Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikinda · Izvod: Integralna proizvodnja grožđa je sistem uzgoja koji podrazumeva uravnoteženu primenu agrotehničkih mera uz uvažavanje ekoloških,

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 3, broj 4, Kikinda, april, 2014.

Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikinda

2014. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR........................................................................................................................... 3 Jelena Kljajić Integralna proizvodnja u vinogradarstvu The integrated production in viticulture....................................................................................

4

Aleksandar Pap Izbor hibrida kukuruza Choise of maize..........................................................................................................................

7

Živanka Špirić Rutava buba Hairy beetle...............................................................................................................................

9

Gordana Olajić Veštački uzgoj fazana Rtificicial breeding of pheasant.................................................................................................

14

Marko Čavka Tehnologija brojlerskog tova Tehnology of chicken fattening..................................................................................................

17

Mirjana Tomić Troškovi i kalkulacije u poljoprivredi Costs and calculations in agicultural productions....................................................................

20

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikinda Godina 3, broj 4, Kikinda, april, 2014.

3

PREDGOVOR

Autori aprilskog izdanja ,,Aktuelnog savetnika“ ponudili su nekoliko interesantnih tekstova kao rezultantu interesovanja proizvođača, aktuelnih problema i trendova u poljoprivrednoj proizvodnji sa kojima su se najčešće susretali u proteklom periodu.

Produktivni i visokokvalitetni zasadi vinove loze i integralnoj proizvodnji pored značajnih investicionih ulaganja zahtevaju dobro poznavanje principa integralne proizvodnje. Integralna proizvodnja u vinogradarstvu kao sistem uzgoja uslovljena je kompromisom između ekoloških zahteva, toksikoloških faktora i ekonomske isplativosti. Tema daje smernice kako očuvati i poboljšati resurse kroz usaglašavnje primenjenih agrotehničkih mera i sistema zaštite od bolesti i štetočina. Neizbežna predsetvena tema je izbor hibrida kukuruza kao rezultat optimizacije ponuđenog genetskog potencijala, planirane primene agrotehnike i uvek neizvesnih vremenskih uslova. Godina pred nama sa aspekta količine padavina ne obećava naročit berićet, ali proizvođači sa nadom i rizikom ulaze u novu sezonu ,,suvog ratarenja”. Tekst nudi preporuke o izboru hibrida kukuruza i tehnologiji uzgoja u zavisnosti od planirane upotrebe i zahteva proizvođača. Rutava buba se zadnjih nekoliko godina javlja kao ozbiljna pretnja u voćnim zasadima mada nisu pošteđene ni ratarske kulture i korovi. U zasadima jabuke i kruške može prouzrokovati i te kako ozbiljne štete. Njena aktivnost je pojačana i opravdano se može smatrati ekonomski značajnom štetočinom. U tekstu je opisana biologija, štetnost i mogućnost suzbijanja rutave bube sa osvrtom na iskustva na oglednom zasadu jabuke PSS Kikinda DOO. Iz oblasti stočarstva ponuđene su dve teme. Interesantna simbioza lovnog turizma i stočarske proizvodnje kroz veštači uzgoj fazana kao najbrojnije i najproduktivnije pernate divljači koji se u dosadašnjoj praksi pokazao kao veoma uspešan. Autor teksta opisuje faze uzgoja fazana od momenta proizvodnje fazanskih jaja do faze prihvata fazana u lovišta (period podivljavanja). Druga tema je takođe iz oblasti živinarstva i odnosi se na tehnologiju brojlerksog tova.Pileće meso ima visoku biološku vrednost, dobar ukus i lako je svarljivo. Ovakav intenzivan način uzgoja omogućuje da se u kratkom vremenskom intervalu ostvare značajne količine jaja imesa. Čime god se bavili, na kraju treba ,,podvući crtu“. Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji je zadnja obrađena tema ovog Aktuelnog savetnika. Pojam i podela troškova, upravljanje troškovima, kalkulacije. Kako napraviti kalkulaciju pokrića varijabilnih troškova uz praktičan primer. Tekst nudi model primenljiv za svako poljoprivredno gazdinstvo. Direktor PSS Kikinda d.o.o.Kikinda PSS APV OJ Kikinda Mladen Đuran, dipl. hem




4

INTEGRALNA PROIZVODNJA U VINOGRADARSTVU

Jelena Kljajić, dipl.ing Izvod: Integralna proizvodnja grožđa je sistem uzgoja koji podrazumeva uravnoteženu primenu agrotehničkih mera uz uvažavanje ekoloških, ekonomskih i toksikoloških faktora, pri čemu se pri jednakim ekonomskim efektima prednost daje ekološkim merama u odnosu na toksikološke. Ključne reči: Integralna proizvodnja, vinograd

THE INTEGRATED PRODUCTION IN VITICULTURE Abstract: Integrated production of grapes is a system of farming that involves the application of a balanced agro-technical measures with respect to environmental, economic and toxicological factors, giving preference to the environmental measures in relation to toxicology with the same economic effects. Keywords: integrated production, vineyard

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA Porodično poljoprivredno gazdinstvo posluje kao samostalna privredna jedinica koja samostalno nabavlja potrebne resurse, donosi poslovne odluke i snosi odgovornost za ostvareni rezultat. Osnovne karakteristike naših poljoprivrednih gazdinstava ogledaju se u veoma uskoj povezanosti domaćinstva i gazdinstva, proizvodnja se delom obavlja zbog sopstvene potrošnje, upravljanje i vlasništvo su povezani, rad obavljaju članovi porodice sa veoma ograničenom mogućnošću zapošljavanja radnika, ispunjavaju odredjene privredne obaveze po osnovu (PIO, PDV, doprinosi, porezi...) i tradicionalno ne vode nikakve evidenciju o poslovanju svog gazdinstva (osim PDV obveznika koji imaju zakonsku obavezu).

PODIZANJE NOVIH VONOGRADA Cilj integralane proizvodnje grožđa je da se vodi računa o:

• Smanjenju zagađenja zemljišta, vode i vazduha • Čuvanju plodnosti zemljišta • Čuvanju biološke raznolikosti • Optimalno korišćenje pesticida • Zaštita radnika pri rukovanju hemijskim sredstvima za zaštitu bilja • Ekonomska održivost sistema proizvodnje

Pri podizanju novih vinograda potrebno je proceniti sledeće faktore koji nam omogućuju profitabilnu proizvodnju grožđa, a to su : zahtevi tržišta, agroekološki uslovi i postojanje logistike i tehnočke pomoći oko organozacije proizvodnje. Priliko izbora položaja treba birati terene koji odgovaraju zahtevu sorte, odgovarajuće nadmorske visine,odgovarajuće propusnosti zemljišta sa niskim nivoom podzemnih voda. Pre podizanja vinograda proizvođač je dužan da izvrši fizičko hemijsku analizu zemljišta i da utvrdi pH vrednost, sadržaj humusa i makrohraniva, kao i ukupnih karbonata i fiziološki aktivnog kreča. Posle toga treba odraditi meliorativno đubrenje, duboku obradu i planiranje terena. Nakon toga pristupa se sadnji. Vinograd se sadi sertifikovanim sadnim materijalom, a ako takav ne postoji treba koristiti standardni. Izbor sorti treba prilagoditi datoj regiji, ili vinogorju u kojoj se vinograd podiže, a

o Osnovne karakteristike poljoprivrednih gazdinstva o Podizanje novih vinograda o Tehnologije proizvodnje u rodnom vinogradu o Zaključak o Literatura




5

podlogu treba prilagoditi klimatskim i pedološkim karakteristikama. Kod izbora sistema uzgoja voditi računa o sledećim uslovima koje je potrebno ispuniti:

• Postići ravnotežu generativnog i vegetativnog porasta • Proizvesti kvalitetno grožđe • Obezbediti dobru osunčanost i prozračnost celog čokota • Efikasnu primenu sredstava za zaštitu bilja i ujedno redukovanu upotrebu istih sredstava • Dugovečnost čokota

Razmaci sadnje su određeni sistemom uzgoja, bujnošću sorte, plodnošću zemljišta i klimatskim prilikama. Preporuka je da se izbegavaju uski međuredni prostori kako bi se zemljište moglo održavati po principu integralne proizvodnje. [1]

