LAP mladi, Kikinda

LOKALNI AKCIONI PLAN

POLITIKE ZA MLADEOP[TINE KIKINDA

2011 - 2015

Odeqak 1Uvod1.1. Uvodna re~ predsednika op{tine1.2. Institucionalni mehanizmi politike za mlade u op{tini Kikinda1.3. Kako je tekao proces izrade Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda1.4. Organizacija rada Komisije

Odeqak 2Principi i vrednosti2.1. Principi Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda

Odeqak 3Geografija i demografija3.1. Geografski podaci op{tine Kikinda3.2. Demografski podaci op{tine Kikinda3.3. Ciqna grupa koju obuhvata Lokalni akcioni plan politike za mlade op{tine Kikinda3.4. Analiza kqu~nih aktera lokalne omladinske politike

Odeqak 4Sektorska analiza i prioriteti po oblastima4.1. Obrazovawe mladih4.2. Socijalna politika i zapo{qavawe mladih4.3. Zdravqe mladih4.4. Kultura mladih4.5. Aktivno ukqu~ivawe mladih u dru{tvo, volonterizam4.6. Mobilnost i informisawe mladih4.7. Ekologija i odrìvi razvoj4.8. Bezbednost mladih4.9. Slobodno vreme i sport

Odeqak 5Povezanost sa ostalim strate{kim dokumentima5.1. Uskla|enost sa Nacionalnom strategijom za mlade5.2. Uskla|enost sa drugim lokalnim strategijama

Odeqak 6Mehanizmi implementacije i evaluacije6.1. Implementacija Lokalnog akcionog plana politike za mlade6.2. Monitoring i evaluacija Lokalonog akcionog plana politike za mlade

3

Odeqak 7PriloziPrilog 1Prilog 2Prilog 3Prilog 4

Odeqak 8Tabelarni prikaz Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda

4

ODEQAK 1

1.1 Uvodna re~ predsednika Op{tine Kikinda

Mlade Kikin|anke i Kikin|ani,

@elim da vam ~estitam nauspe{no i kvalitetno izra|enomLokalnom akcionom planu zamlade, koji sistematski ure|ujenajbitnije sfere ìvota mladihqudi u na{oj op{tini.Lokalna samouprava je dono{ewemovog dokumenta pokazala svojuspremnost i odlu~nost da mladimapruì {ansu da sami odrede pri-oritete, kojima }emo se miubudu}e voditi. Vi, na{i mladisaradnici, ste pokazali zavidannivo zrelosti i posve}enosti priradu na ovako bitnom strate{komdokumentu. Ja, kao predsednik op{tine, imoji saradnici, bi}emo vam idaqe najve}a podr{ka u ostvari-vawu planiranih i zacrtanih ak-tivnosti u narednim godinama,kako bi smo zajedni~kim zala-gawem stvorili {to boqe usloveza rad, zapo{qavawe, sportski i

kulturno - dru{tveni ìvot una{oj op{tini.

S po{tovawem,

Ilija Vojinovi},predsednik op{tine Kikinda

5

1.2. Institucionalni mehanizmi politike za mlade uop{tini KikindaInstitucionalni mehanizmi koji su do sada uspostavweni u op{tini Kikinda su Kancelarijaza mlade Kikinda i Savet za mlade.

Kancelarija za mlade op{tine Kikinda otvorena je 6. jula 2009. godine, kada je Op{tinsko ve}eop{tine Kikinda donelo odluku o obrazovawu Kancelarije za mlade na preporuku Ministarstva omla-dine i sporta.

Kancelarija za mlade op{tine Kikinda predstavqa organizacionu jedinicu lokalne uprave isme{tena je u zgradi Kulturnog centra Kikinda.

Vizija Kancelarije za mlade Kikinde je da su mladi prepoznati i priznati kao ravnopravnigra|ani/ke, koji u partnerstvu sa vlastima i drugim relevantnim grupama aktivno doprinose iz-gradwi demokratskog dru{tva.

Misija Kancelarija za Mlade Kikinda je promocija i unapre|ewe saradwe izme|u mladih,gra|anskog dru{tva, javnog i poslovnog sektora kroz informisawe, osnaìvawe i zagovaraweza mlade gra|ane/ke op{tine Kikinda.

Ciqevi lokalne Kancelarije za mlade:1. afirmacija mladih i wihovo ukqu~ivawe u dru{tvo2. pruàwe podr{ke inicijativama i projektima mladih3. promovisawe zdravih stilova ìvota4. ekonomsko osnaìvawe mladih5. neformalno obrazovawe mladih6. informisawe mladih7. pruàwe mogu}nosti za kvalitetno provo|ewe slobodnog vremena8. promovisawe vrednosti tolerancije9. po{tovawe qudskih prava i ravnopravnosti10. prevencija destruktivnog pona{awa mladih11. promovisawe volonterskog rada.

Kancelarija za mlade op{tine Kikinda je u toku prve godine rada razvila {iroku mreùsaradwe sa lokalnim, nacionalnim i me|unarodnim akterima koji se bave omladinskimpolitikom.

6

Dosada{we aktivnostiU prvih godinu dana rada Kancelarija za mlade je samostalno ili u partnerstvu realizovala ve}i brojprojektnih aktivnosti.

SYLP (Serbia Youth Leadership Programe) u sradwi sa organizacijom World Learning iz Va{ingtona iGra|anskim inicijativama iz Beograda. SYLP je program razmene sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvamanamewen sredwo{kolcima i odraslima koji se aktivno bave radom sa mladima. Program je finasi-

jski podràn od strane Odeqewa za obrazovawe i kulturu US State Departmenta, a sprovodi se usaradwi sa Ambasadom Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Beogradu.Kancelarija se prikqu~ila i projektima sprovo|ewa Nacionalne strategije za mlade Ministarstvaomladine i sporta Republike Srbije u ciqu obuke i informisawa mladih o zdravim stilovima

ìvota i programu US AID-a za planirawe i reagovawe u vanrednim situacijama i ja~awe ekonomskesigurnosti.Na osnovu istraìvawa potreba od novembra 2009. do aprila 2010. godine Kancelarija je realizvo-

vala radionice “U~imo zajedno ma|arski i norve{ki jezik”. Gde je 30-oro mladih iz Kikinde imalopriliku da nau~i osnove ova dva jezika.

Marta 2010. godine Kancelarija za mlade je pristupila projektu “Ne prolazi ulicom bez traga - zago-vara~ke inicijative za mawine” Grupe 484 iz Beograda, podrànom od strane Evropske unije, Dela-gacije Evropske komisije u Srbiji.Tokom 2010. godine Kancelarija za mlade op{tine Kikinda realizovala je niz uspe{nih aktivnosti u

saradwi sa nevladinim organizacijama iz zemqe i okruèwa: “Ja~awe uloge madih u civilnim ak-tivnostima u Srbiji”, boravak u Slova~koj na bazi obrazovne posete, trening socijalnih ve{tina,“Strate{ko planirawe u ciqu izgradwe kapaciteta KZM” u saradwi sa CZOR iz Novog Sada, projekat“Mi smo ceo svet” u saradwi sa OC “Ti i ja smo mi” iz Bujanovca, program omladinske razmene reali-zovan u Albaniji “Aktivna omladina - budu}nost Evrope” u organizaciji IRSH Centra, projekat “Banatbez granica” organizacije ARK-a, Vivisectfest u organizaciji NVO “Vojvo|anka” iz Novog Sada, turnir umalom fudbalu u saradwi sa Kikindskim i Sportinom i brojne jednodnevne aktivnosti.

Savet za mladeOp{tinsko ve}e na sednici odrànoj 3. avgusta 2009. godine donelo je re{ewe o obrazovawu Savetaza mlade op{tine Kikinda.Zadatak saveta za mlade je da:- Inicira i u~estvuje u izradi lokalne omladniske politike u oblasti obrazovawa, sporta,kori{}ewa slobodnog vremena, pove}awa zaposlenosti, informisanosti, aktivnog u~e{}a,obezbe|ivawa jednakih uslova, zdravstva, kulture, ravnopravnosti polova, spre~avawa nasiqa ikriminaliteta, pristupa pravima, odrìvog razvoja i ìvotne sredine i drugim oblastima od zna~ajaza mlade.- U~estvuje u izradi Lokalnih akcionih planova op{tine Kikinda i programa politike Nacionalnestrategije za mlade i prati wihovo ostvarivawe.- Daje mi{qewe o pitawima od zna~aja za mlade i o wima obave{tava organe op{tine: Skup{tinu

7

8

op{tne, Predsednika op{tine i Op{tinsko ve}e.- Usvaja godi{we i periodi~ne izve{taje o ostvarivawu lokalne omladinske politike, lokalnih ak-cionih planova i programa za mlade i podnosi ih Op{tinskom ve}u.- Inicira pripremu projekata ili u~e{}e op{tine u programima i projektima za mlade u ciqu un-apre|ewa poloàja mladih i obezbe|ewa ostvarivawa wihovih prava.- Podsti~e saradwu izme|u op{tine i omladinskih organizacija i udruèwa i daje podr{ku real-izaciji wihovih aktivnosti.- Podsti~e ostvarivawe me|uop{tinske saradwe koja se odnosi na omladinu i o tome obave{tava or-gane Op{tine.- Daje mi{qewe o predlozima projekata od zna~aja za mlade koji se delimi~no ili potpuno finansi-raju iz buxeta Op{tine, prati wihovo ostvarivawe i daje svoje mi{qewe nadle`nom organu Op{tine.- Daje mi{qewe na nacrte propisa i odluka koje donosi Skup{tina op{tine u oblastima zna~ajnim zamlade.- Prati, koordinira i u~estvuje u radu Kancelarije za mlade op{tine Kikinda.

Lokalni akcioni plan politike za mladeKada je u pitawu politika za mlade na lokalnom nivou, najva`niji strate{ki dokument i jedan odkqu~nih elemenata integrisanog sistema podr{ke predstavqa akcioni plan politike za mlade.

1.3. Kako je tekao proces izrade Lokalnog akcionog plana politike za mlade Op{tine KikindaSlika razvoja omladinske politike u op{tiniKikinda je veoma {arolika u pogledu razli~itihpristupa, dinami~na u pogledu pokretawa bro-jnih novih inicijativa, ali i pionirska upogledu poku{aja da se tema mladih stavi nadnevni red lokalne samouprave. Ipak, dok se unekim op{tinama problemi mladih jo{ uvekre{avaju kratkoro~no, op{tina Kikinda jepokazala jasno opredeqewe u ovoj oblasti krozzapo~eti proces razvoja Lokalnog akcionogplana za mlade. Razvijawem i imlementacijom lokalnog akcionogplana za mlade na teritoriji op{tine Kikinda imetodologijom koja je kori{}ena tokom razvojaprograma za mlade omogu}i}e mladima da ost-vare svoje pravo da odlu~uju i da u potpunosti

u~estvuju u procesu razvoja omladinske politikeu op{tini Kikinda.Prva inicijativa za pokretawe procesa izradelokalne strategije i akcionog plana za mlade uKikindi, potekla je od strane Koalicije mladihKikinde 2005. godine. Tada lokalna samoupravanije podràla proces u celosti, te se akcioniplan nije zavr{io.Druga inicijativa za pokretawe procesa poteklaje od strane Saveta za mlade na sedniciodrànoj 28. 01. 2010. godine. Tada su se us-postavili institucionalni mehanizmi politikeza mlade i stvorili uslovi da Op{tina imladi Kikinde zajedni~ki zapo~nu procesizrade ovog dokumenta.

9

Uvi|awe potrebe da se izradi lokalnastrategija za mlade i odluka o zapo~iwawuprocesa

Javni poziv mladima da se ukqu~e u proces

Formirawe tela - Komisija za izradu LAP-a

Rad Komisije (rad u radnim grupama):- Sve~ana sednica Komisije za izraduLokalnog akcionog plana politike za mlade- Sastanak sa koordinatorima i zamenicima(rad u radnim grupama) - Istraìvawe potreba i problema mladih- Rad u radnim grupama

Prezentacija, dijalog i konsultacije samladima i akterima lokalne zajednice

(“Obeleàvawe Me|unarodnog dana mladih”)

Utvr|ivawe kona~nog teksta

Proces usvajawa dokumenta

Implementacija; monitoring i evaluacija

januar 2010.

februar - mart 2010.

mart - april 2010.

april 2010.

april - maj2010.

jun - septembar 2010.septembar - novembar 2010.

decembar 2010.

decembar - januar 2011.

februar 2011.

2011. - 2015.

123

4

5678

Kroz rad u 9 radnih grupa, odràno je vi{e od 30 sastanaka sa mladima, kao isa razli~itim akterima lokalne zajednice; istraìvawe potreba i problemamladih realizovano je kroz tri fokus grupe koje je realizovao Centar za om-ladinski rad iz Novog Sada. Tokom izradeprvog akcionog plana za mlade radne grupe sukoristile stru~nu literaturu Centra za omla-dinski rad, podatke i istraìvawa koja suvr{ena u proteklim godinama na teritorijiop{tine Kikinda.

10

Radne grupe radile su u slede}em sastavu:

1.4. Organizacija rada Komisije

Po{tuju}i principe Lokalnog akcionog plana politike za mlade, Komisija je svoj rad organizovala naslede}i na~in:a) ^lanovi i ~lanice bili su raspore|eni u 9 radnih grupa, u skladu sa oblastima u kojima su anal-izirani problemi mladih u Kikindi. U radu radnih grupa u~estvovali su mladi koji su tokom procesaizrade dokumenta izrazili èqu i interesovawe da se ukqu~e; predstavnici/e organizacija mladihkoje aktivno deluju u odre|enoj oblasti; predstavnici/e institucija, ustanova, organizacija iudruèwa, kao zainteresovani akteri lokalne zajednice.b) Svaka radna grupa imala je:- koordinatora/ku - zamenika/cu koordinatora - ~lanove i ~lanice Re{ewem o imenovawu predsednika i ~lanova Komisije za izradu Lokalnog akcionog plana politike

za mlade Op{tine Kikinda (“Slu`beni list Op{tine Kikinda”, broj II -06-21/2010) Predsednikop{tine Kikinda za predsednika Komisije imenovao je @eqka Le~i}a, predsednika Saveta za mladeop{tine Kikinda.

1. Radna grupa “Obrazovawe mladih”:koordinatorka Dragana Belo{ (asistentkiwaKancelarije za mlade), zamenica koordinatorkeMiroslava Kuzmanov (Demokratska stranka).~lanovi i ~lanice:Gordana Bulatovi} (Pomo}nica predsednikazaduèna za obrazovawe i socijalnu za{titu),Ilinka \ilas (Sekretarijat za dru{tvene delat-nosti ), Aleksandra Ne{kovi} (Savet za mlade),Jelena Sekuli}, (Aktiv direktora sredwih

{kola”), Vera Karaxin (O[ “@arko Zrewanin”),Marija Iwac (Demokratska stranka), Koldan

Biqana (O[ “6. oktobar”).

2. Radna grupa “Socijalna politika i

zapo{qavawe”:koordinator Aleksej Stepanov (U “Centar zapodr{ku ènama”), zamenica koordinatora MajaBerar (Savet za mlade) ~lanovi i ~lanice:\ur|ina Jerinki} (Nacionalna slu`ba zazapo{qavawe Filijala Kikinda), Jelena Lakovi}

(Centar za socijalni rad), Dragan Samac (Soci-jalisti~ka partija Srbije), Olivera Blaènski(Socijalisti~ka partija Srbije), AleksandraIbrajter (studentkiwa), Mira Bursa} (Sekretari-jat za finansije).

3. Radna grupa “Zdravqe mladih”:koordinatorka Marijana Brkqa~ (~lanica Savetaza mlade), zamenica koordinatorke Sowa Felbab(Op{tinska organizacija Crvenog krsta Kikinda)~lanovi i ~lanice:dr Du{an Kolarovi} (direktor Op{te bolniceKikinda ), Sanijela Baji} (Dom zdravqa Kikinda),

Sneàna Bajkin (U “OKOK”), Valerija Tubin(Demokratska Stranka), Marina Antin (mladaosoba), Spomenka Kovqeni} (Savetovali{te zamlade).

4. Radna grupa “Kultura”:Gordana Perunovi} Fijat (Kulturni CentarKikinda), zamenik koordinatorke Miroslav

Meràn (U “Rroma-rota”)

11

~lanovi i ~lanice: Milo{ Latinovi} (zamenikpredsednika Op{tine Kikinda), Marko

Markovqev (U “Kreativija”), AleksandarMitrevski (student), Radmila Perovi} (Narodna

biblioteka “Jovan Popovi}”) Kristina Labadi(~lanica Saveta za mlade), Tawa Baba (mladaosoba).

5. Radna grupa “Aktivno ukqu~ivawe mladih u

dru{tvo, volonterizam”:koordinatorka Biqana Stojanovi} (koordinatorkaKancelarije za mlade), zamenica koordinatorke -

Milana Puzi} (U “OKOK”)~lanovi i ~lanice:

Mario Boji} (neformalna grupa “Youth in Fire”),Tatjana Popadi} (Socijalisti~ka partija Srbije),Tijana Velemirov (u~enica), Du{an Rodi} (mladaosoba), Qiqana Popovi} (mlada osoba), NedaMiladinov (u~enica), Milan Arsenov (Op{tinskaorganizacija Crvenog krsta Kikinda).

6. Radna grupa “Mobilnost i informisawe”:koordinatorka Dragana Duki} (U “Centar zapodr{ku ènama”), zamenica koordinatorke -Svetlana Mar~eta (~lanica Saveta za mlade),~lanovi i ~lanice:Vesna Boji} (RTV VK), Valentina Mirosavqev(u~enica), Filip Jungi} (u~enik), SlobodanKapri{ (student).

7. Radna grupa “Ekologija i odrìvi razvoj”:koordinatorka Zorica Lupuqev (U “OKOK” ), za-menik koordinatorke Milutin Gavrilov (sekretarSekretarijata za inspekcijske poslove i za{tituìvotne sredine), ~lanovi i ~lanice:Qiqana Mileki} (Sekretarijat za inspekcijskeposlove i za{titu ìvotne sredine), Branislavânak (Socijalisti~ka partija Srbije), Vinko Tu-rudija (mlada osoba), Dragan Vo}ki} (student).

8. Radna grupa “Bezbednost mladih”:koordinator Pavle Rajkov (PU Kikinda), zamenikkoordinatora Bojan ôlak (Demokratska Stranka)~lanovi i ~lanice:Du{an Gli{in (PU Kikinda), Dragan [ibul (U

“OKOK”), Zlatomir Miladinov, Slavko Puziga}a(Vojni Odsek Zrewanin, Vojni odeqak Kikinda),Nina Popeskov (koordinatorka Kancelarije zamlade u Ruskom Selu), Aleksandar Stojkov (Multi-kulturni Banat Kikinda).

9. Radna grupa “Slobodno vreme i sport”:koordinator Aleksandar A}imov (DemokratskaStranka), zamenik koordinatora Du{an Santra~(Socijalisti~ka partija Srbije),~lanovi i ~lanice:Gordana Trni} (OV resor za sport i turizam),Reqin Miroslav (Sportski Centar Jezero), OvukaDragan (Sportski Centar Jezero), Zoran Blaì}(Sportski savez), Ivana Blaì} (Socijalisti~kapartija Srbije), Dejan Veldi, Du{an Rofa(Demokratska stranka)

Aktivno se ukqu~ila u rad: Maja Berar (Savet zamlade).Veliki doprinos u radu na analizi tenutnogstawa lokalne zajednice dao je profesor GoranRisti}.Nacrt teksta priredili: Biqana Stojanovi}(Kancelarija za mlade Kikinda) i @eqko Le~i}(Savet za mlade).

12

Lokalna omladinska politika u svom pristupu ne bi trebalo da tretira mlade kao dru{tveni problemkoji treba re{avati, niti kao korisnike usluga, ve} pre svega kao gra|ane/ke sa svojim pravima i ka-pacitetima, kojima treba pruàti priliku za razvoj sopstvenih potencijala i osnaìvati ih za preuz-imawe aktivne uloge u zajednici. Lokalna omladinska politika ne bi trebalo da odgovara samo napotrebe ve}inske populacije, ve} da, vode}i se principima nediskriminacije i socijalneinkluzivnosti, obrati posebnu pa`wu i sprovede mere usmerene na osnaìvawe i ukqu~ivawe maw-inskih, marginalizovanih i rawivih grupa mladih.Imaju}i sve to u vidu Komisija za izradu Lokalnog akcionog plana politike za mlade u toku svog radai kreirawa mera za poboq{awe omladinske politike i statusa mladih u op{tini Kikinda koristi}eprincipe na kojima je zasnovana omladinska politika, a koji su u skladu sa principima Nacionalnestrategije za mlade jer proizilaze iz vrednosnog sistema ~iji su osnov Ustav Republike Srbije, Uni-verzalna deklaracija o qudskim pravima , Konvencija UN o pravima deteta sa Protokolima, Konven-cija Saveta Evrope o qudskim pravima i osnovnim slobodama i me|unarodni paket o gra|anskim ipoliti~kim pravima.

Aktivno u~e{}e mladih - obezbe|uju se prava,podr{ka, sredstva, prostor i mogu}nosti kakobi mladi ravnopravno u partnerstvu salokalnim vlastima u~estvovali u dono{ewu od-luka koje doprinose izgradwi demokratskogdru{tva.

Komenaxment - Uspostavqawe punog i izbalan-siranog partnerstva izme|u predstavnika vlastizaduènih za pitawa mladih s jedne strane ipredstavnika omladinskih organizacija, organi-zacija koje se bave mladima, predstavnika|a~kih i studentskih parlamenata sa drugestrane. Ove dve strane u zasebnim ali i za-jedni~kim telima pregovaraju i ravnopravnou~estvuju u dono{ewu odluka o prioritetima,strate{kim pravcima, kao i o raspodeli sred-stava namewenih implementaciji Lokalnog ak-cionog plana.

Osnaìvawe - Izgradwa visoke svesti o sop-stvenim pravima, o razvoju sopstvenih ka-paciteta, kao i o pove}anoj spremnosti(motivaciji) za preuzimawe inicijative i pot-pune odgovornosti za sopstveni ìvot i lokalnuzajednicu.

Inkluzivnost - Integralno i inkluzivno obuh-vatawe svih kategorija i subkultura mladih bezdiskriminacije. Inkluzivnost podrazumevaizbegavawe steoreotipnog razumevawa ìvotamladih, odnosno redosleda koraka tokom peri-oda mladala~ke tranzicije.

Realisti~nost - Realisti~nost podrazumeva daprioriteti, ciqevi i aktivnosti odre|eniLokalnim akcionim planom za mlade su realnozasnovani, ostvarqivi i da su ih prihvatilisvi relevantni akteri.

ODEQAK 2

Polazi{te Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda ~ine slede}iprincipi i vrednosti:

13

Odrìvost - Obezbe|ivawe i izgradwa meha-nizama konituniranog monitoringa i evaluacije.Za odrìvost Lokalnog akcionog plana politikeza mlade vaàn je preventivan plan odbrane odpotencijalnih opasnosti koje mogu do}i iznutra(unutar sistema omladinske politike), ali ispoqa (predizborni period, politi~ke turbu-lencije, promene op{tinske vlasti i sli~no).

Zasnovanost - Lokalni akcioni plan politikeza mlade je pre svega zasnovan na pouzdanim in-formacijama o dru{tvenom poloàju mladih iwihovim promenqivim o~ekivawima, stavovimai ìvotnim stilovima.

Prava mladih - Usvajawe Lokalnog akcionogplana politike za mlade, pored potreba, in-teresovawa i problema mladih uzima pre svegau obzir wihova prava. Kao i odrasli, mladiimaju pravo na dostojanstven ìvot u kome su im

sve osnovne qudske potrebe zadovoqene, u komeim je data mogu}nost da izraze sopstvenomi{qewe i u~estvuju u odlu~ivawu o pitawimaod wihovog interesa. Mladi, ba{ kao i odrasli,imaju pravo na za{titu od diskriminacije, nakvalitetno obrazovawe i mogu}nost da se slo-bodno udruùju sa drugim mladima sli~nih in-teresovawa.

Transparentnost - Od presudnog zna~aja zaplanirawe, razvoj i implementaciju Lokalnogakcionog plana politike za mlade jeobezbe|ivawe vidqivosti u ciqu prepoznavawaproblema i potreba mladih od strane celokupnelokalne zajednice.

Harmonizacija - Lokalni akcioni plan poli-tike za mlade je uskla|en sa ostalimstrate{kim dokumentima koji se ti~u politikeza mlade na nacionalnom i me|unarodnom nivou.

