Lesinarnik - Pitanje Identiteta i Odnosa Prema Seanju u Relaciji Umetnosti i Drutva

8/12/2019 Lesinarnik - Pitanje Identiteta i Odnosa Prema Seanju u Relaciji Umetnosti i Drutva

1/52

UNIVERZITET UMETNOSTI

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

DIPLOMSKI RAD

LEINARNIK - PITANJE IDENTITETA I ODNOSAPREMA SEANJU U RELACIJI UMETNOSTI I

DRUTVA

Mentori : Autor:Prof dr Aleksandra Kuekovi Luka TripkoviProf dr Jelena TodoroviProf dr Nikola uica

Beograd, jun 2014.


2/52


3/52

2

SADRAJ

Uvod (konteksualizacija)----------------------------------------------------------------------------3

Ruine (spomenici iz nehata)-----------------------------------------------------------------------12

Tihi svedoci nedovrenosti jedne drave--------------------------------------------------------18

Seanja kopilad istorije--------------------------------------------------------------------------30

Nemesta- transponovane alegorije----------------------------------------------------------------37

Zakljuak---------------------------------------------------------------------------------------------47

Literatura---------------------------------------------------------------------------------------------48


4/52

3

HAM(besno) : uti dok te ne pitam! (Normalnim glasom.)Sve je...sve je... sve je ta?

KLOV: ta je sve? Hoe jednom reju? Je li to ono tohoe da zna? Samo trenutak. (On upravi teleskop na spoljni

prozor, pogleda, pa se okrene Hamu.) Leinarnik.

Samjuel Beket , Kraj partije

Uvod Jedna od najupeatljivijih karakteristika tekstova Samjueala Beketa(Samuel Beckett) jeste odricanje od linearnog razvoja fabule. Formi-Kotekstu- ranje kruga kojim se fabula smeta u potencijalni loop jeste kljunializacija sastojak njegovih komada, onaj bez kog bi itavo Beketovo delo vero-

vatno bilo lieno distopijske atmosfere, sveprisutnosti apsurda i nedo-statka svake nade.

To je onaj ponavljani oseaj osujeenja, ono neprestano uskraivanje ispunjenja,koje Beketov obrazac zapleta bez razlike uvek istie. Tradicionalan razvoj zapleta jelinearan. Kretanje u pravoj liniji sugerie da ovek nekuda ide, da je taku ka kojoj sekree u najmanju ruku nemogue dostii. U Beketovim komadima, s druge strane, razvoj

je kruan, upravo zbog toga to je cilj uvek van dohvata. Stoga, nikad se nita nedeava u Beketovoj drami, jer nita ne moe da se desi, jer je ivot jalov, beskrajanobrazac ponavljanja bez obnavljanja, udnja bez ispunjenja, patnja bez prevazilaenja.Isti krug ponavlja se veito: ovek se raa, pati, umire, da capo. Mit boanskog spasenjajedna je od najistrajnijih i najtraginijih iluzija ivota. 1

Ova, naizgled, autohtona konstrukcija dramskog teksta, zapravo je snana iemotivna reminiscencija na jednog od najveih majstora renesanse proze DanteAligijerija (Dante Alighieri). Njegovo najpoznatije delo Boanstvena komedija takoeprati strukturu krugova. Ako podrobnije pogledamo odlike pakla i istilita uvideemozapanjujuu slinost u vidu tretmana populacije. tavie, ukoliko bismo, ne poznajui

previe raspored odeljaka po numerizaciji strana, knjigu otvorili na nekom od opisaistilita, lako bismo mogli da ga zamenimo sa opisom pakla. Hirh Zeifman dajedetaljnu eksplikaciju Beketove reference koja se tie Danteovog dela:

U Danteovoj Boanstvenovoj komediji nema stvarne fizike razlike izmeu istilita iPakla. Muke koje trpe obitavaoci istilita u svakom su pogledu onoliko jezive koliko su

1 Todorovi, Predrag, Beket, Slubeni glasnik 2010, str 261


5/52

4

to patnje Pakla. tavie, ako bismo uzeli istilite i otvorili knjigu nasumce, okrutnostkazne dodeljene likovima moe nas i te kako lako uveriti da itamo Pakao. Razlike jeprepsiholoka, teoloka. Bol u istilitu je isto onoliko estok koliko u paklu, ali nijevean. Nesrenici u istilitu znaju da e njihove muke na kraju prestati, da e im nakraju biti odobreno da stupe u blaenstvo Raja. Kad bi se ova nada pokazala jalova, kad

bi se pokazalo da je Raj svirepa podvala, onda se istilite ne bi ni najmanje razlikovalood Pakla. 2

Beketovi junaci po karakteru pripadaju naseljenicima Pakla koji usled zablude, ijeporeklo je nepoznato, ive u uverenju da se nalaze u istilitu i oekuju kraj svojih muka.ak i onda kada naslutimo osveivanje i jasno sagledavanje situacije, objektivizacijuprilika u koje su zapali - nemogunost, a ponegde, i odbijanje suoavanja sa realnou,ovaplouju sav apsurd njihove egzistencije. Tada do izraaja dolazi Kamijevska ( AlbertCamus) definicija apsurdnog oveka, kao bia koje je suprotnost pobunjenom oveku.Letargija, melanholija, ambivalencija i mrzovolja samo su neki od epiteta koji krase

Beketove junake. Nedostatak proaktivnosti u bilo kom smislu najplastinije se ogleda usceni iz drame ekajui Godoa kada Vladimir tone u san izbegavajui vesti da Godoipak nee doi.

Za razliku od svojih junaka, Beket jeste pobunjen ovek nemirnog duha koji krozsvoje drame ispoljava unutranji krik uasavajueg cinizma prema svetu u kom ivi.Samo ovlaan pogled na njegovu biografiju govori u prilog tome. Iz Irske odlazi ogoren1939. godine nakon to je zbog svoje literature stavljen na stub srama, cininokomentariui kako vie voli Francusku u ratu nego Irsku u miru. Poput Kamija, jojednog velikog pisca knjievnosti apsurda, aktivira se u Pokretu otpora kao kurir.

Smatram da je pogled na ovu stranu Beketove linosti neprocenjiv za razumevanjekonteksta u kom stvara svoja najbolja dela. Opustoena posleratna Evropa nalazi se uformiranju drutva na ostacima konclogora, holokausta, besomune klanice kakvu istorijane pamti a pravo na ivot, kao osnovno ljudsko pravo, do te mere je degradirano da se upitanje dovodi sama ljudska egzistencija. Slikarstvo enformela u Evropi, pokretapstraktnog ekspresionizma u Sjedinjenim Dravama, egzistencijalistika proza Kamija iSartra (Jean-Paul Sartre), filozofija kontraverznog Martina Hajdegera (Martin Heidegger)predstavljaju globalni drutveni diskurs u ijim okvirima se nalaze i pisci teatra apsurdakao to su, pre svih, Jonesko (Eugne Ionesco), ene (Jean Genet) i Beket. Smisaoljudske egzistencije posmatra se kroz vizuru kontingencije. Reportae Hane Arent(Hannah Arendt) sa suenja Adolfu Ajhmanu (Adolf Eichmann) pomou kojih formulietezu o banalnosti zla dodatno doprinose kompleksnosti ljudskog pogleda nafenomenologiju3 tu-bitka4. Pojam fenomenolokog sam naglasio budui da postoji

2 lbid, str. 262.3Martin Hajdeger, Bitak i vreme, Naprijed, Zagreb 1985.4Kako bih ojasnio ta smatram tubitkom u hajdegerovom smislu, prilaem hajdegerovu definiciju koja seodnosi na relaciju tubitka I raz-daljenja: Tubitak se ne moe kretati naokolo svakim krugom svoji raz-daljenja, on ih moe uvijek samo mijanjati. Tubitak je prostoran na nain smotrenog otkrivanja prostora, ito tako da se prema oavako prostorno sretajuim biima stalno odnosi razdaljujui. Tubitak ima kaorazdaljujui u-bitak ujedno karakter usmjerenja. Svako pribliavanje ima unaprijed veneki smjer uzet


6/52

5

znaajna distinkcija u odnosu na pojam fenomenskog. fenomenskim biva nazvano onoto je dano, i moe se eksplicirati, u nainu na koji susree fenomen; otuda govorofenomenskim strukturama. Fenomenolokim se zove sve ono to pripada nainupokazivanja i eksplikacije i to tvori pojmovni aparat to ga zahtjeva ostvarivanje. 5Akobih pojednostavio ovu Hajdegerovu distinkciju, moglo bi se rei da je fenomenoloko u

ovom radu zapravo sredstvo, dok bi fenomensko predstavljalo nekakav cilj. Dakle,primeri i narativna ekplikacija referenci slue mi kao sredstvo, kao ono to pripadanainu prikazivanja, i u tom sluaju bih voleo da se pri itanju, u meri u kojoj jemogue, istorijski narativ percipira na taj nain.

Konano, kada je re o Beketu, spomenuo bih jo jedan detalj iz njegovebiografije koji je kljuan za hermeneutiki pristup mom radu njegovo poznanstvo sazaboraljenim filozofom Radomirom Konstantinoviem. Godinama su ova dva velikana

pisane rei razmenjivali pisma iji deo se naao u publikaciji pod naslovom Beket,prijatelj, poslednjem tivu koje je Konstantinoviobjavio. Nevolja sa ovom knjigom leiu tome da je znaajan deo arhive nestao noen rovinjskim maestralom na poetkuposlednje decenije dvadesetog veka. Na bizaran nain, odlazak pomenutih spisa uzaborav oslikava samu sutinu Beketovog genija a simbolika odlaska u zaborav jednedrave ini se kao razbijanje mozaika sa kojim u zaborav odlaze svi njegovi delovi. Jedanod tih delova koji se otkotrljao da ami odvojen od sveta iji je deo nekada bio jeste iKonstantinovi. On o zaboravu i Beketu pie:

Zaboravljanjeje u samoj osnovi Beketa: na njemu on sve zasniva (svojupoetiku, svojusintaksu, svoj moral): zaboravljanjeje za njega isto to memorija za Prusta,posebno ona"voljnamemorija", kojuje, meutim , on izjednaavao sa navikom, I to tako toje navikuoglasio za "usiljeni kompromis izmeupojedinca i okoline" (" ... unpacte signe entre l'individu et son envirOnne11'lent" - Proust, p. 29). To je njegov anarhizam(egzistencijalan, i literaran, - tanije: literarno-egzistencijalan): zaboravljanje kaozaboravljanje svojine, u svim njenim oblicima i prividima, a pre svega u prividusamoposedujueg Ja: njegove neprikosnovenosti, njegovoga tzv. "dostojanstva".Zaboravljanje je zaboravljanje ovog "dostojanstva". Tome je mene Beket uio. 6

Knjiga je dragocena ljubiteljima, kako Beketa, tako i Konstantinovievih zapaanja,ali ono to bih hteo da potenciram ne tie se svojevrsne arhivske vrednosti koju ona

prema nekom predjelu iz kojega se pribliava Raz-daljeno, kako bi ga bilo mogue nai s obzirom nanjegovo mjesto. Smotreno brigovanje jest usmjeravajue raz- daljivanje. U tom , to jest, u bitku-u-svijetusamog tubitka, unaprijed je dana potreba znakova; taj pribor preuzima na sebe da izriito i vrlo spretnoobavjetava o smjerovima. On dri izriito otvorenima smotreno upotrebljavane predjele, svako kamospadanja-onamo, pristajanja-onamo, odnoenja-onamo, donoenja-ovamo. Ako tubitak jest, on uvijek imakao usmjeravajue-razdaljujui, svoj otkriti predio. Usmjerenju i takoer raz-daljenju, kao modusima bitka

bitka-u svijetu, predvodnikje smoterenost brigovanja. lbid. 123.5lbid , str. 41.6Konstantinovi, Radomir, Beket prijatelj, Otkrovenje, Beograd, 2000. str. 27.


