KVALITET PROIZVODA

11. KVALITET PROIZVODA

1.1.OPTE DEFINICIJE KVALITETAIzraz kvalitet proizvoda predstavlja kompleksan pojam i stalan je ovekovpratilac u svakodnevnom ivotu i radu tj. kao korisnika i kao proizvodjaa.Kvalitet se obezbedjuje pod uslovom da su sve mere i postupci u cilju postizanjazahteva kvaliteta u skladu sa postavljenim planom kvaliteta, koji obuhvata:planiranje kvaliteta, upravljanje kvalitetom i ispitivanje kvaliteta.Za proizvode kaemo da su visokog kvaliteta, ako im je dokazana trajnost iliekonominost u upotrebi.


Pod kvalitetom u irem smislu podrazumevamo skup svih osobina jednogproizvoda koje zadovoljavaju propisane uslove u pogledu:

- namene proizvoda

- njegove funkcije i pouzdanosti- jednostavnosti i ekonominosti u upotrebi- odravanja itd.

Kvalitet je jedan od bitnih obeleja nekog proizvoda iji se propisani ilizahtevani nivo mora ostvarivati uz optimalnu proizvodnost i ekonominost utoku proizvodnog procesa.


Osnovni pokazatelji kvaliteta proizvoda predstavljaju:- fiziki i funkcionalni vek trajanja,- pouzdanost,- raspoloivost,- bezopasnost pri radu,- konfornost i jednostavnost u opsluivanju,- koeficijent korisnog dejstva,- stepen mehanizacije i automatizacije,- lako i ekonomino odravanje i pristupanost delova pri odravanju,- cena proizvoda,- estetski izgled i s1.

kvalitet je definisan po JUS.A.K0.001 na sledei nain:Kvalitet je skup svih svojstava i karaktenstika proizvoda, procesa i usluga, kojese odnose na mogunost da zadovolje utvrdjene i1i indirektno izraene potrebe.


1.1.1. KVALITET ASPEKT POTROAA

Proizvodi moraju zadovoljiti sveukupne zahteve kupca u pogledu cene, rokovaisporuke, ekonominosti u radu. gde izmedju ostalog spada i uteda energije,zatita ovekove okoline i kvaliteta ivljenja i s1. Sve ovo se definiepodobnou proizvoda u upotrebi i predstavlja zahtev potroaa. Pri tome kupacnije zainteresovan za optimizaciju trokova proizvodnje, ve nabavnu cenu, kao ioptimizaciju trokova u upotrebi, a to znai:

- jednostavnost odravanja,- raspoloivost rezervnih delova,

- minimum zastoja rada pri servisiranju i sl.

Kupac pri preuzimanju robe zahteva dokaz o kvalitetu, a to dobija preko ugovorai overenih protokola ispitivanja koji imaju zakonski karakter.

31.1.2. KVALITET ASPEKT PROIZVOAA


Kvalitet proizvoda s aspekta proizvodjaa emo razmatrati povezano satrokovima za postizanje zadovoljavajueg kvaliteta. Tako smatramo da imamo:

- preventivne trokove za kvalitet,

- trokove kontrole,

- gubitke i

- reklamacije.Preventivne trokove sainjavaju izdaci za spreavanje loeg kvaliteta u kojespadaju trokovi za organizovanje kontrole kvaliteta, za obuku osoblja za rad ukontroli, za stvaranje normalnih uslova za rad i s1.U trokove kontrole spadaju izdaci za samo merenje, laboratorijsko ispitivanje,administraciju kod izdavanja atesta, odravanje uredjaja za merenje i opreme,kao i amortizacije za njihovo konenje.


Gubici nastaju zbog karta, dorade istraivanja uzroka nastajanja gubitaka,fabrikog snienja cene proizvoda zbog loeg kvaliteta, zastoja u proizvodnjizbog loeg kvaliteta poluproizvoda, kao i gubitak poverenja kod kupca.Trokovi usled reklamacija nastaju u periodu od prodaje proizvoda pa do krajagarantnog roka. Mogu biti znatni, ako kvalitet proizvoda ne zadovoljava,pogotovo na tritu gde je konkurencija otra, pa su garantni rokovi dugi, akupac navikao na kvalitetnu robu.

