogla da se smeste u jedan prostorni kon-tekst. Poređenje sa nalazima iz istraživanja sprovedenog 1965. godine, omogućiće nam da sadašnje nalaze bar u izvesnoj meri posmatramo i u vremenskom kontekstu.

Najpre ćemo dati presek celog jednog dana i to u njegovim najkru-pnijim celinama, potom ćemo izložiti sastavne celine radnog dela dana, praćenja medija i slobodnog vremena. Posebno ćemo prikazati komuni-kaciju, koja je bila jedno od središnjih pitanja ovog istraživanja.

Prikazano u satima, s decimalama, žitelji Srbije u proseku pro-vedu u spavanju 7,62 sata; na grupu aktivnosti koje smo nazvali dnevna rutina i svakodnevni poslovi otpada 7,12 sati; u praćenju medija 4,65; oni, potom, imaju 2,03 sata slobodnog vremena, dok 2,58 sati otpada na kategoriju ostalo, gde spadaju sve druge aktivnosti i stanja koje nije moguće svrstati u neku od navedenih kategorija.

Grafikon 1: Osnovna podela celokupnog dnevnog vremena



Tabela 2: Prikaz po celinama: dnevna rutina – svakodnevni poslovi

Minuta dnevno

Sati dnevno Procenat

Kućni poslovi (kuvanje, čišćenje...) 77,52 1,29 18,2Posao 162,83 2,71 38,1Škola – nastava 33,19 0,55 7,8Učenje 18,70 0,31 4,4Lična nega 37,43 0,62 8,8Obroci 57,93 0,97 13,6Prevoz 39,34 0,66 9,2Ukupno 426,92 7,12 100,0

Najveći deo vremena koje smo označili kao dnevna rutina otpada na vreme provedeno na poslu. Naravno, u ovom slučaju prosek je raču-nat za opštu populaciju, dakle, uključujući i one koji nisu zaposleni, pa ne provode ni minut na poslu. Ista je procena i za vreme provedeno u školi i na fakultetima – dobijenih 0,55 sati odnosi se na svih šest i po miliona žitelja starijih od 12 godina, a ne samo na učenike i studente.

Televizija dominira u medijskom vremenu, i prosečan pripadnik populacije starije od 12 godina provede u praćenju ovog medija 115,4 minuta, ili 2,6 sati; na drugom mestu je radio, koji se sluša 1,1 sat, potom internet kome se posvećuje oko pola sata, dok se u čitanju novina pro-vede približno 25 minuta.

Grafikon 2: Prikaz po celinama: korišæenje medija



20

Tabela 3: Raspodela preostalog dela slobodnog vremena (po odbitku onog koje otpada na praæenje medija)

Minuta dnevno Sati dnevno ProcenatČitanje knjiga 10,35 0,17 8,5Kafana, kafić, klub, kladionica 29,62 0,49 24,3Poseta prijateljima 38,72 0,65 31,7Poseta kulturnim događajima 3,52 0,06 2,9Poseta sportskim događajima 1,62 0,03 1,3Kupovina 7,00 0,12 5,7Šetnja 18,03 0,30 14,8Sport / rekreacija 5,56 0,09 4,6Drugo 7,62 0,13 6,2Ukupno 122 2,03 100,0

U strukturi slobodnog vremena neobuhvaćenog praćenjem medija, najviše učestvuju posete prijateljima i izlasci u kafane, kafiće, klubove i kladionice, dok se najmanje vremena posvećuje sportu i rekreaciji, kao i poseti kulturnim i sportskim događajima.

Komunikacija

Na komuniciranje građani Srbije dnevno utroše ukupno 267,8 minuta, odnosno 4,5 sati. Naravno, to vreme se ne nalazi u grafikonu osnovne podele jer bi se preklopilo sa svim njegovim delovima, izuzev onog koji prikazuje vreme spavanja, budući da ljudi komuniciraju i u okviru sva-kodnevnih poslova, tokom praćenja medija, u slobodno vreme.

Operacionalna definicija komunikacije data je u projektu istraživa-nja. Tu je izvedena i podela na

1) neposrednu komunikaciju, pod kojom podrazumevamo raz-menu ili primanje ili slanje informacija u kontaktu uživo, licem u lice, i

2) posrednu, koju određujemo kao razmenu ili primanje ili slanje informacija posredstvom fiksnog i mobilnog telefona i različitih servisa na internetu.

Druga je podela na 1) aktivnu komunikaciju, u kojoj posmatrana osoba šalje poruku (govorom, pisanjem, gestovima, mimikom itd.) dru-



goj osobi ili grupi osoba, i 2) pasivnu, u kojoj jedna osoba prima poruku od druge osobe ili grupe osoba.9

Kombinovanjem ova dva kriterijuma dobijamo četiri oblika komu-nikacije: 1) neposredna aktivna, 2) posredna aktivna, 3) neposredna pasivna i 4) posredna pasivna.

Komunikacija je merena tako što su ispitanici odgovarali na pita-nje koliko su minuta proveli u pojedinim oblicima komunikacije (raz-govor licem u lice, putem mobilnog i fiksnog telefona, ćaskanjem na internetu i sl.).10 Oni su istovremeno izdvajali onaj deo komunikacije u kome su oni govorili, što je poslužilo kao osnov da se identifikuje obim aktivne komunikacije. Tako dobijeni podaci su kasnije grupisani i tako su nastala četiri činioca ove osnovne podele.

Grafikon 3: Uèešæe pojedinih oblika komunikacije u ukupnom vremenu posveæenom komuniciranju.

Na prvi pogled vidimo da je pasivna komunikacija obimnija od aktivne, jer i neposredna i posredna pasivna zajedno zauzimaju 56 odsto, a oba vida aktivne svega 44 odsto ukupnog vremena koje jedna osoba provede u komuniciranju. Neko će se zapitati kako je to moguće ako

9 Iz ovoga se vidi da je u ovom projektu istraživana prevashodno interpersonalna komunikacija, dok je grupna zahvaćena u onoj meri u kojoj su ispitanici kao pojedinci u nju bili uključeni (razgovor ili drugi oblik komunikacije u užim društvenim grupama kao što su porodica, krug prijatelja i sl., forumi i grupe na „Fejsbuku“ i internetu uopšte.

10 Videti upitnik u Prilogu.



22

je uzorak reprezentativan: jer ako je neko bio pasivan u komunikaciji, neko je za to vreme morao biti aktivan, te bi stoga udeo ova dva oblika uvek morao da se kreće oko 50%. To je samo naizgled tako jer tu pro-porciju kvari grupna komunikacija. U jednoj grupi od tri osobe za jedan sat imamo ukupno tri pojedinačna sata („čovek-sat“) komunikacije i da je svako od njih govorio po 20 minuta, svako bi morao da sluša po 40 minuta. Stoga je u ravni pojedinca aktivna komunikacija uvek manja od pasivne ukoliko je u komunikaciju bilo uključeno više od dve osobe.