14

ODEQAK 3

3.1 Geografski podaciOp{tina Kikinda je centar Severnobanatskog upravnog okruga (severnog Banata i Potisja). Op{tinaKikinda se nalazi u Vojvodini, Republika Srbija, u severoisto~nom delu Banata. Teritorija op{tinegrani~i se sa {est Vojvo|anskih op{tina - na severozapadu sa op{tinom ôka, na zapadu sa op{tinomAda, na jugozapadu sa op{tinom Novi Be~ej, na jugu sa op{tinama Zrewanin i @iti{te, na jugoistokusa op{tinom Nova Crwa, dok se na istoku i severoistoku grani~i sa Rumunijom. Op{tina Kikinda imadeset naseqenih mesta u kojima ìvi 67.002 stanovnika: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo,Ba{aid, I|o{, Kikinda, Mokrin, Nakovo, NoviKozarci, Rusko Selo i Sajan. Naziv Kikinda prvi put je zabeleèn po~etkom 15.

veka i to u obliku Kökényd, a najverovatnije jeozna~avao, zajedno sa nazivom Ecehida, ime vi{emawih naseqa, odnosno dobara ugarskih, a zatim isrpskih despota. Dana{wi naziv grada javqa se

prvi put na geografskoj karti 1718. godine kao GrossKikinda i tada ne obeleàva naseqe , ve} nenaseqenprostor-pustaru. Ina~e, pridev Gross, Nagy ili Ve-lika u nema~koj, ma|arskoj, odnosno srpskoj vari-janti, bio je u zvani~noj upotrebi u imenu grada svedo kraja 1947. godine. Etimolo{ko poreklo imenaKikinde nije u potpunosti razja{weno. Naj~e{}e seobja{wava ma|arskim nazivom korovske biqke

kökény (trwina) i starim slovenskim, odnosnopraslovenskim korenom kik (glava).U Op{tini je u slu`benoj upotrebi srpski jezik i}irili~no pismo. U Op{tini je u slu`benoj upotrebii ma|arski jezik i pismo u skladu sa Zakonom iStatutom op{tine u naseqenim mestima: BanatskojTopoli, Kikindi, Ruskom Selu i Sajanu.

Karta Republike Srbije,poloàj op{tine Kikinda

15

3.2. Demografski podaciU op{tini Kikinda ìvi 67.002 gra|ana (po popisu iz 2002. godine) u 10 naseqa. Prose~nagustina naseqenosti iznosi 81 stanovnik na km2. Prema urbano-ruralnoj strukturi Op{tinu~ini 62,59% gradsko stanovni{tvo.(-62,6 % podatak iz strategije lok.odr.raz)

Tabela 1. Uporedni pregled broja stanovnika

3.2.1 Starosna struktura stanovni{tva op{tineKikinda ispoqava tendenciju uravnoteèwa pro-porcija me|u velikim starosnim grupama.Prose~na starost je 39,9 godina. Stanovni{tvostaro preko 65 godina ~ini 16%, dok mla|a popu-lacija (do 19 godina) u~estvuje u ukupnom brojustanovnika sa 22%. ( prose~na starost 40,27-po-datak iz Profil zajednice-program podsticajaekonomskom razvoju op{tina, stanovni{tvo preko65 godina 15,39%popisu 2002.god., RZZS)

3.2.2 Etni~ki sastav. U Op{tini Kikinda ogromnuve}inu ~ine Srbi sa 76,4%, a zatim Ma|ari sa12,8%. (76.43%SR, 12.85%M\, 2.33% ROMA.)

3.2.3 Demografska kretawa. Osnovna karakteris-tika, ali i uzrok aktuelnih demografskihkretawa u op{tini Kikinda je naru{enaprivredna stabilnost. Destimulativna privrednakretawa, od 90-tih pa nadaqe, uslovila su procesiseqavawa radno-sposobnog (i fertilnog)stanovni{tva, opadawe stope prirodnogprira{taja, smawewe procenta radno-sposobnog

stanovni{tva, koje ~ini 68,14% ukupnogstanovni{tva i po~etak procesa starewa. (68,72%podatak prema popisu 2002.god., RZZS)

3.2.4 Obrazovna struktura stanovni{tva op{tineKikinda: zavr{ena sredwa {kola je naj~e{}i vidobrazovawa ( 42,15% stanovnika), na drugommestu je osnovno obrazovawe 26,34%, dok je8,63% stanovni{tva op{tine sa vi{om i visokomstru~nom spremom.

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002

Broj stanovnika uop{tini

64,251 64,685 68,562 68,915 69,864 69,743 67,002

Promena brojastanovnika u op{tini

(lan~ani indeks)100,7 106,0 100,5 101,4 99,8 106,2 96,9

Izvor tabele: Republi~ki zavod za statistiku

16

Tabela 2. Proceweni broj stanovnika u periodu 2000-2006.


Tabela 3. Struktura stanovni{tva prema tipu naseqa, 2002.


1991 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Broj stanovnika uop{tini 67582 67378 66781 66168 65532 64842 64119

Ukupna promena brojastanovnika u op{tini / -204 -597 -613 -636 -690 -723

Stopa rasta brojastanovnika u op{tini / 99.70% 99.11% 99.08% 99.04% 98.95% 98.88%

Stope rasta brojastanovnika u na nivou

grada Beograd/ 95.98% 99.20% 99.09% 99.04% 98.97% 98.90%

Stopa rasta brojastanovnika u Srbiji / 99,80% 99,80% 99,50% 99,30% 99% 98,60%

Broj U~e{}e (%) Broj U~e{}e (%) Broj U~e{}e (%)

Gradskostanovni{tvo 41,935 62.59% 102,058 61.52% 4,258,964 56.55%

Ostalostanovni{tvo 25,067 37.41% 63,823 38.48% 3,272,105 43.45%

Ukupnostanovni{tvo 67,002 100.00% 165,881 100.00% 7,531,069 100.00%

Op{tina Severno-banatski okrug Srbija

17

Tabela 4. Vitalni doga|aji, 2008.

Izvor tabele : Republi~ki zavod za statistiku, Op{tinski godi{wak 2009. god.

Op{tina Okrug Srbija

@ivoro|eni 521 1292 69083

@ivoro|eni na 1000 stanovnika 8.3 8.3 9.4

Umrli 935 2447 102711

Umrli na 1000 stanovnika 15.0 15.7 14.0

Prirodni prira{taj -414 -1155 -33628

Prirodni prira{taj na 1000 stanovnika -6.6 -7.4 -4.6

Tabela 5. Struktura ènskog stanovni{tva starog 15 godina i vi{e prema broju ìvoro|enedece, 2002.

Izvor tabele : Republi~ki zavod za statistiku

Op{tinaUdeo u ukupnom broju èna starih 15

i vi{e god. u op{tini (%)

Ukupno 19.881 100%

Nije ra|ala 5.790 29%

1 dete 6.971 35%

2 6.168 31%

3 766 4%

4 117 1%

5 i vi{e dece 69 0%

nepoznato / 0%

Rodila

18

Tabela 6. Struktura stanovni{tva starog 15 i vi{e godina prema bra~nom stawu i polu, 2002.


Op{tinaUdeo u ukupnom broju stanovnika

u op{tini (%)

Ukupno 56639 100%

Neoèweni / neudati 14,119 25%

Oèweni / udati 33,470 59%

Razvedeni 2500 4.50%

Udovice / udovci 6,492 11%

Nepoznato 58 0%

Tabela 7. Struktura stanovni{tva prema starosti i polu, 2002.


Op{tinaUdeo u ukupnom broju stanovnika u

op{tini (%)Ukupno 67,002 100%

Mu{ko 32,675 49%

@ensko 34,327 51%

Ukupno 2,807 4%

Mu{ko 1,458 2%

@ensko 1,413 2%

Ukupno 3,479 5%

Mu{ko 1,776 3%

@ensko 1,703 3%

Ukupno 4,013 6%

Mu{ko 2,077 3%

@ensko 1,936 3%

Ukupno 4,691 7%

Mu{ko 2,360 4%

@ensko 2,331 3%

Ukupno 4,627 7%

Mu{ko 2,408 4%

@ensko 2,219 3%

Ukupno 4,346 6%

Mu{ko 2,187 3%

@ensko 2,159 3%

Ukupno 4,182 6%

Mu{ko 2,137 3%

@ensko 2,045 3%

Ukupnostanovni{tvo

0-4

5-9

10-14

15-19

20-24

25-29

30-34

19

Tabela 8. Starosni indikatori stanovni{tva, 2006.


* Indeks starewa - predstavqa odnos starog (60 i vi{e godina) prema mladom (0-19) stanovni{tvu

Op{tina Severno-banatski okrug Srbija

Prose~na starost (godine) 40,95 41,22 40.74

O~ekivano trajawe ìvotamu{karci (godine)

68,14 67,37 69.73

O~ekivano trajawe ìvotaène (godine)

74,72 74,47 75.05

Indeks starewa* 101,05 106,54 101.39

Tabela 9. Polna struktura stanovni{tva, 2002.


Op{tina

Strukturastanovni{tva u

op{tini (%)

Strukturastanovni{tvau okrugu (%)

Strukturastanovni{tvau Srbiji (%)

Mu{ko 32,675 49% 49% 49%

@ensko 34,327 51% 51% 51%

Ukupno 67,002 100% 100% 100%

20

Tabela 10. Struktura stanovni{tva prema etni~koj ili nacionalnoj pripadnosti, 2002.

Broj Udeo u ukupnomstanovni{tvu (%)

Broj Udeo u ukupnomstanovni{tvu (%)

Srbi 51,212 76.4% 72,242 43.6%

Crnogorci 219 0.3% 501 0.3%

Jugosloveni 1,670 2.5% 3,018 1.8%

Albanci 56 0.1% 197 0.1%

Bo{waci 1 0.0% 13 0.0%

Bugari 25 0.0% 28 0.0%

Buwevci 9 0.0% 98 0.1%

Vlasi 0 0.0% 0 0.0%

Goranci 0 0.0% 0 0.0%

Ma|ari 8,607 12.8% 78,551 47.4%

Makedonci 158 0.2% 249 0.2%

Muslimani 88 0.1% 171 0.1%

Nemci 69 0.1% 120 0.1%

Romi 1,564 2.3% 3,944 2.4%

Rumuni 133 0.2% 363 0.2%

Rusi 19 0.0% 39 0.0%

Rusini 16 0.0% 40 0.0%

Slovaci 55 0.1% 306 0.2%

Slovenci 33 0.0% 75 0.0%

Ukrajinci 35 0.1% 64 0.0%

Hrvati 240 0.4% 632 0.4%

êsi 14 0.0% 15 0.0%

Ostali 90 0.1% 303 0.2%

Neopredeqeni 2,006 3.0% 3,829 2.3%

Regionalna pripadnost 374 0.6% 555 0.3%

Nepoznato 309 0.5% 528 0.3%

Ukupno 67,002 100% 165,881 100%


Op{tina Severno-banatski okrug

21

Tabela 11. Struktura stanovni{tva prema veroispovesti, 2002.

Izvor tabele : Profil zajednice, Program podsticaja ekonomskom razvoju op{tina

Broj (%) Broj (%)

Pravoslavna 51979 78.00% 79410 48.00%

Katoli~ka 9313 14.00% 74468 45.00%

Protestantska 278 0.00% 1298 1.00%

Islamska 99 0.00% 273 0.00%

Judaisti~ka 7 0.00% 18 0.00%

Proorijentalnih kultova 4 0.00% 9 0.00%

Pripada veroispovesti kojanije navedena

150 0.00% 260 0.00%

Vernik je, ali ne pripadanijednoj veroispovesti

4 0.00% 4 0.00%

Nije vernik 566 6% 8,364 0.00%

Neizja{wen 3897 1% 825 5.00%

Nepoznato 705 1% 952 1%

Ukupno 67,002 100% 165,881 100%

Op{tina Severno-banatski okrug

22

Tabela 12. Struktura stanovni{tva starog 15 i vi{e godina prema {kolskoj spremi ipismenosti, 2002.

Ukupno Mu{karci @ene Ukupno Mu{karci @ene Ukupno Mu{karci @ene

Ukupno stanovni{tvo (>15) 56,639 27,364 29,275 100% 100% 100% 100% 100% 100%

ukupno 2,774 738 2,036 5% 3% 7% 5.70% 2.50% 8.60%

nepismeni 1,495 295 1,200 3% 1% 4% 3.60% 1.10% 5.90%

ukupno 1,431 471 960 3% 2% 3% 2% 1.20% 2.70%

nepismeni 29 11 18 0% 0% 0% 0.04% 0.03% 0.06%

4-7 razreda osnovne{kole

8,347 3,276 5,071 15% 12% 17% 14.20% 12.30% 15.90%

Osnovno obrazovawe 14,917 6,808 8,109 26% 25% 28% 23.90% 23% 24.70%

Sredwe obrazovawe 23,873 13,353 10,520 42% 49% 36% 41.10% 46.10% 36.40%

Vi{e obrazovawe 2,370 1,106 1,264 4% 4% 4% 4.50% 4.90% 4.10%

Visoko obrazovawe 2,520 1,360 1,160 4% 5% 4% 6.50% 7.30% 5.80%

Nepoznato 407 252 155 1% 1% 1% 2.20% 2.60% 1.80%

Nepismeni ukupno 1,524 306 1,218 3% 1% 4% 3.60% 1.10% 6%

Bez {kolske

spreme

1-3 razredaosnovne{kole

Op{tina (broj) Op{tina (%) Srbija (%)


23

24

3. 3. Ciqna grupa koju obuhvata Lokalni akcioni planpolitike za mlade op{tine Kikinda

Ciqna grupa Akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda su mladi starosti od 15 do 30 god-ina bez obzira na to kog su dru{tvenog statusa, nacionalnosti, verskog, seksualnog, politi~kog i dru-gog opredeqewa. Mladih u op{tini Kikinda, koji su prema Nacionalnoj strategiji odre|eni kao osobe od 15 do 30 god-ina, ima 13 664, {to trenutno ~ini 20% stanovnika u op{tini Kikinda. Prilikom izrade Lokalnog akcionog plana politike za mlade vodilo se ra~una o preciznom defini-sawu ciqne grupe za svaku aktivnost kako bi se ciqano i kontinuirano radilo sa svakom kategorijommladih.

3.4. Analiza kqu~nih aktera lokalne omladinskepolitike

Mladi su se na lokalnom nivou do sada tretirali kao jedni od mnogobrojnih korisnika usluga. Ipak,neke institucije i organizacije prepoznaju mlade ili kao specifi~nu ciqnu grupu ili kao ciqnugrupu sa specifi~nim potrebama u specifi~noj sferi ìvota.Analiziraju}i aktivnosti organizacija, institucija i op{tinskih organa, do{li smo do razli~itihpristupa u radu sa mladima i time dobili prioritete delovawa vode}ih aktera u razvoju lokalne om-ladinske politike. Kqu~ni akteri su polazi{te kreirawa koheretnog i strate{ki odre|enog sistemapodr{ke mladima i mogu}i partneri usmereni na pove}awe osetqivosti za potrebe i prava mladih.

25

Institucija Strukture koje rade sa mladima, pro-grami koji se sprovode i resusrsikoji postoje za rad sa mladima

Lokalnasamouprava

Strukture koje rade sa mladima:

Kancelarija za mladeTrg srpskih dobrovoqaca 2323300 KikindaTel.: 0230 22 544 lok.105

Savet za mladeTrg srpskih dobrovoqaca 1223300 Kikinda

Programi koji se sprovode samladima:

1. Programi finansirawa koji seodnose na mlade2. Finansirawe {kolskog sporta3. Stipendirawe i kreditirawemladih4. Finansirawe aktivnosti mladihtalenata5. Regresirawe tro{kova |akaputnika6. Obuka iz prve pomo}i (sprovodi jeCrveni krst)7. Davala{tvo krvi (sprovodi gaCrveni krst)

Resursi:

Finansijki resursi: buxet SOKikindaMaterijalni resursi: prostorijeKancelarije za mlade i SO Kikindaza odràvawe seminara irazli~itih skupovaTehni~ki resursi: tehni~ka opremaza odràvawe seminara irazli~itih skupovaQudski resursi: koordinator Kance-larije za mlade, devet ~lanovaSaveta za mlade, stru~ne slu`beOp{tinske uprave


Socijalnaza{tita


Centar sa socijalni rad, Semla~ka 1023300 Kikinda+381 230 21 169 +381 230 27 374

e-mail:[email protected] tim za borbu protiv nasiqa uporodici i neodlo`ne intervencije(dostupan 24 ~asa)+38164 465 43 33

Savetovali{te za pravnu i psihosoci-jalnu pomo} ènama koje su pretrpelenasiqeNemawina 223300 KikindaTelefon Savetovali{ta je 0800 10 1010 (Poziv na ovaj broj je besplatan zapozive iz fiksne i mobilne tele-fonije

Programi koje sprovodi:

• Materijalno obezbe|ewe• Dodatak za pomo} i negu drugog lica• Uve}an dodatak za pomo} i negu dru-gog lica sa utvr|enim 100% telesnimo{te}ewem

• Pomo} u osposobqavawu za rad• Sme{taj u drugu porodicu ili us-tanovu socijalne za{tite

• Usluge socijalnog rada• Za{tita dece iz porodica saporeme}enim odnosima

• Za{tita dece bez roditeqskogstarawa

• Za{tita dece i omladine saporeme}ajima u pona{awu

• Za{tita dece i omladine ometene upsiho - fizi~kom razvoju• Stru~ni rad sa maloletnim licimakoja stupaju u brak

• Nabavka {kolskog pribora za soci-jalno ugroènu decu osnovnih i sred-wih {kola

26


Prosveta Strukture koje rade sa mladima:

Gimnazija “Du{an Vasiqev”Trg srpskih dobrovoqaca 3523300 Kikinda+381 230 22 557

Ekonomsko-trgovinska {kolaTrg srpskih dobrovoqaca 3523300 Kikinda+381 230 22 023

Tehni~ka {kolaSvetosavska 5523300 Kikinda+381 230 22 275

Sredwa stru~na {kola “Milo{Crwanski”Svetosavska 5723300 Kikinda+381 230 22 056

Visoka strukovna {kola za obrazovawevaspita~a u KikindiSvetosavska 5723300 Kikinda+381 230 34 250, 22 423

www.vaspitacka.edu.rs

Fakultet tehni~kih naukaSvetosavska 5523300 Kikinda

Beogradska poslovna {kolaSvetosavska 5523300 Kikinda

Visoka {kola poslovnih studija zaposlovnu komunikaciju

sme{tena u O[ “Vuk Karaxi}”

Resursi:

Finansijki resursi: republi~ki iop{tinski buxet Materijalni resursi: prostorijeCentra za odràvawe sastanaka,seminara i razli~itih skupovaTehni~ki resursi: tehni~ka opremaCentra za socijalan radQudski resursi: 7 socijalnih rad-nika, 2 pravnika, 3 psihologa,1 peda-gog, 1 andragog, 1 specijalni pedagog,1 sociolog, 2 administrativna rad-nika

• Besplatan prevoz (mese~na karta) za|ake koji putuju do osnovne ilisredwe {kole

• Besplatna uìna za socijalno naju-groènije u~enike

• Regresirawe tro{kova prevozau~enika koji poha|aju {kolu van teri-torije op{tine Kikinda

• Povlastice u prevozu za RVI,slabovide, penzionere i studente

27

Programi koje sprovode:

• U slopu vannastavnih aktivnostisredwe {kole realizuju sekcije i ra-dionice iz razli~itih predmeta

• Rad sa u~enicima koji vanrednopoha|aju sredwu {kolu

• Projekti i aktivnosti sredwih{kola

• Programi stru~nog usavr{avawa• Programi stru~nog osposobqavawai kursevi jezika

• Program doma u~enika• Programi visokih {kola

Resursi:

Materijalni resursi: sale zafizi~ko, u~ionice, stru~ni kabi-neti, amfiteatar, sobe, kuhiwa, tr-pezarija, kupatilo ...Tehni~ki resursi: nastavna sredstvai u~ila, kancelarijski materijalQudski resursi: stru~ni kadar,vaspita~i, saradnici u nastavi

Resursi:

Finansijski resursi: republi~ki ipokrajinski buxetMaterijalni resursi: prostorijeNZS filijala KikindaTehni~ki resursi: tehni~ka opremaNZS, kancelarijski materijalQudski resursi: psiholog, saveto-davci, edukatori....


Zapo{qa-vawe


Nacionalna slu`ba za zapo{qavawefilijala KikindaDositejeva 24+381230 411 700


1. Savetovawe u procesu traèwaposla2. Informisawe o slobodnimradnim mestima (putem pub-

likacije “Poslovi”, sajmovazapo{qavawa ili uz pomo}savetnika za zapo{qavawa)3. Obuka za aktivno traèweposla

4. Program “Prva {ansa”5. Job Club6. Zapo{qavawe u okviru pro-jekata javnih radova....

“[kolarac” Preduze}e za ostalo obra-zovawe i uslugeTrg srpskih dobrovoqaca 3023300 Kikinda+381 230 437 021

Dom u~enika “Nikola Vojvodi}”\ure Jak{i}a 5323300 Kikinda+381 230 23 921

Centar za stru~no usavr{avaweKikinda, Nemawina 23,

e-mail [email protected]+381230 404 830

NU “Boìdar Axija”Nemawina 2323300 Kikinda

28

Programi koje sprovode:

Me|unarodni omladinski kampoviLetwe {kole sa razli~itim temamaObuke i takmi~ewa u davawu prvepomo}iEdukacije i akcijeSavetovali{taZdravstveno obrazovawe mladih, kakokroz grupni, tako kroz individualnirad (sprovodi Savetovli{te zamlade)Zdravstvno-preventivne izdravstvene aktivnosti koje sprovodiCrveni KrstEdukacija mladih volontera za pro-mociju zdravih stilova ìvota (sprovodi Kulturni centar Kikinda)Sistematski pregledi mladih (Domzdravqa)Stru~ni rad sa mladima sa smetwamau razvoju (Centar za dnevni boravakdece i odraslih sa smetwama u raza-voju)Pomo} mentalno nedovoqno razvi-jenim mladima (Biblioteka igra~aka

“îgra”)Sportske aktivnosti za mlade kojesprovode sportski klubovi u op{tini

Resursi:

Materijalni: prostorije institucijakoje se bave zdravqem mladihTehni~ki: tehni~ka oprema i materi-jal za realizaciju aktivnostiQudski: lekari i specijalisti izrazli~itih oblasti, pedagozi, psi-holozi, defektolozi, stru~waci uoblasti sporta, volonteri ivr{wa~ki edukatori koji promovi{uzdrave stilove ìvota


Zdravstvo Strukture koje rade sa mladima:

Dom zdravqa\ure Jak{i}a 110+381 230 423 518

De~iji i {kolski dispanzerKraqa Petra 1 79+381 230 422 508

Savetovali{te za mlade

Crveni krstNemawina 4+381 230 22 569

Zavod za javno zdravqeKraqa Petra prvog 70+381 230 421 102

Op{ta praksaKraqa Petra prvog 79+381230 422 510

Stomatologija Kraqa Petra prvog 79+381 230 422 267

StomatologijaSvetosavska 53+381 230 422 346

Op{ta praksaSvetosavska 53+381 230 423 912

Tre}a zdravstvena stanicaSterije Popovi}a bb+381 230 422 162

Medicina rada - @elezni~kaambulanta medicine radaOslobo|ewa 13a+381 230 422 063

29


Civilnisektor


Na teritoriji op{tine Kikinda saokolnim naseqima aktivno je 141udruèwe gra|ana. Najaktivnijeomladinske organizacije su:

OKOKTrg srpskih dobrovoqaca 2323300 Kikinda

e-mail: [email protected]

Kikindska Inicijativa MladihTrg srpskih dobrovoqaca 2323300 Kikinda


CreativiaVojvode Putnika 2323300 Kikinda


Centar za podr{ku ènamaNemawina 223300 Kikinda+381 230 437 343


Postpesimisti KikindeKraqevi}a Marka 4123300 Kikinda


• Obuke, treninzi i edukacije• Omladinski kampovi• Studijska putovawa mladih u drugezemqe

• Tribine• Okrugli stolovi• Organizacija kulturnih man-festacija

• Organizacija humanitarnih akcija• Promocija zdravih stilova ìvota• Promocija voloterizma me|umladima

• Volonterski rad•Obeleàvawe me|unarodnih dana odzna~aja za mlade

• Vr{ewe istraìvawa ~ija su ciqnagrupa mladi

• Omladinske inicijative

Resursi:

Materijalni resusrsi: prostorije zasprovo|ewe aktivnostiTehni~ki resursi: kancelarijski ma-terijal, tehni~ka oprema za real-izaciju aktivnostiQudski resursi: omladinski rad-nci, treneri, edukatori, facilita-tori, voloteri, vr{wa~ki edukatori

30

Programi koji se sprovode:


Policija

Sudstvo


MUP Republike Srbije - Policijskauprava KikindaBra}e Tati}a 523300 Kikinda+381 230 412 100


Osnovni sud u KikindiSvetozara Mileti}a 123300 Kikinda+381 230 22 822+381 230 22 823


• programi obezbe|ivwa bezbednostidece i omladine

• programi informisawa i upoznavawadece i omladine sa strukturom ina~inom rada policijske uprave

Resursi:

Materijalni: prostorije PU KikindaTehni~ki: tehni~ka oprema i materi-jal za realizaciju aktivnostiQudski: zaposleni u PU Kikinda


Mediji Strukture koje rade sa mladima:

RTV VKTrg srpskih dobrovoqaca 24

+381 230 34 342, 34 343

[email protected],[email protected] RubinTrg srpskih dobrovoqaca 40+381 230 402 600Radio KikindaGenerala Drap{ina 20+381 230 422 272Kikindske Generala Drap{ina 8+381(0)230/401-730; 401-731, 401-740+381(0)230/401-741

[email protected]@gmail.comKikindske novineGenerala Drap{ina 51Dopisni{tvo RTSNemawina 1+381 230 439 745Internet portal Kikinda na netu

www.dj-media.net


Omladinske emisije namewenemladimaAutorske emisije i rubrike mladihLokalni medijiji u sklopu svojih re-dovnih emisija i izdawa informi{ujavnost o sadràjima i aktivnostimakoji se ti~u mladih.