Garancija nivoa kvaliteta postie se kontrolom u toku proizvodnje obratka, kakobi se mogle otkloniti greke na vreme. Kvalitet koji se postie sortiranjem,medjutim, skup je i govori o neovladanom tehnolokom i obradnom procesuproizvodnje, pa se u savremenoj koncepciji proizvodnje smatra neprihvatljivim.

41.2. KARAKTERISTIKE KVALITETA


Skup elementa podobnosti proizvoda u upotrebi sa jedne strane i ekonominostiizrade sa druge, predstavljaju karakteristike kvaliteta proizvoda.To su svojstva ili karakteristike koje se razmatraju pri konstruisanju proizvoda,pri nabavci repromaterijala, pri razradi tehnike i tehnoloke dokumentacije, prifabrikaciji u proizvodnim pogonima i pri kontroli proizvoda. Moe se, stoga, reida je funkcionisanje sistemskih koncepcija obezbedjenja kvaliteta mogue ako sedobro definiu karakteristike kvaliteta.

Svrojstva ili karaktenstike kvaliteta koje daju opis kvaliteta imaju vrednost samoonda kada se poveu sa odredjenim zahtevima kupca, koji opet svakojkarakteristici daje odreenu teinu. Kvalitet odredjenog proizvoda je zbirkarakteristika kvaliteta od kojih svaka ima razliitu vanost i1i teinu zaodredjenog kupca. Pri oceni karakteristika kvaliteta postoji znatna razlikaizmedju robe iroke potronje i proizvoda za industriju.


Razlikuju se tri osnovna skupa karakteristika kvaliteta:- konstruktivne karakteristike,

- proizvodne i

- upotrebne karakteristike.

Karakteristike kvatiteta mogu biti izraene preko kvantitativnih ili prekoatributivnih obeleja.

Kvantitativna obeleja se izraavaju preko:- analognih veliina, kao mernih vrednosti u odredjenom dijapazonu mera i- diskretnih veliina, koje se prikazuju kao brojne vrednosti celih brojeva.

Atributivna svojstva se izraavaju preko:- opisnih vrednosti (malo, veliko, lepo i slino) i- atributivnih vrednosti (dobar, lo).


ematski prikaz karakteristika kvaliteta sa aspekta potreba proizvodnogmainstva, prikazan je na slici.


1.2.1. KONSTRUKCIJSKE KARAKTERISTIKEPropisana svojstva materijala su definisana tehnolokom dokumentacijom, apredstavljaju mehanike i metalografske karakteristike i stanje materijala posletermike obrade i/ili posle zatite materijala galvanizacijskim postupkom.Tip konstrukcije je karaktenstika koja se odnosi na vrstu konstrukcijskog reenjas obzirom na njegov oblik i dimenziju, klasu tanosti, mogunost modularnegradnje i dr.Stepen standardizacije i unifikacije odredjuje koliinu standardnih i unificiranihelemenata u nekom sklopu. Ovo je usko povezano sa ekonominoukonstrukcije, odnosno vremenom izrade konstrukcijskog reenja i kompletnekonstrukcijske dokumentacije, ali i sa trokovima obrade, jer se standardnielementi kupuju kao poluproizvodi, to smanjuje vreme i trokove proizvodnje.Takodje i odravanje je jeftinije kod konstrukcije sa standardnim i unificiranime1ementima. Znai da ova karakteristika moe pripadati i drugim grupama iklasama karakteristika kvaliteta, pa je stoga treba uslovno svrstati u grupukonstrukcijske karakteristike.


1.2.2. PROIZVODNE KARAKTERISTIKE

Homogenost svojstava materijata predstavlja stvarno stanje materijala priobradi, gde ostupanja tvrdoe (tvrda mesta), neravnomeran raspored grafita,prskotine u materijalu i s1. izazivaju niz poremeajnih faktora, koji utiu naizlazni knalitet proizvoda.

