Kurtasinovic SuanitaKurtasinovic SuanitaTrtovac JasminaTrtovac Jasmina

Muric EdinaMuric Edina

KOGNITIVNE TEORIJEKOGNITIVNE TEORIJE

Kognitivna psihologija je znanost koja je Kognitivna psihologija je znanost koja je usmerena na otkrivanje kog.procesa,koji usmerena na otkrivanje kog.procesa,koji se nalaze u osnovi ponasanja.se nalaze u osnovi ponasanja.

Sama rec KOGNITIVNO potice od Sama rec KOGNITIVNO potice od engleske reci COGNITION - spoznaja.engleske reci COGNITION - spoznaja.

Kognitivna psihologija se razvila kao Kognitivna psihologija se razvila kao odvojeno podrucje unutar discipline u odvojeno podrucje unutar discipline u kasnim ’50 I ranim ’60 godinama.kasnim ’50 I ranim ’60 godinama.

Razvila se kao jedna od znacajnih Razvila se kao jedna od znacajnih aspekata interdisciplinarnog predmeta aspekata interdisciplinarnog predmeta kog.nauke,koja pokusava uklopiti raspon kog.nauke,koja pokusava uklopiti raspon istrazivackih pristupa o misaonim I istrazivackih pristupa o misaonim I mentalnim procesima. mentalnim procesima.

Kognitivna psihologija se radikalno Kognitivna psihologija se radikalno razlikuje od prethodno psiholoskih razlikuje od prethodno psiholoskih

pristupa na dva kljucna uvida:pristupa na dva kljucna uvida:

Ona prihvata upotrebu naucne metode,a Ona prihvata upotrebu naucne metode,a odbacuje introspekciju kao valjanu metudu odbacuje introspekciju kao valjanu metudu istrazivanja za razliku od fenomenoloskih istrazivanja za razliku od fenomenoloskih metoda poput Frojdove psihologije.metoda poput Frojdove psihologije.

Ona pretpostavlja postojanje unutrasnjih Ona pretpostavlja postojanje unutrasnjih mentalnih stanja za razliku od mentalnih stanja za razliku od bihejvioralne psihologije. bihejvioralne psihologije.

Osnovne ideje kognitivnih

teorija

Ljudski duh se ne moze objasniti mehanizmom

asocijacije

Svi oblici ucenja se ne mogu objasniti iskljucivo

asocijativnim prosecima

Sire znacenje kognicijeSire znacenje kognicije

Kognitivni procesi su svi oni procesi koji Kognitivni procesi su svi oni procesi koji dovode do saznanja sveta oko nas.dovode do saznanja sveta oko nas.

U te procese ubrajamo :U te procese ubrajamo :

opazanje,opazanje,

pamcenje,pamcenje,

jezik jezik

misljenje.misljenje.

Sire znacenje kognicijeSire znacenje kognicije

Leotjev opisuje sledecefaze

filogenetskog razvojapsihickog zivota:

FAZU OSECAJA FAZU OPAZAJAFAZU

INTELEKTUALNIHAKTIVNOSTI

Bihejvioristicki psiholozi ne govore o osecajima I Bihejvioristicki psiholozi ne govore o osecajima I opazajima, vec o reagovanjima na draz. opazajima, vec o reagovanjima na draz.

A fenomenoloski psiholozi tvrde da ponasanje A fenomenoloski psiholozi tvrde da ponasanje ne zavisi od samih spoljasnjih drazi, vec na ne zavisi od samih spoljasnjih drazi, vec na nacin kako ih organizam opaza.nacin kako ih organizam opaza.

Cilj bihejviorista je da ispitaju zakone Cilj bihejviorista je da ispitaju zakone ponasanja,vezu izmedju odredjenih situacija i ponasanja,vezu izmedju odredjenih situacija i ponasanja.ponasanja.