7/52

6

svakako sadri, veuticaja Beketa na itav kulturni krug poratnog Beograda koji su inilii pobednici i poraeni u zbivanjima tokom devedesetih godina. Taj krug nikako nije biohomogena intelektualna grupacija. Zaneseni toplim pedesetim7, briljantnom metaforomPavla Ugrinova koja je posluila kao naslov romana okienog Ninovom nagradom,okupili su se oko Beketa jedne olujne noi 1955. godine, u nekadanjem rumunskom

paviljonu Starog Sajmita, u ateljeu Mie Popovia. U tom paviljonu su, poredpomenutih Popovia i Ugrinova, tada iveli Borislav MihajloviMihiz, Lazar Vozarevii Boris Anastasijevi, a Mihizu je, uz pomnu pratnju OZNA-e, u posete dolazio prokazanii odbaeni Milovan ilas.

U krajne konspirativnoj atmosferi, od publike odvojeni linijom bele krede, glumci suse okupili oko metle na iji vrh je nabodena ica bila je to scenografska intervencijaMarija Maskarelija u odsustvu originalnog scenografa u liku Stojana elia - koja jeKonstantinovia podsetila na dobar primer modernistike skulpture iz nehata ( Ali otkudta "smela stilizacija"? Stvar dovitljivosti pod prinudom oskudice, ona izaziva asocijacijena dadaizam (sa kojim Maskareli nije imao nikakve neposrednije veze). Alitoje Beket,

pre i posle svega: to je njegov nihilizam koji u ovojmetli sa klupkom stare ice vidi drvo,jer u drvetu ne vididrvo,jer "negira" to drvo: jer u njemu vidi ovu drku metle I ovu icusa ubrita (u kojima, naravno, ne vidi drku metle I icu sa ubrita). To je Beket ilinihilizam koji je posveivao IIubrite i zato bio oslobodilaki: istovremeno je razaraooptimizam vladajue ideologije i njen sterilni "realizam", otvarajuivrata imaginaciji. Ubogatstvu ubrita eka nas bogatstvoimaginacije?8).Tada je zapoelo prvo izvoenjeGodoa, ne samo iza Gvozdene zavese, kojoj smo u tom trenutku jo uvek sutinskipripadali, ve i izvan Francuske i vajcarske. Staro Sajmite, brutalno kompatibilnalokacija bilo je mesto gde je poeo nezaustavljiv proces provlaenja ispod Gvozdenezavese. Vasilije Popovi, alijas Pavle Ugrinov, do teksta drame odtampanog upozorinom asopisu Avant- scne doao je po povratku pesnika Duana Matia iz Parizai odmah ga ponudio Beogradskom dramskom pozoritu na Crvenom Krstu u kojem jetada radio. Razume se, komad je odbijen i zabranjen kao dekadentni zapadni spis.

7Ugrinov, Pavle, Tople pedesete, Nolit, Beograd, 1990.8Konstantinovi, Radomir, Beket prijatelj, Otkrovenje, Beograd, 2000. str. 37


8/52

7

Konstantinovieva nevenana supruga Kaa i Samjuel Beket u ulici Narodnog fronta, uBeogradu, 12. jula 1958. godine

etrdeset godina kasnije, lanovi neformalne grupe iz Simine 9a koji su ostali uzemlji bili su zagovornici srpskog pitanja, dok je Konstantinovisa Ugrinovim osnivaoBeogradski krug. Kao to ih je, u mladosti, beketovtina ujedinila, tako ih je, u poznimgodinama, potpuno udaljila. U svojoj knjizi Egzistencija Ugrinov pie kako mu seKonstantinovi poverio da odlazi u samoizolaciju, prepriavajui susret na ulici saDobricom osiem i Miom Popoviem koji su odbili da ga pozdrave. Govorio je kakoje to fer, oni se meni ne javljaju, a ja ne priam ono to o njima znam. Nesueniscenograf, Stojan eli, na zaprepaenje dugogodinjeg prijatelja Ugrinova, postaje lan


9/52


10/52

9

Dragi Rade,Pariz, 6. 6. 66.

Hvala zaExitus. U~ravo ga itam s velikim zanimanjem. Nadam se da dobroprolazI. Jo

nisam video kritike. Alija retko itam londonskenovine.Kasnije u vampisati opirnije. Poljubite Kau za mene.

Prijateljski ,Sam Beket/ l /

1) Ove rei ispisao je na dopisnici sa reprodukcijom Mantenjinog Christo morto(Pinacoteca di Brera, Milano).Tog Mantenju poslao mi je, dakle, kao odgovor na mojIzlazak, na moga Hrista? - On kae: "Kasnije u vam pisati opirnije", ali nije to uinio:"opirnije" moe da bude samo njegovo "miljenje", koje podrazumeva sud, to je zanjega apsolutno neprihvatljivo.Upravo zato, ovo sa Mantenjom jesteBeket: ne jezik (ilisud), nego slika, koja jeste i obeanje i uskraivanje suda, I zato je na jezik nesvodljiva.Beket, koji obeava "opirnije pisanje", azadovo (java se slikom, jeste Beket ovog Hristakojinee uskrsnuti i koji upravo zato dozvoljava samo sliku, a ne ijezik.12

12Konstantinovi, Radomir, Beket prijatelj, Otkrovenje, Beograd, 2000. str. 125. , 127.


11/52

10

Fin de partie, silikonski odlivak autorovog lica,staro odelo, cipele


12/52

11

Kafkijansko-beketovska atmosfera bila je direktna inspiracija za jo jedan rad. U sklopufestivala "Mixer, sa kustoskim timom- Viktorijom Kamili i Tijanom Zebi- izloiosam inovnika-eksperta. U skladu sa temom likovnog programa festivala pod nazivomTransition in movement , skulptura usnulog inovnika koji je izoen javnosti u svombezbednom mikroprostoru bila je refleksija na gorue dravne probleme koji traju ve

dekadama.

Opasno je razmiljati o kojeemu Danil Harms, silikonski odlivak, staro odelo, kancelarijskimaterijal


13/52

12

"Gete, koji je svoje talijansko putovanje smatrao, za veliki doivljaj,kae, na jednom mestu, da je prolost: ruina. Svi mi, u Rimu, slaemo se da je

Italija, zaista, veliki doivljaj u ivotu, a da je prolost - i nesamo u Rimu - ruina."

Milo Crnjanski, "Kod Hiperborejaca"

Ruine Svaka istorijska epoha, uzimajui u obzir kontekst u kom nastaje, tenjene socio-politike karakteristike, biva obeleena razliitim dosti-

spomenici gnuima, idejama i ideologijama. U nemakom jeziku postoji jedaniz nehata izraz koji neobino jasno odreuje ovakve pojave u datom vreme-trenutku, u odreenoj epohi. Taj izraz glasizeitgeist- duh vremena13.

U toj sintagmi sadre se, na saet i koncizan nain, sva ona stremljenja, nade i strepnjeitavih naroda koji u tom vremenskom periodu ive. Ona obuhvata najmanje zajednikesadrioce srodnih ideja u linearnom protoku vremena, objedinjujui neku pojedinanuepohu, pritom jasno odreujui njene osnovne, fundamentalne karakteristike. PoputAnaksimandrovog apeirona14, u virtuelnom sistemu znanja, duh vremena sadrikvintesencu svakog kljunog pojma odreenog perioda ljudske civilizacije.

Sluei se ovom metodologijom, ulazei u trag njenim empirijskim korenima, u

mogunosti smo da uspeno lociramo veinu istorijskih fenomena. Zeitgeist stvarasvojevrstan koordinatni sistem koji nam, zavisno od potrebe, daje koordinate taaka nanekoj zamiljenoj osi, i tako tano odreuje sve bitne parametre nekog pojedinanogistorijskog pojma ili fenomena. Naravno, imajui u vidu burnu i dinaminu istoriju naecivilizacije, razliite epohe proizvode potpuno razliite dogaaje. Ova heterogenaskupina dogaaja, esto je povezana jedino duhom vremena, koji kroz njih provejava,nosei katkad sa sobom odjek prolih vekova. Taj odjek, dovoljno snaan da izdri sve

13Duh vremena ili Zeitgeist (od nemakog Zeit - vreme, Geist - duh) je filozofski pojam koji oznaavaprevlaujua intelektualna uverenja, ideje, miljenja i poglede na ivot tokom odreene epohe kojeodreuju socioloku, kulturoloku i versku klimu, naela ponaanja i etiku odreenog vremenskog

razdoblja.14Anaksimandar (oko 610 - oko 546. god. stare ere) bio je drugi pripadnik miletske kole,moda Talesov uenik, te uitelj Anaksimena iz Mileta. Prema njemu, osnovni element mora biti znatno"prvobitniji" od suprotnosti, s obzirom da sve stvari iz njega nastaju i u njega se vraaju . Tako jeAnaksimandar doao na pomisao da je taj prvobitni element neodreen.Taj provobitan element (), taj bitak, nazvao je Anaksimandar materijalnim uzrokom: "On nije ni vodaniti bilo koji drugi od takozvanih elemenata, vepriroda od njih razliita i beskonana, iz koje nastajusva neba i svetovi u njima". To je apejron (), supstancija bez granica, "veita i bezvremenska"


14/52

13

specifinosti potpuno razliitih sistema vrednosti, kulturnih i drutvenih obrazaca, u sebisadri univerzalne karakteristike i vrednosti jedne civilizacije. Univerzalne, u smislu dabi nuno morale biti svojstvene, kako Hansu Memlingu, flamanskom slikaru iz XV veka,tako i, recimo, Vudi Alenu, amerikom filmskom reditelju XX veka. Ova, naizgledapsurdna analogija, moe posluiti kao savren argument kojim bi se potkrepila

pomenuta hipoteza. Naime, ukoliko posedujemo elementarno poznavanje fenomenanastalih u kvinteentu, u Memlingovim delima jasno moemo definisati alegorijevanitasa. Ova alegorija, nastala kao posledica sloenih drutvenih procesa XV veka uzapadnoj Evropi, nastavlja da ivi sve do dananjih dana, budui da njena egzistencijadirektno zavisi od "venog pitanja" koje ju je i proizvelo. To je pitanje smisla ljudskeegzistencije i svest o temporalnom, prolaznom karakteru ljudskog ivota, strogodeterminisanom elementarnim zakonima biologije. Kada sagledamo opus reditelja kaoto je Vudi Alen, te analiziramo ogoljenu sutinu njegovih filmova15, zakljuiemo da seispod sloja koji se ovaplouje u komici i grotesknoj naraciji ivota savremenogNjujoranina zapravo krije gotovo histerian strah od izvesnog kraja svake pojedinaneljudske egzistencije. Ovaj dramatian primer koristim kao ilustraciju vekovnog odjeka

duha vremena, pokuavajui da u kratkim crtama objasnim tesne veze koje postojeizmeu pojedinih istorijskih i savremenih fenomena, iz prostog razloga to je u pitanjujedan, univerzalni fenomen, lazurno obojen Zeitgeistom u kom obitava.