Tehnoloke karakteristike obrade i montae sainjavaju elementi reimarezanja, metode obrade i montae, kao i stepen razvijenosti i inovacijatehnolokih reenja. Ova karakteristika je takodje povezana i sa trokovimaproizvodnje, odnosno ekonominou i cenom proizvoda, koja opet spada uupotrebnu karakteristiku.


1.2.3. UPOTREBNE KARAKTERISTIKEFunkcionalnost predstavlja podobnost upotrebe proizvoda, odnosno sistema isadri sve one elemente koji su povezani sa funkcionisanjem uredjaja ili sistema.Bezbednost u radu je vana karakteristika za kupca jer mu omoguuje nesmetanrad uz maksimalnu sigurnost pri eksploataciji uredjaja, maine, agregata. Ako jeu pitanju maina alatka onda su to razni zatitni uredjaji (kod presa nemogunostukljuenja maine ako nisu obe ruke sklonjene, kod obradnih centara i drugihmaina alatki za obradu skidanjem strugotine postavljanje zatitnih obloga okoradnog prostora i sl.).Pouzdanost, raspoloivost i podobnost odravanja. Kao vane karakteristikekvaliteta sve se vie u novije vreme uz pojam kvaliteta dodaje i pojampouzdanosti proizvoda, kao sastavnog dela opte vrednosti proizvoda.

Visoka pouzdanost se naroito zahteva od uredjaja kod kojih je greka vrlo skupaili sudbonosna za njegovu funkciju i koji su inae nepristupani za popravku iodravanje u stanju funkcionisanja.


Podruje pouzdanosti naroito koristi industrija svemirskih brodova, posebnivojni uredjaji i uredjaji bitni za sigurnost ljudskih ivota.Pored pouzdanosti pojavljuje se jo jedan izraz koji treba da karakterie valjanostproizvoda, a to je pojam operativna gotovost i1i raspoloivost proizvoda zaupotrebu (engleski: availability). Taj pojam, uz stabilnost proizvoda da obavisvoju namenu i trajnost, ukljuuje i:

- prikladnost za efikasno odravanje,- raspoloivost servisnih usluga,

- rezervnih delova i

- optu podobnost proizvoda za upotrebu u momentu ili vremenu kada se tood njega zahteva.


Takodje se sve vie susreemo i sa pojmom PODOBNOST ODRAVANJA, ukoju spada jednostavnost i pogodnost odravanja, od konstrukcijskihkarakteristika uredjaja, pa sve do raspoloi vosti rezervnih delova, servisnihstanica, uputstava za rad i drugih informacija potrebnih za servisiranje.Pouzdanost je, medjutim verovatnoa, u odredjenim zadatim granicamapoverenja, da e uredjaj biti u zadovoljavajuoj radnoj sposobnosti bez otkaza upredvidjenom vremenskom periodu, ako je korien na nain i u svrhe kako jepredvidjeno. Pouzdanost je znai verovatnoa ija se vrednost kree izmedju 0 i1, (ili 0 i 100%).Procenjena pouzdanost definisana je odnosom izmedju broja delova bezotkaza u periodu (t)-NS(t) i broja celog skupa NT(t):

)()(1)(

)()()()()(

tNtN

tNtNtN

tNtN

tRT

F

T

FT

T

S=

==


gde je:NF(t) - broj delova koji su u periodu (t) otkazali.

- je samo procena pouzdanosti, jer je broj delova (uredjaja, aparata)ogranien pri ispitivanju pouzdanosti. Pribliie se stvarnoj pouzdanosti tek zabroj i spitivanih delova, , pa je:

)( tRTN

)()( tRtR =TN

U poetku, za vrednost t=0, broj delova koji nisu otkazali su ravni ukupnombroju detova koji se ispituju, pa bi pouzdanost bila ravna 1. Ovo bi, ustvari,odgovaralo kada ne bi bilo skrivenih fabrikih greaka, oteenja pri transportu is1., koje nekad onemogue rad ve na samom poetku. Zbog toga koristimopojam efektivnost sistema:


PktRtAtTE = )()(),(gde je:A(t) - funkcija raspoloivosti,R(t) - funkcija pouzdanosti sistema iPk - predstavlja faktor prikladnosti konstrukcije.