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE U RODNOM VINOGRADU

Sistem održavanja zemljišta Održavanje zemljišta u vinogradu obuhvata niz agrotehničkih mera kojima se osigurava snabdevanje korena vodom, vazduhom i mineralnim hranivima, odnosno obezbeđuju se povoljni uslovi za rast i razvoj korena,a time i čokota u celini. Sistemi održavanja zemljišta su sledeći:

• Obrada(jesenja na dubini od 15 do 30cm i prolećnu plitku na dubini od 10 do 15 cm) • Zatravljivanje (prihvatljivo za područja sa dovoljnom količinom padavina i odgovarajućom plodnošću

zemljišta, gde ne postoje uslovi za trajno zatravljivanje poželjno je bar u jednom delu godine ostaviti travu koja se kasnije iskoristi za zelenišno đubrenje)

• Zastiranje – primenjuje se u sušnim predelima i lakim zemljištima. Može se zastirati prirodnim materijalima kao što su slama ili piljevina

• Kombinacija navedenih

Đubrenje vinograda Unošenje hranjljivih materija prilagođava se planiranoj proizvodnji i to tako da se mora obezbediti godišnja

potreba za normalan rast i razvoj vegetativnih i generativnih organa. Đubrenje u integralnoj proizvodnji treba optimizovati i time smanjiti zagađenje životne sredine. Po pravilu jednogodišnje, dvogodišnje i trogodišnje vinograde ne bi trebalo đubriti pošto su obezbeđena hranivima prilikom meliorativnog đubrenja. Đubrenje fosforom i kalijumom zbog slabe pokretljivosti je najbolje odraditi u jesen pri dubokoj obradi ,a doze se određuju na osnovu iznetih količina hraniva preko prinosa. Đubrenje azotom zahteva specifično postupanje i zavisi od niza faktora. Za određivanje količine azotnih đubriva mora se voditi računa o stanju zasada, stepena mineralizacije organske materije, sadržaju humusa, karakteristike godine i poželjno je uvek koristiti 10% manje ovih đubriva nego što je potrebno. Azot je poželjno dodavati u dva navrata i to prvi put početkom maja, a drugi put najkasnije do kraja juna.

Navodnjavanje

Navodnjavanje se mora primanjivati prema potrebi. Za navodnavanje treba koristiti vodu odgovarajućeg kvaliteta i u vinogradima gde se navodnjava potrebno je meriti količinu padavina i na osnovu toga određivati zalivne norme.

Ampelotehničke mere

Rezidba vinove loze je najvažniji ampelotehnički zahvat koji se sprovodi svake godine. Rezibom utičemo na:

1. Redovnu rodnost vinograda 2. Kvalitet grožđa 3. Regulišemo rodnost i bujnost 4. Ravnomernu aplikaciju sredstva za zaštitu bilja

Razlikujemo rezidbu na zrelo i zeleno. Rezidba na zrelo se sprovodi u periodu mirovanja vegetacije, a rezidba na zeleno kao što joj ime kaže u toku vegetacije. U integralnoj proizvodnji grožđa pravovremenom zelenom rezidbom stvaraju se povoljni mikroklimatski uslovi odnosno obezbeđuje se dobra provetrenost i osunčanost čokota.




6

Berba Berba grožđa se obavlja kada grožđe dostigne tehnološku zrelost, odnosno kada dostigne optimalan odnos šećera i kiselina.

ZAKLJUČAK Za primenu integralnog koncepta proizvodnje potrebno je imati pravno zakonsku podlogu, gde se mora definisati ovakav koncept proizvodnje i neophodno je doneti pravilnik o integralnoj proizvodnji. Proizvođači na vreme moraju shvatiti da u surovim tržišnim uslovima će imati šansu oni koji pre prihvate savremene tehnologije proizvodnje, a pogotovu standarde kvaliteta (GlobalGap i integralna proizvodnja) [2] Literatura: [1] www.savjetodavna.hr. [2] Keserović Z. Integralna proizvodnja, Agropres

http://www.savjetodavna.hr/




7

IZBOR HIBRIDA KUKURUZA

Aleksandar Pap, dipl.inž.

Izvod: Na pragu smo nove sezone sa starim dilemama, koji hibrid sejati s obzirom na postojeće agroklimatske parametre. Izboru hibrida treba posvetiti veliku pažnju, jer izbor hibrida na prinos utiče oko 40%, primenjena agrotehnika između 30 do 40%, a vremenski uslovi 10-20%.

Ključne reči: Izbor hibrida, FAO grupa zrenja, proizvodnja za zrno, silaža

CHOICE OF MAIZE

Abstract:We areon the beginningof a new seasonwith thepermanent dilemmawhichhybridto sowfor the existingagro-climaticparameters after winter 2013/14. These issuestry to suggest what is important for choosing corn hybrid using extension and production experience.Selection of hybridsshould be paidattention, becausethe choiceof hybrids affects the yieldabout 40%, practices appliedbetween 30 to 40%, and weather conditions 10-20%. Selectedhybridshould bethe one whoin factbest suited tothe conditionsof theplannedplot, ie. soil type, fertility, irrigation opportunities, andotherproduction parameters. Keywords: FAO, the production of grain, silage

UVOD

U proizvodnu 2014 ulazimo sa značajnim nedostatkom rezervi vlage i to otvara brojna pitanja pri izboru hibrida. S obzirom da ne znamo kakva će godina biti, prilagođavanjem na postojeće uslove, generalna preporuka bi bila da se optimalni sklop postigne sa nešto manjom gustinom useva od preporučene.

ŠTA SE TRAŽI? Hibridi kukuruza koji se preporučuju za gajenje u širokoj proizvodnji treba da poseduju sva poželjna

agronomska svojstva, od kojih su sa stanovišta proizvođača najvažniji visok genetički poptencijal za prinos, dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa i tolerantnost prema stresu.Preporuka hibrida za određeno proizvodno područje vrši se na osnovu višegodišnjih, mikro, makro i demonstracionih ogleda u svim rejonima gde se gaji kukuruz. Ni višegodišnje iskustvo, niti selekcija na tolerantnost prema stresu nisu dovoljni da se izvrši pravilna preporuka, naročito novih hibrida za setvu u pojedinim rejonima. Čak se i hibridi iste grupe zrenja i sličnog porekla međusobno razlikuju u pogledu njihove reakcije na različite uslove gajenja, što čini osnovu za njihovu pravilnu rejonizaciju.

o Uvod o Šta se traži? o Izbor hibrida prema nameni o Zaključak o Literatura




8

IZBOR HIBRIDA PREMA NAMENI Namena hibrida je prvo pitanje u proizvodnji i od toga se polazi pri izboru hibrida za setvu. Razlikujemo tri

osnovna vida proizvodnje kukuruza i to su: • Proizvodnja za zrno • Proizvodnja klipa i • Proizvodnja silaže.

Kada se proizvođač odluči za pojedinu proizvodnju, može se detaljnije i bliže pristupiti izboru konkretnog hibrida. Kako izbor proizvodnje, tako i izbor hibrida je rizik koji snosi samo proizvođač i od koga mu zavise rezultati proizvodnje. Kod proizvodnje za zrno, biraju se hibridi koji po pravilu brzo otpuštaju vlagu prilikom zrenja. To bi trebalo biti i osnovna vodilja jer je poznato da troškovi sušenja mogu značajno da poskupe proizvodnju.

U sledećoj tabeli su predstavljeni hibridi sa najmanjom vlagom (u %) u okviru svoje FAO grupe zrenja u

ogledima PSS Kikinda na lokalitetu Kinđa u Kikindi u prethodnim godinama.

2010 2011 2012 2013 FAO 300 LUCIUS (15,7 %)

KRABAS (13.0 %)

KINEMAS (12.4 %)

P 9494 (14.4 %)

FAO 400 KALVADOS (16.1%)

PR 36 V 52 (13.1 %)

DKC 5276 (13.6 %)

Sensor ES (13.9 %)

FAO 500 HELICO (18.7%)

PR 35 F 38 (14,1%)

PR 36 V 74 (13.4 %)

P0216 AKVAMAX (14,4 %)

FAO 600 SYCORA (19 %)

PR 34 N 61 (16,1 %)

PAKO (13,7 %)

P1114 (14,9 %)

Iz prethodne tabele se vidi da je vlaga u momentu ubiranja zrna varirala u zavisnosti od uslova spoljne sredine,

pa smo u kišnoj 2010 godini I kod najranijih hibrida imali veću vlagu nego u pojedinim drugim godinama. Kod proizvodnje klipa za skladištenje u kotarkama-čardacima, imamo u vidu da ti hibridi se ubiraju sa većom

vlagom i da otpuštanje vlage se vrši prirodnim putem u skladištima klipa. Poznato je da kasni hibridi prinosom prevazilaze ranije hibride, a u poslednje vreme rani i srednje kasni su im se približili po ostvarenim prinosima. Kasni hibridi u pojedinim godinama ne mogu kvalitetno da sazru, što otežava čuvanje zrna i povećava opasnost od bolesti klipa, a jesenja obrada posle njihove berbe kasni. Ipak, prinos se povećava kako se povećava i grupa zrenja.