Materijalni resursi: prostorije RTVVK, TV Rubin, Dopisni{tvo RTSKikindskih, Kikindskih novina, RadioKikindaTehni~ki resusri: oprema RTV VK, TVRubin, Dopisni{tvo RTS, Kikindskih,Kikindskih novinaQudski resursi: zaposleni i hono-rarni saradnici u lokalnim medijima

31


Sportskeorgani-zacijei uruèwa


Spisak sportskih organizacija iudruèwa se nalazi u prilogu 1.


Upoznavawe sa osnovim elementimasportskih disciplinaRazvoj sportskog duhaU~e{}e na sportskim takmi~ewimaPripremni rad za u~e{}e na sport-skim takmi~ewima

Resursi:

Materijalni: prostorije PU KikindaTehni~ki: tehni~ka oprema i materi-jal za realizaciju aktivnostiQudski: zaposleni u PU Kikinda


Drugedru{vteneinstitu-cije, orga-nizacije iudruèwakoja sebavemladima


Kulturni centar KikindaTrg srpskih dobrovoqaca 23+381 230 22 544

Narodni muzejTrg srpskih dobrovoqaca 21+ 381 22 500

Narodno pozori{teTrg srpskih dobrovoqaca 28+ 381 230 22 638

Narodna biblioteka “Jovan Popovi}”Trg srpskih dobrovoqaca 57+381 230 21 458

ADZNM “Gusle”Dr Zorana \in|i}a 2+ 381 230 400 560

[email protected]

Hor “Kornelije Stankovi}”[email protected]

Ustanova kulture centar za likovnu i

primewenu umetnost TERRATrg srpskih dobrovoqaca 25+381 230 26 508

www.terra.rs

Pozori{tance “Lane”Trg srpskih dobrovoqaca 23

Art TeatarKraqa Petra prvog 42+381 230 22 65723300 Kikinda

Kulturno umetni~ko dru{tvo “EGYÉG”Dositejeva 3823300 Kikinda+381 230 21 161


32

Resursi:

Materijalni: prostorije institucijai organizacija koje se bave kul-turnim i dru{tvenim ìvotom Tehni~ki: tehni~ka oprema i materi-jal za realizaciju aktivnostiQudski: zaposleni u institucijama iorganizacijama koje se bave kul-turnim i dru{tvenim ìvotom


- U~e{}e na op{tinskim i zonskimsmotrama- Negovawe tradicije i kulture nar-oda kroz koncerte i nastupe- Interkulturalna razmena na region-alnom i me|unarodnom nivou- Organizovawe izlo`bi, koncerata idrugog kulturnog sadràja- Organizacija i realizacija po-zori{nih predstava

33

Udruèwe gra|ana

“Multikulturalni Banat”Vojvode Mi{i}a 93+381 230 27 804

[email protected]

34

ODEQAK 4

“obrazovawe je sve {to ~ovek nau~i u ìvotu”Fe|a Toma{ev, 18 godina

“obrazovawe je sticaweznawa interaktivnim

oblicima komunikacije”Jelena Manevska, 21 godina

“obrazovawe je fundamentalnaosobina modernog ~oveka”Vlada Melank, 24 godine

4.1. Obrazovawe mladihObrazovawe je jedna od glavnih aktivnosti u ìvotu mladih i od uspeha u zadovoqavawu obrazovnihpotreba zavisi uspe{nost u razvoju li~nih potencijala odnosno boqeg kvaliteta ìvota, dru{tvenog ili~nog samoostvarewa mladih.Potrebe mladih za u~ewem zahtevaju pro{irewe obrazovnih mogu}nosti. Evropska Unija je pred-stavila plan da do 2010. godine dru{tvo postane zasnovano na znawu, gde promovi{e celoìtvnou~ewe. EU nagla{ava da svako u~ewe koje vodi ka pove}awu zaposlenosti, li~nom razvoju, aktivnijemstavu u dru{tvu i razumevawu savremenih evropskih vrednosti treba vrednovati i uvaàvati. Obrazovawe zasnovano na celoìvotnom u~ewu prestavqa fukcionalno obrazovawe, koje objediwujeformalno, neformalno i informalno obrazovawe.

35

Formalno obrazovawe je hijerarhijski i vremenski ure|eno obrazovawe, koje pruàju ustanove os-novnog, sredweg u visokog obrazovawa.Na teritoriji op{tine Kikinda zastupqeni su skoro svi obrazovni profili koji zadovoqavajupotrebe trì{ta. On se ostvaruju u okviru slede}ih obrazovnih ustanova:

U Kikindi postoji {est visokih {kola, Visoka strukovna {kola za obrazovawe vaspita~a, Beogradskaposlovna {kola, Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, Visoka {kola poslovnih studija zaposlovnu komunikaciju, Fakultet za menanxment FAM, Ogranak Fakulteta tehni~kih nauka iz NovogSada. Nastava u osnovnim, sredwim i visokim {kolama se odràva na srpskom jeziku, u tri osnovne {kolese odràva i nastava na ma|arskom jeziku, u dve osnovne {kole se odràvaju i ~asovi romskog jezika.Obrazovne institucije u kikindskoj op{tini sara|uju sa lokalnom samoupravom, Svetskom bankom,Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovawe i kuluturu, Ministarstvom za obrazovawe i Min-istarstvom za omladinu i sport Republike Srbije. Tako|e veliki broj {kola je ostvario i dodatna

sredstva podno{ewem projekata kod razli~itih fondacija ( Evropski fond “[kola za demokratiju”,OEBS i ADF). Sredstva ostvarena na projektima i programima prvenstveno su usmerena na renovirawe {kolskihobjekata, ali potrebe za unapre|ewem stawa tih objekata jo{ uvek postoje.Uz pomo} Ministarstva prosvete i donatora u svim osnovnim i sredwim {kolama omogu}en je dvade-set~etvoro~asovni pristup Internetu.

4.1.1 Formalno obrazovawe

Tabela 13. [kolske ustanove u op{tini Kikinda

Tip {kolske ustanove Broj ustanova u op{tini Broj korisnika Broj zaposlenih

Pred{kolske ustanove 18 (9 u selima) 1610 177

Osnovne {kole 15 redovnih {kola (9 naselima).

Specijalna osnovna {kola

“6. oktobar”

O[ za muzi~ko obrazovawe

5074 u~enika

160 u~enika sa lakom men-talnom ometeno{}u i

u~enici umerene i teèmentalne ometenosti

551

42

Sredwe {kole GimnazijaTehni~ka {kola

Ekonomsko-trgovinska{kola

SSS “Milo{ Crwanski”

556925635

507

5511862

50

36

37

Kao primer dobre prakse isti~e se Ekonomsko-trgovinska {kola koja ima u~eni~ku zadrugu. U~enicitrgovinske struke rade u {kolskoj kwiàri koja prodaje uxbenike i {kolski pribor, dok profesoripreko u~eni~ke zadruge drè kurseve iz ra~unovodstva, engleskog jezika i informatike. Ovaj pristupje metodolo{ki inovativni dobar je primer za motivisawe u~enika za struku za koju se {koluju.Osnivawem Saveta za mlade i {kolskih i studentskih parlamenata po prvi put je omogu}eno mladimada ravnopravno u~estvuju u dono{ewu odluka bitnih za wihovo obrazovawe i poboq{awe kvalitetaprovo|ewa vremena u obrazvnim institucijama.Lokalna samouprava je ustanovila dnevni boravak za umereno i teè mentalno nedovoqno razvijenu

decu zajedno sa specijalnom {kolom “6.oktobar” koji se finansira iz lokalnog buxeta. U op{tini Kikinda postoji jedan u~eni~ki dom. Dom u~enika “Nikola Vojvodi}” ima 150 mesta, tr-pezariju, restoran, kafe-bar i biblioteku. U domu je zaposleno 22 lica.U oktobru 2010. godine odlukom Ministarstvva prosvete Republike Srbije po~eo sa radom Regionalnicentar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. Centar za stru~no usavr{avawe je ustanovaregionalnog karaktera ~iji je prevashodni ciq stru~no usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu. Jedan

od osnovnih ciqeva jeste promovisawe i ostvarivawe koncepta doìvotnog u~ewa (Long life learning),putem neformalnih obrazovnih oblika. U centru radi 5 lica.Jedan od osnovnih problema sa kojima se susre}u obrazovne institucije jeste neopremqenost {kol-skih prostorija, zgrade su uglavnom stare, nenamenski gra|ene i ne mogu da zadovoqe potrebe savre-menog obrazovawa. Tako|e uo~ene su potrebe za boqim opremawem {kola tehni~kom i kompjuterskomopremom.U~enici su naveli da je jedan od problema i to {to nastava nije interaktivna i ne unapre|ujeistraìva~ki rad. Prisutan je problem nedovoqne mobilnosti u~enika, kao i izostanak saradweobrazovnih institucija sa institucijama istog tipa u zemqi i inostranstvu.

Neformalno obrazovawe obuhvata obrazovne aktivnosti organizovane van okvira ustanovqenog for-malnog sistema. U op{tini Kikinda postoje i rade organizacije koje se bave pruàwem neformalnogobrazovawa. Mladima u op{tini Kikinda dostupni su raznovrsni seminari, treninzi i obuke, kroz koje mladisti~u samopouzdawe, razvijaju komunikacijske ve{tine, razvijaju kriti~ko mi{qewe, sti~u znawa zarad u timu, re{avawe problema, kao i primewiva znawa iz razli~itih oblasti. Znawa i ve{tineste~ene na ovaj na~in im omogu}uju da postanu aktivni u~esnici u lokalnoj zajednici i u dru{tvu. Me|utim ti programi nisu u zadovoqavaju}oj meri propoznati, prihva}eni i afirmisani, pogotovo odstrane institucija formalnog obrazovawa.Problem u oblasti neformalnog obrazovawa je i to {to ono nije u velikoj meri dostupno mladima izseoskih sredina. Op{tina Kikina je u gotovo svim selima formirala mesne Kancelarije za mlade,ali i daqe se ne radi na razvoju i ja~awu profesionalnih kompetencija i strate{kog pristupamladima sa sela...Jedan od osnovnih problema je i to {to se mladi nakon odlaska i zavr{etka studija u drugimgradovima retko vra}aju u Kikindu. Na taj na~in se gubi veliki broj obu~enih, sertifikovanih eduka-tora.

4.1.2. Neformalno obrazovawe

Informalno obrazovawe traje tokom ~itavog ìvota. To je proces u kom se razvijaju stavovi, vred-nosti, ve{tine i znawa u interakcijama sa porodicom, prijateqima, vr{wacima, putem medija idrugim uticajnim ~iniocima iz li~nog okuèwa.Saràji koji su dostupni putem informalnog obrazovawa su ~esto neadekvatni za mlade, ne pro-movi{u i ne afirmi{u kvalitetne dru{tvene vrednosti, te ne prate stvarne potrebe mladih koje bidoprinele punom ostvarewu na li~nom, profesionalnom i poqu gra|anskog u~e{}a.

Op{ti ciqMladi su motivisani, poseduju znawa,ve{tine i vrednosne stavove za aktivnou~e{}e u radu i vo|ewu u~eni~kih i stu-dentskih parlamentata

Specifi~an ciqEdukovani voditeqi/voditeqke i ~lanoviu~eni~kih i studentskih parlamenata kroz kon-tinuiran i sistematski rad

Aktivnosti: - Kampawe podr{ke u~e{}a u~eni~kih i stu-dentskih parlamenata u unapre|ewu nastavnihsadràja i razvoju programa vannastavnih ak-tivnosti- Edukacija ~lanova u~eni~kih i studentskih par-lamenata za u~e{}e u unapre|ewu nastavnihsadràja i razvoju programa vannastavnih ak-tivnost

Op{ti ciqNeformalno obrazovawe je kreirano i pred-stavqeno mladima na prijem~iv i atrakti-van na~in

Specifi~an ciqPove}an nivo znawa o zna~aju i prednostima ne-formalnog obrazovawa

Aktivnosti:- Sprovo|ewe neformalno obrazovnih programaza mlade u oblasti komunikacijskih ve{tina irazvoja kqu~nih kompetencija

- Sprovo|ewe neformalno obrazovnih programaza mlade u seoskim sredinama

Op{ti ciqDaroviti mladih su prepoznati kao potenci-jal dru{tva i lokalne zajednice

Specifi~an ciq:Razvijen sistem podr{ke postignu}ima darovi-tih mladih u razli~itima oblastima

Aktivnosti:- Podr{ka ukqu~ivawu darovitih mladih unau~no-istraìva~ki rad i promocija nauke iistraìvawa me|u mladima- Podr{ka ostvarivawu izuzetnih postignu}amladih u kulturi i umetnosti i promocija wi-hovih uspeha

4.1.2. Informativno obrazovawe

38

“socijalna politika je deo javne politike kojapredstavqa uskla|eno i planirano delovawe~iji su ciqevi zadovoqavawe osnovnihpotreba svih gra|ana, ujedna~avawe ìvotnih{ansi, ostvarivawe socijalne sigurnosti ipomo} onima koji ne mogu da se staraju o

sebi” Aleksandar Todorovi}, 21 godina

“biti zaposlen zna~isamostalno stvarati prihode,

usavr{avati se i osiguratise za dane kada prestaje{ da

bude{ radno sposoban”Gabrijela Kosti}, 25 godina

“socijalna politika predstavqazadatak svake dràve da uzpo{tovawe qudskogdostojanstva koje jeimperativ istvarawe ambijentaminimalne sigurnostipruì svim gra|anima

{ansu da se samopotvrde”

Socijalna politika

Socijalna politika je predanost i briga za dru{tvo idru{tvene itnerakcije. Teì usmeravawu mladih kasamostalnom i odgovornom pronalaèwu re{ewa koja }edoprineti wihom potpunom ostvarewu u dru{tvu.O~igledno je da je socijalna politika kao oblast {irokai da obuhvata razli~ite aspekte qudskog delovawa. Na lokalnom nivou socijalna politika prema mladima,osim re{avawa problema nezaposlenosti, nu`no morabiti okrenuta i ka ostvarivawu socijalne sigurnosti iblagostawa, ukqu~ivawu mladih pripadnika rawivihgrupa u lokalnu zajednicu, ostvarivawu jednakosti mladihu odnosu sa ostalim dru{tvenim grupama i borbi protivdiskriminacije prema mladima.U Kikindi su razvijene sve ustanove koje se bave socijal-nom za{titom mladih (Centar za socijalni rad, Crvenikrst, obrazovne, zdravstvene ustanove), a razvijeni su ioblici vaninstitucionalne socijalne za{tite.Ono {to je veoma pozitivno u op{tini Kikinda u domenusocijalne za{tite je komenaxment samih institucija so-cijalne za{tite i loklne samouprave.

Ivana Veqin, 25 godina

Sr|an Milosav, 19 godina

“zaposlenost je vrsta trgovine u kojoj zaposlenaosoba prodaje svoj rad u zamenu za novac”

4.2. Socijalna politika i zapo{qavawe mladih

39

Centar za socijalni rad je glavni centar u sever-nobanatskom regionu. U centru je zaposleno 21lice. U centru za socijalni rad funkcioni{e iradi stru~ni tim za za{titu dece i omladine (u~iji sastav ulaze tim za za{titu dece bez rodite-qskog starawa, dece sa smetwama u psiho-fizi~kom razvoju i dece i omladine saporeme}ajem u pona{awu i tim za za{titu deceiz porodica sa poreme}enim odnosima, malolet-nika koji stupaju u brak i ostalih kategorija decei omladine). U okviru Centra osnovan je i mo-bilni tim za prevenciju i borbu protiv nasiqa uporodici i SOS telefon sa permanentnim radomod 24 ~asa. Na osnovu Zakona o socijalnoj za{titiCentar pruà slede}e usluge: materijalnoobezbe|ewe, dodatak za pomo} i negu drugog lica,uve}an dodatak za pomo} i negu drugog lica sautvr|enim 100% telesnim o{te}ewem, pomo} uosposobqavawu za rad, sme{taj u drugu porodicuili ustanovu socijalne za{tite i usluge soci-jalnog rada. Prema Zakonu o porodici Centar zasocijalni rad ima slede}e zadatke: za{tita deceiz porodice sa poreme}enim odnosima, za{titadece bez roditeqskog starawa, za{tita dece iomladine sa poreme}ajem u pona{awu, za{titadece i omladine u psiho-fizi~kom razvoju,stru~ni rad sa maloletnim licima koja stupajubrak.

Broj korisnika i wihova struktura: u 2008. go-dini broj korisnika iznosi 4194 i ~ini 6,25%ukupnog stanovni{tva u op{tini, a u 2009. godini6239, {to predstavqa 9,31% od ukupnog brojastanovni{tva. U odnosu na 2008. godinu porast sebeleì u svim kategorijama korisnika, a najvi{ekod socio-materijalno ugroène dece kao ~lanovaporodica korisnika materijalnog obezbe|ewa,kao i kod odraslih materijalno nezbrinutih ineobezbe|enih lica.Broj dece i omladine koji koriste usluge Centraza socijalni rad beleì porast u odnosu napro{lu godinu, a on je najvidqiviji kod socio-materijalno ugroène dece.Iz republi~kog buxeta se finansiraju slede}aprava koja su regulisana Zakonom o socijalnoj

za{titi i obezbe|ivawu socijalne sigurnostigra|ana: sme{taj u ustanovu socijalne za{titeili u drugu porodicu, dodatak za pomo} i negu,uve}ani dodatak za pomo} i negu, materijalnoobezbe|ewe, osposobqavawe za rad (rehabil-itacija) i usluge socijalnog rada. Broj dece i omladine koji koriste uslugesme{taja u ustanovi socijalne za{tite u 2008. go-dini iznosi 53, a u 2009. godini 19.

Ukupan broj dece i omladine u sme{taju u hran-iteqskoj porodici u 2008. godini iznosi 59, a u2009. godini 58.U op{tini Kikinda je prisutan odre|en broj decekoja ispoqavaju razne oblike socio-patolo{kogpona{awa, vaspitne zapu{tenosti ili mentalneretardacije. U oblasti hraniteqstva je u toku2008.godine edukovan jedan stru~ni radnik Cen-

Tabela 14. Kretawe ukupnog broja dece i omla-dine po osnovnim kategorijama

Deca i omladina 2008. 2009.

Bez roditeqskogstarawa 103 103

Socio-materi-jalno ugroèna 1625

Iz porodica saporeme}enim

porod. odnosima349 402

Ometena u razvoju 136 144

Sa poreme}ajemu pona{awu 437 458

Ostala deca iomladina 0 0

Ukupan broj 1467 2732

40

tra (edukacija edukatora) za specijalizovano

hraniteqstvo po “Pride” programu obuke namewenehraniteqima i usvojiteqima. Isti stru~ni rad-nik se tokom te godine edukovao i za realizo-vawe obuke namewene potencijalnim

hraniteqskim porodicama. Naziv obuke je “Sig-urnim korakom do hraniteqstva”. Tokom 2009.go-dine realizovana je obuka jedne grupepotencijalnih hraniteqskih porodica, pri ~emuje akcenat stavqen na porodice zainteresovaneza specijalnizovano hraniteqstvo. U op{ini Kikinda postoji Centar za dnevni bo-ravak dece i odraslih sa smetwama u razvoju,ukupan kapacitet ustanove je 40 korisnika, a brojkorisnika u 2009. godini iznosi 16, ~ija jestarost do 18 godina. Na podru~ju op{tine Kikinda postoji prih-vatili{te (prihvatna stanica) za privremenisme{taj za ugroènu decu i omladinu i zaugroèna odrasla i stara lica. Prihvatna stan-ica po~ela je sa radom od 01. 01. 2010. godine uokviru Gerontolo{kog centra. U 2009. dva lica suu toku 2008. godine bila na privremenomsme{taju u prihvatili{tu ili prihvatnoj stanici. Ukupan broj korisnika narodne kuhiwe je 600.Narodna kuhiwa funkcioni{e u organizaciji Cr-venog Krsta Kikinda. Centar za socijalni radupu}uje predloge za kori{}ewe usluga kuhiwe. Uorganizaciji Crvenog krsta - tako|e po predloz-ima Centra za socijalni rad funkcioni{e idrugi vid pomo}i u hrani materijalno ugroènimporodicama.Ovaj vid pomo}i predstavqa alterna-tivu obrocima u narodnoj kuhiwi i primewuje seu seoskim sredinama putem podele lan~ paketa.Namirnice su tokom 2009.godine kako za narodnukuhiwu, tako i za lan~ pakete obezbe|ene izsredstava buxeta lokalne zajednice, od Vlade RSiz robnih rezervi, od Crvenog krsta Srbije, uakciji televizije B92 i od raznih donatora.Tokom 2009 lan~ pakete je dobijalo 406 koris-nika. Potrebe materijalno ugroènih gra|ana zapaketima su mnogo ve}e od mogu}nosti. Ukupanbroj porodica koje su ostvarile popust napla}awe komunalnih tro{kova je 841.

U Centru za socijalni rad Kikinda organizovan jerad Mobilnog tima za borbu protiv nasiqa uporodici. U radu mobilnog tima je angaòvanodevet stru~nih radnika koji u parovima deùrajui pripravni su tokom 24 ~asa.Interveni{u poprijavi milicije ili gra|ana. Rad mobilnog timafinansira se iz buxeta lokalne zajednice.Porodi~no pravna za{tita - U 2009. godini, 53lica su bila pod starateqstvom i 142 lica subila pod privremenim starateqstvom.

Nadzor nad vr{ewem roditeqskog prava - U2009. godini doneto je 17 mera preventivnog nad-zora prema broju donetih re{ewa za 20 dece ~ijise interesi {tite izre~enom merom preven-tivnog nadzora, organ starateqstva je pokrenuo 2postupka li{avawa roditeqskog prava iobezbe|en je urgentan sme{taj za 8 dece na os-novu privremenog zakqu~ka organa starateqstva.Mere za{tite od nasiqa u porodici - 87porodica za koje je u toku 2009. godine procewenoda imaju problem unutarporodi~nog nasiqa(donet timski zakqu~ak/odluka). U najve}em brojuslu~ajeva (47,1% ) ~lanovi porodice su bili tikoji su prijavili nasiqe u porodici, dok je u25,3% nasiqe prvo prijavqeno policiji.Naj~e{}e `rtve porodi~nog nasiqa su ène ideca (54 %).Naj~e{}i oblici nasiqa u porodici se de{avajuna relaciji otac/dete (32,2%), a potomsupru`nik/biv{i supru`nik (25,3%). Pojamnasiqa je i daqe pojavno najvidqiviji u bra~nimzajednicama. Ne mali procenat (11,5%) nasiqaizvr{eno je na relaciji dete/partner jednog odroditeqa. U 2009. godini je bilo je 7 dostavqenih sudskihpresuda o merama za{tite od nasiqa u porodici,pokrenut je jedan postupak za izricawe mereza{tite od nasiqa u porodici koje je pokrenuoorgan starateqstva, data su dva nalaza imi{qewa koje je organ starateqstva dostaviosudu povodom odlu~ivawa o izricawu mereza{tite od nasiqa u porodici ~iji je pokreta~neko drugi (javni tuìlac, `rtva....). Kao rezultat, za 14 nasilnika je izre~ena jedna

41

42

Tabela 15. Prikaz broja korisnika ostalih vidova pro{irene za{tite

Ostali vidovi pro{irene za{tite Broj

Nabavka {kolskog pribora za socijalno ugroènu decuosnovnih i sredwih {kola

150

Besplatan prevoz( mese~na karta) za |ake koji putuju doosnovne ili sredwe {kole

800

Sredstva za sahrane socijalno ugroènih lica po dobi-jenom mi{qewu i predlogu Centra uza socijalni rad

27

Besplatna uìna za socijalno najugroènije u~enike 10% u~enika iz svake {kole (695)

Besplatna pravna pomo} korisnicima MO u okviruUslu`nog centra SO Kikinda (po~etak rada oktobar

2009.)