U gradovima irom ove zemlje, postoji veliki broj objekata ije karakteristike retkoanaliziramo, ne uputajui se u sutinu njihove egzistencije, simbolike koju nose i zadahaistorijskog naslea koji ih optereuje. Teko je pronai najmanji zajedniki sadrilac tihobjekata, budui da su njihove, kako arhitektonske, tako i namenske karakteristike,meusobno potpuno razliite i raznorodne. Usudiu se da napiem da bi najblieodreenje tog sadrioca bio jedan fiktivni, gotovo metafiziki pojam, a to je njihovo"ovde i sada", u Benjaminovskom (Walter Benjamin) smislu. Ovaj pojam, koji se prviput javlja u uvenom eseju "Umetniko delo u doba njegove tehnike reprodukcije"16,sadri prizvuke jeverejskog misticizma, i tim pre iskae iz standardne onovremeneestetske terminologije zapadne filozofije. Meutim, upravo je ta doza misticizma bilakljuna za konstituisanje ovog pojma, nastalog kao posledica nemogunosti estetiketeorije da prati zahuktalu dinamiku razvoja umetnosti u prvoj polovini XX veka. Ukratko,"ovde i sada" predstavlja istoriju kojoj je delo bilo podvrgnuto tokom svog trajanja. Biloda su u pitanju promene koje je delo iskusilo na svojoj fizikoj strukturi, ili promene upogledu posedovanja. Tako je, recimo, u Mikelanelovom Davidu sublimirano svo onoiskustvo koje ta skulptura "poseduje". U njegovoj "auri", moemo iitati ponos koji sugraani nezavisnog grada-drave Firence oseali prolazei kraj njega, oseaj zatitnitvakoji je ova skulptura simbolizovala, podseajui na starozavetni mit i dajui snagufirentincima da se odupru raznim politikim pritiscima i opasnostima koje su konstantnovrebale u Italiji XVI veka, poev od klimavog mira meu gradovima-dravama, pa svedo "uljeza u sopstvenim redovima" - harizmatinog fratra Savonarole.

15"Hannah and her sisters", 198616 Benjamin, Valter, Slubeni glasnik, biblioteka Knjievne nauke, Umetnost i Kultura, Izabrana dela 1,urednik Jovica Ain, Beograd 2011, str. 246. 285.


15/52

14

Dakle, dok stojimo pred originalnim Davidom, ta iracionalna tenzija koju oseamo

jeste njegova aura, sublimacija iskustva. Tu vrstu oseaja je mogue osetiti samo predoriginalnim delom, budui da u sebi sadri autentino iskustvo skupljano vekovima.Na tom fonu pozvao bih se na Alojza Rigla, iji pojam sluajnih spomenika, po mom

miljenju, neobino korenspondira sa Benjaminovskim ovde i sada. Naime, bavei sespomenikom istorijom, ovaj austrijanac uvideo je nunost ralanjivanja spomenika kaoomnibus pojma, imajui u vidu heterogenost itavog skupa objekata. Rigl uoava razlikuizmeu onih artefakata koji su sagraeni sa ciljem da budu spomenici, koji za uloguimaju da podseaju na pojedinani istorijski trenutak ili na neku istorijsku linost; i onih,ije "ovde i sada" predstavlja "prolaz u dati istorijski period". Zauzimajui radikalan stav,Rigl prvoj grupi dodeljuje imanentnost komemorativnih karakteristika i obeleija, doksluajne spomenike definie kao proizvod subjektivnog izbora pojedinca, ime njihovopostojanje i trajanje direktno zavisi od duine seanja posmatraa koji datom objektudodeljuje spomeniku funkciju.

Da se primetiti da je ovoj klasifikaciji, koja pretpostavlja subjektivni oseaj a neegzaktnu i naunu metodologiju, potrebna jo jedna dimenzija kako bi fenomen sluajnihspomenika mogao da bude zaokruen, i "postavljen na noge". To me navodi da kaoreenje ponudim inkluziju "ovde i sada" nekog dela, ime bi nenauna dimenzija ovogpojma bila konkretizovana kroz Benjaminovu estetiku. Ta subjektivna spomenikavrednost, koja uz pomo"ovde i sada" moe dobiti na objektivnosti, preplavila je objektenastale u periodu posleratne Jugoslavije, bilo da je reo objektima ija primarna funkcijajeste bila komemorativna, ili pak onim koji nastaju prilikom velike obnove zemlje ineuspelog pokuaja ekonomske reforme krajem sedme decenije XX veka, esto praenimmegalomanskim ambicijama. Razloge za to ne treba traiti iskljuivo u lokalnomiskustvu regiona u kom ivimo jer bi u tom sluaju posmatrali samo pojedinano drvo-nesveni situacije u umi.

Kljuni razlog, inicijalni uzrok, koji je za posledicu imao nastanak obimnog skupasluajnih spomenika, lei u fenomenu takozvanog, "kratkog dvadesetog veka". Ovajpojam u istoriografiju uvodi istoriar Erik Hobsbaum (Eric Hobsbawn)17, polazei odpretpostavke da istoriografija ne treba nuno da se deli hronoloki i linearno, ve jeumesto nominalne podele vekova, potrebno grupisati srodne i kauzalno povezanedogaaje, kako bismo dobili jasnu i celovitu sliku. To bi znailo, po Hobsbaumu, da XXvek nije trajao od 1901. do 2000. godine, ve je poeo na Vidovdan 1914. godine, azavrio se u vreme opsade Sarajeva, tokom najrecentnijih sukoba koji su se dogodili na

17 Eric John Blair Hobsbawm ( Aleksandrija, 9. jun 1917. - London, 1.oktobar 2012.) bioje britanski istoriar. Bio je jedna od istaknutijih linosti britanskog drutva na prelazu iz 20. u 21. vek. Kaoistoriar i politiar je bio jedan od glavnih autoriteta levice u Ujedinjenom Kraljevstvu. Njegov istoriarskiopus baziran je na marksistikoj istoriografiji. Bio je dugogodinji lan Komunistike partije VelikeBritanije (Communist Party of Great Britain) i Udruenja istoriara komunistike partije (Communist PartyHistorians Group). Kao istoriar prouavao je razvoj tradicija u pojedinim drutvima i njihov uticaj ukonstrukciji nacija-drava. Takoe je mnogo prouavao industrijsku revoluciju i Francusku revoluciju.


16/52

15

ovim prostorima18. Poetak veka je, dakle, oznaen takom nepovrata, to jest sarajevskimatentatom, koji za posledicu ima kraj dinastiko-monarhistikih ureenja u veini zemaljatadanje Evrope i tektonske drutvene poremeaje prouzrokovane najkrvavijim ratom dotada vienim u ljudskoj istoriji. Kraj, sa druge strane, dolazi u trenutku kada se raspada iposlednja komunistika drava u Evropi, ime se vek, pravei pun krug, okonava upravo

na mestu na kom je i poeo - u Sarajevu. Hobsbaum XX vek naziva kratkim budui da je,ukoliko proporcionalno uporedimo kvantitet dogaaja i otkria koja su se dogodila unekom pojedinanom stoleu sa godinama trajanja istog, XX vek - vek "najvee gustine".Stoga ne udi to je, i inae dinamina u turbulentna istorija Balkana, u prolom vekusamo dobila na intenzitetu.

Ukoliko se, radi manjeg nivoa optosti, usredsredimo na fenomen ruina u XX veku,moemo govoriti o svojevrsnoj ruinofiliji kojom je stolee za nama proeto. Ovaj terminu svom radu uvodi Svetlana Boim (Svetlana Boym), profesorka slavistike ikomparativne knjievnosti na Harvardu. Upravo se u njenom radu govori o senzitivnom iintuitivnom vraanju na fenomen ruevina, pokazujui njegovu dugovenost i aktivno

trajanje jo od baroka, iz prostog razloga jer i savremeni ovek digitalnog doba stupa ustanje oka pred predstavom i idejom nestajue, iseavajue materijalnosti. SvetlanaBoim, sa druge strane, negira vezu ruinofilije sa inicijalnim fenomenima baroka, kao tosu oseanja vanitasa, veo njoj govori iz perspektive ovovremenog oveka, definiui jekao emociju koja nastaje iz svesti da nas ruevine podseaju na potencijalne, hipotetikevizije o tome kako je budunost, to jest sadanjost mogla da izgleda. I ako autorkaiskljuuje svako prisustvo romantiarskog oseanja, mislim da neopravdano zanemarujeznaaj unutarnjeg oseaja temporalnosti koji je ekskluzivno imanentan ljudskoj vrsti, akoji predstavlja prirodnu vezu sa ovekom baroka u fenomenolokom smislu. Ruinofilijazaista predstavlja jedan od dominantnih koncepata u Evropi dvadesetog veka. Setimo sesamo Alberta pera (Albert Speer)19, Hitlerovog arhitekte, i njegove vizije nacistikearhitekture. Ako bismo samo za trenutak zanemarili karakterologiju tog pokreta zla ifokusiramo se na perove strune tenje, uvideemo jedan gotovo romantiarski pristup ukoncepciji graenih objekata. per u svojim spisima koketira sa Benjaminovom tezom osjedinjenju istorije i prirode pri emu, razume se, pokuava da je instrumentalizuje usvrhe naci estetike. Nacrti koje je pravio za veliki partijski stadion na Cepelinfildu20,istom onom koji je glavna lokacija uvenog filma Leni Rifental (Leni Riefenstahl)"Trijumf volje", nisu bili uobiajeni projektni crtei jednog obrazovanog arhitekte.Naime, per je svoje graevine predstavio onako kako bi one trebalo da izgledaju kroz

18Hobsbaum, Erik, Doba ekstrema istorija kratkog dv adesetog veka 1914. 1991., Dereta, Beograd,2002.19

Bertold Konrad Herman Albert Speer (Manhajm, 19. mart 1905 London, 1. septembar 1981) je bionemaki arhitekta i jedan od petorice najviih zvaninika nacistike vlade(Himler, Gebels, Gering, Borman i per). Ponekad nazivan prvim arhitektom Treeg rajha.per je po mnogo emu odudarao od slike oveka u vrhu nacistike stranke i bliskog Hitlerovog saradnika.Bio je to visoko obrazovan ovek, uglaenih manira i gospodskog ponaanja. Hitler i on imali su jednuzajedniku strast, gotovo opsesiju - arhitekturu.