Nema negativne korelacije između posredovane i neposredne komunikacije. Naprotiv, postoji izvesna pozitivna korelacija, koja je uz to statistički značajna! To znači da osobe koje više koriste „Fejsbuk“ i internet uopšte, u isto vreme više komuniciraju i uživo i ta razlika se ne može smatrati proizvodom greške uzorka.11

Tabela 4

Ukupna posredna komunikacija u minutima (internet, mobilni, fiksni)

Ukupna komunikacija licem u lice u minutima

Pearson Correlation ,208(**)Sig. (2-tailed) 0,000N 1.518

** Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).

Još je ubedljiviji nalaz koji pokazuje smer i stepen povezano-sti (korelacije) između ukupne komunikacije licem u lice i one koja je posredovana tehničkim sredstvima – mobilnim telefonom, inter-netom i fiksnim telefonom. Ako bi bojazan da moderne tehnologije otuđuju ljude bila razložna (tj. da – nudeći mogućnost komuniciranja uz pomoć tehnike – one utiču na smanjenje „prirodne“ komunikacije licem u lice), onda bi morala da postoji značajna negativna korelacija između ukupnog vremena provedenog u komunikaciji licem u lice i onog u posrednoj komunikaciji. Drugim rečima, osobe koje više komu-niciraju posredstvom tehničkih pomagala, morale bi srazmerno manje da komuniciraju licem u lice. U ovom slučaju, međutim, postoji čak i snažnija obrnuta korelacija (0,208, značajnost 0,000), ona koja pokazuje 11 To je značenje koncepta značajnosti u tabeli o korelaciji (pokazatelj označen skra-

ćenicom Sig.).



da – što je veća posredovana – to je veća i ona neposredna komunika-cija, i obrnuto. Drugim rečima, postoje komunikativne i manje komu-nikativne osobe, a one prve se više koriste i tehničkim sredstvima da zadovolje svoju natprosečnu potrebu za komuniciranjem. Nema, dakle, mesta ni razloga negativno-utopijskim vizijama o odumiranju prirodne komunikacije među ljudima.

No, kad se premere pojedini oblici komunikacije, jasno se vidi koliko je mali udeo tehničkim sredstvima posredovane komunikacije u ukupnom vremenu koje dnevno provedemo u komuniciranju.

Dakle, od ukupno 267,8 minuta provedenih u komuniciranju tokom jednog dana, na razgovor licem u lice otpada 222 minuta, na raz-govor mobilnim telefonom 13, fiksnim 22 i na komuniciranje putem interneta 11 minuta.

Istina, mlađi ljudi mnogo više koriste tehničke posrednike u komu-niciranju od starijih. Tako u najmlađoj grupi – od 12 do 17 godina, mobilnim telefonom se u proseku priča 15 minuta, fiksnim 21 minut, a na komuniciranje putem interneta se utroši 51 minut. Međutim, ova generacija u komuniciranju licem u lice provede 223 minuta, dakle ne manje od prosečnog pripadnika naše istraživane populacije.

S druge strane, najstarija generacija (61+) mobilnim priča svega pet minuta, fiksnim 20, putem interneta komunicira svega 0,1 minut, a licem u lice 116 minuta, što ukupno čini 141 minut. U njenom slučaju udeo žive komunikacije u ukupnoj je 81,9%, dakle, nešto manji od pro-seka populacije.

Grafikon 4



24

Oseæaj sreæe

Posebna pažnja u ovom istraživanju posvećena je merenju vre-mena kad su se ispitanici osećali posebno dobro i srećno i posebno loše i nesrećno. Podaci su dati u grafikonu koji sledi.

Grafikon 5: Procenat vremena kad se žitelji Srbije oseæaju posebno dobro i sreæno i posebno loše i nesreæno tokom 24 sata (pitanje je glasilo: Oznaèite periode kada ste se oseæali posebno dobro i sreæno i kada ste se oseæali posebno posebno loše i nesreæno)

Prosečan pripadnik populacije starije od 12 godina oseća se posebno dobro i srećno 178,4 minuta ili tri sata dnevno, dok je loše osećanje dva i po puta manje – 44,3 minuta dnevno12. Grafikon 5 pokazuje da je osećaj

12 Podaci u ovom tekstu zasnovani su na istraživanju iz decembra 2008. Slični po-daci, objavljeni u Kulturi polisa, bazirani su na istraživanju i pitanjima iz marta 2009. godine, pa se oni zato u izvesnoj (veoma maloj) meri razlikuju. Razlika proističe iz činjenice da je jedno istraživanje rađeno u zimskom mesecu, a drugo u prolećnom. Razumljivo je da u ova dva godišnja doba postoje izvesne raz-like pre svega u dužini obdanice (trajanje dana i noći), vremenskim prilikama, mogućnostima da se bude van kuće, i da se sve to odražava na dnevni ritam života ljudi, ali i na njihovo opšte raspoloženje. Dva su razloga što smo izložili podatke iz oba istraživanja: jedan je tehničke prirode – ovaj tekst je pisan nešto ranije, kada podaci iz drugog istraživanja još nisu bili obrađeni, a drugi je da bi se uočile upravo pomenute razlike u dnevnom korišćenju vremena u dva godišnja doba.



sreće i dobrog raspoloženja povezan sa dnevnim ritmom, tj. da se menja u zavisnosti od doba dana. Ako izuzmemo noć, tačnije vreme od ponoći do šest ujutru, vidimo da je najniži stepen dobrog osećanja zabeležen u vreme kad većina ljudi ustaje, priprema se i odlazi na posao, u školu, ili u obavljanje poslova vezanih za domaćinstvo. To vreme napetosti je ujedno i doba dana kad je loše osećanje najveće – u vremenskom ras-ponu od sedam do osam sati ono je izjednačeno sa dobrim osećanjem. Smiraj dana i ponovni povratak kući, slobodno vreme, očito su dobar ambijent za dobro raspoloženje: ono se penje od 16 sati i kulminaciju dostiže u vreme od 21 do 22 sata.

Stablo dobrih i loših oseæanja

Ovo stablo je sačinjeno tako što su svi ispitanici tokom vođenja dnevnika o korišćenju dnevnog vremena označavali one delove dana (15-minutne podeljke) u kojima su se osećali posebno dobro i srećno i one u kojima je osećanje bilo suprotno. Oblast oivičena tačkastom linijom na grafikonu označava ukupno vreme kada se ispitivana populacija osećala posebno dobro u društvu neke od navedenih osoba (uloga), a puna kad osećala posebno loše. Podaci za pojedine uloge (kolega, drugarica, kom-šija...) dobijeni su na osnovu odgovora ispitanika na pitanje u čijem druš-tvu su se nalazili u vreme kad su se osećali posebno dobro i posebno loše.