105

Regresirawe tro{kova prevoza u~enika koji poha|aju{kolu van teritorije op{tine Kikinda

20% cene mese~ne karte (15)

Povlastice u prevozu za RVI, slabovide, penzionere istudente

100 RVI,130 slabovidih, kao i zna~an ali i veomapromenqiv broj penzionera i studenata koji koriste

povlastice u prevozu

ili vi{e mera za{tite od nasiqa u porodici. Odpo~etka primene Porodi~nog zakona, izre~ena je21 sudska mera za{tite od nasiqa u porodici. U Centru za podr{ku ènama postoji i radi Save-tovali{te za pravnu i psihosocijalnu pomo}ènama koje su pretrpele nasiqe. Stru~ne sarad-nice Savetovali{ta pruàju slede}e usluge:Pravnu pomo} (upoznavawe sa pravima imogu}nostima koje daje pravni sistem (Porodi~nizakon, Krivi~ni zakon, Zakon o radu i sl.), pomo}u prikupqawu dokumentacije i dokaza kojeolak{avaju pokretawe sudskog postupka (bilokrivi~nog, prekr{ajnog ili parni~nog) kao i pi-sawe tu`be ili podnesaka, povezivawe korisnicesa Slu`bom besplatne pravne pomo}i u Op{tiniKikinda), socijalno savetovawe (pruà se potpunainformacija o pravima ène u domenu socijalne

à{tite i na~ina na koje se ta prava mogu ostvar-iti, pruà se informacija i o mogu}nostima zasme{taj u Sigurnu ku}u/skloni{te, kada je topotrebno, pomaè u pribavqawu dokumentacije),psiholo{ko savetovawe (ove usluge podrazumevajuindividualni savetodavni rad i grupneiskustvene trening asertivnosti, emotivnepodr{ke i ohrabrivawe slobodnog izraàvawamisli i ose}awa, radi poboq{awa op{teg psi-holo{kog stawa ène).Samo tokom prvih 10 meseci rada Savetovali{taza pravnu i psihosocijalnu pomo} ènama koje supretrpele nasiqe stru~ne saradnice pruìle supravnu i psihosocijalnu pomo} u 27 slu~ajevanasiqa u porodici. @rtve nasiqa su pored ènabila i deca, a u nekim slu~ajevima i drugi~lanovi porodice. Nasiqu je neposredno ili in-

43

direktno bilo izloèno i 20 dece.Centar za podr{ku ènama organizuje i obuke naprevenciji nasiqa za mlade volontere/ke.Stru~ni tim prepoznao je da bi zna~ajni efektimogli da se postignu ukoliko bi se grupa mladih,motivisanih za rad u ovoj oblasti, osposobila zasprovo|ewe vr{wa~ke edukacije.

Zapo{qavawe mladih

Jedno od va`nih pitawa u ìvotu svakog mladog~oveka je i pitawe zaposlewa. Prisutna visokastopa nezaposlenosti mladih je jedan od ve}ihproblema i prioriteta i na dràvnom i nalokalnom nivou, ali treba imati u vidu da jesvaka lokalna zajednica specifi~na i u tom kon-tekstu poseduje mogu}nosti za re{avawe ovogproblema. U op{tini Kikinda zvani~no je zaposleno 17.678qudi, od pribli`no 38.943 koliko ih radi napodru~ju Severnobanatskog upravnog okruga.Na evidenciji nezaposlenih u septembru 2010. ufilijali NSZ u Kikindi ima 5851 nezaposlenolice, od ~ega su 2989 ène, a 334 osobe sa inva-liditetom. U tom mesecu je zaposleno 160 lica od~ega su 72 bile ène. U oktobru 2010. godine, naevidenciji nezaposlenih lica u filijali NZS uKikindi je bilo 14.500 lica, od ~ega 7.168 èna.Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe omogu}ujebesplatnu obuku za rad na ra~unaru, kao i osnoveposlovne korespodencije kako bi se mladi mogli{to lak{e osposobiti za zaposlewe i/ilisamozaposlewe.Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe sprovodi ipartnerske programe usmerene ka ciqupoboq{awa zaposlenosti mladih qudi. Neki odprograma su:Program pripravnika koji podrazumeva zapo{qa-vawe mladih bez radnog iskustva, radi sticawaznawa. Program je iskqu~ivo namewen mladimqudima. U zavisnosti od konkursa uslovi sudruga~iji svake godine. U 2010. godini FilijalaNZS u Kikindi je dobila kvotu od 164 lica, ali jekvota prema{ena i sklopqeno je 274 ugovora.

U okviru mera ''Subvencije doprinosa za OSO po~lanu 45'' postoji kategorija iskqu~ivo namewenaposlodavcima za zasnivawe radnog odnosa samladima do 30 godina, kao i za pripravnike. 9poslodavaca koristi subvenciju za mla|e od 30godina za 52 lica. Nijedan poslodavac ne koristiovu subvenciju za pripravnike. Tako|e postojeprogrami samozapo{qavawa i novogzapo{qavawa, ali oni nisu nameweni iskqu~ivomladima, ve} celokupnoj populaciji. U kategorijimladih u toku 2010. godine po republi~komkonkursu 10 lica je dobilo sredstva zasamozapo{qavawe, a po pokrajinskom 18. Po re-publi~kom konkursu 29 lica je zaposleno u okvirunovog zaposlewa, a po pokrajinskom 28.Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe imavi{edecenijsku tradiciju karijernog vo|ewa isavetovawa koje obuhvata: grupno informisawe(informacije o pravima u slu~aju nezaposlenosti,o uslugama i mogu}nostima podr{ke), savetvo-vawe za zapo{qavawe (procena zapo{qivosti iindividualni planovi zapo{qavawa), obuke zaaktivno traèwe posla, klub za traèwe posla,savetovawe, sajmovi zapo{qavawa. Tako|e, NSZpruà informacije o razvoju preduzetni{tva,pravnom obliku samostalne delatnosti, postupkuregistracije radwe ili preduze}a, poreskim idrugim finansijskim obavezama, na~inu izradebiznis plana, mogu}nostima za ostvarivaweprava na subvenciju za samozapo{qavawe,mogu}nostima za ostvarewe prava na isplatunov~ane naknade u jednokratnom iznosu zasamozapo{qavawe. NSZ organizuje i obuke za

zapo~iwawe sopstvenog posla “Put do uspe{nogpreduzetnika”. U NZS postoji program subvencijeza samozapo{qavawe odnosno dodeqivawenov~anih sredstava u jednokratkom iznosu, kao iisplata nov~ane naknade u jednokratkom iznosu zasamozapo{qavawe.

44

Problemi mladih u oblasti socijalnepoltike i zapo{qavawa

Jedan osnovnih problema je nezaposlenostmladih, a posredno je jedan od razloga velikogodliva mladih iz sela i mawih gradova u ve}egradove, kao i odlazak mladih iz zemqe u inos-transtvo. Konstantan odlazak mladih jedan je odve}ih problema mawih gradova kao {to jeKikinda, koji nemaju razvijenu lokalnu ekonomiju.Mladi su slabo informisani o tome kako da

zapo~nu sopstveni biznis, odnosno kako da ko-riste afirmativne mere dràve (povratna inepovratna srestva i kredite). Prisutna je islaba pripremqenost mladih za ~estu promenuposla tokom karijere.U Kikindi ne postoji dovoqan broj pruàlaca us-luga karijernog vo|ewa i savetovawa mladih.U Kikindi nema dovoqno mogu}nosti za sticaweprakse u ciqu zapo{qavawa mladih. Jedan odproblema u tom kontekstu je i nerazvijena svestposlodavaca o zna~aju nepla}ene stru~ne praksemladih u wihovim organizacijama.

Op{ti ciq:Zapo{qavawe, samozapo{qavawe i razvojpreduzetni{tva mladih

Specifi~an ciq:Razvijena svest mladih o zna~aju dodatnihedukacija u ciqu lak{eg pronalaèwa posla iaktivnije kori{}ewe usluga Nacionalne slu`beza zapo{qavawe, filijala Kikinda i drugih ak-tivnih mera zapo{qavawa

Aktivnosti:- Promocija programa zapo{qavawa i uslugaNSZ u saradwi sa omladinskim organizacijama

- Organizacija dodatnih edukacija u ciqu lak{egpronalaèwa posla i samozapo{qavawa (kur-sevi, obuke, treninzi...)

Specifi~an ciq:Pove}ane mogu}nosti za sticawe prakse u ciqulak{eg zapo{qavawa mladih u Kikindi

Aktivnosti:- Sprovo|ewe promotivnih aktivnosti/kampawau ciqu pove}awa mogu}nosti za sticawe prakse

- Podsticawe i organizovawe stru~ne praksemladih

45

4.3. Zdravqe mladih

Mladi se uobi~ajno posmatraju kao najzdravijideo populacije, te oblast brige i za{titezdravqa mladih podrazumeva pristup orijentisanka zdravqu, a ne ka bolestima. U tom smislu,briga o zdravqu mladih naj~e{}e se odnosi napruàqe informacija i pravovremenu primarnuprevenciju, zasnovanu na osnaìvawu zadono{ewe zdravih i odgovornih odluka tj. na iz-gradwi ìvotnih ve{tina i zdravih stilovaìvota.

U Kikindi su razvijene sve ustanove koje se bavezdravqem mladih (Dom zdravqa, De~iji i {kol-ski dispanzer, Savetovali{te za mlade, Crvenikrst, stomatologija, Centar za dnevni boravakdece i odraslih sa smetwama u razvoju). Tako|e, uop{tini Kikinda postoje ustanove i organizacijekoje se bave zdravqem mladih, iako im to nijeprimarna delatnost.

Osnovna namena Savetovali{ta za mlade jezdravstveno obrazovawe mladih kako kroz grupni,tako i kroz individualni rad. Ova ustanovanamewena je deci i mladima uzrasta od 7 do 19godina. Tim savetovali{ta ~ine pedijatar,ginekolog, psiholozi i vi{a medicinska sestra.

Crveni krst Kikinda realizuje zdravstveno-vaspitne aktivnosti koje se sastoje od: programazdravstvenog vaspitawa, programa prve pomo}i irealisti~nog prikaza povreda, programaokupqawa, motivisawa i omasovqavawa dobrovo-qnih davalaca krvi, kao i od programa koji pro-movi{u zdrave stilove ìvota kroz {koluzdravqa Crvenog krsta i op{tinsko kviz-

takmi~ewe “[ta zna{ o zdravqu?”

U interesu poboq{awa zdravqa dece Crvenikrst organizuje letovawe i oporavak na moru.

Vesna Iveti}, 18 godina

“zdravqe je paziti na sebe idruge”“zdravqe je kad

ima{ dobre pri-jateqe, koji te

pritom savetujukao tvoja majka

ali umereno”\or|e Milosav,

16 godina

“zdravqe je sre}a i snaga ìvota”Mirjana Miki}, 17 godina

46

Crveni krst raspolaè stru~nom literaturom,priru~nicima i propagandnim materijalom kojise bavi zdravstvenim temama.

U okviru Kulturnog centra Kikinda funkcioni{egrupa mladih volontera koja se krozradioni~arski rad edukuje za promociju zdravihstilova ìvota. Sa wima radi specijalista pedi-jatrije, a kao rezltat wihovog rada Kulturni cen-tar Kikinda svakog meseca u redovnom terminuorganizuje multimedijalne performanse u kojimaovi mladi qudi glume, pevaju, igraju, samipripremaju kostime i opremu i vr{wacima pro-movo{u zdrave stilove ìvota. Svaki putobra|uju razli~itu temu.

U okviru sredwe stru~ne {kole “Milo{ Crwan-ski” otvoren je smer Zdravstvo i socijalnaza{tita. Na ovaj na~in se proizvodi novi stru~nikadar u zdravstvu, koji je ve} samim izborom{kole senzibilisan za ovu temu, te moè bitipotencijal za vr{wa~ku edukaciju mladih uoblasti zdravqa.

Iako sistematski pregledi mladih koji se orga-nizuju u prvom i tre}em razredu sredwe {kolenisu iskqu~ivo lokalna aktivnost, smatraju sejednom od najva`nijih aktivnosti koje sprovodiDom zdravqa u saradwi sa svim sredwim {ko-lama. Svaki u~enik je od prvog razreda osnovne{kole pa do tre}eg razreda sredwe {kole pre-gledan {est puta (prvi, tre}i, peti, sedmirazred osnovne {kole i prvi i tre}i razredsredwe {kole). Na taj na~in se gotovo svi mladiKikin|ani i Kikin|anke koji ìve u gradu i selukontinuirano prate tokom svog {kolovawa, {toomogu}ava ne samo blagovremenu dijagnostiku iterapiju, ve} i prevenciju bolesti kod mladih.

U svakoj osnovnoj i sredwoj {koli radi bar jedanstru~ni saradnik koji izme|u ostalog treba dabrine o zdravqu mladih.

Postoje sportski klubovi koji rade sa mladima u

okviru razli~itih sportova i promovi{uzdravqe i kvalitetno tro{ewe slobodnog vre-mena mladih.

U Kikindi funkcioni{e i Centar za dnevni bo-ravak dece i odraslih sa smetwama u razvoju(Na{a ku}a) koji mladima sa razvojnim te{ko}amapruà kvalitetan dnevni boravak, a o wihovomzdravqu brinu stru~waci.

U Zavodu za javno zdravqe funkcioni{epoverqivo savetovali{te za AIDS.

Udruèwe “Centar za podru{ku ènama” je sprov-elo istraìvawe na uzorku od 223 ispitanika,

u~enika I, II, III razreda oba pola (ènski 54%,mu{ki 46%) iz ~etiri sredwe {kole, a svrhaistraìvawa bila je da se ispitaju stavovi i in-formisanost mladih o zdravom na~inu ìvota.

46% ispitanika je iskazalo stav da se u spektruod uglavnom do potpuno slaè sa tvrdwom da nazdravqe uti~e faktor sre}e (ILI SI ZDRAV ILINISI), {to nas navodi na zakqu~ak da se taj pro-cenat ispitanika u svakodnevnom ìvotu u velikojmeri oslawa na faktor sre}e kada se radi ozdravqu. 36,3% ispitanika se uop{te nijesloìlo sa tvrdwom REDOVNO ODLAZIM NALEKARSKU KONTROLU, ÂK IAKO SE U TOM MO-MENTU DOBRO OSE]AM, dok se ~ak 24, 2 %mladih izjasnilo kao da nema mi{qewe o ovojtvrdwi. Oprezno se moè zakqu~iti da mladi uvelikom broju ne odlaze redovno na lekarsku kon-trolu (samo 7,2 % ispitanika se sasvim sloìlosa ovom tvrdwom). Vrlo je zanimqiv podatak da se ~ak 78,5% ispi-tanika sasvim sloìlo sa tvrdwom BOQESPREÎTI NEGO LEÎTI (samo 2,2% se uop{tene slaè sa pomenutom tvrdwom). Moè se pred-postaviti da su se mladi sa pomenutom tvrdwomsloìli kao sa motom koji je {iroko prihva}en una{em dru{tvu ili su zapravo svesni zna~aja re-dovnog obra}awa stru~wacima za savet ali da toiz nekog razloga ipak ne ~ine.

47

9% ispitanika se sasvim sloìlo sa tvrdwom

KADA IMAM PROBLEM KOJI ME “MUÎ” I OMETAU SVAKODNEVNOM FUNKCIONISAWU RADO SEOBRATIM PSIHOLOGU ZA SAVET, dok se 22%mladih izjasnilo da nema mi{qewe, a 46,2%ispitanika se uop{te ne slaè sa ovom tvrdwom.S obzirom na stawe koje je ve} dugi niz godinakarakteristi~no za na{u zemqu, a naro~ito zamawe sredine u kojima se osobe koje se obra}ajupsiholozima za save automatski etiketiraju kao''lude'', podatak koji je dobijen ovim ispitivawemje donekle o~ekivan. Bilo bi korisno mladimaposebno predstaviti psiholo{ku subdisciplinumentalno zdravqe koja se pre svega bavi preven-cijom i promocijom psihi~kog zdravqa mladih ina taj na~in ujedno raditi na oslobo|awu odprethodno pomenutih predrasuda i ukazatimladima na pozitivne strane pravovremenogobra}awa stru~waku za savet ili mi{qewe.Opravdanost ovog predloga ogleda se i u

~iwenici da su ispitanici na pitawe “Mentalnozdravqe se po meni defini{e kao” odgovorilina slede}i na~in: 26% ispitanika nije dalonikakav odgovor, 22,9% ispitanika odgovorilo daje to psihi~ko zdravqe dok su ostali odgovorineta~ni ili nejasni.

49,3% ispitanika sasvim se sloìlo sa tvrdwomO SEKSU RADIJE RAZGOVARAM SA VR[WACIMA,NEGO SA LEKAROM I PSIHOLOGOM, dok se 7,2%ispitanika uop{te nije sloìlo sa ovom tvrd-wom.

Sude}i po broju mladih koji se sasvim slaù satvrdwom ALKOHOLIZAM JE BOLEST KOJU TREBALEÎTI (61%), i koji se uop{te ne slaù sa tvrd-wom U @IVOTU TREBA PROBATI SVE, PA I

DROGE. NE POSTAJE SE ZAVISTAN OD “JEDNOGPUTA” (67,3%), moè se zakqu~iti da je oko 65%mladih dobro informisano o {tetnom uticajuzloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci.S obzirom na rizik i posledice koje zloupotrebaalkohola i psihoaktivnih supstanci nosi, svakakoje preporu~qivo uvek i iznova podse}ati mlade

na opasnost i {tetnost koje takvo pona{awe imai na taj na~in raditi na podizawu svesti mladiho zna~aju zdravog stila ìvota. Potkrepqeweovom predlogu predstavqa i na~in na koji su

ispitanici odgovorili na pitawe: “Konzumirawealkohola vidim kao”: gde je najzastupqenijiodgovor bio {tetno, a drugi i tre}i po zastup-wenosti su odgovori zabava, sloboda, opu{tawei OK.

52,9% ispitanika je izrazilo stav da prilikomodabira hrane uvek ili uglavnom biraju hranu kojaim prija ne vode}i ra~una pri tome o zdravojishrani. Oko 40% ispitanika se sa tvrdwomMRZIM TE PRIÊ O ZDRAVOJ ISHRANI, JEDEMONO [TO MI PRIJA uglavnom ili uop{te nijesloìlo. Ovaj procenat se poklapa sa procentomnajzastupqenijeg i ujedno najta~nijeg odgovora

koje su ispitanici davali na pitawe “Pojamzdrava ishrana po meni podrazumeva”: - {to binam moglo ukazivati na ~iwenicu da mladi kojise nisu sloìli sa gore navedenom tvrdwom za-ista poseduju informacije o zdravom na~inuishrane.

Zna~aj koji san ima za dobro funkcionisawe or-ganizma je ispitanicima o~igledno u velikojmeri poznat, sude}i po ~iwenici da je oko 75%ispitanika iskazalo stav bilo da se uglavnomili sasvim slaù sa tvrdwom TRUDIM SE DASVAKU NO] SPAVAM ONOLIKO KOLIKO JE MOMORGANIZMU POTREBNO DA BI DOBROFUNKCIONISAO/FUNKCIONISALA. 7,2 % ispi-tanika se uop{te ne slaè sa ovom tvrdwom.

66,4% ispitanika se sasvim, a 17,5% uglavnomsloìlo sa tvrdwom BAREM DVA PUTA NEDEQNOSE BAVIM NEKOM FIZI^KOM AKTIVNO[]U,dok se 6,3% nije sloìlo sa ovom tvrdwom.Uzev{i u obzir ~iwenicu da veliki broj mladihqudi veliki deo dana provodi sede}i u {kolskimklupama ili kraj ra~unara, podatak da se gotovo83% wih bavi nekom fizi~kom aktivno{}u baremdva puta nedeqno svakako jeste pozitivan.

48

Op{ti ciq:Podizawe nivoa informisanosti mladih uoblati zdravqa

Specifi~an ciq:Mladi su informisani o pitawima pravilneishrane, za{tite mentalnog zdravqa, za{titereproduktivnog zdravqa, prevencije bolesti za-vistnosti

Aktivnosti: - Organizovati uzrasno prilago|ene preven-tivne programe u {koli i van we, zasnovane navr{wa~kom obrazovawu, usmerene na informi-sawe o pravilnoj ishrani i fizi~koj aktivnosti

- Organizovati ve}i broj preventivnih programau selima, usmerenih na reproduktivno zdravqe,prevenciju bolesti zavisnosti i mentalnozdravqe

Specifi~an ciq:

Ve}i procenat mladih ima razvijenu svest ova`nosti zdravqa i razvijene ve{tineneophodne za brigu o zdravqu

Aktivnosti:- Promovisati i razvijati inovativne preven-tivne programe usmerene na razvoj zdravihstilova ìvota i ve{tina za zdravo ìvqewe usaradwi sa Savetovali{tem za mlade i odgo-varaju}im slu`bama Doma zdravqa

Specifi~an ciq:Zdravstvene usluge su prepoznate od stranemladih

Aktivnosti:- Organizovati programe promocijezdravstvenih usluga na mestima gde se mladiokupqaju

- Unapre|ivati i razvijati onlajn sisteme in-formisawa mladih u oblasti zdravqa

Problemi sa kojima se susre}u mladiiz oblasti zdravqa

Podaci do kojih je do{alo “Centar za podr{kuènama”, kao i sam razgovor sa mladima nam gov-ori da su mladi Kikin|ani i Kikin|anke nedovo-qno informisani ili dezinformisani kada su upitawu teme iz oblasti op{teg, mentalnog, anaro~ito iz oblasti reproduktivnog zdravqa.Mladi su skloni predrasudama prema instituci-jama i stru~wacima iz oblasti zdravqa, anaro~ito prema stru~wacima za mentalnozdravqe.

U Kikindi nedostaju redovne nastavne aktivnostiiz oblasti zdravqa mladih (naro~ito iz oblastiseksualnog obrazovawa), kojima bi se obuhvatilisvi mladi gra|ani Kikinde, a ne samo grupasvakako motivisanih mladih u gradu.

Mladi koji ìve na selu su posebno ugroèni u

odnosu na mlade koji ìve u gradu jer posedujujo{ mawe informacija iz svih oblasti za{titezdravqa.

Nedostaje prostor za slobodno rekreativnobavqewe sportom posebno u zimskom periodu.Gotovo sve {kolske sportske sale su iznajmqeneza nov~anu nadoknadu starijim rekreativcima,{to oteàva mladima bavqewe fizi~kom ak-tivni{}u tokom slobodnog vremena.

Nedostaje saradwa izme|u prosvetnih radnika(naro~ito stru~nih saradnika) i zdravstvenihradnika. Ve}ina prosvetnih radnika nije senzi-bilisana i spremna da razgovara o va`nimtemama iz oblasti zdravqa mladih, a naro~ito izoblasti repoduktivnog zdravqa i seksualnogvaspitawa.

Jedan od problema u oblasti zdravqa mladih je inepostojawe SOS usluga za mlade.

49

“kultura je sve {to nastaje podduhovnim i materijalnim uticajem

~oveka” Jelena Gavrilov, 17 godina

4.4. Kultura mladih

“kultura je bogatsvo du{e”Jelena Kuzmanov, 26 godina

“kultura je mo}no sredstvo za qudskiopstanak, ali je krhka pojava”Du{an Vru}ini}, 28 godina

Kultura mladih je alternativa tzv. mainstream kulturi ikao takva trebala bi da unapre|uje i bogati kulturnuscenu grada ali i da doprinosi razvoju kvalitetaìvota u zajednici. Uz obrazovawe, zapo{qavawe, so-cijalnu politiku i aktivno ukqu~ivawe mladih udru{tvo kultura mladih je veoma va`na za razvojmladih u odgovorne, kreativne i aktivne ~lanovedru{tva.

U Kikindi postoje i rade institucije kulture ~iji je os-niva~ op{tina Kikinda i institucije osnovane odstrane Republike Srbije, te se u kreirawu lokalne om-ladinske politike neizbe`no uzima u obzir i program-sko delovawe ovih ustanova.

Najstarija ustanova iz oblasti kulture u Kikindi je

Narodna biblioteka “Jovan Popovi}”. Narodnabiblioteka ima vi{e od 150 hiqada naslova, au sklopu svog redovnog delawa Narodna bib-

lioteka sprovodi kulturne programe za

Umetnost i kultura postoje u oblicima koji su mnogostrani i stalno se mewaju zavisno odukusa, mesta i razdobqa. Oni su, me|utim, deo pro{log, sada{weg i budu}eg li~nog i kolek-tivnog nasle|a, kojem svako naredno pokoqewe daje svoj doprinos. Kultura je na odre|enna~in odraz svakog dru{tva. Mladi, kroz svoju kulturnu praksu i svoju sposobnost za inicija-tivu, istraìvawe i inovaciju izgra|uju i igraju ulogu u ovim kulturnim razvojima.

Evropska poveqa o u~e{}u mladih

“kultura jena{ odnospremadrugima.Kulturaje na~in

izraàvawa”Ivana Smiqi},16 godina

50

gra|ane i gra|anke Kikinde. Ono po ~emu je Naro-dna biblioteka poznata i prepoznatqiva su fes-

tival kratke pri~e “Kikinda {ort” i nagradniliterarni konkurs kratkih pri~a “\ura \ukanov”,koji sada ve} imaju tradicionalni karakter.