U narednoj tabeli su predstavljeni najrodniji hibridi u okviru svoje FAO grupe zrenja u kg/ha.

2010 2011 2012 2013 FAO 300 GALICIO (8638) KRABAS (13096)

KWS 3381 (10771)

PR 37N01 (9403)

FAO 400 KITTY (8760)

LG 30491 (14899)

DKC 5276 (10580)

BALASCO (10500)

FAO 500 LUCE (9301)

JANETT (14276)

LG 35.40 (10423)

KERBANIS (10790)

FAO 600 ZP 600 (9510)

KXA 0555 (15460)

ZP 666 (9484)

P1114 (10374)

Iz prethodne tabele vidimo velika odstupanja po godinama, dok su rekorderi u okviru FAO grupe relativno

ujednačeni. Kompletne rezultate ogleda potražite ovde http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/ogledi Uopštena preporuka bi bila da se ne seje samo jedan hibrid. Poželjno je i za preporuku da na parcelama budu

zastupljene bar tri grupe zrenja i to: • rani ( FAO 300 ) 20% • srednji ( FAO 400-500) 40-50% • kasni ( FAO 600-700) 20%

Takođe treba znati da najraniji hibridi sazrevaju za 90-100 dana a najkasniji za 180 dana. Ta činjenica nas i opredeljuje za izbor hibrida u zavisnosti od vremena setve i o tipu proizvodnje koji će se realizovati. Nisu svi hibridi istih osobina,




9

tako da je trend u selekciji hibrida kukuruza proizvodnja specijalizovanih hibrida za pojedine namene. Postoje silažni hibridi koji se izdvajaju pojedinim osobinama kao što su bujnost zelene mase, odnos zrna i zelenog dela biljke, proteinski sastav i drugo. Postoje i hibridi koji se izdvajaju osobinama brzog otpuštanja vlage ili osobinom da dobro podnose branje u klipu. Cilj svake semenske kuće je da tržištu ponudi hibrid koji će odgovarati zahtevima proizvođača koji se bave usko specijalizovanom proizvodnjom, ali i da ponude vrhunske takozvane all-around hibride, koji odlične rezultate postižu u svim uslovima proizvodnje. Pored osobina hibrida od velike važnosti je i sam kvalitet proizvodnje hibrida. Ključno je u kakvim je uslovima seme proizvedeno, kakve je tehnološke faze prošlo nakon berbe, kakva je receptura primenjena, a posebnu pažnju treba obratiti na doradu semena. Seme mora da bude podvrgnuto nizu analiza i testova, da ispuni stroge kriterijume klijavosti, da bude adekvatno dorađeno, zaštićeno i da mu cena bude odgovarajuća.

ZAKLJUČAK

Na kraju, odluka je na proizvođaču. To je i razumljivo jer je on i nosilac rizika. Ne postoji najbolji hibrid, svaki hibrid koji je na tržištu je prošao kroz brojna ispitivanja i mrežu ogleda i bolji je od standarda u okviru iste FAO grupe. Odlučiti se za tip proizvodnje, prilagoditi sklop postojećim uslovima i sejati provereno na većini parcela a uvesti nove hibride na manjem delu parcela. Rasporediti po FAO grupama i uz optimalnu agrotehniku se možemo nadati dobrom prinosu i isplativoj proizvodnji.

Literatura

[1] dr Imre Molnar, Opšte Ratarstvo, Novi Sad 1995.




10

RUTAVA BUBA

Živanka Špirić, dipl. ing. Izvod: Rutava buba (Tropinota (= Epicometis) hirta Poda, Scarabeidae, Coleoptera) je po režimu ishrane polifagna štetočina. Štete pričinjava u stadijumu imaga, koji se ishranjuje na otvorenim cvetovima i neotvorenim cvetnim pupoljcima brojnih gajenih i korovskih biljaka. Tokom cvetanja stradaju prašnici i tučkovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova u zasadu jabuke. U okviru zakonski definisane integralne proizvodnje ne spominje se Tropinota hirta kao štetočina pa nema ni preporuka za njeno suzbijanje što predstavlja veliki problem voćarima u praksi [6]. Ključne reči: rutava buba, polifagna štetočina, simptomi oštećenja u zasadu jabuke, suzbijanje

HAIRY BEETLE

Živanka Špirić, dipl. ing. Abstract: Hairy beetle (Tropinota (= Epicometis) hirta Poda, Scarabeidae, Coleoptera) by a low sodium diet polyphagous pest. Damage is caused by the imago stage, which nourishes the open flowers and unopened flower buds of many cultivated and weed plants. During flowering stamens and pistils suffer that leeds tothe situation that there is no fruit set in apple orchards. Within legally defined IPM integrated production Tropinota hirta is not mentioned as a pest and there is no recommendation for its suppression as a major problem for fruit growers [6]. Keywords: hairy beetle, polyphagous pests, symptoms of damage in apple orchards, control

UVOD Rutava buba (Tropinota (= Epicometis) hirta Poda, Scarabeidae, Coleoptera) je po režimu ishrane polifagna štetočina. Štete pričinjava u stadijumu imaga, koji se ishranjuje na otvorenim cvetovima i neotvorenim cvetnim pupoljcima brojnih gajenih i korovskih biljaka. Hrani se na oko stotinak biljnih vrsta iz više familija a pojedine od njih posebno preferira [1].

Ovaj tvrdokrilac najveće štete pravi u mladim voćnim zasadima i to u jabučastim zasadima (jabuke i kruške), zasadima višnje i drugim voćnim vrstama.

Rutava buba pravi štete i u ratarsko – povrtarskim usevima. Značajna oštećenja može pričiniti na uljanoj repici, nekih godina čak veća nego repičin sjajnik – Meligethes aeneus Fabr. [2]. Nalažena je na pasulju, grašku, bobu, lucerki, detelini, strnim žitima, kukuruzu, suncokretu, šećernoj repi i drugim vrstama gajenog bilja.

U proleće 2003. godine na području južnog Banata, usled izrazito suvog i toplog vremena zabeležena je visoka brojnost ovog insekta koji je pored uobičajenih šteta u voćnim zasadima i uljanoj repici tokom cvetanja, pričinio značajne štete i na percima mladog crnog luka iz jesenje sadnje. Listovi (perca) su bili izgriženi, savijajući se na mestu oštećenja, da bi se ubrzo i sasušili [3].

o Uvod o Biologija i ekologija rutave bube o Štetnost rutave bube o Mogućnost suzbijanja rutave bube o Pojava rutave bube na oglednom zasadu jabuke PSS Kikinda u 2013. i 2014. godini o Zaključak o Literatura




11

BIOLOGIJA I EKOLOGIJA RUTAVE BUBE

Odrastao insekt rutave bube veličine je oko 10 mm, crne boje, obrastao mnoštvom sivih dlačica a na pokriocima ima 12 – 15 beložutih nepravilnih tačkica. Larva je veličine 15 mm, bele je boje sa žutom glavom. Larva se hrani biljnim ostacima u zemlji i nije. [4]

Prezimljava odrastao insekt u zemlji na dubini od 2 do 5 cm, ređe kao lutka [5]. Krajem marta ili početkom aprila izlazi iz zemlje, kreće intenzivno u potragu za hranom. Hrani se prvo na cvetovima maslačka a zatim prelazi na voćke, ukrasno bilje, uljanu repicu i na kraju na klasove raži [5]. Za njen let neophodno je sunčano vreme sa minimalnom temperaturom oko 15 stepeni. Ako je temperatura ispod 15 stepeni rutava buba miruje. U isto vreme odrasle jedinke počinju sa parenjem i polaganjem jaja. U toku dana najaktivnija je između 10 i 16 sati. Ženke polažu jaja na površinama velikog broja useva na kojima su se hranile u zemljište na dubinu 5 cm [6]. Iz položenih jaja se za 7 do 14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova ispile larve koje se hrane biljnim ostacima koji se nalaze u zemlji i ne oštećuju gajenu biljku. Razvoj larve traje 2 – 3 meseca i ceo taj period je pod zemljom u plitkom površinskom sloju. Zatim se larve učaure i prelaze u stadijum lutke koji traje desetak dana. Imago ne izlazi iz zemlje već prezimljava u površinskom sloju sve do proleća sledeće godine kada se ciklus ponavlja [4].