Ako govorimo samo o pouzdanosti, onda podrazumevamo da su operativnagotovost A(t) i prikladnost konstrukcije Pk ravne 1.

Analiza pouzdanosti sistema svodi se na posmatranje ponaanja sistema ueksploataciji pod propisanim uslovima, gde se utvrdjuje vreme rada i vremeotkaza.

9Tipovi otkaza mogu biti: rani, sluajni i otkazi usled istroenosti. Rani otkazi sedeavaju odmah na poetku rada uredjaja iju pouzdanost ispitujemo, a intenzitetotkaza opada sa vremenom.

Sluajni otkazi se deavaju neoekivano u neregularnim vremenskimintervalima, mada, u krajnjem sluaju, podleu zakonima sluajnih vrednosti, pau duem periodu posmatranja, intenzitet otkaza je priblino konstantan.Otkazi usted istroenosti deavaju se na kraju operativnog perioda uredjaja.Intenzitet otkaza naglo raste sa vremenom.


Uzroci ranih otkaza su:

- skrivena fabrika greka

- loa tehnoloka reenja,- loe izveden proizvodni proces i montaa

- loa kontrola kvaliteta

- pogreno konzerviranje, pakovanje, skladitenje i prevoz do potroaa- neodgovarajui materijal- nepropisno instaliranje pre upotrebe- nepropisno ukljuivanje u rad - ljudski faktor.


10

Uzroci sluajnih otkaza su najee:

- preoptereenje uredjaja u radu iznad propisanog- nedovoljno sigurnosnih elemenata u uredjaju- skrivena greka koja se nije odmah pokazala- ljudski faktor- neoekivani/neobjanjiv uzrok.


Uzroci otkaza usled istroenosti su:

- projektovan kratak vek upotrebe,- istroenost usled duge upotrebe,

- lom,

- zamor materijala i- lo servis, odravanje, popravke, zamena neodgovarajuim rezervnim

delovima ili ve poluistroenim.


11

Funkcije pouzdanosti date su izrazima:- pouzdanost:

- funkcija gustine verovatnoe za Weibul-ovu distribuciju:


=

t

dttftR )()(

)(1)()(

=

t

et

tf


Poto je najee 0 imaemo:

)(1)()(

t

en

ttf

=

Za prelazi u eksponencijalnu jednainu:1=tetf =)(

za 0>t 0>

Intenzitet otkaza je tada:

1)()()()( ==

t

tRtf

t

12


Vidi se da za Wejbul-ovu jednainu intenzitet otkaza nije konstantan, ve zavisiod t.

Za sluaj eksponencijalne funkcije distribucije, = , pa je:

- konstantan 1)( =t

Pored funkcije pouzdanosti vana karakteristika je SREDNJE VREMEBEZOTKAZNOG RADA T ili MTBF (Mean Time Between Failure) koja je dataizrazom:

==

0

)( dttRMTBFT


Na slici prikazan je sistem korektivmh akcija (K.A.) za poveanje pouzdanosti.

13


Cena proizvoda. Ova karakteristika je vana za kupca, ali ire posmatrano i zaproizvodjaa. Niska cena proizvoda uz visoki nivo kvaliteta doprinosi brzom isigurnom osvajanju trita, pogotovo novih. Primer Japana koji je osvojio mnoganova trita sa svojim dumping - cenama i to u visoko razvijenim zemljama sadugom industrijskom tradicijom govori koliko je ova ekonomska karakteristikavana i za proizvodjaa, koji sa osvojenim tritem ima velike mogunostiuvodjenja tehnolokih inovacija, a samim tim i do dolaenja do veih profita.Mogunost transporta, takodje, ima nekad presudan uticaj na osvajanje trita.Proizvodi neprilagodjeni, nekad dugom i nepovoljnom transportu, esto nisu umogunosti da se plasiraju na udaljenija trita, bilo zbog svog spoljnjeg oblika iveliine, bilo zbog vrste pakovanja i konzerviranja. Kao primer navedimonamirnice koje treba da se transportuju u udaljene zemlje sa nepovoljnomklimom. Obino pakovanje hidroskopnih namirnica, koje nije hermetiko ilivakuumirano, dobro je za uobiajene uslove transporta, a1i ne i za dalekaprekomorska podruja.