20Zeppelinfield je jedno od zdanja koja su sluila za skupove nacional-socijalistike partije Nemake.Projektovan od strane Alberta pera, ovaj stadion je dobio ime po polju na kome se nalazio, koje oznaavamesto na kome je grof Cepelin prvi put sleteo sa istoimenom letelicom 1909. godine.


17/52

16

nekoliko stotina godina, obrasle u rastinje, koncepcijski srodne pojedinim predstavamaovanija Batiste Piranezija21 (Giovanni Battista Piranesi), jednog od klasinih primerabarokne umetnike fenomenologije. Taj perov poduhvat je naiao na Firerovo otroprotivljenje, ali ga vredi zabeleiti kako bi se bolje shvatio uzrok dvadesetovekovneruinofilije.

ovani Batista Piranezi, "Fantazije duha", bakropis

Jo jedan pikantan podatak, koji se nalazi u perovoj knjizi, poprilino baroknognaslova "Vrednost ruina" - jeste opis pronalaenja lokacije za gradnju pomenutogstadiona. Po mom dubokom uverenju, Cepelinfild nije bio sluajan izbor. Simbolika kojuje to polje i do tada nosilo je vrlo jaka i moe posluiti kao dokaz za neku drugu vrstustudije. Cepelinfild je, kao to samo ime govori, polje cepelina, i odreuje mesto nakojem je 1909. godine grof Cepelin sleteo sa prvom istoimenom leteom napravom.Dakle, to polje obeleava i simbolizuje jednu vrstu tehniko-industrijske dominacije udatom trenutku. Sve to ne bi bilo previe zanimljivo da se desilo, recimo, u Velikoj

Britaniji. Meutim, imajui u vidu gotovo opteprihvaenu teoriju o trajektoriju razvitkafaizma i nacizma kao takvog, ta taka bi trebalo da zauzima posebno mesto u srcusvakog iskrenog naciste.

21Giovanni Battista Piranesi (4. oktobar 1720 9. novembar 1778) bio je italijanski umetnik poznat posvojim bakropisima Rima, kao i fiktivnim atmosferskim "zatvorima" (Carceri d'Invenzione).


18/52

17

Naime, postoje tri koraka koji gotovo determinisano proizvode totalitarni, faistikireim. Prvi je preduslov postojanja nacionalne buroazije, drugi je ekonomska kriza atrei homogenizovanje birakog tela oko jedne autoritarne linosti, koja doprinosiekonomskom oporavku drutva. Smatram da je odabir polja, koje simbolizujenadprosena dostignua nacionalne buroazije, bio idealno mesto za kamen temeljac

jednog kongresnog stadiona, ime bi se zatvorio pun krug formiranja datog politikogprojekta. Ovu digresiju iznosim kako bih ukazao na postojanje ideolokog diskursa kojiini ruinofilija XX veka. Sam stadion i njegove arhitektonske odlike nisu od presudnogznaaja za pera. On u svojoj knjizi pie22, kako bi jasna simbolika mesta mogla da"radi" i ako bi, umesto stadiona, na polju bili ostaci starog magacina koji je miniran zapotrebe gradnje. per je, tokom obilaska terena, emotivno doiveo to sjedinjenje ruevinesa prirodom, detaljno opisujui estetsku privlanost koju je osetio posmatrajui delovebetonskih armatura koje vire iz zelenog polja. Taj prizor sadri sve karakteristike"sluajnog spomenika", u onom smislu u kojem se oni nalaze kao tema ovog rada. Postojijasno vidljivo "ovde i sada", dok funkcija objekta nije primarno komemorativna. Iz sveganavedenog, mislim da moemo naslutiti kakve su bile tenje Alberta pera i u kojoj meri

je u njegovom delu postojala veza sa fenomenima ruine i temporalnosti.

Zeppelinfield, ulje na platnu

22Naomi Stead, The value of Ruins: Allegories of Destruction in Bnjamin and Speer, FORM/WORK, aninterdisciplinary joornal of design and the built environment, number 6, October 2006


19/52

18

"Lee na mutavoj zemlji,tee nego kosti ivota,

smrti nije polo za rukom,u miraz da ih odnese."

Vasko Popa, Zvezdoznaneva ostavtina

Sluajni spomenici, u onom smislu u kom sam o njima pisao,nuno potpadaju pod uticaj fenomena ruevine. Sve one fa-

brike, kombinati i zadruge koje gotovo euforino nastaju sre-dinom dvadesetog veka, da bi se apsurd njihove egzistencijeovaplotio u poslednjoj deceniji istog, dakle, samo par

decenija kasnije, danas postoje kao sluajni spomenici. Pored navedenih objekata, kojinemaju primarno komemorativnu funkciju, pomenuo bih i one koji su sagraeni kaospomenici, da bi, sticajem istorijskih i drutveno politikih okolnosti, izgubilikomemorativnu finkciju kao primarnu i postali podvrsta sluajnih spomenika. Naravno,to se dogodilo onog trenutka kada su, ili oni, ili simboli koje slave i glorifikuju, postaliruina. Dakle, trajektorijum njihove geneze nuno pretpostavlja ukidanje i ponitavanjepostojanja onih simbola zarad kojih su prvobitno i sagraeni. U tom smislu bih naveoveliki broj spomenika antifaizmu, izvedenih od strane priznatih vajara i arhitekata, poputVojina Bakia, Bogdana Bogdanovia i Duana Damonje, kao i modernistika zdanja,od kojih pojedina sadre latentno komemorativnu funkciju. Tu pre svega mislim naDobrovieve zgrade Ministrastva unutranjih poslova i Genereltaba. Ova zdanjapodignuta su izmeu 1953. i 1963. godine. Mileta Prodanovi, u sada vekultnoj knjizi,"Stariji i lepi Beograd", opisu ovog zdanja posveuje nekoliko pasusa:

"Svojim oblicima ovo zdanje ini otar rez prema okolnim, takoe monumentalnimobjektima izvedenim uglavnom u jeziku istoricizma. Volumeni graevine na dve straneulice ine jasnu prostornu metaforu, stepenasto smaknut gabarit daje formu kanjona i toje, zna se, kanjon Sutjeske, najvanije vorite mitologije NOB-a. Kombinovanimaterijali, nenametljivo plasirani toposi modernistikog argona, i sveopta pokrenutostmasa koja, paradoksalno, povezuje i smiruje uskovitlane energije okolnih zgrada ineovaj kompleks remek-delom u oblasti arhitekture, ali je, isto tako, pretvaraju u najsnanijiupis socijalistikog urbanizma u staro tkivo grada."23

23Prodanovi, Mileta, Stariji i lepi Beograd, Stubovi kulture, Beograd, 2001. str. 80. 81.


20/52

19

Trebalo bi napomenuti da je ovo zdanje usamljen primer urbanistikog uglaavanjaitavog kvarta prema jednoj monumentalnoj graevini, budui da je njenimpostavljanjem na suprotne strane Nemanjine ulice, uz samu raskrsnicu sa ulicom KnezaMiloa, ritam i raspored susrednih graevina unapred predodreen. Ovo zdanje je, sve dojedne noi aprila 1999. godine, bilo arhitektonski biser naeg podneblja, da bi od tog

trenutka poeo ivot jednog sluajnog spomenika. Naime, nakon to su "pametne" raketeNATO-a unitile ovu vojnu metu, Generaltab utiskuje svoju egzistenciju u sutinusvakodnevnice. Do tada, on je bio simbol etvrte vojne sile u Evopi, da bi se, kao i silakoju je predstavljao, sruio poput kule od karata i time dobio ulogu poslednjeg eksera ukovegu fiktivnog ustrojstva, nekada poznatog kao JNA24.

Pre i posle bombardovanja: armature i rastinje koje se uzdiu kroz betonske pukotine,ini da ova graevina podsea na usahli organizam. Poput neke nezamislivo

monumentalne instalacije uzepe Penonea, recentni izgled Generaltaba kao daostvaruje sve one snove Alberta pera i potdvruje Benjaminovu tezu o sintezi istorije i

prirode.

Obzirom na topografiju, zgrada se nuno namee kao deo svakodnevnice veineBeograana, a gotovo je nemogue izbei je i ukoliko u Beograd dolazite kao gost.Umesto arhitektonskog remek-dela, stanje u kojem se Generaltab danas nalazipredstavlja spomenik jednom neuspenom, postkonfliktnom, tranzicionom drutvu.Meutim, armature i rastinje koje se uzdiu kroz betonske pukotine, ini da ovagraevina podsea na usahli organizam. Poput neke nezamislivo monumentalneinstalacije uzepe Penonea (Giuseppe Penone)25, recentni izgled Generaltaba kao daostvaruje sve one

24Iako je JNAfaktiki prestala da postoji nakon Dejtonskog sporazuma,VJ(vojska Jugoslavije) de faktopredastavlja istovetnu tvorevinu. Dakle, promenjena je forma ali je sutina ostala ista. Dogaaji koji suprouzrokovali akciju "Milosrdni aneo" govore u prilog ovoj tvrdnji.


21/52

20

snove Alberta pera i potdvruje Benjaminovu tezu o sintezi istorije i prirode.Nesumnjive je, da, ukoliko bi se zgrada ostavila na milost i nemilost vremenu, ovajBenjaminov fenomen bio ovaploen u celini.

Zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Ivana Antia26 i IvankeRaspopovi27, predstavlja reprezentativno zdanja modernistike arhitekture, ija je

sudbina umnogome slina onoj koja je zadesila Generaltab. Sticajem drutvenihokolnosti, ona je takoe dobila ulogu sluajnih spomenika, simboliui isto ono to danassimbolizuje i Dobrovieva zgrada. Muzej savremene umetnosti je jedina zgrada namenskizidana za muzej, izmeu 1961. i 1965. godine. Budui da se i opis ove zgrade nalazi upomenutoj knjizi profesora Prodanovia, smatram da bi svaki pokuaj autonomnog opisabio pretenciozan i neukusan, te u navesti jo jedan citat iz "Starijeg i lepeg Beograda":

" Privilegovanu lokaciju uz reku projektanti Ivan Anti i Ivanka Raspopovireilisu multiplikacijom kristalne jedinice koja je ujedno i osnova sistema kaskadne

distribucije prirodnog osvetljenja. Ovo zdanje je u gotovo svim pregledima srpskeposleratne arhitekture oznaeno kao jedan od njenih nesunjivih vrhunaca."28

Nakon gotovo pola veka neulaganja u osavremenjivanje muzeolokih uslova, to jeprouzrokovalo nemogunost ugoavanja "velikih" izlobi, Muzej se 2007. godinezatvara zarad rekonstrukcije. Tim potezom stavljena je taka na ulogu koju je ova zgradado tada imala, ime i ona postaje specifina vrsta sluajnog spomenika - svedoksociopolitikih deavanja u jednom malom i neuspenom drutvu. Nesumnjivo je,meutim, da degradacija ovog zdanja poinje jo devedesetih godina prolog veka. Kakonavodi Prodanovi:

"Poetkom devedesetih - u sklopu "kadrovskog ienja institucija kulture"- jena mesto direktora Muzeja doveden slikar ija je najvanija struna referenca bilaorganizacija zaviajne likovne kolonije. Institucija u kojoj su izmeu ostalih vieneizlobe Iva Klajna, Emila Noldea, Bauhausa, Fluksusa, Roberta Smitsona ili Berija

25uzepe Penone (ital. Giuseppe Penone; 3. april 1947, Garesijo Italija) je italijanski likovni umetnik, kojije poeo profesionalno delovati 1968. i postao poznat kao jedan od mlaih lanova pokreta "Arte povera".Penoneov opus se nastoji baviti uspostavom kontakta izmeu oveka i prirode.

26Ivan Anti(Beograd, 3. decembar 1923 Beograd, 25. novembar 2005) je bio srpski arhitekta iakademik SANU i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu jedan od najboljih posleratnih arhitekatau Jugoslaviji.

27Ivanka Raspopovije bila srpska arhitektica, koja je zajedno sa Ivanom Antiem radila na projektuzgrade Muzeja savremene umetnosti u Beograd i Muzeja 21. oktobra u Kruevcu. Na internet enciklopedijiWikipedia postoji samo lanak na francuskom jeziku, to moda najbolje govori o palanakom mentalitetuove sredine, tako briljantno opisanom u "Filosofiji palanke".28Prodanovi, Mileta, Stariji i lepi Beograd, Stubovi kulture, Beograd, 2001. str. 69.


22/52

21

Flanagana gotovo trenutno je ostala bez veine kustosa i neverovatno brzo svelaprograme na nivo provincijskog doma kulture. Tada su se na mermernim fasadamapojavili natpisi "muzej" u irilinoj i latininoj varijanti." 29

Enterijer Muzeja savremene umetnosti: Nastala na samom poetku neega to je istorijipoznato kao program "ekonomskog preporoda", ova zgrada je godinama bila glavni

punkt onog dela drutva koji je u zimu 1996. godine etao iza parole "Beograd je svet".

inom zatvaranja ove institucije, glavni grad je ostao bez ijednog muzeja. Posledicatakvog stanja je odrastanje itavih generacija kojima se nikad nije ukazala prilika da sesretnu sa, takozvanom, "visokom " umetnou. Nastala na samom poetku neega to jeistoriji poznato kao program "ekonomskog preporoda", ova zgrada je godinama bilaglavni punkt onog dela drutva koji je u zimu 1996. godine etao iza parole "Beograd jesvet". Kao svi sluajni spomenici, i ovaj sadri ovde i sada, to sublimirano iskustvojednog drutva, iji je tihi svedok. 2012. godine dogodio se pokuaj oivljavanja prostora,

akcijom pod nazivom "ta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti?". Umetnikimintervencijama u zaputenom, oronulom enterijeru, sa ciljem da se prostor oivi, dolo sedo sasvim suprotnog rezultata. Naime, itava ceremonija podseala je na renesansnimakabrini ples, konano upokojenje jednog simbola koji e nastaviti da ivi samo upojedinanim seanjima. Istovremeno, svaki prolazak kraj ove zgrade podsea nas naogoljenu, surovu istinu nae svakodnevnice. Kao da govori i upozorava nas, da smo,

29lbid, str. 69


23/52

22

zajedno sa njom, svedoci neizvesnih drutvenih procesa od ijeg ishoda zavisi, kako naa,tako i sudbina ovog zdanja.

Kada je re o sluajnim spomenicima koji su prvobitno imali komemorativnuulogu, fokusirau se na monumetnalne objekte nastale sredinom XX veka u spomenantifaistike borbe. Devedesetih godina prolog veka, prilikom raiavanja sakomunizmom, politikim i drutvenim kvazielitama ukazala se prilika da odbace idezavuiu i one, njima nepotrebne, civilizacijske tekovine, time to e ih smestiti ukontigent komunistikih. U tom periodu pomenuti spomenici od intencionalnih postajusluajni. Tanije, onog trenutka, kada su, bilo oni, bilo simboli koje slave i glorifikuju,postali ruina. Izuzetno lep i tragian primer ovakvih sluajnih spomenika jesu onegraevine ija egzistencija je danas potpuno nepoznata onome to se naziva ira javnost,iako je re o monumentalnim spomenikim graevinama. Budui da je antifaizamuniverzalna vrednost, pomenuto distanciranje od ovakvih i slinih vrednosti, a sve pod

pod platom "detitoizacije", posluilo devedesetih godina u svrhe ratnohukakogdelovanja odreenog broja intelektualaca, okupljenih pre svega oko lika i dela Dobriceosia. Tim inom, ovi spomenici gube na svrsi, budui da, i komunizam i antifaizam,od tog trenutka predstavljaju gotovo blasfemine pojmove. Poput kakvih paganskihsimbola, ostavljeni su na milost i nemilost raznoraznih pomahnitalih dobrovoljakihbandi tokom ratova na podruiju bive Jugoslavije. Sluaj je hteo da se veina objekatanae u neposrednoj blizini ratnih poprita, pa je veliki broj spomenika pretrpeo oteenja,svedoei o prirodi poslednjeg ratnog sukoba na tlu Evrope. Uzimajui u obzir obimnostgrae naveu samo nekoliko najreprezentativnijih primera.

Spomenik podignut nedaleko od Korenice, mesta nadomak Plitvikih jezera, delo jehrvatskog umetnika Vanje Radaua30. ine ga etiri geometrizovane gvozdene celine,ije ivice poput zrakova rasteu formu, svaka na svoju stranu. Objekat je postavljen napostament od armiranog betona, na iju povrinu se moe stupiti preko stepenica kojevode u samo srce skulpture. Ovaj objekat, izuzetnih estetskih karakteristika okruivalo jeest bronzanih skulptura istog autora, iz ciklusa "Tifusari". Meutim, kako je za vremeposlednjeg rata ova teritorija pripadala SAO Krajini, nije teko pretpostaviti da su svenetragom nestale. Vidno oteen, danas je ovaj spomenik, izgubivi prvobitnu,komemorativnu ulogu, postao sluajni spomenik jednog od najtraginijih poglavljaistorije Balkana.

30Vanja Radau (Vinkovci, 29. april 1906 Zagreb, 24. april 1975) je bio hrvatski vajar, slikar i pisac.


24/52

23

Spomenik podignut nedaleko od Korenice, mesta nadomak Plitvikih jezera:ine ga etiri geometrizovane gvozdene celine, ije ivice poput zrakova rasteu formu,svaka na svoju stranu. Objekat je postavljen na betonski postament na iju povrinu se

moe stupiti preko stepenica koje vode u samo srce skulpture

Delo Bogdana Bogdanovia31, jednog od najznaajnijih arhitekata srpskogmodernizma, zaboravljeno je tokom kolektivnog brisanja Norinih mesta seanja (Lieuxde Mmoire). Meutim, taj brisani trag postao je bitna teorija oznaitelja32. Trag ilibeleg/obeleje u filozofskom znaenju ono to se suprotstavlja pojmu slike, vestigumnaspram imago, a to znai suprotstavlja se neposrednoj i pokaznoj prisutnosti. Trag je

31 Bogdan Bogdanovi(Beograd, 20. avgust 1922. Be, 18. jun 2010.) je bio arhitekta, graditelj],umetnik i filozof], profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonaelnik Beograda od 1982.do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Znaajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeleja podignutih u drugoj polovini dvadesetog veka, rtvama faizma u Drugom svetskom ratu,irom SFR Jugoslavije. Najznaajniji spomenici Bogdana Bogdanovia nalaze seu Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru i Kruevcu.32uvakovi, Miko, Diskurzivna analiza, ORION ART i katedra za Muzikologiju Fakulteta muzikeumetnosti Beograd, Beograd, 2010. str. 456.


25/52

24

beleg ili ostatak prisutnog....33Bogdan Bogdanovije poetkom devedesetih godina biou ivotnoj opasnosti zbog protivljenja politici Slobodana Miloevia, da bi se ubrzonastanio u Beu u kom je umro 2010. godine. Naveu dva najekstremnija primeranjegovih spomenika koji su oskrnavljeni i potpuno izmeteni iz svog prvobitnogkonteksta.

Nadomak Kosovske Mitrovice pofignut je spomenik u ast rudarima koji su se1941. godine pridruili NOB-u. Na dve betonske kupe poloena je apstrahovana,presvuena gvozdena forma. Svedenost formi dovodi do izuzetno privlane ritmike uodnosima, inei je kompaktnom. Danas se na ovom zaputenom spomeniku nalazi grafitsa reima "Kosovo je Srbija", ime se stvara uznemirujua dihotomija. Naime,naputajui sve one vrednosti koje je ovaj, nekada intencionalni spomenik, simbolizovao,veinski deo srpskog drutva direktno je odgovoran za situaciju koja za posledicu imaispisivanje grafita ovakve sadrine. Nakon decenija neuspelih pokuaja kolonizovanjaKosova i Metohije, rigidne centralistike politike koja je direktno odgovorna za genezu

separatistike misli meu albanskom nacionalnom zajednicom - to pre svega moemovideti na primeru masovnih protesta iz 1981., kada je dominirala parola "Trepa radi,Beograd se gradi" - pa do oruane pobune koja proistie kao posledica pojavepiramidalnih banaka spoetka devedesetih, dihotomija koja se nalazi na spomeniku nijenita vie do klasine "beketovtine" - ogledala postapokaliptinog stanja koje vlada naovom delu teritorije Balkana.