Potomci (deca i unuci) i ženski deo populacije (gornji levi kvadrant grafikona) su očigledno osobe koje izazivaju najviše dobrih osećanja, dok najmanje dobrih i najviše loših osećanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodični (donji polukrug na grafikonu). Naro-čito je zanimljivo da se ovi podaci veoma malo razlikuju u odnosu na one objavljene u Kulturi polisa. To, s jedne strane, govori o kvalitetnom merenju, a s druge, o činjenici da je poželjnost odnosno nepoželjnost osoba iz gore navedenih društvenih uloga snažno socijalno ukorenjena i da ne zavisi od doba godine kao dnevni ritam života ili neke odluke o dnevnom korišćenju vremena.

Takođe se može zaključiti da je osećaj sreće značajno povezan sa godinama života i stepenom obrazovanja.

Najbezbrižnija i najbolje raspoložena je generacija studentskog uzrasta – 18 do 24 godine: prosečno vreme trajanja dobrih osećanja je 236,6 minuta, odnosno skoro četiri sata, a loše raspoloženje u proseku



26

traje 47,7 minuta dnevno. Najmanje osećanja sreće beleži se u najstarijoj grupi (61+) – 135,8 minuta, ali je u ovoj grupi ima i najmanje suprotnog osećanja – približno 34 minuta.

Grafikon 6: Stablo emocionalne prohodnosti: osobe (uloge) u èijem društvu se ljudi oseæaju posebno dobro (oznaèeno taèkastom linijom) ili posebno loše (puna linija)

Grafikon 7: Procenat vremena kad pripadnici devet starosno-obrazovnih grupa oseæaju posebno dobro i sreæno i posebno loše i nesreæno



Bolje obrazovani su mnogo srećniji u odnosu na one sa nižim obra-zovanjem: osobe sa visokim i višim obrazovanjem provedu 243 minuta dnevno u dobrim osećanjima i 45 minuta u lošim, a one sa osnovnim obrazovanjem svega 116 minuta u dobrim i 31 minut u lošim.

Pokušali smo da kombinujemo ova dva kriterijuma i da na jedin-stvenoj skali uporedimo raspodelu sreće i dobrog osećanja. Radi pre-glednosti, obeležje starosti smo iskazali na trostepenoj skali: od 12 do 29, od 30 do 50 i 51 i više godina. Kad se ta podela ukrsti sa obrazova-njem, takođe iskazanim na trostepenoj skali, dobijamo devetostepenu skalu sa vrlo zanimljivim nalazima.

Grafikon 7 nam pokazuje da je obrazovanje važniji faktor za procenu osećaja sreće nego životna dob. On prikazuje broj minuta koje prosečan pripadnik svake od ovih devet grupa provede u dobrom i lošem osećanju i razliku koja ostane kad se od broja minuta provedenog u osećanju sreće oduzme broj koji meri suprotan osećaj. Vidimo da i pripadnici najstarije grupe sa visokim obrazovanjem imaju znatno veću pozitivnu razliku u vremenu od pripadnika najmlađe grupe sa osnovnim obrazovanjem, ali veću i od pripadnika najmlađe generacije sa srednjim obrazovanjem.

Daleko najmanje su srećne osobe najnižeg stepena obrazovanja u sred-njim (najproduktivnijim) godinama: one provedu svega 30 minuta oseća-jući se posebno dobro i srećno i 21 minut u suprotnom osećanju, a pozitivna razlika iznosi svega devet minuta. Može se pretpostaviti da je to odraz neza-dovoljstva zbog činjenice da je u savremenom društvu bez formalne kvali-fikacije i podrške znanja veoma teško izboriti se za dosezanje željenih život-nih ciljeva, ali i za sopstveni biološki opstanak i opstanak svoje porodice.

Da ta pretpostavka ima osnova, potvrđuje i podatak da su sušta suprot-nost ovoj grupi osobe najmlađe životne dobi sa visokim obrazovanjem: one provedu 301 minut, odnosno pet sati u dobrom osećanju, sa pozitivnom razlikom od 258 minuta.

Razlike u korišæenju vremena 1965. i 2008.

Kako je već rečeno, neki podaci će biti upoređeni sa nalazima iz sličnog istraživanja koje je 1965. godine sproveo Institut za sociološka istraživanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod rukovod-stvom dr Predraga Aleksića (Aleksić, 1973), pod nazivom Budžet vre-mena gradskog stanovništva. U uvodnom tekstu već je rečeno da se



28

podaci mogu porediti u ograničenom obimu, tj. samo u onim oblastima dnevnog vremena: 1) koje su obuhvaćene u oba istraživanja i 2) u kojima u našem istraživanju ne postoje značajne razlike između seoskog i grad-skog stanovništva.

Tabela 5: Uporedivi podaci iz istraživanja iz 1965. i 2008, iskazani u broju sati tokom jednog proseènog dana13

2008. 1965. Razlika (’08-‘65)Spavanje 7,53 7,6 -0,07Gledanje TV 2,62 0,8 1,82Slušanje radija 1,05 1,4 -0,35Čitanje štampe i knjiga 0.42 0,6 -0,18Ukupno mediji 4,78 2,8 1,98Obroci 0,96 1,1 -0,14Sport, rekreacija, šetnja 0,33 0,2 0,13Kupovina 0,14 0,5 -0,36Poseta kulturnim događajima 0,06 0,1 -0,04Vreme provedeno na poslu 2,92 4,1 -1,18Kućni poslovi 1,18 3,2 -2,02Vreme u prevozu 0,7 1,3 -0,6Lična nega 0,68 1 -0,32

Iz tabele vidimo da se najveća promena desila, s jedne strane, u sma-njenju udela vremena ispunjenog obavezama: vreme posvećeno obavlja-nju kućnih poslova manje je za više od dva sata, a vreme provedeno na radnom mestu za 1,18 sati.14 S druge strane, snažno je naraslo vreme posvećeno praćenju medija – za čitava dva sata, pa se s pravom može pretpostaviti da su mediji usisali gro tog novooslobođenog vremena.

Smanjenje udela kućnih poslova u dnevnoj ekonomiji vremena je relativno lako razumljivo. Može se pretpostaviti nekoliko ključnih

13 Radi uporedivosti, izdvojeni su podaci samo za gradsku populaciju, jer je Kragu-je vac izabran da reprezentuje upravo tu populaciju.