Narodno pozori{te u Kikindi je prepoznatqivopo organizovawu Memorijalnog xez i bluz festi-

vala “Geza Bala` Gari” i Festivala malih scena.

U Kikindi postoji dramska trupa sa~iwena od

mladih qudi. Pozori{tance “Lane” izvodi po-zori{ne predstave namewene prvenstveno na-jmla|ima.

Najzna~ajniji projekti Kulturnog centra su iz-

davawe kwièvnog ~asopisa “Severni bunker”,~asopisa za decu “Kikindijanci” i mese~nog in-formatora “Kikindski kulturni vodi~”, u kome jeobjediwena kulturna ponuda grada. Kulturni cen-tar organizuje i internacionalni muzi~ki festi-

val “Refuse/Resist”, kao i godi{wu gitarijadu “Ki -Rock”.

Dru{tvo za negovawe muzike “Gusle” u Kikindi jejedna od najstarijih kulturnih ustanova u gradu, anajstarija horska i muzi~ko-folklorna institu-cija Srba na ovim prostorima. U na{oj op{tinipostoje i kulturno-umetni~ka dru{tva (organi-zacije) koja se bave negovawem tracije pripad-nika nacionalnih mawina. Tako|e,kulturno-umetni~ka dru{tva postoje i aktivnorade i u selima na{e op{tine.U Kikindi se svake godine tokom jula odvijajedinstveni u svetu Internacionalni vajarski

simpozijum skulpture u terakoti TERRA, kojiokupqa vajare iz celog sveta.

Narodni muzej u Kikndi pored svoje stalnepostavke, publici nudi i izlo`be slikara i va-jara, kao i multimedijalne instalacije. Narodnimuzej u svoj program ubraja i projekcije dokumen-tarnih filmova i koncerte klasi~ne muzike.

Pored muzeja, dela likovne umetnosti su dostupna

kroz sadràje galerije “Terra” i nedavno osno-vane galerije “S” u privatnom vlasni{tvu. Galer-ija “Terra” je prete`no prepoznatqiva posadràjima vezanim za vajarstvo, ali i za formesavremene umetnosti.

Kulturne manifestacije u Kikindi su: Dani lu-

daje, Memorijalni xez i bluz festival “GezaBala` Gari”, Mamutfest, Internacionalni sim-pozijum skulpture u terakoti Terra, Festivalmalih scena, Kikinda {ort...

Op{ti ciq:Mladi su zainteresovani za aktivno u~e{}eu kulturnom ìvotu lokalne zajednice

Specifi~an ciq:Mladi iniciraju, istraùju, kreiraju i sprovodekulturne sadràje u op{tini KikindaAktivnosti:- Kreirawe i sprovo|ewe kulturnih sadràjakoji prate potrebe i interesovawa mladih iz

razli~itih nacionalnih i subkulturnih grupa

- Kreirawe i sprovo|ewe kulturnih sadràjakoje vode sami mladi, podsticawe vr{wa~kesaradwe, uz podsticawe i negovawe kulturnesaradwe mladih sa sela i mladih iz grada

- Programi podr{ke razvoja autorskog stvar-ala{tva mladih

Kulturnom ìvotu u na{oj op{tini veliki dopri-nos daju nevladine organizacije i udruèwagra|ana svojim projektima i programima koji sebave kulturom mladih.

Veliki potencijal za razvoj op{tine pred-stavqaju ostvarena saradwa i bratimqewe sa

slede}im gradovima: Jimbolia - Rumunija, Kiskunfel-egyhaza - Ma|arska, Kondoros - Ma|arska,Medgidia - Rumunija, Nagydobos - Ma|arska , Narvik- Norve{ka, Nazareth Illit - Izrael, Prijedor - Re-publika Srpska, Silistra - Bugarska, Szolnok -Ma|arska , Zilina - Slova~ka i Biha} - Bosna iHercegovina.

Problemi u oblasti kulture

Jedan od osnovnih problema u oblasti kulture jetaj {to se na mlade uglavnom gleda kao na koris-nike sadràja, a ne na nosioce, te kulturnisadràji ~esto nisu u skladu sa potrebama i in-teresovawima mladih.Kulturne i zabavne aktivnosti koje privla~emlade su retke i ~esto nemaju kontinuitetIzuzimaju}i rad seoskih KUD-ova, koji u svoj radukqu~uju decu i mlade, drugih kontinuiniranihprograma namewenih deci i mladima gotovo danema.Siroma{tvo seoskog stanovni{tva (ali i drugifaktori) ~ine da su kulturni sadràji koji pos-toje u Kikindi nedostupni deci i mladima naselu.

Kulturni sadràji nedovoqno podsti~umogu}nosti mladih na stvarala~ko delovawe,ukqu~uju}i i delovawe na novim poqima.Lo{ pristup kulturi mladih, na mlade se retkogleda kao na kulturne subjekte.Jedan od nedstataka u kulturnom ìvotu, mladivide i u tome {to u gradu vi{e ne postoji nijedanbioskop.

51

52

53

“volontirawe je po meni dobrovoqno ulagawe vremena,truda, znawa za dobrobit drugih osoba bez zahtevawa

bilo kakve koristi ili novca”Valentina Mirosavqev, 17 godina

“volontirawe je kad ti nekom pomogne{a ta osoba ti za uzvrat da sre}u i

nezaboravan provod”Andrea Tesla, 18 godina

“aktivno ukqu~ivawemladih u dru{tvopredstavqa wihovodelawe, ostvarewewihovih ideja,kriti~ko posmatrawei mogu}nost uticajana donosioce odlukaputem obrazovnih in-stitucija, nevladinihorganizacija,politi~kih partija,drugih oblikaudruìvawa, kao i

individualno”Tijana Velemirov,19 godina

“volontirawe je za mene prilika da radim ono{to volim, u~im ono {ta èlim i da se nadam

da }e to nekom doneti osmeh na lice”Dragana Iveti}, 17 godina

4.5. Aktivno ukqu~ivawe mladih u dru{tvo,volonterizam

Aktivno ukqu~ivawe mladih u dru{tvo

Aktivno u~e{}e mladih je institucionalnou~e{}e mladih u procesima dono{ewa odluka irazvoju nacionalnih, pokrajinskih i lokalnihpolitika koje direktno uti~u na kvalitet ìvotamladih i razvoj dru{tva u celini.

Mladima u Kikindi je pruèna podr{ka zau~estvovawe u procesima dono{ewa odluka uradu obrazovnih institucija kroz u~eni~ke i stu-dentske parlamente, u radu lokalne samoupravekroz Savet za mlade i Kancelariju za mlade, uradu politi~kih stranaka kroz omladinskepoliti~ke klubove i u radu udruèwa koja se bavemladima i udruèwa koja vode sami mladi.

U~eni~ki i studentski parlamenti su jedna od os-novnih pretpostavki za aktivno u~e{}e u~enika istudenata u radu sredwo{kolskih i visoko{kol-

skih ustanova i wihovo tretirawekao ravnopravnih partnera zajedno salokalnom samoupravom i profesorima.

U Kikindi u svakoj sredwoj {koli osnovani suu~eni~ki parlamenti, a postoji i studentski par-lament Visoke {kole strukovnih studija za obra-zovawe vaspita~a koji je formiran na inicijativustudenata.

Mladima u Kikindi je pruèna podr{ka da se ak-tivno ukqu~e u rad lokalnog Saveta za mlade.Pozitivan korak ka ostvarewu ravnopravnihmogu}nosti za mlade lokalna samouprava jenapravila i osnivawem Kancelarije za mlade.

Tokom 2010. godine Op{tinsko ve}e je prepoznalopotrebu otvarawa mesnih Kancelarija za mlade,koje imaju funkciju omladinskih klubova u se-lima. Primarni zadatak ovih kancelarija je ani-mirawe mladih u seoskim sredinama i ve}a

54

dostupnost onih usluga koje postoje i realizuju seu Kancelariji za mlade Kikinda.

U Kikindi je izraèn i politi~ki aktivizammladih u okviru politi~kih stranaka. Razloziukqu~ivawa u politi~ki ìvot lokalne zajednicemladih su razli~iti. Naj~e{}e se ukqu~uju u radpoliti~kih stranaka u ciqu sticawa politi~kemo}i, iz èqe za promenama u loklnoj zajednici,kao i mogu}nost lak{eg zaposlewa ili dolaska doposla.Organizacije koje u svoje aktivnosti aktivnoukqu~uju mlade su Crveni krst Kikinda, Kikind-ska inicijativa mladih, OKOK, Kreativija, Centarza podr{ku ènama, Rroma Rota, PostpesimistiKikinde, Asocijacija za razvoj Kikinde, Kikind-ski klub...

U na{oj op{tini postoji zna~ajan broj mladih kojiveoma kompetentno u~estvuju u procesimadono{ewa odluka, ali postoje i mladi koji ne-dovoqno prepoznaju svoju ulogu u lokalnoj zajed-nici.

Volontirawe

Volontirawe je organizovano dobrovoqnopruàwe usluge ili obavqawe aktivnosti zaop{te dobro ili za dobro drugog lica, bez is-platne nov~ane naknade ili potra`we drugeimovinske koristi (Zakon o volontirawu Repub-like Srbije).

Volonterski rad moèmo podeliti na vi{e pod-grupa u zavisnosti od vrste i poqa volontirawa,uzrasta volontera/ki, podru~ja delovawa, peri-oda trajawa i na~ina kako je volonterski rad or-ganizovan.

Podru~ja volonterskog rada obuhvataju one ak-tivnosti koje su korisne za celokupnu zajednicu.Prema vrsti i poqu volontirawa, volonterskirad obuhvata slede}e aktivnosti:- briga za druge qude (decu, stare, osobe sa in-

validitetom, siroma{ne, dru{tveno marginali-zovane...) - humanitarni rad (obnova ili ure|ewe javnihprostora, pomo} prilikom prirodnih katastrofa,ratnih razarawa...)- socijalni rad (pruàwe pomo}i u zdravstvenimi socijalnim ustanovama, borba protiv kr{ewaqudskih prava...) - kulturni rad (pruàwe pomo}i u organizovawukulturnih doga|aja i manifestacija, rad nao~uvawu kulturne ba{tine...) - za{tita ìvotne sredine (u~estvovawe u akci-jama ~i{}ewa prirode, u~estvovawe u kampawamapodizawa ekolo{ke svesti, rad na za{titiprirodnih dobara...)

U zavisnosti od trajawa aktivnosti volonterskirad moè se podeliti na kratkoro~no i dugoro~novolontirawe. Kratkoro~no volontirawe jeangaòvawe volontera/ke na kra}i vremenski pe-riod (od 2 nedeqe do 2 meseca) ili samo tokomtrajawa doga|aja na kom volontiraju. Dugoro~novolontirawe je angaòvawe volontera/ke nanekom projektu koji traje duì vremenski period(3, 6, 9 meseci ili duè).

Volontirawe se moè razlikovati i po na~inuorganizovawa, pa tako ono moè biti formalnoili neformalno. Formalno volontirawe je orga-nizovano u okviru organizacije ili institucije iima definisanu strukturu, ciqeve, vreme tra-jawa , aktivnosti i o~ekivane rezultate, dok jeneformalno volontirawe svaka vrsta dobrovo-qne pomo}i drugoj osobi koja se ne odvija unutarorganizacije ili institucije, nego je povremena ispontana.

Prema geografskoj rasprostrawenosti ak-tivnosti, volontirawe moè biti:

- lokalno,

- nacionalno i

-me|unarodno

55

Posmatrano na nivou op{tine Kikinda, organizo-vawem i sprovo|ewem volonterskih programa, ukojima u~estvuju mladi, bave se iskqu~ivo orga-nizacije civilnog dru{tva.

Centar za podr{ku ènama od 2004. godine ak-tivno u~estvuje u kreirawu i realizaciji pro-

jekata u programu “Youth in Action”, a od maja 2006.Centar je akreditovan za program Evropskerazmene volotera (EVS). Ovaj program omogu}ujemladima sticawe novih znawa, upoznavawe ku-lutre, obi~aja i stilova ìvota u zemqi volonti-rawa. Od dobijawa akreditacije do danas CP@ jerazmenio 28 volontera kroz EVS projekte. Sapartnerskim organizacijiama iz Norve{ke,Nema~ke, Poqske, Portugala, Slova~ke i Gr~kemladim qudima je omogu}en da na dugoro~nomvolontirawu provodili od 3 do 12 meseci. Pored

toga, od 2004. do danas u trening seminare, Youthexchange projekte, studijske posete i razli~itetreninge ~iji je nosilac ili partner bio CP@,bilo je ukqu~eno vi{e od 300 mladih.

Kikindska inicijativa mladih u~estvuje u ovomprogramu od 2009. godine kroz treninge i pro-grame razmene mladih. U periodu od godinu danaKIM je u partnerstvu sa me|unarodnim organi-zacijama iz Slova~ke, Poqske, Turske i Rumunijeomogu}io mladima da borave u ovim zemqama ida zajedno sa vr{wacima iz drugih zemaqa sti~unova znawa i iskustva.

Postpesimisti Kikinde sprovode volonterskeprograme kroz me|unarodne i nacionalne kam-pawe.

Creativia sprovodi volonterske projekte lokalnogkaraktera koji za ciq imaju izgradwu civilnogdru{tva.

Crveni krst Kikinda sprovodi volonterske pro-grame u okviru humanisti~ke oblasti.

OKOK sprovodi volonterske akcijama ~i{}ewa

prirode, u~estvovawe u kampawama podizawaekolo{ke svesti gra|ana Kikinde

Rroma Rota sprovodi humanitarne programe krozpruàwe pomo}i ugroènim grupama i mnogedruge.

Od neformalnih grupa mladih najaktivnija je

grupa Youth in Fire, ~iji aktivisti promovi{uuli~ne performanse u vidu ònglirawa iakrobacija sa vatrom.

Pored navedenih organizacija , volonterski pro-grami nameweni mladima, a u okviru kojih je bioangaòvan veliki broj mladih, bili su organizo-vani za potrebe odràvawa razli~itih mani-festacija: No} muzeja, Mamutfest, Kikinda {ort,

muzi~ki festival Refuse / Resist...

Dobar primer me|u institucijama je Pred{kolska

ustanova “Dragoqub Udicki” koja sprovodi volon-terski program za studente i vaspita~e.

Kancelarija za mlade, kao deo lokalnesamouprave organizuje programe lokalnog volon-tirawa, kao i edukacije volontera/ki.

Problemi

Kako bi identifikovali probleme sa kojima sesusre}u mladi u ovoj oblasti, Centar za omladin-ski rad iz Novog Sada je izvr{io istraìvawemetodom fokus grupa gde su mladi diskutovali orazli~itim temama i problemima u Kikindi, kaoi o svojoj ulozi u lokalnoj zajednici.

Kao glavnu prepreku za aktivno ukqu~ivawemladi vide u nedostatku slobodnog vremena i in-formacija. Tako|e mladi su naveli da im ne-dostaju znawa i ve{tine o samoorganizovawu, kaoi znawa i informacije o pravima i obavezamau~eni~kog parlamenta. Uprkos svim pozitvninimaspektima formirawa u~eni~kih i studentskihpralamenata u Kikindi, najve}i problem, po

56

Op{ti ciq:Mladi su motivisani, poseduju znawa,ve{tine i vrednosne stavove za aktivnou~e{}e u dono{ewu odluka bitnih zakvalitet wihovog ìvota u op{tini Kikinda

Specifi~an ciq:Unapre|eno u~e{}e mladih u dono{ewu odlukabitnih za re{avawe problema mladih, unapre-|eno aktivno u~e{}e mladih pripadnika/ca ra-wivih grupa: mladi iz prigradskih podru~ja,mladi Romi, osobe sa invaliditetom

Aktivnosti: - Podr{ka akcijama, projektima i programimakojima se mladi upoznaju sa aktivnom ulogom uprocesima dono{ewa odluka

- Podr{ka projektima koji doprinose ja~awu ka-paciteta mladih za upravqawe projektnim cik-lusima, upravqawe organizacijama, kao iumreàvawe u~eni~kih i studentskih parlame-nata, udruèwa za mlade i neformalnim gru-pama mladih na lokalnom nivou

- Osnivawe i funkcionisawe lokalnog omladin-skog fonda pri Kancelariji za mlade kojima sementorski i finansijski podràvaju projekti iaktivnosti neformalnih grupa mladih

- Osnivawe i funkcionisawe Omladinskog klubau Kikindi

Op{ti ciq:Unapre|ena politika rada sa volonterima uop{tini Kikinda

Specifi~an ciq:Mladi su angaòvani u razli~itim volonterskimprogramima (briga za druge qude, socijalne ihumanitarne oblasti, kulturni doga|aji, sport..)

Aktivnosti:- Podsticati kreirawe volonterskih pozicija zamlade u okviru implementacije kulturnih, sport-skih i drugih manifestacija u gradu i promo-visati ih me|u mladima

- Osnovati i razvijati lokalni volonterskiservis za mlade, kreirati bazu volontera/ki ivolonterskih programa

- Organizovati volonterske radne kampove zamlade

mi{qewu samih u~enika/studenata, je nedostatakfinansijskih sredstava potrebnih za realizo-vawe aktivnosti, budu}i da ne postoji stavka ni u{kolskom ni u op{tinskom buxetu koja se odnosina u~eni~ke i studentske parlamente.

Jedan od osnovnih problema, po mi{qewumladih, je i taj {to mladi ne znaju gde sve moguda prona|u i ko je duàn da im obezbedi infor-macije o institucionalnom aktivizmu mladih.

Mladi su kao problem naveli i nepostojawe Om-ladinskog kluba u gradu.

Kao glavni problem kod volontirawa mladi videu tome {to volonterski rad nije priznat i pri-hva}en u javnosti, kao i u tome {to postoje}ivolonterski programi nisu prilago|eni i us-mereni ka oblastima wihovog interesovawa negose sva pa`wa posve}uje ve} postoje}im volonter-skim programima (humanitarnom radu).

57

Informisawe mladih

U kikindskoj op{tini postoji vi{e lokalnihmedija, od toga dve televizije, dva nedeqnika idve radio stanice. Postoje i dopisni{tva na-cionalnih medija poput Radio Televizije Srbije,Ve~erwih novosti, Blica i Dnevnika, kao i dvalokalna internet portala informativne izabavne prirode. Iako postoje navedeni resursi,mali prostor u ovim medijima se daje mladimaili sadràjima za mlade. Tako|e, procenatmladih osoba koje su u wima zaposlene je vrlonizak. U Radiju Kikinda trenutno je zaposleno 20osoba, od kojih je 4 mladih. U Kikindskim nov-inama zaposleno je 9 osoba, me|u kojima nemamladih.

U Kikindskim su zaposlene dve osobe, od kojih jejedna mlada, dok postoji odre|eni broj hono-rarnih saradnika, mahom mladih. Sadràja namewenih mladima na ovim medijimaima u neznatnom procentu. Televizija VK u svomprogramu ima omladinsku emisiju KET, koja je jed-ina ove vrste na lokalnim glasilima.

Odnedavno, mladima jedostupan InformatorKancelarije za mlade, kojije pokrenut sa ciqempoboq{awa informisanostimladih o mogu}nostima i pri-likama za wih u na{em gradu.

Jednom mese~no, u realizaciji Kulturnog centraKikinda, izlazi Kulturni vodi~, koji sadrì svepodatke o kulturnim i zabavnim de{avawima zanaredni mesec.

Tako|e, kreirana je stranica KZM-a na sajtu Fejs-buk, a na kojoj se mogu prona}i informacije od

zna~aja za mlade iz raznih oblasti. Broj onih ko-jima je dostupan internet je zadovoqavaju}i, madataj broj drasti~no opada u seoskim sredinama.Najve}i broj mladih isti~e upravo socijalnemreè kao izvor informisawa.

Postoje {kolski listovi u pojedinim sredwim{kolama, ali ne izlaze u kontinuitetu, niti pos-toji stalan tim koji se bavi ure|iva~kom poli-tikom istih.

Na informisawu mladih rade i civilne om-ladinske organizacije ili one koje se bavemladima. One su zna~ajan izvor informacija kojebi mladima mogle biti bitne, ali ove informa-cije nisu dovoqno transparentne ve}em brojumladih, a same organizacije nisu umreène, te nepostoji jedinstvena baza podataka od zna~aja zamlade.

Na osnovu istraìvawa koje je sprovela Kance-larija za mlade u junu ove godine, na uzorku od110 ispitanika starosti izme|u 15 i 30 godina,izvodi se zakqu~ak da polovina ispitanika sma-

tra da je dovoqno in-formisana, dok polovinasmatra suprotno. Najvi{einformacija mladi dobi-jaju putem interneta,

potom slede mediji, prijateqi i rodbina, a naposledwem mestu su {kole. âk 95,4% ispitanikasmatra da je potrebno uspostaviti jedinstvenmehanizam informisawa mladih. Izme|u ostalog,ispitanici su odre|ivali koja ih vrsta informa-cija najvi{e zanima. Najve}i broj opredelio seza informacije iz oblasti prava mladih, kao iobrazovawa i traèwa zaposlewa, dok ih u naj-mawem procentu interesuju informacije o psi-hoaktivnim supstancama i neformalnomobrazovawu, {to govori o nedovoqno razvijenojsvesti o zna~aju i mogu}nostima koje ono pruà.

4.6. Mobilnost i informisawe mladih

“informisanost je znawe o doga|ajima”Slobodan Popov, 18 godina

58

Ono {to ohrabruje je da se svi lokalni medijirado odazivaju i izve{tavaju o aktivnostima or-ganizovanim od strane omladinskih ili onih or-ganizacija koje se bave mladima.

Problemi sa kojima se susre}u mladiKikin|ani i Kikin|anke u oblastiinformisawa

Mladi Kikinde su u velikoj meri neinformisanio mogu}nostima pruà lokalna zajednica. Mawibroj wih prati lokalnu {tampu i televiziju, jerse mahom informi{u putem popularnih sajtova.Jedan od mogu}ih uzroka ovakvog stawa je inepostojawe omladinskih medija, kao i nezain-teresovanost da se ukqu~e u rad ve} postoje}ihmedija.

Izraèn je i problem nepostojawa edukativnihradionica za rad u glasilima, tako da je brojonih koji su osposobqeni za rad u medijimaveoma mali.

Tako|e, postoji izuzetno malo emisija ilirubrika koje osmi{qavaju i realizuju upravomladi Kikin|ani i Kikin|anke.

Mobilnost mladih

Mobilnost mladih u sebi sadrì nekoliko ele-menata, ona izme|u ostalog ozna~ava turisti~koputovawe, putovawe koje za posledicu ima upoz-navawe drugih kultura, razmenu i sticawe novihiskustava, znawa i ve{tina.

Najve}i deo mladih Kikinde ne putuje, a kaoglavni razlog navodi se nedostatak finansijskihsredstava i informacije o besplatnim ili jef-tinim ponudama zaputovawe. Mladi kojisu tokom ankete izjav-ili da putuju, to

uglavnom ~ine putem razli~itih omladinskih raz-mena i volonterskih kampova organizovanih odstrane neprofitnih organizacija, a u ne{tomawem broju navode se porodi~na letovawa i zi-movawa unutar zemqe.

Kao glavni akteri u organizaciji putovawa vanzemqe navode se organizacije nevladinog sektorakoje omogu}avaju odlazak na kratkoro~ne idugoro~ne razmene mladih. Ove organizacijevr{e i promociju razli~itih programa poput

“Mladi u akciji”. Projekat “Evropski volonteri-snaga saradwe” organizovan je od strane Centraza podr{ku ènama, a realizovan je tokom 2009.godine. Projekat je podrazumevao niz aktivnosti

koje su za ciq imale promociju programa “Mladiu akciji”. Tokom ovog projekta, veliki broj mladihsusreo se po prvi put sa informacijama omogu}nosti razmena mladih {irom Evrope, {toukazuje na problem neinformisanosti.

U mawoj meri kao organizatori navode sedràvne institucije poput univerziteta i sred-wih {kola.

Problemi sa kojima se sure}u mladiKikin|ani i Kiki|anke u oblastimobilnosti

Kao najve}i problem u ovoj oblasti pojavquje seneinformisanost mladih o mogu}nostima koje imse pruàju, a koje bi doprinele ve}oj mobilnosti.

Tako|e, organizacije dràvnog i neprofitnogsektora koje doprinose mobilnosti mladih nisuumreène, te se javqa potreba za wihovimpovezivawem, razmenom iskustva i podizawemkvaliteta i kvantiteta ponuda odlazaka narazli~ite edukativne, obrazovne, volonterske i

druge seminare, kampove,razmene...

Iako su organizacijecivilnog dru{tva

“mobilnost je dostupnost u svako vremena svakom mestu” Andrej Tot, 17 godina

59

glavni akteri u ovoj oblasti, neke od wih nisudovoqno osposobqene da se bave programimarazmena, te se identifikuje potreba za edukaci-jom i osnaìvawem istih.

Odre|eni deo mladih navodi slabo poznavawestranih jezika, kao i strah od napoznatog kao ra-zlog neodlaska na putovawa van zemqe.