ŠTETNOST RUTAVE BUBE

Oštećuje cvetne pupoljke i cvetove. Štetnost je naročito velika u mladim voćnjacima u prvim godinama rodnosti. Tada povećan broj imaga može da uništi sve cvetove i u potpunosti spreči donošenje roda [5]. Tokom cvetanja stradaju prašnici i tučkovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova u zasadu jabuke.

Rutava buba je odličan letač, veoma je pokretna te lako prelazi s jedne površine na drugu. Njena aktivnost traje sve do kraja jula a omiljena hrana su joj prašnici i tučkovi ali ako je veća brojnost oštećuje i ostale delove cveta pa i list [6].

MOGUĆNOST SUZBIJANJA RUTAVE BUBE

U okviru zakonski definisane integralne proizvodnje ne spominje se Tropinota hirta kao štetočina pa nema ni preporuka za njeno suzbijanje što predstavlja veliki problem voćarima u praksi. Pošto se javlja u periodu cvetanja i hrani se delovima cveta, ne mogu se koristiti insekticidi za suzbijanje jer su toksični i za pčele. Kod nas je registrovan preparat na bazi a.m. fluvalinat Mavrik EW 0,3 lit/ha ali se koristi krajem cvetanja [6].

Preporučuje se postavljanje feromonskih klopki na kojima može da se hvata nekoliko stotina imaga. Feromonski miris je neodoljiv i imaga doleću privučene mirisom i upadaju u zamku [4]. Ipak, kada je velika gustina populacije rutave bube ne mogu spustiti brojnost ispod praga štetnosti.

Slika br 1. Feromonska klopka




12

Pošto imago rutave bube prezimljava u zemljištu bilo koja površinska obrada kojom se ulazi u površinski sloj zemljišta (kultiviranje, tanjiranje, drljanje...) može da bude korisna jer izlaganje insekta niskoj temperaturi može da smanji brojnost populacije.

Međuredni prostor u voćnjaku ukoliko je zatravljen ne treba kositi već pustiti prvu generaciju korova da cveta da bi rutava buba kada izađe iz zemljišta prvo počela da se hrani na cvetu korova. Pre nego što insekt krene sa korova na cvet voćki prskati sa donjim diznama tako da se mlaz što više usmeri na travu [4].

Slika br 2. Imago rutave bube na cvetu maslačka

Kako se ne preporučuje upotreba insekticida, zbog leta pčela i ostalih korisnih insekata, preporučuju se

mehaničke mere suzbijanja gde god je to izvodljivo. Jedna od najefikasnijih mera za suzbijanje imaga rutave bube u manjim voćnim zasadima je postavljanje odgovarajućih plastičnih posuda bele ili plave boje u koje se sipa mirišljavi deterdžent za sudove. Deterdžent povećava vodni potencijal i buba kada dospe na površinu vode biva uvučena pod vodu. Šećer, sirup od jabuke i drugog voća, cimet, pivo ili drugi hranljivi atraktant koji se dodaju u vodu posebno ih privlače. Veći broj ovakvih posuda treba rasporediti po periferiji a manji broj po centralnom delu parcele. Od intenziteta napada odnosno od brojnosti rutave bube zavisi koliko ćemo plastičnih posuda postaviti. Preporučuje se svakodnevno pražnjenje posuda i ponovno punjenje ovim rastvorom dok traje period cvetanja kako bi se smanjila šteta od ishrane rutave bube.

Preporučuje se i ručno sakupljanje imaga rutave bube sa cvetova u periodu od 10 do 16 sati u zasadima jabuke.

Slika br 3. Ogledno polje zasad jabuke PSS Kikinda, mart 2014.




13

Slika br 4. Plava posuda sa svežim rastvorom atraktanata

POJAVA RUTAVE BUBE NA OGLEDNOM ZASADU JABUKE PSS KIKINDA U 2013. I 2014. GODINI

Na oglednoj parceli PSS Kikinda je podignut proizvodno ogledni voćnjak jabuke i lešnika u jesen 2011. godine

na površini od 2,5 ha. Savremeni zasad jabuke je na površini od 1 ha. To je voćnjak sa gustom sadnjom, posađene su dvogodišnje knip sadnice na rastojanju 90 cm između sadnica u redu, međuredno rastojanje je 3,80 m, sa potpornim stubovima, protivgradnom mrežom i sistemom za navodnjavanje kap po kap.

U 2013. godini jabuka se nalazila 16. aprila u fazi mišjih ušiju i tada su postavljene plave posude sa atraktantima. Cvetanje je počelo 19. aprila i trajalo je 7 dana. Vreme cvetanja poklopilo se sa pojavom najveće brojnosti imaga rutave bube na našem terenu jer su vremenske prilike pogodovale njenoj aktivnosti, suvo i toplo iznad 15 stepeni. Na jednom cvetu u najtoplijem delu dana pronalazili smo nekoliko jedinki rutave bube. Mere koje smo preduzeli bile su postavljanje plastičnih plavih posuda sa atraktantima i ručno izlovljavanje. Tretman insekticidom Maverik 0,3 lit/ha je rađen jednom tokom kritičnog perioda.

Na proleće 2014. godine cvetanje u zasadu jabuke na oglednom polju PSS Kikinda je počelo 31. marta. Rutava buba je pristutna na cvetovima maslačka poslednjih desetak dana u visokoj brojnosti. Plave i bele posude sa rastvorom atraktanata su postavljene u zasadu. Počelo je i ručno izlovljavanje. Tretman insekticidima će se uraditi ako bude neophodan.

ZAKLJUČAK

Imago rutave bube kao polifagna štetočina oštećuje veliki broj gajenih biljaka. Primarne štete pravi u

voćarstvu. U okviru zakonski definisane integralne proizvodnje ne spominje se Tropinota hirta kao štetočina pa nema ni preporuka suzbijanja insekticidima što predstavlja veliki problem voćarima u praksi. Pošto se javlja u periodu cvetanja i hrani se delovima cveta, ne mogu se koristiti insekticidi za suzbijanje jer su toksični za pčele. Kod nas je registrovan preparat na bazi a.m. fluvalinat Mavrik EW 0,3 lit/ha za koji je preporuka da se koristi krajem cvetanja.




14

Literatura [1] Stamenković,S. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad (2003): Jača pojava rutave bube na stnim žitima, Biljni lekar, god. XXXI, broj: 4. Novi Sad [2] Petrik, C. (1955): Neka zapažanja o rutavoj bubi, Zaštita bilja, 32, 69 – 71, Beograd [3] Marić, D. Poljoprivredna stanica, Kovin (2003): Rutava buba oštećuje i crni luk, Biljni lekar, god. XXXI, broj: 4. Novi Sad [4] http://www.pss-subotica.rs/dokumenti/Rutava%20buba.pdf [5] Kolektiv autora, Savez društava za zaštitu bilja Jugoslavije, Beograd (1983): Tropinota hirta (rutava buba, dlakavi ružičar, kosmati cvetožder), Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura, 1983., 136 – 137. Beograd [6] Keserović, Z., Magazin, N., Injac, M., Totis, F., Milić, B., Dorić, M., Petrović, J. (2013): Rutava buba (Tropinota hirta), Integralna proizvodnja jabuke, 2013., 183 – 184. Novi Sad

http://www.pss-subotica.rs/dokumenti/Rutava%20buba.pdf




15

VEŠTAČKI UZGOJ FAZANA Gordana Olajić dipl.ing. Izvod: Fazan je danas najbrojnija i najproduktivnija pernata divljač. Gajanje fazana, ne samo kod nas već i u ostalim zemljama, uprkos velikim izmenama u poljoprivredi i šumarstvu, uspešno se razvija. Brz porast broja fazana proističe iz relativno lakog prilagođavanja ove vrste uslovima poljoprivredne proizvodnje na velikim površinama, a osim toga to je posledica i stalnog povećanja interesovanja lovaca za privlačan lov i veću proizvodnju kvalitetnog mesa divljači. Ključne reči: Fazan, pernata divljač, veštački uzgoj fazana