14 Polazimo od (naravno grube) pretpostavke da je odnos gradsko stanovništvo ’65: gradsko stanovništvo ’08 približno jednak odnosu seosko stanovništvo ’65: seosko stanovništvo ’08, kad su u pitanju navike u korišćenju vremena, te da stoga nisu značajno narušene naše procene za celu populaciju.



razloga za to: najpre, značajno je smanjen natalitet i pri tome je vreme-nom razvijana mreža dečijih vrtića, celodnevne nastave i sličnih usta-nova, što je svakako uticalo na smanjenje vremena posvećenog čuvanju i nezi dece, a to je jedna od najvećih celina unutar kućnih poslova. S druge strane, na smanjenje vremena posvećenog kućnim poslovima snažno je uticao i tehnološki napredak u oblasti uređenja i održavanja stambenog prostora (poput daljinskog grejanja koje je isključilo ljud-ski rad u te svrhe u samom domaćinstvu), potom razvoj industrije brze hrane, korišćenje naprednijih materijala koji olakšavaju čišćenje i održa-vanje, kao i čitavog niza uređaja i aparata koji skraćuju potrebno vreme za kuvanje i različite poslove održavanja u domaćinstvu.

Kako je smanjeno vreme koje prosečni pojedinac provodi na poslu? Jedan od najvažnijih razloga je, svakako, smanjenje radne nedelje, koja je 1965. iznosila 48 sati (radilo se i subotom), a danas – 40 sati; kad se to prevede na celu nedelju, znači da su zaposleni tokom jedne nedelje u proseku radili 6,85 sati dnevno, dok je pri petodnevnoj radnoj nedelji, kakvu imamo danas, taj prosek smanjen na 5,71 sat, što pokazuje da je oslobođeno u proseku 1,14 sati dnevno po zaposlenom.

Ovde najpre treba napraviti izvesnu distancu prema uporedivosti nalaza iz 1965. i onih iz 2008. godine. Kad se tih 1,14 sati podeli sa ude-lom zaposlenih u ukupnoj gradskoj populaciji starijoj od 12 godina,15 dobija se da je po prosečnom pripadniku ove populacije po osnovu sma-njenja radne nedelje „oslobođeno“ svega oko pola sata.

Ostatak ove razlike može se objasniti najpre starenjem populacije Srbije, tj. opadanjem udela onog dela stanovništva koje je u radno aktiv-nom dobu u odnosu na ukupno stanovništvo; konačno, tome treba dodati i neminovni učinak tranzicije, tj. gubitak posla značajnog broja ljudi koji su postali tehnološki višak.

Valja reći i da je više od pola sata „oslobođeno“ iz kontingenta vre-mena koje ljudi provode u prevozu, što je takođe razumljivo ako se ima u vidu da su vozila danas brža, a mreža puteva i ulica ipak značajno kvali-tetnija nego u 1965. godini.

Druga strana ovog kontingenta oslobođenog vremena je snažan porast vremena posvećenog medijima. No, dramatičnost promena ne ogleda se samo u povećanju medijskog vremena, već i razlikama u nje-govoj strukturi. Dok je sredinom 1960-ih radio zauzimao tačno polo-15 Taj udeo iznosi približno 30%.



30

vinu ukupnog medijskog vremena, danas je ulogu centralnog medija preuzela televizija: sada ona zauzima više od polovine tog vremena, dok je udeo radija spao tek na nešto više od jedne petine.

Zanimljivo je da je u istraživanju iz 1973. dobijen gotovo istovetan podatak za dužinu sna: i tada je prosečno vreme spavanja iznosilo 7,6 sati. To u izvesnom smislu govori o kvalitetu dva istraživanja: kad su u pitanju biološki parametri, dakle, oni čije promene nisu mnogo vero-vatne, procene dva istraživanja su u njima gotovo istovetne.

No, vratimo se osnovnim nalazima iz tabele koja poredi rezultate iz 1965. i 2008. godine.

Kad se sabere vreme oslobođeno po osnovu smanjenja obima kuć-nih poslova i vremena provedenog na poslu, dobija se ukupno 3,2 sata dnevno. Ako sada izdvojimo aktivno dnevno vreme, ono koje ostane kad se od 24 sata odbije 7,6 sati spavanja, vidimo da novooslobođeno vreme čini petinu aktivnog dnevnog vremena! Drugim rečima, za čitavu petinu aktivnog vremena smanjen je prostor obaveznog a pove-ćan prostor slobodnog vremena, onog koje je stavljeno na raspolaganje pojedincu i društvu. Ako to prevedemo s pojedinca na ravan čitavog osnovnog skupa obuhvaćenog uzorkom, onda govorimo o uvećanju slo-bodnog vremena od 13 i po miliona čovek-sati dnevno.

S druge strane, ta uvećana sfera medija i komunikacije postala je središte ukrštanja interesa i moći snažnih društvenih činilaca: politike, krupnog kapitala, čvrstih socijalnih mreža kao što su sindikati i nevla-dine organizacije, a u poluperifernim društvima poput našeg, izraže-niji je uticaj i krugova sive ekonomije, polukriminalnih i kriminalnih struktura. Ipak, potencijalno najveći obrt, koji će vrlo brzo doći do izražaja, jeste pojava i munjevit razvoj interneta, kao metamedija, koji u sebe uključuje i do tada postojeće medije, ali istovremeno čuva i svoju snažnu osobenost.

Ovi nalazi čine središnji i najznačajniji deo projekta. Oni reljefno oslikavaju šta se dešavalo s društvom i pojedincem tokom poslednjih pola veka.

Ti podaci, koji ocrtavaju glavne konture dnevne ekonomije vre-mena žitelja Srbije, kao i oni nižeg stepena opštosti, biće u tekstovima koji slede podvrgnuti analizi iz različitih uglova, ali i iz različitih pri-stupa, od kojih su neki veoma kritični prema društvenim kretanjima koja ti podaci oslikavaju.



PRILOG:

TABELA 1: Svakodnevne aktivnosti – dnevna rutina

AKTIVNOST / STANJEVr

eme k

ad se

odv

ijalo

Uku

pno

vrem

e tra

janj

aD

an u

ned

elji

Pol

Obr

azov

anje

Radn

i sta

tus

Brač

no st

anje

Da l

i im

a i k

olik

o de

ceBr

aće /

sest

ara

Broj

član

ova d

omać

inst

vaSa

mac

ili s

a...

Ličn

i mes

ečni

pri

hod

Selo

/ gr

adRe

gion

DNEVNA RUTINA I SVAKODN. AKTIVNOSTI

Ustajanje

Ukupno spavanja

Lična nega

Doručak

Ručak

Večera

Vreme u kući

Kućni poslovi

Vreme na poslu

Vreme u školi / fakultetu

Vreme u prevozu

Dnevno spavanje

Učenje



32

TABELA 2: Slobodno vreme

SLOBODNO VREME

Vrem

e kad

se o

dvija

loU

kupn

o vr

eme t

raja

nja

Dan

u n

edel

jiPo

lO

braz

ovan

jeRa

dni s

tatu

sBr

ačno

stan

jeD

a li i

ma i

kol

iko

dece

Brać

e / se

star

aBr

oj čl

anov

a dom

aćin

stva

Sam

ac il

i sa.