Op{ti ciq:Podizawe nivoa informisanosti mladih

Specifi~an ciq:Poboq{awe informisawa kroz ve}u dostupnostinformacija svim kategorijama mladih

Aktivnosti: - Kreirawe i sprovo|ewe promotivnih ak-tivnosti za mlade u op{tini Kikinda krozpostavqawe info pultova na prometnim mes-tima

- Osnivawe i funkcionisawe informativnogsajta za mlade op{tine Kikinda koji pokriva svesegmente Lokalnog akcionog plana za mlade

- Dodatno opremawe i promocija kako seoskih,tako i gradskih internet lokacija

Specifi~an ciq:Pove}awe u~e{}a mladih u kreirawu informa-tivnih sadràja

Aktivnosti:- Organizovawe edukativnih radionicapredvo|enih stru~nim osobama

Op{ti ciq:Mladi su informisani i motivisani dau~estvuju u programima putovawa unutar ivan zemqe

Specifi~an ciq:Pove}ana dostupnost programa koji se bave raz-menom mladih

Aktivnosti:- Informisawe i osnaìvawe mladih za u~e{}ei vo|ewe aktivnosti koje unapre|uju mobilnostmladih

- Organizovawe besplatnih konverzacijskih ra-dionica stranih jezika

Specifi~an ciq:Podizawe kapaciteta lokalnih omladinskih or-ganizacija i onih koje se bave radom sa mladimaza pisawe i realizaciju projekata koji bi do-prineli ve}oj mobilnosti mladih

Aktivnosti:- Informativni i obrazovni programi za svekoji direktno rade sa mladima na promociji irealizaciji projekata mobilnosti (udruèwa,{kole, mladi lideri)

60

61

4.7. Ekologija i odrìvi razvoj

“ekologija je svet oko nas koji nas pokre}e imotivi{e da se mewamo i prilago|avamo”

Ivana Smiqi}, 16 godina

Formalno obrazovawe mladih u oblastiekologija i o~uvawe ìvotne sredine u op{tiniKikinda obuhvata osnovno upoznavawe sa os-novnim ekolo{kim pojmovima u okviru predmeta~uvari prirode u osnovnim {kolama, kao isredwe u okviru smeta tehni~ar za za{titu ìv-

otne sredine sredwe stru~ne {kole “Milo{Cwanski”. Sticawe teorijskih znawa iz por-blematike zaga|ewa i za{tite ìvotne sredine,kao i stru~na praksa omogu}ava mladima da sepoha|awem ovog smera informir{u i aktivnoukqu~e u organizacije i sekcije koje se baveza{titom ìvotne sredine.

Upoznavawe i pra}ewe ekolo{kih trendova iukqu~ivawe u re{avaw lokalnih ekolo{kih prob-lema prednosti su koje mladi dobijaju kroz for-malno obrazovawe u ovoj sredwoj stru~noj {koli.To potvr|uju i podaci dobijeni na osnovu anketesprovedene u zavr{nim razredima smeratehni~ari za za{titu ìvotne sredine po kojimaje preko 80% u~enika upoznato sa lokalnimekolo{kim problemima i preko 90% aktivnoukqu~eno u organizacije i akcije vezane zao~uvawe ìvotne sredine u Kikindi.

Interesovawe za visoko obrazovawe u oblastiekologije i odrìvi razvoj pokazuje tendencijuporasta. Sve ve}a je brojnost diplomiranihekologa, inèwera i tehnologa za{tite ìvotnesredine koj svojim znawem i potencijalom ja~ajukapacitet mladih u op{tini. Oni tako|e pred-stavqaju stru~ni kadar za edukovawe mladih ipodizawe ekolo{ke svesti.

Prema podacima Sekretarijata za inspekcijskeposlove i za{titu ìvotne sredine u Kikindi jeregistrovano deset udruèwa koja se bave pitaw-ima za{tite ìvotne sredine. Udruèwe za

ekologiju i edukaciju, Udruèwe “Eko dolina”,Pokret gorana Kikinda, Udruèwe ekologa

Kikinde “Green Place” , Udruèwe “[tevan~evabara”, Udruèwe “Staro jezero”, Odred izvi|a~a“Miladin Zori} - Gara~a”, Udruèwe za sportskiribolov i za{titu ìvotne sredine “Galadska”,Udruèwe “Suva~a”, Odred izvi|a~a Kikinda. Ve-liki broj ekolo{kih akcija u op{tini realizovanje u okviru sekcije EKO-GEN koja okupqa mladekoji poha|aju smer tehni~ari za za{titu ìvotnesredine, kao i zainteresovane pojedince.

U okviru lokalne samouprave prisutan je Sekre-tarijat za inspekcijske poslove i za{titu ìv-otne sredine, koji omogu}ava realizovaweaktivnosti i projekata vezanih za lokalnaekolo{ka pitawa i pruà podr{ku nevladinomsektoru koji se bavi problematikom sanacijezaga|ewa i odrìvog razvoja. Sredstva izekolo{kog fonda Op{tine obezbe|uje finansi-jsku podr{ku svim zainteresovanim mladima ieko-grupama. Prednost predstavqa samo posto-jawe op{tinskog organa zainteresovanog da poredsopstvenog angaòvawa na sanirawu zaga|ewaukqu~i i finansijski podrì realizaciju idejamladih uop{te.

“ekologija je nauka oìvotnoj sredini,odnosno o prostorukoji nas okruùje, aona izu~ava uzajamne odnoseizme|u ìvih bi}a, kao iodnose izme|u ìvih bi}a i

neìve okoline”Filip Jungi}, 17 godina

62

Problemi sa kojima se susre}u mladi uKikindi u oblasti ekologije iodrìvog razvoja

Mladi u Kikindi pokazuju nizak nivo znawa vezanza osnovne ekolo{ke pojmove i slabu in-formisanost o problemima obe{umqenosti, di-vqih deponija, lo{eg kvaliteta vazduha i vode zapi}e u op{tini {to pokazuje i anketa sprovedenau sredwim {kolama u odeqewima od prvog do~etvrtog razreda. Mawe od10% u~enika upoznatoje sa pojmom odrìvi razvoj, a neznatni procenatwih je upu}en u prioritetne probleme zaga|ewa uop{tini. Razlog tome jeste i nedostatak nefor-malnog ekolo{kog obrazovawa. Pa`wa globalnimi lokalnim ekolo{kim pitawima posve}uje sesporadi~no, iskqu~ivo obeleàvawem va`nih da-tuma u zelenom kalendaru kada se masovnije ak-tiviraju mladi. Edukativne tribine, stru~niskupovi, radionice, eko-kampovi kao zna~ajan vidneformalnog obrazovawa u potpunosti izostaje.

Ekolo{ka svest mladih je na niskom nivou, na-jverovatnije kao posledica neupu}enosti u pred-nosti koje odrìvi pristup prirodnim resursima(reciklirawe sekundarnih sirovina, prelazak naalternativne izvore energije, pro{irivawepovr{ina pod {umama,...) moè obezbediti kakopojedincu tako i celokupnoj zajednici. Prisutnoje neodrìvo postupawe mladih prema prirodizbog nerazvijene svesti o posledicama koje onoprouzrokuje (bacawe otpadaka van mestapredvi|enih za to, uni{tavawe zelenihpovr{ina, mladih sadnica...).

Kada je u pitawu motivisanost mladih zaukqu~ivawe u ekolo{ke organizacije pored ve}postoje}ih 30% prema podacima ankete oko 50%nije sigurno, dok 20% nije spremno da postane ak-tivan ~lan neke eko-organizacije u Kikindi.Slabu motivaciju i inertnost pokazuju i odgovoriu~enika da nisu oni ti koji treba da se baveproblemima zaga|ewa u op{tini nitirazmi{qaju o tome.

Neadekvatna informisanost i nepoznavawe za-konskih okvira i ekolo{kih propisa karakter-isti~no je za mlade u op{tini. Neupu}enost udispozicije i sankcije koje su propisane pravomìvotne sredine, kao i neupu}enost u me|unaro-dne konvencije i protokole koje je na{a zemqaratifikovala, rezultat je nepostojawa adekvatnogizvora informisawa.

U okviru formalnog i neformalnog obrazovawa uradu sa mladima ukqu~en je veliki procenatneadekvatnog stru~nog kadra. I daqe je nedovo-qan broj mladih kvalifikovanih stru~waka za-poslenih i institucijama i {kolama naobrazovawu i upu}ivawu mladih u ekolo{ku prob-lematiku.

Angaòvanost mladih u nevladinom sektoru kojise bavi pitawima o~uvawa ìvotne sredine jerelativno mala. Najve}i procenat ispitanikaobuhva}enih anketom potvrdio je ~lanstvo i ak-tivno angaòvawe u okviru sekcije EKO-GEN, dok~ak 70% ispitanika nije ~lan ni jedne organi-zacije, niti je ranije u~estvovalo u aktivnostimao~uvawa ìvotne sredine.

Nedovoqna podr{ka se pruà institucijama i os-talim subjektima (organizacijama, sekcijama) kojeangaùju mlade u oblasti ekologije. Prema po-dacima ankete ~ak 99% mladih smatra da nijedovoqna ukqu~enost mladih u re{avawe lokalnihekolo{kih problema.Osnaìvawe ideja mladih i finansijska podr{kauprkos postojawu i namenskom tro{ewu sredstavaiz op{tinskog ekolo{kog fonda, ~esto izostaje.Zatvorenost i nezainteresovanost op{tinskih,pokrajinskih i republi~kih fondova za finansir-awe projekata i realizaciju ideja mladih jedan jeod osnovnih problema . Prisutna je i lo{a koor-dinacija i komunikacija izme|u ekolo{kih fon-dova, op{tinskih organa i nevladinog sektora.Veliki broj grupa gra|ana upravo iz tog razloga,postoji samo formalno, godinama ne sprovodi ak-tivnosti na o~uvawu ìvotne sredine.

63

Uprkos postojawu velikog broja nevladinih orga-nizacija koje se bave aktuelnim ekolo{kim prob-lemima ve}ina je neaktivna, nedovoqnoorganizovana, poseduje nedovoqan broj mladihaktivista, nedostaje im strate{ki pristup prob-lemu, izostaju konkretna re{ewa i akcije.

U maloj meri je prisutna mobilnost, povezanost isaradwa mladih iz kikindske i susednihop{tina. Problem predstavqa i zatvorenost kaprekograni~noj saradwi, ~ime se ne iskori{}avaprednost pograni~nog mesta, kakvo je Kikinda, zarazmenu iskustva i kadra.

Mogu}nosti koje postoje i koje je neophodno u {tove}oj meri iskoristiti kada su u pitawu mladi iekologija u op{tini Kikinda jesu pove}awe

prekograni~ne saradwe. Pograni~na mesta u Ru-muniji,blizina granice sa Ma|arskom, Hrvatskomi ostalim razvijenim zemqama u regionu koje suprihvatile evropske standarde i oja~ale ka-pacitete u re{avawu ekolo{kih problema trebada posluè kao primer dobre prakse mladima una{em gradu. Aktivnije povezvivawe, razmena isaradwa mladih omogu}ila bi transfer iskustvaokolnih zemaqa u na{u op{tinu.

Otvorenost me|unarodnih fondova za projekteprekograni~ne saradwe finansirane kroz pred-

pristupne fondove EU (IPA, SCOPES ....) izoblasti za{tite ìvotne sredine pruàmogu}nost ukqu~ivawa mladih iz Kikinde u bi-lateralnu saradwu i realizovawe ekolo{kihprojekata za ~ije finansirawe republi~ki fon-dovi nemaju dovoqno sredstava.

Jedna od osnovnih mogu}nosti da se mladimaobezbedi aktivnije angaòvawe u lokalnojekolo{koj politici jeste izrada dugoro~nog,odrìvog Lokalnog akcionog plana politike zamlade, sa konkretnim ciqevima i aktivnostimakoje }e to omogu}iti.

Globalna pretwa koja bi usporila i onemogu}ilasprovo|ewe plana za aktivnije ukqu~ivawemladih u re{avawe ekolo{kih problema jesteizuzetno lo{a ekonomska situacija kako u zemqi,tako i u regionu. Nestabilna politi~ka situacijana svim nivoima od op{tinskog do republi~kogmogla bi da ugrozi sprovo|ewe aktivnostivezanih za mlade i ekologiju u op{tini. Op{tainertnost i pasivnost, kako institucija, tako iodgovornih pojedinaca potencijalno bi mogla daonemogu}i realizaciju ideja mladih prire{avawu ekolo{kih problema. Pretwu pred-stavqa i neprepoznavawe ideja mladih od stranelokalne samouprave. Jednu od mogu}ih pote{ko}apredstavqa i odlivawe kvalifikovanog mladogkadra iz op{tine usled lo{ih uslova ìvota inezaposlenosti.

64

Op{ti ciq:Unapre|ewe ekolo{kog obrazovawa mladih

Specifi~an ciq:Podizawe nivoa neformalnog obrazovawamladih

Aktivnosti:- Realizacija edukativnih tribina i ekolo{kihradionica u gradu i selima

- Organizovawe letwih ekolo{kih kampova iletwe {kole u prirodi

Specifi~an ciq:Poboq{awe formalnog ekolo{kog obrazovawamladih u osnovnim i sredwim {kolama

Aktivnosti:- Uvo|ewe atraktivnih ekolo{kih sadràja

- Ekolo{ka edukacija (obilazak terena u okviruprirodnih dobara, obilasci zaga|iva~a, moni-toring stanica...)

Op{ti ciq:Podizawe ekolo{ke svesti mladih

Specifi~an ciq:Mladi su boqe informisani o lokalnimekolo{kim problemima i upoznati saekolo{kim potencijalima op{tine

Aktivnosti:- Emisije na lokalnim TV stanicama, reportaè,intervjui sa stru~wacima i odgovornim licimaza kvalitet ìvotne sredine u op{tini, ~lanci unovinama, izve{taji o kvalitetu ìvotne sre-dine na sajtovima - Projekcije dokumentarnih filmova, postavkeizlo`bi sa temom za{ti}enih podru~ja,ugroènih vrsta, sanitarnih deponija, bogat-stvom energije u op{tini

Specifi~an ciq:Mladi u~estvuju u konkretnim akcijama za{tite iunapre|ewa ìvotne sredine

Aktivnosti:- Akcije ure|ewa i ~i{}ewa povr{ina

- Akcije ozelewavawa i revitalizacije prostora

- Akcije prikupqawa i reciklaè otpada

Op{ti ciq:Podsticawe regionalne i prekograni~nesaradwe ekolo{kih udruèwa

Specifi~an ciq:Povezivawe udurèwa i saradwa mladih prire{avawu konkretnih ekolo{kih pitawa

Aktivnosti:- Organizovawe okruglih stolova, rasprava okonkretnom ekolo{kom problemu

- Sprovo|ewe zajedni~kih aktivnosti zare{avawe problema

65

4.8. Bezbednost mladih

Bezbednost je jedno od osnovnih prava i pre-duslova za ispuwavawe drugih prava i razvoja~oveka i gra|anina.

S obzirom na to da bezbednost mladih pred-stavqa prioritetni ciq dràvne politike veomaje va`no da se taj prioritet po{tuje i nalokalnom nivou i zato ova oblast zauzima pojed-ina~no poglavqe u prvom Lokalnom akcionomplanu za mlade na teritoriji op{tine Kikinda.

U Kikindi su razvijene sve ustanove koje se bavemladima u oblasti bezbednosti (Centar za soci-jalni rad, Policijska uprava, Savet za bezbed-nost, Savetovali{te za mlade, Crveni krst,Kancelarija za mlade).

U Kikindi edukaciju mladih u oblasti prevencijenarkomanije, nasiqa i bezbednosti u saobra}ajusprovode PU Kikinda, Savetovali{te za mlade,

Crveni krst, udruèwe “Centar za podr{kuènama”, omladinska organizacija KIM i raznadruga udruèwa.

Na teritoriji PU Kikinda uspostavqen je “[kol-ski policajac”, u tri osnovne {kole i ~etirisredwe {kole. Jedan od osnovnih ciqeva ovogprograma je razvijawe prevencije delikata napodru~ju {kola i realizacija preventivnih akcijai programa namewenih podizawu nivoa bezbed-nosne kulture kod u~enika, wihovih roditeqa inastavnog osobqa. U toku 2010. godine na planu

“bezbednost je kadase po{tuje svakomi{qewe i sva~ijare~, kada smo sviravnopravni i kada

smo svi u slozi”\or|e Bengin,18 godina

“bezbednost je kad smosigurni da ne}e bitiproblema, a ~ak iako sene{to lo{e desi znamoda }e tu biti qudi koji}e nam pomo}i da taj

problem re{imo”Dajana Stanki}, 17 godina

Gordana Miki}, 15 godina

“bezbednost je mir, nesamo}a i nenasiqe”

66

Tabela 16. Pregled izvr{enih krivi~nih dela sa elementima nasiqa:

2008. 2009. %

Laka telesna povreda (122) 13 11 -15,4%

Te{ka telesna povreda (121) 15 3 -80%

Nasiqe u porodici (194) 2 3 50,0%

Nasilni~ko pona{awe (344) 1 2 100%

U~estvovawe u tu~i (123) 1 1 0,0%

Ugroàv.op.or. pri tu~i ili sva|i (124) 1 1 0,0%

Zlostavqawe ili mu~ewe (137) 0 1 100%

Ugroàvawe sigurnosti (138) 0 1 100%

Spre~avawe javnog skupa (151) 0 0 0,0%

Ukupan br. KD 33 23 -30,3%

2008. 2009. %

Maloletni 4 3 -25,0%

PunoletniUkupno

27 23 -15%

od 15 do 18 4 3 -25,0%

od 18 do 25 19 16 -16%

od 25 do 30 8 7 -12,5%

Ukupno 31 26 -16%

2008. 2009. %

U~esnicinesre}e

120 115 -4,16%

Povre|eni 68 64 -5,88%

Tabela 17. Starosna struktura `rtve krivi~nogdela sa elementima nasiqa

Tabela 18. Ukupan broj u~esnika u saobra}ajnimnezgodama starosti od 15 do 30 godina

Statisti~ki prikaz stawa

67

{kola sprovedena su dva projekta. Projekat

“Otvorena vrata” bio je namewen u~enicima poje-dinih sredwih {kola, a ciq projekta je bio upoz-navawe sredwo{kolaca sa strukturom i na~inom

rada PU Kikinda. Projekat “Civilna patrola” jekrenuo da se sprovodi krajem 2010. godine, aplanira se i wegov nastavak u 2011. godini.

U {kolama i drugim vaspitno obrazovnim us-tanovama u toku 2010. godine izvr{eno je ukupno23 prekr{aja i 39 krivi~nih dela. Od tog broja 23krivi~nih dela i 18 prekr{aja su izvr{eni u{kolama koje pokrivaju {kolski policajci, a 16krivi~nih dela i 5 prekr{aja je izvr{eno u {ko-lama gde nije realizovan rad {kolskih polica-jaca. U {kolama na podru~ju PU Kikinda unajve}em broju su razbijena {kolska stakla, zatimslede kra|e i sitne kra|e i tu~e izme|u u~enika.

U toku 2010. godine nije bilo registrovanihslu~ajeva koji imaju odre|ena obele`ja nacional-nih, verskih ili rasnih ekscesa.

Centar za socijalni rad radi sa slede}im gru-pama mladih: deca i omladina ugroènaporodi~nom situacijom (deca ~ija su obaroditeqa umrla, deca nepoznatih roditeqa, decanapu{tena od roditeqa i deca li{ena rodite-qskog starawa); zlostavqana deca; socijalno imaterijalno ugroèna deca; deca roditeqaspre~enih da vr{e roditeqsku du`nost; deca iz

porodica sa poreme}enim odnosima roditeqa;deca roditeqa u brakorazvodnom sporu i deca izrazvedenih brakova; deca i omladina saporeme}ajima u pona{awu; asocijalna pona{awadece; vr{ioci dela i prekr{aja ispod 14 godina,vr{ioci krivi~nih dela i prekr{aja preko 14 go-dina i mla|a punoletna lica.

Osnovni sud u Kikindi pruà gra|anima pravnupomo}, me|unarodnu pravnu pomo} i vr{i drugeposlove odre|ene zakonom. Osnovni sud u prvomstepenu sudi za krivi~na dela za koja je kaoglavna kazna predvi|ena nov~ana kazna ili kaznazatvora do deset godina i deset godina ako za po-jedine od wih nije nadleàn drugi sud. Osnovnisud odlu~uje o molbi za prestanak mere bezbed-nosti ili pravne posledice osude za krivi~nadela iz svoje nadle`nosti.

Najzna~ajnije izazove, rizike i pretwe pobezbednost mladih predstavqaju delinkvencija(vr{ewe krivi~nih dela), nasiqe i saobra}ajnenezgode.

Ukupan broj prekr{aja izvr{enih od strane licastarosti od 14 do 30 godina u 2008. je 467, a u2009. je taj podatak 401.

Ukupan broj `rtava prekr{aja u 2008. godini je183 lica (starosti od 14 do 30 g), a u 2009. go-dini je 229 (starosti od 14 do 30 g).

Op{ti ciq:Razvijeno sigurnosno i bezbedno okruèwemladih

Specifi~an ciq:Razvijeni kvalitativni medijski i edukativniprogrami koji doprinose unapre|ewu bezbed-nosne kulture mladih na teritoriji op{tineKikinda

Aktivnosti: - Sprovo|ewe razli~itih edukativnih pro-

grama/obuka za mlade i predstavnike/ce medijaza promociju nenasiqa, mirovnog obrazovawa ibezbednosti mladih u saradwi sa organizaci-jama civilnog dru{tva i institucijama

- Umreàvawe i sklapawe partnerstva sa sviminstitucijama koje se bave bezbedno{}u mladihna teritoriji op{tine Kikinda u ciqupokretawa zajedni~kih akcija, programa, festi-vala, sportskih i kulturnih doga|aja za mlade, akoji }e promovisati bezbednost mladih

68

69

4.9. Slobodno vreme i sport

“sport je pomom mi{qewupametan na~inza stvarawedobre navike, odli~neorganizacije, razvi-jawe mentalnih ifizi~kih sosobnosti, ipovrh svega put kaneopisivo dobromose}aju kada uvidi{ dasu ti trud, vredan ikontinuirani rad is-plativi, pre svega krozli~no zadovoqstvo idostizawe li~nogaposolutnog potenci-jala, tako i kroz nova

prijateqstva i pobede”

Fe|a Toma{ev, 18 godina

Kai David Melank, 16 godina

Korana Buqin, 17 godina

Slobodno vreme mladih

Slobodno vreme podrazmeva vreme koje mladisami kreiraju i koriste ga po sopstvenomnaho|ewu za stvarala{tvo, druèwe, ~itawe,slu{awe muzike, neformalno obrazovawe,dru{tveno-politi~ku aktivnost, fizi~ku ak-tivnost ili za ne{to drugo.

Konkretna podela ne postoji, ali se moè re}i dasu dva osnovna oblika kori{}ewa slobodnog vre-mena:- Pozitivni oblik. Kvalitetno provedeno slo-

bodno vreme podrazumeva ispuwavawe slobodnogvremena sadràjima koji poboq{avaju kvalitetìvota individue (sportsko-rekreativne ak-tivnosti, dru{tvena aktivnost, stvarala{tvo,volontirawe, neformalno obrazovawe...)- Negativan oblik. Kori{}ewe slobodnog vre-mena podrazmeva ispuwavawe slobodnog vremenasadràjima koji bi mogli da ugroze individuu,weno zdravqe i ìvot (kocka, upotreba psihoak-tivnih supstanci)

izvor: Prof. dr Milena Mikala~ki, Sportska rekreacija,

Univerzitetska nau~na kwiga, Novi Sad, 2005.

“sport je zanimqiv, zdrav, ali i teàk na~in ìvota”

“slobodno vreme je vreme koje~ovek koristi kako bi sebe i/ili

qude oko sebe u~inio sre}nim”

70

S obzirom na to da slobodno vreme nije zasebnaoblast, ono se ne nalazi ni pod ~ijom direktnomnadle`no{}u. Razli~iti organi republi~ke ipokrajinske uprave i lokalne samouprave se baverazli~itim segmentima ove oblasti.

U razgovoru sa mladima razli~itog uzrasta, obra-zovnog profila i mesta prebivali{ta u op{tiniKikinda, ura|eno je ispitivawe na~ina na kojimladi u Kikindi provode slobodno vreme.Najve}i broj wih je zadovoqno na~inom na kojiispuwava slobodno vreme, ali se vi{e odpolovine ispitanika àli na nedostatak slo-bodnog vremena usled velikog broja {kolskihobaveza.

Na pitawe KAKO PROVODITE SVOJE SLOBODNOVREME?, vi{e od polovine broja ispitanih , ~ak52% je reklo da slobodno vreme naj~e{}eprovodi druè}i se, 12% ispitanih slobodnovreme provodi unapre|uju}i svoje sposobnostikroz u~e{}e na treninzima, seminarima i u pro-gramima neformalnog obrazovawa, 19% krozsportske aktivnosti, dok se 17% mladih dosa|ujei nema ideju kako da kvalitetno provede slo-bodno vreme.