ARTIFICIAL BREEDING OF PHEASANT Abstract: Pheasant is today is the most numerous and most productive game birds. Breeding pheasants, not only here but in other countries, despite major changes in agriculture and forestry, successfully develops. Fast increase in the number of pheasants stems from the relative ease of adapting these types of conditions of agricultural production in large areas and moreover it is the result of continuous and increasing interest of hunters hunt for attractive and higher production quality game meat. Keywords: Pheasant, game birds, artificial breeding of pheasant

UVOD

Intenzivirnje poljoprivredne proizvodnje i primena savremenih tehnologija, dovelo je do smanjenja angažovanja mladih poljoprivrednih proizvođača u poljoprivredi. Ovakav momenat je uslovio migraciju mladih u gradske sredine, gde je postojala veća mogućnost rešavanja egzistencije. S’ toga su sela postala sve starija i sve je manje mladih koji imaju želju da se tu zdržavaju. Izlaz treba tražiti u programima za mlade koji bi omogućili da se oni zadrže na selu, pri čemu bi se povezali sa postojećom poljoprivrednom proizvodnjom. Jedan od mogućih i perspektivnih programa je i lovni turizam, koji sve više dobija društveni značaj. Da bi se lovni turizam razvio neophodno je lovišta obogatiti divljači, a uporedo sa tim stvoriti uslove za prihvat onih koji će tražiti usluge u lovačkim društvima i u postojećem lovištu. S obzirom da uslovi sredine diktiraju masovnost pojedinih vrsta divljači, za vojvođansko područje je interesantan fazan koji se danas veoma uspešno veštački odgaja i sa takvim uzgojem se popunjava lovište. Kako bi se više upoznali sa predhodno navedenim zahtevom, neophodno je da se nešto više zna o veštačkom uzgoju pernate divljači, posebno fazana.

FAZE PROIZVODNJE U veštačkom uzgoju fazana postoje nekoliko faznih ciklusa, gde se prema cilju, načinu držanja, ishrane, nege i zaštite mogu formirati sledeće faze:

• Proizvodnja fazanskih jaja • Proizvodnja fazanskih pilića • Odgoj dvonedeljnih fazančića u kavezima • Podno držanje do starosti 6-7 nedelja • Prihvat fazana u lovišta

o Uvod o Faze proizvodnje o Zaključak o Literatura




16

Proizvodnja fazanskih jaja

Polazna osnova za dobijanje fazanskog podmladka treba da čini roditeljsko jato, koje se odgaja u posebnim selekcijskim centrima, sa odgovarajaćom tehnologijom. Roditeljsko jato sačinjavaju koke i petlovi u starosti od 40-45 nedelja. Odnos petlova i koka treba da bude 1:10-15. U takvim uslovima držanja, prvo parenje se očekuje u proleće, pri produženju dana, a to je najčešće od 10-15 marta.U tom periodu koke se gnjezde i u toku tog perioda snesu 6-18 jaja koja su karakteristična po boji i veličini. Jaja se prikupljaju u posebno dezinfikovane prostorije, gde se selektiraju na osnovu veličine, oblika i težine. Ovako prikupljena jaja se moraju u roku od 7 dana ubaciti u proces inkubiranja. [1]

Proizvodnja fazanskih pilića

Danas se za leženje upotrebljavaju savremeni inkubatori, gde se svi parametri regulišu automatski. Proces se odvija u dve faze. Prva je faza inkubacije i odvija se u inkubatorima, a druga faza je faza leženja u valjaonicima. Leženje fazana traje 24 dana s’ tim što u inkubatorima traje 20-21 dan, a u valjaonicima 3-4 dana.Osnovni parametri su temperature (38⁰ C) i relativna vlažnost (56%) sa stalnim provetravanjem. Sedmog dana vrši se pregled jaja prosvetljavanjem ili lampiranjem u mračnim komorama, pri čemu se odbacuju neoplođena jaja i jaja sa zamrlim zametkom. Broj odbačenih jaja daju podatke o kvalitetu oplodnje, koja je uslovljena ishranom i smeštajem roditeljskog jata. Normalni procenat odbačenih jaja, u tom perodu kreće se od 10-12%. Kod prihvatanja pilića u procesu leženja, odstranjuje se nevitalni pilići i pilići sa anomalijama. U kvalitetnom radu taj se procenat kreće od 1-2 %. Pilići iz ove faze prelaze u odgoj sa posebnim uslovima držanja.

Odgoj dvonedeljnih fazančića u kavezima

Uzgoj jednodnevnih pilića se odvija u toplim etažnim kavezima, gde borave do dve nedelje starosti. Osim visoke temperature (28-32⁰C), koja se održava podnim plinskim ili električnim grejačima, neophodno je obezbediti i određenu vlažnost (55-65), kao i redovno provetravanje. Jedan od važnih uslova je i kvalitetna ishrana i uvek sveža, temperirana voda. Početna prehrana mora biti visoko vredna, sa smešom koja u sebi sadrži 28% lako svarljivih protein, kao i prisustvo kokcidiostatika. U ovom period odgoja pilića, toleriše segubitak od 1-4%.

Podno držanje u volijerima

Nakon određenog vremena provedenog u kavezima, fazančići se premeštaju u prostorije za podni odgoj, sa ispustima. U tim prostorijama, pod je obično od peska ili trine i električnim grejačima, a u novije vreme se koristi i podno zagrevanje. Cilj ove faze je omogućiti ptici da stvori prvi kontakt sa prirodnim ambijentom, tlom i vegetacijom. U tom periodu im je još potrebna toplota kao i zaštita od kiše i nevremena. Ovakva preventive im je nophodna dok sami ne budu sposobni da održavaju telesnu temperaturu.To je i period intenzivnog dobijanja perja-operjavanja. U ovom periodu, u ishrani se koristi smeša od 24% proteina, koja mora imati više kvalitetnih energetskih komponenata. U završnoj fazi odgoja neophodno je koristiti smešu finišera sa 22% proteina. Najsigurniji način uspešnog odgoja je korišćenje smeše specijalizovanih i renomiranih proizvođača. Gubitak u tom period treba da se kreće od 2-4%.

Prihvat fazana u lovišta Ovo je period podivljavanja veštački izleženih fazana, radi sticanja navika i borbe za opstanak. Prihvat u prvim danima treba da se skoncentriše na okupljanju mladih fazana, da im se pruži adekvatna zaštita od grabljivica i nevremena u period podivljavanja. Obično je to površina određenog florističkog sastava, sa nastrešnicom i pojilicom. Nakon unošenja fazančića u prihvatilišta, nastavlja se kvalitetna, intenzivna ishrana i pojenje fazana. Smeša u ishrani koristi se iz predhodnog perioda s’tim da se i zrnasta hrana razbacuje u deo kretanja mladih fazana. Prihvatilište ne treba da bude u blizini naseljenih mesta i puteva, jer se time povećava stepen preživljavanja i zadržavanja divljači. U ovom periodu, u starosti do 10 nedelja, fazani konzumiraju od 500-700g hrane, a nakon toga treba smanjivati koncentratnu hranu, kako bi se privikli na samostalno traženje hrane. [2]




17

ZAKLJUČAK Uspešnom gajenju divljači doprinelo je u znatnoj meri i podruštvljavanje lovstva, kao i progresivno lovno zakonodavstvo, koje je postavilo temelje za promenu sistema lovnog gazdovanja i omogućilo veće učešće radno angažovanih ljudi u upravljanju lovstvom i njegovom razvoju. Briga o planskom unapređenju lovstva je na taj način postala interes celog društva.

Lovna divljač je deo nove životne sredine i uspešno se prilagodila promenama koje nosi moderna poljoprivredna proizvodnja i industrijalizacija. Danas, kada se zaštiti životne sredine pridaje sve veći značaj, ne može se zanemeriti ni pitanje gajenja lovne divljači koja tu sredinu obogaćuje i trajno ulepšava. [3]

Veštački odgoj fazana je preduslov za povećanje broja divljači, koja garantuje angažovanost mladih ljudi u ruralnoj sredini. Ovakva angažovanost treba da da rezultat smanjenja migracije iz sela u grad, a to će se odraziti osnivanjem udruženja, koja bi trebalo da podstaknu lovstvo, a sa tim i lovni turizam. Literatura: [1] Voulanto i Sten (1971) [2] Lovački priručnik (1987) Mr.Lazar Radosavljević, Dr.Borislav Banovčanin [3] Fazan Ing.Vaclav Hanuš.Ing.Zdenek Fišer (1975.)