..Li

čni m

eseč

ni p

riho

dSe

lo /

grad

Regi

on

UKUPNO Vreme provedeno u kafiću / klubu Vreme provedeno u kafani / restoranu Vreme provedeno u poseti prijateljima

Kulturni događaji

Poseta sportskom dešavanju

Kupovina

Kladionica

Šetnja

Sport-rekreacija

Čitanje vanškolskih knjiga

Drugo



KOMUNIKACIJA

Ukupno vreme trajanja

STABLO: unutargeneracijska

STABLO: međugeneracijska

STABLO: rođačko

STABLO: nije rođačko

Otac

Majka

Brat

Sestra

Drug

Drugarica

Dečko/devojka/partner-ka

Dete

Rođak

Kolege / saradnici

Dan u nedelji

Pol

Obrazovanje

Radni status

Bračno stanje

Da li ima i koliko dece

Braće / sestara

Broj članova domaćinstva

Samac ili sa...

Lični mesečni prihod

Selo / grad

Region

Uži

vo /

licem

u li

ce

Ude

o: n

epos

redn

a

Ude

o: p

osre

dova

na

Ude

o: a

ktiv

na

Ude

o: p

asiv

na

Mob

ilni

Fiks

ni

Sms –

slan

je

Sms -

pri

man

je

Inte

rnet

Čet

ovan

je

Face

book

MyS

pace

Sajto

vi

TABELA 3: Komunikacija



34

TABELA 4: Mediji

MEDIJI

Vrem

e kad

se o

dvija

lo

Uku

pno

vrem

e tra

janj

a

Dan

u n

edel

ji

Pol

Obr

azov

anje

Radn

i sta

tus

Brač

no st

anje

Da l

i im

a i k

olik

o de

ce

Brać

e / se

star

a

Broj

član

ova d

omać

inst

va

Sam

ac il

i sa.

..

Ličn

i mes

ečni

pri

hod

Selo

/ gr

ad

Regi

on

GLEDANJE TVMuzički programFilmski programSerijski programInformativni programObrazovni programZabavni programSportski programINTERNETRadio / muzički programRadio / informativni programRadio / kontakt programRadio / sportski programMuzika sa MP3/4Čitanje dnevnih novinaČitanje magazina, časopisa

TABELA 5: OSEÆAJ SREÆE

OSEĆAJ SREĆE:

Oseća se...

Vrem

e kad

se o

dvija

loU

kupn

o vr

eme

Dan

u n

edel

jiPo

l / v

rem

e po

polu

Obr

azov

anje

Radn

i sta

tus

Brač

no st

anje

Da l

i im

a i k

olik

o de

ceBr

aće /

sest

ara

Broj

član

ova d

omać

inst

vaSa

mac

ili s

a...

Ličn

i mes

ečni

pri

hod

Selo

/ gr

adRe

gion

Akt

ivno

sti u

toku

dan

aM

ediji

Slob

odno

vre

me

Akt

ivno

sti p

o po

luSl

obod

no v

rem

e po

polu

Med

iji p

o po

lu

... posebno dobro i srećno

... posebno loše i nesrećno



Literatura

Aleksić, P.: • Budžet vremena gradskog stanovništva, Sociološki institut, Beograd, 1973.Artemov, V. and O. Novokhatskaya, Paper presented at the • International Association for Time Use Research XXVI Conference: Time Use: What’s New in Methodology and Application Fields?, Rome, Italy, 27-29 October, 2004.Bevans, G. E.: • How Working Men Spend Their Spare Time. New York: Columbia University Press, 1913.Eurostat (1999): • Survey on Time Use, DOC E2/TUS/3.2/99, http://epp.eurostat.ec.europa.euSorokin, P. A.: • Time-budgets of human behavior, Cambridge, Harvard University Press, 1939.Lundberg, G. A., Komarovky, M. and A. M. McInery: • Leisure: A Suburban Study, Columbia University Press 1934. (sprovedeno u periodu novembar 1931 – maj 1932)Szalai, A. (ed.): • The Use of Time: Daily Activities of Urban and Suburban Populations in Twelve Countries, The Hague, Paris: Mouton, 1972.http://www.smu.ca/partners/iatur• /http://www.timeuse.org/information/studies• / (pregled istraživanja)http://www.timeuseinstitute.org• /



36

OSP UDC 316.728:303.6(497.11)"2008" 316.776(497.11)"2008"

Received: April 1st, 2009 ID 168153100

Professor Srbobran Branković, PhDFaculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade

CEO TNS Medium Gallup

SERBIAN CITIZEN'S DAILY TIME USE: Research Project, Basic Dimensions, Measures & Findings

Summary: The text presents both the project and the main findings of the research The Daily Economy of Time of Inhabitants of Serbia, which was carried out in December 2008, under the author’s leadership, by TNS Medium Gallup and the Center for Research in Culture and Media of the Faculty for Culture and Media of Megatrend University. The research was carried out in the form of a diary, on a sample of 1600 subjects who repre-sented the population of inhabitants of Serbia over 12 years of age.

The research showed that the average inhabitant of Serbia spends 32 percent of his/her total daily time sleeping, 30 percent is devoted to everyday tasks and duties (work at the workplace, work in the house or household, study, personal care and daily meals), 19 percent to following media, 9 percent is free time (the part excluding following media), while 11 percent is spent in activities and states that cannot be classified in any of the said groups. Television takes up 55 percent of the total time devoted to following media, radio 24%, the Internet 11% and print media 9 percent. The largest portion of free time (39%) is reserved for visiting friends, 30 percent is time spent in cafes and clubs, and 10 percent is spent reading books.

The average inhabitant also spends 267.8 minutes per day communicating with other people, either directly, face to face, or by way of one of the modern technologies. Direct active communication makes up 34.5% of total communications; direct passive communication makes up 43.7%, indirect active 9.6% and indirect passive 12.2%. The average inhabitant feels especially good and happy 178.4 minutes each day, while feeling especially bad and unsatisfied 44.3 minutes each day. Posterity (children and grandchil-dren) and the female part of the population are persons who elicit the greatest amount of good feelings, while the least amount of good and the greatest amount of bad feelings stem from roles tied to work and non-family relations.

Key words: medias, daily time use, communication, heppines, free time, TV watch-ing, radio listening, papers reading, Internet use, Facebook, cell phone use


ONR UDK 379.8-053.6(497.11) 316.776-053.6:659.3/.4(497.11)

Primljen: 15.3.2009. ID 168153612

Prof. dr Mirko MiletićFilozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

ŠKOLA, MEDIJI I DOKOLICA U ŽIVOTU MLADIH U SRBIJI

Sažetak: Na osnovu rezultata empirijskog istraživanja o dnevnoj ekono-miji vremena građana Srbije, autor u radu analizira dva problema. Prvi: koliko vremena mladi tokom dana provode u školi i učenju, koliko su izloženi medij-skim sadržajima i kako koriste slobodno vreme? I drugi: imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti, kojem mediju „pripada“ buduć-nost? Deskriptivno-analitičkim metodom utvrđuje se da su i u Srbiji mladi, u smislu efektivnog vremena, mnogo više izloženi delovanju medija, nego što ga provode u nastavi i učenju. U dokolici izrazito malo vremena posvećuju kul-turnim i sportskim aktivnostima i rekreaciji. Najdominantniji mediji u životu mladih su internet i televizija. Uzimajući u obzir podatke Republičkog zavoda za statistiku Srbije o porastu broja personalnih računara i korisnika interneta u poslednjih nekoliko godina, predviđa se da će u budućnosti novi medij zagospo-dariti i procesom socijalizacije mladih ljudi i u Srbiji. U zaključku se insistira na redefinisanju sistema obrazovanja konvergencijom klasične škole i medijskog kompleksa, kao paralelnog i alternativnog obrazovnog sistema.