SportBrè, vi{e, ja~e (lat. Citius, Altius, Fortiu)

Olimpijski moto

Sport predstavqa sve forme fizi~ke aktivnostikoje kroz neobavezno ili organizovano u~e{}e poje-dinaca, ima za ciq unapre|ewe fizi~kog i men-talnog zdravqa, obrazovawa, socijalnepovezanosti ili postizawa rezultata na

takmi~ewima svih nivoa.

Savet Evrope, 2001

Pod izrazom sport se obuhvata vi{e izvedenihpojmova, poput {kolskog sporta, rekreativnogsporta, takmi~arskog (vrhunskog i kvalitetnogsporta), sportskog menaxmenta i sli~no.

Osim po kvalitativnom nivou, sportove je mogu}erazvrstati i na olimpijske i neolimpijske.

Tako|e sportovi se mogu podeliti na grupne i in-dividualne. U grupne sportove spavadaju svisportovi koji se izvode grupno, gde najve}e mestozauzimaju sportske igre, fudbal, ko{arka, odbo-jka, rukomet, vaterpolo, hokej, ali tu tako|espadaju i sportovi kao {to su splavarewe, soft-bol, maraton, itd. Samostalnim (pojedina~nim)sportovima se smatraju oni gde se pojedinac samzalaè za svoje uspehe. U individualne sportovespadaju atletika, borila~ke ve{tine, gimnastika,plivawe i drugi. Me|utim, postoje i sportovikoji se mogu izvoditi i pojedina~no i grupno, tuspadaju tenis, umetni~ko klizawe, stoni tenis,skokovi u vodu i drugi.

Me|u mladima su tradicionalno najpopularnijisportovi fudbal, ko{arka i odbojka, a sledetenis, plivawe i odlasci u teretanu.

[kolski sport

Me|unarodna poveqa o fizi~kom vaspitawu isportu, koju je UNESKO usvojio 1978. godine, uprvom ~lanu nagla{ava da je Bavqewe fizi~kim-vaspitawem i sportom fundamentalno qudskopravo za sve. U nacionalnom {kolskom sistemu,realizacija ovog prava {kolske dece i omladineje obezbe|ena kroz redovnu (obaveznu) nastavufizi~kog vaspitawa.

[kolski sport ima za ciq razvoj masovnogsporta me|u {kolskom omladinom, {irewe hu-manih ideja u sportu, da vezuje i zbliàva {kol-sku omladinu, kao i stvarawe uslova koji }emladima pruìti mogu}nost da razviju svojestvarala~ke potencijale u sportu.

U op{tini Kikinda se analizom u domenu sistema{kolskog sporta uo~ilo da su mladi nedovoqnomotivisani za bavqewe {kolskim sportom, kao ida stru~ni qudi koji bi trebali da vode ovuoblast su nedovoqno organizovani.

71

Vrhunski sport

U Zakonu o sportu vrhunski sport je definisankao oblast sporta koja obuhvata sportske ak-tivnosti koje pokazuju izuzetne (vrhunske)sportske kvalitete i rezultate. To prakti~nozna~i da samo oni sportisti i sportske granekoji postiù vrhunske rezultate na me|unarodnojsceni mogu imati atribut vrhunskog sporta.

Kvalitetan sport obuhvata sve sportske ak-tivnosti koje se sprovode u okviru pojedinesportske grane, a ~ija se takmi~ewa odràvaju odlokalnog, pokrajinskog do nacionalnog nivoa.

Budu}i da je Kikinda, grad sa dugom i bogatomsportskom tradicijom koja datira od drugepolovine 19. veka, na teritoriji na{e op{tinepostoji i radi veliki broj sportskih udruèwa iorganizacija.

U op{tini Kikinda postoji 11 fudbalskihklubova, 3 u gradu, od ~ega su dva mu{ka i jedanènski, i 8 fudbalskih klubova u selimaop{tine, osim su Sajanu. U na{oj op{tini je ne-davno osnovan i klub ameri~kog fudbala. Postoje4 rukometna kluba, od toga je jedan ènski, a jedanse nalazi u Mokrinu. [to se ti~e ko{arka{kihklubova na teritoriji na{e op{tine ima ih 5, od~ega su tri mu{ka i dva ènska, s tim da se jedanko{arka{ki klub nalazi na selu. U Kikindi pos-toje tri odbojka{ka kluba, od toga je jedan ènski.Borila~ki sportovi i ve{tine su mladima dos-tupni u okviru vi{e klubova. Postoji boks klub,xudo klub, 3 karate kluba, klub realnog aikidoa,kao i klub borila~kih sportova i ve{tina. Mladiu Kikindi se mogu baviti atletikom u okviru dvaatletska kluba. Stonim tenisom se mladi madimogu baviti u okviru 3 stonoteniserska kluba.Tenis je zastupqen u okviru 2 kluba. [to se ti~evodenih sportova zastupqeni su plivawe, sa dvakluba , vaterpolo sa jednim klubom i klub pod-vodnih aktivnosti. Na teritoriji na{e op{tinepostoje i tri kugla{ka kluba. U na{em gradu

funkcioni{u i rade i aeronauti~ki, bodi bild-ing, streqa~ki, {ahovski, kowi~ki klub, kao i dvaplesna kluba. Osobe sa invaliditetom se bavesportom u okviru dva sportska kluba.

Rekreativni sport

Kao sinonim za ovo karakteristi~no podru~jesporta koristi se: rekreacija, rekreativni sport,fitnes, sport za sve, velnes i sl. Ovaj naziv jeu{ao i u zakonodavnu proceduru kroz nacrt Za-kona o sportu gde se defini{e kao oblast kojaobuhvata bavqewe sportskim aktivnostima radiodmora i rekreacije, unapre|ewa zdravqa iliunapre|ewa sopstvenih rezultata u svim segmen-tima populacije.

Pobediti sebe, biti aktivan i upoznati se sasvim vrednostima redovne fizi~ke aktivnosti susve vi{e opredeqewa stotinu qudi koji pe{a~e,tr~e, voze bicikl i rolere, plivaju, skijaju,ve`baju, u~e odre|ene ve{tine itd. Posledwihgodina odoma}io se i termin engleskog porekla

fitnes (fitness). Fitnes, pored ve`bawa obuhvatai na~in ìvota koji podrazumeva ve`bawe,pravilnu ishranu, programe psihi~kograstere}ewa, relaksaciju i estetske programe.

Mladima u Kikindi su dostupni i ~asovi joge,aerobika, pilatesa i tai ~ia, i kapaciteti neko-liko fitnes centara i teretana.

Posebna specifi~nost je i to {to u na{em gradupostoje i dva kluba koji se bave planinarskimsportom.Pored formalno organizovanih sportskihklubova, mladi se rekreativno bave sportom uokviru neformalnih grupa, gde pre svega mis-limo na slobodno pewawe, vo`wu rolera i skejtborda, kao i na rekreativni biciklizam.

Op{tina Kikinda je bogata sadràjem sportskorekreativnih aktivnosti, ali i pored toga uo~enoje da mladima u Kikindi nedostaje dovoqnapodr{ka za bavqewe ovakvom vrstom aktivnosti.

72

Problemi mladih u oblasti sporta

S prelaskom iz detiwstva u adolescenciju mewase uloga sporta (to vi{e nije spontana ikreativna aktivnost), kao i wegova razvojno-psi-holo{ka funkcija. Sport postaje pokreta~vr{wa~ke socijalizacije. Ovo je, istovremeno, iprelazni period u kojem postoji opasnost naglogsmawewa interesovawa za sport. Ukoliko sesport opaà kao kompetitivan, fizi~ki naporan izahtevan u pogledu vremena i ukoliko se koristikao sredstvo vrednovawa osoba, mladi mogu da seose}aju nedovoqno sposobnim za takvo ulagawe.Ova opasnost preti svim kategorijamastanovni{tva, a devoj~ice i devojke svih uzrastai iz svih socio-ekonomskih sredina jesu posebnorawiva kategorija, jer ih i rodni stereotipiobeshrabruju u bavqewu sportom.

Me|u mladima je relativno mali broj onih koji sebavi sportom, organizovano ili rekreativno uperiodu sredwe {kole. Najve}a ukqu~enostmladih u sportske aktivnosti je izraèna u os-novno{kolskom, a najmawa u studentskom uzrastu.Svetski podaci pokazuju da do najve}eg pada ubavqewu sportom dolazi pri prelasku sasredwo{kolskog na fakultetsko {kolovawe.

Istovremeno, postoji trend sve ranije “profe-sionalizacije” sporta deca u sve mla|im uzras-tima postaju ~lanovi sportskih klubova i sve seranije suo~avaju sa selekcijom i organizovanomobukom. Bavqewe sportom, na taj na~in, umesto dabude masovna i igrovna aktivnost, postajepresti`na aktivnost dostupna samo odabranim,tako da je neretko kriterijum za bavqewesportom socio-ekonomski status porodice.

Pojave i trendovi u sportu koji imaju negativneposledice po razvoj pojedinca jesu: rana selek-cija; elitizam i ostavqawe po strani velikogbroja dece i mladih; upotreba sporta kao sred-stva vrednovawa li~nosti; nedostupnost;navija~ke strasti koje vode u fizi~ko nasiqe inetoleranciju.

Naju~estaliji odgovor mladih na pitawe za{to sene bave sportom jeste nedostatak vremena.

Jedan od osnovnih problema koji navode mladi susadràji koji se nude kroz redovnu nastavufizi~kog vaspitawa, jer nisu u skladu sa wi-hovim potrebama, te mladi nisu motivisani zabavqewe sportom u okviru {kole.

Tako|e, tu je i lo{ sistem organizovanih vannas-tavnih i takmi~arskih aktivnosti koji nije adek-vatno ure|en na relaciji {kola - jedinicalokalne samouprave - republika, a delovawerazli~itih institucija koje se bave sportskim ak-tivnostima je neuskla|eno. Ve}ina sportskihmanifestacija namewenih {kolskoj omladiniizvodi se stihijski i nije adekvatno ispra}enaod strane medijskih i marketin{kih agencija ijavnih preduze}a.

U {kolskom sportu je prisutan i problem ne-dostatka rekvizita, a postoje}i rekviziti suneodgovaraju}i i nisu u skladu sa interesovaw-ima mladih. Sportske sale u {kolama i ure|enaigrali{ta u {kolskim dvori{tima, po praviluse, iznajmquju ~ime postaju nedostupna za mladeda se rekreativno i besplatno bave sportom.

U oblasti kvalitetnog sporta najve}i je problem{to objekti za ovakvu namenu nisu dovoqno nifinansijski, a ni infrastrukturno osnaèni, tekapaciteti ovih objekata ne odgovaraju potrebamamladih.

Nepostojawe trim staze predstavqa najve}iproblem u rekreativnom ve`bawu. Ve`bawe naotvorenom koje je ve} planirano trebalo bi dabude u sklopu trim staze, i u blizini sportsko-

poslovnog centra “Jezero” ili na terenu koji jeplanski odre|en za to.

73

Op{ti ciq:Mladi su informisani i motivisani dakvalitetno provode slobodno vreme

Specifi~an ciq:Mladima je dostupan ve}i broj sadràja zakvalitetno provo|ewe slobodnog vremena

Aktivnosti:- Sufinansirawe programa (kampova, radioni-ca...) koji imaju za ciq kvalitetno provo|eweslobodnog vremena

Op{ti ciq:Mladi su motivisani da se bave sportom

Specifi~an ciq:Razvoj i promocija {kolskog sporta

Aktivnosti:- Organizvawe alternativnih vidova ve`bawa izanimqivih sadràja koji mogu da se ponude na~asovima fizi~kog vaspitawa, ali i na sekci-jama i vannastavnim aktivnostima kao {to su:teretane, badmintom, frizbi, itd...

Specifi~an ciq:[irewe humanih ideja, razvoj programa sport-skog navijawa i sportske kulture

Aktivnosti:- Rad sa navija~ima (edukacija i informisawemladih o sportskoj kulturi i fer pleju)

Specifi~an ciq:Mladi imaju uslove za razvoj stvarala~kih po-tencijala u oblasti sporta

Aktivnosti:- Ure|ewe sportskih terena u {kolama i osavre-mewavawe sportske opreme

- Ukqu~ivawe mladih u akcije ure|ewa,postavqawa i odràvawa sportskih terna

- Obezbe|ivawe prostora i uslova za sportskeaktivnosti svih kategorija mladih na javnimmestima

- Izgradwa skejt parka

74

75

ODEQAK 5

5.1. Uskla|enost sa Nacionalnom strategijom za mlade

5.2. Usla|enost sa drugim lokalnim strategijama

Lokalni akcioni plan politike za mlade op{tine Kikinda je uskla|en sa Nacionalnom strategijom zamlade Republike Srbije u delu ciqeva definisanih prioritenih oblasti, mera i aktivnosti. Ovajdokument je podr{ka implementaciji Nacionalne strategije za mlade i ima za ciq razvoj partnerstvaizme|u dràvnog, civilnog i biznis sektora na loklnom, pokrajinskom, republi~kom i me|unarodnomnivou.

Lokalni akcioni plan politike za mlade op{tine Kikinda, omogu}i}e:- umreàvawe lokalnih aktera koji se bave mladima- obezbe|ivawe komunikacije sa pokrajinskim i nacionalnim akterima kako bi se efiksnije realizo-vala omladinska politika u op{tini Kikinda - efikasnije i efektivnije kor{}ewe svih raspoloìvih resursa- adekvatno povezivawe sa drugim relevantnim lokalnim strate{kim dokumentima

76

77

ODEQAK 6

6.1. Implementacija Lokalnog akcionog planapolitike za mladeZa realizaciju Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda potrebno je obezbeditisredstva u Buxetu op{tine Kikinda.

Na~in i postupak ostvarivawa prava na dodelu sredstava iz buxeta op{tine Kikinda za realizacijuprojekata kojima se ostvaruju ciqevi definisani Lokalnim akcionim planom politike za mladeop{tine Kikinda potrebno je urediti posebnim aktom na slede}i na~in:

- pravo na dodelu sredstava za realizaciju projekata kojima se ostvaruju ciqevi definisaniLokalnim akcionim planom politike za mlade op{tine Kikinda mogu da ostvare udruèwa koja svojuaktivnost realizuju na teritoriji op{tine Kikinda i upisana su u registar kod nadle`nog organa;

- finansirawe projekata se vr{i putem javnog konkursa koji }e raspisati lokalna samouprava - Savetza mlade i Kancelarija za mlade, najmawe jednom godi{we;

- konkurs sprovodi Komisija za realizaciju Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tineKikinda, koju obrazuje i imenuje predsednik op{tine Kikinda, na predlog Saveta za mlade;

- u sastav Komisije mogu biti predloène samo osobe koje imaju iskustvo u radu sa mladima, {to sepotvr|uje biografijom i najmawe dve preporuke;

Komisija treba u svom sastavu da ima proporcionalan broj predstavnika i predstavnica udruèwamladih i za mlade, institucija i ustanova koje se bave mladima, predstavnika i predstavnicaop{tinskih organa i slu`bi (od ~ega najmawe jedan predstavnik/ca Kancelarije za mlade i jedanSaveta za mlade); najmawe jedna polovina ~lanova i ~lanica Komisije mora biti mla|a od 30 godina;Komisija treba da: defini{e ciqeve i uslove Konkursa, na osnovu mera definisanih Lokalnim ak-cionim planom politike za mlade op{tine Kikinda, za svaku od 9 oblasti; dostavi tekst javnogkonkursa Savetu za mlade i Kancelariji za mlade; izvr{i ocenu projekata; sa~ini obrazloèn predlogza finansirawe projekata kojima se ostvaruju ciqevi definisani Lokalnim akcionim planom poli-tike za mlade op{tine Kikinda; dostavi predlog Savetu za mlade radi dobijawa mi{qewa; podneseizve{taj predsedniku op{tine Kikinda.

Kancelarija za mlade op{tine Kikinda treba da:- pripremi obrazac prijave na Konkurs za finansirawe projekata kojima se ostvaruju ciqevi defin-isani Lokalnim akcionim planom politike za mlade op{tine Kikinda;- javno objavquje Konkurs i- priprema obrazac za izve{taje o realizaciji projekata.

78

Pra}ewe i vrednovawe realizacije projekata kojima se ostvaruju ciqevi definisani Lokalnim ak-cionim planom politike za mlade op{tine Kikinda treba da vr{i tim za monitoring i evaluaciju,koji obrazuje i imenuje predsednik op{tine Kikinda na predlog Saveta za mlade i Kancelarije zamlade. Tim za monitoring i evaluaciju treba da ~ine predstavnici/ce:Saveta za mlade,Konkursne komisije za realizaciju Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda,gradskih organa i slu`bi,Kancelarije za mlade,udruèwa mladih i za mlade (sa iskustvom u oblasti realizacije, pra}ewa i evaluacije projektnih ak-tivnosti).

Kako bi realizacija Lokalnog akcionog plana politike za mlade op{tine Kikinda bila efikasnije idetaqnije pra}ena, potrebno je da Kancelarija za mlade putem javnog konkursa angaùje omladinskuorganizaciju, odnosno organizaciju za mlade koja bi radila monitoring i evaluaciju projekata kojimasu dodeqena sredstva iz op{tinskog buxeta, a kojima se ostvaruju ciqevi definisani Lokalnim ak-cionim planom politike za mlade op{tine Kikinda. Organizacija bi bila angaòvana za jedankonkursni ciklus, a izve{taje bi podnosila Kancelariji za mlade i timu za monitoring i evaluaciju.Proceduru monitoringa, kao i na~in, strukturu i vremenski raspored izve{tavawa formulisala biKancelarija za mlade i Savet za mlade. Izve{taje o monitoringu tim za monitoring i evaluacijutreba da dostavqa Savetu za mlade, Kancelariji za mlade i Konkursnoj komisiji. Zavr{ni izve{taj omonitoringu i izve{taj o evaluaciji tim za monitoring i evaluaciju dostavqa Savetu za mlade iKancelariji za mlade.

Izve{taj o evaluaciji predstavqa osnovni materijal na osnovu koga Konkursa komisija formuli{eciqeve narednog konkursa. Na osnovu izve{taja bila bi izvr{ena i revizija Lokalnog akcionogplana, jer on treba da sadrì procenu delatnosti svih mera koje su finansirane kao i wihov uticajna lokalnu sredinu i mlade.

Svake kalendarske godine, kao i na kraju ~etvorogodi{we revizije dokumenta, Kancelarija za mlade iSavet za mlade bi pripremili izve{taj o realizaciji Lokalnog akcionog plana politike za mladeop{tine Kikinda i podnosili ga Skup{tini op{tine Kikinda. Izve{taj o realizaciji Lokalnog ak-cionog plana politike za mlade op{tine Kikinda za svaku kalendarsku godinu, kao i zavr{ni ~etvoro-godi{wi izve{taj, objavqivao bi se na sajtu SO Kikinda.

6.2. Monitoring i evaluacija Lokalnog akcionog planapolitike za mlade

79

ODEQAK 7

PRILOG 1Spisak sportskih organizacija i udruèwa

AERONAUTIKA

AK “KIKINDA”

ATLETIKA

AK “PARTIZAN”OAK “KIKINDA”

BODI BILDING

BBK “SLOBODA” Novi Kozarci

BOKS

OBK “KIKINDA”

XUDO

Xudo klub “PARTIZAN”

FUDBAL

OFK “KIKINDA”FK “@AK”FK “KOZARA” Banatsko Veliko SeloFK “POLET” NakovoFK “SLOBODA” Novi KozarciFK “CRVENA ZVEZDA” Rusko SeloFK “VOJVODINA” Ba{aidFK “DELIJA” Mokrin FK “BORAC” I|o{FK “NAPREDAK” Banatska Topola@FK “KIKINDA”

AMERI^KI FUDBAL

KAF “Mamuti”

KARATE

“HAIKEN”“FENIKS”“KIKINDA”

PLES

“FIESTA”“KVIK STEP”

REALNI AIKIDO

KRAS “KIKINDA”

RUKOMET

RK “CRVENA ZVEZDA” MokrinMRK “KIKINDA”@RK “KIKINDA”RK “PARTIZAN”

STONI TENIS

STK “KIKINDA”STK “ÂRNOJEVI]”STK “FLIP”

STREQA[TVO

SK “KIKINDA”

[AH

[K “RADNI^KI”

TENIS

TK “KIKINDA”TK “MOKRIN”

VATERPOLO

VK “@AK”

ODBOJKA

MOK “KIKINDA”@OK “KIKINDA”OK “KI-0230”

OSOBE SA INVADILITETOM

“BUDU]NOST”SDI “KIKINDA”

80

PLANINARSKI SPORT

PD “KIN\A”SPK “PENTRAKS”

PLIVAWE

PK “BANAT”PK “KIKINDA”

PODVODNE AKTIVNOSTI

KPA “PANONAC”

KLUB BORILA^KIH VE[TINA I SPORTOVA

“NOVA DIMENZIJA”

KO[ARKA

KK “VELIKA KIKINDA”@KK “GIMNAZIJA”@OKK “KIKINDA”KK “KIKINDA”KK “VOJVODINA” Ba{aid

KOWI^KI SPORTOVI

KK “BANAT”

KUGLAWE

KK “RADNI^KI-LK”@KK “TOZA MARKOVI]”@KK “RADNI^KI”

PRILOG 2Strate{ki dokumenti koje je donela VladaRepublike Srbije koja se ti~u mladih

Nacionalna strategija za mlade

Strategija za upravqawe migracijama

Nacionalna strategija za prevenciju i za{titudece od nasiqa

Strategija za borbu protiv droga u Republici Sr-biji za period od 2009. do 2013. godine

Nacionalna strategija odrìvog razvoja

Strategija razvoja za{tite mentalnog zdravqa

Strategija razvoja obrazovawa odraslih u Repub-lici Srbiji

Strategija unapre|ewa poloàja osoba sa inva-liditetom u Republici Srbiji

Nacionalna strategija za borbu protivHIV/AIDS-a

Nacionalna strategija zapo{qavawa

Strategija razvoja zdravqa mladih

Strategija za smawewe siroma{tva

Sve strategije se mogu na}i na veb sajtu Vlade

Republike Srbije www.srbija.gov.rs

81

PRILOG 3Me|unarodne organizacije

UNICEF - www.unicef.org/serbia www.unicef.rs

UNDP - www.undp.org.rs

UNODC - www.unodc.org

ILO - www.ilo.org

UNFPA - www.unfpa.org

IOM - www.iom.int www.iomyouth.rs

UNHABITAT - www.unhabitat.org.rs

UNIFEM - www.unifem.sk

PRILOG 4Korisni linkovi

SO Kikinda - www.kikinda.rs

Ministarstvo omladine i sporta -www.mos.sr.gov.rs

Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog

planirawa - www.ekoplan.gov.rs

Ministarstvo zdravqa - www.zdravlje.sr.gov.rs

Ministarstvo kulture - www.kultura.sr.gov.rs

EACEA - http://eacea.cec.eu.int

Easy Travel Card (ETC) - www.etc.org.rs

EC - http://ec.europa.eu/youth/index_en.html

Euro 26 - www.euro26.rs

European Youth Portal - http://europa.eu/youth

Infostud - www.infostud.com

Inter Rail - www.interrail.net

Agencija za za{titu ìvotne sredine -www.sepa.sr.gov.rsMingl - www.mingl.org

Mladi istraìva~i Srbije - www.mis.org.rs

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe -www.nsz.sr.gov.rs

Olimpijski komitet Srbije - www.oks.org.rs

Organizacija za borbu protiv HIV/AIDS-awww.jazas.org.rs

82

Savez za {kolski sport i olimpijsko vaspitawe

Srbije - www.skolskisportsrbije.org.rs

SALTO - http://www.salto-youth.net/see/

Udruènje bekpekera Srbije -www.backpackers.org.rs

Ferijalni savez - www.ferijalci.org.rs

Centar za podr{ku ènama - www.podrska.org.rs

Centar za razvoj ekolo{ke svesti - www.well.org.rs

www.astra.org.rs

www.bullying.co.uk

www.pedagog.rs

www.savetovalisteprotivnasilja.org

www.seeyn.org

www.stetoskop.info

www.svetzdravlja.com

www.zdravstvena.info

ODEQAK 8

op{ti ciq specifi~an ciq aktivnost indikatori nosioci aktivnostiizvori

finansirawavremenski

rok

Mladi sumotivisani,posedujuznawa,ve{tine ivrednosnestavove zaaktivnou~e{}e uradu ivo|ewuu~eni~kih istudentskihparlame-nata

Neformalnoobrazovaweje kreiranoi pred-stavqenomladima naprijem~ivii aktrakti-van na~in

Edukovanivoditeqi/vodite-qke u~eni~kih istudentskih parla-menata kroz kon-tinuiran isistematski rad

Pove}an nivoznawa o prednos-tima neformalnogobrazovawa

Sprovo|ewe ne-formalno obra-zovnih programaza mlade uoblasti razvojakomunikacijskihve{tine i kqu~nihkompetencija

Broj mladih koji suu~estvovali upodrànim pro-gramima nefor-malnog obrazovawaBroj mladih kojiprvi put u~estvuju uprogramima nefor-malnog obrazovawa

Udurèwa mladihUdruèwa zamladeSaradwa sa KZM,obrazovnim in-stitucijama

MOSPSSOLSDrugi izvorifinansirawa

2012 -2015

Sprovo|ewe ne-formalno obra-zovnih programaza mlade useoskim sredi-nama

Broj mladih koji suu~estvovali u pro-gramima neformalnogobrazovawa koji sesprovodi u seoskimsredinamaBroj mladih koji prviput u~estvuju u pro-gramima neformalnogobrazovawa koji sesprovode u seoskimsredinama

Udruèwa mladihUdruèwa zamladeMesne kancelar-ije za mladeSarazdwa sa KZM,{kolama, mesnimzajednicama


2012 -2015

U~eni~ki i stu-dentski parla-menti, udruèwa usaradwi sa KZM,{kolama...