18

TEHNOLOGIJA BROJLERSKOG TOVA

Marko Čavka, dipl. ing Izvod: Da bi proizvodnja na farmama bila profitabilna moraju se ispoštovati neophodni zahtevi, koji trebaju da se baziraju na: držanju visokoproduktivnih linijskih hibrida, držanju samo jednog hibrida i jedne starosti u isto vreme, maksimalnom korišćenju živinarnika 5,5 do 6 turnusa brojlera godišnje uz proizvodnju 33-35 kilograma žive mase brojlera po 1 m² podne površine u turnusu, optimalnom pauzom između turnusa na 10 - 15 dana, striktnom pridržavanju mera preventive, dezinsekcije i deratizacije, primeni odgovarajućeg svetla - prema upustvu gajenja za svaki hibrid koji se u datom momentu drži u živinarniku, redovnoj kontroli telesne mase brojlera. Ključne reči: živinsko meso, brojler, linijski hibridi

TEHNOLOGY OF CHICKEN FATTENING Abstract: In order for production to be profitable farms must comply with the necessary requirements, which should be based on: keeping highly productive-line hybrids, growing only one hybrid of same age at a time, maximum use chicken coop 5.5 to 6 cycles of broilers per year with producing 33-35 pounds of live weight of broilers per 1 m² floor space per turn, optimal rest between rounds 10 - 15 days, strict adherence to preventive measures, pest and rodent control, using the appropriate light - according to instructions for every growing hybrid that is at a given moment kept in the chicken pen, regular control of body weight of broilers. Keywords: poultry meet, broiler, line hybrids

UVOD

Mogućnosti proizvodnje živinskog mesa su ogromne, tim pre što i proizvodnja brojlera nije značajnije vezana

za veličinu poseda. Prvi i osnovni uslov za rentabilan i uspešan tov brojlera je pravilan izbor pilića za tov. Za tov se danas koriste uglavnom pilići linijskih hibrida tovnog tipa. To je materijal visokog genetskog potencijala koji ispoljava brz rast i razvoj, dobru konverziju hrane i pogodan je za intenzivno držanje.

SMEŠTAJ BROJLERA

Živinarnici za brojlere su podnog tipa, tj. brojleri se drže na dubokoj prostirci, mada postoji mogućnost njihovog držanja i u kavezima. Oprema za hranjenje, napajanje i održavanje mikroklimata je automatska. Za hranjenje se koristi nekoliko tipova automatskih sistema, kod kojih se, u zavisnosti od uzrasta brojlera, može podešavati broj i raspored hranilica. [1] Sistemi za napajanje su takođe automatski. Koriste se nekoliko sistema: ručni, sistem visećih i nipl-pojilica.

Naseljavanje pilića U čist, opran, dezinfikovan objekat, useljava se 15 - 18 pilića po m². Objekat predhodno mora biti zagrejan do potrebne temperature. Radi uštede u energiji, pilići se mogu mogu useliti samo u jedan deo objekta a kasnije u zavisnosti od

o Uvod o Smeštaj brojlera o Hranjenje i oprema za hranjenje o Prirast brojlera o Isporuka brojlera o Primer o Zaključak o Literatura




19

porasta mogu se raseljavati po celom objektu. Kod lokalnog zagrevanja, u prvim danima života, najpraktičnije je da se ostavi određen broj krugova ispod grejača. Krugovi se naprave od lesonita ili kutija u kojima su pilići transportovani. Praktikuje se da krugovi budu prečnika oko 3 metra a visina ograde od 20 - 30 cm. U ovako sačinjene krugove stavlja se 20 tacni - hranilica i 10 malih pojilica, što je potrebno za smeštaj oko 700 jednodnevnih pilića. Pravilo je da naseljavanje pilića počinje od kraja objekta i završava poslednjim krugom, koji je najbliži vratima. [1] Pilići se ne vade iz kutija hvatanjem rukama već blagim izručivanjem. Svako nevitalno i slabo pile treba odmah odvojiti. Odmah po stavljanju u krugove, pilići se hrane iz plitkih tacni. Iz ovih tacni oni se hrane sao nekoliko dana, oko 10 dana. Kasnije se prelazi na ishranu iz normalnih, visećih hranilica.

Temperatura Kod pilića nije razvijen termoregulacioni sistem, već se uspostavlja tek nakon 4 - 5 dana starosti. Prvog dana potrebno je ispod grejača obezbediti temperaturu od 32 - 33 °C. Temperatura ambijenta se postepeno smanjuje i kreće se u sledećim vrednostima: prvi dan 32-33 °C; prve nedelje 30-32 °C; druge nedelje 28-30 °C; treće nedelje 25-28 °C; četvrte nedelje 22-25 °C; pete nedelje 20-22 °C; šeste nedelje i dalje 18-22 °C. [1]

Vlaga Velika naseljenost po jedinici podne površine, isparavanje fecesa, disanje, rasipanje i isparavanje vode iz pojilica, utiču na povećanje vlage u objektu. Optimalna vlažnost vazduha u objektu sa brojlerima je 60-75%.

Ventilacija Prvih dana ventilacija je isključena a već nakon 2 - 3 dana počinje postepeno provetravanje. U tovilištu brojlera količina CO2 ne bi trebalo da pređe vrednost od 3,5 - 4 %, amonijak 0,1 Vol i H2S ne više od 0,02 Vol %. Brzina strujanja vazduha iznad pilića ne bi trebala da bude veća od 0,15 - 0,25 m/s. [1]

Osvetljenje Svetlost stimuliše rast i razvoj, uzimanje hrane i vode. Dužina trajanja svetla prvog dana treba da bude 24 časa, kako bi svako pile našlo svoje mesto na hranilici i pojilici, a kasnije može biti 22 ili 23 časa. Sijalice treba postaviti na visinu 2,0-2,2 m od površine poda. Nije poželjno da se meša prirodna svetlost – koja eventualno ulazi kroz ventilacione otvore i prozore i veštačka svetlost, jer dovodi do uznimirenja pilića, pa čak može dovesti i do kanabalizna u objektu. [1]

HRANJENJE I OPEREMA ZA HRANJENJE

Praktične preporuke su da se koriste tri vrste kompletnih smeša: starter, grover i finišer smeše. Starter smeša se koristi u prve tri nedenje i sadrži 22% sirovih proteina i 13,0 MJME/kg. Zatim se koristi grover smeša u periodu od 21 do 35 dana, a ona sadrži 19% sirovih proteina i 13,0 MJME/kg, i na kraju finišer smeša koja se koristi poslednjih 7 dana tova sa 17% sirovih proteina i 13,0 MJME/kg. [4] Ishrana pilića mora biti uvek ad libitum (po volji). [1] Planira se utrošak do 2,2 kg hrane za 1 kg žive mase pilića. Potrebe u hranidbenom prostoru su:

- Ako se koristi lanac za hranjenje, treba 5-6 cm hranidbenog prostora po piletu - Ako se koriste okrugle hranilice promera 33 cm, treba obezbediti jednu hranilicu na 40-50 pilića.

Napajanje Praktičan normativ potrošnje vode u proseku je 150-250 cm³/piletu dnevno. Međutim, količine vode koje se moraju obezbediti su 300-400 cm³ po grlu dnevno, pošto određena količina vode ispari iz pojilica, prospe se prilikom napajanja, i troši se za druge namene u objektu.