U irem centru Mostara nalazi spomen-groblje palim partizanima. Podignut 1966.godine, prostire se na 5000 kvadratnih metara. Ulaz u groblje, projektovan kao jasnareferenca na lavlja vrata u mikeni, vodi nas ka blagom nagibu niz koji tee voda izNeretve, zavravajui u krunoj fontani pedesetak metara od ulaza. Du kamenihserpentina prostiru se zaobljene platforme- terase na kojima se nalaze grobovi palihpartizana. Nadgrobni spomkenici oblikovani su po uzoru na popreni presek stabla kaometafora za jedinstvo antifaistikih boraca. Na poslednjoj, estoj platformi sa koje seprostire pogled na itav grad, nalaze se minuciozno projektovana rozeta i stepenastafontana iz koje izvire voda koja akomulira pomenutu fontanu. itavo groblje graeno jeod kamena izvaenog iz neposredne blizine grada na posebno insistiranje arhitekte.Sjedinjenje arhitekture i prirode, ili, ak se moe rei, istorije i prirode kao da dolazidirektno iz spisa Valtera Benjamina. Bogdanovievo poznavanje arhitekture starog sveta,te transponovanje njenih elemenata u oblast visoke Moderne stvara jedno od remek delaarhitekture XX veka. Za vreme ratnih dejstava decvedesetih, groblje je neznatnooteeno. Meutim, prisustvo komunistikog arhitekte i visokog funkcionera u srcuhrvatskog dela grada odbelo je danak. Kao da je sve ono to iz mnogih razloga nije bilomogue uiniti jasenovakom cvetu, uinjeno ovom mestu. Nadgrobni spomenicikorieni su za poploavanje staza u dvoritima, mesto je postalo sablasno popritesumnjivih drutvenih struktura, a nisu izostale ni poruke nacionalno osveenih hrvata.Tokom boravka u Sarajevu sa grupom studenata FLU, u galeriji Java, Dunja Blaevinam je ispriala kako je bila svedok Bogdanovieve posete groblju posle vie od nekoliko

33lbid. Str. 456.


26/52

25

decenije, negde pred kraj prolog veka. Tada ve u dubokoj starosti, polput deaka seuspeo do poslednje terase, razgledajui sgve paljivo isprojektovane detalje. Vrativi sesa groblja, zamiljen, ceo dan nije progovarao. Tek sutradan, kada je smogla snage da gapita o utiscima, on je rekao: Izgleda arobno, potpuno je postalo deo prirode. Da li jetaj prizor za Bogdanovia bio ostvarenje perovih snova pomenutih na prethodnim

stranama? Transcendiranje nekropole u ruinu omoguilo mu je da bude svedok itavogivota jednog zdanja, to je retka privilegija arhitekata.

.

Spomenik rudarima koji su pristupili NOB-u: Na dve betonske kupe poloena jeapstrahovana, presvuena gvozdena forma. Svedenost formi dovodi do izuzetno privlane

ritmike u odnosima, inei je kompaktnom. Danas se na ovom zaputenom spomenikunalazi grafit sa reima "Kosovo je Srbija"


27/52

26

Parizanska nekropola nekad...


28/52

27

...i sada

...a nisu izostale ni poruke nacionalno osveenih Hrvata.


29/52

28

Pogled na Mostar sa poslednje terase


30/52

29

"Spomenik revoluciji" iz 1967., na brdu iznad sela Podgari, u istonoj Hrvatskoj,delo je Duana Damonje34. Na ovom mestu se 1941. godine dogodio partizanskiustanak, a nedaleko se nalati i partizansko groblje. Ovaj spomenik bio je inicijalnainspiracija belgijskom umetniku Janu Kempenersu, kojem moemo zahvaliti nafotografskoj grai ovih objekata. Spomenik iz Podgaria je jedan od najambicioznijih

projekata, imajui u vidu njegovu monumentalnost. Krase ga apstrahovana krila,izvedena od armiranog betona i aluminijuma, dimenzija 10 x 20 metara. Ova, poredkozarakog spomenika, verovatno najznaajnija Damonjina skulptura, odiedijalektikim odnosom ogranskih i neorganskih formi. Koristei se neogranskimformama poput betona, umetnik ih rasporeuje na vrlo dinamian i ritmian nain,odravajui bioritam naeg, "stvarnog" sveta.

Spomenik revoluciji: Jednostavni oblici, savijene prizme, delovi sfera i segmenata kruga,variraju i ponavljaju se u ritmu umetnikog senzibiliteta, stvarajui apstraktnu

arhitektonsku formu.

34Duan Damonja (Strumica, 31. januar 1928 Zagreb, Hrvatska, 14. januar 2009) je bio jugoslovenskivajar i lan SANU.


31/52

30

Francuski istoriar Pjer Nora (Pierre Nora) u svom uvenom tekstu Izme-u istorije i seanja" kao osnovnu tezu definie pojam akceleracije, ubrza-nja istorije. On navodi :

"Cijeli svijet se zakovitlava u fenomenima poznatim kao globalizacija, demokratizacija,uspon masovne kulture i medija. Na periferiji, neovisnost je povukla u povijesnost novenacije ve otprije probuene iz etnolokog sna kolonijalnim silovanjem. Slian procesunutarnje dekolonizacije zadesio je etnike manjine, obitelji i subkulture, sve odredavelikog sjeajnog i malog historijskog kapitala. Svreno je s drutvima utemeljenim u

sjeanju, sa svim institucijama poput crkve, kole, obitelji i drave koje su jamileprenoenje vrijednosti. Svreno je s ideologijama utemeljenim u sjeanju, ideologijamakoje su ublaavale prijelaz iz prolosti u budunost ili onima ukazivale na to tobudunost treba zadrati iz prolosti, bilo u ime reakcije, progresa ili revolucije. tovie,sam se nain historijske percepcije uz pomo medija udesno proirio, tako da jesjeanje, nekad naslijee intimnog iskustva, zamijenjeno efemernom opnom aktualnosti.Fenomen ubrzavanja povijesti jasno nam otkriva distancu izmeu istinskog sjeanja,drutvenog i netaknutog, utjelovljenog u takozvanim primitivnim ili arhajskim drutvimai koje nestaje s njima, i - povijesti kao naina na koji naa drutva, osuena na zaborav jersu ponijeta promjenom, organiziraju prolost."35

Poslednja reenica ovog citata podsea me na sluaj pomenutog Konstantinovia,ali i jo jednog u plejadi zaboravljenih velikana brojnih drava u kojima smo iveliproteklih nekoliko decenija Konstantina Popovia36, poznatijem po nadimku Koa.Dete predratne buroazije, detinjstvo provodi u enevi, da bi na uvenoj Sorboni zapoeostudije prava, a na istom fakultetu diplomirao filozofiju. Bio je blizak Bretonovomnadrealistikom krugu i jedan je od malobrojnih nadrealista koji su stvarali na ovimprostorima. Do kraja posveen svojim uverenjima, smatrao je da nadrealizam, u dobakada Frankove falange ratuju sa anarho-sindikalistima u paniji, ne moe i ne sme bitisamo onaj salonskog tipa, ve da delovanje treba da bude ekstremnije. Odlazi kaodobrovoljac u paniju, i tamo, iako je zavrio kolu rezervnih oficira KraljevineJugolavije, ratuje, s poetka, kao obian vojnik. Ne znam da li je ikada neto napisano natu temu, ali ini mi se da ovaj potez mladog nadrealiste moe biti tumaen kao jedan vid

35Ostoji, Milena, Hudl, Ana Irena, Pierre Nora, Izmeu sjeanja i povijesti, Diskrepancija, sijeanj 2007.svezak 8 | 12 broj, str. 13636Izvori: krebi, Duan, Koa Popovi, Duboka ljudska tajna: Filozof, vojskovoa, dravnik, Slubeniglasnik 2012 ; Mari, Milomir, Deca komunizma, Laguna, 2014


32/52


33/52

32

Berlina (Isaiah Berlin)38zakljuio sam da smo dospeli u poloaj najpoznatijeg magareta-Buridanovog. ini mi se da jedan od najvanijih heraldikih simbola ovog drutva,dvoglavi orao, neobino verno oslikava pomenutu polarizaciju. Oiju istovremeno uprtihna istok i zapad, on jednako snano tei levici i desnici, Konstantinoviu i osiu- sve doonog trenutka kada usled rastrzanosti ne doivi traginu sudbinu. Nesumnjivo je dakle, da

je i taj, na orao - istovremeno i Buridanov. Rezultat linog traganja za moguimlogotipom jednog takvog orla su dva manje uspena ulja na platnu, da bih, iz treegpokuaja, napravio neto to smatram najuspelijim radom koji sam izveo tokomkolovanja.

Buridanov orao, zadnja vrata zastave 101

38Ki, Jano, Savremena politika filozofija, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski karlovci Novi Sad, 1998. str. 49. 64.


34/52

33

Seanja, dakle, kao ideoloki konstrukt, evoluiraju, nalaze se u procesu konstantnegeneze. Usred apriorne karakteristike u vidu subjektivnosti kao primarnog oznaitelja,podlona su manipulaciji i iskrivljenjima, hibernaciji i oivljavanju. Seanjepodrazumeva ljudsku potrebu za arhiviranjem proivljenih iskustava, prenoenje tih

iskustava potomcima - neminovno doprinosei kreiranju identiteta: linog, porodinog,tribalnog, nacionalnog. Jasna distanca koja postoji izmeu seanja i istorije proizlaziupravo iz ovih injenica. U duhu koordinatnog sistema leve i desne politike ideje moglobi se rei da seanja pripadaju konzervativnijim konceptima drutva, dok je metodologijaistorije blia nekim liberalnim politikim teorijama.

Sluajni spomenici , ulje na platnu


35/52

34

Naizgled paradoksalno, oba pojma se posmatraju iz perspektive sadanjosti, meutim,jednoj teoriji sadanjica nije nita do strogo determinisan rezultat kumulacije seanja, dokza drugu sadanjost predstavljastarting point,poetak sprovoenja metodologije koja zacilj ima uspostavljanje odreenog drutvenog poretka. Naime, istorija je, po Pjer Nori,disciplina koja profanizuje prolost, za razliku od seanja koja je sakralizuje.

Metodologija istorije i njen diskurs neraskidivo su povezani sa sadanjou, tanije, njenaegzistencija je uslovljena analitikim procesima iz perspektive sadanjice. Da bih ovoobjasnio, posluiu se primerom iz istoriografije XX veka.. Analitiki pristup prolostikroz prizmu sadanjosti, te dalja projekcija istorije na budunost, pripada, paradoksalno,domenu forenzike retorike. Aristotel forenziku retoriku pripisuje govoru koji se tieprava i pravinosti, isprva okrenutu prolosti, opremljenu mehanizmima zadiferencijaciju tanih i netanih podataka. Meutim, hrvatski filozof i kulturolog BorisBuden39 forenziku retoriku vidi kao polazite kojom se moe predvideti budunost. Usvom predavanju nazvanom "Art after the end of society" govori o toj, naizlgedparadoksalnoj, ulozi forenziara kada je reo projektovanju budunosti. Saznanja kojapostoje u datom trenutku sadanjosti mogu nam dati odgovor na pitanje kako e svet

izgledati kroz deset hiljada godina.Dakle, striktno pridravanje istoriografije i forenziko-retorikih mehanizama mi

istorijom projektujemo budunost, dovodei u pitanje koncept utopije afirmacijompostutopijskog drutva. Egzaktnost koja preovladava u shvatanju istorije daleko je odsakralnih mistifikacija kojim nas izlau seanja. Ona pripada svakome i nikome, ona jeuniverzalna. U politikoj teoriji postoji termin koji se naziva konstitutivni mit, to jestteorija oko mita koji homogenizuje odreenu grupaciju ljudi na osnovu zajednikogseanja, stvarajui tako naciju koja poiva na temeljima tih seanja. Teorijakonstitutivnog mita prvi put se javlja u uvenoj rasporavi Adama Smita i Erika Gelnerapod nazivom "Da li nacije imaju pupak", u kom se ovaj kreacionistiki mit, zasnovan naprirodnom pravu i konstitutivnom mitu suprotstavlja drutvenom ugovoru. BenediktAnderson40 se takoe zanima za ovu temu koncipirajui naciju kao "zamiljenuzajednicu". Koncept nacije kakav poznajemo nastaje nakon poetkom dvadesetog veka,on je, dakle, vrlo mlad, i pre svega, ono to se zaboravlja, ist ideoloki produktranokapitalistiih drutava. A nacije, kao "zamiljene zajednice", proizlaze iz grupisanjaljudi koji tvore jedan, nacionalni identitet. Ukoliko se primetimo da formiranje identitetaproizlazi iz seanja, uvideemo fragilnost ove tvorevine koja, kako bi uspela da opstane,mora sakralizovati ta seanja prevodei ih u domen aksioma. Setimo se Alama, Kosovaili obeaene revolucije u Francuskoj iz 1789. godine.