Uze znacenje kognicijeUze znacenje kognicije Kod ljudi ,,misljenje’’ moze da ima dva Kod ljudi ,,misljenje’’ moze da ima dva

znacenja:znacenja:a)KORISCENJE

SIMBOLA.Za coveka se kaze

da misli dok ne kontaktira sa

spoljasnjim svetom, kada se ’’ povuce u svoje

misli’’.Te misli mogu imati vid secanja, imaginacije, planiranja

buducnosti.

b)OPAZANJE, UVIDJANJEODNOSA ( RELACIJA )Spirmanov pojam opste inteligencije bio je vezan za ’’ izvodjenje’’ odnosa izmedju ,,korelata’’ ili nalazenja ,,korelata’’ kojisu u zadatom odnosu sa vec poznatim. Kelerov pojam uvidjanja odnosi se na uvidjanje odnosa.

Kognitivna teorija uslovljavanja zamislja taj Kognitivna teorija uslovljavanja zamislja taj proces na sledeci nacin :proces na sledeci nacin :

Uslovna draz asocijativnim putem izaziva predstavu bezuslovne drazi, a ova na urodjen,refleksivan nacin izaziva reakciju koju nazivamo USLOVNA REAKCIJA Predstava se javlja automatski, cesto asocijativnim mehanizmom: uslovna draz je asocijativnim putem izazvala predstavu bezuslovne drazi, a ova je opet automatski izazvala reakciju.Nigde tu nema opazanja ili shvatanja. POSEDOVANJE PREDSTAVA JESTEVEOMA ZNACAJNO FILOGENETSKO DOSTIGNUCE, KOJE ZNACAJNO PROSIRUJE ADAPTIVNE SPOSOBNOSTI ORGANIZMA.

Razlika izmedju asocijacije I Razlika izmedju asocijacije I misljenja misljenja

Dve ideje date naporedo( u dodiru) nisu Dve ideje date naporedo( u dodiru) nisu isto i svest o njihovom odnosuisto i svest o njihovom odnosu

Za asocijacije ideja kaze se da se javljaju Za asocijacije ideja kaze se da se javljaju u svesti u svesti spontano, automatski, bez spontano, automatski, bez nase namere ili nekog plana ili ciljanase namere ili nekog plana ili cilja

Misao obuhvata Misao obuhvata odnosodnos izmedju ideja izmedju ideja datih istovremeno ili u sukcesiji datih istovremeno ili u sukcesiji

Jedna ilustracijaJedna ilustracija

Primer koji treba da ukaze na razliku Primer koji treba da ukaze na razliku izmedju istovremene datosti izvesnih izmedju istovremene datosti izvesnih sadrzaja i misaonog shvatanja, odnosno sadrzaja i misaonog shvatanja, odnosno izmedju tih datosti izmedju tih datosti

Predpostavimo da predavac na predavanjima nosi jedno odelo, ali stalno menja dve masne, jednu tamnu ,jednu svetlu, a po nekad na predavanjima brzo prica, a ponekad sporo.Studenti opazaju kako je on obucen i kako on izlaze gradivo.To su datosti u vremenskom i prostornom dodiru.Kada bi govorio brzo on bi stavljao svetlu masnu, a kada bi govorio sporo tamnu masnu. Za studenta koji je ovu pravilnost uocio, mogli bi smo da kazemo da je uocio odredjeni odnos izmedju perceptivnih datosti.

Druga ilustracija:Druga ilustracija:sloboda i vodjenje asocijacijesloboda i vodjenje asocijacije

Kod slobodnih asocijacija subjekat dobija instrukciju da na rec-draz odgovori prvom reci koja mu padne na pamet bez ikakve kontrole, plana.Fjord je tvrdio da te asocijacije i nisu sasvim slobodne, vec da i njma upravljaju izvesni psihicki procesi,nesvesni

Kod vodjenih asocijacijaispitanici dobijaju zadatakda na datu rec-draz odgovore nekom recju koja stoji u odredjenom odnosu sa zadatom reci.Subjekat treba da traga u svom pamcenju za odredjenom recju,a to traganje rukovodjeno je odredjenim odnosom.