PRIRAST BROJLERA

U toku tova, prirast brojlera je vrlo intenzivan, naručito u prvim nedeljama. Završne telesne mase brojlera sa 42 dana treba da budu 1,6 - 1,8 kg u proseku za oba pola. Jednodnevni pilići treba da su teški 35 - 45 grama, jer početna masa ima izvesnog značaja na završne telesne mase brojlera. Kontrolu telesnih masa brojlera treba vršiti svake nedelje, merenjem najmanje 100 pilića izabranih po slučajnom uzorku ili 2 % od ukupnog broja pilića u objektu. U poslednje tri




20

nedelje merenje treba vršiti odvojeno po polovima (50 muških i 50 ženskih pilića). Mortalitet kod tovnih pilića se kreće u 1. nedelji života od 1 do 1,5% a kasnije od 0,3 do 0,5 % nedeljno odnosno do kraja tova ne bi trebalo da pređe 5%. [2]

ISPORUKA BROJLERA

Po završetku svakog turnusa treba nastojati da se utovljeni brojleri što pre isporuče na klanje, kako bi se u što kraćem vremenu objekti pripremili za prijem nove partije pilića. Organizacija isporuke brojlera mora biti besprekorna. Po završetku tova, najdalje u toku sledećeg dana, svi pilići moraju biti isporučeni u klanicu. Najmanje 12 časova pre isporuke, pilićima se prestaje davati hrana. Pilići se hvataju pri prigušenom svetlu i stavljaju u plastične kaveze. U kaveze se stavlja od 12-17 brojlera. [1]

PRIMER

Brojlerski tov odvija se u objektu veličine 10 x 30 m. Koliko se godišnje može proizvesti utovljenih pilića u ovom objektu? Elementi za obračun su: Dužina tova: 42 dana Broj turnusa: 5,5 Mortalitet: 5% Gustina naseljenosti: 17 pilića/m² Izračunavanje: 10m x 30m = 300 m² (površina objekta) 300 m² x 17 pilića/m² = 5100 useljenih pilića 5100 x 0,05= 255 ( broj uginuća) 5100 – 255 = 4845 pilića po turnusu 4845 x 5,5 = 26648 pilića godišnje [3]

ZAKLJUČAK

Zahvaljujući biološkim karakteristikama živine, moguće je u kratkom vremenskom intervalu dobiti velike količine mesa i jaja. Ovakvu proizvodnju omogućava visoka reproduktivna sposobnost živine, brz porast, kratak generacijski interval i visok stepen iskorišćavanja hrane. Živinarstvo spada u vrlo profitabilnu granu stočarske proizvodnje jer se u relativno kratkom vremenu, uz mala ulaganja, mogu proizvesti velike količine visokokvalitetnih proizvoda koji se na tržištu stalno traže i lako prodaju. Literatura: [1] Supić Boriša, Milošević Niko, Čobić Timotej - Živinarstvo, 2000

[2] Prof. dr Todor PalićProf. dr Radmila Resanović - Savremeni trendovi u uzgoju i zdravstvenoj zaštiti živine [3] Dr Lidija Perić, Dr Sarah Birkhold - Praktikum iz živinarstva, 2005 [4] Revija Selo, br 114-115 - Ishrana pilića u tovu




21

TROŠKOVI I KALKULACIJE U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

Mirjana Tomić, dipl.ing

Izvod: Utvrdjivanje troškova predstavlja osnovu ekonomike proizvodnje, odnosno osnovu za utvrdjivanje ekonomske efikasnosti obavljanja proizvodne delatnosti. Utvrdjivanje troškova dobija poseban značaj prilikom donošenja poslovnih odluka na poljoprivrednim gazdinstvima. Metodologija obračuna kalkulacija pokrića varijabilnih troškova predstavlja jednostavan način utvrdjivanja proizvodnih i ekonomskih pokazatelja u poljoprivrednoj proizvodnji. Jednostavnost metodologije obračuna kalkulacija pokrića varijabilnih troškova sastoji se u utvrdjivanju razlike izmedju ukupnih prihoda i varijabilnih troškova svih linija proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu. To je ekonomski pokazatelj odnosno nivo na kome se gazdinstva mogu medjusobno porediti prema rezultatima bez obzira na veličinu kapaciteta koje poseduju. Ključne reči: varijabilni troškovi, kalkulacije, marža pokrića

COSTS AND CALCULATIONS IN AGRICULTURAL PRODUCTION Abstract: The determination of costs is based on the economics of production, and the basis for determining the economic efficiency of production activities. Determining the cost has special significance when making business decisions on farms. Methodology of calculation of the coverage of variable costs is an easy way to determine the production and economic indicators in agricultural production. Ease of calculation methodology for calculating cover variable costs consists in determining the difference between total revenue and variable costs of production lines to farm. It is an economic indicator that is the extent to which the household can be mutually compared to the results regardless of the size of the capacity they possess. Keywords: variable costs, calculations, gross margine

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA Ekonomski rezultat u poljoprivrednoj proizvodnji zavisi s jedne strane od tržišnih cena, a sa druge strane od sposobnosti menadžera da kontroliše troškove koji su nastali u proizvodnji. Poljoprivredni proizvodjači po pravilu ne mogu uticati na prodajne cene svojih proizvoda (jer se one formiraju na tržištu), te troškovi ostaju kao jedini segment na koji oni mogu direktno uticati. Smanjenjem nepotrebnih troškova utiče se na snižavanje cene koštanja poljoprivrednih proizvoda (proizvodna cena) čime se povećava razlika izmedju prodajne cene (cena koštanja + profit) i cene koštanja tj. povećava se ostvaren profit. [1] Poznavanje troškova je bitna pretpostavka svakog ekonomskog odlučivanja. Da bi znali kako da upravljaju troškovima i drže ih pod kontrolom, poljoprivredni proizvodjači moraju biti potkovani osnovnim znanjem o troškovima koji prate poljoprivrednu proizvodnju.

o Upravljanje troškovima o Pojam iosnovna podela troškova o Utvrđivanje troškova i sastavljanje kalkulacija o Kako napraviti kalkulaciju pokrića varijabilnih troškova o Zaključak o Literatura




22

POJAM I OSNOVNA PODELA TROŠKOVA

Troškovi predstavljaju vrednost utrošenih elemenata proizvodnje u procesu proizvodnje. Pošto se vrednost izražava cenom: troškovi su u novcu izražena količina tri osnovna činioca proizvodnje: utrošene radne snage, sredstava za rad i predmeta rada. S toga imamo i tri osnovna elementa troškova:

1. Matrijalne troškove – upotrebom u procesu proizvodnje materijal za proizvodnju učestvuje samo jednom i u

potpunosti se utroši i prenese celokupnu svoju vrednost na dobijene proizvode. Prenetu vrednost ovog proizvodnog faktora čine troškovi materijala : semena, djubriva, pogonskog goriva i maziva, stočne hrane, raznih pomoćnih materijala , energije, transporta i sl.

2. Troškovi amortizacije – osnovna sredstva se upotrebljavaju u većem broju proizvodnih ciklusa i fizički se troše i tehnološki zastarevaju i pritom postepeno prenose svoju vrednost na dobijene proizvode. Deo vrednosti osnovnog sredstva koji je prenet na dobijeni proizvod naziva se amortizacija. Osnovna svrha procesa amortizacije je postepeno obezbedjivanje novčanih sredstava potrebnih za zamenu dotrajalih osnovnih sredstava. Karakteristični predstavnici osnovnih sredstava za proizvodnju su: mehanizacija, gradjevinski objekti, osnovno stado i dr. Amortizacija je jedini rashod koji ne izaziva odliv novca.

3. Troškovi rada - proizilaze iz učešća umnog i fizičkog ljudskog rada u procesu proizvodnje. Karakteristično za naša gazdinstva je rad članova domaćinstva koji se ne plaća i ograničena mogućnost zapošljavanja dodatne radne snage. [1]

Za efikasnu organizaciju proizvodnje na gazdinstvu je od posebnog značaja informacija o visini i strukturi troškova u pojedinim linijama proizvodnje , odnosno o visini cene koštanja po jedinici pojedinih proizvoda. U zavisnosti od od načina prenošenja troškova na pojedine nosioce troškova, svi troškovi se mogu podeliti na direktne i indirektne. Direktnim troškovima smatraju se troškovi koji se u celini odnose na proizvodnju pojedinih proizvoda , drugim rečima to su troškovi kojima je moguće direktno teretiti pojedine linije proizvodnje. Indirektni ili opšti troškovi su troškovi koji se u svom ukupnom iznosu odnose na više ili na sve linije proizvodnje na gazdinstvu. Pojedine linije proizvodnje terete se indirektnim troškovima u srazmeri u kojoj one doprinose nastanku ovih troškova. U ovakvim slučajevima potrebno je primeniti odgovarajući ,,ključ’’ za raspodelu kako bi se svaka linija proizvodnje teretila realnim postotkom indirektnih troškova. Prema zavisnosti od obima proizvodnje razlikujemo fiksne i varijabilne troškove. Fiksni troškovi su oni troškovi koji se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje. Oni postoje i onda kada se proizvodnja na gazdinstvu iz bilo kojeg razloga ne odvija. Najvažniji fiksni trošak je amortizacija mehanizacije i objekata. Varijabilni troškovi su troškovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Povećanjem obima proizvodnje oni rastu, dok se smanjenjem obima proizvodnje i oni smanjuju. Najvažniji varijabilni troškovi su troškovi repromaterijala, radne snage, i energije. Važno je naglasiti da podela je na fiksne i varijabilne troškove značajana samo u kratkom roku, inače gledano dugoročno svi su troškovi varijabilni tj. promenljivi.