Ključne reči: mladi, škola, učenje, mediji, mas-mediji, internet, slobodno vreme, dokolica

Prof. dr Mirko Miletiæ


38

I

Podaci dobijeni empirijskim istraživanjem Medium Galupa (Medium Gallup) i Fakulteta za kulturu i medije o dnevnoj ekonomiji vremena građana Srbije starijih od 12 godina1, biće u ovom tekstu kori-šćeni za promišljanje dva pitanja (problema), koja izlučuju tekuće druš-tvene promene, najčešće označene kao informaciona revolucija.

Prvo se odnosi na relaciju škola–mediji–slobodno vreme i mladi u Srbiji, a eksplicitno formulisano glasi: koliko vremena mladi u našoj zemlji provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima i kako i koliko koriste slobodno vreme?

Drugo pitanje samo na prvi pogled nije u vezi sa prethodnim i odnosi se na stepen izloženosti mladih različitim medijima koji danas, dakle u epohi informacione revolucije, dominiraju društvenim živo-tom. Naime, utvrđivanje stepena izloženosti mladih delovanju različitih medija može da predstavlja vrlo ubedljiv indikator mogućeg dominan-tnog medijskog pejzaža u budućnosti. Eksplicitno postavljeno, pitanje glasi: imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savreme-nosti, kojem mediju „pripada“ budućnost?

Ovde ćemo pod pojmom mladi (mlade generacije, omladina i sl.) podrazumevati generacije od 13 do 24 godine, svrstane istraživanjem u dve grupe. Prvu čini omladina od 13 do 17 godina, odnosno učenici sed-mog i osmog razreda osnovne i prvog i drugog razreda srednje škole, a drugu mladi od 18 do 24 godine, dakle učenici trećeg i četvrtog razreda srednje škole i studenti (ovako obrazložena podela ne ističe glavni razlog: da prvu grupu čine nepunoletni a drugu punoletni). Polazeći od postav-ljenih pitanja, unutar pomenutih grupa neće biti uzimane u obzir njihove ostale individualne (npr. polna određenost) i socijalne karakteristike (npr. materijalni položaj), koje su, inače, bile obuhvaćene istraživanjem. Interesuju nas mladi kao kompaktni socijalni agregat, povezan činjeni-com da svi ispitanici idu u školu ili studiraju, i njihov odnos prema školi / fakultetu, medijima i slobodnom vremenu u holističkoj ravni.

Škola i fakultet biće tretirani kao celovit društveni podsistem, odnosno institucionalizovani obrazovno-vaspitni sistem u društvu, koji 1 Detaljnije o istraživanju u: prof. dr Srbobran Branković, Istraživački projekat

Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Medium Gallup – Fakultet za kultu-ru i medije, Beograd, 2008.


Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 39

je mladima socijalno ’nametnuta’ obaveza (pohađanje nastave i učenje), nasuprot izloženosti medijima i aktivnostima u slobodnom vremenu.

Pojmom mediji označeni su društveno najdominantniji mediji masovnog komuniciranja (dnevne i periodične novine, radio i tele-vizija), kao i Internet, globalni sistem kompjuterskih mreža, potpuno novi medij u odnosu na mas-medije, budući da su u njemu mogući svi obrasci protoka i korišćenja informacija (dakle, pored alokucije, karak-teristične za masovno komuniciranje, i konverzacija, registracija i kon-sultacija; detaljnije: МcQuail, 1994). Razlikovanje mas-medija i „mreže svih mreža“ predstavlja hermeneutičku premisu za odgovor na drugo od postavljenih pitanja na početku teksta.

Slobodno vreme je „skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji može potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da pove-ćava nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobro-voljno društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačku sposobnost pošto se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i druš-tvenih obaveza” (Dumazdier, 1962:29). Tako shvaćeno slobodno vreme ima tri osnovna sadržaja: zadovoljavanje bioloških potreba, ispunjavanje porodičnih rutina, i razonodu, odnosno dokolicu, koja se može shvatiti kao vreme izvan uticaja svake biološke, socijalno-egzistencijalne i gru-pno-porodične nužnosti.

Ovakav pojmovno-kategorijalni aparat biće korišćen u okviru deskriptivno-analitičkog metoda koji će biti primenjen u interpretaciji podataka dobijenih u pomenutom empirijskom istraživanju, prvom takve širine i zahvatnosti u Srbiji.

Međutim, empirijska istraživanja u polju postavljenih pitanja na početku teksta već su realizovana u svetu.

II

Početkom osamdesetih godina minulog veka, kada su procesi inter-nacionalizacije i globalizacije masovnog komuniciranja, proliferacije medijskih kanala, konvergencije medijskih tehnologija, koncentracije kapitala u medijskom kompleksu i komercijalizacije medijskih sadržaja, dobili na intenzitetu u okviru zahuktale naučno-tehnološke revolucije, u to vreme i nazvane informacionom revolucijom (vidi: Miletić, 2008),



40

najpre među pedagozima čulo se zvono za uzbunu. Iz dana u dan posta-jalo je sve očiglednije da mladi više vremena, u efektivnom smislu, pro-vode izloženi delovanju mas-medija, nauštrb školi i učenju. Budući da su u razvijenim i srednje razvijenim delovima sveta radio i televizija, brojem prijemnika po domaćinstvu, gotovo u potpunosti zasitili druš-tvo, oni su postali neizbežni deo „dekora privatne sfere” (Gone, 1998) i ozbiljna alternativa klasičnoj, tradicionalnoj i, sve više, konzervativnoj školi, namećući se, efektivnim vremenom koje im mladi posvećuju, kao novi gospodari njihove socijalizacije od malih nogu. Isprva tiha upozo-renja bivala su sve glasnija, jer se uviđalo da su „škole i nastavnici (...) na taj način u velikoj meri izgubili vodeće mesto koje su imali u procesu sticanja znanja” (Delor, 1996:132).