Kritika asocajacionizma od strane Kritika asocajacionizma od strane gestalt-psihologagestalt-psihologa

Gestalti su Gestalti su kritikovali opsti pristup psiholoskoj kritikovali opsti pristup psiholoskoj nauci koji su asocijacionisti zastupali: nauci koji su asocijacionisti zastupali:

TRAGANJE ZA OSNOVNIM ELEMENTIMA TRAGANJE ZA OSNOVNIM ELEMENTIMA

SVODJENJE ASOSIJACIJA PO SLICNOSTI NA SVODJENJE ASOSIJACIJA PO SLICNOSTI NA

ASOCIJACIJE PO DODIRUASOCIJACIJE PO DODIRU

Ta kritika se zasniva na sledecim Ta kritika se zasniva na sledecim argumentimaargumentima

Asocijacionisti su tvrdiliAsocijacionisti su tvrdili

da su dve ideje slicne kada imaju neke da su dve ideje slicne kada imaju neke zajednicke elementezajednicke elemente

Gestalti odgovaraju:Gestalti odgovaraju:

isti elementi u dve razlicite celine izgledaju isti elementi u dve razlicite celine izgledaju razlocitorazlocito

Torndajkovim eksperimentom zivotinje su ucile Torndajkovim eksperimentom zivotinje su ucile resavanje problema postupno,posle puno resavanje problema postupno,posle puno pokusaja i pogresakapokusaja i pogresaka

Keler je na svom eksperimentu zakljucio da Keler je na svom eksperimentu zakljucio da majmuni sa majmuni sa razumevanjem resavaju problem, razumevanjem resavaju problem, oni imaju uvid ili uvidjanje u odnose u oni imaju uvid ili uvidjanje u odnose u situacijisituaciji

Ovo uvidjanje moze biti Ovo uvidjanje moze biti transver starog transver starog iskustvaiskustva

TOLMANTOLMAN

Izgradio je prvu kognitivnu bihejvioristicku Izgradio je prvu kognitivnu bihejvioristicku teoriju ucenja kod zivotinja.teoriju ucenja kod zivotinja.

Poceo je da uvodi mentalisticke pojmove, Poceo je da uvodi mentalisticke pojmove, ali ih je definisao operacionalno na osnovu ali ih je definisao operacionalno na osnovu spoljasnjih S I R varijabli.spoljasnjih S I R varijabli.

Najvazniji teoriski pojmovi bili su mu Najvazniji teoriski pojmovi bili su mu ocekivanje I kognitivna mapaocekivanje I kognitivna mapa

POJAM OCEKIVANJE se odnosi na sled POJAM OCEKIVANJE se odnosi na sled dogadjaja kao u klasicnom I dogadjaja kao u klasicnom I instrumentalnom ucenju.instrumentalnom ucenju.

KOGNITIVNA MAPA se odnosi na KOGNITIVNA MAPA se odnosi na kogniciju prostornih odnosa, na postojanje kogniciju prostornih odnosa, na postojanje nekog pregleda prostorne situacije uz nekog pregleda prostorne situacije uz znanje na kojeme mestu se nalazi cilj.znanje na kojeme mestu se nalazi cilj.

Tolmanova teorija je imala opsti znacaj Tolmanova teorija je imala opsti znacaj time sto je tvrdila da se nijedna zivotinja time sto je tvrdila da se nijedna zivotinja ne moze objasniti cisto asocijativnim ne moze objasniti cisto asocijativnim principima,narocito ne neka slozenija principima,narocito ne neka slozenija ponasanja.ponasanja.

Dajman I Burghard:Dajman I Burghard: sta je kognicija zivotinja? sta je kognicija zivotinja?

Dojman i Burghard smatraju da kognicija ljudi Dojman i Burghard smatraju da kognicija ljudi ima sledeca znacenja:ima sledeca znacenja:

1.Voljno, namerno,svesno razmatranje jedne teme ,obicno uz upotrebu jezika( ,,govor za sebe’’ )

2. O kogniciji govorimo kada su u pitanju radnje koje ne mogu biti objasnjene spoljasnjim drazima

Kognicija kod zivotinja se mora shvatiti u Kognicija kod zivotinja se mora shvatiti u ogranicenijem smislu,nego sto je to slucaj ogranicenijem smislu,nego sto je to slucaj kod ljudi.kod ljudi.