UTVRĐIVANJA TROŠKOVA – SASTAVLJANJE KALKULACIJA

Na osnovu poznavanja pojma i suštine nastajanja troškova , kao i načina utvrdjivanja pojedinih elemenata troškova pristupa se sastavljanju kalkulacija. Kalkulacije se mogu sastavljati u različite svrhe , a najčešće se na poljoprivrednim gazdinstvima to radi u svrhu utvrdjivanja troškova proizvodnje i cene koštanja dobijenih proizvoda kao i utvrdjivanja optimalne strukture, obima i intenziteta proizvodnje na gazdinstvu. Kalkulacije, osim što predstavljaju temelj za utvrdjivanje rezultata proizvodnje, one su i dobar pokazatelj odnosa tj. udela pojedinih linija proizvodnje u ukupnoj proizvodnji odnosno poslovanjupoljoprivrednog gazdinstva. [2]

Jednostavan, brz i najčešće korišćen način utvrdjivanja ekonomskih pokazatelja poljoprivredne poroizvodnje po linijama proizvodnje je model kalkulacija pokrića varijabilnih troškova.

KAKO NAPRAVITI KALKULACIJU POKRIĆA VARIJABILNIH TROŠKOVA Ostvarivanje dohotka odnosno profita cilj je svakog poljoprivrednog gazdinstva, da bi se utvrdila visina dohotka odnosno profita potrebno je uraditi ekonomsku analizu rezultata svake linije proizvodnje i poslovanja poljoprivrednog gazdinstv au celini. Jednostavan, brz i najčešće korišćen način utvrdjivanja ekonomskih pokazatelja u poljoprivrednoj proizvodnji je model kalkulacija pokrića varijabilnih troškova /eng. Gross Margin/. Ovaj model je naročito pogodan za porodična poljoprivredna gazdinstva koja ne vode knjigovodstvo na gazdinstvu pa ne raspolažu svim podacima koji su potrebni za izračunavanje analitičkih kalkulacija ukupnih troškova.




23

Način izračunavanja kalkulacija pokrića varijabilnih troškova temelji se na utvrdjivanju prihoda i troškova proizvodnje u periodu od jedne godine na odredjenoj jedinici proizvodnje, u biljnoj na jednom hektaru, u stočarskoj po jednom grlu. U strukturu prihoda ulazi svi prihodi ostvareni prodajom proizvoda, kao i subvenciji i regresi ostvareni u odredjenoj proizvodnji. Visina prihoda zavisi od ostvarenog prinosa i prodajne cene proizvoda. Na poljoprivrednim gazdinstvima javlja se više vrsta troškova, neki su specifični samo za jednu vrstu proizvodnju te se mogu izraziti količinski i vrednosno i pripisati samo jednoj liniji proizvodnje. To su varijabilni troškovi, jer su direktno povezani sa odredjenom vrstom proizvodnje, javljaju se jednom u proizvodnom procesu, variraju u zavisnosti od obima proizvodnje. Ne javljaju se ako se ništa ne proizvodi. Zato se mogu tačno utvrditi i razvrstati po pojedinim linijama proizvodnje i ulaze u strukturu kalkulacije pokrića varijabilnih troškova. U biljnoj proizvodnji se na poljoprivrednim gazdinstvima najčešće javljaju sledeći varijabilni troškovi: semenski materijal, organska i mineralna djubriva, zaštitna sredstva, sezonska radna snaga, usluge mehanizacije, ambalaža , troškovi goriva, troškovi održavanja sopstvene mehanizacije i sl.

Primer kalkulacije za liniju proizvodnje: pšenica- PG poseduje svu potrebnu mehanizaciju OPIS Količina Cena Iznos %

učešća % učešća

1. PRIHODI VP Kg din 97000 100 Pšenica rod 2014 5000 17 85000 87,6

Subvencije 1 12000 12000

12,4

2. VARIJABILNI TROŠKOVI VT 67653 100 69,7 Seme 200 52 10400 15,4 Min. Djubrivo MAP 180 59 10620

38,6

Min. Djubrivo UREA 180 42,5 7650 Min.djubrivo AN 180 38,3 6894 Folijarno djubrivo 3 310 930 Herbicidi + okvašivač 1 330 330

11,0

Fungicidi 2 x 1.5 4500 6750 Insekticidi 0.1 3650 365 Dizel gorivo 82 152 12464 18,4 Dnevnice sezonske radne snage 13 200 2600 3,8 Osiguranje useva 1 2500 2500 3,7 Kamata na uložena sredstva 10% 6150 9,10

3. MARŽA POKRIĆA /1-2/ MP 29347 30,3 Marža pokrića se definiše kao razlika između ukupne vrednosti proizvodnje i varijabilnih troškova MP=VP-VT. Marža pokrića nam pokazuje koliko je nakon pokrića varijabilnih troškova preostalo sredstava za pokrivanje fiksnih troškova i ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezultata. Marže pokrića za pojedine linije proizvodnje mogu se sabrati da bi se dobila ukupna marža pokrića za gazdinstvo u celini. Ako bi od ove vrednosti oduzeli ukupne fiksne troškove gazdinstva dobili bi ukupnu dobit odnosno gubitak za gazdinstvo kao celinu. [3] Bruto marža pokazuje koliko poljoprivredni proizvođači dobijaju ili gube sa uloženim sredstvima. Istovremeno, ona pokazuje ekonomsku snagu poljoprivrednih proizvoda na tržištu. Veća bruto marža označava manje rizičan posao./4/

Koje još troškove poljoprivredno gazdinstva treba pokriti iz marže pokrića? Kod kalkulacija pokrića varijabilnih troškova fiksni troškovi nisu raspoređeni na pojedine linije proizvodnje, jer se odnose uglavnom na sve linije proizvodnje, stalni su i u proizvodnji su prisutni duži vremenski periodi postoje i onda kada se ne proizvodi . Osnovne karakteristike fiksnih troškova su: da ne zavise od vrste i obima proizvodnje, ne mogu se precizno iskazati po pojedinim linijma proizvodnje te se stoga obračunavaju na nivou celog gazdinstva. U fiksne troškove najčešće se ubrajaju troškovi vlastite mehanizacije - amortizacija, održavanje i amortizacja poljoprivrednih objekata, opšti troškovi gazdinstva - voda, struja, plate radnika, troškovi zakupa poljoprivrednog zamljišta, troškovi kamata na kredite i zajmove i sl.




24

ZAKLJUČAK Dobit ili gubitak kao poslovni rezultat koji ostvari poljoprivredno gazdinstvo predstavlja zbir dobiti odnosno gubitaka koji se ostvaruju u pojedinim linijama proizvodnje. Shodno tome gazdinstvo treba da bude upoznato sa činjenicom na kojim proizvodnim linijama ostvaruje dobit ili gubitak i u kom iznosu. Ovakav model kalkulacija može se brzo i jednostavno primeniti na svako poljoprivredno gazdinstvo, a potom koristiti za jednostavnije ali i detaljnije agroekonomske analize koje daju odgovore na niz pitanja koja su ključna za unapredjenje poljoprivredne proizvodnje na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Literatura: [1] Prof. dr. Jovan Andrić (1998): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji [2] Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (2008), str.77-83, Z. Vasiljević, J.Subić, Beograd [3] Agroekonomska analiza poljoprivrednih subjekat (2009), str.3-12, Škola biznisa, Naučno stručni časopis

Documents

Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikinda · Izvod: Integralna proizvodnja grožđa je sistem uzgoja koji podrazumeva uravnoteženu primenu agrotehničkih mera uz uvažavanje ekoloških,