Izgled ima kod nekih proizvoda presudan znaaj , dok kod drugih to uopte nijesluaj. Ipak treba naglasiti da i kod proizvoda gde su estetske karakteristikesekundarne treba o izgledu voditi rauna. naime estetski skladan izgled doprinosiboljem uvanju i paljivijem rukovanju sa ureajem, pa znai da e takviproizvodi funkcionisati due i efikasnije.Zagadjivanje okoline je karakteristika koja sve vie dobija na znaaju. Novimistraivanjima o uticaju proizvoda - zagadjivaa na okolinu dolazi se sve vie donovih podataka otetnom uticaju proizvoda zagadjivanja na ovekovu okolinu.Sa tim u vezi usvojen je niz zakona o ouvanju prirode, i oekuje se u budunostida e ova karaktenstika sve vie dobijati na znaaju.

14


1.3. VARIRANJE KARAKTERISTIKA KVALITETAPraksa nam pokazuje da se prilikom odvijanja svakog obradnog procesa javljajuodstupanja po svim pokazateljima tanosti obrade. Odstupanja nastaju zboguticaja poremeajnih faktora na obradni proces. Poremeajni faktori mogu bitizavisni i nezavisni medju sobom. Problemi nastaju pre svega zbog injenice dasu izvori poremeajnih faktora od kojih potiu greke obrade mnogobrojni iraznovrsni po svom karakteru, to su mehanizmi dejstva i zakonitost nastankagreaka esto nepoznati, pa je otuda ukupna greka obradnog procesa u optemsluaju sloena tehnoloka kategorija.


Vremensko i prostorno odvijanje procesa obrade posmatranog sa stanovitatanosti, odlikuje se u neprekidnom prisustvu i sloenom dejstvu brojnih ulaznihi tekuih faktora tog procesa. Veina ovih faktora se menja po izvesnimdeterministikim i stohastikim zakonima, zbog ega nastaju varijacijekarakteristike kvaliteta obradka bez obzira to se svi delovi obradjuju ponominalno istom tehnolokom procesu obrade. Deterministiki zakoni se mogumatematiki opisati i predvideti ali stohastiki ne mogu i oni su nepoznanicasvakog procesa. Te varijacije dovode do prekoraenja propisanih granicaspecifikacije karakteristike kvaliteta obradka i tada imamo proces obrade kojinije statistiki ovladan ili nije pod kontrolom. Moderna saznanja iz teorijetanosti omoguavaju da se ovakvi procesi identifikuju i vrate iz okvira prirodnedisperzije kvaliteta u granice propisane specifikacije i na taj nain prevedu ustabitne i tane procese.

15


Opti sistem faktora koji nastaje u jednom proizvodnom procesu i kojiuslovljavaju varijabilnost neke karaktenstike kvaliteta, prikazan je na slici.

Svi ovi faktori zajedno izazivaju, po obimu i karakteru, odredjenu varijacijukarakteristike kvatiteta. Tehnologija i sistem MAPO (Maina, Alat, Pribor,Obradak) su funkcionalno povezani tako da se moe rei da nivo kvaliteta uprincipu definie kako tehnologiju obrade, tako i sistem MAPO koji trebaupotrebiti, da bi se postigao propisani kvalitet obratka. Isto tako je vana strunakvalifikacija i iskustvo radnika koji neposredno uestvuje u tehnolokomprocesu, zatim okolina (uticaj mikroklime) i vremena u toku kojeg se procesodvija. Ove razlike u kvalitetu su vee ukoliko je vee prisustvo ljudskogfaktora, a smanjuje se sa poveanjem stepena mehanizacije i automatizacijeproizvodnje.


Mogui nosioci sistema faktora koji utiu na karakteristike kvatiteta obratka iliizvori greaka obrade mogu se prikazati strukturnom emom, slika na sledecemslajdu. Sistem vatijacije, kako se vidi na emi potie od: pojedinanih lanova ikomponenata obradnog sistema, neposrednog procesa obrade, okoline i vremena.U emi su istovremeno oznaene lokacije faktora (greaka) u odgovarajuimnosiocima.