Kognicija se nikako ne odnosi na misljenje Kognicija se nikako ne odnosi na misljenje u obicnom smislu te reci,vec u u obicnom smislu te reci,vec u upotrebi upotrebi unut.reprezentacije ili koda kao osnove unut.reprezentacije ili koda kao osnove za akciju.za akciju.

Pod unut.reprezentacijom se Pod unut.reprezentacijom se podrazumeva oblik u kome se informacija podrazumeva oblik u kome se informacija drzi u pamcenju.drzi u pamcenju.

Unut.reprezentacija se moze odnositi na Unut.reprezentacija se moze odnositi na razlicite sadrzaje, razlicite sadrzaje, na na relacijerelacije izmedju izmedju predmeta,na pojedina predmeta,na pojedina svojstva svojstva predmeta.predmeta.

Kognicija kod ljudiKognicija kod ljudi

Kognitivni procesi ljudi su mnogo slozeniji Kognitivni procesi ljudi su mnogo slozeniji nego kod zivotinja.nego kod zivotinja.

Kant je pokusao da sistematizuje Kant je pokusao da sistematizuje kategorije ljudskog ponasanja.kategorije ljudskog ponasanja.

On je iz logicke sistematizacije sudova On je iz logicke sistematizacije sudova izveo osnovne kategorije razuma,npr: izveo osnovne kategorije razuma,npr: jedno,mnogo,sve,supstancija-jedno,mnogo,sve,supstancija-nemogucnost itd.nemogucnost itd.

Pijazeova razvojna epistemologijaPijazeova razvojna epistemologija

Razvojni psiholog Zan Pijaze je preuzeo Razvojni psiholog Zan Pijaze je preuzeo zadatak da opise kognitivni razvoj zadatak da opise kognitivni razvoj coveka,da opise kroz koje sve faze prolazi coveka,da opise kroz koje sve faze prolazi deciji um dok na kraju ne usvoji sve deciji um dok na kraju ne usvoji sve pojmove I kategorije pojmove I kategorije odraslog ,intelektualno razvijenog coveka.odraslog ,intelektualno razvijenog coveka.

ZakljucakZakljucak

Mozemo zakljuciti da kognicija oznacava Mozemo zakljuciti da kognicija oznacava SPOZNAJU,tj.mentalne procese koje SPOZNAJU,tj.mentalne procese koje isticu ponasanje.isticu ponasanje.

Kognicija se razlikuje kod ljudi I kod Kognicija se razlikuje kod ljudi I kod zivotinja.zivotinja.

Kod zivotinja kognicija se odnosi u Kod zivotinja kognicija se odnosi u upotrebi unut.reprezentacije ili koda kao upotrebi unut.reprezentacije ili koda kao osnove za akciju, a kod ljudi su osnove za akciju, a kod ljudi su kog.procesi mnogo slozeniji.kog.procesi mnogo slozeniji.

LITERATURALITERATURA

Radonjic, S. (1999) Psihologija ucenja 1, Zavod Radonjic, S. (1999) Psihologija ucenja 1, Zavod za udzbenike I nastavna sredstva, Beogradza udzbenike I nastavna sredstva, Beograd

http:/1hr.wikipedia.org/wiki/kognitivna-psihologija http:/1hr.wikipedia.org/wiki/kognitivna-psihologija Radonjic, S. (1999) Kognitivna psihologija Zavod Radonjic, S. (1999) Kognitivna psihologija Zavod

za udzbenike I nastavna sredstva, Beogradza udzbenike I nastavna sredstva, Beograd Dejvid Krec,Ricard Krecfild (1976) Elementi Dejvid Krec,Ricard Krecfild (1976) Elementi

psihologije,Naucna knjiga, Beogradpsihologije,Naucna knjiga, Beograd