Prva empirijska istraživanja pokazala su da nema mesta bilo kakvoj rezervisanosti u pogledu rastuće uloge mas-medija u životu mladih. Jedno od njih, realizovano u većem broju zapadnoevropskih zemalja početkom osamdesetih, potvrdilo je ono što je već bilo više nego oči-gledno. „Školska deca u industrijalizovanim zemljama provode u pro-seku dvadeset četiri i po časa svake sedmice gledajući televiziju, blizu šest sati slušajući radio i muziku i tri sata čitajući stripove, novine, maga-zine i knjige. Ovim podacima treba dodati posete bioskopu i rastuće korišćenje videa. Grubo govoreći, trideset i više časova sedmične izlo-ženosti mas-medijima je primetno više od dvadeset i nešto više časova koje deca provode u učionici u najindustrijalizovanijim zemljama“ (New directiones in media education, 1990:3).

Zato je, tokom poslednje dve decenije 20. veka, u okviru Uneska organizovano mnoštvo naučnih skupova i seminara, koje su rezultirale brojnim deklaracijama o neophodnosti obrazovanja mladih svih uzra-sta za mas-medije. Najvažnija od njih svakako je Deklaraciji Grunvald (Grunwald Declaration on Media Educatione), koju su usvojili predstav-nici 19 zemalja na međunarodnom simpozijumu u SR Nemačkoj 1982. godine. U njoj se ističe da živimo u svetu u kojem su mediji sveprisutni i da u najrazvijenijim zemljama deca više efektivnog vremena provode u recepciji televizijskih i drugih mas-medijskih sadržaja nego u školi. Stoga, stoji dalje u Deklaraciji, „pre nego što odbacimo ili prihvatimo nesumnjivu moć medija, treba da prihvatimo njihov značajan uticaj i proboj širom sveta kao uspostavljenu činjenicu i, takođe, razumemo njihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. Uloga komu-



niciranja i medija u procesu razvoja ne treba da bude potcenjena, niti funkcija medija kao instrumenata za aktivno učešće građana u druš-tvu. Politički i obrazovni sistemi treba da prepoznaju njihove obaveze da pomognu njihovim građanima u kritičkom razumevanju fenomena komuniciranja“ (www.unesco.org/education/pdf, 2009).

Pod pokroviteljstvom Uneska održano je, zatim, nekoliko konfe-rencija koje su promovisale medijske studije, medijsku pedagogiju, edu-komunikaciju. Jedna od važnijih bavila se Novim pravcima u obrazova-nju za medije (Tuluz, Francuska, 1990). I organi Evropske unije su se sve učestalije bavili ovim pitanjima, naročito Veće za kulturnu saradnju i Upravni komitet za masovne medije. Rezultat je i međunarodna kon-ferencija Obrazovanje za medije i digitalno doba, koja je 1999. godine održana u Beču. Nimalo slučajno, jer problem je više nego multipli-kovan kada je novi medij – internet, krenuo nezaustavljivo, početkom devedesetih, da zaposeda vreme koje su mladi do tada posvećivali mas-medijima. Naime, još 1997. godine je u SAD, „prema jednoj studiji tre-ćina korisnika interneta provodila manje vremena gledajući televiziju od kada su počeli da koriste Net, a već danas internet je postao suparnik konvencionalnim medijima, novinama i televiziji, kao izvor informa-cija“ (Straubhaar and La Rose, 2004:12-13).

A Srbija?Srbija je devedesetih bila izolovana autistična zemlja u kojoj je

mali broj stručnjaka naslućivao problem suočavanja institucionalizo-vanih (škola) i alternativnih (medijski kompleks) obrazovno-vaspitnih sistema, kao i problem ’sudara’ mas-medija sa novim medijem – inter-netom, u životima mladih ljudi. Ali, i učestali naučni skupovi i konfe-rencije (Beograd, Sombor, Jagodina...) posle dve hiljadite, o temi mediji i obrazovanje, uglavnom su sadržali saopštenja eksperata (pedagoga, psihologa, sociologa, komunikologa...), koja su se oslanjala na empirij-ska istraživanja realizovana u inostranstvu.

Upravo zbog toga istraživanje, koje je empirijska podloga ovog tek-sta, predstavlja dragocen izvor podataka za objektivno promišljanje na početku teksta formulisanih problema i moguće odgovore na postav-ljena pitanja u domicilnom socijalnom kontekstu.



42

III

Podsetimo, prvo od njih glasi: koliko vremena mladi u našoj zemlji provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima i kako i koliko koriste slobodno vreme?

Uzorkom obuhvaćeni ispitanici iz starosnih grupa od 13 do 17 i od 18 do 24 godine, koji pohađaju školu ili fakultet, datim odgovorima pokazuju da je tendencija njihove visoke izloženosti medijima, u pore-đenju sa vremenom provedenim u nastavi i učenju, a posebno aktivno-stima u časovima dokolice, uočljiva i u našoj zemlji, uprkos činjenici da je Srbija u svakom, a prvenstveno u materijalnom pogledu, na mar-gini dinamičnog društvenog razvoja. Naime, mlađi ispitanici (13-17) izloženi su delovanju medija nešto više od 5 sati, tj. podjednako koliko dnevno provedu u nastavi i učenju, dok je starija grupa (18-24) izložena medijima više od 5,5 časova, ali zato bitno manje vremena – samo nešto više od 3 sata, provodi u nastavi i učenju.

Tabela 1.

MEDIJI ŠKOLA/FAKULTET I UČENJESLOBODNO VREME

(DOKOLICA) 13-17 308,81 min. 317,11 min. 42, 83 min.18-24 347,67 min. 174,87 min. 43,52 min.

Grafikon 1.

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI ŠKOLA/FAKULTET IUČENJE

SLOBODNO VREME(DOKOLICA)

13 - 17

18 - 24



Prethodni podaci ilustrovani grafikonom pokazuju da su mladi iz obe starosne grupe približno isto vreme izloženi medijima.

Značajna razlika među grupama u pohađanju nastave i učenju posledica je obaveznosti osnovnog i neophodnosti (u smislu poželjne minimalne obrazovanosti danas) srednjeg obrazovanja. Uostalom, to potvrđuju i sledeće tabele, u kojima su razloženi podaci o vremenu koje se provodi na nastavi i u učenju, iz kojih se jasno vidi da učenici starijih razreda osnovne i prva dva razreda srednje škole (13-17) dvostruko više vremena provode na nastavi, ali samo nešto više (13 minuta) u učenju.

Tabela 2.

ŠKOLA/FAKULTET I UČENJE

13-17 Vreme u minutima 18-24Vreme u

minutimaNastava 239,26 Nastava 110,15Učenje 77,85 Učenje 64,72Ukupno 317,11 Ukupno 174,87

Ako se pođe od pretpostavke da studenti odlaze na nastavu na kojoj ostvaruju efektivnu pažnju najvećim delom njenog trajanja, a da uče-nici određenom broju časova samo ’prisustvuju’, ova razlika u vremenu između dve starosne grupe dobija prilično ubedljivo objašnjenje, koje, u krajnjem, može da opravda zaključak o približno istom efektivnom vremenu koje mladi u obe starosne grupe poklanjaju nastavi i učenju. Tim pre, što je dramatična razlika u pogledu vremena koje su izloženi medijima i efektivnom učenju izvan škole / fakulteta.