Postojanje sistema parcijalnih greaka uslovljava pojavu rezultujuih greaka 1,2 i 3 koje nastaju u predprocesnoj (1), procesnoj (2) i posleprocesnoj (3)fazi. Ove greke definiu ukupnu greku (u) ili nivo tanosti obradetehnolokog procesa, a time i kvalitet kao jednu od bitnih izlaznih proizvodnihkarakteristika.

Ako naprimer, pod karakteristikom kvaliteta obradka predvidimo kontroluduinske i uglovne mere na obratku, kao i stanje materijala (najee merenevrednosti u proizvodnom mainstvu), tada ukupna greka obrade (u) moe imatiznaenje: greke duinskih (x) uglovnih mera (), greke oblika (O), grekeuzajamnog poloaja osa i povrina (K) greke kvaliteta obradjene povrine (Rz,Ra, Rmax), greke vrstoe materijala obratka ( ), greke termike obrade (to )i galvanske zatite (gz).

16



1.4. METODE OCENE KVALITETA

Statistiki osnovni skup u industriji je serija proizvoda ili procesi koji imajuzajedniko obeleje koje moemo meriti. Karakteristike obeleja mogu biti,naprimer: duinske mere, tvrdoa, hrapavost obradjene povrine itd, i1i koliinaloih proizvoda u uzorku uzetih iz serije. Varijacije kvatiteta nastaju kaoposledica delovanja razliitih uzroka.Pri mainskoj obradi uzroci odstupanja karakteristika kvaliteta su: razlike utvrdoi materijala, zazor u leitima maine, deformacije usled stezanja pribora ialata, habanja alata, vibracije, temperatura, tanost merenja i osta1o. Njih nemoemo otkloniti ve samo smanjiti i njih nazivamo SLUAJNIMUZROCIMA.

Osim ovih postoje SISTEMATSKI UZROCI, kao to su: pomeranje alata udrau, postav ljanje graninika, ekcentrino postavljanje alata, lom alata,izrazito tvrda mesta, greke maine usled habanja, elastine deformacije sistemaMAPO pod dejstvom prevelike sile rezanja, upotreba neodgovarajueg alata,pribora i merila ili sredstva za hladjenje. Zbog toga se propisuje doputenoodstupanje za odredjene karakteristike kvaliteta.

17


Uzroci varijacije mogu se grupisati ovako:- ovek, MAPO-sistem, metoda, okolina, stanje materlijala obratka.

U statistikoj analizi pojava sve uzorke varijacije delimo na:- SLUAJNE

- SISTEMATSKE UZROKE (znaajne)Obeleja koja variraju pod dejstvom sluajnih uzroka formiraju homogeneskupove, za koje vae zakoni matematike statistike. Rasipanje podataka unutarsluajnih rasipanja je prirodno rasipanje. Za njih kaemo da su statistiki stabilni.Ako su podaci osim toga unutar postavljenih gramca tolerancije onda kaemo daje proces pod kontrolom.Svako odstupanje izvan tih prirodnih granica procesa je indikacija pojavesistematskog (znaajnog) uzroka koga treba anatizirati, pa otkloniti. To je ustvaribit; statistikog praenja procesa kome je osnovni cilj ustanoviti graniceprirodnog rasipanja i pratiti pojavu znaajnih uzroka u procesu. Ovo je uindustrijskoj praksi izuzetno vano, jer je esto tee u pravo vreme ustanoviti daje dolo do neeljene pojave, nego je otkloniti kada je njeno postojanje poznato.


Statisttke skupove prema svojstvu obeleja delimo na:- kontinualne (skupovi merenih veliina),- diskontinualne (skupovi atributivnih ocena i diskretnih veliina).

Statistike metode se prema svojstvu obeleja dele u dve grupe:1) metode ocene i praenja kvaliteta pomou merenih veliina,2) metode ocene i praenja kvaliteta pomou atributivnih veliina.