Ono to je zajedniko ovim pojmovima jeste pojam fantazije u frojdovskom smislu,idealizacija dogaaja u odreenom vremenskom periodu. Ta vrsta drutvene utopije seempirijski pokazala kao fantazija onog trenutka kada je trebalo da bude dosegnuta.

39Boris Buden (Garenica 1958.) je filozof i publicista. Pie eseje i lanke s podruja filozofije, politike,kritike kulture i umetnosti.40Benedict Anderson (Kunming, Kina, 26. avgust 1936) je profesor na Kornel univerzitetu najpoznatiji posvojoj knjizi "Nacija, zamiljena zajednica"koja je jedna od najitanijih knjiga o nacionalizmu. Anderson

je definisao naciju kao "imaginarnu politiku zajednicu".


36/52

35

Naime, doseui konstrukt fantazije, nae projekcije se raspadaju, i, budui da se nalaze udiskrepanci sa realnou, dolazi do narastajue frustracije. Verovatno bi najplastinijiprimer za ovaj koordinantni sistem mogli da budu ideal ostvarivanja komunizma krozhegelovsko shvatanje istorije sa jedne, i koncept takozvane "Velike Srbije", nastaobatinjenjem iskrivljenih seanja, sa druge strane. Ova dva koncepta su poivala na

nasleima prirodnog prava i drutvenog ugovora. Drutveni ugovor, naime, nije nitadrugo do instrument zauzdavanja seanja koja manipulacijom omoguavaju da odreenaindividua ili gupacija prisvaja vladajue insignije bilo kog tipa. Nevolja je u tome da jeHobs bio u pravu kada je pisao : "onaj ko ima dovoljno moi da sve zatiti, imae idovoljno moi da sve tlai."41

Die weisse rose, olovka i ugljen na papiru

41ini, Zoran, Jugoslavija kao nedovrena drava, Narodna biblioteka Srbije, Fond Dr Zoran ini,Beograd 2010


37/52

36

Iskustva Francuske revolucije, pre svega, ali i potonjih komunistikih diljem istokaEvrope govore u prilog ovome. Prirodno prava je bilo samo suspendovano dok sedrutvenim ugovorom nije rasistilo sa prethodnim poretkom, omoguavajui timeuvoenje istog tog prirodnog prava u novom ruhu. Kako drugaije obrazloitiaproprijaciju privantog vlasnitva, sve pod izgovorom stvaranja drutvene imovine, u

posleratnoj Jugoslaviji?Da zakljuim, spomenici navedeni u prethodnom poglavlju, kao to su Partizanska

nekropola u Mostaru, jasenovaki Cvet, spomenik stradalim Jevrejima na Jevrejskomgroblju u Beogradu, samo su neki od spomenika ija vanost i kvalitet nadilazi meritornekriterije naeg podneblja. Govorei o svojoj praksi, Bogdanovi negira seanje kaoinicijalnu kapislu podizanja memorijala. na tragu onoga to pie Nora, on govori opregaenom seanju, isezlom pod talasima i kovitlacima istorije, govori o potrebipodizanja spomenika koji nee biti puka scenografija, veoda univerzalnim vrednostima.Pie o vanosti distanciranja od socrealizma koji nije samo rigidna estetska forma ve ideo znatno ireg pojma, pojma drutva. U ovom sluaju, nazadnog, dekadentnog i

nadasve tribalnog drutvenog poretka. Izmeu ostalog, Bogdanovinavodi:"Balkanska kultura je spomenika kultura. Europa je zasiena spomenicima. U

Europi ima prelijepih spomenika, ali danas oni imaju samo scenografsku, teatralnuvrijednost. Njihova emotivna vrijednost je iezla. Tako se potvruje kako sve to je bilotragino moe postati i komino. To je sudbina svih spomenika koji nastaju iz ratova, izpatnje, iz bitaka. Kod mnogih starih spomenika vie se nitko gotovo i ne sjea, a niti sepretjerano zanima tko je tu protiv koga ratovao, i emu zapravo ti spomenici. Zato bitrebalo graditi spomenike opim vrijednostima. Spomenike pameti, estitosti i drugimvrlinama. No, moja je elja (utopija) svijet bez spomenika, svijet koji nee imati razlogagraditi ih."42

42Bogdanovi, Bogdan, Ukleti naimar, Mediterran publishing, Novi Sad 2011.


38/52

37

Ah, bojim se da je u ovoj divljakoj dekadi izrastao jedannarataj koji moj jezik razume isto tako malo kao i ja njegov,..

Tomas Man, Doktor Faustus

Citat kojim sam zavrio prethodno poglavlje svedoi o Bogdanovievimvienjima spomenike arhitekture drutvenim konteksima koji su jojimanentni. Meutim, dozvoliu sebi da se ne sloim u potpunosti sa nje-

govim zakljukom izreenim u duhu francuskih prosvetitelja XVIIIveka kada govori o potrebi da se grade spomenici estitosti i drugim vrlinama. Naime,ini mi se da Bogdanoviovde ne uvia tanku ali izuzetno dragocenu liniju koja razdvajapamenje i istoriju te implikacije koje proizlaze iz ove distinkcije. Kao da je u vremenupisanja navedenog citata Bogdanovi nainio nenamernu greku usko vezujuisocrealistiku umetnost i dijalektiki materijalizam sa vrednostima odbranjenim uDrugom svetskom ratu. Kao to sam venapisao, istu tu greku, ali ovoga puta namerno,napravili su odreeni krugovi oko Srpske akademije nauka i umetnosti, a jedan odposrednih dokaza moe biti i sramni memorandum ove instittucije. Poznati egiptolog JanAsman (Jan Assmann) u svojoj knjizi Kultura pamenja posveuje itavo poglavljepomenutoj distinkciji pamenja i istorije, pod nazivom Pamenje versus istorija.Pozivajui se na Morisa Halbvaksa (Maurice Halbwachs) on navodi:

...istorija se ponaa sasvim drugaije od kolektivnog pamenja. Dok istorija traislinosti i kontinuitete, kolektivno pamenje primeuje samo nepodudaranja idiskontinuitete. Dok kolektivno pamenje vidi grupu iznutra i tei da joj pokae slikunjene prolosti tako to e moi u njoj da se prepozna u svim stadijumima i da iz njeiskljui sve duboke promene, istorija te periode bez promena, prazne intervale,iskljuuje iz svih prikaza i doputa samo ono to smatra istorijskim faktumom, procesomili dogaajem promene. Dok, kao to je ve reeno, kolektivno pamenje naglaavarazlike sopstvene istorije i kroz to ukazuje na razliku u odnosu na druga kolektivnapamenja, dotle istorija nivelie sve takve razliitosti i reorganizuje injenice u potpunohomogeni istorijski prostor u kojem nita nije jedinstveno, ve je sve uporedivo, svakapojedinana istorija se naslanja na drugu, a pre svega je od iste vanosti i zna aja. 43

Asmanovo delo ini jedan sveobuhvatni kola detaljne i argumentovane ekplikacijedivergentnih pristupa istoriji i pamenju. On ak ide tako daleko da na impresivan nain,

43Asman, Jan, Kultura pamenja, Prosveta, Beograd, 2011. str. 41. 42-


39/52

38

oslanjajui se, pre svega, na Levi-trosa (Claude Levi- Strausse), deli drutva na zoplai hladna. Hladna drutva su ona koja tee da uz pomosnage institucija, na takoreiautomatski nain izbriu posledice istorijskih faktora na njihovu ravnoteu i njihovkontitnuitet. Na drugom mestu on (Levi tros, prim.aut. ) govori o mudrosti. ini seda su hladna drutvarazvila ili ouvala posebnu vrstu mudrosti koja ih podstie da

oajniki pruaju otpor svakoj promeni njihove strukture koju bi izazvao upliv istorije.Vrua drutva pak karakterie halapljiva elja za promenama tako to svoju istoriju( leur devenir historique)44 ine prisnom da bi je uinili motorom svog razvoja.Hladnoa nije samo druga re odnosno metafora za ono to neki nazivajuneistorinost i nedostatak istorijske svesti.

Transponovanje alegorija, ulje na platnu

44Njihov istorijski razvitak, prim. autor


40/52

39

Pod onim to Levi-tros naziva hladnim ne misli se na nedostatak neega, ve napozitivan uinak koji se pripisuje posebnoj mudrosti i specijalnim institucijama.Hladnoa nije nulto stanje kulture, ona se mora proizvesti. Ne radi se, dakle, ovde samo opitanju u kom obimu i u kojim oblicima drutva nadgrauju istorijsku svest, vei o tome

u kom obimu i u kojim oblicima i uz pomo kojih institucija i socijalnih mehanizamaneko drutvo uspeva da zamrzne svoju promenu. Hladne kulture ne ive u zaboravuod onoga ega se vrue kulture seaju, veu jednom drugaijem seanju. Da bi onoopstalo, neophodno je spreiti prodor istorije. Za to postoje tehnike hladnog seanja.Za Levi-trosa razlika izmeu hladnog I vrueg je samo bolje odabrani naziv zanespretnu razliku izmeu naroda bez istorije i drugih.45