Velika, moglo bi se tvrditi i zabrinjavajuća, razlika uočljiva je kada se poredi vreme u kojem su mladi izloženi medijima i vreme koje posvećuju najznačajnijim aktivnostima u časovima dokolice, koje se odnose na kulturu, umetnost, sport i rekreaciju. Drugim rečima, na tzv. samoizabrane aktivnosti koje im preostaju posle konzumiranja medij-skih sadržaja, obaveznog učenja, egzistencijalnih imperativa i dnevnih rutina. Poređenje se može izvršiti jednostavnim matematičkim operaci-jama, ako se pođe od idealtipskog rasporeda aktivnosti u 24 časa tokom jednog dana: 8 sati rada, 8 sati spavanja i 8 sati slobodnog vremena.



44

U obe starosne grupe u ovih poslednjih 8 sati (slobodnog vremena), mediji im ’oduzimaju’ više od 5 (13-17), odnosno 5,5 sati (18-24), a pomenutim aktivnostima posvećuju u proseku manje i od tri četvrtine jednog časa: 42,83 minuta (13-17) i 43,52 minuta (18-24).

Grafikon 2.

Grafikon 3.

Tabela 3.

AKTIVNOSTI 13-17 18-24Šetnja 12,79 17,15Čitanje knjiga 13,82 12,74Sport i rekreacija 12,97 10,89Posete kulturnim događajima 0.57 2,37Posete sportskim događajima 2,68 0,37UKUPNO (u minutima tokom dana) 42,83 43,52

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI UČENJE

13 - 1718 - 24

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI ŠKOLA

13 - 1718 - 24



Grafikon 4.

Grafikon 5.

SPORT I REKREACIJA

12,97

ŠETNJA12,79

ČITANJE KNJIGA13,82

DOKOLICA(13-17)

POSETA SPORTSKIM

DOGAĐAJIMA 2,68

POSETAKULTURNIM

DOGAĐAJIMA0,57

SPORT I REKREACIJA

10,89

ŠETNJA17,15

ČITANJE KNJIGA12,74

DOKOLICA(18-24)

POSETA SPORTSKIM

DOGAĐAJIMA 0,37

POSETAKULTURNIM

DOGAĐAJIMA2,37



46

Sumiranjem nekih od ovih podataka na mesečnom nivou dobijaju se vrlo zanimljivi indikatori koji pokazuju u kojoj meri mediji ’proždiru’ slobodno vreme mladih u odnosu na pojedinačne aktivnosti u časo-vima (možda je bolje reći – minutima) dokolice. Naime, u obe starosne grupe mesečno se, u proseku: pročita samo po jedna knjiga (oko 7 sati), izvan obavezne školske / fakultetske udžbeničke literature, čiji je obim, zavisno od brzine čitanja, nešto manji ili nešto veći od sto stranica; poseti jedva jedan (18-24) ili nijedan (13-17) kulturni događaj (filmska ili pozorišna predstava, književno veče ili koncert...); provede u šetnji od 6,5 (13-17) do 8,5 (18-24) sati; i ode na jedan sportski događaj (13-17) ili ni to ne učini (18-24).

Na drugoj strani, medijima se mesečno izlažu više od 150 (13-17), odnosno 165 sati (18-24), vreme u kojem bi mogli da pročitaju najmanje: 10 knjiga od sto stranica, odu na isto toliko sportskih ili kulturnih doga-đaja, svakog drugog dana tokom meseca odigraju neku utakmicu od jednog sata, te prevale u šetnji više od 750 kilometara. Ili, još bolje, sve to međusobno uravnoteže, ne isključujući ni umereno izlaganje medijima.

Dakle, ako uzmemo zbirno vreme koje mladi ’potroše’ u izlaganju svim medijima i uporedimo ga sa bilo kojom pojedinačnom aktivno-šću koja se odnosi na školu ili slobodno vreme, postaje očigledno da je tvrdnja o medijima kao gospodarima socijalizacije mladih generacija (i u Srbiji) potpuno tačna.

IV

Naravno, kada se izloženost pojedinačnim mas-medijima i inter-netu razloži, dobija se skala njihovog mogućeg i stvarnog uticaja na mlade, koja može biti empirijska osnova, i u našim uslovima, za odgo-vor na drugo pitanje postavljeno na početku teksta: kojem mediju ’pri-pada’ budućnost, imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti?

Već letimičnim uvidom u podatke dobijene istraživanjem, jasno je da se tokom najvećeg dela ’medijskog vremena’ mladi nalaze pred kom-pjuterskim monitorima ili televizijskim ekranima, izlažući se medijima koji posreduju stvarnost u najpunijem, audio-vizuelnom simboličkom spektru.



Tabela 4.

13-17 Vreme u minutimaINTERNET 120,84TELEVIZIJA 113,27MUZIKA MP3/4 35,76RADIO 23,20NOVINE 15,74Ukupno 308,81

Tabela 5.

18-24 Vreme u minutimaTELEVIZIJA 126,97INTERNET 100,38RADIO 60,37MUZIKA MP3/4 43,27NOVINE 16,68Ukupno 347,67

Odnosi su nedvosmisleni, jer starosna grupa od 13 do 17 godina, od 308 minuta dnevnog konzumiranja medijskih sadržaja, 234 minuta (skoro 4 sata) sedi pred ekranima, dok grupa od 18 do 24 godine to čini samo nešto manje tokom dana – 227 minuta. Iskazano u procentima to je 76% (13-17), odnosno 65,5% (18-24) u korist interneta i televizije u odnosu na ostale medije.

Grafikon 6.

0102030405060708090

100

TV IINTERNET

OSTALIMEDIJI

13 - 1718 - 24



48

Internet i televizija nesumnjivo su, kada je reč o mladim ljudima, mediji kojima su oni najviše izloženi tokom dana. Odmah se, naravno, postavlja pitanje koji će od ovih medija prevladati u nailazećem informa-cionom društvu, s obzirom na to da će upravo današnje mlade generacije i njihova medijska orijentacija, nastala socijalizacijom u savremenom medijskom okruženju, determinisati ulogu i značaj svakog od postojećih mas-medija i interneta. Premise za mogući odgovor jesu: prva, poznata Mekluanova zakonitost da: „Jedno novo opštilo (medij – M.M.) nikada nije dodatak nekom starom, niti pak ostavlja staro opštilo

Documents

KULTURA POLISA · okviru predmeta Medijska analitika. U ovom, trećem delu podaci se sagledavaju i tumače iz različitih perspektiva. Za učešće u ovom delu projekta pozvani su