Zajedniki postupak rada kod svih metoda sastoji se u oceni kvaliteta serijeproizvoda na osnovu karakteristike uzorka, gde je:

- prosean odnos loih komada u seriji (N)- prosean odnos loih komada u uzorcima

18


npo - prosean broj loih komada u serijinp - prosean broj loih komada u uzorcima veliine (n) uzetih iz procesa sa

prosenim odnosom loih proizvoda .

Rezultati dobijeni pomou merenih veliina, esto upuuju na normalnu. Gauss-ovu raspodelu. Atributivne veliine, medjutim, obino pripadajuhiperteometrijskoj , binomnoj i Poisson-ovoj raspodeli.

1.5. METODE POBOLJANJA KVALITETA


Svrha razvoja metoda za poboljanje kvaliteta je obezbedjenje poslovnog uspehai perspektivnog razvoja preduzea. Postizanje optimalnog kvaliteta kojipredstavlja zadovoljavajui nivo kvaliteta uz minimalne trokove proizvodnjeiziskuje niz akcija koje se moraju kontinuatno preduzimati u vezi sa kvalitetom.Pri tome je izuzetno vano dobiti informacije o procesu na vreme, makar metodeocene kvaliteta bile manje tane, kako bi se korektivne akcije preduzele ondakada one daju najvei efekat. Zbog toga je razvijen itav niz metoda kojeomoguavaju analizu stanja i utvrdjivanje uzroka programa korektivnih akcija zapoboljanje kvatiteta proizvoda. Bie navedene neke od ovih metoda, koje senajee u praksi koriste:

- Paretov metod

- Iikava metod.

19


1.5.1. PARETOV METOD (Paretov princip)Ovaj metod se zasniva na logikom razmiljanju, pri emu se vri klasifikacijauzroka pojave nastanka loeg kvaliteta na znaajne, uticajne faktore i beznaajne.Pri tome e se uoiti da znaajnih uzroka ima malo, ali da je njihov uticaj nakvalitet vrto veliki, tako da veliki broj beznaajnih uticajnih faktora uglavnom netreba da budu obuhvaeni programom korektivnih akcija. Medjutim, bez analizeuticajnih faktora, korektivne akcije se mogu usmeriti u pogrenom pravcu.Metoda se sastoji u tome da se napravi dijagram u kome su na apscisi naneseniuzroci loeg kvaliteta, a na ordinati procentualno uee ovih faktora u ukupnojproblematici kvaliteta proizvoda (slika).


Na ordinati se moe naneti suma gubitaka u dinarima ili procentualni udeopojedinih faktora u sumi gubitaka, a na apscisi delovi n, ili vrste defekata u delu1,2...n.

20


1.5.2. IIKAVA METODIikava metod se koristi od 1950. god. kada ga je autor prvi put primenio iiskazuje se pomou specijalnog dijagrama koji podsea na riblju kost ilirazgranato stablo. Koristi se pri utvrdjivanju uzronoposledinih veza izmedjufaktora i posmatranih karakteristika kvaliteta.

Konstrukcija Iikava-dijagrama odvija se pofazama, koje teku nasledei nain (slika):


1. Povlai se horizontalna centralna linija koja predstavlja razmatranukarakteristiku kvaliteta.

2. Utvrdjuju se glavni faktori koji utiu na razmatranu karakteristiku kvaliteta ioni se predstavljaju kosim linijama.

3. Glavni faktoti se raslanjavaju na niz elementarnih i prikazuju se sa kosimlinijama, a ako je potrebno ovi faktori se dalje raslanjavaju na svojekomponente i prikazuju na slian nain pomou kosih linija usmerenih naliniji elementarnog faktora.

4. Faktori koji su znaajni istiu se time sto se uokviruju ili podvlae bojom i onise nalaze na krajevima kosih linija usmerenih ka centralnoj liniji. Ostalifaktori se prema vanosti , takodje mogu oznaiti odredjenim znakom i timese izdvojiti od onih koji imaju mali uticaj.

5. Iikava-dijagram se dopunjava tekstualnim delom, ime se vri konanorangiranje uticajnih faktora na izlaznu karakteristiku kvaliteta, korienjemkorelacione analize i/ili rangiranjem pomou Paretovog dijagramanajuticajnijih faktora.

Documents

KVALITET PROIZVODA