2011-2012Kampawe podr{keu~e{}a u~eni~kih istudentskih parla-menata uunapre|ewu nas-tavnih sadràja irazvoju programavannastavnih ak-tivnosti

Edukacija ~lanovau~eni~kih i stu-dentskh parlamenataza u~e{}e u un-apre|ewu nastavnihsadràja i razvojuprograma vannas-tavnih aktivnosti

Broj u~esnikaobuhva}enih pro-jektomBroj parlamentakoji su pro{liobuku

UdruèwaSaradwa sa: KZM,{kolama

PSSOLSDrugi izvorifinansirawa

2012-2014

Broj realizovanihkampawaBroj u~esnikaobuhva}enih projek-tomBroj u~eni~kih istudentskih parla-menata obuhva}enihprojektomBroj obrazovnih in-stitucija obuhva}e-nih projektomBroj izve{taja umedijima

OBRAZOVAWE

Akcioni plan politike za mlade Op{tine Kiknda 2011 - 2015

83



rok

Darovitimladi suprepoznatikao poten-cijaldru{tva ilokalne za-jednice

Razvijen sistempodr{kepostignu}imadarovitih mladihu razli~itimoblastima

Podr{kaukqu~ivawudarovitih mladih unau~no-istraìva~ki radi promocija naukei istraìvawame|u mladima

Broj mladihukqu~enih unau~no-istraìva~ki radBroj projekataBroj promocija

Udruèwa mladih,Udruèwa zamlade,Obrazovne us-tanoveKZM

MPPSSOLS

2011-2015

Podr{ka ostvari-vawu izuzetnihpostignu}a mladihu kulturi i umet-nosti i promocijawihovih uspeha

Broj mladih koji sudobili podr{kuBroj i zna~ajpostignu}a

Ustanove kultureObrazovne us-tanoveKZM

MOSMPPSSOLS

2011-2015

Zapo{qavawe,samozapo{qavawe irazvoj pre-duzetni{tvamladih

Razvijena svestmladih o zna~ajudodatnih edukacijau ciqu lak{egpronalaèwaposla i aktivnijegkori{}ewa uslugaNSZ filijalaKikinda i drugihaktivnih merazapo{qavawa

Pove}anemogu}nosti za sti-cawe prakse uciqu lak{egzapo{qavawamladih u Kikindi

Udruèwa mladihUdruèwa za mladeSaradwa sa NSZ,drugimudruèwima i salokalnim medijima

LS iDrugi izvorifinansirawa

2011-2015

2011-2015

Promocija programazapo{qavawa i us-luga NSZ u saradwisa omladinskim or-ganizacijama

Organizacija do-datnih edukacija uciqu lak{eg pro-nalaèwa posla isamozapo{qavawa(kursevi, obuke, tr-enizi)

Broj odrànihedukacijaBroj mladih u~es-nika

Udruèwa mladihUdruèwa za mladeLS

LS

Sprovo|ewe pro-motivnih ak-tivnosti, kampawau ciqu pove}awamogu}nosti za sti-cawe prakse

Broj aktivnostiinformisawa isavetovawa mladihBroj u~esnika kam-pawa

Udruèwa mladihUdruèwa za mlade

LS 2011-2012

Podsticawe i or-ganizovawestru~ne praksemladih

Broj realizovanihprojekata koji sebave podsticawemstru~ne praksemladihBroj u~esnika

Udruèwa mladihUdruèwa za mladeDràvne institu-cijeBiznis sektor

LSBiznis sektor

2012-2015

Broj promocijaBroj u~esnikaobuhva}enih pro-mocijomBroj medijskihkampawa

SOCIJALNA POLITIKA I ZAPO[QAVAWE

84



rok

Podizawenivoa in-formisanosti mladih uoblastizdravqa

Mladi su in-formisani opitawimapravilne ishrane,za{tite mentalnogzdravqa, za{titereproduktivnogzdravqa, preven-cije bolesti zav-istnosti

Ve}i procenatmladih ima razvi-jenu svest ova`nosti zdravqai razvijeneve{tineneophodne zabrigu o zdravqu

Zdravstvene us-luge su prepoznateod strane mladih

Promovisati i razvi-jati inovativne pre-ventivne programeusmerene na razvojzdravih stilovaìvota i ve{tina zazdravo ìvqewe usaradwi sa Saveto-vali{tem za mlade iodgovaraju}im slu`baDoma zdravqa

Broj programaBroj aktivnostiBroj u~esnika

Udruèwa mladihUdruèwa zamladeObrazovne izdravstvene in-stitucijeCrveni krst

LSDrugi izvorifinasirawa

2011-2015

Organizovatiprogame promocijezdravstvenih us-luga na mestimagde se mladiokupqaju

Broj programa pro-mocijeBroj u~esnikaBroj institucija iorganizacija kojeu~estvuju u pro-gramima

Udruèwa mladihUdruèwa za mlade U saradwi sa: LSZdravstvenim iobrazovnim us-tanovama, us-tanovama kulture,zdravstvenimslu`bama, Saveto-vali{tem za mlade

LS 2011-2015

Unapre|ivati irazvijati onlajnsisteme informi-sawa mladih uoblasti zdravqa

Kreiran najmawejedan onlajn sisteminformisawa izsavetovawa mladihu oblasti zdravqaBroj mladih koris-nika

Udruèwa mladihUdruèwa za mladeZdravstvene insti-tucijeSavetovali{te zamlade

LS 2013 -2015

Udruèwa mladihi udruèwa zamladeSaradwa sa KZM,Domom zdravqa,{kolama...


2011-2015Organizovatiuzrasnoprilago|ene pre-ventivne programeu {koli i van we,zasnovane navr{wa~kom obrazo-vawu usmerene nainformisawe opravilnoj ishrani ifizi~koj aktivnosti

Organizovati ve}ibroj promotivnihprograma u selimausmerenih na re-produktivnozdravqe, preven-ciju bolesti zavis-nosti i mentalnozdravqe

Broj programaBroj mladih u~es-nikaUspostavqenasaradwa izme|urelevantnih aktera(broj udruèwa,institucija, {kola,mladih)

Udruèwa mladihi udruèwa zamladeSaradwa sa KZM,Domom zdravqa,{kolama...


2011-2015

Broj programaBroj mladih u~es-nikaUspostavqenasaradwa izme|urelevantnih aktera(broj udruèwa,institucija, {kola,mladih)

ZDRAVQE

85



rok

Mladi suzaintereso-vani za ak-tivnou~e{}e ukulturnomìvotulokalne za-jednice

Mladi iniciraju,istraùju, kreirajui sprovode kul-turne sadràje uop{tini Kikinda

Udruèwa mladih Udruèwa zamladaUstanove i insti-tucije kultureKZM

LSMKKZMDrugi izvorifinansirawa

2011-2015

2011-2015

Kreirawe isprovo|ewe kul-turnih sadràja kojiprate potrebe i in-teresovawa mladihiz razli~itih na-cionalnih i subkul-turnih grupa

Kreirawe isprovo|ewe kul-turnih sadràjakoje vode samimladi, podstcawevr{wa~ke saradweuz podsticawe inegovawe kulturnesaradwe mladih sasela i mladih izgrada

Broj sadràjaBroj u~esnikaStruktura sadràjai u~esnika

Udruèwa mladih Udruèwa za mladaUstanove i insti-tucije kultureKZM

LSMKKZMDrugi izvorifinansirawa

Programi podr{kerazvoja autorskogstvarala{tvamladih

Broj programaBroj u~esnika

Udruèwa mladih Udruèwa za mladaUstanove i insti-tucije kultureKZM

LSKZMDrugi izvorifinansirawa

2011-2015

Broj sadràjaBroj u~esnikaStruktura sadràjai u~esnika

KULTURA



rok

Mladi sumotivisani,posedujuznawa,ve{tine ivrednosnestavove zaaktivnou~e{}e udono{ewuodluka bit-nih zakvalaitetwihovogìvota uop{tiniKikinda

Unapre|enou~e{}e mladih udono{ewu odlukabitnih zare{avawe prob-lema mladih, un-apre|eno u~e{}emladih pripad-nika/ca rawivihgrupa (mladi izprigradskihpodru~ja, mladiRomi, osobe sa in-validitetom)

Udruèwa mladih,udruèwa za mladeu saradwi sa KZM

LS 2011-2013

2012-2015

Podr{ka akcijama,projektima i pro-gramima kojima semladi upoznaju saaktivnom ulogom uprocesimadono{ewa odluka

Podr{ka projektimakoji doprinose ja~awukapaciteta mladih zaupravqawe projekt-nim ciklusama, uprava-qawe organizacijama,umreàvawe u~eni-~kih i studentskihparlamenata, udruè-wa za mlade i nefor-malnim grupamamladih

Broj projekataBroj u~esnikaBroj organizacijaBroj u~eni~kih istudentskih parla-mentataBroj udurèwa Broj neformalnihgrupaUspostavqenopartnerstvo sa LS

Udruèwa mladih,udruèwa za mladeu saradwi sa ne-formalnim gru-pama, u~eni~kim istudentskim parla-mentima, KZM

LSDrugi izvorifinansirawa

Broj akcija, pro-jekata i progamaBroj u~esnika

AKTIVNO UKQUÎVAWE MLADIH U DRU[TVO, VOLONTERIZAM

86

Unapre|enapolitikarada savolonter-ima uop{tiniKikinda

Mladi suangaòvani urazli~itim volon-terskim pro-gramima (briga zadruge qude, soci-jalne i humani-tarne oblasti,kulturni i sport-ski doga|aji...)

LS u saradwi saSavetom za mladei KZM

LS 2011-2015Osnivawe ifunkcionisawelokalnog omladin-skog fonda priKZM, kojim se men-torski i finansi-jski podràvajuprojekti i ak-tivnosti nefor-malnih grupamladih

Osnivawe ifunkcionisaweOmladinskog klubau Kikindi

Osnovan Omladin-ski klub u KikindiBroj mladihukqu~en u rad Om-ladinskog klubaBroj aktivnostiOmladinskog kluba

LS u saradwi saSavetom za mladei KZM

LS 2011-2015

Podsticatikreirawe volon-terskih pozicijaza mlade u okviruimplementacijekulturnih, sport-skih i drugih man-ifestacija u gradui promovisati ihme|u mladima

Broj volontera/kiBroj instiucija uokviru kojih sukreirane volon-terske pozicije

Udruèwa, insti-tucije u saradwisa KZM

LS 2011-2015

Osnovati i razvi-jati lokalni volon-terski servis zamlade, kreiratibazu volontera/kii volonterskihprograma

Osnovan volonter-ski servisBroj volontera/kiBroj programa lok-lanog volonterskogservisaBroj organizacija,institucija i us-tanova ukqu~enih urad LokalnogvolonterskogservisaKreirana bazavolontera/ki ivolonterskih pro-grama

Udruèwa mladih,udruèwa za mladeu saradwi sa KZM,institucijama i us-tanovama na teri-toriji SO Kikinda

LS 2011-2015

Organizovativolonterske radnekampove

Broj radnih volon-terskih kampovaBroj u~esnikaBroj organizacija

Udruèwa mladih,udruèwa zamlade, institucijei ustanove, KZM usaradwi sa Save-tom za mlade


2011-2015

Osnovan lokalniomladinski fondBroj podrànih ne-formalnih grupamladihBroj mladihukqu~enih u ak-tivnosti i projekte

87



rok

Podzawenivoa in-formisanosti mladih

Mladi suinformisa-ni i moti-visani dau~estvuju uprogramimaputovawaunutar i vanzemqe

Poboq{awe in-formisawa krozve}u dostupnostinformacija svimkategorijamamladih

Pove}awe u~e{}amladih u kreirawuinformativnihsadràja

Dodatno opremawei promocija kakoseoskih, tako igradskih internetlokacija

Broj osposobqenihinternet lokacijau op{tini Kikinda

Lokalnasamouprava

MOSPSSOLS

2011 -2015

Organizovaweedukativnih ra-dionicapredvo|enihstru~nim osobama

Broj radionicaBroj u~esnikaBroj sru~nih osobaBroj medija

Udruèwa mladihUdruèwa zamladeKZMMediji

MOS PSSOMKLS

2012 -2015

Pove}ana dostup-nost programa kojise bave razmenommladih

Informisawe iosnaìvawemladih za u~e{}e ivo|ewe aktivnostikoje unapre|eju mo-bilnost mladih

Broj aktivnostiBroj mladih u~es-nikaBroj ukqu~enihmedija

Udruèwa mladih,udruèwa zamlade,mediji u saradwisa KZM

LS 2011 -2015

Informativni iobrazovni programiza sve koji direktnorade sa mladima napromociji i real-izaciji projekatamobilnosti(udruèwa, {kole,mladi lideri)

Broj informativnih iobrazovnih programaBroj realizovanih pro-jekata putem saradwemedija, udruèwa i in-stitucijaBroj u~esnikaBroj medija

Udruèwa zamladeUdruèwa mladihMedijiOrganizacijeInstitucije


2012 -2015Podizawe kapacite-ta lokalnih omladi-nskih organizacija ionih koje se baveradom sa mladima zapisawe i real-izaciju projekata kojibi doprineli ve}ojmobilnosti mladih

Organizovawe be-splatnih konverzaci-jskih radionicastranih jezika

Broj radionicaBroj stranih jezikaBroj mladih u~esnikaBroj realizatora

Zainteresovanipojedinci Zainteresovaneinstitucije

Lokalni fondza omladinu

2011 -2015

Udruèwa mladih,udruèwa zamlade,studentski iu~eni~ki parla-menti,KZM u saradwi samedijima

MOSPSSOLS

2011-2015Kreirawe isprovo|ewe promo-tivnih aktivnostiza mlade u op{tiniKikinda krozpostavqawe infopultova na promet-nim mestima

Osnivawe ifunkcionisawe in-formativnog sajtaza mlade op{tineKikinda kojipokriva sve seg-mente Lokalnog ak-cionog plana zamlade

Osnovan informa-tivni sajt za mladeBroj korisnika sajtaBroj mladihukqu~enih u izradusajtaBroj mladih ukqu~e-nih u ure|ivawe iaùrirawe sajta

Udruèwa mladih,udruèwa zamlade,KZM usaradwi sa Save-tom za mlade


2012-2015

Broj aktivnostiBroj info pultovaBroj mladih kojipose}uju info pul-tove

MOBILNOST I INFORMISAWE

88



rok

Unapre|eweekolo{kogobrazovawamladih

Podizaweekolo{kesvestimladih

Podizawe nivoaneformalnogobrazovawamladih

Poboq{awe for-malnog ekolo{kogobrazovawamladih u osnovnimi sredwim {ko-lama

Mladi su boqe in-formisani olokalnimekolo{kim prob-lemima i upoznatisa ekolo{kim po-tencijalimaop{tine

Ekolo{kaedukacija (obi-lazak terena uokviru prirodnihdobara, obilascizaga|iva~a, moni-toring stanica...)

Procenat mladihkoji je pokazao in-teresovawe zaekolo{ke prob-leme nakon reali-zovane edukacije

Obrazovne us-tanove,MPStru~na licaUdruèwa mladih,udruèwa za mladeZainteresovane in-stitucije, JP koja sebave pitawima @SEkolo{ka udruèwa

MPM@SiPP

2011 -2015

Kreirawe i emito-vawe emisija nalokalnim tv stani-cama, reportaè,intervjui sastru~wacima iodgovornim licimaza kvalitet ìvotnesredine u op{tini,~lanci u novinama,izve{taji okvalitetu ìvotnesredine na saj-tovima

Broj emitovanihemisija i ob-javqenih ~lanaka umedijima

Sredstva in-formisawaUdruèwa mladihUdruèwa zamladeEkolo{kaudruèwa Stru~na lica Op{tinskisekreterijat zaZ@S i inspekci-jske posloveKancelarija zamlade

PSZ@SOp{tinskiekolo{ki fond

2011 -2015

Projekcije doku-mentarnih fil-mova, postavkeizlo`bi sa temomza{ti}enihpodru~ja, ugroènihvrsta, sanitarnihdeponija, bogat-stvom energije uop{tini

Broj mladih koji jeposetio projekcijufilma, izlo`buBroj projekcijafilmovaBroj izlo`bi

Udruèwa mladihUdruèwa zamladeEkoloko{kaudruèwaStru~na lica Op{tinskisekreterijat zaZ@S i inspekci-jske posloveKancelarija zamlade

M@SiPPPSZ@SOp{tinskiekolo{ki fond

2011 -2015

UdruèwaKZM

Op{tinskiekolo{ki fondPSZ@SM@SiPPDrugi izvori

2011-2015Realizacija eduka-tivnih tribina iekolo{kih radion-ica u gradu i se-lima

Uvo|ewe atrak-tivnih ekolo{kihsadràja

Broj u~esnikaBroj organizovanihsadràja

Obrazovne us-tanove,MPStru~na licaUdruèwa mladih,udruèwa za mladeZainteresovane in-stitucije, JP koja sebave pitawima @SEkolo{ka udruèwa

Op{tinskiekolo{ki fondPSZ@SM@SiPPDrugi izvori

2011-2015

Broj uspe{no reali-zovanih radionicai tribina u kojimasu mladi uzeli ak-tivno u~e{}e

EKOLOGIJA I ODR@IVI RAZVOJ

89

Podsticaweregionalnei preko-grani~nesaradweekolo{kihudruèwa

Povezivaweudruèwa isaradwa mladihpri re{avawukonkretnihekolo{kih pitawa

Akcije ozele-wavawa i revital-izacije prostora

Broj mladih sad-nicaBroj akcijaBroj u~esnika

Udruèwa mladihUdruèwa za mladeEkoloko{kaudruèwaStru~na lica Op{tinskisekreterijat zaZ@S i inspekci-jske posloveKancelarija zamlade

M@SiPPPSZ@SOp{tinskiekolo{ki fondDrugi izvorifinansirawa

2011-2015

Akcije prikupqawai reciklaè ot-pada

Broj akcijaBroj u~esnikaKoli~inaprikupqenog i re-cikliranog otpada

Udruèwa mladihUdruèwa za mladeEkoloko{kaudruèwaStru~na lica Op{tinskisekreterijat zaZ@S i inspekci-jske posloveKancelarija zamlade


2011-2015

Organizovaweokruglih stolova,rasprava o konret-nom ekolo{komproblemu

Broj okruglihstolova i raspravaBroj u~esnika poje-dinacaBroj u~esnika in-stuticija iudruèwa

Ekolo{kaudruèwa

Drugi izvorifinansirawa

2011-2015

Sprovo|ewe za-jedni~kih ak-tivnosti zare{avawe prob-lema

Broj zajedni~kihakcija u kojima suu~estovali mladiBroj organizacijakoji je uspe{noumreèn

Ekolo{kaudruèwa

Drugi izvorifinansirawa

2011-2015

Mladi u~estvuju ukonkretnim akcijamaza{tite iunapre|ewa ìvotnesredine

Akcije ure|ewa i~i{}ewa povr{ina

Broj akcijaBroj ure|enih io~i{}enih povr{inaBroj u~esnika

Udruèwa mladihUdruèwa za mladeEkoloko{kaudruèwaStru~na lica Op{tinskisekreterijat zaZ@S i inspekcijskeposloveKancelarija zamlade


2011 -2015

90



rok



rok

Razvijenosigurnosnoi bezbed-nosnookruèwemladih

Mladi su in-formisani imotivisanida kvalitetnoprovode slo-bodno vreme

Razvijeni kvalita-tivni medijski iedukativni pro-grami koji dopri-nose unapre|ewubezbednosne kul-ture mladih nateritorijiop{tine Kikinda

Mladima je dostu-pan ve}i brojsadràja zakvalitetnoprovo|ewe slo-bodnog vremena

Sufinansiraweprograma (kampova,radioinica) kojiimaju za ciq kvali-tetno provo|eweslobodnog vremena

Broj sufinansir-anih progrma({kolica,radionica)Broj u~esnika

Udruèwa zamladeUdruèwa mladihU saradwi sa mes-nim zajednicama i{kolama

LS 2011 -2015

Mladi sumotivisanida se bavesportom

Razvoj i promocija{kolskog sporta

Organizovawe alter-nativnih vidovave`bawa i zanimqi-vih sadràja koji moguda se ponude na ~aso-vima fizi~kog vaspi-tawa, na sekcijama ivannastavnim aktivno-stima (teretana, bad-minton, frizbi, itd.)

Broj organizovanihaktivnostiBroj u~esnikaBroj mladih ènakoje su bileukqu~ene u ak-tivnosti

Obrazovne insti-tucijeudruèwa

LSMOSPSSO

2011 -2015

UdruèwaInstitucije kojese bavebezbedno{}u


2011-2015Sprovo|ewerazli~itih eduka-tivnihprograma/obuka zamlade i pred-stavnike/ce medijaza promociju ne-nasiqa, mirovnogobrazovawa ibezbednosti mladihu saradwi sa orga-nizacijama civilnogdru{tva i institu-cijama

Umreàvawa i skla-pawe partnerstva sasvim institucijamakoje se bavebezbedno{}u mladihna teritori op{tineKikinda u ciqupokretawazajedni~kih akcija,programa, festivala,sportskih i kulturnihdoga|aja za mlade, akoji }e promovisatibezbednost za mlade

Broj ukqu~enih orga-nizacija i institucijeBroj ostvarenih part-nerstavaBroj ukqu~enihmladihBroj organizovanihdoga|aja koji pro-movi{u bezbednosnukulturu

Udurèwa mladih,udruèwa za mlade,institucije usaradwi sa KZM iPU Kikinda


2011-2015

Broj obuka/programaBroj mladih u~esnikaBroj medijaBroj civilnih orga-nizacijaBroj institucija

BEZBEDNOST

SLOBODNO VREME I SPORT

91

Ure|ewe sportskihterena u {kolamai osavremewavawesportske opreme

Broj ure|enihspotskih terena u{kolama

MOSPS za omladinu isportBuxet SO KikindaDrugi izvori fi-nansirawa


2011-2015

Ukqu~ivawe mladihu akcije ure|ewapostavqawa iodràvawa sport-skih terena

Broj ure|enihsportskih terenaBroj mladihukqu~enih u akcijeure|ewa

UdreèwaMesne zajednice[kole


2011-2015

Obezbe|ivaweprostora i uslovaza sportske ak-tivnosti mladih najavnim mestimaIzgradwa skejtparka

Broj sportskih ak-tivnostiBroj mladih u~es-nikaIzgra|en skejtpark

LSUdruèwa


2011-2015

[irewe humanihideja, razvoj pro-grama sportskog nav-ijawa i sportskekulture

Mladi imaju usloveza razvojstvarala~kih poten-cijala u oblastisporta

Rad sa navija~ima(edukacija i informi-sawe mladih o sport-skoj kulturi i ferpleju)

Broj organizovanihprogramaBroj u~esnikaBro promotivnih ak-tivnosti

Udruèwa LSPSSOMOS

2012 -2015

92

Pokrajinski sekretarijat zasport i omladinu

JP “Autoprevoz” Kikinda

Kikindskim, RTV VK, TV Rubinui Radio Kikindi na medijskojpodr{ci i promociji

Nema~ka organizacija za

me|unarodnu saradwu GIZ

podr{ka:

zahvaqujemo se:

93

Plan za svaki danLokalni akcioni plan za mlade - Kikinda

IZDAVA^Kulturni centar Kikinda

ZA IZDAVAÂSr|an Te{in, direktor

UREDNIKBiqana Stojanovi}

TEHNI^KO URE\EWE IZDAWAVladislav Vujin

LEKTURA I KOREKTURAMaja Berar

[TAMPAGarmond, Novo Milo{evo

TIRA@600

ISBN: 978-86-85711-04-6

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

37.071.7-053.6 (497.113 Kikinda) "2011/2015"

PLAN za svaki dan : lokalni akcioni plan za mlade -Kikinda / urednik Biqana Stojanovi} - Kikinda : Kulturni

centar, 2011 (Novo Milo{evo : Garmond) . - 93 str. :

ilustr. : 20 cm

Tira` 600.

ISBN 978-86-85711-04-6

a) Programi za mlade - Kikinda - 2011-2015

COBISS.SR-ID 263378951

Documents

LAP mladi, Kikinda