U filmu Kaos brae Tavijani (Paolo, Vittorio Tavianni), koji je snimljen popriama italijanskog pisca Luiija Pirandela (Luigi Pirandello), postoji segment kada samPirandelo posle nekoliko decenija odsustva, odlazi kui na Siciliju. Obilazei raskonu

seosku vilu koja je pripadala njegovim roditeljima, zatie svoju pokojnu majku kako sedina stolici u prostranoj sobi sa pogledom na treperei mediteranski suton. Majka mu tadadaje savet koji nije mogla da mu da za ivota Mora nauiti da vidi ivot oima onihkoji vie ne mogu da vide. Kao da majka pokuava da upozori sina da mora nastojati usvakom trenutku da to objektivnije sagledava okolnosti oko njega, jer, budui da mrtvinisu nita drugo nego svedoci aktivnosti onih koji jo uvek ive te da se ne mogu umeatiu ishod bilo kog razvoja dogaaja, izostaje i njihova subjektivnost. To je poruka saasketskim prizvukom, savet koji preporuuje izvesno distanciranje od nekogpojedinanog drveta kako bi se videla uma. Neminovno je da se u ovoj sceni naglaavaneminovna prolaznost ivota, izvesna tatina koja progovara iz samog Pirandela. Overedove koristim kao uvod za poslednji odeljak mog rada koji obuhvata moju najrecentnijuprodukciju a koji je baziran na hipotezi do koje sam samostalno doao i za koju nisamuspeo da pronaem direktnu literaturu. Naravno, moja itava dosadanja produkcijapoiva na temeljima koje sam pokuao da argumentujem na prethodnim stranama, takoda postoji itav korpus bone literature koju sam konsultovao. Zanesen fenomenimasamoizolacije pojedinaca, izuzetno plodnih stvaralaca i vanih naunika, pokuao sam dadokuim privlanosti takve vrste ivota. U nekim preanim vremenima, mnogi mislioci,provodili su znaajan deo svojih ivota u hotelima. Stenli Kjubrik (Stanlez Cubrick), BoDilan (Bob Dylan), Odri Hepburn (Audrey Hepburn), Koko anel (Coco Chanel),Vladimir Nabokov, an-Pol Sartr i Nikola Tesla samo su neki od rezidenata ovihinstitucija. Hotelske sobe i danas sadre izvesnu vrstu magine privlanosti koja intrigira.Rehotel vodi poreklo od francuske rei hotel ali se sama institucija javlja jo u starojeri, u antikoj Grkoj i starom Rimu. Preci hotela zapravo su bila parna kupatila, mestogde bi patriciji mogli da se odmore od svakodnvnih obaveza, razgovaraju ili uivaju urobinjama i robovima. U srenjem veku, ono to nazivamo hotelima bili su manastiriraznoraznih monakih redova koji su putnicima obezbeivali prenoite i predah, neretkoi utoite od snaga reda i zakona. U XVII veku diljem Engleske javljaju se gostionice ijustrukturu u osnovi nalazimo i u dananjim hotelima. Tu je gostiona (danas restoran),recepcija, soba, konji se smetaju u tale (garaa). Prvi savremeni hotel otvara se u

45lbid. Str. 68 69.


41/52

40

Ekseteru (Exeter), gradu na jugozapadu Velike Britanije 1768. godine. Nesumnjivo je,dakle, da se ovekova potreba za ovakvim tipom institucije uveavala kroz vreme,prvenstveno iz praktinih razloga. Meutim, fascinacija hotelom bila je i ostala jedan odfenomena koji, po mom miljenju, jo uvek nije dovoljno istraen.


Hoteli pripadaju masovnoj potroakoj kulturi, tavie, jedan su od prvih primera ovepojave. Poput hipermarketa i oping-molova, oni postaju nemesta, kako je to definisaofrancuski antropolog Mark Oe (Marc Aug). Naime, on govori o mestima prolaznostikoja ne sadre dovoljno znaaja da bi se smatrala mestima.46 Nemesta su uvekuglaana, kompaktna, nepreomenljiva, neoteena. Ona su uvek nova, u njima kao davreme stoji. Upravo je to segment fenomena hotela koji intrigira. Hotelske sobe, u svojoj

46Izvor: Wikipedia, odrednica Marc Auge, http://en.wikipedia.org/wiki/Marc_Aug


42/52

41

permanentno samoobnavljajuoj sveini i istoi ine da se u njima ljudi oseaju uaurenii zatieni od oseaja temporalnosti. Budui da se ona ne menjaju, ne postoji nain da seformiraju seanja na odreene delove hotelskih soba koji bi aktivirali oseaj nostalgijeprema odreenim predmetima. Fetiizacija nemesta mogua je samo ukoliko se kao fetiformira fenomen nemesta kao takvog. Oe dalje navodi da "nemestom" oznaavamo,

dakle, dve komplementarne ali razliite stvarnosti: s jedne strane, prostore stvorene radiodreenih ciljeva (transporta, tranzita, trgovine, zabave), a s druge odnos ljudi prema timprostorima. Mada se te dve stvarnosti delimino i u svakom sluaju zvanino preklapaju(ljudi putuju, kupuju, zabavljaju se), one se ne mogu poistovetiti. Nairne, nemestaposreduju odreen skup odnosa prema sebi i drugima koji je samo u zaobilaznoj vezi snavedenim ciljevima: kao sto antropoloka mesta stvaraju organsku socijalnu mreu, takonemesta stvaraju ugovornu usamljenost.47


47Oe. Mark, Nemesta, Biblioteka XX vek, Beograd, 2005, str. 89. 90.


43/52


44/52

43

Hotel theory, ulje na aluminijumu


45/52

44

Hotel theory, ulje na aluminijumu

Das weisse Band, olovka na papiru


46/52

45

Transponovanje alegorija, olovka na papiru


47/52

46

Transponovanje alegorija, olovka na papiru


48/52

47

Cilj ovog rada je da prui metodoloki prikaz nastajanja radova koje

sam napravio u toku kolovanja. Miljenja sam da je opirna ekspli-kacija u pojedinim delovima rada bila preko potrebna zbog komple-ksnosti tema na koje sam pokuao da odgovorim idam svom radu

specifinu teinu, ni manju ni veu nego to studentski rad zasluuje. Nastojao sam darayvijam argumentaciju metodama logike dedukcije, od opteg ka pojedinanom, te senadam da sam u tom uspeo. Pitanja identiteta, kako opteg, tako i pojedinanog,egzistencije, istorije i seanja bile su osnovne premise od kojih sam polazio to me jedovelo u opasnost da sadraj teksta bude pretenciozan, pa se nadam da izbegao tu vrstuakademske nadmenosti. U znak seanja na sve one tragine junake ovog podnebljakoje sam pomenuo a koji su mi beskrajna inspiracija i uzor u delovanju, kako ljudskomtako i umetnilkom, ovaj rad bih zavrio citatom Miloa Crnjanskog -jednako tragine

figure burnih dogaaja kratkog, jugoslovenskog, dvadesetog veka- i time ga zaokruiti ujednu, nadam se, kompaktnu i homogenu celinu.

"Gete pria kako je, u teatru, kad se spusti zavesa, publika pljeskala glumcima koji suizlazili pred zavesu i klanjali se, redom. Na kraju, kae, publika bi traila da iziu i oni,koji su, u komediji, ubijeni, Vikalo se: Mrtvi! Mrtvi!I morti! I morti! "

Milo Crnjanski, Kod Hiperborejaca


49/52

48

LITERATURA

Anderson, Benedikt, Nacija: Zamiljena zajednica, Plato, Beograd, 1998.

Arrhenius, T, 'The Cult of Age in Mass-Society,Future Anterior 1 (Spring 2004)

Asman, Jan, Kultura pamenja, Prosveta, Beograd, 2011.

Benjamin, Valter, Slubeni glasnik, biblioteka Knjievne nauke, Umetnost i Kultura,Izabrana dela 1, urednik Jovica Ain, Beograd 2011.

Bihalji Merin, Oto, Front, 22.2.1985.

Bogdanovi, Bogdan, Ukleti naimar, Mediterran publishing, Novi Sad 2011.

Boym, SvetlanaArchitecture of The Off-Modern, Architectural Press, New York 2008.

Boym, Svetlana, The future of nostalgia, Basic books, 2001.

Crnjanski, Milo, Kod Hiperborejaca, Booking classics, Beograd, 2012.

Christov Bakargiev, Carolyn, Arte Povera, Phaidon press limited, 2005.

krebi, Duan, Koa Popovi, Duboka ljudska tajna: Filozof, vojskovoa, dravnik,Slubeni glasnik 2012.


50/52

49

ini, Zoran, Jugoslavija kao nedovrena drava, Narodna biblioteka Srbije, Fond DrZoran ini, Beograd 2010.

Hajdeger, Martin, Bitak i vreme, Naprijed, Zagreb 1985.

Hobsbaum, Erik, Doba ekstrema istorija kratkog dv adesetog veka 1914. 1991.,Dereta, Beograd, 2002.

Janson, H.W. , Janson, Anthony F. ,Istorija Umetnosti Dopunjeno Izdanje, Stanek d.o.o.,Varadin 2005.

Kami, Alber, Eseji, Dereta, Beograd, 2008.

Ki, Jano, Savremena politika filozofija, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,Sremski karlovci Novi Sad, 1998.

Konstantinovi, Radomir, Beket prijatelj, Otkrovenje, Beograd, 2000.

Konstantinovi, Radomir, Filosofija palanke, Otkrovenje, Beograd, 2004.

Man, Tomas, Odabrana dela 1-14, Matica srpska, Novi sad, 1980.

Mari, Milomir, Deca komunizma, Laguna, 2014.

Ostoji, Milena, Hudl, Ana Irena, Pierre Nora, Izmeu sjeanja i povijesti,Diskrepancija, sijeanj 2007. svezak 8 | 12 broj

Oe. Mark, Nemesta, Biblioteka XX vek, Beograd, 2005.

Popa, Vasko,Izabrane pesme, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.

Prodanovi, Mileta, Stariji i lepi Beograd, Stubovi kulture, Beograd, 2001.


51/52

50

Sartr, an- Pol, Izabrana dela 1-12, Nolit, Beograd,1983.

Stead, Naomi, The value of Ruins: Allegories of Destruction in Bnjamin and Speer,FORM/WORK, an interdisciplinary joornal of design and the built environment, number

6, October 2006

uvakovi, Miko, Diskurzivna analiza, ORION ART i katedra za MuzikologijuFakulteta muzike umetnosti Beograd, Beograd, 2010.

uvakovi, Miko, Umetnost i politika Slubeni glasnik, biblioteka Umetnost i Kultura,Beograd 2012.

The Value of Ruins: Allegories of Destruction in Benjamin and Speer,Form/Work: An Interdisciplinary Journal of the Built Environment, no. 6, October2003.

Todorovi, Predrag, Beket, Slubeni glasnik 2010.

Todorovi, Jelena, O ogledalima, ruama i nitavilu, Clio, Beograd 2012.

Ugrinov, Pavle, Tople pedesete, Nolit, Beograd, 1990.

Ugrinov, Pavle, Egzistencija, Prosveta, Beograd, 1996.

Vlaji, Milan, Pisac za sva vremena , veb sajt blic.rs(http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/286360/Pisac-za-sva-vremena)

Vujoevi, Radomir, Kako je Koa postao heroj , veb sajt Danas.rs,(http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/kako_je_koca_postao_heroj.14.html?news_id=230596)

Wikipedia.org


52/52

Documents

Lesinarnik - Pitanje Identiteta i Odnosa Prema Seanju u Relaciji Umetnosti i Drutva